ZAKON O MENICI ("Sl. glasnik Republike Srpske", br.

32/2001)
I OPTE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuje se forma i sadraj menice, te nain poslovanja s menicom. Menica, u
smislu ovog zakona, predstavlja sredstvo plaanja i instrument obezbeenja plaanja.
lan 2
U ovom zakonu:
1) "Trasirana menica" predstavlja bezuslovan nalog da se plati odreen iznos novca.
2) "Trasant" predstavlja lice koje je izdalo menicu.
3) "Trasat" lice na koje se vue menica, koje treba da plati meninu sumu.
4) "Remitent" predstavlja korisnika menice.
5) "Indosament" predstavlja vrstu menice koja ima osobinu prenosivosti.
6) "Akceptiranje menice" predstavlja mogunost kojom imalac trasirane menice, kao i onaj
koji je samo dri, menicu moe sve do njene dospelosti podneti na akceptiranje trasatu.
7) "Aval" predstavlja menino jemstvo.
8) "Dospelost" predstavlja sposobnost naplativosti menice.
9) "Plaanje" je sam in plaanja meninog iznosa.
10) "Regres" je obeteenje imaoca menice u sluaju kada menica nije plaena o dospelosti,
na vreme i pre dospelosti.
11) "Intervencija" predstavlja mogunost akceptiranja i isplate menice po potrebi, od strane
naznaenog lica.
12) "Intervenijent" predstavlja tree lice koje isplauje meninu sumu umesto akceptanta ili
nekog drugog meninog dunika.
13) "Umnoavanje i prepisi" oznaava da menica moe biti izdata u dva ili vie istovetnih
primeraka.
14) "Preinaenje menice" predstavlja mogunost preinaenja nekog sloga na menici.
15) "Protest" predstavlja podizanje protesta kod protestnog tela ovlaenog zakonom, protiv
lica protiv koga se protest podie.
16) "Zastarelost" je mogunost zastarevanja meninog zahteva protiv akceptanta, indosanta i
trasanta u odnosu na imaoca menice i u meusobnim odnosima.
17) "Neopravdano obogaenje" oznaava pojavu neopravdanog sticanja dobiti za radnje
proputene radi odravanja meninih prava i ugaene zastare.
18) "Pravo zaloge i pridraja" predstavlja pravo imaoca menice da iz zaloga koji dri kod sebe
namiri, bez podizanja tube ukoliko menina obaveza nije na vreme izvrena. Pravo pridraja
je pravo imaoca menice nad dunikovim novcem, pokretninama i hartijama od vrednosti.
19) "Amortizacija" menice predstavlja mogunost da se sudu umesto plaanja predloi
amortizacija menice u sluaju njenog nestanka.
II TRASIRANA MENICA
IZDAVANJE I OBLIK TRASIRANE MENICE
lan 3
Trasirana menica sadri:
1) oznaku da je menica, napisano u samom slogu isprave na jeziku na kome je sastavljena,
2) bezuslovan nalog da se plati odreeni iznos novca,
3) ime onoga koji treba da plati (trasat),
4) oznaenje dospelosti,

5) mesto gde plaanje treba da se izvri,

6) ime onoga kome se ili po ijoj naredbi se mora platiti (remitent),
7) oznaenje dana i mesta izdavanja menice,
8) potpis onoga koji je izdao menicu (trasant).
lan 4
Isprava u kojoj nema bilo kojeg od elemenata nabrojanih u prethodnom lanu, ne smatra se
kao trasirana menica, osim u sluajevima koji su odreeni u sledeim stavovima.
Trasirana menica u kojoj nije oznaena dospelost smatra se kao menica po vienju.
Ako nije posebno odreeno, vai kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto trasatovog
prebivalita ono mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena.
Trasirana menica na kojoj nije oznaeno mesto izdavanja, smatra se da je izdata u mestu koje
je oznaeno pored trasantovog potpisa.
lan 5
Trasirana menica moe da glasi po naredbi samoga trasanta.
Ona se moe vui (trasirati) i na trasanta.
Ona se moe izdati (trasirati) za raun treeg lica.
lan 6
Trasirana menica moe biti plativa u mestu prebivalita treeg lica, bilo u prebivalitu trasata,
bilo u kojem drugom mestu (domicilna trasirana menica).
lan 7
U trasiranoj menici plativoj po vienju ili na odreeno vreme po vienju, trasant moe
odrediti da iznos novca oznaen u njoj nosi kamate. U svakoj drugoj trasiranoj menici ova
odredba o kamatama, smatra se kao da nije napisana.
Kamatna stopa mora se naznaiti u menici, a ako se to ne uini ova odredba o kamati se
smatra kao da nije napisana.
Kamata tee od dana izdavanja menice, ako nije drugaije naznaeno.
lan 8
Ako je menini iznos napisan slovima i brojevima, u sluaju neslaganja, pravovaljan je iznos
napisan slovima.
Ako je menini iznos napisan vie puta slovima ili vie puta brojevima, onda je pravovaljan
najmanji iznos.
lan 9
Ukoliko se na menici nalaze potpisi lica koja su nesposobna da se menino obaveu, ili lani
potpisi, ili potpisi izmiljenih lica ili potpisi koji iz bilo kojih razloga ne obavezuju lica koja
su potpisala menicu ili u ime kojih je ona potpisana, obaveze ostalih potpisnika su
pravovaljane i obavezujue.
lan 10
Lice koje se na menici potpie kao zastupnik drugoga, iako za to nije bilo ovlaeno, lino je
po njoj obavezno, a ako je platilo, ima ista prava koja bi imalo punovano zastupano lice.
Odredba stava 1 ovog lana odnosi se i za zastupnika koji je prekoraio svoje ovlaenje.
lan 11
Trasant odgovara da e menica biti akceptirana i isplaena.

On se moe osloboditi od odgovornosti za akcept, a svaka odredba kojom bi sebe oslobodio

od odgovornosti za isplatu, smatra se kao da nije ni napisana.
III INDOSAMENT
lan 12
Svaka menica i onda kad nije izriito trasirana po naredbi moe se preneti indosamentom.
Menica u kojoj je trasant stavio rei "ne po naredbi" ili drugi izraz, koji znai to isto, moe se
preneti samo u obliku i sa dejstvom obinog ustupanja (cesije).
Menica se moe indosirati i na samog trasata, bilo da ju je on akceptirao ili ne, na trasanta ili
na bilo kog drugog obveznika.
Ova lica mogu je i dalje indosirati.
lan 13
Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji bi bio stavljen, smatra se kao da nije
napisan.
Delimian indosament je nitavan.
Indosament na donosioca je pravovaljan kao blanko indosament.
lan 14
Indosament se mora napisati na menici ili na listu koji je za nju vezan (alon) i mora ga
indosant potpisati.
Indosament ne mora oznaavati korisnika, a moe se sastojati i iz samog potpisa indosanta
(blanko indosament). U ovom poslednjem sluaju indosament da bi bio pravovaljan mora biti
napisan na poleini menice ili na alonu.
lan 15
Indosamentom se prenose sva prava koja proistiu iz menice.
Kada je indosament neispunjen (blanko), onda imalac menice moe:
1. ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugog lica,
2. dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica,
3. jednostavno predati menicu treem licu ne ispunjavajui blanko indosament niti stavljajui
nov indosament.
lan 16
Indosant odgovara da e menica biti akceptirana i isplaena, osim ako je u indosamentu
drukije odreeno.
Indosant moe zabraniti da se menica dalje indosira, u tom sluaju ne odgovara licima na koja
menica bude kasnije indosirana.
lan 17
Lice koje dri menicu smatra se njenim zakonitim imaocem, ako svoje pravo dokae
neprekinutim nizom indosamenata. To vai i kad je poslednji indosament blanko (lan 13 stav
3). U pogledu ovog dokazivanja precrtani indosamenti smatraju se da ne postoje. Kad iza
blanko indosamenta dolazi drugi indosament, smatra se da je potpisnik tog drugog
indosamenta stekao menicu blanko indosamentom.
Ako je neko bilo kakvim dogaajem lien menice, onaj koji je dri i koji je svoje pravo
dokazao onako kako je propisano u stavu 1 ovog lana nije duan menicu predati, osim ako je
menicu stekao zlonamerno ili je pri sticanju postupio sa krajnjom nepanjom.
lan 18
Lica protiv kojih je stavljen zahtev da ispune svoje obaveze iz menice, ne mogu prema
njenom imaocu isticati prigovore koji imaju osnov u njihovim linim odnosima sa trasantom
ili sa kojim ranijim imaocem menice, osim ako je sadanji imalac menice prilikom njenog
sticanja svesno postupio na tetu dunika.

Ako je menica, koja je u vreme izdavanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno
postojeem sporazumu, povreda ovog sporazuma ne moe se prigovoriti imaocu menice, osim
ako ju je stekao zlonamerno, ili ako je pri sticanju menice postupio s krajnjom nepanjom.
lan 19
Kad indosament sadri napomenu "vrednost za naplatu", "za inkaso", "kao punomo" ili ma
kakvu drugu napomenu koja znai nalog, imalac menice moe ostvariti svoja prava koja iz nje
proistiu, ali menicu moe indosirati samo kao prenos punomoi.
Menini obveznici u sluaju iz stava 1 ovog lana mogu istai prema imaocu menice samo
one prigovore koji se mogu istai prema indosantu.
Nalog sadran u indosamentu iz stava 1 ovog lana (indosament-punomo) ne prestaje usled
smrti nalogodavca niti usled nastupanja njegove poslovne nesposobnosti.
lan 20
Kad indosament sadri napomenu "vrednost za osiguranje", "vrednost za zalogu" ili ma kakvu
drugu napomenu pod kojom se podrazumeva zalaganje, imalac menice moe ostvariti sva
prava koja iz nje proistiu, ali menicu moe indosirati samo kao prenos punomoi.
Menini obveznici u takvom sluaju ne mogu istai protiv imaoca menice prigovore koji
imaju osnov u njihovim linim odnosima sa indosantom, osim ako je imalac menice stiui
menicu svesno postupio na tetu dunika.
lan 21
Indosiranje posle dospelosti proizvodi isto dejstvo kao i indosiranje pre dospelosti. Ali
indosiranje posle protesta zbog neisplate ili posle proteka roka odreenog za podizanje takvog
protesta proizvodi samo dejstvo obinog ustupanja.
Dok se ne dokae suprotno, nedatirani indosament smatra se da je uinjen pre proteka roka
odreenog za podizanje protesta.
IV AKCEPTIRANJE
lan 22
Imalac trasirane menice, kao i onaj koji je samo dri, moe je sve do dospelosti podneti na
akceptiranje trasatu u mestu njegovog prebivalita.
lan 23
U svakoj trasiranoj menici trasant moe odrediti da se ona podnese na akceptiranje
naznaavajui ili ne naznaavajui rok za akceptiranje.
Trasant moe i zabraniti da se menica podnese na akceptiranje, osim kad je u pitanju trasirana
menica plativa kod treeg lica ili u mestu razliitom od mesta u kom trasat ima prebivalite, ili
kad je u pitanju trasirana menica na odreeno vreme po vienju.
Trasant moe da odredi da se menica ne podnosi na akceptiranje pre odreenog vremena.
Svaki indosant moe da naredi da se trasirana menica podnese na akceptiranje, naznaavajui
ili ne naznaavajui za to rok, osim kad je trasant u njoj zabranio da se ona podnosi na
akceptiranje.
lan 24
Menica trasirana na odreeno vreme po vienju mora se podneti na akceptiranje u roku od
jedne godine od dana izdavanja.
Trasant moe ovaj rok skratiti ili odrediti dui rok.
Te rokove indosanti mogu skratiti.
lan 25
Trasat moe zahtevati da mu se menica podnese na akceptiranje jo jedanput sutradan posle
prvog podonoenja na akceptiranje.
Zainteresovana lica mogu se pozivati na to da ovaj zahtev nije ispunjen, samo onda kad je taj
zahtev zabeleen u protestu.
Imalac menice nije duan da menicu koju podnosi na akceptiranje ostavi kod trasata.
lan 26

Akcept se pie na samoj menici. Akcept se izraava potpisom trasata uz re "priznajem",

"primljena", "prihvaena" ili kojom drugom reju, koja to isto znai. Kao akcept vredi i sam
trasatov potpis kad je stavljen na licu menice.
Kad je trasirana menica plativa na odreeno vreme po vienju ili kad se na osnovu naroite
odredbe treba podneti na akceptiranje u odreenom roku, onda akcept mora biti datiran na dan
kad je dat, osim ako imalac menice zahteva da se datira na dan kada je menicu podneo na
akceptiranje. Ako se akcept ne datira, imalac menice da bi odrao svoja regresna prava
indosanta i trasanta, mora taj propust ustanoviti blagovremeno podignutim protestom.
lan 27
Akcept mora biti bezuslovan, ali ga trasat moe ograniiti na jedan deo menine svote.
Svako drugo u akceptu sadrano odstupanje od sastojka menice jednako je odbijanju akcepta.
Ipak je akceptant obavezan prema sadraju svog akcepta.
lan 28
Kad je u menici trasant kao mesto plaanja oznaio neko mesto razliito od onoga u kome
trasat ima prebivalite, ne imenujui lice kod koga treba da se izvri isplata (domicilijat) onda
trasat prilikom akceptiranja moe oznaiti to lice. Kad se to ne uini, smatra se da se
akceptant obavezao da sam plati u mestu plaanja.
Ako je menica plativa u mestu trasatovog prebivalita, ovaj moe prilikom akceptiranja
oznaiti adresu u tom mestu gde se isplata ima izvriti.
lan 29
Akceptom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti.
Ako menica ne bude plaena, njen imalac, pa bio to i sam trasant, ima na osnovu nje pravo na
neposrednu tubu protiv akceptanta, za sve to se moe zahtevati prema l. 49 i 50 ovog
zakona.
lan 30
Smatra se da je trasat odbio akceptiranje menice ako je napisani akcept precrtao pre nego to
je menicu vratio. Dok se ne dokae suprotno smatra se da je akcept precrtan pre nego to je
menica vraena.
Ali, ako je trasat pismeno obavestio imaoca menice ili koga potpisnika da je menicu
akceptirao, on je prema njima obavezan po sadraju datog akcepta.
V AVAL
lan 31
Isplata menice moe se za celi menini iznos ili za njegov deo obezbediti avalom (meninim
jemstvom).
Ovo obezbeenje moe dati tree lice ili ak i neko od potpisnika menice.
lan 32
Aval se daje ili na menici ili na alonu i potpisuje ga avalista.
Aval se izdrava reima: "garantovano", "aval", "jemac", ili drugim izrazom koji to isto znai.
Za aval je dovoljan potpis na licu menice, osim ako to nije potpis trasanta ili trasata.
Iz avala treba da se vidi za koga je dat. Ako se to ne vidi, vai kao da je dat za trasanta.
lan 33
Avalista odgovara onako kako odgovara onaj za koga jemi.
Njegova obaveza vai i onda kad je obaveza za koju jemi nitavna iz ma kog drugog razloga,
osim zbog formalnog nedostatka.
Kad isplati menicu, avalista stie prava iz menice protiv onoga za koga je jemio, kao i protiv
onih koji su ovome po menici odgovorni (pravo na regres).
VI DOSPELOST
lan 34
Menica se moe izdati:
- po vienju,

- na odreeno vreme po vienju,

- na odreeno vreme od dana izdavanja,
- na odreeni dan.
Nitavne su menice u kojima je dospelost drukije naznaena, kao i menice sa vie dospelosti.
lan 35
Menica po vienju plativa je im se podnese. Ona se mora podneti na isplatu u roku od jedne
godine od dana izdavanja. Trasant moe ovaj rok skratiti ili odrediti dui. Ove rokove
indosanti mogu skratiti.
Trasant moe narediti da menica plativa po vienju ne sme biti podnesena na isplatu pre
naznaenog vremena. U takvom sluaju rok za podnoenje poinje tei od tog vremena.
lan 36
Dospelost menice na odreeno vreme po vienju izraunava se bilo prema danu akcepta, bilo
prema danu protesta.
Kad protest nije podignut, onda se u pogledu akceptiranja smatra da je nedatirani akcept
stavljen poslednjeg dana roka predvienog za podnoenje na akceptiranje.
lan 37
Menica koja glasi na jedan ili vie meseci od dana izdavanja ili od vienja, dospeva
odgovarajueg dana u onom mesecu kada ima da se izvri isplata. Ako u tom mesecu nema
odgovarajueg dana, onda menica dospeva poslednjeg dana istog meseca.
Ako menica glasi na jedan ili vie celih meseci i polovinu meseca od dana izdavanja ili od
vienja, onda se najpre raunaju celi meseci.
Ako je dospelost oznaena za poetak, za polovinu (sredinom januara, sredinom februara,
itd.) ili za kraj meseca, onda se pod tim izrazima podrazumevaju prvi, petnaesti ili poslednji
dan u mesecu.
Izrazi "osam dana" ili "petnaest dana" ne znae jednu ili dve sedmice, nego punih osam ili
petnaest dana.
Izraz "pola meseca" znai rok od petnaest dana.
lan 38
Kada je menica plativa na odreeni dan u mestu u kome ne vai isti kalendar koji vai u
mestu izdavanja, onda se smatra da je dan dospelosti odreen po kalendaru koji vai u mestu
plaanja.
Kada se menica, plativa na odreeno vreme od dana izdavanja, trasira iz jednog mesta u neko
drugo mesto i kad u tim mestima ne vae isti kalendari, onda se dan izdavanja dovodi na dan
koji mu odgovara u kalendaru koji vai u mestu plaanja, pa se prema tome odreuje
dospelost.
Rokovi za podnoenje menica raunaju se prema odredbi stava 2 ovog lana.
Ovi propisi se ne primenjuju ako nema posebna odredba u menici ili bitni sastojci menice
pokazuju da se nameravalo neto drugo.
VII PLAANJE
lan 39
Menica plativa na odreeni dan ili na odreeno vreme posle dana izdavanja ili vienja, mora
se podneti na isplatu bilo na sam dan plaanja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze
odmah za njim.
Kad se menica podnese nekoj ovlaenoj organizaciji za obavljanje platnog prometa, smatra
se da je podnesena na isplatu.
lan 40
Prilikom plaanja menice trasat moe zahtevati da mu je imalac preda s potvrdom na menici
da je isplaena.
Imalac menice ne moe odbiti deliminu isplatu.

U sluaju delimine isplate trasat moe zahtevati da se ova isplata zabelei na menici i da mu
se uz to izda priznanica.
lan 41
Imalac menice ne moe se prinuditi da primi isplatu pre dospelosti menice.
Trasat koji plaa menicu pre dospelosti ini to na svoju odgovornost i tetu.
Ko plati menicu o dospelosti, punovano je osloboen obaveze, osim ako je to uinjeno iz zle
namere ili velike nemarnosti. On je duan da ispita pravilnost niza indosamenata, ali ne i
istinitost potpisa indosanata.
lan 42
Kad je menica plativa u novcu koji nije novana jedinica u mestu plaanja, menini iznos
moe se platiti novcem koji je tu novana jedinica, a po vrednosti koju ima na dan dospelosti.
Ako je dunik u zakanjenju, imalac menice moe, po svom izboru, traiti da se menini iznos
isplati domaim novcem u vrednosti koja vai bilo na dan dospelosti, bilo na dan isplate.
Vrednost stranog novca odredie se po obiajima koji vae u mestu plaanja, ali trasat moe
odrediti da se iznos koji treba platiti obrauna po kursu odreenom u menici.
Ovi propisi ne primenjuju se kada je trasant odredio da se isplata izvri ba u novcu
oznaenom u menici (odredba efektivne isplate u stranom novcu).
Propisi iz st. 2 i 3 ovog lana primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa postojeim valutnim
i deviznim propisima.
Ako je menina svota naznaena u novcu koji ima isti naziv, ali razliitu vrednost u zemlji u
kojoj je menica izdata i u onoj gde je plativa, smatra se da se imao u vidu novac mesta
plaanja.
lan 43
Ako se menica ne podnese na isplatu u roku koji je oznaen u lanu 39 ovog zakona, svaki
dunik je ovlaen da menini iznos poloi u mestu plaanja kod prvostepenog redovnog
suda, na troak, odgovornost i tetu imaoca menice.
VIII REGRES ZBOG NEAKCEPTIRANJA I ZBOG NEISPLATE
lan 44
Imalac menice moe ostvariti regres protiv indosanta, trasanta i ostalih obveznika:
- o dospelosti:
1. ako menica nije plaena u celosti ili delimino;
- i pre dospelosti:
1. ako je akceptiranje odbijeno, bilo potpuno, bilo delimino,
2. ako je pre ili posle akceptiranja otvoren steaj, odnosno likvidacija nad imovinom trasata,
ili ako on obustavi plaanja, i ako ta obustava ne bi bila utvrena sudskom odlukom; ili ako je
izvrenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspeno,
3. ako je otvoren steaj, odnosno likvidacija nad imovinom trasanta menice koja se ne sme
podneti na akceptiranje.
lan 45
Delimino ili potpuno odbijanje akceptiranja, kao i delimino ili potpuno odbijanje isplate
mora se utvrditi javnom ispravom (protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate).
Protest zbog neakceptiranja mora se podii u rokovima odreenim za podnoenje na
akceptiranje. Ako je u sluaju predvienom u lanu 25 stav 1 ovog zakona, menica bila
podnesena prvi put poslednjeg dana roka, protest se moe podii i sutradan.
Protest zbog neisplate menice plative na odreeni dan ili na odreeno vreme od dana
izdavanja ili od vienja mora se podii jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za danom
plaanja menice. Ako je u pitanju menica plativa po vienju, onda se protest mora podii u
skladu sa prethodnim stavom o podizanju protesta zbog neakceptiranja.
Kad je podignut protest zbog neakceptiranja, onda nije potrebno menicu podneti na isplatu,
niti podii protest zbog neisplate.

Ako pre ili nakon akceptiranja trasat obustavi plaanje ili ako je izvrenje nad njegovom
imovinom ostalo bezuspeno, imalac menice moe vriti regres tek poto podnese trasatu
menicu na isplatu i poto protest bude podignut.
U sluaju otvaranja steaja, odnosno likvidacije nad imovinom trasata pre ili posle
akceptiranja, kao i u sluaju steaja, odnosno likvidacije nad imovinom trasanta menice koja
se ne sme podneti na akceptiranje, imalac menice moe vriti regres kad podnese reenje ili
potvrdu suda o otvaranju steaja, odnosno o likvidaciji.
lan 46
O odbijanju akceptiranja ili isplate, imalac menice mora obavestiti svog indosanta i trasanta u
roku od etiri radna dana od dana protesta ili posle dana podnoenja menice, ako u njoj stoji
odredba "bez trokova". Ako je protest zamenjen prema odredbi lana 79 ovog zakona, rok se
rauna od dana unoenja izjave o odbijanju u registar protesta.
Svaki indosant mora u roku od dva radna dana od dana primljenog obavetenja saoptiti ovo
obavetenje indosantu koji mu prethodi, naznaujui imena i adrese onih koji su dali ranije
izvetaje i tako redom sve do trasanta.
Kada se u smislu st. 1 i 2 ovog lana daje obavetenje nekom od potpisnika menice, mora se u
roku koji za ovoga potpisnika vai, poslati takvo isto obavetenje i njegovom avalisti.
Ako koji od indosanata nije oznaio svoju adresu ili ju je oznaio neitko, dovoljno je da se
obavetenje poalje indosantu koji mu prethodi.
Obavetenje se moe dati u ma kakvom obliku, pa i u prostom vraanju menice.
Ko daje obavetenje duan je dokazati da je to uinio u propisanom roku. Smatra se da je
blagovremeno postupljeno i kad je pismo, kojim je obavetenje upueno predano poti u
propisanom roku.
Ko ne da obavetenje u naznaenom roku, ne gubi zbog toga menina prava, ali za tetu koja
nastane zbog njegovog proputanja odgovara do visine meninog iznosa.
lan 47
Trasat, indosant ili avalista, moe odredbom "bez trokova", "bez protesta" ili ma kakvom
drugom odgovarajuom odredbom, napisanom i potpisanom na menici, osloboditi njenog
imaoca obaveze da radi ostvarenja regresa podie protest zbog neakceptiranja ili neisplate.
Ova odredba ne oslobaa imaoca menice ni od ponoenja menice u propisanim rokovima, ni
od blagovremenog davanja obavetenja. Prekoraenje rokova dokazuje onaj koji to istie
protiv imaoca menice.
Odredba koju je trasant napisao deluje prema svim potpisnicima; ona koju je napisao indosant
ili avalista deluje samo prema onome koji ju je stavio. Ako imalac menice protivno odredbi
koju je napisao trasant podigne protest sam e snositi protestne trokove. Kad odredba potie
od indosanta ili avaliste, trokovi protesta, ako je podignut, mogu se naplatiti od svih
potpisnika.
lan 48
Svi oni koji su menicu trasirali, akceptirali, indosirali ili avalirali odgovaraju solidarno
imaocu menice.
Imalac menice ima pravo da postupi protiv svih tih lica bilo pojedinano, bilo protiv vie njih,
bilo protiv svih zajedno; pri tome nije duan da se dri reda kojim su se oni obavezali.
Isto pravo pripada svakom potpisniku koji ju je iskupio.
Postavljanje zahteva protiv jednog od obveznika ne spreava da se postupi protiv ostalih, iako
bi oni dolazili iza onog protiv koga je prvo postupljeno.
lan 49
Imalac menice moe zahtevati od onoga protiv koga ostvaruje regres:
1. iznos za koji menica nije akceptirana ili isplaena kao i kamatu ako je bila u menici
odreena;

2. zateznu kamatu obraunatu u skladu sa zakonom kojim se odreuje visina stope zatezne
kamate;
3. trokove protesta, poslanih obavetenja, kao i ostale trokove.
Ako se regres trai pre dospelosti, od meninog iznosa odbija se eskont po stopi koju odreuje
Vlada Republike Srpske, a koja vai na dan regresa.
lan 50
Ko je iskupio menicu moe zahtevati od onih koji njemu odgovaraju:
1. celokupan iznos koji je isplatio;
2. kamatu u visini eskontne stope koju utvruje Vlada Republike Srpske, raunajui od dana
kada je iskupljeni iznos menice isplatio;
3. trokove koje je imao.
lan 51
Svaki obveznik, protiv koga se vri ili protiv kojeg se moe vriti regres, ovlaen je kada
isplati regresni iznos, da zahteva da mu se preda menica zajedno sa protestom i raunom na
kome je potvrena isplata.
Svaki indosant, koji je iskupio menicu, moe precrtati svoj indosament i indosamente
indosanata koji posle njega dolaze.
lan 52
Kad se vri regres zbog deliminog akceptiranja, onda onaj koji je isplatio deo svote za koji
menica nije bila akceptirana, moe zahtevati da se ta isplata zabelei na menici i da mu se o
tome izda priznanica. Imalac menice duan je da mu izda prepis menice, s potvrdom da je
veran originalu, kao i protest radi ostvarenja daljnjeg regresa.
lan 53
Svako ko ima pravo da vri regres moe, ukoliko nije drukije ugovoreno, da se naplati
pomou nove menice trasirane po vienju na jedno od lica njemu odgovornih i plative u
mestu prebivalita toga lica (povratna menica).
Povratna menica obuhvata, osim iznosa navedenih u l. 49 i 50 ovog zakona, jo i naknadu za
posredovanje, kao i taksu za povratnu menicu.
Ako povratnu menicu trasira imalac, menini iznos se odreuje u novanoj jedinici na koji
menica po vienju glasi, trasirana iz mesta plaanja prvobitne menice na mesto prebivalita
obveznika na koga se vue. Ako povratnu menicu trasira indosant, menini iznos se odreuje
u novanoj jedinici na koji menica po vienju glasi, trasirana iz mesta prebivalita trasanta
povratne menice na mesto prebivalita obveznika.
lan 54
Sa protekom rokova:
- za podnoenje menica po vienju ili na odreeno vreme po vienju,
- za podizanje protesta zbog neakceptiranja ili zbog neisplate,
- za podnoenje na isplatu menice koja sadri odredbu "bez trokova" imalac menice gubi
svoja prava protiv indosanta, protiv trasanta i protiv ostalih obveznika izuzev akceptanta.
Ako se menica ne podnese na akceptiranje u roku koji je trasant odredio, imalac menice gubi
pravo na regres i zbog neisplate i zbog neakceptiranja, osim ako iz sadraja odredbe ne
proizilazi da se trasant samo hteo osloboditi odgovornosti za akceptiranje.
Ako je rok za podnoenje odreen u nekom indosamentu, onda se time moe koristiti samo
indosant koji je indosament napisao.
lan 55
Kad se u predvienim rokovima menica ne moe podneti ili protest podignuti zbog
nesavladive prepreke (zakonski propisi neke drave ili koji drugi sluaj vie sile), onda se ti
rokovi produuju.

Imalac menice duan je u sluaju vie sile bez odlaganja obavestiti svog indosanta i da to
obavetenje uz datum i svoj potpis zabelei na menici ili na alonu, a za ostalo vae propisi iz
lana 46 ovog zakona.
Kad via sila prestane, imalac menice mora bez odlaganja podneti menicu na akceptiranje ili
na isplatu i da ako treba, podigne protest.
Ako via sila traje due od trideset dana nakon dospelosti, za ostvarenje regresa nije potrebno
ni podnoenje ni protestovanje menice.
Kod menice po vienju i na odreeno vreme po vienju, rok od trideset dana tee od dana
kojega je imalac menice obavestio svog indosanta o vioj sili i ako to uini i pre proteka
rokova za podnoenje; kod menica na odreeno vreme po vienju rok od trideset dana
poveava se tim vremenom po vienju oznaenom u menici.
Ne smatraju se kao sluajevi vie sile one prepreke koje su isto line za imaoca menice ili za
onoga kome je on poverio da menicu podnese ili da protest podigne.
IX INTERVENCIJA
1. Opte odredbe
lan 56
Trasant, indosant ili avalista mogu u menici naznaiti lice koje e po potrebi da akceptira ili
plati (intervenijent).
Intervenijent moe menicu pod u ovom poglavlju propisanim uslovima akceptirati ili platiti za
bilo kog obveznika protiv koga se moe ostvariti regres.
Intervenijent moe biti tree lice, pa i trasat, ili bilo ko od obavezanih po menici, izuzimajui
akceptanta.
Intervenijent je duan da u roku od dva radna dana obavesti o svojoj intervenciji onoga za
koga je posredovao. Ako prekorai ovaj rok, odgovara do visine meninog iznosa za tetu
koja nastane usled tog prekoraenja.
2. Akceptiranje intervencijom
lan 57
Akceptiranje intervencijom moe se vriti kad god je pre dospelosti menice njen imalac
ovlaen na regres po menici koja se moe podneti na akceptiranje.
Kad je na menici naznaeno neko lice da menicu po potrebi akceptira ili da je po potrebi u
mestu plaanja isplati, imalac takve menice ne moe pre dospelosti ostvariti svoje pravo na
regres protiv onoga ko je stavio to naznaenje, kao ni protiv potpisnika koji posle njega
dolaze, osim kad je menicu podneo naznaenom licu i podigao protest, poto je ono odbilo
akceptiranje.
U ostalim sluajevima imalac menice moe odbiti akceptiranje intervencijom. Ali ako ga
dopusti gubi regres koji mu pre dospelosti pripada protiv onoga za koga je izdat akcept, kao i
protiv potpisnika koji za ovim dolaze.
lan 58
Akcept intervencijom belei se na menici; njega potpisuje intervenijent. U njemu se naznauje
za koga je dat; ako se to ne naznai, smatra se da je dat za trasanta.
lan 59
Intervenijent, kad akceptira menicu, odgovara prema njenom imaocu i prema indosantima koji
dolaze za dunikom za koga je intervenisao onako kako taj dunik odgovara.
Iako je menica intervencijom akceptirana, onaj za koga je to uinjeno, a isto tako i oni koji
njemu odgovaraju, mogu, kad isplate iznos oznaen u lanu 49 ovog zakona, zahtevati od
imaoca da preda menicu zajedno sa protestom, ako je protest bio opravdan, kao i raunom na
kome je potvrena isplata.
3. Isplata intervencijom
lan 60

Isplata intervencijom moe se vriti u svim sluajevima u kojima je, bilo o dospelosti, bilo pre
dospelosti, imalac menice stekao pravo na regres.
Isplata intervencijom obuhvata celokupan iznos koji bi inae imao da izmiri onaj za koga se
intervenie.
Ona se mora izvriti najkasnije sutradan po poslednjem danu doputenom za podizanje
protesta zbog neisplate.
lan 61
Ako su menicu akceptirali intervenijenti koji imaju svoje mesto prebivalita u mestu plaanja,
ili ako su u menici oznaena da je po potrebi plate lica koja u tom mestu imaju svoje mesto
prebivalita, imalac menice duan je da ovu podnese svim tim licima i da ako je to potrebno
podigne protest zbog neisplate najkasnije sutradan po poslednjem danu doputenom za
podizanje protesta.
Ako se protest ne podigne u tom roku ispadaju iz obaveze: onaj koji je naznaio adresu po
potrebi ili za koga je intervencijom menica bila akceptirana, a tako isto i indosanti koji za
njim dolaze.
lan 62
Imalac menice koji odbije isplatu intervencijom gubi regres protiv onih koji bi tom isplatom
bili osloboeni.
lan 63
Isplata intervencijom mora se potvrditi izjavom o izmirenju stavljenom na menici sa
naznaenjem onoga za koga je plaeno. Ako se to lice ne naznai, smatra se da je plaeno za
trasanta.
Menica i protest, ako je podignut, predaju se intervenijentu-platiocu.
lan 64
Intervenijent-platilac stie prava koja proizilaze iz menice protiv onoga za koga je platio i
protiv onih koji su u ovome po menici obavezni. Ali on ne moe menicu dalje indosirati.
Indosanti koji dolaze posle potpisnika za koga je plaeno osloboeni su obaveze.
Kad vie intervenijenata ponude isplatu, prioritet ima onaj koji oslobaa najvie obveznika.
Ako znajui za to intervenijent postupi suprotno ovom pravilu, gubi regres protiv onih koji bi
bili osloboeni.
X UMNOAVANJE I PREPISI
1. Umnoavanje
lan 65
Trasirana menica moe se izdati u dva ili vie istovetnih primeraka.
Ovi primerci moraju biti u svom slogu oznaeni tekuim brojem: ako se to ne uini, svaki
primerak smatra se kao posebna menica.
Svaki imalac menice u kojoj nije naznaeno da je vuena samo u jednom primerku, moe
traiti da mu se o njegovom troku izda jo jedan ili vie primeraka. Radi toga se treba obratiti
svom neposrednom indosantu, koji je duan da ga u tom pogledu pomogne kod svog
indosanta i tako redom sve do trasanta. Indosanti su duni ponoviti svoje indosamente na
novim primercima.
lan 66
Isplata jednog od meninih primeraka oslobaa od obaveze i po svim drugim primercima,
iako u menici i ne stoji da se isplatom po jednom primerku ponitava vrednost i ostalih
primeraka. Trasat ostaje obavezan po svakom akceptiranom primerku koji mu ne bude vraen.
Indosant koji je preneo primerke na razna lica, kao i svi sledei indosanti odgovorni su po
svim nevraenim primercima koji nose njihov potpis.
lan 67

Ko poalje jedan primerak na akceptiranje, duan je da na ostalim primercima naznai ime

lica kod koga se taj primerak nalazi. Ovo lice je duno da ga preda zakonitom imaocu ma kog
drugog primerka.
Ako ono odbije da to uini, zakoniti imalac ovog drugog primerka moe ostvariti regres tek
kad protestom utvrdi:
1. da mu na njegov zahtev nije predat primerak poslan na akceptiranje,
2. da se ni po jednom drugom primerku nije mogao dobiti akcept ili isplata
2. Prepisi
lan 68
Svaki imalac menice ima pravo da naini od nje prepise.
Prepis mora da sadri tano prepisanu izvornu menicu sa indosamentima i svim drugim
odredbama koje se na njoj nalaze. U prepisu se mora oznaiti gde se zavrava.
Prepis se moe indosirati i avalirati na isti nain i sa istim dejstvom kao i izvorna menica.
lan 69
U prepisu se mora naznaiti lice kod koga se nalazi izvorna menica. Prepis u kome to nije
uinjeno nema menino-pravne vrednosti.
Lice kod koga se nalazi izvorna menica duno je predati menicu zakonitom imaocu prepisa.
Ako ono to odbije, imalac prepisa moe vriti regres protiv onih koji su indosirali ili avalirali
prepis, tek poto utvrdi protestom da mu na njegov zahtev nije predata izvorna menica.
Ako izvorna isprava nakon poslednjeg indosamenta stavljenog pre nego to je sainjen prepis
sadri odredbu "poev odavde indosament vredi samo na prepisu" ili ma kakvu drugu oznaku
koja to isto znai, nitavan je svaki indosament koji bi posle toga bio stavljen na izvornu
menicu.
XI PREINAENJE MENICE
lan 70
Ako je slog neke menice preinaen, oni koji su menicu potpisali pre tog preinaenja
odgovaraju prema preinaenom slogu, a raniji potpisnici odgovaraju prema prvobitnom slogu.
XII PROTEST
lan 71
Protest se podie kod suda koji je mesno nadlean za lice protiv koga se podie protest.
lan 72
Kada se podie protest, protestni organ u smislu odredbe lana 108 ovog zakona podnosi
menicu onome protiv koga se protest trai i poziva ga da izvri zahtevanu radnju.
Ako se traeno lice ne nalazi u svom poslovnom lokalu, kad ga ima, odnosno u stanu, kad
poslovnog lokala nema, ili ako se nae, ali mu se zahtev ne moe saoptiti iz ma kog uzroka,
protestni organ nije duan da ponovi protestni postupak.
Smatra se da je dokazano da se poslovni lokal ili stan nisu mogli pronai samo onda ako je u
protestu zabeleno da se protestni organ bezuspeno raspitivao o tome kod nadlenog
optinskog organa uprave.
Ako protestni organ ne bi bio dovoljno briljiv u raspitivanju za poslovni lokal ili stan, protest
je ipak valjan, ali se organ time ne oslobaa od odgovornosti za tetu.
lan 73
Protest mora da sadri:
1. prepis protestovane menice, odnosno protestovanog meninog prepisa, kao i svih izjava,
odnosno napomena o njima: ako se protest podie po menici izdanoj na stranom jeziku, onda
se mora priloiti i prevod menice, sa overom onoga koji protest podie;
2. ime ili firmu lica po ijem se zahtevu i protiv koga se protest podie;
3. potvrdu da traeno lice nije izvrilo inidbu koja se na osnovu menice od njega zahteva ili
da ga protestni organ nije mogao nai u njegovom poslovnom lokalu ili stanu, ili ako ga je i
naao, da mu iz bilo kog razloga nije mogao saoptiti zahtev;

4. mesto, dan, mesec, godinu i sat kad je, i lokal gde je preuzet ili bezuspeno pokuan
protestni postupak;
5. datum protesta, broj pod kojim je zaveden u registar protesta, slubeni potpis protestnog
organa, kao i peat.
Onaj deo menice ili prepisa koji se ne moe proitati, protestni organ e u protestu naznaiti
kao neitak.
Ako traeno lice obrazloi odbijanje inidbe ili ako trasat postavi zahtev prema lanu 25 stav
1 ovog zakona, treba i to zabeleiti u protestu.
lan 74
Kad se na osnovu iste menice zahteva vie inidbi, ili kad se ista inidba zahteva od vie lica,
umesto vie protesta moe se podii samo jedan protest.
lan 75
Proputena inidba zbog koje je protest traen, moe se izvriti i u ruke, odnosno u prisustvu
protestnog organa (lan 71 ovog zakona). Suprotna odredba ili uputstvo nema dejstva prema
licu koje treba da izvri inidbu.
U sluaju isplate meninog duga protestni organ potvruje tu isplatu na menici i menicu
predaje licu koje je izvrilo isplatu.
Ako menini dunik isplati jedan deo meninog iznosa, to e se zabeleiti na izvornoj menici
i u protestu i o tome platiocu izdati priznanicu na prepisu protestovane menice.
lan 76
Ako menini obveznik isplati menini iznos, ali odbije da isplati menine trokove, ova e se
okolnost utvrditi protestom, a sama menica predati platiocu. Naknada protestnih trokova trai
se na osnovu ovog protesta.
lan 77
Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice ili licu koje je u njegovo ime
podnelo menicu na protest.
lan 78
Protestni organ duan je da zavodi redom celu sadrinu podignutih protesta po njihovom
datumu i broju u protestnom registru.
Oblik i nain voenja protestnog registra propisae Ministarstvo pravde.
Na osnovu protestnog registra, protestni organ izdaje licima, zainteresovanim po predmetnoj
menici, overene prepise protesta uz naplatu takse.
lan 79
Ako trasant u slogu menice ne zahteva da protest bude u obliku javne isprave, protest zbog
neakceptiranja ili zbog neisplate moe, po pristanku imaoca menice, biti zamenjen pismenom
izjavom na menici onog lica od kojeg je zahtevana inidba (trasat, akceptant, domicilijat,
adresat po potrebi ili intervenijent). Izjava ovih lica mora biti datirana, potpisana i u
protestnom roku unesena u registar protesta, o emu protestni organ stavlja potvrdu na
protestvovanoj menici ili alonu.
Vlada Republike Srpske moe utvrditi do kojeg meninog iznosa protestni organ moe,
umesto protesta po odredbama l. 71 i 79 stav ovog zakona dostaviti preporuenim pismom
prepis menice svim meninim dunicima, s napomenom da je menica protestovana. O tome se
na zahtev, izdaje potvrda koja se upisuje u protestnom roku u registar protesta. U tom sluaju
otpada obavetenje po lanu 46 ovog zakona.
XIII ZASTARELOST
lan 80
Svi menino-pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, raunajui od
dospelosti.

Menino-pravni zahtevi imaoca menice, protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za

godinu dana, raunajui od dana blagovremeno podignutog protesta, a ako se u menici nalazi
odredba "bez trokova", onda od dospelosti.
Menino-pravni zahtevi indosanata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za est
meseci, raunajui od dana kad je indosant iskupio menicu, ili od dana kad je protiv njega kod
suda postupljeno.
lan 81
Zastarelost se prekida podnoenjem tube sudu. Sa tubom se izjednauju: prijava meninog
potraivanja u steaju, odnosno likvidaciji, ostvarivanje menino-pravnih zahteva u toku
parnice, pozivanje u zatitu, obavetenje kojim tueni obavetava svog prethodnika da je
protiv njega podnesena regresna tuba. Obavetenje se dostavlja putem suda ili neposredno
preporuenim pismom, u kom se sluaju dan kada je pismo predato poti uzima kao dan
obavetenja.
lan 82
Prekinuta zastarelost poinje ponovo tei:
1. u sluaju podnoenja tube i u sluaju ostvarivanja zahteva u toku parnice, od dana
poslednje parnine radnje, ako se ni u drugom sluaju parnica ne nastavi;
2. u sluaju prijave u steaju, odnosno likvidaciji, od dana okonanja steajnog postupka, a u
sluaju kad se u steaju, odnosno likvidaciji ospori prijavljeno potraivanje, od dana kad je
osporeno;
3. u sluaju pozivanja za zatitu i obavetenja o podnesenoj tubi, od dana kad se parnica
pravosnano zavri.
lan 83
Ako je poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, zbog prestanka rada
suda, ili zbog vojne slube u ratu, ili zbog vie sile (lan 55), bio speen u ostvarivanju svojih
meninih prava, zastarelost ne tee dok ta spreenost traje.
Zastarelost takoe ne tee dok traje steaj nad imovinom poverioca.
Kad prestanu ove prepreke, zastarelost se ne moe zavriti pre trideset dana, ukoliko bi njen
rok isticao pre tog vremena.
lan 84
Ako parnino nesposobno lice, u bilo kom trenutku u toku poslednja tri meseca roka
zastarelosti nema zastupnika, onda se zastarelost koja protiv njega tee, ne moe zavriti pre
proteka roka tri meseca od trenutka kada je to lice postalo parnino nesposobno ili je dobilo
zastupnika. To isto vai i za sluaj da zastupnik izgubi parninu nesposobnost, ili da izmeu
njega i parnino nesposobnog lica postoji sukob interesa u pogledu podignute tube ili tube
koja bi se imala podii.
Zastarelost jednog meninog potraivanja koje ini deo neke ostavine, ili pada na teret te
ostavine ne moe se zavriti pre proteka est meseci posle smrti ostavioca.
lan 85
Prekid i obustava zastare deluju samo prema onome prema kome je nastao uzrok za prekid,
odnosno obustavu.
lan 86
Uzroci prekida i obustave zastarelosti inostranog prava, imaju dejstvo u smislu ovog zakona,
ukoliko odgovaraju uzrocima navedenim u prethodnim lanovima.
XIV NEOSNOVANO OBOGAENJE
lan 87
Trasant, akceptant i indosant, ije su se menine obaveze ugasile usled zastarelosti ili usled
toga to su proputene radnje propisane radi odranja meninih prava, odgovaraju imaocu
menice, ako su se na njegovu tetu neopravdano obogatili. Ostali menini obveznici
osloboeni su ove odgovornosti.

Imovinski zahtev koji se zasniva na odgovornosti zbog neosnovanog obogaenja, moe se

ostvariti i na osnovu sudske odluke o amortizaciji nestale menice.
Odgovornost zbog neosnovanog obogaenja zastareva za tri godine: u svemu ostalom na ovu
zastarelost primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
XV PRAVO ZALOGE I PRIDRAJA
lan 88
Kada, radi obezbeenja meninog potraivanja, imalac menice na osnovu pismene izjave,
primi u zalogu kakvu pokretnu stvar ili potraivanje, a dunik ne ispuni na vreme svoju
meninu obavezu, onda imalac menice ima pravo da se iz zaloge namiri, a ne podiui tubu
protiv zalagaa.
U tu svrhu imalac menice moe:
1. na osnovu menice i isprave o zalaganju zahtevati od suda, nadlenog bilo za njega, bilo za
zalagaa, prodaju zaloge; sud nareuje javnu prodaju, bez sasluanja zalagaa; time se ne
otklanja odgovornost imaoca menice za zloupotrebu zalonog prava,
2. zaloene menice ili druge trabine naplatiti i od dobijenog novca se namiriti; ili zaloene
trabine zadrati za sebe do iznosa svog potraivanja.
Sva prava pripadaju imaocu menice i u sluaju kad zalaga padne pod steaj, odnosno kad se
otvori postupak likvidacije.
Kako o nameravanoj tako i o izvrenoj prodaji ili zadravanju zaloge, imalac menice mora, po
mogunosti bez odlaganja obavestiti dunika, kao i zalagaa, ako je taj tree lice.
Imalac menice je duan, ako se potpuno namirio za svoje potraivanje, predati zalagau,
odnosno u njegovu steajnu masu izvornu menicu, kao i dobijeni viak. Delimino namirenje
mora se zabeleiti na menici.
lan 89
Sticanjem prava na tubu ili regres imalac menice stie i pravo pridraja nad dunikovim
novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti, koji su zakonitim putem doli u njegove ruke
ili kojima moe raspolagati. Meutim, pravo pridraja nad pomenutim predmetima ne moe
se vriti ako su dunik ili tree lice, prilikom uruenja ili pre toga stavili do znanja imaocu
menice da se predmeti daju u naroitu svrhu.
Imalac menice moe se posluiti pravom pridraja i pre nego to mu je potraivanje dospelo,
ako je dunik pao pod steaj, odnosno ako se otvori postupak redovne likvidacije, ili ako je
izvrenje novanog duga iz njegove imovine ostalo bezuspeno, ili ako je dunik trgovac koji
je obustavio svoja plaanja. U ovim sluajevima ni stavljanje do znanja da se predmeti daju u
naroitu svrhu ne iskljuuje vrenje prava pridraja, ako su dotini predmeti doli u ruke
imaoca menice ili u njegovu vlast raspolaganja pre nego to su nastupile prethodno navedene
okolnosti, ili pre nego to je on za njih saznao.
lan 90
Imalac menice mora, po mogunosti bez odlaganja, obavestiti dunika o vrenju prava
pridraja.
Ukoliko se strane drukije ne sporazumeju, pravo pridraja imaoca menice prestaje ako se
njegovo potraivanje dovoljno obezbedi depozitom u novcu ili u hartijama od vrednosti.
lan 91
Pravo pridraja ima isto dejstvo kao i pravo zaloge po lanu 88 ovog zakona. Imalac menice,
po pismenom pristanku dunika ili na osnovu pravosnane presude suda nadlenog bilo za
pridrnika, bilo za dunika, kojom je priznato pravo pridraja, moe:
1. pridrani gotov novac upotrebiti za izmirenje svoga potraivanja,
2. sa pridranim drugim predmetima postupati u smislu lana 88 ovog zakona
XVI AMORTIZACIJA MENICE
lan 92

Lice kome je nestala menica moe nadlenom sudu u mestu plaanja predloiti da je
amortizuje.
U predlogu se mora izneti glavni sadraj nestale menice i uiniti verovatnim da je predlaga
tu menicu imao ili da mu na osnovu nje pripada neko pravo.
Ako sud utvrdi da su podneseni podaci dovoljni, izdae oglas, u kome e izloiti glavni
sadraj nestale menice, s pozivom da je onaj kod koga se nalazi pokae sudu u roku od 60
dana, jer e je inae sud, po isteku ovog roka, oglasiti za ponitenu.
Ovaj oglas objavie se u "Slubenom glasniku Republike Srpske".
Ako je na dan plaanja ve dospeo, rok za pokazivanje tee od dana oglasa, a ako dan
plaanja dolazi kasnije, onda od proteka ovog dana. Ako menici po vienju ili na odreeno
vreme po vienju rok za podnoenje nije protekao, onda rok za pokazivanje nestale menice
tee od poslednjeg dana roka odreenog za podnoenje na vienje.
O ovome oglasu sud e obavestiti predlagaa i sva u menici imenovana lica.
lan 93
Predlaga amortizacije mora, da bi zadrao regres protiv trasanta neakceptirane menice, kao i
protiv trasanta koji je zabranio podnoenje menice na akceptiranje, u toku roka odreenog za
podizanje protesta zbog neakceptiranja ili neisplate i u za to odreenom mestu podii protest
podnosei glavni sadraj nestale menice. Protest zamenjuje podnoenje menice na
akceptiranje ili na isplatu i podizanje odnosnih protesta.
Naknada trokova za ovaj protest se ne moe traiti.
Na osnovu sudske odluke kojom se odreuje postupak za amortizaciju predlaga moe, ako
drukije nije ugovorio, iza dospelosti nestale menice, traiti da akceptant, a u sluaju stava 1
ovog lana trasant, poloiti menini iznos sudu u skladu sa odredbama lana 43 ovog zakona.
Takvom traenju nema mesta ako onaj od koga se trai polaganje meninog iznosa dokae da
predlaga nije imao pravo traiti amortizaciju.
lan 94
Ako se menica u toku roka odreenog u oglasu ne podnese, onda sud oglaava nestalu menicu
za amortizaciju i o tome obavetava akceptanta, odnosno trasanta neakceptirane menice ili
trasanta koji je zabranio podnoenje menice na akceptiranje, stavljajui mu do znanja da
menini iznos moe isplatiti predlagau amortizacije. Sud e o amortizovanju menice
obavestiti predlagaa, kao i sva u menici imenovana lica.
Na osnovu amortizovane menice ne mogu se ostvarivati nikakva menina prava.
Na osnovu odluke o amortizaciji predlaga moe protiv akceptanta, a u sluaju iz lana 93
stav 1 ovog zakona, protiv trasata ostvariti svoja menina prava, kao da ima neamortizovanu
menicu. Ali ti menini dunici nee biti obavezni da izvre isplatu ako dokau da je predlaga
bespravno dobio odluku o amortizaciji.
lan 95
Ako se u roku koji je oglasom odreen pojavi onaj kod koga se nalazi menica za koju je
amortizacija traena, sud e, poto je menica pokazana predlagau i poto saslua
zainteresovana lica, obustaviti daljnji postupak.
XVII SUKOBI ZAKONA
lan 96
Sposobnost lica da se menino obavee odreuje zakon mesta gde su obaveze primljene. Ako
taj zakon upuuje na zakon koje druge drave, onda se primenjuje zakon te druge drave.
Lice koje bi prema zakonu oznaenom u prednjem stavu bilo menino-pravno nesposobno,
ipak je punovano obavezano, ako je potpis dalo na podruju drave po ijim bi zakonima
imalo menino-pravnu sposobnost.
lan 97
Oblik primanja meninih obaveza odreuje zakon drave na ijem podruju su te obaveze
primljene.

Izuzetno od toga:
1. ako primljene menine obaveze nisu punovane prema propisima prednjeg stava, ali
odgovaraju zakonu drave gde je neka kasnija obaveza primljena, onda okolnost da su ranije
obaveze u pogledu oblika nepravilne ne oduzima punovanost tim kasnijim obavezama,
2. menine obaveze izmeu naih dravljana primljene u inostranstvu, ako odgovaraju
odredbama ovog zakona, punovane su iako ne odgovaraju propisima mesta gde su nastale.
lan 98
Oblik i rokove protesta, kao i oblik ostalih injenja potrebnih za vrenje ili odravanje
meninih prava, odreuje zakon drave na ijem se podruju mora podii protest ili izvriti
inidba.
lan 99
Dejstvo obaveza akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice odreuje zakon
koji vai u mestu gde su ove isprave plative.
Dejstvo koje proizvode obaveze ostalih meninih dunika odreuje zakon drave na ijem su
podruju dati potpisi kojima su te obaveze primljene.
lan 100
Rokove za ostvarivanje regresnih zahteva, odreuje u pogledu svih meninih potpisnika,
zakon mesta u kome je menica izdata.
Isto tako, zakon mesta izdanja isprave odreuje da li imalac menice stie trabinu koja je dala
povoda izdanju isprave.
lan 101
Pitanje da li se akcept moe ograniiti na jedan deo iznosa i da li je imalac menice duan ili ne
da primi deliminu isplatu, reava se prema zakonu drave gde je trasirana menica plativa.
Po istom zakonu raspravlja se i pitanje delimine isplate sopstvene menice.
lan 102
Zakon drave gde je menica plativa odreuje mere koje se imaju preduzimati u sluaju
gubitka ili krae menice.
XVIII OSTALE ODREDBE
lan 103
Menino se moe obavezati svako lice, koje se prema propisima graanskog ili privrednog
zakonodavstva moe ugovorom obavezati.
lan 104
Nepismeno lice ili lice koje ne moe pisati menino se obavezuje kada na menici ili alonu
stavi rukoznak koji overi sud ili drugi nadleni organ. tambilj, ig i peat smatraju se kao
rukoznak.
Menina obaveza moe se primiti za nepismeno lice samo na osnovu punomoi koju je ono
izdalo a sud overio. Ovim se ne menjaju zakonske odredbe o potpisivanju pod trgovakom
firmom.
U sudsku overu slubeno lice mora staviti: da lino ili preko privrednih svedoka poznaje lice
koje se hoe menino obavezati ili izdati punomo, zatim da je pomenutom licu proitana
izjava kojom se menino obavezuje ili kojom daje punomo ili da je ono potvrdilo da
odgovara njegovoj volji. Overa mora imati slubeni broj, peat i potpis slubenog lica.
lan 105
Potpis slepih lica na menici vai samo onda kada ga sud overi na nain propisan u
prethodnom lanu. To isto vai i za punomo izdatu radi meninog zaduenja.
lan 106
Ako menica dospeva u neradni dan, njena se isplata moe zahtevati tek sledeeg radnog dana.
Tako isto i sva druga injenja koja se tiu menice, naroito podnoenje na akceptiranje i
protest, mogu se preduzeti samo radnim danom.

Kad se koja od tih injenja mora izvriti u izvesnom roku, iji je poslednji dan neradni dan,
tada se taj rok produava do prvog radnog dana koji dolazi odmah po isteku roka. Neradni
dani u toku roka ubrajaju se pri izraunavanju roka.
Pod neradnim danima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se subota, nedelja i dravni
praznici i praznici ustanovljeni zakonom koji vai u mestu plaanja.
lan 107
Ni u zakonske rokove ni u rokove odreene u menici ne ubraja se dan od koga oni polaze.
Nikakvi dani poetka, ni zakonski ni sudski, nisu doputeni.
lan 108
Podnoenje menice na akceptiranje ili na isplatu i sva druga injenja koje se po ovom zakonu
imaju preduzimati radi ostvarenja ili odravanja meninih prava moraju se preduzeti u
poslovnom lokalu i u vreme odreeno kao poslovno od nadlenog organa. Ako se lokal ne
moe pronai ili ako se iz menice ne vidi da traeno lice ima poslovni lokal, onda se mora
traiti u stanu.
U sluaju iz lana 28 stav 2 ovog zakona menica se podnosi na isplatu u lokalu ili kod lica
koje je trasat oznaio.
injenje se moe obaviti i izvan lokala, stana ili poslovnog vremena, ako na to pristane lice
prema kome se vri.
lan 109
Za sporove koji se pokreu na osnovu tube imaoca menice protiv njenih potpisnika nadlean
je sud na ijem se podruju nalazi mesto plaanja.
lan 110
Ako je na osnovu presude, odnosno isplatnog naloga izdatog po jednoj menici protiv izvesnih
meninih potpisnika, neki od njih obavio naloeno plaanje (iskupio menicu) onda je ta
presuda, odnosno isplatni nalog po kome je osueni potpisnik postupio, zajedno sa potvrdom i
raunom na kome je potvrena isplata, kao i protestom ako ga je trebalo podii, dovoljna
izvorna isprava za ostvarenje njegovih regresnih prava protiv njemu odgovornih meninih
dunika koji su obuhvaeni tom istom presudom, odnosno isplatnim nalogom.
XIX SOPSTVENA MENICA
lan 111
Sopstvena menica sadri:
1. oznaku da je menica, uneseno u sam slog isprave na jeziku na kome je ona sastavljena,
2. bezuslovno obeanje da e se odreeni iznos novca platiti,
3. oznaenje dospelosti,
4. mesto gde se plaanje treba izvriti,
5. ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti,
6. oznaku dana i mesta gde je sopstvena menica izdata,
7. potpis onoga koji menicu izdaje (izdavalac).
lan 112
Isprava u kojoj ne bi bilo ma kog od sastojaka nabrojanih u lanu 111 ovog zakona ne vai
kao sopstvena menica, osim u sluajevima koji su odreeni u sledeim stavovima.
Sopstvena menica u kojoj nije oznaena dospelost smatra se kao menica po vienju.
Ako nije naroito odreeno, vai kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto izdavaoevog
prebivalita, ono mesto koje je naznaeno kao mesto izdanja menice.
Sopstvena menica, u kojoj nije oznaeno mesto izdavanja, smatra se da je izdata u mestu koje
je oznaeno pored izdavaoevog imena.
lan 113
Na sopstvenu menicu, ukoliko nisu u suprotnosti sa njenom prirodom, primenjuju se odredbe
ovog zakona o trasiranoj menici:
- o indosamentu (l. 12 do 21),

- o dospelosti (l. 34 do 38),

- o plaanju (l. 39 do 43),
- o regresu zbog neisplate (l. 44 do 51 i l. 53 do 55),
- o intervenciji (l. 56, 60 do 64),
- o prepisima (l. 68 i 69),
- o preinaenju menice (lan 70),
- o protestu (l. 71 do 79),
- o zastarelosti (l. 80 do 86),
- o neopravdanom obogaenju, pravu zaloge i pridraja (l. 87 do 91),
- o amortizaciji menice (l. 92 do 95),
- o sukobu zakona (l. 96 do 102),
- ostale odredbe (l. 103 do 110).
Na sopstvenu menicu isto tako primenjuju se odredbe ovog zakona o menici plativoj kod
treeg lica ili u mestu razliitom od trasantovog prebivalita (l. 6 i 28), o odreivanju kamata
(lan 7), o razlikama u naznaenjima svote koja se ima platiti (lan 8), o punovanosti potpisa
stavljenog na menici koja sadri potpise spomenute u lanu 9 ovog zakona, punovanosti
potpisa lica koje radi bez ovlaenja, ili koje prekorai svoja ovlaenja (lan 10) kao i o
naknadnom ispunjavanju (lan 18 stav 2).
Na sopstvenu menicu primenjuju se odredbe ovog zakona o avalu (l. 31 do 33). U sluaju
predvienom u lanu 32 stav 4 ovog zakona, ako se u avalu ne naznai za koga je dat, vai da
je dat za izdavaoca sopstvene menice.
lan 114
1. Izdavalac sopstvene menice odgovara onako kako odgovara akceptant trasirane menice.
2. Sopstvene menice plative na odreeno vreme po vienju moraju se podneti na vienje
izdavaocu u rokovima odreenim u lanu 24 ovog zakona. Izdavalac potvruje vienje
datiranim potpisom na samoj menici, a rok po vienju tee od datuma vienja. Ako izdavalac
odbije da potvrdi vienje, to odbijanje mora se ustanoviti protestom (lan 26) od ijeg datuma
tee rok po vienju.
XX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 115
Vlada Republike Srpske, moe u vezi sa lanom 55 ovog zakona doneti propise o
odgovarajuoj zatiti za regresne menine dunike odgaanjem rokova za isplatu menice i sl.
kad strana drava izda propis kojim se spreava ostvarenje ili odravanje prava iz tih menica.
Ministar finansija e u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog zakona, propisati naknadu
za posredovanje iz lana 53 stav 2 ovog zakona, i obrazac menice.
Vlada Republike Srpske e u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog zakona propisati
visinu eskontne stope iz l. 49 i 50 ovog zakona.
lan 116
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srpske".