BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravno pravo Tema: Dokazivanje i dokazna sredstva u upravnom postupku

Mentor: Pro ! Dr M"#an B$e#"%

Student: A#e&'andar a(ano)"%* +,-.//01.2+ Beo(rad 0/2+!

S A D R 3 A J

2! U)od 0! Pr)o'te4en" u4ra)n" 4o'tu4a& 2.1. Pokretanje postupka 2.2. Spajanje vise stvari u jedan postupak 2.3. Izmena zahteva 2.4. Odustanak od zahteva 2.5. Poravnanje +! Po'tu4a& do dono5en$a re5en$a 3.1. Ispitni postupak 3.2. Skraceni ispitni postupak 3.3. Poseban ispitni postupak 3.4. Prethodno pitanje 3.5. Usmena rasprava 1! Do&a6n" 4o'tu4a& 4.1. okazivanje i dokazna sredstva 4.2. Isprave 4.3. Uverenja 4.4. Svedoci 4.5. Izjava stranke 4.!. "e#taci 4.$. Uvidjaj 4.%. Obezbe&enje dokaza 7! Re5en$e 5.1. Pojam re#enja 5.2. Ob'ik i sastvani de'ovi re#enja 5.3. "rste re#enja 5.4. (ok za izdavanje re#enja 5.5. Isprav'janje )re#aka 8! 9a&#$u:a& L"teratura " "6)or"

2! U ) o d
Upravni postupak je postupak dono#enja upravnih akata. Pod upravnim postupkom podrazumevaju se procedura'na pravna pravi'a koja se primenjuju u vezi sa dono#enjem od'uka u upravnim stvarima. Upravni postupak ure&uje *UP+ a on je op#ti procesni zakon+ nje)ova primena po,iva na principu da se pravi'a upravno) postupanja koja on propisuje imaju primeniti uvek kada se re#avaju upravne stvari+ nezavisno od to)a koji ih subjekat re#ava. Prvostepeni upravni postupak sastoji se iz 5 -aza. 1. -aza pokretanja upravno) postupka 2. -aza upravno) postupka do dono#enja re#enja /ispitni i dokazni postupak0 3. -aza dono#enja re#enja 4. -aza po 1a'bi /eventua'na -aza0 5. -aza administrativno) /prinudno)0 izvr#enja /eventua'na -aza0 U ispitnom de'u upravno) postupka se utvr&uju od'u,ne ,injenice i stranci se omo)u2ava da ostvari i za#titi svoja prava i pravne interese. Postoji skra2eni i posebni ispitni postupak. *UP propisuje da se u na,e'u vodi skra2eni postupak+ a ako ne postoje us'ovi za to vodi2e se kao redovni. okazni postupak je sastavni deo ispitno) postupka. On ima dva tradiciona'na na,e'a. istra1no na,e'o+ dokaze prikup'ja po s'u1benoj du1nosti or)an koji vodi postupak strana,ko na,e'o+ kada dokaze nudi zainteresovana stranka. 3ao dokazno sredstvo upotrebi2e se sve #to je podobno za utvr&ivanje ,injeni,no) stanja u konkretnom s'u,aju. 4 to mo)u biti. isprave+ reprodukcija kopije isprave+ svedoci+ izjave stranke+ ve#taci+ uvi&aj. (e#enje je akt nad'e1no) or)ana+ kojim je re#ena upravna stvar koja je bi'a predmet spora.

0! P r ) o ' t e 4 e n " u 4 r a ) n "

4o'tu4a&

2.1. Pokretanje postupka *a raz'iku od sudsko) postupka+ koji se moze pokrenuti isk'jucivo akcijom+ tj. tuzbom+ upravni postupak se moze pokrenuti kako a0 povodom zahteva neposredno zainteresovane stranke po osnovu tzv. stranacke maksime /e5 privato0+ tako i b0 po s'uzbenoj duznosti nad'ezno) or)ana prema o-icije'noj maksimi /e5 o--icio0. Upravni postupak po s'uzbenoj duznosti pokrece nad'ezni or)an i to po svojoj inicijativi. Postoje dva s'ucaja pokretanja upravno) postupka po s'uzbenoj duznosti. U prvom+ on se pokrece cim budu ispunjeni us'ovi odredjeni pravnim propisom. U dru)om+ procenjuje se da 'i cinjenicno stanje ukazuje na potrebu da treba pokrenuti postupak zbo) zastite opste) interesa. Upravni postupak se moze pokrenitu i na zahtev stranke+ kada je taj zahtev potreban po pravnom propisu i'i po prirodi same stvari. 2.2. Spajanje vise stvari u jedan postupkak 4ko se prava i'i obaveze stranaka zasnivaju na istom i'i s'icnom cinjenicnom stanju i na istom pravnom osnovu+ i ako je or)an koji vodi postupak u po)'edu svih predmeta stvarno nad'ezan+ moze se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima i obavezama vese stranaka. Pod istim us'ovima jedna i'i vise stranaka mo)u u jednom postupku ostvariti vise
3

raz'icitih zahteva. U ovakvim s'ucajevima nad'ezni or)an ce doneti poseban 6a&#$u;a&+ ptoriv ko)a se moze izjaviti za'ba. 6ad'ezni or)an moze putem javno) saopstenja pokrenutu upravni postupak prema vecem broju 'ica koja or)anu nisu poznata i'i se ne mo)u odrediti. 3ad se u ovom smi'su vodi jedan postupka+ i'i kada je postupak pokrenut putem javno) saopstenja+ svaka stranka istupa samosta'no. 2.3. Izmena zahteva *akon sadrzi mo)ucnost da stranka+ koja je pokrenu'a upravni postupak+ moze do donosenja resenja u prvom stepenu 4ro'"r"t" stavnjeni zahtev+ i'i umesto ranije) zahteva staviti dru)i+ bez obzira na to da 'i se prosireni i'i izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu+ pod us'ovom da se takav zahtev zasniva na istom cinjenicnom stanju. 4ko or)an koji vodi postupak ne dozvo'i prosirenje i'i izmenu zahteva+ donece o tome zak'jucak. I protiv takvo) zak'jucka dopustena je posebna za'ba. 2.4.Odustanak od zahteva 7i'j pokretanja upravno) postupka je da se on dovede do kraja donosenjem resenja o )'avnoj stvari. 1. Obustavljanje upravno postupka. 4ko je stranka podne'a zahtev za pokretanje postupka+ ona moze da odustane od svo) zahteva sve do donosenja dru)ostepeno) resenja. 4ko se to desi+ onda nestaje raz'o) zbo) ko)a je stranka pokrenu'a postupak+ pa or)an koji vodi postupak donosi zak'jucak o obustav'janju postupka. 2. Produzenje upravno postupka.4'i+ iako je stranka odusta'a od samo) postupka+ koji je pokrenut po njenom zahtevu+ or)an koji vodi postupak ce )a nastaviti ako je to potrebno radi zastite opste) interesa i'i na tome insistira suprotna strana koja ucestvuje u postupku. 3. Opoziv odustanka od zahteva. Stranka moze odustati od svo) zahteva izjavom koju daje or)anu+ koji vodi postupak. Stranka moze opozvati svoj odustanak sve dok or)an ne donose zak'jucak o obustav'janju postupka i ne dostavi )a stranci. Pojedina radnja i'i propustanje stranke moze se smatrati njenim odustankom od zahteva+ samo kada je to zakonom predvidjeno. 2.!. Poravnanje Upravni postupak moze da se zavrsi na tri nacina. resenjem+ zak'juckom i poravnanjem. Poravnanje je u)ovor kojim stranke sa suprostav'jenim pravnim interesima uredjuje sporne odnose. Poravnanje se moze javiti samo u dvostranackim i'i visestranackim upravnim postupcima+ a nikada u jednostranackim. Poravnanje se okoncava zapisnikom o poravnanju koji se izjednacava sa resenjem. Poravnanje mora uvek biti jasno i odredjeno+ i ne sme biti na stetu javno) interesa+ javno) mora'a i'i pravno) interesa trecih 'ica. S'uzbeno 'ice koje vodi postupak mora na to poaziti po s'uzbenoj duznosti. Poravnanje se upisuje u zapisnik. Ono se zak'jucuje pred s'uzbenim 'icem nad'ezno) or)ana+ a smatra se da je zak'juceno pos'e citanja zapisnika o poravnanju+ kada stranke potpisu zapisnik+ a nad'ezni or)an donese zak'jucak o obustav'janju postupka.

+! P o ' t u 4 a & d o n o 5 e n$ a r e 5 e n$ a
3.1. Ispitni postupak Prva -aza upravno) postupka je pokretanje postupka+ a dru)a je ispitni postupak i ona s'edi odmah po pokretanju postupka. 7i'j ispitno) postupka je da se u njenu utvrdi cinjenicno stanje+ koje je bitno za od'ucivanje u upravnoj stvari+ kako bi se strankama omo)uci'o da ostvare svoja prava i pravne interese. Postoje dva nace'a u upravnom postupku koja se odnose na inicijativu za prikup'janje cinjenica u postupku. Po raspravnom nace'u tu inicijativu ima stranka+ a po istraznom or)an koji vodi postupak. Ov'asceno 'ice moze za sve vreme postupka da prikup'ja cinjenice. Stranka je u obavezi da cinjenice iznosi tacno+ potpuno+ konkretno i precizno. 3ao dve vrste ispitno) postupka jav'jaju se. skraceni i posebni ispitni postupak. 3.2.Skra"eni ispitni postupak 8o je -aza koja nastaje odmah po pokretanju upravno) postupka. U ovoj -azi se upavna stvar resava neposredno. 6e vodi se prethodni posebni postupak+ vec se odmah pristupa donosenju resenja. 6ad'ezni or)an po ovom postupku stvar moze resiti neposredno samo u zakonom predvidjenim slu#ajevima i to. 1. ako je stranka u svom zahtevu nave'a cinjenice i podne'a dokaze+ na osnovu kojih se moze utvrditi pravo stanje stvari 2. ako se cinjenicno stanje moze utvrditi na osnovu opste poznatih cinjenica 3. ako se cinjenicno stanje moze utvrditi na osnovu neposredno) uvida i'i s'uzbenih podataka koje poseduje nad'ezni or)an 4. kada je prevnim propisom omo)uceno da se upravna stvar moze resiti na osnovu cinjenica koje su ucinjene verovatnim+ a nisu potpuno dokazane+ a'i iz njih proistice da je stranka u pravu 5. kada su cinjenice utvrdjene i'i su ucinjene verovatnim+ a zbo) zastite opstih interesa se moraju preduzeti hitne mere. 3.3. Poseban ispitni postupak

Poseban ispitni postupak se sprovodi kada nije sproveden skraceni ispitni postupak. Prema tome+ ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi urvrdjivanja cinjenicna i oko'nosti koje su od znacaja za razjasnjenje stvari i'i davanja strankama mo)ucnost da ostvare i zastite svoja prava i pravne interese. Smatra se da je poseban ispitni postupak obavezan u s'ucajevima kada je obavezna usmena rasprava. 8ok ovo) postupka moze biti dvojak. 9e)a'ni tok postoji onda kada je utvrdjen redos'ed radnji koje treba sprovesti a arbitreni postoji kada je data s'oboda s'uzbenom 'icu da samo odredi raspored radnji. Obaveza s'uzbeno) 'ica je da omo)ucu strankama u postupku izjasnjavanje o

cinjenicama i dokazima+ a'i stranka ima pravo aktivno) ucestvovanja u postupku+ davajuci podatke i pruzati cinjenice i dokaze u svom interesu.

3.4.Prethodno pitanje U postupku do donosenja postoje raz'icita pitanja o kojima se mora od'uciti+ pa o nekim od'ucuje samosta'no or)an koji vodi postupak+ a o nekima ne. Ponekada se desi da se u postupku naidje na pitanje koje predstav'ja samosta'nu pravnu ce'inu+ a koje je u nad'eznosti neko) dru)o) or)ana+ a ne or)ana koji vodi upravni postupak. :itno je da bez prethodno) od'ucivanja u vezi sa tim pitanjem nije mo)uce resiti )'avnu stvar koja je predmet upravno) postuoka. Ovakvo pitanje se zove prethodno pitanje. 4ko or)an koji vodi postupak naidje na prethodno pitanje onda su mo)uce dve situacije. sam or)an moze resiti ovo pitanje i nastaviti postupak; i'i prekida postupak+ a pitanje upucuje nad'eznom or)anu na resavanje. 3ada or)an sam resava prethodno pitanje+ on )a tretira kao sastevni deo )'avne stvari koja je deo postupka+ pa u dispozitivu resenja od'ucuje o )'avnij stvari+ a u obraz'ozenju navodi kako je reseno prethodno pitanje i zbo) ce)a je ono tako rasprav'jano. 3ada or)an koji vodi upravni postupak ne resava prethodno pitanje+ vec )a upucuje dru)om or)anu+ onda je mo)uce de se radi o prethodnom pitanju po kome se postupak moze pokrenuti po s'uzbenoj duznosti i'i po zahtevu stranke. U prvom s'ucaju postupak nije pokrenut+ pa se trazi od nad'ezno) or)ana da )a pokrene+ a u dru)om s'ucaju or)an moze na'oziti stranci da svojim zahtevom trazi resenje prethodno) pitanja od or)ana koji je za to nad'ezan. 3.!. Usmena rasprava Usmena rasprava je posebna procesna radnja u upravnom postupku ciji je ci'j razjasnjenje cinjenica i oko'nosti koje mo)u biti od uticaja u resavanju )'avne stvari. <oze se reci da je usmena rasprava u upravnom postupku+ ono sto je rociste u sudskom postupku. Usmena rasprava moze biti. a0 o<a)e6na usmena rasprava i b0 a&u#tat")na usmena rasprava+ kada s'uzbeno 'ice+ bi'o po sopstvenoj inicijativi+ bi'o po pred'o)u stranke+ oceni da je rasprava korisna. Usmena rasprava je javna+ a'i u odredjenim s'ucajevima se iz nje moze isk'juciti javnost. 8o se do)adja ako zahtevaju raz'ozi mora'a i'i javne bezbednosti+ ako postoji ozbi'jna i direjtna pretnja ometanju rasprave+ ako na njoj treba da se rasprav'ja o porodicnim odnosima i'i o pitanjima koja predstav'jaju s'zubenu+ pro-esiona'nu+ pos'ovnu i'i neku dru)u vrstu tajni. Isk'jucivanje javnosti ne odnosi se na stranke+ njihove punomocnike i strucne poma)ace. S'uzbeno 'ice koje vodi postupak moze dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost isk'jucena prisustvuju pojedina s'uzbena 'ica+ naucni i javni radnici+ ako je to od interesa za njihovu s'uzbu+ tj za naucni rad. S'uzbeno 'ice koje vodi postupak upozorice ova 'ica da su duzna da cuvaju kao tajnu ono sto budu sazna'a na raspravi. O isk'jucenju javnosti donosi se zak'jucak koji mora biti obraz'ozen i javno objav'jen. Pri saopstenju resenja javnost se ne moze isk'juciti.

Or)an koji vodi postupak duzan je da javno objavi odredjivanje uzmene rasprave. kada postoji opasnost da se pojedinacni pozivi nece moci na vreme dostaviti+ kad postoji verovatnoca da ima zainteresovanih 'ica koja se nisu pojavi'a kao stranke+ i'i neki dru)i raz'ozi. Ja)na o<$a)a usmene rasprave treba da sadrzi sve podatke koji moraju biti navedeni u pojedinancom pozivu+ kao i poziv da na raspravu dodje svako ko smatra da se stvar tice nje)ovih pravnih interesa. 8akodje je or)an duzan da preduzima sve sto je potrebno da se uzmena rasprava obavi bez odu)ov'acenja i po mo)ucnosti bez prekidanja i od'a)anja. 9icima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovo'jno vremena da se pripreme za raspravu i da na nju dodju na vreme. Pozvanim 'icima ostavice se+ po pravi'i+ osam dana od dostav'janja poziva od dana rasprave. Usmena rasprava drzace se u sedistu or)ana koji vodi postupak. 4ko je potreban uvidjaj u mestu van sedista to) or)ana+ usmena rasprava se mose odrzati na mestu uvidjaja. 8akodje or)an moze odrediti neko dru)o mesto za usmenu raspravu+ radi smanjenja troskova postupka i zbo) brze)+ jednostavnije) rasprav'janja stvari. S'uzbeno 'ice koje vodi postupak duzno je da na pocetku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih 'ica prisutna+ a u po)'edu odsutnih da proveri da 'i su im pozivi pravi'no dostav'jeni.

1! D o & a 6 n " 4 o ' t u 4 a &

4.1. Dokazivanje i dokazna sredstva okazni postupak je sastavni deo ispitno) postupka u smis'u da se u okviru dokazno) postupka izvode procesne radnje dokazivanja. Pod dokazivanjem se podrazumeva ukupnost procesnih radnji koje se izvode radi utvrdjivanja cinjenica i oko'nosti od kojih zavise dokazne od'uke. Uko'iko dokaze po s'uzbenoj duznosti prikup'ja or)an koji vodi postupak radi se o istraznom nace'u /inkvizciona maksima0+ a uko'iko dokaze nudi zainteresovana stranka+ radi se o stranackom nace'u / dispoziciona maksima0. okazi se izvode tek kada se ustanovi sta je sporno u cinjenicama+ a dokazna sredstva zavise od ocene ov'aseno) 'ica. okazivanje je izvrseno onda kada je or)an dosao do takvo) uverenja o nekoj cinjenici i'i oko'nosti da o tome vese ne postoje nikakve sumnje. okazivanje se+ po pravi'i+ vrsi pred or)anom koji vodi postupak+ a'i moze da se vrsi i putem pravne pomoci+ tako sto ce se zamo'iti neki dru)i or)an da obavi procesne radnje. 7injenice i sredstva pomocu kojih se utvrdjuje predmet dokazivanja zovu se dokazna sredstva. 4 ona mo)u biti. isprave+ svedocenje+ izjava stranke+ vestacenje+ uvidjaj+ na'azi i mis'jenja vestaka.

4.2. Isprave Isprava se moze shvatiti u sirem i uzem smis'u. U sirem smis'u+ isprava je svaki predmet na kome postoji vidan znak koji moze posveodociti neki do)adjaj+ oko'nost i'i cinjenicu /npr. )ranicni znakovi0. U uzem smis'u+ isprava je pismeno kojim se potvrdjuje neka cinjenica i'i dru)o svojstvo /npr. uverenje o rzav'jnastvu0. (az'ikujemo dve vrste isprava. $a)ne i 4r")atne! =avna isprava je pismeno koje je izdao nad'ezan drzavni or)an u zakonskoj -ormi a kojom se dokazuje ono sto se u njoj potvrdjuje. 6e sme postojati sumnja u autenticnost isprave+ a ako je zbo) nekih raz'o)a i ima+ ona se moze proveriti kod or)ana koji ju je izdao. Privatna isprava je svka isprva koja nije javna. Izdaje je -izicko 'ice i'i pravno+ ne postoji propisana -orma za njeno izdavanje+ a njena dokazna vrednost se ceni na osnovu s'obodno) uverenja or)ana kome je data. 4.3. Uverenja Uverenja su posebna vrsta isprave+ koju izdaju drzavni or)ani o cinjenicama o kojima vode s'uzbenu evidenciju. Ima sna)u javne isprave+ a izdaje se najkasnije u roku od 15 dana od podnosenja zahteva+ a obicno isto) dana kada je stranaka to zatrazi'a. 4ko nad'ezni or)an odbije zahtev stranke za izdavanje isprave+ o tome mora doneti resenje. 4.4. Svedo#i Pod svedokom se podrazumeva 'ice koje pred nad'eznim or)anom daje iskaz o ranije poznatim cinjenicama i oko'nostima+ koje se dokazuju u upravnom postupku. U principu+ svedok moze biti svako 'ice+ uz neko'iko izuzetaka. svedok ne moze biti 'ice+ koje ima status s'uzbeno) 'ica u postupku+ zatim 'ice koje nije bi'o u stanju da zapazi cinjenice u vreme njihovo) nastajanja i'i ne ume da ih saopsti+ 'ice koje bi svedocenjem povredi'o duznost cuvanja s'uzbene+ drzavne i'i vojne tajne i s'. Svako 'ice koje je pozvano da svedoci mora da se odazove tom pozivu. <edjutim+ u toku svedocenja svedok ne mora od)ovarati na sva pitanja. Pre ne)o pocne sa svedocenjem+ svedok ce biti upozoren od s'uzbeno) 'ica da je duzan da )ovori istinu i da ne sme da precuti nista sto mu je poznato+ da ce snositi zakonske pos'edice ako da 'azan iskaz. 4'i+ on ce biti upozoren i na pravo da na pojedina pitanja moze uskratiti svedocenje. Svedoci se sas'usavaju pojedinacno+ a po zavrsenom sas'usanju se ne mo)u uda'jiti bez dozvo'e ov'asceno) s'uzbeno) 'ica. Oni mo)u biti i ponovo sas'usani i'i medjusobno suoceni+ a pre davanja iskaza od njih se moze traziti i da po'oze zak'etvu. 4ko uredno pozvani svedok ne dodje na sas'usanje+ a izostanak ne opravda objektivnim raz'ozima+ moze biti prinudno dovedeno+ a moze se kazniti i novcanom kaznom.

4.!. Izjava stranke Stranka u upravnom postupku je najbo'je upoznata sa svim cinjenicama i oko'nostima koje su vazne za resenje stvari. 3ako je stranka istovremeno i najzainteresovanija za povo'jan ishod upravno) postupka+ ona je u tom po)'edu i najpristrasnija. 4ko za utvrdjivanje odredjene cinjenice ne postoji neposredan dokaz i'i se takva cinjenica ne moze utvrditi na pod'ozi dru)ih dokaznih sredstava+ za utvrdjivanje te cinjenice moze se kao dokazno sredstvo uzeti i usmeno data izjava stranke. Izjava stranke moze se uzeti kao dokazno sredstvo i u stvarima ma'o) znacaja. "erodostojnost izjave stranke ceni se po nace'u s'obodne ocene dokaza. Pre uzimanja izjave stranke s'uzbeno 'ice koje vodi postupak duzno je upozoriti stranku na krivicnu i materija'nu od)ovornost za davanje 'azne izjave. 4.$. %esta#i "estaci su strucna 'ica koja svojim znanjem doprinose utvrdjivanju cinjenica i oko'nosti koje su od znacaja za resavanje stvari. Iskaz vestaka je dokazno sredstvo koje daje vestak+ a'i pravnu oceni iskaza vestaka daje s'uzbeno 'ice koje vodi postupak. U vezi sa vestacenjem treba raz'ikovati na#a6 vestaka /objektivne cinjenice i oko'nosti0 od m"'#$en$a vestaka /subjektivna strucna ocean utvrdjenih cinjenica i oko'nosti0. 3arakteristicno za vestacenje je to da se kao vestaci+ osim -izickih 'ica /npr. 'ekara+ inzinjera i s'.0 mo)u pojaviti i specija'izovane institucije /npr. zavod za standardizaciju i s'.0. "estak radi po na'o)u or)ana koji vodi postupak+ sa tacno odredjenim zadatkom vestacenja. "estacenje se vrsi na usmenoj raspravi i pos'e nje)a vestaku se mo)u postav'jati pitanja. Ov'asceno s'uzbeno 'ice+ po svojoj s'obodnoj oceni+ ceni na'az i mis'jenje vestaka. 4ko vestak odbije vestacenje+ ne dodje na poziv ov'asceno) s'uzbeno) 'ica i'i u roku ne podnese svoj na'az i mis'jenje+ moze biti novcano kaznjen. 4.&.Uvi'aj Ovo dokazno sredstvo se obav'ja onda kada je potrebno neposredno opazanje ov'asceno) s'uzbeno) 'ica o cinjenicama i oko'nostima koje su bitne za od'ucivanje u upravnom postupku. Uvidjaj se vrsi na osnovu sopstvene inicijative s'uzbeno) 'ica i'i na pred'o) stranke u postupku+ neposrednim uvidom u neki predmet i'i mesto do)adjaja+ sto je od znacaja za donosenje upravne od'uke. S'uzbeno 'ice rukovodi uvidjajem. Ono pazi da uvidjaj ne bude z'oupotreb'jen i da ne bude povredjena nicija pos'ovna+ pro-esiona'na+ naucna i'i umetnicka tajna. Stranke imaju pravo da prisustvuju uvidjaju.

4.(.Obezbe'enje dokaza Uobicajno je da se dokazi izvode u upravnom postupku kada se dodje u -azu ispitno) postupka+tj. u -azu dokazivanja. <edjutim+ nekad se ovo ne moze ciniti+ pa se vrsi obezbedjenje dokaza. Obezbedjenje dokaza postoji u s'ucaju opravdane bojaznosti ov'asceno) s'uzbeno) 'ica da se neki dokaz nece moci kasnije izvesti i'i ce to biti teze uciniti. Obezbedjenje dokaza se moze izvesti u svakoj -azi postupka+ po s'uzbenoj duznosti i'i na zahtev stranke. <oze se vrsiti u toku i pre pokretanja postupka. a bi se izvrsi'o obezbedjenje dokaza+ potrebno je da nad'ezni or)an donese poseban zak'jucak.

7!R e 5 e n$ e
!.1.Pojam re)enja Upravni postupak se zavrsava donosenjem dve vrste od'uka+ od kojih je jedna vezana za sporedna+ a dru)a za )'avno pitanje u upravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. Prva je zak'jucak+ a dru)a resenje. *esenje je upravni akt kojim se odlu#uje o lavnij stvari koja je predmet upravno postupka. (esenje se zasniva na cinjenicama i dokazima do kojih se dos'o u postupku. (esenje donosi or)an koji je nad'ezan po pravnim propisima za resavanje u upravnoj stvari povodom koje se vodi postupak. !.2.Oblik i sastavni delovi resenja Svako resenje mora se kao takvo oznaciti. (esenje se donosi pismeno+ izuzetno u zakonom predvidjenim s'ucajevima moze se doneti i usmeno. Pismeno resenje sadrzi. a0 uvod; b0 dispozitiv; c0 obraz'ozenje; d0 upustvo o pravnom 'eku+ e0 kao i naziv or)ana sa brojem i datumom resenja+ potpis s'uzbeno) 'ica i pecat or)ana. a0 U)od re'en$a sadrzi. naziv or)ana koji donosi resenje+ propis o nad'eznosti to) or)ana+ ime stranke i njeno) zakonsko) zastupnika i'i punomocnika ako )a ima i kratko oznacenje predmeta postupka. b0 D"'4o6"t")om se resava o predmetu postupka u ce'osti i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reseno. ispozitiv mora biti kratak i odredjen a moze se pode'iti i na vise tacaka. ispozitivom se moze resiti i o troskovima postupka+ odredjujuci njihov+ ko ih je duzan da p'ati+ kome i u kom roku. 4ko se resenjem na'aze izvrsenje kakve radnje+ u dispozitivu ce se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrsiti. c0 O<ra6#o6en$e je deo resenja u kome nad'ezni or)an objasnjava raz'o)e za donosenje dispozitiva od'uke. Obraz'ozenje sadrzi. 10 kratko iz'a)anje zahteva stranaka+ 20 utvrdjeno cinjenicno stanje+ 30 raz'o)e koji su od'uciva'i za prihvatanje dokaza i'i zbo) kojih neki zahtev

10

stranke nije prihvacen i 40 pravne propise na osnovu kojih je od'uceno u dispozitivu. Obraz'ozenje mora da ima svako resenje. d0 U4u't)om o 4ra)nom #e&u stranka se obavestava da 'i protiv resenja moze izjaviti za'bu i'i pokrenuti upravni spor i'i dru)i postupak pred sudom. 3ad se protiv resenja moze izjaviti za'ba+ u upustvu se navodi kome se izjav'juje+ a kome se+ u kom roku i sa ko'ikom taksom predaje+ kao i da se moze izjaviti i na zapisnik. 3ad se protiv resenja moze pokrenuti upravni spor+ u upustvu se navodi kom se sudu tuzba podnosi i u kom roku. e0 (esenje potpisuje s'uzbeno 'ice koje )a donosi. (esenje koje je doneo ko'e)ija'ni or)an potpisuje predsedavajuci+ ako zakonom nije dru)acije propisano. Svako resenje se mora dostaviti stranci u ori)ina'u i'i overenom prepisu i tek od trenutka dostav'janja ona stice pravo na pravne 'ekove. !.3.%rste resenja Postoji vise vrsta resenja. *esenje o lavnoj stvari je resenje kojim se+ po zavrsetku upravno) postupka+ od'ucuje o konkretnoj upravnoj stvari+ koja je bi'a predmet postupka. Delimi#no resenje je resenje kojim se resavaju samo neka pitanja u vezi sa upravnom stvari koja je predmet postupka+ a osta'a ce se resiti drudim resenjem. Dopunsko resenje je resenje kojim se resavaju pitanja koja su bi'a predmet postupka+ a'i nisu resena )'avnim resenjem+ pa se o njima kasnije od'ucuje. Ovo resenje se donosi onda kada ranije donetim resenjem nije od'uceno o svim pitanjima+ koja su bi'a predmet upravno) postupka+ pa nezadovo'jna stranka moze izjaviti za'bu protiv takvo) resenja+ koje je doneto zbo) propusta or)ana koji vodi postupak i'i ce traziti donosenje dopunsko) resenja. Privremeno resrenje je resenje kojim se i pre zavrsetka upravno) postupka+ privremeno od'ucuje o nekim pitanjama. Iz objektivnih raz'o)a se ne moze cekati da se potpuno utvrde sve cinnjenice i oko'nosti vezane za donosenje resenja+ vec se ono donosi na osnovu cinjenica koje su poznate u datom trenutku. Ovo resenje prestaje da vazi okoncanjem postupka i donosenjem resenja o )'avnoj stvari. *esenje u vidu zabeleske na spisu se donosi u upravnim stvarima manje) znacaja u kojima se prihvataju zahtevi stranaka+ a ne remeti opsti interes+ niti pravni interes dru)ih 'ica. 4ko je u donosenju resenja ucestvova'o jedno 'ice to je resenje inokosno or ana+ a ako je ucestvova'o vise 'ica radi se o resenju kole ijalno or ana uprave. Pravi'o je da resenje donosi jedan or)an. <edjutim+ ima s'ucajeva da taj or)an resenje donosi po prethodno pribav'jenom mis'jenju dru)o) or)ana+ uz nje)ovu sa)'asnost+ potvrdu i'i odobrenje. ,ajedni#ko resenje se donosi po upravnoj stvari+ koja se odnosi na veci broj 'ica+ a'i ona moraju biti pojedinacno imenovana u dispozitivu resenja. -enerelno resenje se donosi o upravnim stvarima koje se odnose na veci broj 'ica+ koja su nepoznata or)anu+ a'i u obraz'ozenju moraju da budu sadrzani podaci na osnovu kojih se moze utvrditi na koja 'ica se odnosi resenje. Pravno vezano je resenje koje je doneto na osnovu pravnih propisa+ u kojima je precizirano kakvo resenje mora da se donese.

11

*esenje po slobodnoj o#eni je resenje koje se donosi u vezi sa upravnom stvari+ u kojoj nad'ezni or)an ima vise mo)ucnosti kako ce je resiti+ a prihvata onu koja je u sk'adu sa ci'jem zbo) ko)a se donosi resenje. *usljivo je ono resenje koje sadrzi 'akes povrede propisa+ zbo) ce)a se moze pobijati odredjenim pravnim sredstvima. 4ko se sredstva ne izjave u zakonskom roku+ resenje ostaje na snazi+ bez obzira na nedostatke. .istavo je ono resenje koje sadrzi teske povrede neko) propisa. !.4. *ok za izdavanje resenja 3ada se postupak pokrece povodom zahteva stranke+ odnosno po s'uzbenoj duznosti+ ako je to u interesu stranke+ a pre donosenja resenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak+ niti postoje dru)i raz'ozi zbo) kojih se ne moze doneti resenje bez od'a)anja+ nad'ezni or)an je duzan doneti resenje i dostaviti )a stranci sto pre+ a najkasnije u roku od mesec dana racunajuci od dana predaje uredno) zahteva+ tj. od dana pokretanja postupka po s'uzbenoj duznosti. U osta'im s'ucajevima ovaj rok iznosi 2 meseca i vazi ako se sprovodi poseban ispitni postupak i'i kad se odrzava usmena rasprava. !.!. Ispravljanje re)aka Or)an koji je doneo resenje+ odnosno s'uzbeno 'ice koje je potpisa'o i'i izda'o resenje+ moze u svako vreme ispraviti )reske u imena i'i brojevima+ pisanju i'i racunanju+ kao i dru)e oci)'edne neatacnosti u resenju. O ispravci se donosi poseban zak'jucak. :e'eske o ispravci upisuje se u izvornik resenja. :e'esku potpisuje s'uzbeno 'ice koje je potpisa'o zak'jucak o ispravci. Uko'iko se stranka ne s'aze sa zak'juckom o ispravci resenja moze izjaviti za'bu.

8! 9 a & # $ u : a &
12

Upravni postupak se vodi radi ostvarivanja i za#tite javnih i pojedinacnih interesa+ u izvr#enju i )ranicama objektivno) prava. *a raz'iku od resenja+ zak'juckom se ne resava upravna stvar. *ak'jucak je a&t tj. '4oredna od#u&a* kojim ov'asceno 'ice od'ucuje o pitanjima koja se odnose na upravni postupak. *ak'juckom se od'ucuje i o onim pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovodjenjem postupka+ a koja se ne resavaju resenjem. *ak'jucak donosi s'uzbeno 'ice koje vrsi onu radnju postupka pri kojoj se pojavi'o pitanje koje je predmet zak'jucka+ ako zakonom nije dru)acije odredjeno. *ak'jucak se saopstava zainteresovanim 'icima usmeno+ a napismeno se izdaje na zahtev 'ica koje moze protiv zak'jucka izjaviti posebnu za'bu i'i kada se odmah moze traziti izvrsenje zak'jucka. Protiv nekih zak'jucaka je dopustena posebna za'ba+ i ona je dopistena samo ako je to zakonom odredjeno.

/iteratura i izvori
13

1. Pro-.dr <i'e I'ic>

Upravno pravo+ :a'kanski centar 'oka'ne uprave+ 6is+ 2??! )odine

2. Pro-.dr Predra) imitrijevic>

Upravno pravo>opsti deo+ :eo)rad+ 2??% )odine

3. Internet>

http.@@sr.Aikipedia.or)@Aiki@upravni>postupak

14

15