PARNINI POSTUPAK

Parnini postupak regulisan je Zakonom o parninom postupku

("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004).
Parnini postupak pokree se tubom.
Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u
pismenom obliku (podnesci).
Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je
potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naroito treba da sadre:
oznaenje suda, ime i prezime odnosno naziv firme, prebivalite ili boravite,
odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako
ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca.
Tuba mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i
sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima
se utvruju ove injenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje
mora imati svaki podnesak (lan 100).
Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno sedite u
inostranstvu duan je da u tubi imenuje punomonika za prijem pismena.
Ukoliko ne oznai punomonika za prijem pismena sud e tubu odbaciti.
Kad nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od
vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos,
tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora.
Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka je duna da u podnesku
navede injenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.
Podnesci se predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i
protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.
Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.
Sva pismena predaju se u kancelariji br. 20 u prizemlju suda.
Prilikom predaje tube stranka e od radnika Suda dobiti Potvrdu o
prijemu tube na kojoj je naveden datum i vreme kada je tuba primljena u
Sudu, pod kojim poslovnim brojem je predmet zaveden, kao i kom sudiji je
primenom kompjuterske metode sluajnog izbora predmet dostavljen u
postupanje.

Protivtuba
Tueni moe do zakljuenja glavne rasprave pred sudom podii kod
istog suda protivtubu, ako je zahtev protivtube u vezi s tubenim zahtevom,
ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se protivtubom trai utvrenje nekog
prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili
delimino odluka o tubenom zahtevu. (lan 192)
Protivtuba se ne moe podii ako je za zahtev iz protivtube stvarno
nadlean vii sud ili sud druge vrste.
Protivtuba se moe podii i kada o zahtevu iz protivtube treba da
sudi isti sud u drugom sastavu.
Preinaenje tube
Tuilac moe do zakljuenja glavne rasprave preinaiti tubu. (lan
193)
Posle dostavljanja tube tuenom, za preinaenje tube potreban je
pristanak tuenog. Sud moe dozvoliti preinaenje i kad se tueni tome protivi
ako smatra da bi to bilo celishodno za konano reenje odnosa meu
strankama i ako oceni da postupak po preinaenoj tubi nee znatno produiti
trajanje parnice. Smatrae se da postoji pristanak tuenog na preinaenje
tube ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj tubi, a
nije se pre toga protivio preinaenju.
Preinaenje tube je promena istovetnosti zahteva, poveanje
postojeeg ili isticanje drugog zahteva uz postojei objektivno preinaenje.
(lan 194)
Tuba nije preinaena ako je tuilac promenio pravni osnov tubenog
zahteva, ako je smanjio tubeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio
pojedine navode, tako da usled toga tubeni zahtev nije promenjen.
Tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave svoju tubu preinaiti
i tako to e umesto prvobitno tuenog tuiti drugo lice subjektivno
preinaenje. (lan 195)
Za ovaj oblik preinaenje tube u smislu stava 1 ovog lana potreban je
pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuenog, a ako se tueni
ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuenog.
Povlaenje tube
Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog pre nego to se
tueni upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. (lan 196)
Tuba se moe povui i docnije, sve do zakljuenja glavne rasprave,
ako tueni na to pristane. Ako se tueni u roku od 15 dana od dana

obavetenja o povlaenju tube ne izjasni o tome, smatrae se da je pristao

na povlaenje.
Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podnesena i moe se
ponovo podneti.
Odgovor na tubu
Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku do 30
dana od dana prijema tube sudu. (lan 281) Tueni je duan da, u roku do
30 dana od prijema tube sa prilozima, podnese sudu odgovor na tubu. Sud
je duan da tuenog poui o sadrini odgovora i posledicama proputanja da
odgovori na tubu u odreenom roku.
Tueni je duan da u odgovoru na tubu istakne procesne prigovore i
da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tubeni zahtev. Ako tueni
osporava tubeni zahtev, odgovor na tubu mora sadrati i injenice na
kojima tueni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvruju te injenice
(lan 284). Ako odgovor na tubu ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne
moe postupati (l. 100 i 284), smatrae se da tueni nije dostavio odgovor na
tubu.
Obaveza plaanja sudske takse
Predajom tube nastaje i obaveza plaanja sudske takse na tubu (l. 3
Zakona o sudskim taksama).
Ukoliko tuilac ne plati sudsku taksu prilikom predaje tube sudu, sud e
obraunati taksu na tubu, i opomenom za plaanje sudske takse, pozvati
taksenog obveznika da istu u roku od 15 dana plati, uveanu za 520,00 dinara
za opomenu, i da dostavi sudu dokaz o izvrenoj uplati s pozivom na broj
predmeta, te e taksenog obveznika upozoriti na posledice nepostupanja po
istim nalozima (l. 4 i 37 Zakona o sudskim taksama).
Ako takseni obveznik ne postupi po opomeni, sud e doneti reenje o
prinudnoj naplati sudske takse u izvrnom postupku. Protiv reenja o
prinudnoj naplati sudske takse u izvrnom postupku takseni obveznik moe
izjaviti albu Viem trgovinskom sudu u Beogradu, preko ovog suda, u roku
od 15 dana od dana prijema prepisa reenja. alba ne zadrava naplatu
takse. (l. 41 st. 2 Zakona o sudskim taksama)
Visina takse rauna se na osnovu vrednosti predmeta spora.
Utvrivanje vrednosti predmeta spora
Kad je za utvrivanje stvarne nadlenosti, sastava suda, prava na
izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima predvienim u ovom zakonu
merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se
samo vrednost glavnog zahteva. (lan 29). Kamate, ugovorna kazna i ostala

sporedna traenja, kao i parnini trokovi ne uzimaju se u obzir ako ne ine

glavni zahtev.
Radi jednostavnog i brzog prorauna visina visine takse kliknite - proraun
takse.
Nadlenost suda
Sud po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, ocenjuje da li
nadlean, i u kom sastavu je nadlean na osnovu navoda u tubi i poznatih
mu nijenica (lan 15. stav 1 ZPP).
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu
nadlenost. (lan 17. stav 1. ZPP)
Stvarna nadlenost
Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti
odreene zakonom. (lan 28. ZPP)
Mesna nadlenost
a) Opta mesna nadlenost
lan 39
Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog
suda, za suenje je nadlean sud koji je opte mesno nadlean za tuenog, tj.
sud na ijem podruju tueni ima prebivalite. Ako tueni nema prebivalite u
Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na
ijem podruju tueni ima boravite.
Za suenje u sporovima protiv Srbije i Crne Gore, Republike Srbije,
jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije
opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite njene
skuptine.
Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je
sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite. U sluaju sumnje, kao sedite
smatrae se mesto u kome se nalaze njihovi organi upravljanja.
Posebna mesna nadlenost
Nadlenost za suparniare
lan 43
Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 199 stav 1 taka 1), a za
njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno

nadlean za jednog od tuenih, a ako meu njima ima glavnih i sporednih

obveznika, sud koji je mesno nadlean za koga od glavnih obveznika.
Nadlenost za sporove o naknadi tete
lan 45
Za suenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za tetu,
pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju
tetna radnja izvrena ili sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila.
Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, nadlean je
pored suda iz stava 1 ovog lana i sud na ijem podruju tuilac ima
prebivalite, odnosno boravite.
Odredbe st. 1 i 2 ovog lana primenjivae se i u postupku protiv
organizacije za osiguranje radi naknade tete treim licima na osnovu propisa
o neposrednoj odgovornosti organizacije za osiguranje, a odredba stava 1
ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade tete
protiv regresnih dunika.
Nadlenost za sporove radi zatite prava na osnovu garancije proizvoaa
lan 46
Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije
protiv proizvoaa koji je dao garanciju nadlean je, osim suda opte mesne
nadlenosti za tuenog, i sud opte mesne nadlenosti za prodavca koji je
prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju proizvoaa.
Nadlenost za sporove o nepokretnostima i zbog smetanja dravine
lan 50
Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na
nepokretnosti, za sporove zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u
sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskljuivo je nadlean sud na
ijem se podruju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost lei na podruju vie
sudova, nadlean je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetanja dravine
na pokretnim stvarima nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud
na ijem se podruju dogodilo smetanje.
Nadlenost za sporove o vazduhoplovu i brodu
lan 51
Kad je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim
pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutranje plovidbe, kao
i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai
sud, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji

je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za suenje u sporovima zbog

smetanja dravine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1 ovog
lana nadlean domai sud mesno je nadlean, pored suda na ijem se
podruju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na
ijem se podruju dogodilo smetanje.
Nadlenost za lica koja nemaju optu mesnu nadlenost u Republici Srbiji
lan 52
Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema optu
mesnu nadlenost u Republici Srbiji moe se podneti svakom domaem sudu
na ijem se podruju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tubom
trai. Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za
vreme boravka tuenog u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je
podruju obaveza nastala. Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema
optu mesnu nadlenost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji,
tuba se moe podneti sudu na ijem podruju tu obavezu treba ispuniti.
Nadlenost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica
lan 53
Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu
van svog sedita, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda
opte mesne nadlenosti nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta
poslovna jedinica.
Nadlenost po mestu gde se nalazi zastupnitvo stranog lica u Republici Srbiji
lan 54
Za sporove protiv fizikog ili pravnog lica koje ima sedite u
inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se
ovde moraju ispuniti, tuba se moe podneti sudu na ijem se podruju nalazi
njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome je povereno da vri
njegove poslove.
Nadlenost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama
lan 55
U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama,
odnosno ustanovama iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi
sedite komande vojne jedinice, odnosno ustanove.
Nadlenost za sporove u izvrnom i steajnom postupku
lan 57

Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili

administrativnog izvrnog postupka, odnosno u toku i povodom steajnog
postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju nalazi sud
koji sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem se
podruju sprovodi administrativno izvrenje.
Nadlenost po mestu plaanja
lan 58
Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika
nadlean je, pored suda opte mesne nadlenosti, i sud mesta plaanja.
Nadlenost za sporove iz radnih odnosa
lan 59
Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je
nadlean, pored suda koji je opte mesno nadlean za tuenog, i sud na ijem
se podruju rad obavlja ili se obavljao.
Uzajamna nadlenost za tube protiv stranih dravljana
lan 60
Ako u stranoj dravi dravljanin Srbije i Crne Gore moe biti tuen pred
sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje
u toj graanskopravnoj stvari, ista nadlenost e vaiti i za suenje
dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.
Sporazum o mesnoj nadlenosti
lan 64
Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog suda,
stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno
nadlean, pod uslovom da je taj sud stvarno nadlean. Ako je zakonom
odreeno da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova,
stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova
ili neki drugi stvarno nadlean sud. Ovaj sporazum vai samo ako je pismeno
sastavljen i ako se tie odreenog spora ili vie sporova koji svi proistiu iz
odreenog pravnog odnosa. Ispravu o sporazumu tuilac mora priloiti uz
tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti ili odgovor na tubu.

Rokovi
Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine. (lan 106)
Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana
dostavljanja ili saoptenja odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga
se po zakonu rauna poetak roka. Rok odreen na mesece ili godine
zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju
odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada dogaaj od koga
se po zakonu rauna poetak roka. Ako poslednji dan roka pada na dravni
praznik ili u nedelju, ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok istie protekom
prvog narednog radnog dana. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je
ako je predat sudu pre isteka roka. Dan predaje podneska upuenog sudu
preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog telegrafskim putem smatra
se kao dan predaje sudu.
Roita
Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju
potrebe postupka. Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba.
(lan 108) Sud e na roite blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ije
prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv e se stranci dostaviti podnesak koji je
dao povod za odreivanje roita, a u pozivu e se naznaiti mesto, prostorija
i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu
e se navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja e se na roitu
preduzeti. Sud e u pozivu naroito upozoriti na zakonske posledice izostanka
sa roita.
Vraanje u preanje stanje
Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u
postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj
stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvri tu radnju (vraanje u
preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za proputanje. (lan 111).
Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo
izvriti proputenu radnju. Predlog se mora podneti u roku od osam dana
****(link na specificnosti), raunajui od dana kad je prestao razlog koji je
prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnije saznala za
proputanje, od dana kad je za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana
proputanja ne moe se traiti vraanje u preanje stanje. Ako se vraanje u
preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da
istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.
Promena adrese

Kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene

odluke kojom se postupak okonava promene adresu, duni su da o tome
odmah obaveste sud. (lan 139). Ako oni to ne uine, sud e odrediti da se
sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre stavljanjem pismena na
oglasnu tablu suda. Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od
osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda.
Pregledanje i prepisivanje spisa
Stranke imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spis parnice
u kojoj uestvuju. (lan 145). Ostalim licima koja imaju opravdan interes
dozvolie se pregledanje i prepisivanje pojedinih spisa. Kad je postupak u
toku, dozvolu daje sudija, a kad je postupak zavren, predsednik suda
odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.
Pregledanje i prepisivanje spisa moe se izvriti u kancelariji br. 108 za
fizika lica odnosno u kancelariji 113 za advokate, u Trgovinskom sudu.
TROKOVI POSTUPKA
Parnini trokovi
Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka. (lan
146). Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica
kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Svaka stranka prethodno sama
snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama. (lan 147). Kad
stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred
poloi iznos potreban za podmirenje trokova koji e nastati povodom
izvoenja dokaza.(lan 148). Kada se u toku postupka stranke sporazumeju
da se pokua posredovanje (medijacija), ili sud uputi stranke na postupak
posredovanja sud e odrediti da iznos potreban za podmirenje trokova ovog
postupka poloe obe stranke na jednake delove.
Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci
naknadi trokove.(lan 149). Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe
s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje trokove
ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo trokova. Sud moe odluiti
da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala ako
protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva,
a zbog tog dela nisu nastali posebni trokovi.
Sud e prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci uzeti u
obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji
su trokovi bili potrebni, kao i o visini trokova, odluuje sud cenei sve
okolnosti. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove,
ovi trokovi odmerie se po toj tarifi. (lan 150).
Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj
stranci trokove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj
dogodio. Sud moe odluiti da zakonski zastupnik ili punomonik stranke

naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

(lan 151).
Tuilac e naknaditi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao
povod za tubu i ako je priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno
na pripremnom roitu, a ako se ne odrava pripremno roite onda na
glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. (lan
152)
Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi
parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle
ispunjenja zahteva od strane tuenog. Stranka koja povue pravni lek duna
je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom pravnog leka. (lan
153)
Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica zavrena sudskim
poravnanjem ili poravnanjem posle uspelog posredovanja (medijacije) ako se
stranke drukije ne sporazumeju. U parnine trokove ulaze trokovi
poravnanja koje je pokuano (lan 326) ali nije uspelo i trokovi posredovanja
(medijacije) koje je pokuano (lan 148), a nije uspelo. (lan 154)
Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a
sud utvrdi da je tueni kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih
razloga da smatra da ne postoje prava treih lica na ovim stvarima, odredie
da svaka stranka snosi svoje trokove. (lan 155)
Suparniari snose trokove na jednake delove. (lan 156). Ako postoji
znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud e prema
srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova naknaditi svaki od
suparniara.
O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke bez
raspravljanja. Stranka je duna da u zahtevu opredeljeno navede trokove za
koje trai naknadu. Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da stavi
najdocnije do zavretka raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima,
a ako se radi o donoenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je
duna da zahtev za naknadu trokova stavi u predlogu o kome sud treba da
odlui. O zahtevu za naknadu trokova sud e odluiti u presudi ili reenju
kojim se zavrava postupak pred tim sudom. (lan 159) U sluaju iz lana
153 ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na
raspravi zahtev za naknadu trokova se moe staviti u roku od osam dana po
prijemu obavetenja o povlaenju.
Odluka o trokovima sadrana u presudi moe se napadati samo
albom na reenje ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari.
(lan 162)
Osloboenje od plaanja trokova postupka

Sud e osloboditi od plaanja trokova postupka stranku koja prema

svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove.
Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od
plaanja taksa i osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka,
vetaka, uviaja i sudskih oglasa. Sud moe osloboditi stranku i samo od
plaanja taksa. Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova
postupka sud e ceniti sve okolnosti, a naroito e uzeti u obzir vrednost
predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i prihode i imovinu koje imaju
stranka i lanovi njene porodice. (lan 164)
Odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka donosi
prvostepeni sud na predlog stranke. Stranka je duna da uz predlog podnese
uverenje nadlenog organa o imovnom stanju. U uverenju o imovnom stanju
mora se naznaiti iznos poreza koji plaa domainstvo i pojedini lanovi
domainstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopte imovno stanje stranke
kojoj se izdaje uverenje. (lan 165)
Postojanje parnice
Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom. U pogledu
zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica poinje da tee od
asa kad je o tom zahtevu obavetena protivna stranka. Dok parnica tee, ne
moe se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica meu istim
strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud e tubu odbaciti. (lan
197)
Dokazivanje
Svaka stranka duna je da iznese injenice i predloi dokaze na kojima
zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. (lan 220)
Dokazivanje obuhvata sve injenice koje su vane za donoenje
odluke. Sud odluuje koji e se dokazi izvesti radi utvrivanja bitnih injenica.
(lan 221)
Ne dokazuju se injenice koje je stranka priznala pred sudom u toku
parnice. Sud moe odluiti da se dokazuju i priznate injenice ako smatra da
stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolae zahtevom kojim ne moe
raspolagati. Ne dokazuju se injenice koje su optepoznate. Smatra se da su
optepoznate i one injenice za koje je sud saznao u vrenju sudske funkcije
ukoliko ih je sud saoptio na raspravi strankama. (lan 222)
Ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne moe sa sigurnou da utvrdi
neku injenicu, o postojanju injenice zakljuie primenom pravila o teretu
dokazivanja. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja
injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije
drukije odreeno. Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret
dokazivanja injenice koja je spreila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled
koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drukije odreeno. (lan
223)

Dokazna sredstva
Stranka
je
ako
spreila
zakonom
koja
nastanak
osporava
nije drukije
ili postojanje
ostvarivanje
odreeno.
nekog
prava
prava,
ili usled
snosi
koje
teret
je dokazivanja
pravo prestalo
injenice
da postoji,
koja

Uviaj
Uviaj se vri kad je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje
neke okolnosti potrebno neposredno opaanje suda. (lan 227). Uviaj se
moe vriti i uz sudelovanje vetaka.
Isprave
Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadleni dravni organ u
granicama svojih ovlaenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo
preduzee ili druga organizacija u vrenju javnog ovlaenja koje joj je
povereno zakonom (javna isprava), dokazuje istinitost onoga to se u njoj
potvruje ili odreuje. (lan 230)
Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u
pogledu dokazne snage izjednaene sa javnim ispravama. Dozvoljeno je
dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrene injenice ili da je isprava
nepravilno sastavljena. Ako sud posumnja u autentinost isprave, moe
zatraiti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da potie.
Svedoci
Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu, a ako
ovim zakonom nije drukije odreeno, duno je i da svedoi. (lan 236). Kao
svedoci mogu se sasluati samo lica koja su sposobna da daju obavetenja o
injenicama koje se dokazuju.
Vetaci
Sud e izvesti dokaz vetaenjem kad je radi utvrivanja ili razjanjenja neke
injenice potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae. (lan 249). Stranka
koja predlae vetaenje duna je u predlogu naznaiti predmet i obim
vetaenja i predloiti lice za vetaka sa liste stalnih sudskih vetaka. (lan
250). Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje e biti odreeno za vetaka i
o predmetu i obimu vetaenja, o tome e odluiti sud.
Sasluanje stranaka
Bitne injenice mogu se utvrivati i sasluavanjem stranaka. (lan 262). Sud
e odluiti da se izvede dokaz sasluanjem stranaka kad nema drugih dokaza
ili kad i pored izvedenih drugih dokaza nae da je to potrebno za utvrivanje
bitnih injenica.
Tok glavne rasprave

Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvruje

da li su dola sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su
opravdala svoj izostanak. (lan 295)
Ako sa roita za glavnu raspravu izostane tuilac ili ako na to roite
ne doe tueni, a uredno su pozvani, rasprava e se odrati sa prisutnom
strankom. (lan 296. stav 1.)
Ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tueni i
tuilac, tuba se smatra povuenom. (lan 296. stav 2.)
Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve injenice
potrebne za obrazloenje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za
utvrivanje svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponuenim
dokazima protivne stranke. (lan 300). Stranke mogu u toku cele glavne
rasprave da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze. Stranke mogu i
u toku glavne rasprave blagovremeno da upuuju podneske, u kojima e
navesti injenice koje nameravaju da iznesu na roitu, kao i dokaze ije
izvoenje nameravaju da predloe.
Sudsko poravnanje
Stranke mogu u toku celog postupka pred parninim sudom prvog
stepena da zakljue sudsko poravnanje. (lan 322). Poravnanje moe da se
odnosi na ceo tubeni zahtev ili na jedan njegov deo. Sud e u toku postupka
ukazati strankama na mogunost sudskog poravnanja i pomoi im da zakljue
poravnanje. Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik. Poravnanje
je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu
zapisnik. Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadrano
poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. (lan 323)
Medijacija
Kad sud oceni ili stranke saglasno predloe da bi spor mogao da se
uspeno rei posredovanjem (medijacijom) uputie stranke na postupak
posredovanja i zastati sa postupkom. U ovom postupku je iskljuena javnost.
Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih strunjaka (sudija,
advokata i dr.) koji su dobrovoljno prihvatili da budu posrednici (medijatori).
(lan 327)
U postupku posredovanja stranku moe da zastupa njen punomonik.
Postignuti sporazum predstavlja vansudsko poravnanje koje posrednik
(medijator) dostavlja sudu radi zakljuenja sudskog poravnanja. Predlozi i
izjave stranaka i njihovih punomonika datih u postupku posredovanja
(medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Sud e zakazati
roite za glavnu raspravu ukoliko stranke ne ree spor putem posredovanja
(medijacije) po proteku roka od 30 dana. (lan 328)
Postupak posredovanja (medijacije) je dobrovoljan, poverljiv i hitan.
(lan 329)

U Trgovinskom sudu u Beogradu otvoreno je posebno Odeljenje za

medijaciju koje se nalazi u prostorijama 334,335 i 336 na III spratu, a u
skladu sa modernim tendencijama mirnog reavanja sporova.

PRESUDA
Presudom sud odluuje o zahtevu koji se tie glavne stvari i sporednih
traenja. Ako postoji vie zahteva, sud e o svim tim zahtevima, po pravilu,
odluiti jednom presudom. Ako je vie parnica spojeno radi zajednikog
raspravljanja, a za konanu odluku je sazrela samo jedna parnica, moe se
doneti presuda samo u pogledu te parnice. (lan 330)
Delimina presuda
lan 334
Ako su od vie tubenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na
osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konanu odluku ili ako je samo deo
jednog zahteva sazreo za konanu odluku, sud moe u pogledu sazrelih
zahteva, odnosno dela zahteva, zakljuiti raspravu i doneti presudu (delimina
presuda).
Deliminu presudu sud moe da donese i kad je podignuta protivtuba,
ako je za odluku sazreo samo zahtev tube ili zahtev protivtube.
Sud e prilikom odluivanja da li e doneti deliminu presudu, naroito
uzeti u obzir veliinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.
Delimina presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i
izvrenja.
Meupresuda
Ako je tueni osporio i osnov tubenog zahteva i iznos tubenog
zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donoenje odluke, sud moe
iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tubenog
zahteva (meupresuda). Do pravnosnanosti meupresude sud e zastati sa
raspravljanjem o iznosu tubenog zahteva.
Presuda na osnovu priznanja
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna tubeni zahtev, sud
e bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tubeni zahtev
(presuda na osnovu priznanja).
Sud nee doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni
potrebni uslovi, ako nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu
raspolagati (lan 3 stav 3).

Priznanje tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku,

tueni moe i bez pristanka tuioca opozvati do donoenja presude.
Presuda na osnovu odricanja
Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog
zahteva, sud e bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tubeni
zahtev (presuda na osnovu odricanja).
Za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog.
Sud nee doneti presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni
potrebni uslovi ako nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu
raspolagati (lan 3 stav 3).
Odricanje od tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku,
tuilac moe i bez pristanka tuenog opozvati do donoenja presude.
Presuda zbog proputanja
Ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku, sud
donosi presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda zbog proputanja), ako
su ispunjeni sledei uslovi:
1) ako je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama
proputanja;
2) ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa
dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate;
3) ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi;
4) ako ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog
spreili opravdani razlozi da odgovori na tubu.
Nee se doneti presuda zbog proputanja i kad su ispunjeni uslovi iz
stava 1 ovog lana, ako sud nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu
raspolagati (lan 3 stav 3).
Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog
zahteva, sud e zakazati pripremno roite, a ako tuba na roitu nije
preinaena, sud e doneti presudu kojom se tubeni zahtev odbija.
Donoenje i objavljivanje presude
Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. (lan 339). Presuda se
mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donoenja. U sloenijim
predmetima sud moe odloiti pismenu izradu presude za jo 15 dana.
Izvornik presude potpisuje predsednik vea. Strankama se dostavlja overen

prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv

presude. (lan 341)
Pismeno izraena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje.
(lan 342). Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime
naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea, ime i prezime,
prebivalite, ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zastupnika i
punomonika, vrednost predmeta spora, kratko oznaenje predmeta spora,
dan zakljuenja glavne rasprave, naznaenje stranaka, njihovih zastupnika i
punomonika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda
donesena. Izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju
pojedinih zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja i odluku o
postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja (lan 346).
U obrazloenju sud e izloiti: zahteve stranaka i njihove navode o
injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima
je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukije odreeno. U
obrazloenju presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja ili
presude na osnovu odricanja iznee se samo razlozi koji opravdavaju
donoenje ovakvih presuda.
Dopunska presuda
Ako je sud propustio da odlui o svim zahtevima o kojima se mora
odluiti presudom, ili je propustio da odlui o delu zahteva, stranka moe u
roku od 15 dana od prijema presude da predloi parninom sudu da se izvri
dopuna presude. (lan 343)
Pravnosnanost presude
Presuda koja se vie ne moe pobijati albom postaje pravnosnana
ukoliko je njome odlueno o zahtevu tube ili protivtube. (lan 346)
Pravnosnana presuda deluje samo meu strankama. (lan 347).
Pravnosnana presuda deluje i prema treim licima zbog prirode spornog
prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih
lica ili kad je odredbama zakona to predvieno. Presuda ima dejstvo prema
strankama od dana kad im je dostavljena.
REENJE
Sva reenja koja se donose na roitu objavljuje predsednik vea,
odnosno sudija pojedinac. (lan 350)
Reenje koje je na roitu objavljeno dostavie se strankama u
overenom prepisu samo ako je protiv tog reenja dozvoljena posebna alba,
ili ako se na osnovu reenja moe odmah traiti izvrenje, ili ako to zahteva
upravljanje parnicom. Kad se reenje ne dostavlja pismeno, ono prema
strankama ima dejstvo im je objavljeno.

Reenja koja sud donosi van roita saoptavaju se strankama

dostavljanjem overenog prepisa reenja. Ako se reenjem odbija predlog
jedne stranke bez prethodnog sasluanja protivne stranke, toj stranci se
reenje nee dostaviti.

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

1. alba protiv presude
Pravo na albu
Stranke mogu izjaviti albu protiv presude donete u prvom stepenu u
roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu
nije odreen drugi rok. (lan 355)
U meninim i ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.
U postupku u privrednim sporovima vai rok za albu protiv
presude, odnosno reenja iznosi osam dana
Blagovremeno izjavljena alba spreava
pravnosnana u delu koji se pobija albom..

da

presuda

postane

Sadrina albe
alba mora da sadri:
1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba;
2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu;
3) razlog albe;
4) potpis podnosioca albe.
Ako se na osnovu podataka iz albe ne moe utvrditi koja se presuda
pobija ili ako alba nije potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud e
reenjem, protiv koga nije dozvoljena alba, pozvati alioca da u odreenom
roku dopuni ili ispravi albu podneskom pod uslovima predvienim
odredbama lana 103 ovog zakona. Odredbe ovog lana ne primenjuju se
ako stranka ima punomonika koji je advokat. Kad je podnesak, koji je u ime
stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se
po njemu moglo postupati, sud e ga odbaciti. Ako alilac u odreenom roku
ne postupi po nalogu suda, sud e reenjem odbaciti albu kao nepotpunu.
Ako alba po svom sadraju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud e
albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivajui alioca da je dopuni,
odnosno ispravi. (lan 358)

Razlozi zbog kojih se presuda moe pobijati

Presuda se moe pobijati:
1) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka;
2) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
3) zbog pogrene primene materijalnog prava.
Presuda zbog proputanja ne moe se pobijati zbog pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se
pobijati zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je
izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude
ili prevare. (lan 360)
Bitna povreda odredaba parninog postupka postoji ako sud u toku
postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a
to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude.
lan 361
Bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji:
1) ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po
zakonu morao biti iskljuen ili izuzet, ili ako je u donoenju presude
uestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi;
2) ako je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (lan 16);
3) ako je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle zakonom
propisanog roka;
4) ako je sud odluio o tubenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud
iste vrste, sud druge vrste (lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud
nepravilno odluio da je stvarno nadlean;
5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na
nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (lan 3 stav 3);
6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog
proputanja, presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja;
7) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem
dostavljanja, nije data mogunost da raspravlja pred sudom;
8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku
slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo;

9) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti
stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno
lice, ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili
ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno
ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko
voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo
naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila
albu;
10) ako je odlueno o zahtevu o kome je ve ranije pravnosnano presueno
ili o kome je ve zakljueno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome ve tee
parnica;
11) ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi;
12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, a naroito
ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivrei sama sebi ili razlozima
presude, ili ako presuda nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o
bitnim injenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivreni, ili ako o bitnim
injenicama postoji protivrenost izmeu onoga to se u razlozima presude
navodi o sadrini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih
isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.
Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje postoji kad je sud
neku bitnu injenicu pogreno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. (lan 362).
Pogrena primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio
odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu
nije pravilno primenio. (lan 363)
Postupak po albi
alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u
dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Prvostepeni sud e
neblagovremenu, nepotpunu (lan 358 stav 1) ili nedozvoljenu albu odbaciti
reenjem.
alba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka
za njeno podnoenje. alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije
ovlaeno za podnoenje albe, ili lice koje se odreklo ili je povuklo albu ili
ako lice koje je izjavilo albu nema pravni interes za podnoenje albe.
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene albe dostavie
prvostepeni sud protivnoj stranci koja moe u roku od osam dana od prijema
podneti tom sudu odgovor na albu. (lan 366)
U postupku u privrednim sporovima rok za odgovor na albu
iznosi tri dana
2. alba protiv reenja

Protiv reenja prvostepenog suda dozvoljena je alba, ako u ovom

zakonu nije odreeno da alba nije dozvoljena. (lan 385). Ako ovaj zakon
izriito odreuje da posebna alba nije dozvoljena, reenje prvostepenog
suda moe se pobijati samo u albi protiv konane odluke. Blagovremeno
podneta alba zadrava izvrenje reenja, ako ovim zakonom nije drukije
propisano. Reenje protiv koga nije dozvoljena posebna alba moe se
odmah izvriti.
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
1. alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktna
revizija)
Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoljena
revizija stranke mogu izjaviti albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana
od dana dostavljanja presude, ako stranka u albi predloi da o ovom leku
odluuje Vrhovni sud Srbije, a protivna stranka se s tim saglasi. (lan 389)
Presuda se moe pobijati ovim pravnim lekom, u parnicama u kojima je
doputena revizija, samo zbog pogrene primene materijalnog prava i bitne
povrede iz lana 361 stav 2 taka 5 ovog zakona.
alba se izjavljuje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u
dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
albu iz stava 1 ovog lana prvostepeni sud dostavlja na obavezan
odgovor suprotnoj stranci uz obavetenje da se u odgovoru na albu moe
saglasiti da o ovoj albi odluuje Vrhovni sud Srbije. Kad se protivna strana
saglasi da o pravnom leku odluuje Vrhovni sud Srbije, a Vrhovni sud Srbije
prihvati da o njemu odluuje zbog potrebe ujednaavanja sudske prakse
zauzimanjem stava o nekom spornom pravnom pitanju, smatra se da je alba
protiv prvostepene presude povuena.
U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fiziko lice mora
zastupati advokat.
2. Revizija
Protiv pravnosnane presude donesene u drugom stepenu, stranke
mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
(lan 394)
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tubeni
zahtev odnosi na potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenje neke
druge inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnane
presude ne prelazi 500.000 dinara.
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tubeni
zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, predaju stvari ili izvrenje neke
druge inidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara.

Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta

spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi 2.500.000 dinara.
(LAN 486. STAV 1.)
Izuzetno, i kad se radi o tubenom zahtevu iz st. 2 i 3 ovog lana,
revizija je uvek dozvoljena:
1) u parnicama o pravu na izdravanje ili o pravu na ukidanje izdravanja;
2) u sporovima o pravu na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja usled
smrti davaoca izdravanja;
3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih
pojedinanih akata i radnji kojim se pravna ili fizika lica zavisno od sedita,
odnosno prebivalita stavljaju u neravnopravan poloaj na jedinstvenom
tritu ili na drugi nain naruava jedinstvo trita, ukljuujui i parnice o
naknadi tete, koja se tim prouzrokuje;
4) u sporovima zbog povrede autorskog prava, zatite i upotrebe pronalaska i
tehnikih unapreenja, uzoraka, modela i igova, firme ili naziva, kao i u
sporovima iz nelojalne utakmice i monopolistikih ponaanja kad se ne
odnose na imovinskopravni zahtev.
O reviziji odluuje Vrhovni sud Srbije. (lan 396)
Revizija se moe izjaviti:
1) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361 stav 2, osim
take 4;
2) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361 stav 1 ovog
zakona koja je uinjena u postupku pred drugostepenim sudom;
3) zbog pogrene primene materijalnog prava;
4) zbog prekoraenja tubenog zahteva samo ako je ta povreda uinjena tek
u postupku pred drugostepenim sudom.
Revizija se ne moe izjaviti zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog
injeninog stanja.
Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. (lan
400). Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz lana 389
ovog zakona, odbacie reenjem predsednik vea prvostepenog suda, bez
odravanja roita. (lan 401)
Revizija je nedozvoljena:
1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije;

2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat;

3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije;
4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnoenje revizije;
5) ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moe
podneti, osim iz lana 393 ovog zakona.
3. Zahtev za zatitu zakonitosti
Javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti protiv
pravnosnane sudske odluke po slubenoj dunosti ili na predlog stranke u
roku od tri meseca. (lan 413.)
4. Ponavljanje postupka
Postupak koji je odlukom suda pravnosnano zavren moe se po
predlogu stranke ponoviti:
1) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem
dostavljanja, nije bila data mogunost da raspravlja pred sudom;
2) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti
stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno
lice, ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili
ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno
ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko
voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo
naknadno odobreno;
3) ako se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka;
4) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je
overen neistinit sadraj;
5) ako je do odluke suda dolo usled krivinog dela sudije, odnosno sudijeporotnika, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke, protivne stranke ili
kog treeg lica;
6) ako stranka stekne mogunost da upotrebi pravnosnanu odluku suda koja
je ranije meu istim strankama doneta o istom zahtevu;
7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog
drugog organa, a ta odluka bude pravnosnano preinaena, ukinuta, odnosno
ponitena;
8) ako je naknadno pred nadlenim organom pravnosnano reeno prethodno
pitanje (lan 12) na kome je odluka zasnovana;

9) ako stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da
upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta
povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem
postupku;
10) ako je, po pravnosnano okonanom postupku pred domaim sudom,
Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom
odnosu protiv Srbije i Crne Gore. (lan 422)
Iz razloga navedenih u lanu 422 ta. 1 do 3 ovog zakona ne moe se
zahtevati ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u
ranijem postupku. Zbog okolnosti navedenih u lanu 422 ta. 1, 7, 8 i 9 ovog
zakona, ponavljanje postupka moe se dozvoliti samo ako stranka bez svoje
krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego to je raniji postupak
zavren pravnosnanom sudskom odlukom. (lan 423)
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od trideset dana, i
to:
1) u sluaju iz lana 422 taka 1 ovog zakona, od dana kad je odluka
dostavljena stranci;
2) u sluaju iz lana 422 taka 2 ovog zakona, ako je u postupku kao tuilac ili
tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku, od dana kada je
odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo
ovlaeno lice, ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski
zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom
zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik
stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine
radnje u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
3) u sluajevima iz lana 422 ta. 3-5 ovog zakona, od dana kad je stranka
saznala za pravnosnanu presudu u krivinom postupku, a ako se krivini
postupak ne moe sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog
postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti;
4) u sluajevima iz lana 422 ta. 6 i 7 ovog zakona, od dana kad je stranka
mogla upotrebiti pravnosnanu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;
5) u sluaju iz lana 422 taka 8 ovog zakona, od dana kada je odluka kojom
je nadleni organ pravnosnano reio prethodno pitanje na kome je odluka
zasnovana dostavljena stranci;
6) u sluaju iz lana 422 taka 9 ovog zakona, od dana kad je stranka mogla
izneti sudu nove injenice, odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok odreen u stavu 1 ovog lana poeo da tee pre nego to je
odluka postala pravnosnana, taj e se rok raunati od pravnosnanosti
odluke ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja
pravnosnane odluke vieg suda izreene u poslednjem stepenu. (lan 424)

Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala

pravnosnana, predlog za ponavljanje postupka ne moe se podneti, osim
ako se ponavljanje trai iz razloga navedenih u lanu 422 ta. 1, 2 i 10 ovog
zakona.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo
odluku u prvom stepenu. U predlogu se naroito moraju navesti: zakonski
osnov po kome se trai ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog
podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi
predlagaa. (lan 425)
POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI

Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u postupku o sporovima

male vrednosti primenjivae se ostale odredbe ovog zakona. (lan 465)
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u
kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koji ne prelazi iznos
od 100.000 dinara.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni
zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da
pristaje da umesto ispunjenja odreenog zahteva primi odreeni novani
iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1 ovog lana (lan 34 stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet
tubenog zahteva nije novani iznos ve predaja pokretne stvari, ija
vrednost, koju je tuilac u tubi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1 ovog lana
(lan 34 stav 2).
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su
sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje
ne prelazi iznos od 300.000 dinara. (lan 490. stav 1.)
Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove
glave, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog
smetanja dravine.
U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tuba tuenom
na odgovor. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odrava se pripremno
roite. (lan 472)
U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna alba
samo protiv reenja kojim se okonava postupak. Ostala reenja protiv kojih
je po ovom zakonu dozvoljena alba mogu se pobijati samo albom protiv
odluke kojom se postupak okonava.

Ako tuilac ne doe na prvo roite za glavnu raspravu ili na neko

docnije roite a uredno je pozvan, smatrae se da je povukao tubu. Ako sa
kog docnijeg roita izostanu obe stranke tuba e se smatrati povuenom.
(lan 475)
U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e se
smatrati da je tuilac povukao tubu ako ne doe na prvo roite za glavnu
raspravu, da u ovom postupku stranke treba sve injenice i dokaze da iznesu
do zakljuenja glavne rasprave, jer se u albi protiv presude ne mogu iznositi
nove injenice i predlagati novi dokazi, kao i da se odluka moe pobijati samo
zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene
materijalnog prava.
Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan,
donee se presuda kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka).
(lan 476). Sud e presudom iz stava 1 ovog lana odbiti tubeni zahtev ako
su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima
koje je tuilac podneo ili sa optepoznatim injenicama. Sud e presudom iz
stava 1 ovog lana odbiti tubeni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke
ne mogu raspolagati (lan 3 stav 3).
Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku o sporovima
male vrednosti moe se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba
parninog postupka iz lana 361 stav 2 ovog zakona i zbog pogrene primene
materijalnog prava. (lan 478). Protiv odluke drugostepenog suda nije
dozvoljena revizija.

PARNINI POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA

Za postupak u privrednim sporovima karakteristina je tenja da se spor brzo
okona. Iz tog razloga neka pravila postupka pred trgovinskim sudovima imaju
smisao odstupanja od opteg parninog postupka.
U postupku u privrednim sporovima primenjivae se odredbe ovog zakona,
ako u odredbama ove glave nije to drugo odreeno. (lan 479)

Nadlenost i sastav suda

lan 480
Za sporove radi utvrenja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi
izvrenja ugovora, u sporovima radi naknade tete usled neizvrenja ugovora,
pored opte mesne nadlenosti, mesno je nadlean sud mesta gde je po
sporazumu stranaka, tueni duan da izvri ugovor.

Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno

brisanja iz registra, pored opte mesno nadlenog, mesno je nadlean i sud
prema mestu upisa u registar.
Za sporove koji proistiu iz upisa u registar, odnosno brisanja u registar
mesno je nadlean sud prema mestu upisa u registar.
lan 481
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno vee ine tri sudije.
lan 482
Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlaeno lice
(statutarni zastupnik).
lan 483
Stranka ne moe izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.
lan 484
Otvaranjem postupka steaja ili likvidacije nad pravnim licem ili
preduzetnikom prestaje punomoje koje je izdao zastupnik pravnog lica.
Po otvaranju postupka steaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju
povodom steajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja
steajnog postupka pa nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka,
punomonici moraju imati punomoje koje je izdao steajni upravnik.
lan 485
U postupku u privrednim sporovima u albi mogu se iznositi nove
injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez
svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne
rasprave.
Predsednik vea prvostepenog suda e, prema potrebi, sam ili na
zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izviaj radi provere
istinitosti navoda alioca.
Pravni lekovi
lan 486
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost
predmeta spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi 2.500.000
dinara.

Revizija u privrednim sporovima uvek je dozvoljena u sporovima iz

lana 394 stav 4 ta. 3 i 4 ovog zakona.
Ostale odredbe
lan 487
Ako obe stranke sporazumno predloe da se sprovede postupak
posredovanja (medijacija) u smislu lana 327 ovog zakona sud e odloiti
roite i zastati sa postupkom.
lan 488
Kad sud odlui da se odri roite za glavnu raspravu starae se da se
novo roite zakae u roku do 30 dana.
lan 489
U postupku u privrednim sporovima vae sledei rokovi:
1) rok od 30 dana za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje
iz lana 112 stav 3 ovog zakona;
2) rok od osam dana za albu protiv presude, odnosno reenja, a rok od
tri dana za podnoenje odgovora na albu;
3) rok od osam dana za izvrenje inidbe, a za inidbe koje se ne sastoje u
novanom davanju sud moe odrediti dui rok.
lan 490
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su
sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne
prelazi iznos od 300.000 dinara.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se
tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi
naveo da pristaje da umesto ispunjenja odreenog zahteva primi
odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1 ovog lana (lan 34
stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet
tubenog zahteva nije novani iznos ve predaja pokretne stvari ija
vrednost, koju je tuilac u tubi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1 ovog
lana (lan 34 stav 2).
U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tuba
se ne dostavlja tuenom na odgovor.