NAKNADA ŠTETE PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

KOD NEZAKONITOG OTKAZA

Zakon o radu
član 108 stav 2

Ostvarivanje prava iz radnog odnosa

Sentenca:
 Ukoliko su zaposlenom (kome je nezakonito prestao radni odnos) u utuženom periodu plaćani
doprinosi od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, uplate doprinosa su vršene u visini
određenoj u skladu sa visinom naknade koju je tada primao (s obzirom na postojanje
pravnosnažne odluke, kojom je utvrđeno da je radni odnos prestao na nezakonit način), zaposleni
ima pravo na razliku visine uplaćenih doprinosa i visine doprinosa određene prema visini zarade
koju bi ostvario da je radio.
Iz obrazloženja:
"Pravilna je odluka prvostepenog suda i u stavu II izreke prema kojoj tužilac ima pravo da od tuženog
traži uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za utuženi period i to na osnovu člana 108. stav
2. Zakona o radu. Tuženi je tokom postupka isticao da su tužiocu u utuženom periodu doprinosi plaćani
od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, pa da u skladu sa tim tužilac nema pravo da od tuženog
traži uplatu doprinosa za isti period. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je navod tuženog u tom
smislu neosnovan, s obzirom da ukoliko su tužiocu u tom periodu plaćani doprinosi od strane Nacionalne
službe za zapošljavanje, uplate doprinosa su vršene u visini određenoj u skladu sa visinom naknade koju
je tužilac tada primao, a tužilac s obzirom na postojanje pravosnažne odluke, kojom je utvrđeno da je
radni odnos prestao na nezakonit način, ima pravo na uplatu doprinosa u visini određenoj prema visini
zarade koju bi ostvario da je radio."
 
(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 7089/2012(3) od 5.6.2013. godine)
   • Na koji način će se sprovesti izvršenje odnosno prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom
nakon dva neuspela javna nadmetanja? Odgovor:
Način i postupak prodaje nepokretnosti nakon dva neuspela javna nadmetanja reguliše odredba člana 97.
st. 3. do 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje:
Zakon) koji predviđaju obavezu izvršnog poverioca da, nakon dva neuspela javna nadmetanja, predloži
način prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari, pod pretnjom
obustave izvršenja. Ako se prodaji neposrednom pogodbom pristupi nakon dva neuspela javna
nadmetanja prodajna cena je predmet dogovora između strana u kupoprodajnom ugovoru i za nju se ne
traži saglasnost izvršnog dužnika.
Kupoprodajni ugovor, odnosno ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuju kupac i sudskih
izvršitelj, odnosno izvršitelj. To znači da je prodajna cena predmet dogovora između kupca i suda,
odnosno izvršitelja. Kupoprodajna cena i tada mora biti izražena u dinarskoj vrednosti, ukoliko je tržišna
vrednost nepokretnosti utvrđena u izvršnom postupku u dinarima. Način i uslove prodaje i tada u skladu
sa članom 119. Zakona određuje sud, odnosno izvršitelj, a cena, u skladu sa pravnim shvatanjem
Vrhovnog kasacionog suda može biti i niža od 30% utvrđene tržišne vrednosti nepokretnosti. Sud,
odnosno izvršitelj mogu, ali ne moraju da prihvate ponudu zainteresovanog kupca za kupovinu
nepokretnosti po ceni nižoj od 30% utvrđene tržišne vrednosti nepokretnosti, ali su dužni da obrazlože
svoju odluku o neprihvatanju takve ponude u svakom konkretnom slučaju. Predlog izvršnog poverioca da
se nepokretnost proda neposrednom pogodbom određenom kupcu za određenu cenu ujedno predstavlja i
ponudu tog određenog lica upućenu sudu, odnosno izvršitelju za kupovinu predmetne nepokretnosti, te se
o tome mora odlučiti obrazloženom odlukom. Ukoliko izvršni poverilac ili kupac budu nezadovoljni
odlukom, mogu protiv iste izjaviti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u smislu člana 74. Zakona, jer se
takva odluka donosi u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Ukoliko sud, odnosno izvršitelj ne bi
prihvatili ponudu kupca za kupovinu nepokretnosti izvršni poverilac bi morao da predloži da se namiri
dosuđenjem nepokretnosti u kom slučaju se smatra namirenim u visini od 30% od utvrđene tržišne
vrednosti nepokretnosti, a u suprotnom bi se izvršenje obustavilo u skladu sa članom 97. stav 8. Zakona.
Ukoliko je sud zaključkom naložio izvršnom poveriocu da dostavi sporazum sa kupcem u kome će
ponuđena cena biti izražena u dinarima i nepostupanje po ovakvom nalogu suda dovelo bi do mogućnosti
da se predlog odbaci kao neuredan. Dalji nalog suda iz navedenog zaključka kojim se nalaže da cena ne
bude ispod 30% od utvrđene vrednosti nepokretnosti izražava stav suda o neprihvatanju ponude kupca i
poziv kupcu da koriguje svoju ponudu. Ukoliko do toga ne bi došlo, sud bi morao obrazloženom odlukom
da odbije predlog izvršnog poverioca, odnosno ponudu kupca da se nepokretnost proda neposrednom
pogodbom za cenu koja je u sporazumu navedena.
Prilikom odlučivanja suda, odnosno izvršitelja o prodaji nepokretnosti za cenu nižu od 30% utvrđene
tržišne vrednosti nepokretnosti bitne su i odredbe člana 2. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Sl.
glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US - dalje: ZPP), a koje se shodno
primenjuju u izvršnom postupku u smislu člana 10. Zakona, koje propisuju da stranke imaju pravo na
zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava, kao i odredbe člana 3. stav 3. ZPP-a, koje propisuju da
sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim
poretkom, pravilima morala ili dobrim običajima. Dakle, u svakom konkretnom slučaju se mora
obezbediti i pravična zaštita prava izvršnog dužnika koja mogu biti povređena zloupotrebom prava
izvršnog poverioca da umesto predlaganja da se namiri dosuđenjem nepokretnosti može predložiti
prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom za iznos mnogo niži od 30% utvrđene tržišne vrednosti
predmetne nepokretnosti. Mora se voditi računa i o visini potraživanja izvršnog poverioca, jer ako
potraživanje izvršnog poverioca ne doseže visinu 30% utvrđene vrednosti nepokretnosti, onda se ne može
govoriti o zloupotrebi prava izvršnog poverioca, jer on ne može ni predložiti namirenje dosuđenjem
nepokretnosti. Ukoliko to nije slučaj, sud, odnosno izvršitelj, moraju biti obazrivi i prema okolnostima
svakog konkretnog slučaja, doneti pravičnu i moralnu odluku i za izvršnog poverioca i za izvršnog
dužnika.
SPROVOĐENJE IZVRŠENJA ODREĐENOG REŠENJEM O
IZVRŠENJU NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
Pitanje:
   • Da li izvršni poverilac može da izabere, u novom predlogu za izvršenje na osnovu izvršne
isprave, da privatni izvršitelj sprovede izvršenje u slučaju kada je prethodno već vođen izvršni
postupak na osnovu verodostojne isprave u kojem je sud doneo rešenje o izvršenju na osnovu
verodostojne isprave ali je izvršenje obustavljeno?
Odgovor:
Odredbom člana 37. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 99/2011 -
dr. zakon - dalje: Zakon) propisano je da se rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršni
dužnik obavezuje da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana od
dana dostavljanja rešenja, namiri potraživanje izvršnog poverioca zajedno sa odmerenim troškovima i
određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja.
Dakle, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave se sastoji iz dva dela, tzv. obavezujućeg dela
koji predstavlja sudsku odluku da je izvršni dužnik dužan da namiri potraživanje izvršnog poverioca u
određenoj visini i tzv. određujućeg dela kojim se određuje izvršenje radi namirenja tog potraživanja ako
ga izvršni dužnik dobrovoljno ne namiri. Izvršni dužnik u prigovoru na ovo rešenje može osporavati samo
poveriočevo potraživanje, odnosno njegovo postojanje ili visinu, a može osporavati samo određujući deo
ovog rešenja.
Sprovođenju izvršenja se, po pravilu, pristupa nakon pravnosnažnosti i izvršnosti obavezujućeg dela
rešenja, jer obavezujući deo rešenja predstavlja izvršnu ispravu onog trenutku kada postane
pravnosnažno i izvršno, odnosno kada nastupe uslovi za izvršenje. Izvršenje se, po pravilu, sprovodi u
istom postupku u kome se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i donosi, ali to ne mora
uvek da bude slučaj. Izvršni poverilac može u samom predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne
isprave da predloži da izvršenje sprovede izvršitelj u smislu člana 35. stav 6. Zakona, u kom slučaju će
sud samo doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, snabdeti ga klazulom
pravnosnažnosti kada se za to steknu uslovi, a izvršni poverilac će predlog za sprovođenje izvršenja tog
rešenja podneti izvršitelju. Ukoliko izvršni poverilac u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne
isprave predloži da izvršenje sprovede sud, sud će pristupiti sprovođenju izvršenja odmah po
pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. U oba slučaja može se desiti da
izvršenje iz nekog razloga bude obustavljeno, a da izvršni poverilac ne bude namiren (npr. zato što nije
postojala imovina izvršnog dužnika na kojoj bi se moglo sprovesti izvršenje).
Rešenjem o obustavi izvršenja u skladu sa članom 76. Zakona ukidaju se sprovedene izvršne radnje, ali
ne i samo rešenje o izvršenju, već obavezujući deo tog pravnosnažnog rešenja predstavlja izvršnu ispravu
na osnovu koje se može podneti nov predlog za izvršenje ali sada na osnovu izvršne isprave, a izvršni
poverilac u tom predlogu može da bira način sprovođenja izvršenja, odnosno može da predloži da će
izvršenje sprovesti izvršitelj ili sud. Odredba člana 4. stav 3. Zakona propisuje da izvršitelj i sud ne mogu
istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju.
Međutim, ne radi se o istom rešenju o izvršenju, već o novom rešenju o izvršenju koje će se doneti po
novom predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave - pravnosnažnog obavezujućeg dela rešenja o
izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Da bi takav predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave
izvršnog poverioca bio osnovan, sud mora nesumnjivo utvrditi da je obustavljeno izvršenje koje se
prethodno pred sudom vodilo po rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje je dostavljeno
uz predlog za izvršenje. Dakle, odredba člana 4. stav 3. Zakona u opisanoj situaciji nije povređena, jer se
ne radi o izvršenju na osnovu istog rešenja o izvršenju, niti se istovremeno sprovodi izvršenje pred sudom
i izvršiteljem.