Stopa zatezne kamate na ugovorna potraivanja u stranoj valuti

Maja Stanivukovi, prof. Pravnog fakulteta u Novom Sadu Predmet ovog rada je primena odgovarajue stope zatezne kamate u sluaju docnje dunika sa ispunjenjem novane obaveze u ugovorima sa meunarodnim elementom kada je obaveza dunika izraena u stranoj valuti. U radu se ne rzmatra pitanje odgovarajue stope zatezne kamate za ugovorna potraivanja izmeu domaih lica izraena u stranoj valuti. Problem o kojem je re vaan je za razvoj izvozne ekonomije i nije reen na zadovoljavajui nain u srpskom pravu. Stopa zatezne kamate koju pravni savetnici trae i koju sudovi u Srbiji dosuuju suvie je mala i podsticajna je za duniku docnju. Takoe, u arbitranim sporovima sa meunarodnim elementom koji se vode pred Spoljnotrgovinskom arbitraom u Beogradu tuioci uglavnom trae i dobijaju zateznu kamatu po istoj stopi kao pred sudovima.

Zatezna kamata kod ugovora o meunarodnoj prodaji za koji je merodavno srpsko pravo
Problem zatezne kamate na potraivanja u stranoj valuti javlja se najee u sporovima iz ugovora o meunarodnoj prodaji u kojima kupac nije na vreme platio ugovorenu cenu. Roba je isporuena na vreme, nije bilo reklamacije, ali isplata cene ne stie. Prodavac je prinuen da tui kupca bilo pred ugovorenim dravnim ili arbitraim sudom, bilo pred drugim meunarodno nadlenim sudom. Pri tome tubom obino trai i zateznu kamatu od datuma dospelosti obaveze. Meunarodna kupoprodaja je najea ugovorna transakcija izmeu domaih i stranih privrednika. Prava i obaveze iz ugovora o meunarodnoj prodaji ureeni su meunarodnim izvorom prava: Konvencijom UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe (Konvencija o meunarodnoj prodaji, konvencija), 1 koju je ratifikovala jo biva SFRJ, i koja je postala na osnovu sukcesije deo unutranjeg prava Republike Srbije. 2 Njene odredbe se primenjuju na ugovore o prodaji robe ako saugovara domaeg lica, ima poslovno sedite u drugoj dravi lanici konvencije, ali i onda kada strani saugovara nije iz drave lanice, ali je za ugovor o prodaji merodavno domae pravo. 3 To praktino znai da u sluaju kada je za reavanje spora iz ugovora o meunarodnoj prodaji nadlean domai sud, spor po pravilu treba da se rei primenom ove konvencije. Do primene Zakona o obligacionim odnosima na ugovor o meunarodnoj prodaji moe doi samo ako su se ugovorne strane izriito o tome sporazumele. 4
Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori br.10-1/1984. Prema podacima UNCITRAL-a, Konvencija vai za Srbiju od 27. aprila 1992. godine. 3 Detaljnije o polju primene konvencije vidi, M. Draki, M. Stanivukovi, Ugovorno pravo meunarodne trgovine, Beograd, 2005. str. 142 i dalje. 4 l. 6. Konvencije dozvoljava ugovornim stranama da iskljue njenu primenu, to se moe uiniti ugovaranjem primene unutranjeg izvora prava kao to je Zakon o obligacionim odnosima.
2 1

217

Mada detaljno ureuje zakljuenje ugovora i prava i obaveze ugovornih strana, konvencija ipak ne sadri potpune odredbe o nekim vanim pitanjima koja se mogu pojaviti u sporu. Meu njima se posebno istie pitanje stope zatezne kamate, jer se ono javlja u svakom sporu zbog neisplate ili nepotpune isplate cene od strane kupca. Pravo na zateznu kamatu u sluaju docnje dunika predvieno je u lanu 78. konvencije: Ako jedna strana ne plati cenu ili neki drugi iznos sa kojim je u zaostatku, druga strana ima pravo na kamatu na takav iznos, a da time ne gubi pravo da trai naknadu tete koja joj pripada na osnovu lana 74. Odredba oigledno cilja na obavezu kupca da plati cenu. Njena osnovna svrha je da predvidi pravo na zateznu kamatu na dospela potraivanja prodavca prema kupcu, ali se moe primeniti i na druga novana potraivanja prodavca prema kupcu, ali i na novana potraivanja kupca prema prodavcu. Meutim, posebno je ureeno pravo kupca na zateznu kamatu u sluaju vraanja cene usled raskida ugovora (lan 84. st. 1): Ako je prodavac duan vratiti cenu, on takoe mora platiti kamatu na nju poev od dana kada mu je cena isplaena. Ni jedna ni druga odredba ne odreuju kamatnu stopu koja se ima primeniti. tavie, l. 78 ne odreuje ni trenutak od kog prodavac ili eventualno kupac ima pravo na kamatu, kao ni sam pojam iznos sa kojim je u zaostatku. 5 Moe se, dakle, zakljuiti da je pitanje stope zatezne kamate pravna praznina unutar odredaba konvencije. Nain popunjavanja pravnih praznina u njenom tekstu propisan je u lanu 7. st. 2: Pitanja koja se tiu materija ureenih ovom konvencijom a koja nisu izriito reena u njoj, reavae se prema optim naelima na kojima ova konvencija poiva ili, u odsustvu tih naela, prema pravu merodavnom na osnovu pravila meunarodnog privatnog prava. Meutim, ve u prvoj deceniji njenog vaenja pokazalo se da postoje razliita gledita u doktrini i razliiti pristupi u praksi sudova drava ugovornica i meunarodnih arbitranih sudova o tome kako se odreuje stopa zatezne kamate u sporovima iz ugovora o meunarodnoj prodaji za koje je merodavna Konvencija. 6 Ni sada, dvadeset godina nakon njenog stupanja na snagu, jo uvek nijedno gledite nije odnelo potpunu prevagu, ali su trendovi neto jasniji. Nacionalni sudovi najee utvruju kamatnu stopu na osnovu merodavnog unutranjeg prava do kojeg se dolazi primenom kolizione norme suda. Prva stepenica koja je predviena na osnovu lana 7. st. 2. (primena optih naela) obino se bez posebnog obrazloenja preskae, mada ima i izuzetaka. 7 Merodavno pravo za kamatnu stopu je najee isto ono pravo koje je odreeno kao merodavno za ugovor o prodaji u celini (lex contractus). U veini zemalja za ugovor o prodaji merodavo je pravo drave prodavca, ako stranke nisu ugovorile primenu nekog drugog prava. 8 Dosuuje se, po pravilu, zatezna kamata po
J. Lookofsky, The 1980 United Nations Convention on the Contracts for the International Sale of Goods, International Encyclopaedia of Laws, Contracts, tom. 1 pasus 296. 6 M. Stanivukovi, UNCITRAL- ova Konvencija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe i pravila meunarodnog privatnog prava, Pravo i privreda br.11-12/1998, str. 68-84. 7 Skreemo panju da takoe postoji gledite da odreivanje kamatne stope uopte ne spada u pitanja koja se tiu materija ureenih ovom konvencijom. Ukoliko se prihvati to gledite, odreivanje kamatne stope automatski pripada merodavnom unutranjem pravu. Drugim reima, ne radi se o pravnoj prazini u tekstu Konvencije, te ne treba ni ispitivati da li postoje opta naela na kojima Konvencija poiva, koja bi se mogla primeniti. 8 Pravo merodavno za ugovor o prodaji esto odreuje kamatnu stopu i u sporovima koji se reavaju putem arbitrae.
5

218

zakonskoj kamatnoj stopi koja je propisana u zemlji prodavca ili ako je nema, po komercijalnoj stopi po kojoj banke pozajmljuju novac privrednicima u toj zemlji. Pored toga, nacionali sudovi se u manjem broju sluajeva opredeljuju za drukija reenja: npr. da primene pravo merodavno za samu obavezu plaanja, to je najee pravo mesta plaanja ili pravo poverioca, ili da primene kao merodavno pravo dunika obaveze. Obrazloenje za primenu prava poverioca je da zatezna kamata treba poverioca da stavi u isti poloaj u kome bi bio da mu je dug isplaen o dospelosti. Kamata se u ovom sluaju tretira kao izgubljena dobit. Argument za primenu prava dunika pak polazi od toga da je smisao zatezne kamate da dunik vrati neosnovano steenu korist od toga to je zadrao i koristio novani iznos koji pripada poveriocu. Dunike koji imaju sedite u zemlji koja propisuje viu kamatnu stopu treba obeshrabriti da koriste razliku izmeu kamatne stope u svojoj zemlji i u zemlji poverioca kao stimulans za zadocnjenje u plaanju. Konano, pojedini nacionalni sudovi, a jo ee meunarodni arbitrani sudovi, smatraju da kamatna stopa treba da se odredi na osnovu prava drave u ijoj je valuti ugovorena kupoprodajna cena (lex monetae), jer kamatne stope najvie zavise od jaine valute o kojoj je re i esto ih propisuje nacionalna banka drave o ijoj se valuti radi. Meunarodni arbitrani sudovi, iako takoe najee reavaju pitanje kamatne stope primenom kolizione norme, skloniji su od nacionalnih sudova da odgovor trae u naelima na kojima je Konvencija zasnovana. Meu mnogobrojnim odlukama istiu se dve odluke austrijske institucionalne arbitrae iz 1994. godine koje pominju naelo potpune nadoknade tete koje proistie iz lana 74. i lana 78. Konvencije. U pravnim odnosima meu privrednicima, uobiajeno je da poverilac, zbog docnje u isplati duga od strane dunika, uzme od banke komercijalni kredit po kamatnoj stopi koja se uobiajeno primenjuje u njegovoj zemlji u odnosu na valutu plaanja. Stoga naelo potpune naknade tete ukazuje da bi poveriocu trebalo dosuditi zateznu kamatu po takvoj kamatnoj stopi. Ponekad se pominju i naelo razumnosti (reasonableness) i naelo savesnosti i potenja (good faith), ali ova naela vie su od koristi kao korektiv u sluaju da je ugovorena prekomerna kamatna stopa, nego za odreivanje kamatne stope koja e se primeniti. Meunarodni arbitrani sudovi se ponekad takoe pozivaju na Naela UNIDROIT-a o meunarodnim trgovinskim ugovorima koja u l. 7.4.9. konkretno odreuju stopu zatezne kamate, kao i na meunarodne obiaje. 9 Meutim, ini se da je opravdana kritika da nijedno od naela na kojima se Konvencija zasniva, kao ni naela UNIDROIT niti meunarodni obiaji ne mogu da ree osnovni problem koji se sastoji u tome da drave lanice Konvencije nisu uspele da se saglase oko jedinstvene opte prihvatljive kamatne stope. 10 Stoga primena merodavnog unutranjeg prava na ovo pitanje izgleda kao jedini pravi put za odreivanje kamatne stope. Veina komentatora Konvencije se slae sa

Vidi opirno sa upuivanjima na sudske i arbitrane odluke, F.G. Mazzotta, op.cit. str. 10. Ovaj rad zasnovan je na studiji 276 predmeta u kojima se primenjivala Konvencija o meunarodnoj prodaji, a trebalo je odrediti kamatnu stopu. 10 Ibidem str. 11-14.

219

veinskim stavom sudske prakse, da s obzirom da konvencija ne odreuje kamatnu stopu, nju treba odrediti prema merodavnom nacionalnom (unutranjem) pravu. 11 Kada se stvari svedu na njihovu praktinu dimenziju, iz svega to je reeno sledi da u meunarodnom sporu koji se vodi pred domaim sudom ili pred arbitranim sudom koji zaseda u naoj zemlji, izmeu domaeg prodavca i stranog kupca, i na koji se primenjuje Konvencija o meunarodnoj prodaji, kamatna stopa treba da se odredi primenom srpskog prava. To e biti najverovatnije sluaj i onda kada se meunarodni spor izmeu istih stranaka reava pred stranim sudom ili u arbitranom postupku u inostranstvu (pod uslovom da strani sud ili arbitrani sud koji zaseda u inostranstvu primeni prethodno izneti veinski pristup za popunjavanje pravnih praznina u Konvenciji i da ima istu kolizionu normu kao domae pravo tj. da se primenjuje pravo prodavca). Re je, dakle, o zateznoj kamatnoj stopi koja e se, po pravilu, primeniti na potraivanja domaih prodavaca (izvoznika) prema stranim kupcima koji su zadocneli u plaanju. Ako je pak re o novanom potraivanju stranog prodavca prema domaem kupcu (uvozniku) zatezna kamatna stopa e se po pravilu odrediti po stranom pravu tj. po pravu zemlje prodavca.

Kako srpsko unutranje pravo ureuje pitanje stope zatezne kamate

Zatezna kamata jedan je od oblika zakonske kamate. Naziva se jo i moratorna kamata (lat: usura ex mora). 12 Odredbe o zateznoj kamati nalaze se u Zakonu o obligacionim odnosima i o Zakonu o visini stope zatezne kamate. 13 Prvi zakon propisuje pravo poverioca na zateznu kamatu u sluaju docnje dunika sa isplatom novanog iznosa, a drugi odreuje visinu stope zatezne kamate i nain njenog obrauna. Prema lanu 277. Zakona o obligacionim odnosima, dunik koji zadocni sa ispunjenjem novne obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrenoj zakonom. Ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, ona tee i posle dunikove docnje. Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje, ali ako je teta koju je pretrpeo vea od iznosa koji bio dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade tete. Stopa zatezne kamate sastoji se od mesene stope rasta cena na malo 14 i fiksne stope od 0,5% meseno (Zakon o visini stope zatezne kamate, l. 2). Obraun zatezne kamate se vri tako to se fiksna mesena stopa od 0,5% mnoi iznosom glavnog duga uveanog za kamatu po mesenoj stopi rasta cena na malo primenom konformne metode (Zakon o visini stope zatezne kamate, l. 3. st. 1). Konformna metoda podrazumeva pripis meseno obraunate kamate glavnom dugu i obraun nove kamate na iznos tako utvrene glavnice. 15

J. Lookofsky, op.cit. pasus 297. I. Crni, Komentar zakona o obveznim odnosima, Napomene, komentari, sudska praksa i prilozi, Drugo, bitno izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Zagreb 2006, str. 73. 13 Slubeni list SRJ br. 9/01. 14 Na primer, stopa rasta cena na malo u junu 2008. bila je 12,1%. 15 D. Slijepevi, Koverzija deviznog u dinarsko potraivanje i pravo na zateznu kamatu, Pravni informator on line izdanje br. 1/2008, str. 3.
12

11

220

Pre donoenja Zakona o visini stope zatezne kamate iz 2001. godine vaio je istoimeni zakon iz 1993. godine. 16 Taj zakon je pored redovne stope zatezne kamate koja se odnosi na dinarska potraivanja, posebno propisivao stopu zatezne kamate na potraivanja izmeu domaih i stranih fizikih i pravnih lica koja glase na plaanje u stranoj valuti. Stopa zatezne kamate na takva potraivanja iznosila je fiksno 6% godinje (l. 2). Odredba se primenjivala od 3. jula 1993. godine do 2. marta 2001. godine kada je stupio na snagu sada vaei zakon. Poto novi zakon nije predvideo posebnu odredbu o stopi zatezne kamate na potraivanja u stranoj valuti izmeu domaih i stranih lica, sudovi su zauzeli stav da se na takva potraivanja ima obraunati tzv. domicilna kamata. Pri tom, nigde, nijednim domaim propisom nije bilo propisano ta predstavlja domicilna kamata i kako se ona utvruje, odnosno koja se stopa primenjuje za svaku valutu ponaosob. 17 Sudovi su pod tim podrazumevali kamatu koja se primenjuje u zemlji u ijoj je valuti obaveza izraena, ali bez daljeg preciziranja da li je to zakonska, eskontna ili neka druga kamatna stopa koja se primenjuje u toj zemlji. Dakle, donoenjem Zakona o visini stope zatezne kamata iz 2001. godine, nastupio je period pravne nesigurnosti po pitanju zatezne kamate na potraivanja u stranoj valuti. Situacija se dodatno zakomplikovala usled prelaska veeg broja lanica Evropske unije na novu valutu evro 1. januara 2002. godine.18 Ubrzo se pred naim sudovima postavilo pitanje kako utvrditi domicilnu kamatu na potraivanja izraena u evrima, valuti koja se svakim danom sve vie koristila u ugovaranju spoljnotrgovinskih poslova. Nakon vie pojedinanih odluka, septembra 2004. godine, Vii trgovinski sud je zauzeo vaei stav o ovom pitanju koji ovde prenosimo u skraenom obliku. Na pitanje: Koji je izvor materijalnog prava za dosuenje zatezne kamate na potraivanja u EUR?, Vii trgovinski sud je odgovorio: Stopa zatezne kamate odreena je Zakonom o visini stope zatezne kamate. ..Zakonom o visini stope zatezne kamate od 2.3.2001. godine, izostavljen je lan kojim je za potraivanja izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica, koja se odnose na stranu valutu propisana zatezna kamata u visini od 6% na godinjem nivou, pa je stoga sudska praksa za period od 2.3.2001. godine i za navedena potraivanja zauzela stanovite da je stopa zatezne kamate u visini domicilne kamate zemlje porekla valute, odnosno, da je zatezna kamata identina kao i na potraivanja izmeu domaih lica, ako se ista odnose na stranu valutu. Kako je 1.1.2002. godine evro kao zajednika valuta zemalja Evropske Unije zamenio do tada vaee pojedinane valute zemalja Evropske Unije, to je primenom istog principa za dugovanja koja se odnose na evro za period posle njegovog uvoenja kao monete, u praksi prihvaeno stanovite o zateznoj kamati po stopi koju Centralna Evropska banka propisuje za evro jer ne postoji zemlja domicila navedene valute, ve je, s obzirom da se radi o vie zemalja koje imaju zajedniku valutu, jedino mogue i opravdano kao vaeu kamatnu stopu obraunavati stopu Centralne - zajednike banke navedenih zemalja za oznaenu valutu.

Zakon o visini stope zatezne kamate, Slubeni list SRJ br. 32/93, 24/94, i 28/96. Pojam domicilne kamate nije definisan ni u glosaru pojmova koji se nalazi na zvaninom veb sajtu Narodne banke Srbije. 18 Evro je uveden kao obraunska jedinica 1. januara 1999. godine, a novanice i novii su puteni u opticaj 1. januara 2002. godine.
17

16

221

Stoga bi se moglo rei da ne postoji zakonski propis koji izriito propisuje visinu stope zatezne kamate na dugovanja u evrima, ve je gore navedeni stav sudske prakse zauzet na osnovu analize postojeih propisa i njihove analogne primene na novonastalu situaciju prouzrokovanu uvoenjem jedinstvene evropske valute. 19 Meutim, pokazalo se da ovaj stav Vieg trgovinskog suda nije dovoljno precizan i da se u praksi javljaju potekoe u utvrivanju zatezne kamate po stopi koju Centralna Evropska banka propisuje za evro. U oktobru 2007. godine, postavljeno je istom sudu novo pitanje: Uvoenjem evra 1.1.2002. godine kao zajednike valute zemalja Evropske monetarne unije, postavlja se pitanje visine i vrste kamate na novana potraivanja u evrima. Evropska centralna banka ne objavljuje kamatu pod nazivom zatezna kamata po eskontnoj stopi, odnosno ne postoji takva zatezna kamata. Ne postoji ni tzv. domicilna kamata, koja se po pravilu trai ovakvim tubama i to uglavnom sastavljanjem tube od strane advokata. Preko NBS sud je doao do saznanja da se u odnosima na meubankarskom tritu od strane Evropske centralne banke primenjuje kamatna stopa pod nazivom Main refinancing rate (referentna kamatna stopa), koja je najpriblinija eskontnoj kamatnoj stopi koju definie Zakon o visini stope zatezne kamate. Meutim, nemamo saznanja da li se i u duniko-poverilakim odnosima fizikih i pravnih lica ova kamata primenjuje kao zatezna kamata, za kanjenje u plaanju novanih obaveza, odnosno dugovanja u evrima. Pitanje je: da li se navedena kamata moe dosuditi u privrednim sporovima, za dugovanja koja se odnose na evro, ako tuilac zahtev za kamatu postavi kao to je napred oznaeno, odnosno ako trai zateznu kamatu po eskontnoj stopi ECB ili domicilnu kamatu na evro, koja ne postoji? Vii trgovinski sud je dao sledei odgovor: Na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda odranoj dana 27.9.2004. godine povodom pitanja koji je izvor materijalnog prava za dosuenje zateznih kamata na potraivanja u evrima, zauzet je pravni stav i on je objavljen u Sudskoj praksi trgovinskih sudova br. 3 za 2004. godinu, str. 121-122. Taj pravni stav vai, i primenjuje se u praksi trgovinskih sudova, a primenjuje ga i Vrhovni sud Srbije. Prema tome, odgovor na postavljeno pitanje je da se na potraivanje izmeu domaih i stranih fizikih i pravnih lica koja glase na plaanje u evrima, od 1.1.2002. godine dosuuje kamata po stopi koju odreuje Evropska centralna banka. To nije eskontna kamatna stopa i nije domicilna kamatna stopa i treba je razlikovati od EURIBOR (EUROPEAN INTERBANK FEDERATE), koja se formira na meubankarskom tritu unutar EU zone i EUROLIBOR, koja se primenjuje na evrotritu za trgovanje valutama koje se promeu izvan monetarnog prostora, a na koje se nee odnositi propisi Evropske centralne banke.

Pravni stav Vieg trgovinskog suda izraen kroz odgovor na pitanje trgovinskih sudova utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove, odranoj dana 27. septembra 2004. godine - Sudska praksa trgovinskih sudova - asopis za privredno pravo, br. 3/2004 - str. 121. Preuzeto u celosti iz baze Paragraf.net.

19

222

Prema tome, pravilno je dosuditi na potraivanje u evrima kamatu po stopi koju odreuje Evropska centralna banka poev od 1.1.2002. godine, a ukoliko se na potraivanje u evrima trai domicilna kamata ili eskontna kamatna stopa Evropske centralne banke, koje ne postoje, tada treba poi od toga da su odredbe o kamati imperativne prirode, te da se kod odluivanja o kamati radi o pravilnoj primeni materijalnog prava. Za dosuivanje kamate dovoljno je istai zahtev za kamatu i opredeliti datum od kada ista tee, a nain obrauna kamate i visinu stope odreuju propisi imperativne prirode. Drugim reima, ako se trai domicilna kamata na evre ili kamata po eskontnoj stopi Evropske centralne banke na evre, koje ne postoje, treba dosuditi kamatu po stopi koju odreuje Evropska centralna banka, i time nee doi do prekoraenja tubenog zahteva. Ako drugostepeni sud u ovom delu preinai prvostepenu presudu zbog nepravilnog oznaenja kamate na evre, takoe nee doi do prekoraenja tubenih zahteva. Da je to tako potvruje i pravno shvatanje izneto u presudi Vrhovnog suda Srbije Prev. 228/06 od 29.11.2006. godine. 20

Kratko objanjenje pojmova

S ozbirom da advokati i sudovi koriste razliite pojmove pokuavajui da definiu odgovarajuu kamatnu stopu zatezne kamate na devizna potraivanja, posvetiemo nekoliko redova definisanju pojedinih vrsta kamate koje su prethodno pomenute. Eskontna kamatna stopa definisana je na vebsajtu Narodne banke Srbije na sledei nain: stopa po kojoj se vri eskontovanje menica. Najnia kamatna stopa po kojoj emisiona banka daje kredite drugim bankama, ili po kojoj od tih banaka prima u eskont menice i dravne hartije od vrednosti. 21 Eskontna kamatna stopa Narodne banke Srbije u julu bila je 8,50% Domicilna kamata kao to smo rekli nije definisana nekim propisom niti se pojavljuje kao pojam u glosaru Narodne banke Srbije, ali moemo zakljuiti da sudovi pod tim podrazumevaju kamatnu stopu koju propisuje centralna banka u dravi u ijoj je valuti izraena obaveza. Referentna kamatna stopa definisana je na vebsajtu Narodne banke Srbije na sledei nain: kamatna stopa prema ijim promenama se upravljaju druge kamatne stope. Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije u julu bila je 15,75% Stopa koju odreuje Evropska centralna banka ne moe se precizno odrediti bez dodatnog objanjenja. Naime, Savet governera Evropske centralne banka odreuje osnovne kamatne stope za zonu evra. Tri osnovne kamatne stope za zonu evra su: - kamatna stopa na glavne poslove refinansiranja (main refinancing operations MRO). To je stopa koja obezbeuje glavni deo likvidnosti bankarskog sistema.
Odgovori na pitanja trgovinskih sudova koji su utvreni na Sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda, odranoj dana 25.10.2007. godine i na Sednici Odeljenja za privredne prestupe i upravno-raunske sporove, odranoj dana 24.10.2007. godine - Sudska praksa trgovinskih sudova - Bilten br. 3/2007. Preuzeto u celosti iz baze Paragraf.net. 21 http://www.nbs.rs/internet/cirilica/glossary.html?id_letter=7&jezik=0
20

223

kamatna stopa na depozite, koja se primenjuje na dnevne depozite banaka u Evrosistemu. - kamatna stopa na pozajmice, koja se primenjuje na dnevne pozajmice bankama iz Evrosistema. Sve tri kamatne stope primenjuju se samo na poslovanje izmeu banaka i objavljuju se na vebsajtu Evropske centralne banke. 22 Kamatna stopa na glavne poslove refinansiranja (MRO) je po visini izmeu kamatne stope na depozite koja je najnia i kamatne stope na pozajmice koja je najvia od navedene tri. 23 Ova stopa se koristi kao referentna kamatna stopa u Direktivi Evropske zajednice o kojoj e uskoro biti re. EURIBOR je referentna kamatna stopa na bankarskom tritu u zoni evra. Sponzorie je Evropska bankarska federacija u ijem lanstvu je vie od 5000 banaka i udruenja za finansijsko trite. Ona predstavlja prosenu kamatnu stopu na meubankarske zajmove koji se daju na rok od nedelju dana do godinu dana. Dakle, i ova kamatna stopa primenjuje se samo na meusobno poslovanje banaka. 24 Podatke o Euriboru objavljuje Rojters, a mogu se nai i na vebsajtu Euribora. 25 LIBOR je referentna kamatna stopa na londonskom bankarskom tritu. Naziv oznaava skraenicu za London Inter Bank Offered Rate. To je prosena kamatna stopa po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac na kratki rok (od nedelju dana do godinu dana) u trino znaajnim iznosima na londonskom meubankarskom tritu. Objavljuje je Rojters, a moe se nai i na vebsajtu Udruenja britanskih bankara (British Bankers Association). 26 LIBOR stope fiksiraju se za 10 glavnih svetskih valuta kojima se trguje na londonskom bankarskom tritu. Od tuda potie i izraz EUROLIBOR, koji oznaava kamatnu stopu LIBOR koja se odnosi na valutu evro, ili Eurodollar koji ponekad oznaava kamatnu stopu LIBOR koja se odnosi na valutu dolar. 27 Prvoklasna kamatna stopa (prime interest rate, prime lending rate, ili samo prime rate) jeste najpovoljnija kamatna stopa po kojoj se nudi bankarski kredit u odreeno vreme i na odreenom mestu klijentima sa dobrom kreditnom reputacijom. U SAD objavljuje se u dnevnim novinama Wall Street Journal. Zasniva se na Fed funds rate, kamatnoj stopi koju odreuje dravna kasa (Federal reserve). 28

http://www.ecb.de/stats/monetary/rates/html/index.en.html Na dan 9. jula 2008 godine kamatna stopa na depozite (Deposit Facility) iznosila je 3,25%, kamatna stopa na poslove refinansiranja (Main Refinancing Operations) iznosila je 4,25% i kamatna stopa na pozajmice (Marginal Lending Facility) iznosila je 5,25%. 24 U junu 2008. proseni Evrbor na tromesene pozajmice je iznosio 4,941% na estomesene pozajmice 5,088% i na dvanaestomesene pozajmice 5,361%. 25 http://www.euribor.org/html/content/euribor_about.html 26 http://www.bba.org.uk/bba/jsp/polopoly.jsp?d=141 27 Na dan 30. juna 2008. godine LIBOR na tromesene pozajmice u evrima iznosio je 4,949%, na estmeene pozajmice 5,129% i na dvanaestomesene pozajmice 5,393%. Na isti dan LIBOR na tromesene pozajmice u dolarima iznosio je 2,783%, na estomesene pozajmice 3,108% i na dvanaestomesene pozajmice 3,310%. 28 Npr. u julu 2008. fed funds rate je 2,00%, a prime rate je 5,00%. Eskontna stopa federalne reserve je 2,25%. Vidi: http://www.federalreserve.gov/fomc/fundsrate.htm.
23

22

224

Kamatna stopa na glavne poslove refinansiranja videti gore pod pojmom Kamatna stopa koju odreuje Evropska centralna banka.

Pogled preko granice

U uporednom pravu mogu se uoiti razliita teorijska shvatanja prirode zatezne kamate i razliit stav u pogledu njene doputenosti. Neki nacionalni sistemi smatraju da je zatezna kamata sastavni deo naknade tete naknada za izgubljenu upotrebu kapitala drugi ne. Npr. u dravama common law-a zatezna kamata se smatra oblikom naknade tete. S druge strane, u Skandinaviji zatezna kamata nema karakter naknade tete ona se dosuuje bez dokazivanja da postoji ekonomski gubitak (teta). U mnogim zemljama istie se i kaznena i preventivna priroda zatezne kamate ona treba da podstakne dunika da izvri svoju obavezu na vreme, a ako to ne uini, da ga kazni za docnju. U mnogim islamskim zemljama se uopte ne moe dosuditi kamata, jer je zabranjena, a samo pominjanje kamate u ugovoru moe dovesti do nitavosti ugovora. 29 Veina zemalja u kojima je kamata predviena kao posledica docnje u isplati novane obaveze zakonom propisuje stopu zatezne kamate (statutory rate, legal rate). Sredinom 2000. godine doneta je u Evropskoj zajednici direktiva o borbi protiv docnje u plaanju u trgovinskim poslovima, 30 koja ureuje upravo pitanje koje nas zanima. Njome je predviena obavezna zatezna kamata (zakonska kamata: "the statutory rate", taux lgal") koja se obraunava u sluaju docnje sa plaanjem u trgovinskim poslovima. Pod trgovinskim poslovima podrazumevaju se svi poslovi izmeu preduzea 31 radi isporuke robe ili pruanja usluga uz naknadu, ukljuujui i poslove sa dravnim organima (l. 2). 32 Stopa zatezne kamate koju direktiva propisuje sastoji se iz dva dela: referentne stope (reference rate) - kamatne stope koju je primenjivala Evropska centralna banka na svoje glavne poslove refinansiranja obavljene pe prvog kalendarskog dana u datom polugoditu) 33 i mare (margin, marge) koja iznosi jo najmanje sedam procentnih poena. Referentna stopa i mara se sabiraju i tako se dobija zakonska kamatna stopa (l. 3. st. 1. d). Npr. trenutno je referentna kamatna stopa Evropske centralne banke 4,25% i kada se tome doda 7 procentnih poena, dobijamo zakonsku zateznu kamatnu stopu od 11,25%. Drave prilikom implementacije direktive mogu odrediti i veu maru. 34 Ako drava ne spada u zonu evra, referentna stopa je ekvivalentna stopa koju odreuje njena centralna banka. Referentna kamatna stopa odreena na poetku polugodita primenjuje se do kraja polugodita. Obraunava se obinom, a ne konformnom metodom. Direktiva je uneta u unutranje zakonodavstvo svih 27 drava lanica Evropske zajednice. Pregled

J. Lookofsky, op.cit. pasus 297. Directive 2000/35/EC of the European Parliament and of the Council on combating late payment in commercial transactions, OJ L200, str. 35. Stupila je na snagu 8. avgusta 2002. godine i pored drava lanica EU obuhvata i tri drave Evropskog privrednog prostora. 31 Pojmom preduzee obuhvaeni su i pojedinani preduzetnici. 32 Nisu obuhvaeni poslovi sa potroaima, poslovi na osnovu eka i menice, isplate naknade tete i isplate osiguranih iznosa. Uvod, pasus 13. 33 Kamatne stope Evropske centralne banke objavljuju se poetkom svakog januara i jula u Slubenom listu EU, serija C. 34 Npr. Austrija je odredila maru od 8 procentnih poena. Vidi l. 1333 ABGB I.
30

29

225

zakonskih akata u kojima se odgovarajue odredbe nalaze moe se nai na vebsajtu Evropske komisije. 35 Osnovni cilj harmonizacije pitanja zatezne kamate u Evropskoj zajednici je poveanje ugovorne discipline i podsticanje ekonomskog uspeha malih i srednjih preduzea. Borba protiv docnje (combating late payments, la lutte contre le retard de paiment) istaknuta je i u naslovu direktive. U njenom uvodu se istie da predugaki rokovi isplate i docnja u plaanju predstavljaju veliki administrativni i finansijski teret za preduzea, posebno za mala i srednja preduzea. Oni su i glavni uzrok steaja takvih preduzea koja imaju za posledicu otputanje radnika (uvod, pasus 7). 36 Izmeu drava lanica Evropske zajednice postojale su pre donoenja direktive znatne razlike u rokovima plaanja i stopi zatezne kamate (uvod, pasus 7),to je predstavljalo prepreku za funkcionisanje unutranjeg trita (uvod, pasus 8). Docnja u plaanju predstavlja povredu ugovora. Meutim, ona je postala privlana opcija za dunike u veini drava lanica zbog niskih zateznih kamata ili zbog sporog postupka za prinudnu naplatu. Potrebno je ostvariti odluujui preokret, koji podrazumeva i nadoknadu trokova koje su poverioci imali oko naplate zatezne kamate, da bi se ovaj trend promenio, odnosno, potrebno je obezbediti da posledice docnje budu takve da se obeshrabri docnja u plaanju. (uvod, pasus 16). U Bugarskoj, kada se obaveza sastoji u plaanju novanog iznosa od strane dunika, pa on propusti da izvri isplatu, naknada tete e se raunati na osnovu kamatne stope koju odeuje Vlada (l. 86 st. 1 Zakona o obligacijama i ugovorima). Na osnovu reima koji je vaio pre usklaivanja sa direktivom Evropske zajednice zatezna kamata izraunavala se sabiranjem osnovne kamatne stope sa 10% u pogledu novanih obaveza izraenih u levima i na osnovu tromesenog LIBOR-a plus 10% u pogledu novanih obaveza izraenih u stranoj valuti. 37 Prema podacima sa vebsajta Evropske komisije Bugarska je implementirala direktivu u svoje zakonodavstvo, pa su procenti zatezne kamate sada verovatno drukiji. Kamata je u Maarskoj protivvrednost koja se plaa za upotrebu novca izraena kao procenat iznosa i povezana sa periodom upotrebe. Postoje dve vrste kamate: poslovna (ugovorna) kamata i zakonska (kaznena) kamata. 38 Zakonska kamata se plaa u sluaju povrede ugovora ili nanoenja tete. To je kazna za nezakonito nanetu tetetu ili za povredu ugovora. Takva kamata predstavlja minimalni iznos tete, odnosno moe se traiti naknada tete koja je vea od takve kamate. Opta pravila o zateznoj kamati sadrana su u l. 301 Graanskog zakonika. Najvia stopa zatezne kamate do usklaivanja sa direktivom bila je oko 5 ili 6% via od godinje stope inflacije. 39 Sada je kamatna stopa u Maarskoj usklaena sa direktivom Evropske zajednice.

http://ec.europa.eu/enterprise/regulation/late_payments/implementation.htm Na vebsajtu Evropske komisije istie se da je svaki etvrti steaj izazvan docnjom dunika steajnog dunika. 37 Prof. K. Stoichev, Bulgaria, International Encyclopaedia of Laws, Contracts, tom 2, pasus 226. 38 Prof. G. Jobbgyi and prof. J. Fazekas, Hungary, International Encyclopaedia of Laws, Contracts, tom 4, pasus 31. 39 Ibidem, pasus 32.
36

35

226

Hrvatski sabor je na sednici od 25. februara 2005. godine doneo novi Zakon o obveznim odnosima. Primena novog zakona poinje od 1. januara 2006. godine, osim manjih izuzetaka u koje spadaju i odredbe o zateznim kamatama, koje se primenjuju od 1. januara 2008. godine. Kamata uopte je ureena u lanovima 26-28, a zatezna kamata u lanovima 29-31. Prvim stavom l. 29. Zakona o obveznim odnosima predvieno je da dunik koji zakasni s ispunjenjem novane obveze duguje, pored glavnice i zatezne kamate. 40 Ovom odredbom je ustanovljena obaveza plaanja zatezne kamate, pa nju nije potrebno posebno ugovarati. Meutim, u literaturi se iznosi stav da ova odredba nije imperativnog karaktera, te bi se obaveza plaanja zatezne kamate ugovorom mogla valjano iskljuiti. 41 Obaveza plaanja zatezne kamate nastaje samo za dunika novane obaveze. Stopa zatezne kamate na odnose iz trgovakih ugovora i ugovora izmeu trgovaca i lica javnog prava odreuje se, za svako polugodite, uveanjem eskontne stope Hrvatske narodne banke koja je vaila poslednjeg dana polugodita koje je prethodilo tekuem polugoditu za osam postotnih poena, a u ostalim odnosima za pet postotnih poena (l. 29. st. 2). Tako utvrena stopa zatezne kamate odnosi se na razdoblje od jedne godine, tj. predstavja godinju stopu (l. 29. st 7). Hrvatska narodna banka duna je svakog 1. januara i 1. jula da objavi eskontnu stopu u Narodnim novinama (l. 29. st. 8). Isvajanjem ovih odredaba Hrvatska elela da uskladi svoje pravo sa Direktivom Evropske zajednice o borbi protiv docnje u plaanju u trgovinskim poslovima, s tim to je ista formula sa manjim uveanjem (5%) primenjena i na ostale ugovorne odnose. 42 Ostale odredbe lana 29. govore o mogunosti ugovaranja drukije stope zatezne kamate u odnosima izmeu trgovaca, ali i o mogunosti ponitaja takve ugovorne odredbe ukoliko je suprotna naelu savesnosti i potenja (l. 29. st. 3-5). One takoe predstavljaju implementaciju odredaba direktive. Stav 6. je prenet iz ranijeg Zakona o obligacioim odnosima i predvia da u sluaju da je stopa ugovorne kamate via od stope zatezne kamate, ugovorna kamata tee i posle dunikove docnje. Pri ugovaranja stope zatezne kamate vai ogranienje iz l. 26. st. 2, to znai da ugovorena stopa zatezne kamate moe od zakonske stope zatezne kamate biti vea najvie za 50%. U sluaju ugovaranja vie stope, primenie se najvia doputena stopa. 43 Prema l. 22. st. 4. Zakona o obveznim odnosima, odredbe tog Zakona o kamatama, tj. i ugovornim i zateznim (l. 26 do 31), primjenjuju se na novanu obvezu nezaviso od valute u kojoj je novana obveza izraena. U hrvatskoj literaturi mogu se uoiti odreene razlike u pogledu shvatanja prirode i svrhe zatezne kamate. Gorenc zateznu kamatu vidi prevashodno kao sredstvo pojaanja ugovorne discipline dunika, a ne kao naknadu za koritenje tueg novca. 44 Ipak i u sluaju docnje s plaanjem, dunik zapravo koristi novac koji je bio duan dati poveriocu i na koji poverilac ima pravo, pa se i na zatezne kamate moe primeniti opta definicija kamate koja se uzima kao naknada za upotrebu kapitala preputenog na odreeno vreme
U hrvatskom Zakonu o obveznim odnosima, pojam kamate dosledno se koristi u mnoini: zatezne kamate, ugovorne kamate itd. 41 Gorenc, Komentar zakona o obveznim odnosima, Zagreb 2005, str. 68. 42 Vidi izvod iz obrazloenja Konanog prijedloga Zakona o obveznim odnosima: lankom 29. izmijenjen je sustav odreivanja zakonskih zateznik kamata kako bi ga se uskladilo sa zahtjevima Dir. 2000/35/EZ. I. Crni, op.cit., str. 76. 43 Ibidem, str. 69. 44 Gorenc, op.cit., str. 68.
40

227

koja je nezavisna od dobitka i prihoda. 45 Funkcija zatezne kamate je prema njemu dvojaka: sastoji se u disciplinovanju dunika i u naknadi tete koju poverilac trpi zbog docnje sa plaanjem, a ovome neki dodaju i kaznenu funkciju koja proizlazi iz disciplinovanja dunika. 46 On na drugom mestu pominje jo jednu funkciju zatezne kamate: ona se delimino sastoji u naknadi dela vrednosti odnosno kupovne moi novca (glavnice) koji je on izgubio zbog neprekidno veeg ili manjeg pada kupovne moi novca. 47 Crni objanjava da je zatezna kamata zakonom unapred odreena naknada za koritenje odreenog iznosa (glavnice) tueg novca u odreenom vremenu. Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to je li pretrpeo kakvu tetu zbog dunikovog zakanjenja. 48 Zatezna kamata po njemu nije naknada tete, jer nema elementa protivpravnosti u postupanju dunika. To stanovite zastupa i Vrhovni sud Republike Hrvatske. 49 Ona je objektivna posledica zakanjenja dunika. Za dosuivanje zatezne kamate ne trai se krivica dunika za docnju niti je treba dokazivati. Nije ak doputen ni protivdokaz da je poverilac pretrpeo manju tetu od one propisane odredbom o visini stope zatezne kamate. 50 Cilj je zatezne kamate da se dunik podstakne na blagovremeno i potpuno ispunjenje obveze, ali ne samo u interesu poverioca, ve i u interesu drutva, jer se time stvara finansijska disciplina i jaa graanski i poslovni moral, to ima pozitivan uticaj na stanje u privredi. 51 Crni pored toga istie jo i kaznenu funkciju zatezne kamate, jer se njome sankcionie ponaanje dunika koji na vrijeme ne ispunjava svoje obveze, kao i njenu podsticajnu funkciju, jer ona pretnjom nastupanja posledice utie na dunika da na vreme ispuni svoju obavezu. 52 Zato drava koja propisuje stope zateznih kamata mora paljivo i na vreme reagovati i odrediti takve kamatne stope koje e podsticati dunike da na vreme ispunjavajuju svoje obveze. 53 Crni kritikuje reenje kojim je stopa zatezne kamate ugraena u Zakon o obveznim odnosima upravo zato to se moe pojaviti potreba da drava intevenie izmenom visine stope zatezne kamate i smatra da bi bilo bolje rjeenje da je to pitanje preputeno posebnom zakonu. 54 Konano, on istie i zatitnu funkciju zatezne kamate je je poverilac po samom zakonu zatien ako dunik zakasni (zategne) s ispunjenjem svoje novane obveze. 55 U Sloveniji zateznu kamatu ureuju l. 378-380 Obligacijskog zakonika od 2001. godine. 56 Prema l. 378, ako je dunik u docnji s ispunjenjem novane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu. Stopa zatezne kamate iznosi 8% godinje, ako poseban zakon ne odreuje drukije. Prilagoavajui svoje pravo odredbama Direktive Evropske
Ibidem. Ibidem. 47 Ibidem, str. 70. 48 I. Crni, op.cit. str. 73. 49 Ibidem. 50 Ibidem. 51 Ibidem. 52 Ibidem. 53 Ibidem. 54 Ibidem, str. 74. 55 Ibidem, str. 75. 56 Obligacijski zakonik, Uradni list RS, t. 83/01 z dne 25. 10. 2001, preieni tekst (uradno preieno besedilo) Ur.l. RS, t. 97/2007.
46 45

228

zajednice, Slovenija je 2003. godine donela Zakon o propisanoj stopi zateznih kamata 57 koji je vie puta menjan a trenutno predvia da se stopa zatezne kamate izraunava dodavanjem 8 procentnih poena na referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke (l. 2. st. 1). Sjedinjene Amerike Drave, kao zemlja common law-a tretiraju zateznu kamatu kao sastavni deo naknade tete. To se vidi ve iz naslova paragrafa 354. Drugog amerikog ristejtmenta prava ugovora: Kamata kao naknada tete. Paragraf 354 na osnovu analize preovlaujue sudske prakse i doktrine izlae sledee pravilo: Ako se povreda ugovora sastoji u proputanju da se plati odreeni novai iznos ili da se ispuni obaveza koja ima utvrenu ili utvrdivu novanu vrednost, moe se dobiti kamata na dospeli iznos od trenutka koji je bio odreen za ispunjenje, uz odbitak svih iznosa na koje strana koja je povredila ugovor ima pravo. (st. 1) U ostalim sluajevima, takva kamata se moe dozvoliti na osnovu pravinosti na sve iznose koji bi predstavljali pravinu naknadu da su isplaeni u momentu dospelosti ispunjenja. (st. 2). Kamata se plaa po prostoj obraunskoj stopi koja se obino naziva zakonska stopa, jer je zakon odreuje za tu svrhu. 58 Zakonska stopa kamate se razlikuje od jedne do druge savezne drave SAD. Npr. trenutno je u dravama Delaver i Ilinoj zakonska stopa 5%, u dravi Alabama, Arkanzas i Teksas 6%, u dravi Njujork 9%, u dravama Florida, Vermont i Vaington 12%, itd. 59 U Lujzijani, stopa zatezne kamate je uvek jedan procentni poen iznad prosene prvoklasne bankarske stope na pozajmice, s tim da ne moe biti manja od 7% ni vea od 14%.

Odgovarajua kamatna stopa

Nakon itanja relevantnih zakonskih odredaba domaih zakona, stava Vieg trgovinskog suda i uporednopravnih primera namee se zakljuak da u srpskom ugovornom pravu postoji pravna praznina u pogledu stope zatezne kamate na potraivanja u stranoj valuti i da je sudska praksa nije potpunila na odgovarajui nain. Tu prazninu trebalo bi popuniti imajui u vidu svrhu zatezne kamate, ekonomske uslove u zemlji i uporednopravne primere. U domaoj teoriji je nedavno izneto jedno gledite o tome. U svom radu posveenom izmeu ostalog pravu na zateznu kamatu na potraivanja u stranoj valuti, autor, ugledni sudija, 60 zalae se za primenu fiksne kamatne stope od 0,5% meseno na devizna potraivanja za period nakon 3. marta 2001. godine ( od stupanja na snagu novog Zakona o visini stope zatezne kamate). Svoj stav on temelji na odredbi lana 3. stav 3. istog zakona , kojim je propisano da za mesec za koji je stopa rasta cena na malo jednaka nuli ili je negativna, mesena stopa zatezne kamate treba da bude jednaka fiksnoj stopi od 0,5% meseno. Polazei od pretpostavke da se devizno potraivanje ne obezvreuje protekom vremena, to bi bila situacija ekvivalentna onoj kada nema rasta cena koji bi obezvredio dinarsko potraivanje, stopa zatezne kamate na devizno potraivanje treba da
57 58

Zakon o predpisani obretni meri zamudnih obresti (uradno preieno besedilo) Ur. . RS, t. 11/2007. Drugi Ristejtment ugovora, komentar uz paragraph 354. 59 http://www.lectlaw.com/files/ban02.htm D. Slijepevi, Koverzija deviznog u dinarsko potraivanje i pravo na zateznu kamatu, Pravni informator on line izdanje br. 1/2008. G. Dragia Slijepevia je ranije bio sudija Vrhovnog suda, a sada je sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
60

229

bude fiksirana na 0,5% meseno. Ako bi se ovaj predlog usvojio, kamatna stopa bi bila priblino jednaka sa godinjom kamatom od 6% koja je postojala po ranijem zakonu (razlika bi bila u tome to se po vaeem zakonu mesena kamata od 0,5% obraunava konformnom metodom, odnosno iznos kamate se svakog meseca pripisuje glavnici i na tako formiranu glavnicu primenjuje zatim ista kamatna stopa sledeeg meseca; pripisivanje dovodi do toga da je konani apsolutni iznos kamate obraunate po ovom metodu vii od iznosa koji se dobija prostim obraunom kamate od 6% na godinjem nivou). Predloeno reenje je svakako bolje od primene nedefinisane domicilne kamate, ali se postavlja pitanje da li je pretpostavka da se devizno potraivanje ne obezvreuje tokom vremena, realna. Uporednopravni podaci ukazuju da je stopa zatezne kamate na potraivanja izraena u stranoj valuti, onako kako je danas odreena u sudskoj praksi srpskih sudova u nedostatku materijalnopravnog izvora koji bi je izriito regulisao, suvie niska. Previe niskom se ini i kamatna stopa od 0,5% meseno. U mnogim zemljama koje imaju inflaciju, pa i kod nas, zatezna kamata ima dve komponente: jedna je usmerena na ouvanje stvarne vrednosti dugovanog iznosa tokom vremena docnje kako se ne bi desilo da usled inflacije novani iznos bude obezvreen, tj. da se za njega ne moe kupiti ista koliina materijalnih dobara kao u vreme dospelosti (revalorizacina komponenta); druga kompomenta zatezne kamate ima za cilj da disciplinuje dunika, da mu uini docnju neprivlanom i/ili da naknadi poveriocu pretpostavljenu cenu korienja njegovog novca od strane dunika u zavisnosti od toga kako se u pojedinim dravama odreuje priroda zatezne kamate (kaznena ili kompenzaciona komponenta). Kada je u pitanju zatezna kamata na potraivanja u dinarima, propisana Zakonom o stopi zatezne kamate, prva komponenta je procenat porasta cena na malo za koji se prvo uveava glavnica, a druga je kamatna stopa od 0.5% meseno. Zateznu kamatu na potraivanja u stranoj valuti trebalo bi raunati po slinoj formuli. Takva kamatna stopa mora takoe da se sastoji od dve kompontente. Naime, neodriva je pretpostavka da u stranim zemljama, ak i onim sa najvrom valutom uopte nema inflacije, odnosno da novac uopte ne gubi vrednost tokom vremena. Upravo u poslednje vreme svedoci smo toga da i dolar i evro kao i druge vrste valute mogu tokom relativno kratkog vremena izgubiti poetnu vrednost i da se i u zemljama se vrstom valutom moe dogoditi ekonomski relevantna stopa inflacije. Zbog toga je za odreivanje odgovarajue kamatne stope na potraivanja u stranoj valuti potrebno kombinovati reenje koje je usvojio Vii trgovinski sud u svom stavu i reenje koje je predloio ugledni sudija. Potrebno je, dakle, sabrati eskontnu ili referentnu kamatnu stopu u zemlji valute u kojoj je dug izraen sa fiksnom stopom od 6% godinje da bi se dobio odgovarajui procenat kamate na godinjem nivou. Na primer, kada je u pitanju potraivanje u evrima, treba uzeti kao polaznu osnovu referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke (main financing rate), ali tu stopu treba poveati za kompenzacioni, odnosno kazneni deo kamate, odnosno za fiksnu stopu od 6% godinje, (to je jednako stopi od 0,5% meseno koju predvia l. 2. Zakona o stopi zatezne kamate). Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke efikasno titi dugovani

230

iznos od obezvreivanja jer je prilagoena stopi inflacije. 61 Stopa od 6% godinje, odnosno 0,5% meseo, predstavlja onaj dodatni procenat koji dunika obeshrabruje da zakasni sa isplatom, a poverioca titi od gubitka dobiti od kapitala koji bi pretrpeo ako iznos ne bi bio isplaen na vreme. Tako bi npr. godinja stopa zatezne kamate na potraivanja izraena u evrima izraunata na ovaj nain trenutno iznosila 10, 25%. 62 Samo ako se kamatna stopa izrauna na navedeni nain dunik nee biti stimulisan da padne u docnju prema poveriocu. Naime, referentna kamatna stopa Evropske centralne banke, kao kamata koja se primenjuje u kratkoronim poslovima izmeu Evropske centralne banke i drugih finansijskih institucija, ne predstavlja kamatu po kojoj dunik moe da uzme komercijalni kredit na tritu bilo koje zemlje. Ona je nia od komercijalne kamate. Stoga je za dunika koji treba da plati samo referentnu kamatnu stopu isplativo da saeka sa ispunjenjem obaveze, jer je plaanje referentne kamatne stope na zadocnelu isplatu za njega u stvari vid jeftinog kratkoronog kredita, pri emu se oteeni poverilac javlja kao nevoljni kreditor. Gledano iz ugla poverioca, za njega e ovakva zatezna kamata biti blia naknadi za korieni novac, jer on takoe ne moe da uzme komercijalni kredit od banke po referentnoj stopi Evropske centralne banke, nego po znatno vioj stopi komercijalnih banaka. Treba dodati da e primena ovako izraunate zatezne kamate na potraivanja u evrima jo uvek e biti manja od zatezne kamate koja se primenjuje u zemljama Evropske zajednice u kojima je evro domaa valuta plaanja, jer u tim zemljama kazneni, odnosno kompenzacioni deo zatezne kamate koji se dodaje na referentnu kamatu Evropske centralne banke, iznosi najmanje 7 procentnih poena. Pravilo koje vai za potraivanja u evrima treba da vai i za potraivanja u ostalim valutima. Svaka zemlja porekla valute ima osnovnu ili referentnu kamatnu stopu koju propisuje njena centralna banka ili druga slina institucija. Tu stopu treba uzeti kao polaznu osnovu, na koju e se dodati 6 procentnih poena, radi izraunavanja odgovarajue zatezne kamate na potraivanje izraeno u toj valuti. Npr. za SAD to je Federal Funds Rate, a za Veliku Britaniju to je Base rate itd. Informacije o tome koja se kamata ima smatrati osnovnom ili referentnom za pojedinu valutu mogla bi se dobiti od Narodne banke Srbije. Kao to se vidi, u izraunavanju ovako odreene zatezne kamate ne treba primenjivati konformnu metodu nego kamatu raunati po prostom obraunu. S obzirom da konformna metoda podrazumeva plaanje kamate na kamatu i da je anatocizam zabranjen l. 394. Zakona o obligacionim odnosima, ini se da nema opravdanja da se u nedostatku izriite odredbe koja bi sud na to obavezivala, na obraun zatezne kamate na potraivanja u stranoj valuti primenjuje konformna metoda. Iz uporednopravnog pregleda se vidi da nijedna od zemalja o kojima je bila re ne propisuje konformnu metodu za izraunavanje zatezne kamate. Dosuivanje odgovarajue stope zatezne kamate je cilj koji nee biti lako dostii u praksi. Naime, sudovi su u odluivanju o zateznoj kamati ogranieni tubenim zahtevom koji je
Na primer, referenta kamatna stopa Evropske centralne banke u julu 2008. godine je 4,25%, a stopa inflacije u Evrozoni u istom mesecu iznosi 4,1%. 62 Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke od 4,25% plus 6%.
61

231

tuilac postavio. Nije pravilan stav Vieg trgovinskog suda u delu u kome se navodi da sud moe da dosudi tuiocu viu stopu zatezne kamate od one koju trai i da to ne predstavlja prekoraenje tubenog zahteva, jer su odredbe o stopi zatezne kamate imperativne prirode. Takav stav nije utemenjen u zakonu niti u naelima graanskog prava. Ako tuilac ne postavi zahtev za zateznu kamatu, sud je ne moe dosuditi po slubenoj dunosti, pa tako ne moe po slubenoj dunosti ni poveavati zahtevanu zateznu kamatu. Tano je da se poverilac ne moe unapred odrei prava na zateznu kamatu, ali to moe uiniti u momentu kada je ve poznato da je pravo na zateznu kamatu nastalo. Pored toga, treba imati u vidu i to da stopa zatezne kamate na potraivanja u stranoj valuti uopte nije propisana, pa je teko odriv stav da postoji imperativna odredba koja se mora primeniti. Zbog toga pravni savetnici snose najveu odgovornost za pravilno odmeravanje zatezne kamate u sporovima sa inostranim elementom. Oni bi prilikom sastavljanja tubenog zahteva trebalo da trae vie nego to sada trae, tj. vie od domicilne kamatne stope ili od eskontne kamatne stope Evropske centralne banke. Oni su ti koji bi trebalo da sroe tubeni zahtev tako da trae dosuivanje zatezne kamate po referentnoj kamatnoj stopi koju propisuje centralna banka u dravi valute plus 6% godinje. Dravni i arbitrani sudovi bi takve tubene zahteve trebalo da uvae, jer je to ekonomski opravdano i pravno utemeljeno na shodnoj primeni Zakona o stopi zatezne kamate.

232