OPTI UPRAVNI POSTUPAK I OSNOVI UPRAVNIH SPOROVA

PITANjA ZA PISMENI DEO ISPITA ZA INSPEKTORA

1. Konaan je upravni akt:

1.protiv kojeg nije vie dozvoljeno izjaviti albu u upravnom postupku
2.protiv kojeg nije vie dozvoljeno izjaviti tubu u upravnom sporu
3.protiv kojeg nije vie dozvoljeno izjaviti albu u upravnom postupku i tubu
u upravnom sporu

2. Usmena rasprava u upravnom postupku obavezno se odrava:

1.ako to zahteva stranka na osnovu ijeg zahteva je pokrenut upravni postupak
2.ako u postupku uestvuje vie stranaka sa suprotnim interesima
3.uvek u prvostepenom upravnom postupku

3. Ako tueni izmeni sopstveno reenje kako bi udovoljio tubenom zahtevu:

1.upravni spor se obustavlja, ako sud to nae za celishodno
2.upravni spor se obustavlja, ako na to pristane tuilac
3.upravni spor se obustavlja, bez potrebe da se tuilac o tome izjasni

4. Neblagovremena alba se:

1.odbija
2.odbacuje
3.obustavlja

5. Stranka na osnovu ijeg zahteva je pokrenut postupak moe da odustane od zahteva do:
1.odravanja usmene rasprave
2.okonanja prvostepenog postupka
3.okonanja drugostepenog postupka

6. Razlog za ukidanje reenja po osnovu slubenog nadzora je:

1.pogrena primena zakona
2.pogrena primena materijalnog zakona
1
3.oigledno pogrena primena materijalnog zakona

7. Ako upravni organ sam raspravi prethodno pitanje:

1.reenje prethodnog pitanja vai samo za taj konkretan sluaj
2.reenje prethodnog pitanja moe da koristi isti organ u drugim sluajevima
3.reenje prethodnog pitanja mogu da koriste i drugi organi, u slinim sluajevima

8. Neosnovana alba se:

1.odbacuje
2.odbija
3.obustavlja

9. Tubom u upravnom sporu moe se osporavati:

1.zakonitost upravnog akta
2.celishodnost upravnog akta
3.zakonitost i celishodnost upravnog akta

10. Ako stranka odustane od albe, postupak se:

1.prekida, ako ne postoji javni interes za dalje voenje postupka
2.obustavlja, ako ne postoji javni interes za dalje voenje postupka
3.nastavlja, ako to zahteva prvostepeni organ

11. Zakljueno poravnanje osporava se:

1.albom u upravnom postupku
2.tubom u upravnom sporu
3.tubom u parninom postupku

12. Necelishodnost akta moe se napadati:

1.albom u upravnom postupku
2.tubom u upravnom sporu
3.albom u upravnom postupku i tubom u upravnom sporu
13. Pravnosnaan je upravni akt:
2
1.protiv kojeg nije vie dozvoljeno izjaviti albu u upravnom postupku
2.protiv kojeg nije vie dozvoljeno izjaviti tubu u upravnom sporu
3.protiv kojeg nije vie dozvoljeno izjaviti albu u upravnom postupku i tubu u upravnom
sporu

14. Ako stranka na osnovu ijeg zahteva je pokrenut upravni postupak ne pokrene pred
nadlenim organom postupak za reavanje prethodnog pitanja u roku koji joj je ostavio organ
koji reava upravnu stvar, upravni postupak bie:
1.prekinut
2.obustavljen
3.nastavljen bez reavanja prethodnog pitanja

15. Ako stranka ne izjavi albu u zakonom predvienom roku, istekom roka za albu
prvostepeno reenje postaje:
1.samo konano
2.samo pravnosnano
3. i konano i pravnosnano

3
 OPTI UPRAVNI POSTUPAK I OSNOVI UPRAVNIH SPOROVA

PITANjA ZA USMENI DEO ISPITA ZA INSPEKTORA

1) Naela upravnog postupka

Naelo zakonitosti i predvidivosti
Organ postupa na osnovu zakona, drugih propisa i optih akata. Kada je zakonom ovlaen da
odluuje po slobodnoj oceni, organ odluuje u granicama zakonom datog ovlaenja i saglasno cilju
zbog koga je ovlaenje dato.
Kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi rauna i o ranijim odlukama donetim u istim ili slinim
upravnim stvarima.
Naelo srazmernosti
Organ moe da ogranii pravo stranke ili da utie na njen pravni interes samo postupanjem koje je
neophodno da se njime ostvari svrha propisa i samo ako ta svrha ne moe da se ostvari drukijim
postupanjem kojim bi se manje ograniavala prava ili u manjoj meri uticalo na pravni interes stranke.
Kada se stranci i drugom uesniku u postupku nalae obaveza, organ je duan da primeni one od
propisanih mera koje su po njih povoljnije ako se i njima ostvaruje svrha propisa.
Naelo zatite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa
Organ je duan da omogui stranci da to lake zatiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ali ne na
tetu prava i pravnih interesa treih lica, niti javnog interesa.
Naelo pomoi stranci
Organ po slubenoj dunosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog uesnika u postupku ne bude
na tetu prava koja im pripadaju. Kad organ, s obzirom na injenino stanje, sazna ili oceni da stranka
i drugi uesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozorava ih na
to.
Ako u toku postupka doe do izmene propisa koji je od znaaja za postupanje u upravnoj stvari, organ
e o tome informisati stranku.
Naelo delotvornosti i ekonominosti postupka
Organ je duan da strankama omogui da uspeno i celovito ostvare i zatite prava i pravne interese.
Postupak se vodi bez odugovlaenja i uz to manje trokova po stranku i drugog uesnika u postupku,
ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja.
Organ je duan da po slubenoj dunosti, u skladu sa zakonom, vri uvid u podatke o injenicama
neophodnim za odluivanje o kojima se vodi slubena evidencija, da ih pribavlja i obrauje.
Organ moe od stranke da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i
dokumente koji potvruju injenice o kojima se ne vodi slubena evidencija.
Naelo istine i slobodne ocene dokaza

4
 Organ je duan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za
zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari.
Ovlaeno slubeno lice odluuje po svom uverenju koje injenice uzima kao dokazane, na osnovu
savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata
celokupnog postupka.
Pravo stranke na izjanjavanje
Stranci mora da se prui prilika da se izjasni o injenicama koje su od znaaja za odluivanje u
upravnoj stvari.
Bez prethodnog izjanjavanja stranke moe se odluiti samo kada je to zakonom dozvoljeno.
Naelo samostalnosti
Organ postupa u upravnoj stvari samostalno, u okviru svojih ovlaenja.
Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenino stanje i na osnovu toga primenjuje zakone i
druge propise na upravnu stvar.
Pravo na albu i prigovor
Protiv reenja donesenog u prvom stepenu, odnosno ako organ u upravnoj stvari nije odluio u
propisanom roku, stranka ima pravo na albu, ako zakonom nije drukije propisano.
Stranka ima pravo na prigovor u sluajevima utvrenim ovim zakonom.
Nadleni dravni organi mogu da izjave albu i prigovor kada su na to ovlaeni zakonom.
Naelo pravnosnanosti reenja
Reenje protiv koga ne moe da se izjavi alba, niti pokrene upravni spor (pravnosnano reenje), a
kojim je stranka stekla odreena prava, odnosno kojim su joj odreene obaveze, moe da se poniti,
ukine ili izmeni samo u sluajevima koji su zakonom odreeni.
Naelo pristupa informacijama i zatite podataka
Organ je duan da omogui pristup informacijama od javnog znaaja u skladu sa zakonom.
Tajni i lini podaci tite se u upravnom postupku u skladu sa zakonom.

2) Nadlenost organa u upravnom postupku (pojam, vrste i sukob nadlenosti)

Stvarna nadlenost
Stvarna nadlenost je nadlenost organa za postupanje u odreenim upravnim stvarima.
Stvarna nadlenost organa odreuje se propisima koji ureuju odreenu upravnu oblast ili nadlenost
pojedinih organa.
Ako se stvarna nadlenost tako ne odredi, a ne moe da se odredi ni prema prirodi upravne stvari,
stvarno nadlean je organ u ijem su delokrugu poslovi opte uprave.
Mesna nadlenost
Mesna nadlenost organa odreuje se:

5
U upravnim stvarima koje se tiu nepokretnosti prema mestu gde se nepokretnost nalazi;
U upravnim stvarima koje se tiu poslovne ili druge delatnosti stranke prema seditu stranke ili
mestu gde se delatnost obavlja ili bi trebalo da se obavlja;
U upravnim stvarima koje se tiu poslova iz nadlenosti organa prema seditu organa, odnosno
seditu njegove podrune jedinice ako se stvar odnosi na poslove podrune jedinice;
U upravnim stvarima koje se tiu broda ili vazduhoplova ili u kojima je povod za voenje postupka
nastao na brodu ili vazduhoplovu prema luci upisa broda ili matinom aerodromu vazduhoplova;
U ostalim upravnim stvarima prema prebivalitu stranke, a ako stranka nema prebivalite u
Republici Srbiji prema njenom boravitu, a ako ona nema ni boravite u Republici Srbiji prema
njenom poslednjem prebivalitu ili boravitu u Republici Srbiji.
Ako mesna nadlenost ne moe da se odredi prema izloenim pravilima odreuje se prema mestu u
kome je nastao povod za voenje upravnog postupka.
Mesna nadlenost vie organa
Ako je istovremeno mesno nadleno vie organa, nadlean je onaj organ pred kojim je prvo pokrenut
postupak.
Mesno nadleni organi mogu da se sporazumeju koji e od njih da vodi postupak.
Svaki mesno nadlean organ mora na svom podruju da preduzme radnje koje ne trpe odlaganje.
Organ pred kojim je pokrenut postupak zadrava mesnu nadlenost i ako u toku postupka nastanu
injenice zbog kojih mesno nadlean postane drugi organ. On moe da ustupi predmet drugom organu
ako to znatno olakava postupak, naroito stranci.
Obaveznost pravila o stvarnoj i mesnoj nadlenosti
Stvarna i mesna nadlenost organa ne mogu da se menjaju dogovorom organa, organa i stranaka ili
samih stranaka.
Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i, ako
nae da nije nadlean, ustupa spise nadlenom organu.
Organ moe da preuzme postupanje u odreenoj upravnoj stvari iz nadlenosti drugog organa ili da
postupanje u odreenoj upravnoj stvari prenese na drugi organ, samo kad je to zakonom odreeno.
Sukob nadlenosti
Sukob nadlenosti nastaje kad se dva organa izjasne da jesu ili da nisu nadleni u istoj upravnoj
stvari.
Predlog za odluivanje o sukobu nadlenosti podnosi organ koji se poslednji izjasnio da je nadlean ili
da nije nadlean, a moe ga podneti i stranka.
O sukobu nadlenosti izmeu organa odluuje, u roku od 15 dana od podnoenja predloga, organ koji
je propisom odreen. Taj organ odreuje koji je organ nadlean i kako se otklanjaju posledice radnji
nenadlenog organa, pa spise dostavlja nadlenom organu.
3) Stranka u upravnom postupku

6
Stranka u upravnom postupku jeste fiziko ili pravno lice ija je upravna stvar predmet upravnog
postupka i svako drugo fiziko ili pravno lice na ija prava, obaveze ili pravne interese moe da utie
ishod upravnog postupka.
Stranka u upravnom postupku moe da bude i organ, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nisu
pravna lica, pod uslovima pod kojima fiziko ili pravno lice moe da bude stranka, ili kad je to
odreeno zakonom.
Zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici irih interesa javnosti, koji su organizovani saglasno
propisima, mogu da imaju svojstvo stranke u upravnom postupku ako ishod upravnog postupka moe
da utie na interese koje zastupaju.
Obustavljanje postupka zbog prestanka postojanja stranke
Ako nastupi smrt fizikog lica ili pravno lice prestane da postoji, a prava, obaveze i pravni interesi o
kojima se odluuje ne mogu da preu na naslednike, odnosno pravne sledbenike, postupak se
obustavlja.
Procesna sposobnost i zastupanje stranke
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima radnje u postupku (procesna
sposobnost).
Zakonski zastupnik i ovlaeni predstavnik stranke
Stranku koja nije procesno sposobna zastupa zakonski zastupnik.
Pravno lice preduzima radnje u postupku preko zakonskog zastupnika ili ovlaenog predstavnika
koji je odreen optim aktom pravnog lica.
Organ kao stranka u postupku preduzima radnje preko ovlaenog predstavnika, organizacija koja nije
pravno lice preko lica koje je odreeno njenim aktom, a naselje, grupa lica i druge stranke koje nisu
pravna lica preko lica koje ovlaste, ako drukije nije propisano.
Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka da li je stranka zastupana saglasno zakonu.
Privremeni zastupnik
Organ reenjem postavlja stranci privremenog zastupnika: ako nije procesno sposobna, a nema
zakonskog zastupnika; ako pravno lice, organizacija, naselje i druga stranka koja nije pravno lice nema
ovlaenog predstavnika; ako stranku zastupa zakonski zastupnik iji su interesi suprotni interesima
stranke; ako protivne stranke zastupa isti zakonski zastupnik; ako radnju treba preduzeti prema stranci
ije prebivalite ili boravite nije poznato, a nema punomonika sve pod uslovom da je stvar hitna, a
postupak mora da se sprovede.
Privremeni zastupnik postavlja se i kada radnja ne trpi odlaganje, a stranka, njen zakonski zastupnik,
ovlaeni predstavnik ili punomonik ne mogu biti blagovremeno pozvani da prisustvuju radnji.
Privremeni zastupnik moe da odbije zastupanje samo iz razloga odreenih posebnim propisima.
O postavljanju privremenog zastupnika stranci koja nije procesno sposobna odmah se obavetava
organ starateljstva.
Radnje koje privremeni zastupnik preduzme u granicama ovlaenja imaju pravna dejstva kao da ih je
preduzela stranka.

7
Privremeni zastupnik uestvuje samo u postupku u kome je postavljen i preduzima samo radnje za
koje je postavljen i dok ne prestanu razlozi zbog kojih je postavljen.
alba protiv reenja kojim se postavlja privremeni zastupnik ne odlae izvrenje reenja.

4) Rokovi i povraaj u preanje stanje

Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu da budu odreeni rokovi.
Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom, odreuje ih, s obzirom na okolnosti sluaja,
ovlaeno slubeno lice koje vodi postupak.
Rokovi koje odreuje ovlaeno slubeno lice, kao i rokovi odreeni zakonom ili propisima za koje je
predviena mogunost produenja, mogu se produiti na zahtev zainteresovanog lica, ako je zahtev
podnet pre isteka roka i ako postoje opravdani razlozi za produenje.
Raunanje rokova
Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.
Ako je rok odreen na dane, dan kada je obavetavanje izvreno, odnosno dan u koji pada dogaaj od
kog se rauna trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se poetak roka rauna od prvog narednog
dana. Rok koji je odreen na mesece, odnosno na godine zavrava se istekom onog dana, meseca,
odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obavetavanje izvreno, odnosno danu u
koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka. Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok istie
poslednjeg dana u tom mesecu.
Istek roka moe se oznaiti i kalendarskim danom.
Poetak i tok rokova ne spreavaju dani u kojima organ ne radi.
Ako poslednji dan roka pada na dan u kome organ ne radi, rok istie kad protekne prvi naredni radni
dan.
Odranje roka
Podnesak je predat u roku ako nadleni organ primi podnesak pre nego to rok istekne. Ako se rok u
kome moe da se preduzme neka radnja rauna u danima, mesecima ili godinama, smatra se da je rok
odran ako je radnja preduzeta pre isteka poslednjeg dana roka.
Ako je podnesak predat preporuenom potom, kao dan prijema podneska smatra se dan kada je
predat potanskom operatoru.
Vreme kada se smatra da je primljen podnesak koji je upuen elektronskim putem ureuje se
posebnim propisom.
Vraanje u preanje stanje
Stranci koja iz opravdanog razloga propusti rok za preduzimanje radnje u postupku pa izgubi pravo da
je preduzme, dozvoljava se, na njen predlog, vraanje u preanje stanje.
Vraanje u preanje stanje dozvoljava se i kad je iz neznanja ili oigledne greke podnesak predat
blagovremeno, ali nenadlenom organu.

8
Vraanje u preanje stanje dozvoljeno je i stranci koja je oiglednom omakom prekoraila rok, ako
nadleni organ primi podnesak u naredna tri dana od prekoraenja roka, a stranka bi zbog prekoraenja
izgubila neko pravo.
Stranka je duna da u predlogu za vraanje u preanje stanje navede injenice koje su dovele do
proputanja i uini ih barem verovatnim.
Predlog za vraanje u preanje stanje ne moe da se zasniva na injenicama koje je organ ve ocenio
kao nedovoljan razlog za produenje roka.
Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog toga to je proputen rok za predaju podneska,
prilae se i taj podnesak.
Predlog za vraanje u preanje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ koji odluuje o predlogu
moe da zastane s postupkom dok reenje o predlogu ne postane konano.
Rokovi i nadlenost
Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se u roku od osam dana od kada je prestao razlog koji
je izazvao proputanje, a ako je stranka kasnije saznala za proputanje - u roku od osam dana od kada
je saznala za proputanje.
Posle isteka tri meseca od proputanja ne moe se traiti vraanje u preanje stanje, izuzev ako je
proputanje izazvano viom silom.
Nije dozvoljen predlog za vraanje u preanje stanje zbog proputanja roka za podnoenje predloga
za vraanje u preanje stanje.
Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se organu pred kojim je trebalo preduzeti proputenu
radnju, koji reenjem i odluuje o predlogu.
Protivnoj stranci prua se prilika da se izjasni o predlogu, ako se predlog ne zasniva na optepoznatim
injenicama.
Kad se odobri vraanje u preanje stanje, postupak se vraa u stanje u kome se nalazio pre
proputanja i ponitavaju se reenja i zakljuci koji su doneti usled proputanja.
Protiv reenja kojim je odobreno vraanje u preanje stanje alba nije dozvoljena, izuzev ako je
predlog bio neblagovremen ili nedozvoljen.

5) Pokretanje upravnog postupka i spajanje stvari u jedan postupak

Postupak se pokree zahtevom stranke ili po slubenoj dunosti.
Postupak se pokree po slubenoj dunosti kad je to propisom odreeno ili kad organ utvrdi ili sazna
da je, s obzirom na injenino stanje, neophodno da se zatiti javni interes.
Pre pokretanja postupka po slubenoj dunosti koji nije u interesu stranke organ pribavlja informacije
i preduzima radnje da bi utvrdio da li su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka i, ako jesu, donosi akt
o pokretanju postupka (zakljuak, nalog i sl). Akt o pokretanju postupka ne donosi se ako organ
donosi usmeno reenje.
Pri pokretanju postupka po slubenoj dunosti organ uzima u obzir i predstavke graana i
organizacija i upozorenja nadlenih organa.

9
Trenutak pokretanja postupka
Postupak je pokrenut zahtevom stranke kad organ primi zahtev stranke.
Postupak je pokrenut po slubenoj dunosti koji je u interesu stranke kad organ preduzme bilo koju
radnju radi voenja postupka.
Postupak koji se pokree po slubenoj dunosti, a nije u interesu stranke smatra se pokrenutim kad je
stranka obavetena o aktu o pokretanju postupka.
Obavetavanje stranke o aktu o pokretanju postupka vri se prema odredbama ovog zakona o
dostavljanju.
Odbacivanje zahteva stranke
Organ reenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut postupak ako:
nije re o upravnoj stvari;
nije nadlean za odluivanje o upravnoj stvari, a ne moe da odredi ko je nadlean;
podnosilac zahteva oigledno nije imalac prava ili pravnog interesa o kome se odluuje u
upravnom postupku;
zahtev nije podnet u roku;
u istoj upravnoj stvari ve se vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj ve pravnosnano
odlueno reenjem kojim je stranci priznato pravo ili naloena neka obaveza;
zahtev ne bude ureen u roku koji je odredio organ.
Organ moe u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.
Pokretanje postupka javnim saoptenjem i spajanje upravnih stvari u jedan postupak
Organ moe da pokrene postupak javnim saoptenjem prema veem broju lica koja mu nisu poznata
ili ne mogu da se odrede, ako mogu da imaju svojstvo stranke u postupku, a zahtev organa je bitno isti
prema svima.
Postupak je pokrenut kada se javno saoptenje objavi na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa.
Javno saoptenje moe da se objavi i u slubenom glasilu, dnevnim novinama ili na drugi pogodan
nain.
Spajanje vie upravnih stvari u jedan postupak
Organ moe da pokrene i vodi jedan postupak sa vie stranaka ija se prava ili obaveze zasnivaju na
istom ili slinom injeninom stanju i istom pravnom osnovu, ako je stvarno nadlean da odluuje o
njihovim upravnim stvarima.
Pod istim uslovima jedna ili vie stranaka mogu da ostvare vie razliitih zahteva u jednom upravnom
postupku.
Svaka stranka zadrava pravo da samostalno istupa u postupku koji je pokrenut javnim saoptenjem ili
u kome je vie upravnih stvari spojeno u jedan postupak.
U reenju kojim se preduzimaju mere prema strankama odreuje se na koje se stranke one odnose, ako
stranke zajedniki ne uestvuju u postupku sa istim zahtevima ili ako zakonom nije drukije
predvieno.
Zahtev da se prizna svojstvo stranke

10
 Lice koje ne uestvuje u postupku kao stranka moe podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke,
do okonanja drugostepenog postupka.
O zahtevu se odmah upoznaju ostale stranke, da bi se izjasnile.

6) Izmena i odustanak od zahteva za pokretanje postupka

Izmena zahteva
Stranka moe da izmeni zahtev dok ne bude obavetena o reenju prvostepenog organa, ako se
izmena zasniva na bitno istom injeninom stanju.
O tome da li je izmena zahteva nedozvoljena organ odluuje reenjem.
Odustanak od zahteva i posledice odustanka
Stranka moe potpuno ili delimino da odustane od zahteva dok ne bude obavetena o reenju
drugostepenog organa.
Smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno ponaanje oigledno ukazuje da vie nema
interesa da uestvuje u postupku.
Kad stranka odustane od zahteva, reenjem se obustavlja postupak, izuzev kada se protivna strana
protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje postupka, koji je mogao biti pokrenut i po
slubenoj dunosti, u javnom interesu.
Stranka koja je odustala od zahteva snosi trokove koji su nastali do obustavljanja postupka, ako nije
drukije propisano.

7) Skraeni postupak
Organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar neposredno:
1. Ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe
utvrditi stanje stvari,ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu optepoznath injenica ili
injenica koje su organu poznate.
2. Ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom,odnosno na osnovu slubenih podataka
kojima organ raspolae a nije potrebno posebno sassluanje stranke radi zatite njenih
prava,odnsno pravnih interesa.
3. Ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na osnovu injenica ili okolnosti
koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posebno utvruju,pa su injenice ili okolnosti
uinjene verovatnim,a iz svih okolnosti proizilazi da zahtevu stranke treba udovoljiti.
4. Kada se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih merra koje se e mogu odlagati,a
injenicama kojima reenje treba da bude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnima.

8) Dokazivanje i dokazna sredstva (isprave, svedoci, vetaci, uviaj, izjava stranke)

injenice koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari utvruju se dokazima.
Dokazivanje poinje kada organ ustanovi koje su to injenice i koje su od njih sporne.
Ne dokazuju se optepoznate injenice.
11
 Ne dokazuju se ni injenice ije postojanje zakon pretpostavlja. Dozvoljeno je dokazivati da one ne
postoje, ako zakonom drukije nije odreeno.
O upravnoj stvari moe da se odlui na osnovu injenica koje nisu potpuno utvrene ili koje se
dokazima samo posredno utvruju (injenice koje su uinjene verovatnim), ako je to zakonom
odreeno.
Na izvoenje dokaza kojima se injenice ine verovatnim ne primenjuju se odredbe ovog zakona o
izvoenju dokaza.
Izvoenje dokaza pred zamoljenim organom
Organ koji vodi postupak, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, moe da odlui da se dokazni
postupak izvede pred zamoljenim organom, ako je izvoenje dokaza pred organom koji vodi postupak
neizvodljivo ili skopano sa nesrazmernim trokovima ili velikim gubitkom vremena.
Isprave
Javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, u granicama svoje nadlenosti.
Javna isprava dokazuje ono to se u njoj utvruje ili potvruje. Istu dokaznu vrednost imaju i druge
isprave koje su propisima izjednaene sa javnom ispravom.
Mikrofilmska ili elektronska kopija javne isprave i reprodukcija kopije javne isprave izjednaeni su u
postupku dokazivanja sa javnom ispravom, ako ih je izdao organ u granicama svoje nadlenosti.
Kad promena pravnih injenica (dogaaji, pravni poslovi i slino) moe da utie na ono to se u javnoj
ispravi utvruje ili potvruje, za potrebe dokazivanja moe se pribaviti nova javna isprava.
Ako je na javnoj ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto ili ako ona ima druge
spoljne nedostatke, ovlaeno slubeno lice ceni, s obzirom na okolnosti sluaja, da li je dokazna
vrednost javne isprave prestala ili je smanjena i koliko.
Nepravilnost javne isprave i kopije javne isprave
Dozvoljeno je da se dokazuje da su u javnoj ispravi ili kopiji javne isprave injenice neistinito
potvrene ili da je javna isprava, odnosno kopija javne isprave neispravno sastavljena.
Podnoenje isprava
Isprave podnose stranke ili pribavlja organ koji vodi postupak.
Stranka podnosi ispravu u originalu ili mikrofilmskoj ili elektronskoj kopiji ili reprodukciji kopije, ili
u overenom ili obinom prepisu.
Ovlaeno slubeno lice uvek moe zahtevati da se pokae original isprave.
Ako je prepis veran originalu, ovlaeno slubeno lice o tome stavlja slubenu beleku na prepisu.
Smatra se da je stranka podnela ispravu i kad obavesti organ o tome u kojoj se slubenoj evidenciji
nalazi odgovarajui zapis koji je dostupan organu.
Dunost stranke, treeg lica i organa da podnesu ispravu
Ovlaeno slubeno lice moe stranci koja se poziva na ispravu naloiti da je podnese, ako stranka
njome raspolae ili moe da je pribavi.

12
Ako se isprava nalazi kod protivne stranke koja nee dobrovoljno da je podnese, ovlaeno slubeno
lice nalae joj da ispravu podnese na usmenoj raspravi.
Ako stranka uprkos nalogu ne podnese ispravu organ ceni, s obzirom na okolnosti sluaja, od kakvog
je to znaaja za odluivanje o upravnoj stvari.
Ako se isprava nalazi kod treeg lica koje nee dobrovoljno da je pokae, ovlaeno slubeno lice
nalae mu da ispravu pokae na usmenoj raspravi. Pre toga, treem licu prua se prilika da se izjasni.
Protiv treeg lica koje neopravdano odbije da pokae ispravu postupa se kao protiv svedoka koji
neopravdano uskrauje svedoenje.
Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod treeg lica duna je da njemu naknadi trokove
koji su nastali u vezi s pokazivanjem isprave.
Organ koji vodi postupak pribavlja po slubenoj dunosti ispravu koja se nalazi kod drugog organa.
Stranci se time ne uskrauje pravo da i sama pribavi takvu ispravu.
Strane isprave i prevoenje
Strane isprave koje imaju dokaznu vrednost javne isprave u dravi u kojoj su izdate imaju, pod
uslovom uzajamnosti, dokaznu vrednost kao domae javne isprave, ako su propisano overene.
Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku prilae se overeni prevod, ako je potrebno.
Svedoci
Svedok moe da bude svako lice koje je bilo sposobno da opazi injenicu o kojoj treba da svedoi i
ko moe svoje opaanje da saopti.
Lice koje uestvuje u postupku kao ovlaeno slubeno lice ne moe biti svedok.
Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu i da svedoi, ako zakonom nije
drukije propisano.
Pravo da se uskrati svedoenje
Ne sme da se saslua kao svedok, i duno je da uskrati svedoenje, lice koje bi svedoenjem povredilo
obavezu uvanja dravne tajne dok ga nadleni organ toga ne oslobodi.
Svedok ima pravo da uskrati svedoenje o:
1) pojedinim pitanjima - ako bi odgovorom izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili
krivinom gonjenju sebe, krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do treeg stepena
zakljuno, suprunika, vanbranog partnera, tazbinskog srodnika do drugog stepena zakljuno, pa i
kada je brana zajednica prestala, staratelja ili tienika, usvojitelja ili usvojenika;
2) pojedinim pitanjima - ako bi odgovorom povredio pravo ili obavezu da uva tajnu utvrenu
saglasno zakonu i propisima koji ureuju tajnost podataka, odnosno poslovnu ili profesionalnu tajnu;
3) injenicama koje je saznao kao punomonik, verski ispovednik, lekar ili vrei drugi poziv, ako je
obavezan da kao tajnu uva ono to je saznao.
Svedok moe da uskrati svedoenje i o drugim injenicama ako navede vane razloge i uini ih barem
verovatnim.

13
Opasnost od imovinske tete ne daje svedoku pravo da uskrati svedoenje o pravnim poslovima
kojima je prisustvovao kao svedok, posrednik ili zapisniar, o radnjama koje su u vezi sa spornim
odnosom, a koje je preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik stranke, kao i u sluaju kada posebni
propisi obavezuju svedoka da podnese prijavu ili da izjavu o nekim radnjama.
Sasluavanje svedoka
(1) Svedoci se sasluavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.
(2) Ovlaeno slubeno lice moe ponovo da saslua svedoka, a moe i da suoi svedoke iji se iskazi
ne slau.
(3) Svedoci koji zbog starosti, bolesti ili invaliditeta ne mogu da dou na usmenu raspravu sasluavaju
se u stanu ili drugom objektu u kome borave.
(4) Sasluanju maloletnog svedoka prisustvuje zakonski zastupnik.
(5) Od svedoka se uzimaju lino ime, broj line karte, prebivalite ili boravite i podaci o odnosu sa
strankom. Potom ovlaeno slubeno lice pouava svedoka o tome u kojim sluajevima sme da uskrati
svedoenje.
(6) Pitanja svedoku moraju da budu precizna i razumljiva. Nisu dozvoljena pitanja koja sadre
obmanu, kojima se svedok navodi na odreeni odgovor ili koja proizlaze iz pretpostavke da je svedok
rekao neto to stvarno nije rekao. Svedoku se uvek postavlja pitanje otkuda mu je poznato ono to je
izrekao.
(7) Pitanja svedoku najpre postavlja ovlaeno slubeno lice, pa stranke ili njihovi zastupnici, preko
ovlaenog slubenog lica.
Novana kazna svedoku
Ako uredno pozvani svedok ne doe na usmenu raspravu, a ne opravda izostanak, ili ako se udalji bez
odobrenja ovlaenog slubenog lica, organ moe narediti da se svedok prinudno dovede i da snosi
trokove dovoenja, a moe svedoku izrei i novanu kaznu do iznosa prosene mesene zarade po
zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu,
prema podacima organa nadlenog za poslove statistike.
Ako svedok doe na usmenu raspravu pa neopravdano uskrati svedoenje, moe da mu se izrekne
novana kazna do iznosa prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je
ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove
statistike, a ako i posle toga neopravdano uskrati svedoenje - do iznosa dve prosene mesene zarade
po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu,
prema podacima organa nadlenog za poslove statistike.
Novana kazna izrie se reenjem. Organ ponitava reenje o novanoj kazni ako svedok naknadno
opravda izostanak sa usmene rasprave.
Ako svedok naknadno pristane da svedoi, organ moe da poniti reenje o novanoj kazni.
Organ moe odluiti da svedok naknadi trokove koje je izazvao svojim neopravdanim izostankom ili
neopravdanim uskraivanjem svedoenja.
Vetaenje
Vetaenje se izvodi kada je za utvrivanje ili ocenu neke injenice potrebno struno znanje kojim
ovlaeno slubeno lice ne raspolae.
14
Ovlaeno slubeno lice odreuje vetaka, jednog ili vie - zavisno od sloenosti vetaenja, kao i
predmet i obim vetaenja i rok za davanje nalaza i miljenja.
Vetaenje se moe poveriti licu koje ima odgovarajue obrazovanje i struno znanje, kao i naunoj ili
strunoj ustanovi.
Lice koje ne moe biti svedok ne moe biti ni vetak.
Stranci se prua prilika da se izjasni o podobnosti vetaka.
Dunost vetaenja, uskraivanje vetaenja i izuzee vetaka
(1) Ko je odreen za vetaka duan je dati nalaz i miljenje.
(2) Vetak moe da uskrati vetaenje iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje, ali i iz
drugih opravdanih razloga.
(3) Stranka moe zahtevati izuzee vetaka i ako sumnja u njegovu strunost.
Pravila vetaenja
(1) Ovlaeno slubeno lice saoptava vetaku o kojim injenicama treba da da nalaz i miljenje.
(2) Ako vetaenje nije mogue na usmenoj raspravi izvodi se izvan nje, a vetak saoptava nalaz i
miljenje na usmenoj raspravi.
(3) Vie vetaka zajedniki daju nalaz i miljenje, a ako se ne slau odvojeno ih izlau.
(4) Ako nedostaci nalaza i miljenja ne mogu da se otklone ponovnim sasluavanjem, vetaenje se
ponavlja, sa istim ili drugim vetacima.
Na sasluavanje i novano kanjavanje vetaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
sasluavanju i kanjavanju svedoka.
Tumai
Na tumae se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o vetacima.
Uviaj
Uviaj se izvodi kada je radi utvrivanja neke injenice potrebno neposredno opaanje ovlaenog
slubenog lica.
Stranka moe da prisustvuje uviaju. Ko se pored stanke poziva na uviaj odreuje ovlaeno
slubeno lice.
Uviaj se izvodi na roitu ako stvar moe da se donese bez tekoa, inae se izvodi tamo gde se stvar
nalazi.
Ovlaeno slubeno lice moe naloiti da se snima ceo uviaj ili njegov deo. Snimak se prilae
zapisniku.
Dralac stvari, prostorija ili zemljita koji su predmet uviaja ili u kojima ili na kojima se nalazi
predmet uviaja ili preko kojih se prelazi da bi se izveo uviaj, mora dozvoliti uviaj.
On moe da zabrani uviaj iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje.
Protiv draoca koji neopravdano zabrani uviaj primenjuju se mere kao prema svedoku koji
neopravdano uskrati svedoenje.

15
Uviaj u stanu dozvoljen je samo uz saglasnost draoca stana ili na osnovu pismene odluke nadlenog
suda.
Ovlaeno slubeno lice ne sme dozvoliti da se uviaj zloupotrebi i povredi tajnu utvrenu saglasno
zakonu i propisima koji ureuju tajnost podataka, odnosno poslovnu, profesionalnu, naunu ili
umetniku tajnu.
Draocu stvari nadoknauje se teta koju uviaj prouzrokuje, o emu se donosi reenje.
Izjava stranke
Ako injenica ne moe da se utvrdi drugim dokazima, organ moe da uzme usmenu izjavu stranke.
Usmena izjava stranke uzima se i ako bi pribavljanje drugih dokaza otealo ostvarivanje prava stranke.

9) Obezbeenje dokaza
U sluaju opravdane bojazni da neki dokaz kasnije nee moi da se izvede ili da e njegovo kasnije
izvoenje biti oteano, dokaz moe da se izvede u toku postupka ili pre pokretanja postupka
(obezbeenje dokaza).
Obezbeenje dokaza mogue je i posle konanosti ili pravnosnanosti reenja.
Obezbeenje dokaza vri se po slubenoj dunosti ili na predlog stranke ili lica koje ima pravni
interes.
Predlog za obezbeenje dokaza, pored ostalog, sadri injenice koje se dokazuju, dokaze koji treba da
se izvedu i razloge zbog kojih se trai obezbeenje dokaza.
Predlog za obezbeenje dokaza dostavlja se protivnoj stranci da se o njemu izjasni.
Postoji li opasnost od odlaganja, o predlogu se odluuje bez prethodnog izjanjenja protivne stranke.
O predlogu za obezbeivanje dokaza reenjem odluuje organ koji vodi postupak.
Kad se obezbeivanje dokaza predlae pre pokretanja postupka ili posle konanosti ili
pravnosnanosti reenja, o predlogu odluuje organ na ijem se podruju nalazi stvar koja treba da se
razgleda ili boravi lice koje treba da se saslua.
Dokazi se izvode pred organom koji je odluio o predlogu za obezbeenje dokaza.

10) Usmena rasprava

Ovlaeno slubeno lice moe, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, da zakae usmenu
raspravu uvek kada je to korisno za razjanjenje upravne stvari.
Ovlaeno slubeno lice zakazuje usmenu raspravu kada u postupku uestvuju protivne stranke ili
kada mora da se izvri uviaj ili saslua svedok ili vetak.
Organ preduzima sve da se usmena rasprava ne odugovlai i ne odlae i okona na prvom roitu.
Organ je duan da najmanje osam dana pre roita poziv dostavi strankama i drugim licima ije je
prisustvo potrebno na roitu. Stranci se dostavlja i podnesak koji je dao povod za roite.
Poziv

16
U pozivu se oznaava naziv organa koji je izdao poziv, lino ime i adresa lica koje se poziva, mesto i
vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak,
itd) i ta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U sluaju spreenosti da se odazove pozivu lice je
duno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.
Videokonferencijska usmena rasprava
Organ koji ima tehnike mogunosti moe zakazati videokonferencijsku usmenu raspravu, na koju se
shodno primenjuju odredbe ovog zakona o usmenoj raspravi.
Javnost usmene rasprave. Iskljuenje javnosti
Usmena rasprava je javna.
Ovlaeno slubeno lice moe po slubenoj dunosti ili na predlog stranke ili drugog uesnika u
postupku, da iskljui javnost na celoj usmenoj raspravi ili njenom delu: ako se raspravlja o
injenicama koje predstavljaju tajne podatke saglasno zakonu ili poslovnu tajnu; ako to zahtevaju
interesi javnog reda ili razlozi morala; ako se raspravlja o odnosima u porodici; ako postoji ozbiljna i
neposredna opasnost da usmena rasprava bude ometana.
Iskljuenje javnosti objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli organa.
Javnost ne sme biti iskljuena dok se objavljuje reenje.
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske ili privremene zastupnike,
punomonike, ovlaene predstavnike i strune pomagae.
Ovlaeno slubeno lice moe dopustiti da takvoj usmenoj raspravi prisustvuju pojedina slubena lica
i nauni i javni radnici, ako je prisustvo znaajno za njihovu slubu ili rad. Upozorava ih da su duni
da kao tajnu uvaju sve to su saznali na usmenoj raspravi.
Javna objava usmene rasprave
Organ moe javno da objavi da je zakazao usmenu raspravu ako pozivi ne mogu da se dostave na
vreme, a verovatno je da postoje lica koja mogu da imaju svojstvo stranke, a ne uestvuju u postupku,
ili ako to nalau drugi slini razlozi.
Javna objava usmene rasprave sadri sve podatke kao poziv, a uz to i poziv da usmenoj raspravi
pristupi svako ko smatra da se upravna stvar tie njegovih prava, obaveza ili pravnih interesa.
Usmena rasprava javno se objavljuje prema odredbama ovog zakona o javnom dostavljanju.
Izostanak stranke sa usmene rasprave
Ako stranka koja se nije izjasnila o predmetu ispitnog postupka ne doe na usmenu raspravu, a nije
utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, ovlaeno slubeno lice odlae usmenu raspravu, izuzev
ako je usmena rasprava javno objavljena.
Ako je postupak pokrenut zahtevom stranke, pa ona ne doe na usmenu raspravu mada je uredno
pozvana, organ reenjem obustavlja postupak ako iz celokupnog stanja stvari moe da se pretpostavi
da je stranka odustala od zahteva. Ako to ne moe da se pretpostavi ili ako postupak mora da se
nastavi u javnom interesu, ovlaeno slubeno lice, s obzirom na okolnosti sluaja, odrava usmenu
raspravu bez odsutne stranke ili je odlae.
Ako stranka prema kojoj je pokrenut postupak ne doe na usmenu raspravu na koju je uredno pozvana
bez opravdanog razloga, ovlaeno slubeno lice moe odrati usmenu raspravu bez nje, a moe i da
odloi usmenu raspravu o njenom troku.
17
Mesto usmene rasprave i odravanje reda
Usmena rasprava odrava se u seditu organa ili na mestu uviaja.
Usmena rasprava moe da se odri i izvan sedita organa, ako se tako znatno smanjuju trokovi ili to
pogoduje temeljnijem, brem i lakem raspravljanju.
Slubeno lice upozorie lice koje ometa tok usmene rasprave na neprimereno ponaanje, a ako to lice
nastavi sa ometanjem rasprave moe joj reenjem izrei novanu kaznu do iznosa prosene mesene
zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom
mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike. U sluaju nastavka ometanja
rasprave, slubeno lice moe to lice udaljiti.
alba na reenje o novanoj kazni ne odlae izvrenje reenja.

11) Prethodno pitanje u upravnom postupku

Ako organ naie na pitanje bez ijeg reenja ne moe da odlui o upravnoj stvari, a koje ini
samostalnu pravnu celinu i za ije reavanje je nadlean sud ili drugi organ (prethodno pitanje), moe
sam da raspravi prethodno pitanje ili da prekine postupak dok sud ili drugi organ ne ree prethodno
pitanje.
Odluka organa o prethodnom pitanju ima pravna dejstva samo u postupku u kome je organ raspravio
prethodno pitanje.
Organ je duan da prekine postupak ako se prethodno pitanje tie postojanja krivinog dela ili braka,
utvrivanja roditeljstva ili ako je to zakonom odreeno.
Postupak se mora prekinuti i ako se pred sudom ili drugim organom ve reava prethodno pitanje.
Organ nastavlja postupak kada bude doneto konano reenje nadlenog organa ili pravnosnana
odluka nadlenog suda o prethodnom pitanju.
Pokretanje postupka u kome se reava prethodno pitanje
Ako se postupak u kome se reava prethodno pitanje pokree po slubenoj dunosti organ koji je
prekinuo postupak trai od suda ili drugog organa da pokrene postupak.
Ako se postupak u kome se reava prethodno pitanje pokree na zahtev stranke, organ koji je prekinuo
postupak nalae jednoj od stranaka da u odreenom roku trai od nadlenog organa pokretanje
postupka po prethodnom pitanju i da mu o tome podnese dokaz. Pri tome e organ upozoriti stranku
na posledice proputanja.
Ako stranka povodom ijeg zahteva je pokrenut postupak ne podnese u odreenom roku dokaz o tome
da je od nadlenog organa traila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatra se da je odustala
od zahteva, a organ koji je pokrenuo postupak reenjem obustavlja postupak. Ako to ne uini protivna
stranka, organ nastavlja postupak i sam raspravlja prethodno pitanje.

12) Zavretak prvostepenog postupka reenjem (sastavni delovi i vrste reenja)

Reenjem se odluuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke.
Reenje se donosi u pisanom obliku (elektronski ili papirni dokument), a izuzetno u usmenom obliku.

18
Delovi i sadrina reenja
Reenje u pisanom obliku sadri uvod, dispozitiv (izreku), obrazloenje, uputstvo o pravnom sredstvu,
potpis ovlaenog slubenog lica i peat organa ili drugi vid potvrde o autentinosti.
Uvod sadri naziv i adresu organa koji donosi reenje i propis o njegovoj nadlenosti, broj i datum
reenja, lino ime ili naziv stranke i njenih zastupnika i njihovo prebivalite ili sedite i kratko
naznaenje predmeta postupka. Ako reenje ne donosi rukovodilac organa, ve ovlaeno slubeno
lice, uvod sadri i njegovo lino ime i pravni osnov njegovog ovlaenja.
Dispozitiv sadri kratku i jasnu odluku. Po potrebi, moe da se podeli u vie taaka. U posebne take
unose se rok, uslov ili nalog, kad ih reenje, u skladu sa zakonom, sadri, naznaka da alba ne odlae
izvrenje reenja i odluka o trokovima postupka.
Obrazloenje mora da bude razumljivo i da sadri kratko izlaganje zahteva stranke, injenino stanje i
dokaze na osnovu kojih je ono utvreno, razloge koji su bili odluujui kod ocene svakog dokaza,
propise i razloge koji, s obzirom na utvreno injenino stanje, upuuju na odluku iz dispozitiva i
razloge zato nije uvaen neki zahtev ili predlog. Obrazloenje sadri i razloge zbog kojih je organ
odstupio od reenja koja je ranije donosio u istim ili slinim upravnim stvarima. Ako je odlueno po
slobodnoj oceni, obrazloenje sadri i propis koji organ ovlauje na to, razloge kojima se rukovodio
pri odluivanju i u kojim granicama i s kojim ciljem je primenio ovlaenje da odluuje po slobodnoj
oceni. Ako alba ne odlae izvrenje reenja, obrazloenje sadri i pozivanje na zakon koji to
predvia.
U uputstvu o pravnom sredstvu stranka se obavetava da li protiv reenja moe da se izjavi alba ili
pokrene upravni spor. Ako moe da se izjavi alba, uputstvo sadri naziv organa kome se alba
izjavljuje, naziv organa kome se alba predaje i u kom roku, visinu takse koja se plaa i da alba moe
da se izjavi usmeno na zapisnik kod organa protiv ijeg reenja se izjavljuje. Ako moe da se pokrene
upravni spor, uputstvo sadri naziv i sedite suda kome se podnosi tuba, rok u kome se podnosi tuba
i visinu takse koja se plaa.
Stranka kojoj je dato pogreno uputstvo o pravnom sredstvu moe da postupi po propisima ili po
uputstvu, zbog ega ne sme da trpi tetne posledice. Kad nije bilo nikakvog uputstva ili je bilo
nepotpuno, stranka moe da postupi po vaeim propisima ili da u roku od osam dana od kada je
obavetena o reenju zahteva dopunu reenja.
Reenje potpisuje ovlaeno slubeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa.
Reenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajui, ako drukije nije propisano.
Izuzetno, tipsko reenje se ne potpisuje, ve se umesto potpisa stavlja faksimil ili odtampano lino
ime ovlaenog slubenog lica.
Reenje u vidu zabeleke na spisu
Reenje moe da sadri samo dispozitiv u vidu zabeleke na spisu ako se u manje znaajnim
jednostranakim upravnim stvarima usvaja zahtev stranke, a ne dira u javni interes ili interes treih
lica i ako drukije nije propisano.
Usmeno reenje
Usmeno reenje donosi se kad se preduzimaju hitne mere u javnom interesu, da bi se obezbedio javni
red i mir i javna bezbednost ili otklonila neposredna opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu.

19
Na zahtev stranke, ako je podnet u roku od 60 dana od donoenja usmenog reenja, organ mora da
izradi i dostavi stranci pismeno reenje u roku od osam dana od postavljanja zahteva.
ISPRAVLJANJE GREAKA U REENJU
Organ uvek moe da ispravi svoje reenje ili njegove overene prepise i ukloni greke u imenima ili
brojevima, pisanju ili raunanju i druge oigledne netanosti.
Reenje o ispravci poinje da proizvodi pravna dejstva od kada i reenje koje se ispravlja, ali ako je
ispravka nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obavetena o ispravci.

13) Zavretak prvostepenog postupka reenjem o obustavljanju postupka

Odustanak od zahteva i posledice odustanka
Stranka moe potpuno ili delimino da odustane od zahteva dok ne bude obavetena o reenju
drugostepenog organa.
Smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno ponaanje oigledno ukazuje da vie nema
interesa da uestvuje u postupku.
Kad stranka odustane od zahteva, reenjem se obustavlja postupak, izuzev kada se protivna strana
protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje postupka, koji je mogao biti pokrenut i po
slubenoj dunosti, u javnom interesu.
Stranka koja je odustala od zahteva snosi trokove koji su nastali do obustavljanja postupka, ako nije
drukije propisano.
Poravnanje
Organ u toku celog postupka nastoji da se protivne stranke u celini ili delimino poravnaju.
Poravnanje mora biti jasno i odreeno i ne sme biti na tetu javnog interesa ili pravnih interesa treih
lica.
Poravnanje se upisuje u zapisnik o poravnanju i zakljueno je kada stranke proitaju i potpiu zapisnik
o poravnanju.
Overen prepis zapisnika predaje se strankama, na njihov zahtev.
Ako prihvati predloeno poravnanje organ reenjem u celini ili delimino obustavlja postupak.
U reenju o glavnoj stvari organ obrazlae zato nije prihvatio da se zakljui poravnanje.
Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donetog u upravnom postupku.
Prekid postupka
Organ prekida postupak reenjem:
1) ako zakonski zastupnik stranke umre ili izgubi procesnu sposobnost - dok se stranci ne postavi
privremeni zastupnik ili ne odredi zakonski zastupnik;
2) ako zakonski zastupnik fizikog lica ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju - dok organ
starateljstva ne odlui o tome koga e postaviti za novog zakonskog zastupnika;

20
3) ako stranku zastupa zakonski zastupnik iji su interesi suprotni interesima stranke ili ako protivne
stranke zastupa isti zakonski zastupnik - dok organ starateljstva ne odlui o tome koga e postaviti za
novog zakonskog zastupnika;
4) ako nastupe pravne posledice steaja - dok steajni upravnik ne stupi u postupak.
Postupak se prekida i u drugim sluajevima odreenim zakonom.
alba protiv reenja o prekidu postupka ne odlae izvrenje reenja. O nastavku postupka organ
obavetava drugostepeni organ.
Dok je postupak prekinut ne teku rokovi za preduzimanje radnji u postupku, niti rok u kome je organ
duan da izda reenje.
Postupak se obustavlja ako organ nae da nema uslova da se dalje vodi, a zakon ne nalae da se
postupak nastavi.
Postupak se obustavlja i u drugim sluajevima odreenim zakonom.
Postupak se obustavlja reenjem.

14) alba( predmet, rok za podnoenje, odloeno i devolutivno dejstvo)

Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu.
Javni tuilac, javni pravobranilac i drugi dravni organi, kad su zakonom ovlaeni, mogu izjaviti
albu protiv reenja kojim je povreen zakon u korist fizikog ili pravnog lica, a na tetu javnog
interesa.
Protiv prvostepenog reenja ministarstva ili posebne organizacije, odnosno drugog dravnog organa,
moe se izjaviti alba samo kad je to zakonom predvieno.
Protiv reenja Vlade ne moe se izjaviti alba.
Nadlenost organa za reavanje po albi
Za reavanje u drugom stepenu nadlean je organ odreen zakonom.
Rok za albu
alba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, ako zakonom nije drukije odreeno.
Odlono dejstvo albe
Reenje ne moe da se izvri dok ne istekne rok za albu, ako zakonom nije drukije propisano.
alba odlae izvrenje reenja i dok alilac ne bude obaveten o reenju kojim je odlueno o albi, ako
zakonom nije drukije propisano.
Kad u postupku uestvuju dve ili vie stranaka sa istim zahtevima, alba makar i jedne stranke odlae
izvrenje reenja prema svakoj.
Odstupanja od odlonog dejstva albe
Usmeno reenje izvrava se i pre isteka roka za albu i posle podnoenja albe.
Reenje se, izuzetno, izvrava pre isteka roka za albu, kao i posle podnoenja albe, ako bi odlaganje
izvrenja stranci nanelo nenadoknadivu tetu ili tee ugrozilo javni interes.
21
Odricanje od prava na albu
Stranka moe da se odrekne prava na albu od kada je obavetena o reenju do isteka roka za albu.
Odricanje od prava na albu ne moe da se opozove.
Samo ako se sve stranke i lice kome je odbijen zahtev za priznavanje svojstva stranke u prvostepenom
postupku odreknu prava na albu, reenje postaje konano i pravnosnano.
Odustanak od albe
alilac moe odustati od albe dok ne bude obaveten o reenju kojim je odlueno o albi.
Odustanak od albe ne moe da se opozove.
Kad alilac odustane od albe, postupak po albi obustavlja se reenjem koje sadri i trokove
postupka po albi.
Reenje moe da se pobija:
1) zbog toga to u njemu nije uopte ili nije pravilno primenjen
zakon, drugi propis ili opti akt;
2) zbog toga to ga je doneo nenadleni organ;
3) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
4) zbog toga to je iz utvrenih injenica izveden nepravilan
zakljuak o injeninom stanju;
5) zbog povrede pravila postupka;
6) zbog toga to su prekoraene granice ovlaenja pri
odluivanju po slobodnoj oceni ili zbog toga to reenje nije doneto
saglasno cilju zbog koga je to ovlaenje dato;
7) zbog toga to nije pravilno primenjeno ovlaenje za
odluivanje po slobodnoj oceni;
8) zbog toga to nije doneto saglasno garantnom aktu.
Sadrina albe
U albi se mora navesti reenje koje se pobija i oznaiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i
datum reenja i potpis alioca. Dovoljno je da alilac u albi izloi u kom je pogledu nezadovoljan
reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti.
U albi se mogu iznositi nove injenice i novi dokazi, ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih
nije izneo u prvostepenom postupku.
I kad podnesak nije oznaen kao alba, smatra se kao alba ako iz njegove sadrine proizlazi jasna
namera stranke da pobija reenje.
Predavanje albe prvostepenom organu
alba se predaje prvostepenom organu u dovoljnom broju primeraka za organ i protivnu stranku.
22
Ako je alba predata drugostepenom organu, on je odmah prosleuje prvostepenom organu.

15) Rad prvostepenog organa po albi

Prvostepeni organ ispituje da li je alba doputena, blagovremena i izjavljena od ovlaenog lica.
Nedoputenu, neblagovremenu ili od neovlaenog lica izjavljenu albu prvostepeni organ odbacie
svojim zakljukom.
Blagovremenost albe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, prvostepeni
organ ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu.
Protiv zakljuka kojim je alba odbaena ovog lana stranka ima pravo na posebnu albu. Ako organ
koji odluuje po albi nae da je alba opravdana, odluie ujedno i po albi koja je bila odbaena.
Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae da je alba osnovana, a nije potrebno sprovoditi
nov posebni ispitni postupak, moe stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se
albom pobija.
Protiv novog reenja stranka ima pravo albe.
Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae povodom albe da je sprovedeni postupak bio
nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na reavanje upravne stvari, on moe postupak dopuniti
saglasno odredbama ovog zakona.
Organ koji je doneo prvostepeno reenje dopunie postupak i onda kad alilac iznese u albi injenice
i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukije reenje upravne stvari, ako je aliocu morala biti data
mogunost da uestvuje u postupku koji je prethodio donoenju reenja, a ta mu mogunost nije bila
data, ili mu je bila data a on je propustio da je koristi, ali je u albi opravdao to proputanje.
Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno reenje moe u granicama
zahteva stranke upravnu stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija.
Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu.
Kad je reenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio
obavezan, ali stranci nije bila data mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od
znaaja za donoenje reenja, a stranka u albi trai da se posebni ispitni postupak sprovede, odnosno
da joj se prui mogunost da se izjasni o tim injenicama i okolnostima, prvostepeni organ je duan da
sprovede taj postupak. Po sprovoenju postupka, prvostepeni organ moe uvaiti zahtev iz albe i
doneti novo reenje.
Kad organ koji je doneo prvostepeno reenje nae da je podneta alba doputena, blagovremena i
izjavljena od ovlaenog lica, a nije novim reenjem zamenio reenje koje se albom pobija, duan je,
bez odlaganja, a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema albe, dostaviti albu organu
nadlenom za reavanje po albi.
Uz albu prvostepeni organ je duan da priloi sve spise koji se odnose na predmet.
Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu u roku, drugostepeni organ
zatraie od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta i odredie mu rok za to. Ako
prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ moe reiti
upravnu stvar i bez spisa predmeta.

23
16) Reavanje drugostepenog organa po albi
Drugostepeni organ ponitava pobijano reenje i prosleuje predmet nadlenom organu ako nae da je
pobijano reenje doneo stvarno nenadlean organ.
Drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nae
da je injenino stanje pogreno ili nepotpuno utvreno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako
nae da je uinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog
reenja. U tom sluaju drugostepeni organ ponitava pobijano reenje i sam odluuje o upravnoj stvari
ako nae da se na osnovu injenica utvrenih u dopunjenom postupku mora reiti drukije nego to je
reena prvostepenim reenjem.
Ako drugostepeni organ nae da e nedostatke prvostepenog postupka bre i ekonominije otkloniti
prvostepeni organ, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet prvostepenom
organu na ponovni postupak. U tom sluaju, drugostepeni organ je duan da svojim reenjem ukae
prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je duan u svemu
da postupi po drugostepenom reenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema
predmeta, donese novo reenje. Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu.
Po ponitavanju pobijanog reenja drugostepeni organ e proslediti predmet na ponovni postupak
prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo reenje.
Drugostepeni organ ponitava prvostepeno reenje i sam odluuje o upravnoj stvari i ako nae da je u
pobijanom reenju pogreno primenjeno materijalno pravo ili dokazi pogreno ocenjeni ili da je iz
utvrenih injenica izveden nepravilan zakljuak o injeninom stanju ili da nije pravilno primenjeno
ovlaenje za odluivanje po slobodnoj oceni.
Izmena pobijanog reenja
Ako drugostepeni organ nae da je pobijano reenje zakonito i pravilno, ali da se cilj zbog koga je ono
doneto moe postii i drugim sredstvima povoljnijim po stranku, izmenie prvostepeno reenje u tom
smislu.

17) Ponavljanje upravnog postupka

Postupak okonan reenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konano
reenje) ponovie se:
1) ako se sazna za nove injenice, ili se nae ili stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi
koji bi, sami ili u vezi sa ve izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukijeg reenja
da su te injenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku;
2) ako je reenje doneseno na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili vetaka, ili ako
je dolo kao posledica dela kanjivog po krivinom zakonu;
3) ako se reenje zasniva na presudi donesenoj u krivinom postupku ili u postupku za
privredni prestup, a ta presuda je pravnosnano ukinuta;
4) ako je reenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je
organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu;
5) ako se reenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a
nadleni organ je to pitanje docnije reio bitno drukije;

24
 6) ako je u donoenju reenja uestvovalo slubeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;
7) ako je reenje donelo slubeno lice koje nije bilo ovlaeno za njegovo donoenje;
8) ako kolegijalni organ koji je doneo reenje nije reavao u sastavu predvienom vaeim
propisima ili ako za reenje nije glasala propisana veina;
9) ako licu koje je trebalo da uestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogunost da uestvuje
u postupku;
10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa;
11) ako licu koje je uestvovalo u postupku nije bila data mogunost da se pod uslovima iz
lana 16. ovog zakona slui svojim jezikom i pismom.
Ponavljanje postupka moe traiti stranka, a organ koji je doneo reenje kojim je postupak zavren
moe pokrenuti ponavljanje postupka po slubenoj dunosti.
Stranka moe traiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem
postupku iznese okolnosti zbog kojih trai ponavljanje.
Stranka ne moe traiti ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem
postupku.
Javni tuilac moe traiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka.
Ako je reenje po kome se trai ponavljanje postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se
moe dozvoliti samo zbog injenica koje je organ utvrdio u ranijem postupku, a ne i zbog onih koje je
utvrdio sud u svom postupku.
Stranka je duna da u predlogu za ponavljanje postupka uini verovatnim okolnosti na kojima zasniva
predlog, kao i okolnost da je predlog stavljen u zakonskom roku.
Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili alje organu koji je o predmetu reavao u prvom
stepenu ili organu koji je doneo konano reenje.
O predlogu za ponavljanje postupka reava organ koji je doneo konano reenje.
Kad se ponavljanje postupka trai po reenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ
koji primi predlog za ponavljanje postupka prikljuie spise predmeta predlogu i dostavie ih organu
koji je reavao u drugom stepenu.
(1) Kad organ koji je nadlean za reavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog,
duan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlaeno lice i da li je okolnost na
kojoj se predlog zasniva uinjena verovatnom.
(2) Ako uslovi iz stava 1. ovog lana nisu ispunjeni, organ e svojim zakljukom odbaciti
predlog za ponavljanje postupka.
(3) Ako su uslovi iz stava 1. ovog lana ispunjeni, organ e ispitati da li su okolnosti, odnosno
dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje postupka takvi da bi mogli dovesti do drukijeg
reenja, pa ako utvrdi da nisu, odbie predlog svojim reenjem.
Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje donee zakljuak da se ponavljanje postupka
dozvoli i odredie u kome e se obimu postupak ponoviti. U ponavljanju postupka po slubenoj
dunosti, organ e doneti zakljuak kojim se ponavljanje dozvoljava ako prethodno utvrdi da su za

25
ponavljanje ispunjeni zakonski uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiu razlozi ponavljanja
postupka nee se ponavljati.
Kad je to prema okolnostima sluaja mogue, a u interesu je ubrzanja postupka, nadleni organ moe,
im utvrdi postojanje uslova za ponavljanje, prei na one radnje postupka koje treba ponoviti, ne
donosei poseban zakljuak kojim se ponavljanje dozvoljava.
Kad o predlogu za ponavljanje postupka odluuje drugostepeni organ, on e sam izvriti potrebne
radnje u ponovljenom postupku, a izuzetno, ako nae da e te radnje bre i ekonominije izvriti
prvostepeni organ, naloie mu da to uini i da mu materijal o tome dostavi u odreenom roku.
Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi reenje o
upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime moe reenje, koje je bilo predmet ponavljanja
postupka, ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U sluaju zamene reenja s obzirom na sve injenice
i okolnosti, organ moe ranije reenje ponititi ili ukinuti.
Protiv zakljuka, odnosno reenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju
predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv reenja donesenog u ponovljenom postupku, moe se
izjaviti alba samo kad je taj zakljuak, odnosno reenje doneo prvostepeni organ. Ako je zakljuak ili
reenje doneo drugostepeni organ, moe se neposredno pokrenuti upravni spor.
Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlae izvrenje reenja po kome se ponavljanje
trai, ali organ koji je nadlean za odluivanje o predlogu za ponavljanje postupka, ako ima dovoljno
razloga za ocenu da bi taj predlog bio uvaen, moe reiti da se odloi izvrenje dok se ne odlui o
ponavljanju postupka.
Zakljuak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje reenja protiv koga je
ponavljanje dozvoljeno.

18) Upravni izvrni postupak (administrativno izvrenje)

Reenje koje je doneto u upravnom postupku izvrava se kad postane izvrno.
Reenje prvostepenog organa postaje izvrno:
1) istekom roka za albu, ako alba nije izjavljena;
2) obavetavanjem stranke, ako alba nije dozvoljena;
3) obavetavanjem stranke, ako alba ne odlae izvrenje reenja;
4) kad se sve stranke odreknu prava na albu;
5) obavetavanjem stranke o reenju, kojim se alba odbacuje ili odbija.
Reenje drugostepenog organa postaje izvrno kad stranka bude obavetena o njemu.
Ako je u izvrnom reenju odreeno da stranka moe preduzeti radnju koja se izvrava u odreenom
roku, reenje se izvrava kada rok istekne. Ako u izvrnom reenju nije odreen rok, reenje se
izvrava kada istekne 15 dana od kada je postalo izvrno.
Izvrenje moe da se sprovede i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje je zakljuilo
poravnanje.
Reenje se izvrava radi ostvarivanja novanih ili nenovanih obaveza.

26
Nenovane obaveze izvravaju se upravnim putem (upravno izvrenje), a novane obaveze - sudskim
putem (sudsko izvrenje) ako zakonom drukije nije odreeno.
UPRAVNO IZVRENJE
Izvrenje se sprovodi prema licu koje je obavezano da ispuni neku obavezu (izvrenik).
Izvrenje koje je u interesu stranke sprovodi se na predlog stranke (trailac izvrenja).
Izvrenje se sprovodi po slubenoj dunosti ako to nalae javni interes.
Nadlenost za sprovoenje izvrenja
Izvrenje sprovodi organ koji je doneo prvostepeno reenje.
Ako je propisano da on ne sprovodi izvrenje, a nijedan drugi organ nije na to ovlaen, izvrenje
sprovodi prvostepeni organ na ijem podruju se nalazi prebivalite, boravite ili sedite izvrenika, a
u ijem su delokrugu poslovi opte uprave.
Ministarstvo nadleno za unutranje poslove, saglasno odredbama zakona kojim se ureuje oblast
unutranjih poslova, ili drugi organ koji je ovlaen da prui pomo u izvrenju, duni su da organu,
na njegov zahtev, prue pomo u sprovoenju izvrenja.
Nain i vreme izvrenja
Ako izvrenje moe da se sprovede na vie naina, pri izboru naina izvrenja organ se pridrava
naela srazmernosti.
Izvrenje se sprovodi radnim danom od 7,00 do 20,00 sati.
Ako postoji opasnost od odlaganja i ako je organ koji sprovodi izvrenje izdao pisani nalog, izvrenje
moe da se sprovodi i u dan kada se ne radi, kao i posle 20 sati.
Postupak izvrenja
Prvostepeni organ, ako nije nadlean za sprovoenje izvrenja, na predlog traioca izvrenja ili po
slubenoj dunosti, stavlja na reenje koje se izvrava potvrdu da je postalo izvrno (potvrda o
izvrnosti) i reenje odmah prosleuje organu koji je nadlean za sprovoenje izvrenja.
Reenje o izvrenju i trokovi izvrenja
Organ koji je nadlean za sprovoenje izvrenja izdaje reenje o izvrenju po slubenoj dunosti ili na
predlog traioca izvrenja, u roku od osam dana od podnoenja predloga.
Reenje o izvrenju sadri utvrenje o tome kada je reenje postalo izvrno, vreme, mesto i nain
izvrenja i nalog traiocu izvrenja da unapred poloi odreenu sumu novca za pokrivanje trokova
izvrenja.
Reenjem o izvrenju moe da se odredi dodatni rok za izvrenje obaveze ili da se obaveza izvri
odmah.
O reenju o izvrenju obavetava se izvrenik i trailac izvrenja ako je doneto na njegov predlog.
Trokove izvrenja snosi izvrenik, o emu se po zavretku izvrenja donosi dopunsko reenje.
Izvrenje preko drugih lica

27
 Ako se izvrenikova obaveza sastoji od radnje koju moe preduzeti i drugo lice, a izvrenik radnju ne
preduzme u celini ili je preduzme delimino, radnja se preduzima preko drugog lica, o troku
izvrenika.
U tom sluaju organ koji sprovodi izvrenje reenjem moe naloiti izvreniku da poloi iznos koji je
potreban za podmirenje trokova izvrenja, a da se obraun naknadno saini.
Izvrenje posrednom prinudom (putem novanih kazni)
Organ koji sprovodi izvrenje prinudie izvrenika da ispuni obaveze izricanjem novane kazne, ako
izvrenje preko drugog lica nije mogue ili nije pogodno da se postigne svrha izvrenja. Novana
kazna izrie se reenjem.
Fizikom licu se novana kazna izrie u rasponu od polovine prosene mesene zarade po
zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do
dve prosene godinje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u
Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike, a
pravnom licu - u rasponu od polovine njegovih mesenih prihoda, do deset procenata njegovih
godinjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Novana kazna moe ponovo da se izrekne sve dok izvrenik ne ispuni obaveze iz reenja.
Izvravanje novanih kazni
Novane kazne koje su izreene prema ovom zakonu izvravaju organi nadleni za izvravanje
novanih kazni izreenih za prekraje.
Novana kazna uplauje se u korist budeta iz kojeg se finansira organ koji je izrekao novanu kaznu.
Izvrenje neposrednom prinudom
(1) Izvrenje se sprovodi neposrednom prinudom ako svrha izvrenja obaveze ne moe da se postigne
izvrenjem preko drugog lica ili izricanjem novane kazne.
(2) Neposredna prinuda se primenjuje i ako izvrenje drukije ne moe da se sprovede u potrebnom
roku, a priroda obaveze to dozvoljava i propis ne zabranjuje.
Izvrenje usmenog reenja
Usmeno reenje moe da se izvri odmah, bez donoenja reenja o izvrenju.
alba i odlaganje izvrenja
Protiv reenja o izvrenju u postupku upravnog izvrenja dozvoljena je alba, koja ne odlae izvrenje
reenja. alba je dozvoljena i ako reenje o izvrenju nije doneto u roku od osam dana od podnoenja
predloga za njegovo donoenje.
alba protiv reenja o izvrenju moe se izjaviti samo na vreme, mesto i nain izvrenja. alba se
predaje drugostepenom organu.
Na reenje o izvrenju moe se podneti alba u roku od osam dana od obavetavanja o reenju o
izvrenju.
Izvrenje moe, na predlog izvrenika ili traioca izvrenja, da se odloi ako je protiv reenja koje se
izvrava ili reenja o izvrenju izjavljena alba ili drugo pravno sredstvo, a izvrenje bi izazvalo
nenadoknadivu tetu, pod uslovom da odlaganje izvrenja nije zakonom zabranjeno, niti protivno
javnom interesu.
28
Izvrenje se odlae dok se ne odlui o albi ili drugom pravnom sredstvu.
O predlogu za odlaganje izvrenja reenjem hitno odluuje organ koji je doneo reenje koje se
izvrava.
Obustavljanje izvrenja
Organ koji sprovodi izvrenje obustavlja izvrenje ako je obaveza u celini izvrena, ako izvrenje
uopte nije bilo dozvoljeno, ako je upravljeno prema licu koje nije izvrenik, ako trailac izvrenja
odustane od predloga za izvrenje ili ako je reenje koje se izvrava poniteno ili ukinuto.
Izvrenje se obustavlja reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke.
Reenjem kojim se obustavlja izvrenje ponitavaju se preduzete radnje, izuzev ako je reenje koje se
izvrava ukinuto ili izmenjeno.
Protivizvrenje
Kad je izvrenje sprovedeno, a reenje koje je izvreno kasnije bude poniteno ili ukinuto, lice moe
da zahteva da se njemu vrati to mu je izvrenjem oduzeto, odnosno da zahteva naknadu tete, ili da se
stvar dovede u stanje koje proizlazi iz novog reenja.
O zahtevu reenjem odluuje organ koji je doneo reenje o izvrenju.
Izvrenje radi obezbeenja
Radi obezbeenja izvrenja, na predlog stranke ili po slubenoj dunosti, pojedine radnje izvrenja
mogu da se preduzmu i pre nego to reenje postane izvrno, ako bi njegovo kasnije izvrenje moglo
biti spreeno ili znatno oteano.
Ako obaveza moe prinudno da se izvri samo na predlog stranke, ona mora da uini verovatnom
opasnost od spreavanja ili znatnog oteavanja kasnijeg izvrenja, pri emu organ moe da
preduzimanje radnji izvrenja uslovi polaganjem novanog iznosa podobnog da pokrije tetu koja bi
mogla nastati protivnoj stranci ako zahtev stranke ne bude usvojen pravnosnanim reenjem o
upravnoj stvari.
Izvrenje radi obezbeenja moe da se dopusti i kad je obaveza protivne stranke utvrena ili barem
uinjena verovatnom, ako postoji opasnost da e protivna stranka raspolaganjem imovinom,
dogovorom s treim licima ili na drugi nain spreiti ili znatno oteati izvrenje obaveze.
O izvrenju radi obezbeenja donosi se privremeno reenje o obezbeenju.
Naknada tete
Kad pravnosnanim reenjem o upravnoj stvari nije utvrena obaveza radi ijeg obezbeenja je doneto
privremeno reenje o obezbeenju ili kad je predlog stranke za donoenje privremenog reenja o
obezbeenju bio neosnovan iz drugih razloga, stranka je duna da protivnoj stranci naknadi tetu
nastalu izvrenjem privremenog reenja o obezbeenje.

Osnovi upravnih sporova

19) Uloga organa uprave u upravnom sporu

U upravnom sporu sud odluuje i o zakonitosti konanih pojedinanih akata ili konanog utanja
uprave.
29
Konaan upravni akt je onaj akt prootiv koga nije mogue izjaviti albu u upravnom postuku, tj.
reenje drugostepenog organa ili reenje prvostepenog organa protiv ijeg reenja je alba zakonom
iskljuena.
Konano utanje uprave nastupa kada u zakonom predvidjenom roku reenje nije doneo organ protiv
ijeg reenja, da je doneto, ne bi bila doputena alba.
Upravni spor reava Upravni sud.
Upravni sud odluuje u veu od tri sudije, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Njegove odluke su pravosnane i protiv njih nije dozvoljenaa alba.
Vrhovnom kasacionom sudu moe se izjaviti posebno pravno sredstvo-zahtev za preispitivanje sudske
odluke.
U postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odluuje
Vrhovni kasacioni sud.
Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu od tri sudije.
Stranke
Stranke u upravnom sporu jesu tuilac, tueni i zainteresovano lice.
Tuilac u upravnom sporu moe da bude fiziko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim
aktom povreeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes.
Dravni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo
privrednog drutva sa ovlaenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju
svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o
kojima se reavalo u upravnom postupku.
Ako je upravnim aktom povreen zakon na tetu javnog interesa, upravni spor moe da pokrene
nadleni javni tuilac.
Ako su upravnim aktom povreena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine
ili jedinice lokalne samouprave, upravni spor moe da pokrene i nadleno javno pravobranilatvo.
Tueni u upravnom sporu jeste organ iji se upravni akt osporava, odnosno organ koji po zahtevu,
odnosno po albi stranke nije doneo upravni akt.
Tueni organ moe(a ne mora) i da udovolji tubenom zahtevu na 2 naina:
1. Ako je tubom osporen konani upravni akt-izmenom ii ponitavanjem sopstvenog reenja
(menjanje i ponitavanje reenaj u vezi sa upravnim sporom)
2. Ako je tuba podnetazbg utanja uprave-prestankom utanja,odnosnodonoenjem reenaja pre
nego to je US doneo odluku.
U oba sluaja, ako je tuilac zadovoljan uinjenim, US e obustaviti postupak.
Najvanija obaveza tuenog je da postupi po presudi suda kojom je tuba usvojena.

30
 OSNOVI KAZNENOG PRAVA I KAZNENIH POSTUPAKA

Pitanja za pismeni deo ispita za inspektora

1. Osnovni element u optem pojmu krivinog dela jeste:

1.Drutvena opasnost
2.Radnja
3.Krivica

2.Lice koje u vreme prekraja nije navrilo 14 godina:

1.Ne moe biti subjekt prekraja
2.Moe biti subjekt prekraja
3.Moe biti subjekt prekraja pod odreenim uslovima

31
3. Protiv presude donesene u prvom stepenu u postupku za privredne prestupe alba se moe izjaviti:
1.Samo usmeno
2.Samo pismeno
3.Usmeno ili pismeno

4. Krivinopravni znaaj (dejstvo) neuraunljivosti sastoji se u tome to iskljuuje:

1.Svest o protivpravnosti
2.Uraunljivost
3.Umiljaj

5. Svojstvo okrivljenog u prekrajnom postupku ima:

1.Strano pravno lice
2.Predstavnik stranog pravnog lica
3.Organizacioni deo stranog pravnog lica

6. Pravno lice koje se nalazi pod steajem odgovorno je za privredni prestup:

1.Samo ako je privredni prestup uinjen pre otvaranja steajnog postupka
2.Samo ako je privredni prestup uinjen u toku steajnog postupka
3.Bez obzira da li je privredni prestup uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog postupka

7.Oduzimanje vozake dozvole u sistemu sankcija krivinog prava predstavlja:

1.Kaznu
2.Meru upozorenja
3.Meru bezbednosti

8. Oteeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u tom postupku:

1.Ne moe imati poloaj stranke
2. Ima poloaj stranke

9. Odgovorno lice koje je pravnosnano oglaeno krivim za krivino delo koje ima obeleja
privrednog prestupa bie kanjeno za:
1.Krivino delo i privredni prestup

32
2.Samo za krivino delo
3.Samo za privredni prestup

10. Osnovni objektivni uslov za izricanje uslovne osude za uinjeno krivino delo jeste:
1.Utvrena kazna zatvora u trajanju do dve godine
2.Propisana kazna zatvora u trajanju do dve godine
3.Izreena kazna zatvora u trajanju do dve godine

11. Lice status okrivljenog u prekrajnom postupku stie:

1.Donoenjem reenja o pokretanju prekrajnog postupka
2.Podnoenjem zahteva za pokretanje prekrajnog postupka
3.Podnoenjem prekrajne prijave

12. U postupku za privredne prestupe pravno lice i odgovorno lice:

1.Moraju imati svaki svog branioca
2.Moraju imati zajednikog branioca
3.Mogu imati svaki svog ili zajednikog branioca

13. Objektivni uslov inkriminacije predstavlja:

1.Dodatni uslov za postojanje krivinog dela
2.Obeleje bia krivinog dela
3.Nema nikakvog znaaja za postojanje krivinog dela

14. U sistemu sankcija u prekrajnom pravu opomena predstavlja alternativu:

1. Novanoj kazni
2. Kazni rada u javnom interesu
3. Kazni zatvora

15. U postupku za privredne prestupe trokovi predstavnika okrivljenog pravnog lica:

1. Samo delimino spadaju u trokove postupka
2. U potpunosti spadaju u trokove postupka
3. Ne spadaju u trokove postupka
33
 PREKRAJI I PREKRAJNI POSTUPAK

Pitanja i odgovori za usmeni deo ispita za inspektora

1.Pojam prekraja I materijalno razgranicenje prekrsaja I krivicnih dela

Prekraj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadlenog organa odreeno kao
prekraj i za koje je propisana prekrajna sankcija.
Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da graani potuju pravni sistem i da se
u budue ne ine prekraji.
Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem.
U srpskoj literaturi se razgranienje prekraja i krivinih dela uglavnom trailo na planu drutvene
opasnosti i objekta zatite. S obzirom na to da se materijalno obeleje krivinog dela prepoznavalo u
njegovoj drutvenoj opasnosti, pojedini autori su ili negirali bilo kakvu drutvenu opasnost prekraja
ili su je potvrivali ali u njenom niem stepenu naspram krivinih dela. S druge strane, ukazivalo se i
na objekat zatite, na injenicu da se krivinim delima napadaju temeljne drutvene vrednosti i odnosi
dok se prekrajima povreuje samo drutvena disciplina.

2. Subjekti prekrajne odgovornosti

34
Subjekt prekrajne odgovornosti je uinilac prekraja- prekrilac.
Za prekraj mogu da odgovaraju fiziko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom
licu.
Republika Srbija, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihovi organi ne mogu biti
odgovorni za prekraj, odgovara odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije
ili organu jedinice lokalne samouprave.
Odgovornost fizikog lica
Fiziko lice odgovara za prekraj koji mu se moe pripisati u krivicu zato to je bilo uraunljivo i
uinilo prekraj sa umiljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo duno i moglo biti svesno da je
takav postupak zabranjen.
Odgovornost pravnog lica
Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen radnjom ili proputanjem dunog nadzora organa
upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvrenja prekraja bilo
ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice je odgovorno za prekraj i kada:
1) organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogueno izvrenje prekraja ili
odgovorno lice naredi licu da izvri prekraj;
2) fiziko lice izvri prekraj usled proputanja odgovornog lica da nad njim vri nadzor ili kontrolu.
Pod uslovima iz stava 2. ovog lana pravno lice moe da odgovara za prekraj i kada:
1) je protiv odgovornog lica prekrajni postupak obustavljen ili je to lice osloboeno od odgovornosti
2) postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili
se ne moe odrediti ko je odgovorno lice.
Odgovornost fizikog ili odgovornog lica u pravnom licu za uinjeni prekraj, krivino delo ili
privredni prestup ne iskljuuje odgovornost pravnog lica za prekraj.
Prestankom postojanja pravnog lica u toku prekrajnog postupka prestaje njegova odgovornost za
prekraj, osim u sluaju postojanja pravnog sledbenika, kada za prekraj odgovara pravni sledbenik.
Ako je pravno lice prestalo da postoji nakon pravnosnano okonanog prekrajnog postupka, izreena
sankcija e se izvriti prema pravnom sledbeniku.
Pravno lice koje se nalazi u steaju moe da odgovara za prekraj uinjen pre otvaranja ili u toku
steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta i
oduzimanje imovinske koristi.
Odgovornost preduzetnika
Preduzetnik odgovara za prekraj koji uini pri vrenju svoje delatnosti.
Odgovornost odgovornog lica
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odreeni
poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u dravnom organu,
organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vri odreene dunosti.

35
Nije odgovorno za prekraj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog
lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili
akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje prekraja.
Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u pravnom licu,
dravnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato to je nastala nemogunost da se
pravno lice oglasi odgovornim usled njegovog prestanka.
Odgovornost stranih lica
Strano fiziko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekraje jednako kao i domae
fiziko, pravno i odgovorno lice.
Strano pravno lice i odgovorno lice kaznie se za prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ako
strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavnitvo u Republici Srbiji ili je prekraj uinjen
njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je prekraj regulisan nije neto drugo
predvieno.

3. SISTEM PREKRAJNIH SANKCIJA

Prekrajne sankcije su:
1) kazne;
2) kazneni poeni;
3) opomena;
4) zatitne mere;
5) vaspitne mere.
Za prekraj se mogu propisati KAZNE: kazna zatvora, novana kazna i rad u javnom interesu.
U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija svrha kanjavanja je da se izrazi drutveni prekor uiniocu
zbog izvrenog prekraja i da se utie na njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje.
Za jedan prekraj se moe propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno.
Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.

9. Kazna zatvora, rad u javnom interesu I novcana kazna

Kod pojedinih kategorija prekraja (saobraajni prekraji, prekraji protiv javnog reda i mira, prekraji
u vezi sa sportskim priredbama, prekraji u vezi sa orujem i municijom, prekraji iz oblasti zatite
ivotne sredine, u vezi sa linom kartom itd) propisana je kazna zatvora.
Kazna zatvora se moe propisati samo zakonom, ali neplaana novana kazna ili neobavljeni rad u
javnom interesu mogu se zameniti kaznom zatvora i kod prekraja propisanih uredbom ili odlukom.
Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna. Propisuje se u trajanju 1-60 dana. Maksimum od
60 dana je prekoraiv u sluaju prekraja uinjenih u sticaju, kao i ukoliko je uz zatvor izreena i
novana kazna koju nije platio pa je dolo do njene zamene u zatvor. U oba navedena sluaja
jedinstvena kazna moe ii i do 90 dana.

36
Kazna zatvora i novana kazna mogu se propisati kumulativno. Ako su novana kazna i kazna zatvora
propisane alternativno kazna zatvora se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee
posledice ili za prekraj koji ukazuje na vei stepen krivice uinioca.
Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrenih 3 meseca trudnoe, niti majci dok dete
ne navri jednu godinu ivota a ako je dete roeno mrtvo ili ako je umrlo posle poroaja, dok ne proe
6 meseci od dana poroaja.
Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva koji se ne obavlja pod prinudom, kojim se ne
vrea ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Re je o alternativi kazni zatvora kojom se izbegavaju
loi efekti kratkotrajnog zatvaranja. Rad u javnom interesu zato ne moe biti sporedna kazna uz kaznu
zatvora ali moe uz novanu kaznu.
Ako kanjeno lice ne obavi deo ili sve asove izreene kazne rada u javnom interesu, sud e ovu
kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapoetih 8 sati rada u javnom interesu odrediti 1
dan zatvora. Radom u javnom interesu se moe zameniti i neplaena novana kazna, 8 sati rada
zamenjuje 1000din.
Novana kazna se sastoji u obavezi kanjenog lica da uplati odreeni novani iznos u korist RS ili
odreene teritorijalne autonomije odnosno jedinice lokalne samouprave ijim je aktom prekraj
propisan. U pogledu ovlaenja za propisivanje nema ogranienja.
Od svih kazni, jedino se novana kazna moe propisati za prekraj pravnog lica. Moe se izrei i kao
glavna i sporedna kazna.
Novana kazna se moe propisati na tri naina : u rasponu, u fiksnom iznosu i u srazmeri sa visinom
priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari.

5. Kazneni poeni
Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u
rasponu od 1 do 25.
Sankcija iz stava 1. ovog lana izrie se uz kaznu ili opomenu pod uslovima predvienim ovim
zakonom ako drugim zakonom nije drugaije propisano.
Kazneni poeni mogu se izrei vozau koji u vreme izvrenja prekraja poseduje vozaku dozvolu
izdatu u Republici Srbiji ili vozau kome je pravnosnanom odlukom zabranjeno upravljanje
motornim vozilom.
Sticaj kaznenih poena
Ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstveni kazneni poeni, koji
odgovaraju zbiru svih pojedinano utvrenih kaznenih poena, a koji ne moe biti vei od 25 poena.

6. Opomena
Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri
umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i
bez izricanja kazne.

37
Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekrajem
nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a pre donoenja presude ispunio propisanu
obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu tetu.

7. Zatitne mere, svrha, vrste I izricanje

U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija svrha primene zatitne mere je da otkloni uslove koji
omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja.
Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom.
Vrste zatitnih mera
1) oduzimanje predmeta;
2) zabrana vrenja odreenih delatnosti;
3) zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti;
4) zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove;
5) zabrana upravljanja motornim vozilom;
6) obavezno leenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci;
7) obavezno psihijatrijsko leenje;
8) zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja;
9) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama;
10) javno objavljivanje presude;
11) udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije;
12) oduzimanje ivotinja i zabrana dranja ivotinja.
Zatitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog leenja zavisnika od alkohola i drugih psihoaktivnih
supstanci, obavezno psihijatrijsko leenje, zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja
prekraja i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izrei pod uslovima propisanim
ovim zakonom i kad nisu predviene propisom kojim je odreen prekraj.
Zatitne mere zabrane vrenja odreenih delatnosti i javno objavljivanje presude ne mogu se izrei
maloletniku.
Izricanje zatitnih mera
Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili drugim zakonom, uiniocu prekraja
moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera.
Zatitne mere se izriu uz izreenu kaznu, opomenu ili vaspitnu meru.
Izuzetno, zatitne mere mogu se izrei samostalno ako je takva mogunost propisana.

8. NAELA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREKRSAJNOG POSTUPKA

38
Naelo zakonitosti podrazumeva da niko nevin ne bude kanjen a da se odgovornom uiniocu
prekraja izrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predvia ZP i na osnovu zakonito
sprovedenog postupka. Prekrajnu sankciju moe izrei samo sud koji vodi prekrajni postupak. Pored
suda, novanu kaznu moe izrei Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki
koja vodi prvostepeni prekrajni postupak prema Zakonu o javnim nabavkama ali i ovlaeni organ ili
lice koji otkrije prekraje iz svoje nadlenosti pa prekrajnim nalogom naloi plaanje novane kazne
u fiksnom iznosu.
Sud je duan da se stara o ekonominosti prekrajnog postupka to podrazumeva naelo suenja u
razumnom roku.
U okviru prava na odbranu, okrivljenom se pre donoenja odluke mora dati mogunost da se izjasni o
injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca kojeg sam izabere.
Prekrajni postupak se po pravilu vodi na srpskom jeziku, uz korienje irilinog pisma. Ako se
stranke ne sporazumeju o tome na kom e se jeziku voditi postupak, jezik postupka odreuje
prekrajni sud, osim ukoliko jedna od stranaka ne zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku
Pomo neukoj stranci
Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava.
Ekonominost prekrajnog postupka
Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne bude na tetu donoenja
pravilne i zakonite odluke.
Slobodna ocena dokaza
Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.
Koje e injenice uzeti kao dokazane, sud odluuje na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza
posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Pravo na odbranu
Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o injenicama i dokazima
koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u sluajevima predvienim
zakonom.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u odreenom roku ne da pisanu
odbranu, a njegovo sasluanje nije nuno za utvrivanje injenica koje su od vanosti za donoenje
zakonite odluke, odluka se moe doneti i bez sasluanja okrivljenog.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere. Sud je duan da
prilikom prvog sasluanja okrivljenog poui o pravu na branioca.
Upotreba jezika u prekrajnom postupku
Sud vodi postupak na srpskom jeziku i u tom postupku koristi iriliko pismo, a latiniko pismo u
skladu sa zakonom.
Na podrujima na kojima je u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne
manjine postupak se na zahtev stranke vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.

39
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, koji su dravljani
Republike Srbije, obezbedie im se preko prevodioca prevoenje toka postupka na njihov jezik.
Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu dravljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka
prate preko prevodioca i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.
O pravu na prevoenje i voenje postupka na svom jeziku ili jeziku koji razume pouie se lice iz st.
2. do 4. ovoga lana, koje se moe odrei tog prava ako razume jezik na kome se vodi prekrajni
postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika.
Prevoenje obavlja prevodilac koga odredi sud koji vodi prekrajni postupak sa liste sudskih
prevodilaca, a ukoliko to nije mogue, prevoenje e izvriti drugo lice uz pristanak stranke.
Dvostepenost prekrajnog postupka
Protiv odluka prekrajnog suda i odluka koje u prekrajnom postupku donosi komisija iz lana 87. stav
2. taka 1) ovog zakona, moe se izjaviti alba drugostepenom prekrajnom sudu, odnosno uloiti
prigovor u skladu sa ovim zakonom.
Odluka doneta u prekrajnom postupku postaje pravnosnana danom donoenja presude
drugostepenog prekrajnog suda, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Protiv odluka drugostepenog prekrajnog suda nije dozvoljena alba.
Zabrana preinaenja na gore
Ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izreenu
sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u ponovljenom postupku moe doneti nepovoljnija
presuda za okrivljenog.
Naknada tete neopravdano kanjenom i neosnovano zadranom licu
Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je neosnovano zadrano ima pravo na naknadu tete
koja mu je time priinjena, kao i druga prava utvrena zakonom.
Po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove pravosua, sprovodi postupak
radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade, a ako sporazum ne bude postignut u
roku od tri meseca od podnoenja zahteva, oteeni moe podneti tubu za naknadu tete nadlenom
sudu.
Pravna pomo
Sudovi koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima i drugim sudovima pruati pravnu
pomo u poslovima iz svoje nadlenosti.
Organi unutranjih poslova, drugi organi uprave i drugi organi i organizacije duni su sudovima koji
vode prekrajni postupak, pruati pravnu pomo i izvravati njihove naloge u poslovima iz svoje
nadlenosti.
Sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i
drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekrajnog postupka.
Shodna primena Zakonika o krivinom postupku
Na prekrajni postupak shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivinom postupku, ako ovim ili
drugim zakonom nije drukije odreeno.

40
9. NADLENOST ZA VOENJE PREKRSAJNOG POSTUPKA
Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi koji predstavljaju sudove posebne
nadlenosti. Izuzetak predstavlja postupak za prekraje iz oblasti javnih nabavki koji u prvom stepenu
vodi Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki kao i postupak izdavanja
prekrajnog naloga od strane ovlaenog organa ili lica.
Drugostepeni postupak po albi vodi Prekrajni apelacioni sud.
Ako je prekraj uinjen ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova, nadlean je onaj sud koji je
prvi zapoeo postupak.
Ako je prekraj uinjen ili pokuan na domaem brodu ili vazduhoplovu, za voenje prekrajnog
postupka je mesno nadlean sud na ijem podruju se nalazi domaa luka ili vazduno pristanite u
kojima se zavrava putovanje uinioca prekraja (putnika).
Sud po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da u odreenom
predmetu nije nadlean da postupa, reenjem se oglaava nenadlenim i bez odlaganja predmet
dostavlja onom sudu za kojeg smatra da je nadlean. Ako sud kome je predmet dostavljen smatra da ni
on nije nadlean u tom predmetu, pokree se postupak za reavanje sukoba nadlenosti o kom
odluuje Prekrajni apelacioni sud svojim reenjem.

15. PRESUDA I DRUGE ODLUKE PRVOSTEPENOG PP

Prekrajni postupak zavrava se donoenjem osuujue ili oslobaajue presude.
Presuda, odnosno reenje zasniva se na izvedenim dokazima i injenicama koje su utvrene u
postupku.
Odluka u prekrajnom postupku odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekrajnog
postupka tereti i samo na prekraj koji je predmet podnetog zahteva.
Ako nakon pokretanja prekrajnog postupka pravno lice protiv koga se vodi postupak, prestane da
postoji, podnosilac zahteva za pokretanje postupka moe usmeriti zahtev protiv njegovog pravnog
sledbenika.
Obustava prekrajnog postupka
Prekrajni postupak moe da se zavri i reenjem o obustavi kad sud utvrdi:
1) da je prekrajni postupak voen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka nije bio ovlaen za njegovo podnoenje;
2) da sud nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka;
3) da je okrivljeni za istu radnju ve pravnosnano kanjen, osloboen odgovornosti u prekrajnom
postupku ili je prekrajni postupak pravnosnano obustavljen, ali ne zbog nenadlenosti;
4) da je okrivljeni u krivinom postupku, odnosno u postupku po privrednom prestupu pravnosnano
osloboen ili oglaen krivim za istovetan dogaaj koje obuhvata i obeleje prekraja;
5) da okrivljeni ima diplomatski imunitet;
6) da je nastupila zastarelost za voenje prekrajnog postupka;
41
7) da je okrivljeni u toku prekrajnog postupka umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice prestalo da
postoji a nema pravnog sledbenika;
8) da je ovlaeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka pre
pravnosnanosti odluke.
Prekrajni postupak e se obustaviti i u drugim zakonom odreenim sluajevima.
Donoenje presude kojom se okrivljeni oglaava odgovornim
Presuda kojom se okrivljeni oglaava odgovornim za prekraj donosi se kad se u prekrajnom
postupku utvrdi postojanje prekraja i odgovornost okrivljenog za taj prekraj.
Donoenje presude kojom se okrivljeni oslobaa odgovornosti
Presudu kojom se okrivljeni oslobaa odgovornosti sud e doneti:
1) ako delo za koje se tereti po propisu nije prekraj;
2) ako ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost okrivljenog;
3) ako nije dokazano da je okrivljeni uinio prekraj za koji je protiv njega podnet zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka.
Objavljivanje presude
Presuda se objavljuje usmeno ako je okrivljeni prisutan, a pisano izraena presuda sa obrazloenjem
dostavie se okrivljenom i podnosiocu zahteva samo ako to zahtevaju.
Izjava o odricanju od prava na albu daje se na zapisnik i mora sadrati potpise okrivljenog i sudije.
Presuda za vie prekraja
Ako se prekrajni postupak vodi zbog vie prekraja, u presudi e se navesti za koje se prekraje
okrivljeni oglaava odgovornim, a za koje se oslobaa odgovornosti ili se postupak obustavlja.
Dostavljanje presude uesnicima u postupku
Pisano izraena presuda dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama o dostavljanju
ovog zakona.
Presuda se dostavlja oteenom koji nije podnosilac zahteva ako je odlueno o imovinskopravnom
zahtevu, licu iji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izreena mera oduzimanja
imovinske koristi.
Dostavljanje usmeno saoptene presude okrivljenom
Ako okrivljeni zatrai da mu se dostavi otpravak presude, sudija je duan da mu otpravak dostavi u
roku od osam dana od dana izrade presude.

11. REDOVNI PRAVNI LEK I VANREDNI PRAVNI LEKOVI

alba
alba predstavlja redovni pravni lek u prekrajnom pravu. alba se u roku od 8 dana od dana
dostavljanja podnosi protiv presude prekrajnog suda ili reenja Republike komisije za zatitu prava u
postupcima javnih nabavki, Prekrajnom apelacionom sudu.

42
albu mogu izjaviti okrivljeni,njegov branilac i podnosilac zahteva. U korist okrivljenog albu mogu
izjaviti : njegov brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj,
hranitelj, lice s akojim okrivljeni ivi u vanbranoj zajednici.. U korist okrivljenog pravnog lica albu
moe izjaviti predstavnik pravnog lica i njegov zakonski zastupnik ( direktor). Ako je izreena zatitna
mera oduzimanja predmeta iji vlasnik nije okrivljeni, vlasnik predmeta moe izjaviti albu samo u
pogledu odluke o toj meri.
Reavajui po albi, Prekrajni apelacioni sud moe albu : reenjem odbaciti, odbiti kao neosnovanu i
presudom potvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti a prvostepenu odluku presudom preinaiti ili
reenjem ukinuti.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka
Ponavljanje je mogue ako se pranosnanom sudskom odlukom dokae da je odluka zasnovana na
lanoj ispravi ili na lanom iskazu svedoka ili vetaka koji su u konkretnom sluaju imali odluan
dokazni znaaj. Ponavljanje je mogue traiti ako se pravnosnano sudskom odlukom dokae da je
odluka doneta usled krivinog dela sudije ak i ukoliko je npr usled primljenog mita slubenog lica
okrivljeni osloboen.
Ponavljanje je mogue ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji bi doveli do drugaije
odluke da su ranije bili poznati.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka podnosi kanjeni ili lica koja su i inae ovlaena da u
njegovu korist izjave albu, u subjektivnom roku od 60 dana od dana saznanja za postojanje neke od
okolnosti koja omoguava podnoenje zahteva. Zahtev nije mogue podneti nakon proteka
objektivnog roka od 2 godine.
Zahtev za zatitu zakonitosti
Zahtev za zatitu zakonitosti se moe podneti protiv pravnosnane presude ako je povreen zakon ili
drugi propis o prekraju ili ako je u konkretnom sluaju bio primenjen zakon za koji je odlukom
Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog
prava i potvrenim meunarodnim ugovorima. Moe ga podneti samo Republiki javni tuilac, kako u
korist tako i na tetu kanjenog u roku od 3 meseca od dana dostavljanja presude. O zahtevu odluuje
Vrhovni kasacioni sud.

12. PREKRSAJNE ODREDBE O MALOLETNICIMA

Prema maloletniku koji u vreme kada je uinio prekraj nije navrio etrnaest godina (dete) ne moe
se voditi prekrajni postupak.
Na maloletnika starosti od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest godina koji uini prekraj,
primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim
odredbama.
Odgovornost roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja deteta i maloletnika
Kada je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja,
odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogunosti da takav nadzor vre, roditelji, usvojitelj, staratelj
odnosno hranitelj deteta kaznie se za prekraj kao da su ga sami uinili.
Zakonom se moe propisati da e za prekraj koji je uinio maloletnik odgovarati i roditelji, usvojitelj,
staratelj, odnosno hranitelj maloletnika starog od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest godina
43
ako je uinjeni prekraj posledica proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, a bili su u
mogunosti da takav nadzor vre.
Osim roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja, zakonom se moe propisati da e za prekraj
maloletnika odgovarati i druga lica za koja je propisana obaveza vrenja nadzora nad maloletnikom
koji je uinio prekraj.
Prekrajne sankcije prema maloletnicima
Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio etrnaest, a nije navrio esnaest godina (mlai
maloletnik) mogu se izrei samo vaspitne mere.
Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio esnaest godina, a nije navrio osamnaest
godina (stariji maloletnik) moe se izrei vaspitna mera, kazneni poeni ili kazna.
Ako je zbog prirode prekraja to neophodno, zatitna mera se moe izrei maloletniku uz vaspitnu
meru ili kaznu.
Samo sud moe maloletniku izrei vaspitnu meru, novanu kaznu, kaznene poene, kaznu
maloletnikog zatvora i zatitnu meru.
Vrste vaspitnih mera
Maloletnicima se mogu izrei sledee vaspitne mere:
1) mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze;
2) mere pojaanog nadzora.
Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama potrebno uticati na linost maloletnika
i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera.
Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije
vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo.
Ukor
Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naroito kad
se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i njegove spremnosti da ubudue ne ini prekraje
moe zakljuiti da e izreenom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere.
Pri izricanju ukora maloletniku e se ukazati na drutvenu neprihvatljivost njegovog postupka i
ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost izricanja i druge vaspitne mere.
Posebne obaveze
Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i
njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu ili vie posebnih obaveza i to:
1) da se izvini oteenom;
2) da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je prouzrokovao;
3) da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica koja na njega negativno utiu;
4) da se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;
5) da se radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi u nadlenu ustanovu za
osposobljavanje vozaa;
44
6) da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolokog, socijalnog ili
lokalnog znaaja;
7) da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki nadzor nastavnika.
U okviru obaveze iz stava 1. taka 2) ovog lana sud e odrediti visinu, oblike i nain popravljanja
tete, pri emu lini rad maloletnika na popravljanju tete moe trajati najvie do 20 asova u periodu
od mesec dana i mora biti tako rasporeen da ne smeta redovnom kolovanju ili zaposlenju
maloletnika.
Sud e prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispunjenja odreenih
obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom.
Izvrenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor organa nadlenog za poslove starateljstva koji o
izvravanju obaveza obavetava sud.
Mere pojaanog nadzora
Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se prema maloletniku izvri trajnija
mera vaspitanja.
Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud e izrei ako su roditelji,
usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogunosti su
da ovakav nadzor vre i to se od njih s osnovom moe oekivati.
Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad maloletnikom, maloletniku e
se izrei pojaan nadzor organa starateljstva.
Mere pojaanog nadzora mogu trajati najmanje tri meseca, a najdue jednu godinu.
Kanjavanje starijih maloletnika
Starijem maloletniku moe se izrei kazna samo ako je u vreme kada je uinio prekraj, prema svojoj
duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog
teih posledica prekraja ili veeg stepena krivice ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.
Kazna maloletnikog zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno pri emu se mora imati u
vidu priroda prekraja, line osobine i ponaanje maloletnika.
Kazna maloletnikog zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moe biti dua od 30 dana.
Maloletnom uiniocu prekraja ne moe se izreena novana kazna zameniti kaznom maloletnikog
zatvora, ve e se naplatiti prinudnim putem, u skladu sa zakonom.
Prekrajni sud je obavezan da organ starateljstva nadlean prema prebivalitu maloletnika obavesti o
izreenoj vaspitnoj meri ili kazni maloletnom uiniocu prekraja.
Dejstvo punoletnosti
Ako je maloletni uinilac prekraja pre ili u toku prekrajnog postupka postao punoletan, primenjivae
se odredbe o maloletnicima, osim odredaba o vaspitnim merama.
Ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera,
obustavlja se izvrenje te mere.

45
 PRIVREDNI PRESTUPI

1. Pojam i obelezje PP

46
Privredni prestup je drutveno tetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je
prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa odreena
kao privredni prestup.
Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadri
obeleja privrednog prestupa odreena propisom, predstavlja neznatnu drutvenu tetnost zbog malog
znaaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti tetnih posledica.
Privredni prestupi odreuju se, u granicama ustavom utvrenih ovlaenja, zakonima RS odnosno
autonomnih pokrajina i uredbama njihovih izvrnih vea donesenim na osnovu zakona (u daljem
tekstu: uredbe).
Propis kojim se odreuje privredni prestup sadri obeleja privrednog prestupa i kaznu koja se za
privredni prestup izrie.
Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga sankcija za delo koje, pre nego to je uinjeno, nije bilo
odreeno kao privredni prestup zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona i za koje tim
propisom nije bilo odreeno kako e se kazniti uinilac tog privrednog prestupa.

2. SUBJEKTI ODGOVORNOSTI ZA PRIVREDNE PRESTUPE

Za privredni prestup moe biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.
Drutveno-politike zajednice i njihovi organi, drugi dravni organi i mesne zajednice ne mogu biti
odgovorni za privredni prestup.
Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se predvideti da za odreeni privredni prestup
odgovara odgovorno lice u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj
zajednici.
Strano pravno lice i odgovorno lice u stranom pravnom licu odgovorni su za privredni prestup ako
strano pravno lice ima predstavnitvo na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, ili
ako je privredni prestup uinjen njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je odreen
privredni prestup nije to drugo predvieno.
Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se predvideti da sva ili samo neka pravna lica
mogu biti odgovorna za taj privredni prestup.
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome je poveren odreen krug poslova u
oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu, odnosno u organu drutveno-politike
zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici.
Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se odrediti koje odgovorno lice odgovara za taj
privredni prestup.
Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvrenja privrednog prestupa dolo radnjom
ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog
lica koje je bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice koje se nalazi pod steajem ali mu se ne moe izrei kazna nego samo zatitna odgovorno
je za privredni prestup, bez obzira da li je privredni prestup uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog
postupka, mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.

47
Odgovorno lice je odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvren njegovom radnjom
ili njegovim proputanjem dunog nadzora iako je ono pri tom postupilo sa umiljajem ili iz nehata,
ako propisom kojim je odreen privredni prestup nije predvieno da se privredni prestup moe uiniti
samo sa umiljajem.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u
pravnom licu ili u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj
zajednici, ni zato to je otvoren steaj nad pravnim licem ili to je nastala nemogunost kanjavanja
pravnog lica usled njegovog prestanka.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne postoji ako je postupalo po nareenju drugog
odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog
propisa ili opteg akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje privrednog prestupa.
Odgovorno lice koje je pravnosnano oglaeno krivim za krivino delo koje ima obeleja privrednog
prestupa, nee se kazniti za privredni prestup.
Odgovornost za pokuaj privrednog prestupa postoji ako je propisom kojim se odreuje privredni
prestup izriito odreeno da e se kazniti za pokuaj.

3. SISTEM SANKCIJA KOJE SE IZRIU ZA PP

1.Novcana kazna
2.Uslovna osuda
3.Zastitne mere

4. NOVCANA KAZNA
Za privredni prestup moe se propisati samo novana kazna.
Visina novane kazne za pravno lice moe se propisati i u srazmeri sa visinom uinjene tete,
neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom
sluaju najvea mera novane kazne moe biti do dvadesetostrukog iznosa uinjene tete, neizvrene
obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Pri odmeravanju kazne odgovornom licu shodno e se primenjivati odredbe Krivinog zakona.
Sud moe pravnom licu ili odgovornom licu da pootri kaznu predvienu za uinjeni privredni prestup
do dvostrukog iznosa najvee mere predviene kazne, ako se uinilac nalazi u viestrukom povratu.
Viestruki povrat za pravno lice postoji ako je pravno lice ve bilo najmanje dva puta osuivano za
srodne privredne prestupe na kazne preko 20.000 dinara i ako od poslednje pravnosnano izreene
kazne nije proteklo vie od pet godina.
Viestruki povrat za odgovorno lice postoji ako je za srodna krivina dela ili privredne prestupe bilo
najmanje dvaput osuivano na kaznu zatvora ili novanu kaznu preko 4.000 dinara, ako od poslednje
izdrane kazne zatvora, odnosno pravnosnano izreene novane kazne nije prolo vie od pet godina i
ako uinilac pokazuje sklonost za vrenje takvih krivinih dela, odnosno privrednih prestupa.
Pri odluivanju da li e pootriti kaznu, sud e posebno imati u vidu okolnosti pod kojima je privredni
prestup uinjen i teinu posledica koje su nastupile.
48
Sud moe odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup (ublaavanje
kazne), kad to predvia ovaj zakon ili propis kojim je odreen privredni prestup, ili ako nae da
postoje naroito olakavajue okolnosti.
U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne koji ne moe biti krai od 15 dana niti dui od tri
meseca.

5. Uslovna osuda
Pravnom licu i odgovornom licu za uinjeni privredni prestup sud moe izrei uslovnu osudu.

6. Vrste zatitnih mera

Za privredne prestupe mogu se izrei sledee zatitne mere:
1) javno objavljivanje presude;
2) oduzimanje predmeta;
3) zabrana pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou;
4) zabrana odgovornom licu da vri odreene dunosti.
Sud moe uiniocu privrednog prestupa izrei jednu ili vie zatitnih mera kad postoje ovim zakonom
predvieni uslovi za njihovo izricanje.
Zatitne mere mogu se izrei samo ako je uiniocu izreena kazna, ako ovim zakonom nije drukije
odreeno.
Zatitne mere javnog objavljivanja presude i oduzimanja predmeta mogu se izrei i uz uslovnu osudu.
Zatitnu meru javnog objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost
upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot
ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost prometa ili drugi interes privrede.
Sud odluuje, prema znaaju privrednog prestupa i potrebi obavetavanja javnosti, da li e se presuda
objaviti putem tampe, radija ili televizije ili putem vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li
e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da nain objavljivanja
omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba objaviti.
Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere
javnog objavljivanja presude.

7. OPTE ODREDBE o postupku za PP

Novanu kaznu, uslovnu osudu i zatitne mere za uinjeni privredni prestup moe izrei samo
nadleni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu.
Postupak za privredne prestupe pred sudom pokree javni tuilac.
Ako javni tuilac ne pokrene postupak, odnosno u toku postupka odustane od gonjenja, oteeni moe
pokrenuti, odnosno nastaviti postupak za privredni prestup ako je podneo predlog za ostvarivanje
imovinsko-pravnog zahteva.
49
Za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica pokree se i sprovodi jedinstveni postupak.
Pokretanje i sprovoenje postupka samo protiv pravnog lica ili samo protiv odgovornog lica mogue
je ako postoje zakonski razlozi za gonjenje samo jednog od njih, ili ako se protiv odgovornog lica vodi
postupak za krivino delo koje ima obeleja privrednog prestupa.
Za pravno lice u postupku uestvuje njegov predstavnik.
Pravno lice i odgovorno lice mogu u postupku imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.
U smislu ovog zakona:
- oteeni je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo privrednim prestupom povreeno;
- tuilac je javni tuilac i oteeni kao tuilac;
- stranka je tuilac, okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice;
- izraz okrivljeni upotrebljava se kao opti naziv za okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice;

8. NADLENOST SUDA u postupku za PP

Sudovi sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreene zakonom.
Mesna nadlenost
Mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite okrivljenog pravnog lica. U sluaju
sumnje, kao sedite smatra se mesto u kome se nalaze organi upravljanja pravnim licem.
(Ako okrivljeno pravno lice van svog sedita ima u svom sastavu organizaciju, odnosno jedinicu koja
nema svojstvo pravnog lica, a privredni prestup, propisan saveznim propisom, izvri odgovorno lice u
toj organizaciji, odnosno jedinici, pored suda iz stava 1. ovog lana, mesno nadlean je i sud na ijem
se podruju nalazi ta organizacija,
Ako se postupak vodi protiv odgovornog lica u organu drutveno-politike zajednice ili u drugom
dravnom organu, ili u mesnoj zajednici, mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite
tog dravnog organa, odnosno mesne zajednice (lan 65), odnosno sud na ijem je podruju izvren
privredni prestup (lan 66).
Ako se za privredni prestup sudi stranom pravnom licu, odnosno odgovornom licu u tom pravnom
licu, mesno nadlean je sud na ijem se podruju u Jugoslaviji nalazi predstavnitvo tog pravnog lica,
odnosno sud na ijem je podruju prevoznim sredstvom uinjen privredni prestup.
Posle zakazivanja glavnog pretresa, sud se ne moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno
nenadlenim.
Prigovor mesne nenadlenosti moe se staviti najkasnije do poetka glavnog pretresa.
Ako se po odredbama ovog zakona ne moe utvrditi koji je sud mesno nadlean, Savezni sud e
odrediti jedan od stvarno nadlenih sudova pred kojim e se sprovesti postupak.
O sukobu nadlenosti izmeu sudova reava zajedniki neposredno vii sud.
Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih je duan da preduzima radnje u
postupku za koje postoji opasnost zbog odlaganja.

50
9. OSNOVNE KARAKTERISTIKE GLAVNOG PRETRESA,TOK I PRESUDA
Predsednik vea, odnosno sudija pojedinac poziva na glavni pretres predstavnika okrivljenog pravnog
lica, okrivljeno odgovorno lice, njihove branioce, tuioca, oteenog i njegovog zakonskog zastupnika
ili punomonika, svedoke, vetake i tumaa, a, po potrebi, pribavlja i predmete koji treba da slue kao
dokaz na glavnom pretresu.
Predstavniku okrivljenog pravnog lica i okrivljenom odgovornom licu u pozivu se naznauje da na
glavni pretres mogu doi sa dokazima odbrane ili da dokaze blagovremeno saopte sudu kako bi se oni
mogli pribaviti za glavni pretres. U pozivu se predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno
odgovorno lice upozoravaju da e se glavni pretres odrati u njihovom odsustvu ako za to postoje
zakonski uslovi (lan 111. stav 2), i pouie se da imaju pravo da uzmu branioca, ali da se zbog
nedolaska branioca na glavni pretres ili zbog uzimanja branioca tek na glavnom pretresu pretres ne
mora odloiti.
Okrivljenom pravnom licu i okrivljenom odgovornom licu dostavlja se uz poziv i prepis optunog
predloga.
Poziv za glavni pretres mora se dostaviti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa
ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje tri dana.
Glavni pretres se dri u seditu suda, u sudskoj zgradi.
Ako su u pojedinim sluajevima prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za odravanje pretresa,
predsednik suda moe odrediti da se glavni pretres dri u drugoj zgradi.
Po odobrenju predsednika suda, glavni pretres se moe odrati u mestu van sedita suda, ako je to u
interesu lakeg sprovoenja dokaznog postupka i ako je to mesto na podruju suda nadlenog za
suenje.
Glavni pretres pred sudijom pojedincem moe se odrati u odsustvu javnog tuioca. U tom sluaju
oteeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optubu u granicama optunog predloga.
Ako na glavni pretres ne doe oteeni kao tuilac, iako je uredno pozvan, ni njegov punomonik, sud
e reenjem obustaviti postupak.
Ako su predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice uredno pozvani, a ne dou
na glavni pretres niti svoj izostanak opravdaju, sud moe narediti da se prinudno dovedu. Ako se
dovoenje ne bi moglo odmah izvriti, sud e pretres odloiti i narediti da se na idui pretres prinudno
dovedu.
Sud moe odluiti da se glavni pretres odri u odsustvu okrivljenog odgovornog lica koje je uredno
pozvano, ako je ono bilo ranije ispitano a sud nae da njegovo prisustvo nije nuno. Pod istim
uslovima glavni pretres moe da se odri i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika okrivljenog
pravnog lica.
Kad postoje uslovi za odlaganje glavnog pretresa, sud moe odluiti da se glavni pretres odri ako bi
se prema dokazima koji se nalaze u spisima imala doneti presuda kojom se optuba odbija ili se
okrivljeni oslobaa od optube.
Ako se glavni pretres dri u odsustvu okrivljenog odgovornog lica ili predstavnika okrivljenog
pravnog lica, proitae se raniji zapisnik o njegovom sasluanju.
Glavni pretres moe se odrati iako ne doe uredno pozvani branilac okrivljenog pravnog lica,
odnosno okrivljenog odgovornog lica.
51
 Glavni pretres poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga. Posle toga sasluava se
predstavnik okrivljenog pravnog lica, a zatim se ispituje okrivljeno odgovorno lice. Sasluanju
predstavnika okrivljenog pravnog lica ne moe da prisustvuje okrivljeno odgovorno lice koje jo nije
ispitano.
Sud moe narediti da se predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice suoe, ako
se njihovi iskazi ne slau u vanim injenicama.
Sud moe odluiti, iako stranke nisu saglasne, da se umesto neposrednog sasluanja svedoka ili
vetaka koji nije prisutan proita zapisnik o njegovom ranijem sasluanju. Tako e sud postupiti i kad
svedok ili vetak nije bio pozvan na glavni pretres.
Po zavrenom dokaznom postupku, a posle rei tuioca i oteenog, daje se re braniocu okrivljenog
pravnog lica i predstavniku tog lica, a zatim braniocu okrivljenog odgovornog lica i okrivljenom
odgovornom licu.
Po zakljuenju glavnog pretresa, sud e odmah izrei presudu i objaviti je sa bitnim razlozima.
PRESUDA
U presudi kojom se okrivljeni oglaava odgovornim sud e izrei:
1) za koje se delo okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice oglaavaju odgovornim, uz
navoenje injenica i okolnosti koje ine obeleja privrednog prestupa;
2) koji su propisi o privrednom prestupu primenjeni;
3) na koju se kaznu osuuje okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice;
4) odluku o osloboenju od kazne;
5) odluku o uslovnoj osudi;
6) odluku o zatitnim merama;
7) odluku o oduzimanju imovinske koristi;
8) odluku o trokovima postupka i o imovinskopravnom zahtevu.
(2) U presudi se naznauje rok u kome se novana kazna ima platiti.
Okrivljeno odgovorno lice moe se osuditi da naknadi samo one trokove postupka koje je
prouzrokovalo svojom krivicom.
Ako je neki dokaz izveden iskljuivo u korist okrivljenog odgovornog lica, trokovi izvoenja dokaza
padaju na teret budetskih sredstava suda.

10. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA, SKRAENI POSTUPAK, POSEBNI

POSTUPCI I USLOVI ZA IZVRENJE ODLUKA.
alba protiv presude i reenja
Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlaena lica mogu izjaviti albu u roku od osam dana od
dana dostavljanja prepisa presude.
Blagovremeno izjavljena alba ovlaenog lica odlae izvrenje presude.

52
Ako zakonom nije drukije odreeno, alba protiv reenja izjavljuje se u roku od tri dana od dana
dostavljanja reenja.
alba protiv presude ili reenja moe se izjaviti samo pismeno.
albu mogu da izjave stranke, branilac, oteeni i nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik
oduzetog predmeta, odnosno korisnik oduzetog drutvenog sredstva.
Javni tuilac moe izjaviti albu ne samo na tetu nego i u korist okrivljenog pravnog lica, odnosno
okrivljenog odgovornog lica.
Oteeni moe izjaviti albu samo u pogledu odluke suda o trokovima postupka.
Ako je javni tuilac preuzeo gonjenje od oteenog kao tuioca, oteeni moe izjaviti albu zbog svih
osnova zbog kojih se presuda moe pobijati.
Branilac moe izjaviti albu i bez posebnog ovlaenja okrivljenog pravnog lica, odnosno okrivljenog
odgovornog lica, ali ne i protiv njihove volje.
Drugostepeni sud odluuje o albi samo na sednici vea.
Drugostepeni sud moe preinaiti odluku prvostepenog suda i ako nae da je prvostepeni sud
pogreno ocenio isprave ili dokaze koje nije sam izveo, a odluka prvostepenog suda je zasnovana na
tim dokazima.
Tuilac moe na sednici vea u celini ili delimino odustati od optube ili izmeniti optuni predlog u
korist okrivljenog. Ako je javni tuilac odustao od optube u celini, predsednik vea e o tome
obavestiti oteenog i pozvati ga da se u roku od osam dana izjasni da li hoe da produi gonjenje.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena alba.
Ponavljanje postupka
Postupak dovren pravnosnanom presudom, odnosno pravnosnanim reenjem o privrednom
prestupu donesenim u skraenom postupku, moe se ponoviti.
Pored sluajeva predvienih u lanu 404. Zakona o krivinom postupku, postupak se moe ponoviti i
ako se utvrdi da je odgovorno lice koje je osueno za privredni prestup za istu radnju pravnosnano
osueno u krivinom postupku (lan 14).
Zahtev za zatitu zakonitosti
Protiv pravnosnane sudske odluke kojom je povreen ovaj zakon ili propis o privrednom prestupu,
kao i protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnanoj sudskoj odluci, nadleni javni tuilac,
moe podii zahtev za zatitu zakonitosti.
O zahtevu za zatitu zakonitosti reava sud odreen republikim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Savezni sud reava o zahtevu za zatitu zakonitosti zbog povrede ovog zakona ili saveznog propisa o
privrednom prestupu, ako je odluku doneo sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nadlean za
reavanje u drugom stepenu.
Sud reava o zahtevu za zatitu zakonitosti i kad je odlukom tog suda povreen i savezni i republiki,
odnosno pokrajinski propis. Protiv presude tog suda moe se, zbog povrede ovog zakona ili saveznog
propisa o privrednom prestupu, podii zahtev za zatitu zakonitosti o kome reava Savezni sud.
Zahtev za zatitu zakonitosti o kome reava Savezni sud podie savezni javni tuilac.

53
Zahtev za zatitu zakonitosti o kome reava sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini podie
javni tuilac, odreen republikim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Ako nadlean javni tuilac u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nije podigao zahtev za zatitu
zakonitosti zbog povrede ovog zakona ili saveznog propisa o privrednom prestupu zato to je naao da
nema osnova za to, taj zahtev moe podii savezni javni tuilac pred Saveznim sudom.
Zahtev za zatitu zakonitosti moe podii javni tuilac u roku od est meseci od dana kad je strankama
dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva, odnosno u roku od est meseci od
dana kad je stranci saoptena odluka republikog, odnosno pokrajinskog javnog tuioca da nije naao
osnov za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti (lan 132).
Savezni sud moe zahtevati od suda nadlenog za izvrenje da odloi izvrenje odluke, odnosno da
prekine ve zapoeto izvrenje do donoenja odluke o podignutom zahtevu.

KRIVINA DELA I KRIVINI POSTUPAK

1. Opti pojam krivinog dela i njegovi elementi

KRIVINO DELO JE RADNJA KOJA JE U ZAKONU PREDVIENA KAO KRIVINO DELO,
KOJA JE PROTIVPRAVNA I KOJA JE SKRIVLJENA
Ovako odredjen opsti pojam ima 4 elementa: radnju, predvidjenost u zakonu, protivpravnost i krivicu:
1. Radnja
2. Predvienost u zakonu
3. Protivpravnost
4. Krivica
Elementi su medjusobno tesno povezani tako da predstavljaju celinu. Odnos radnje I tri ostala
elementa su povezani u smislu sto je

54
Radnja je noseci element, a ostala tri elementa su oni atributi radnje, odredjuju kakva radnja mora biti
da bi bila krivicno delo.
Redosled elemenata nije dat proizvoljno I ne moze se menjati. Uvek se zapocinje sa radnjom a
zavrsava krivicom. 4 elementa su 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proci da bi se konstatovalo da
je ucinjeno krivicno delo.
Prvo se utvrdjuje da li neka radnja ispunjava usluve za radnju krivicnog dela
Predvidjenost u zakonu veliki broj ljudskih radnji svodi na jedan relativno ogranicen krug.
Na sledecem stepenu se ispituje nije li islkjucena protivpravnost. Ukoliko ne postoji ni jedan od
osnova za iskljucenje protivpravnosti moze se konstatovati da je ucinjeno krivicno nepravo ili krivicno
delo u objektivnom smislu.
Utvrdjivanje krivice ucinioca je poslednji nivo na kome se donosi konacna ocean.
Radnja, predvidjenost I protivpravnost mogu postojati bez krivice ali nema krivice ukoliko nisu
ostvareni objektivni elementi (radnja, predvidjenost I protivpravnost).

2.Subjekt i objekt krivinog dela

Subjekt krivicnog dela je uvek obuhvacen zakonskim opisom krivicnog dela. Nemoguce je neku
radnju propisati kao krivicno delo, a da se kao bitan element bica ne predvidi njegov subjekat.
Prilikom odredjivanja subjekta krivicnog dela, nas zakonodavac se koristi izradom ko tj. Subject
krivicnog dela je svako ko preduzima radnju krivicnog dela.
Subjekt ili ucinilac krivicnog delaje covek koji preduzima radnju izvrsenja (izvrsilac) ili radnju
saucesnistva (saucesnik). Izvrsilac je onaj ko ostvaruje bitne elemente bica krivicnog dela sadrzane u
zakonskom opisu. Subjekt obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju krivicnog dela.
Subjektom se smatra I ono lice koje se prilikom izvrsenja krivicnog dela posluzilo zivotinjom,
mehanickom ili prirodnom silom.
Postoje dve vrste objekta krivicnog dela. Zastitni object i object radnje. Zastitni object je znacajniji za
krivicno pravo jer je vezan za zastitnu funkciju koju obavlja krivicno pravo.
ZASTITNI OBJEKT predstavlja odredjena dobra kojima se krivicnim pravom pruza zastita. On moze
biti opsti i grupni.
Opsti zastitni objekt predstavlja dobro, interes, vrednost koja se stiti krivicnim pravom i protiv kojeg
je krivicno delo usmereno. Opsti zastitni object predstavlja ona dobra kojima se pruza zastita kroz sva
propisana krivicna dela.
Nosilac (titular) zastitnog objektaje pojedinac ili drzava odnosno drustvo.
Opsti zastitni object jesu osnovna dobra coveka I ona drustvena dobra koja su u funkciji postojanja I
ostvarivanja osnovnih dobara coveka.
Pravo na slobodu, da se bude slobodno ljudsko bice, pravo na egzistenciju, pravo na nepovredivost
zivota I telaUtvrdjivanje osnovnih ljudskih prava je prvi korak ka njihovoj krivicnopravnoj zastiti.
Grupni zastitni object jesu ona dobra koja su zajednicka za odredjenu grupu krivivnih dela, npr. Zivot
I telo, imovina, cast, ugled, privreda

55
Grupni zastitni objelt predstavlja osnovni kriterijum za klasifikaciju krivicnih dela I njihovo
svrstavanje u okviru pojedinih glava u posebnom delu.
Sva krivicna dela u okviru jedne grupe predstavljaju povredu ili ugrozavanje istog zastitnog objekta.
OBJEKT RADNJE je fizicki predmet na kome se ostvaruje radnja krivicnog dela npr. Tudja pokretna
stvar (kod kradje ili utaje). Taj fizicni predmet obuhvata I lice. U tom slucaju se object radnje naziva
pasivni subject
Sva krivicna dela imaju zastitni object, a object radnje imaju samo ona krivicna dela kod kojih je to
izricito predvidjeno kao njihov bitan element.
Prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivicna dela iz 2008. pravno lice moze biti subject
krivicnog dela. Ali je zadrzano I resenje prema kome pravno lice predstavlja subject privrednog
prestupa.

3.Predvienost u zakonu-bie krivinog dela i uslovi kanjivosti

Da bi postojalo krivicno delo moraju biti ostvarena bitna obelezja zakonskog opisa krivicnog dela.
Bice krivicnog dela obuhvata skup obaveznih obelezja koje cine posebne pojmove pojedinih krivicnih
dela. Umesto bica moglo bi se govoriti o pojmu kradje, ubistva, klevete
Moglo bi se reci da bie krivicnog dela predstavlja most izmedju opsteg I posebnog dela.
Bice krivicnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivicnog dela. Propisivanje nekog krivicnog
dela vrsi se tako sto se u zakonu odredjuju njegova konstutivna obelezja.
Obelezja bica krivicnog dela mogu biti objektivna i subjektivna.
Objektivna obelezja: radnja izvrsenja, posledica, predmet radnje, sredstvo, nacin izvrsenja, licno
svojstvo, licni odnos, vreme i mesto.
Objektivna obelezja mogu bit deskriptivna kada se mogu opaziti culima I normativna kada njihov
pojam zavisi od pravne norme.
Subjektivna obelezja su umisljaj/nehat i namera/pobuda
Umisljaj I nehat: prihvaceno je shvatanje o dvostrukoj ulozi umusljaja I nehata, jednom kao bitnih
elemenata bica krivicnog dela a drugi put kao oblika krivice.
Namera I pobuda: namera da se kradjom pribavi protivpravna imovinska korist. Postojanje namere je
nezamislivo bez umisljaja. Namera predpostavlja postojanje umusljaja usmeravajuci ga na ostvarenje
odredjenog cilja.
Nehatna krivicna dela ne sadrza nameru I pobudu ali nehat, tamo gde je predvidjen predstavlja
subjektivno obelezje. Nehatna krivicna dela po pravilu nemaju samostalno bice. Njihov zakonski opis
polazi od zakonskog opisa umisljajnog dela, s tim sto se kao subjektivni elemenat umesto umisljaja
predvidja nehat.
Uslovi kaznjivosti
Zakonom se pored bica krivicnog dela mogu propisati I odredjeni dopunski uslovi koji su, osim
ostvarenosti bica krivicnog dela neophobni da bi krivicno delo postojalo I da bi ucinilac mogao da
bude kaznjen.

56
1. Objektivni uslov inkriminacije ne predstavlja obelezje bice krivicnog dela iako se nalazi u
zakonskom opisu ali bez njega krivicno de one postoji. Kod krivicnog dela ucestvovanje u tuci
inkriminisano je samo ucestvovanje ukoliko je u tuci doslo do lisenja zivota ili teske telesne povrede.
Smrt ili teska telesna povreda nisu posledica krivicnog dela ucestvovanja u tuci, vec objektivni uslov
inkriminacije.
2. Licni osnovi islkjucenja propivpravnosti takodje nisu obelezje bica krivicnog dela vec dodatne
okolnosti koje uticu na kaznjavanje odnosno, nekaznjavanje odredjenih lica. Kod nekih krivicnih dela
propisuje se da odredjena lica nece biti kaznjena iako su ostvarena sva bitna obelezja krivicnog dela.
Kod neprijavljivanja pripremanja krivicnog dela nece se kazniti za ovo delo bracni drug ucinioca, brat
ili sestra. Ovo krivicno delo nece postojati ukoliko navedena lica ostvare bitna obelezja.
Kao I objektivni uslov inkriminacije, licni osnovi iskljucenja kaznjivosti ne spadaju u bice krivicnog
dela, ali su obuhvaceni zakonskim opisom.

4. Protivpravnost i osnovi koji iskljuuju protivpravnost, delo malog znaaja, nuna odbrana i
krajnja nuda
Delo malog znaaja
KZ kao jedan od osnova iskljucenja protivpravnosti predvidja institut dela malog znacaja.
Nije krivino delo ono delo koje, iako sadri obeleja krivinog dela, predstavlja delo malog znaaja.
Delo je malog znaaja ako je stepen krivice uinioca nizak, ako su tetne posledice odsutne ili
neznatne i ako opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije.
Iako se neko cinjenicno stanje moze u potpunosti podvesti pod zakonski opis nekog krivicnog dela,
mali znacaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivicne protivpravnosti u materijalnom smislu..
Nije krivicno delo ono delo koje je malog znacaja.
Cilj instituta dela malog znacaja jeste da iskljuci primenu krivicnog prava u odnosu na slucajeve u
kojima su ispunjena sve obelezja bica nekog krivicnog dela, ali se radi o tako beznacajnom delu da
primena krivicnih sankcija ocigledno nema svrh (sudija se ne brine o malim stvarima).
Osnovna predpostavka za primenu instituta dela malog znacaja jeste da su ostvarena sva bitna obelezja
bica nekog krivicnog dela. KZ pored ovog zahteva I ispunjenje 3 uslova:
1. da je stepen krivice ucinioca nizak
2. da su stetne posledice odsutne ili neznatne
3. da opsta svrha krivicnih sankcija ne zahteva izricanje krivicnih sankcija
ZID KZ iz 2009. ogranicava primenu institute delo malog znacaja samo na krivicna dela za koja je
propisana kazna zatvora do 5 godina ili novcana kazna
Nuna odbrana
Nuzna odbrana je jedan od najstarijih instituta opsteg dela krivicnog prava.
Nuzna odbrana je osnov iskljucenja protivpravnosti. Delo ucinjeno u nuznoj odbrani nije krivicno
delo.

57
Nuzna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da bi se od svog dobra ili od dobra drugog (nuzna
pomoc) odbio istovremeni protivpravan napad. Prihvaceno je da nuzna odbrana ima dva elementa:
napad i odbranu.
USLOVI NAPADA su da je napad: ponasanje coveka, uperen protiv nekog pravom zasticenog dobra,
protivpravan, istovremen I stvaran.
Napad preduzima covek i sastoji se u cinjenju, a samo izuzetno u necinjenju;
Napad mora biti uperen protiv pravom zasticenog dobra
Napda mora biti protivpravanb, protivan normama pravnog sistema. Nije dozvoljena nuzna
odbrana na nusnu odbranu osim u slucaju ekscesa.
Istovremenost postoji sve dok napad traje i neposredno pre napada
Napad mora stvarno postojati, a u suprotnom rec je o putativnoj nuznoj odbrani koja se resava
kroz institut stvarne zablude
USLOVI ODBRANE su da je kroz radnju odbrane ostvareno bice nekog krivicnog dela, da je
upravljena prema nekom napadacevom dobru, da je neophodno potrebna za odbijanje napada.
Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad ne povredivsi neko napadacevo dobro, onda nema
ni svrhe primenjivati institute nuzne odbrane;
Ako bi se napad odbio povredom dobra treceg lica, radilo bi se o krajnjoj nuzdi
Neophodno potrebna je ona odbrana s kojom se efikasno mogao odbiti napad uz najmanju
povredu napadacevog dobra
Prilikom nuzne odbrane potrebno je da se u sto vecoj meri stede napadaceva dobra ali napadnuti cesto
nije u stanju da izabere optimalan nacin odbrane. U tom pogledu, rizik snosi napadac.
Prekoracenje (eksces) granica nuzne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi elementi nuzne
odbrane osim onoga koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna. To je intenzivni eksces.
Prekoracenje predstavlja fakultativni osnov za ublazavanje kazne. A kada je prekoracenje izvrseno
usled jake prepast I razdrazenosti izazvane napadom, prekoracenje moze biti fakultativni osnov za
oslobodjenje od kazne.
Krajnja nuda
Krajnja nuzda je osnov iskljucenja protivpravnosti i predstavlja opsti osnov iskljucenja postojanja
krivicnog dela.
Krajnja nuzda postoji kada je delo ucinjeno da bi ucinilac od svog dobra ili od dobra drugog otklonio
istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla otkloniti, a da zlo koje je
ucinjeno nije vece od zla koje je pretilo.
Elementi nuzne odbrane su opasnost i otklanjanje opasnosti.
USLOVI OPASNOSTI su da se njome 1)ugrozava neko pravom zasticeno dobro, 2)da je neskrivljena,
da je 3)istovremena i da je 4)stvarna.
Pravom zasticeno dobro je zivot, telesni integritet, imovina.
Opasnost koja je neskrivljena znaci da se na krajnju nuzdu se ne moze pozvati onaj ko je sa
umisljajem ili iz nehata opasnost i izazvao
58
 Istovremenost postoji dok opasnost traje i neposredno pre opasnosti.
Opasnost mora stvarno postojati.
OTKLANJANJE OPASNOSTI: 1) nije se mogla na drugi nacin otkloniti 2)ucinjeno zlo nije vece od
zla koje je pretilo.
Za razliku od nuzne odbrane, od opasnosti se mora spasavati i bekstvom. Moraju se primeniti
ona sredstva otklanjanja opasnosti koja naj manje povredjuju dobra.
Ucinjeno zlo mora biti manje od zla koje je pretilo, a naj vise isto
Prekoracenje (eksces) granica krajnje nuzde postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra
vece vrednosti od vrednosti dobra od kojeg se otklanja opasnost. Prekoracenje je fakultativni osnov za
ublazavanje kazne, a ukoliko je prekrsenje ucinjeno pod narocito olaksavajucim okolnostima, ucinilac
se moze osloboditi.
Institut krajnje nuzde ne moze se primeniti u slucajevima u kojima je ucinilac bio duzan da se izlozi
opasnosti (policajci, vatrogasci, piloti, rudari)
Medjutim, ova lica nisu duzna da se izloze opasnosti ukoliko je ocigledno da bi u konkretnom slucaju
doslo do njihove smrti.

5. Krivica - Zakonski pojam I oblici(stepeni krivice) umiljaj I nehat

Umiljaj
Umisljaj je tezi stepen krivice I on se uvek zahteva za postojanje krivicnog dela.
Krivino delo je uinjeno sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje
ili kad je uinilac bio svestan da moe uiniti delo pa je na to pristao.
Iz zakonske definicije umisljaja proizilaze dve vrste umusljaja direktni i eventualni. Direktni umisljaj
postoji onda kada je ucinilac bio svestan svog dela i hteo je njegovo izvrsenje, a eventualni umisljaj
postoji onda kada je ucinilac bio svestan da moze uciniti delo pa je na to I pristao.
Voljni elemenat je postojanje odluke ucinioca da preduzme radnju kojom ce ostvariti krivicno delo.
On delo zeli, ili bar pristaje na njega.
DIREKTAN UMISLJAJ postoji onda kada je ucinilac bio svestan svog dela i htao njegovo izvrsenje.
Stepen intenziteta svesti I volje je visok. Izvrsilac je svestan i on hoce izvrsenje dela. On hoce
nastupanje posledice.
Moze se govoriti o nekoliko situacija u kojima postoji direktan umisljaj:
1. kada je ostvarenje bice krivicnog dela jedini, pravi cilj preduzimanja radnje
2. kada uciniocu ostvarenje bice jednog dela sluzi samo za postizanje nekog drugog cilja (ubije cuvara
banke da bi opljackao sef)
3. kada ucinilac hoce jedno ali sasvim izvesno, uz to delo dolazi do izvrsenja I drugog dela (bomba u
avionu)
EVENTUALNI UMISLJAJ postoji onda kada je ucinilac svestan da moze da ucini krivicno delo, pa
na to I pristaje.

59
Stepen intenziteta svesti I volje je slabije izrazen nego kod direktnog umisljaja. Ucinilac nije siguran
da je isprava koju upotrebljuje lazna, ali se saglasava I sa tom mogucnoscu.
Razlikovanje direktnog I eventualnog umisljaja je znacajno iz nekoliko razloga: 1)ima krivicnih dela
koja se mogu izvrsiti samo sa direktnim ili eventualnim umisljajem. 2) kod direktnog umisljaja je
stepen krivice visi, sto je od znacaja prilikom odmeravanja kazne.
Jedan od najvaznijih problema kod umisljaja, pa i krivice u celini je razgranicenje eventualnog
umisljaja I svesnog nehata.
Element svesti je isti I kod eventualnog umisljaja I svesnog nehata, razlika postoji u pogledu elementa
volje: kod eventualnog umisljaja ucinilac pristaje da ucini krivicno delo, a kod svesnog nehata on nece
nastupanje posledice.
Zakonodavac se izmedju vise teorija koje resavaju problem razgranicenja eventualnog umisljaja I
svesnog nehata, opredelio za teoriju pristajanja.
Za odredjivanje pojma pristajanje se koristi Frankova formula. Prema Frankovoj formuli postavlja se
pitanje da li bi ucinilac preduzeo radnju u slucaju da je znao da ce posledica nastupiti.
Ukoliko je ucinilac znao da ce preticanjem u nepreglednoj krivini dovesti u opasnost druge ucesnike u
saobracaju, pa se I pored toga odlucio na preticanje, znaci da se saglasio sa posledicom i postoji
eventualni umisljaj. Ukoliko bi se uzdrzao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret,
postojao bi svesni nehat.
Ukoliko bi se od cinjenja uzdrzao, rec je svesnom nehatu, a ako ne bi, rac je o eventualnom umisljaju.
Medjutim, znacaj ove teorije je u praksi mali jer se radi o dvostrukom hipotetickom pitanju na koje je,
u konkretnom, slucaju tesko dati odgovor.
Takodje, teorija pristajanja ne resava slucajeve kada je ucinilac potpuno ravnodusan u pogledu
nastupanja posledice. Ako je kroz ponasanje ucinioca doslo do izrazaja njegovo nepostovanje I
bezobzirnost prema tom dobru, rec je o eventualnom umisljaju, a ne o svesnom nehatu.
Alternativni umisljaj postoji onda kada ucinilac predvidja mogucnost nastupanja dve ili vise posledica
koje se medjusobno iskljucuju, a njegova volja je u istom stepenu upravljena na bilo koju od tih
posledica. (samo jedan metak u pistolju
Nehat
Nehat je u odnosu na umisljaj laksi oblik, odnosno nizi stepen krivice. Nehat je dovoljan za postojanje
krivicnog dela samo kada zakon to izricito propisuje kod pojedinih krivicnih dela.
Krivino delo je uinjeno iz nehata kad je uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo,
ali je olako drao da do toga nee doi ili da e to moi spreiti ili kad nije bio svestan da svojom
radnjom moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim
linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti
Nehat ima dvostruki karakter. On je oblik krivice ali I subjektivni element bica krivicnog dela.
Kazna koja je propisana za nehatni oblik uvek je blaza nego kod umisljajnog oblika. Kod nehatnih
krivicnih dela ne primenjuju se neki vazni institute opsteg dela kao sto su pokusaj, podstrekavanje,
pomaganje
Za razliku od nekih umisljajnih dela, nehatna krivicna dela podrazumevaju nastupanje posledice. To je
I razlog njihovog postojanja. Upravo taj nemaran I nepazljiv odnos ucinioca prema mogucnosti
60
nastupanja posledice cini sustinu nehatnog krivicnog dela. Posledica je glavni kriterijum za
odredjivanje nehata. Zato su nehatna delatnosna dela krajnje atipicna.
Zakon poanzje svesni i nesvesni nehat. Radi se o dva oblika koji se po tezini ne mogu stepenovati.
Razlikovanje izmedju svesnog I nesvesnog nehata je znacajno pre svega kod razgranicenja izmedju
svesnog nehata i eventualnog umisljaja
SVESNI NEHAT postoji onda kada je ucinilac bio svestan da svojom radnjom moze da ucini krivicno
delo, ali olako drzi da do toga nece doci ili d ace to moci da spreci. Ovde se radi o dve situacije. U
prvoj situaciji, ucinilac se pouzdaje u svoje sposobnosti koje precenjuje, a u drugoj situaciji pogresno
procenjuje objektivno stanje. Ali u oba slucaja ne pristaje na posledicu. Za razgranicenje svesnog
nehata I eventualnog umisljaja primenjuje se teorija pristajanja i Frankova formula.
NESVESNI NEHAT podrazumeva nepostojanje psihicke veze izmedju ucinioca i dela, sto znaci da su
odsutni i element svesti i volje.
Kod nesvesnog nehata krivica se uspostavlja na osnovu duznosti i mogucnosti da se predvidi
nastupanje posledice. Za postojanje nesvesnog nehata presudna je ocena o tome da li je ucinilac u
konkretnom mogao i bio duzan da se drugacije ponasa i tako izbegne nastupanje posledice.
Za nesvesni nehat potrebno je kumulativno ispunjenje objektivnog i subjektivnog uslova. Objektivni
uslov je da je ucinilac bio duzan da predvidi posledicu, a subjektivni da je mogao da je predvidi.
Ukoliko je bio duzan da predvidi nastupanje posledice, a to prema svojim licnim svojstvima nije
mogao, ili obrnuto, nema nesvesnog nehata, pa ni krivice. Duznost predstavlja pravni standard i onda
se utvrdjuje na osnovu procene da li bi jedan prosecan gradjanin u konkretnom slucaju mogao da
predvidi nastupanje posledice.
Posto se zahteve komulativno ispunjenje oba uslova (da je bio duzan I da je mogao da predvidi
nastupanje posledice) postojanje samo jednog od njih nije dovoljan za nesvesni nehat, pa I krivicu.
Razlikovanje izmedju ove dve vrste nehata nije od znacaja zbog toga sto bi svesni nehat bio tezi oblik
nehata, vec zbog razgranicenja sa eventualnim umisljajem i slucajem (casus) Kod slucaja nema krivice
ni krivicnog dela, jer nema duznosti ni mogucnosti da se predvidi nastupanje posledice. Slucaj, i pored
ispunjenja bitnih obelezja krivicnog dela, zbog nepostojanja krivice, nije krivicno delo.
Krivica postoji ako je uinilac u vreme kada je uinio krivino delo bio uraunljiv i postupao sa
umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.
Krivino delo je uinjeno sa krivicom i ako je uinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izriito
predvia.

6. Osnovi koji iskljuuju krivicu

Neuraunljivost
Nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti.
Neuraunljiv je onaj uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog dela ili nije mogao da upravlja
svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnog
razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.

61
Uiniocu krivinog dela ija je sposobnost da shvati znaaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim
postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog lana (bitno smanjena
uraunljivost) moe se ublaiti kazna.
Neuracunljivost je osnov islkjucenja krivice kao obaveznog elementa krivicnog dela. S obzirom da je
stanje neuracunljivost redji slucaj, u praksi se polazi od pretpostavke da je ucinilac uracunljiv.
Poznata su tri metoda utvrdjivanja postojanja neuracunljivost. Bioloski, psiholoski i mesovit
(biolosko-psiholoski)
Polazeci od biolosko-psiholoskog metoda, za postojanje neuracunljivosti zahteva se postojanje kako
bioloskog tako I psiholoskog osnova. Potrebno je kako postojanje nekog abnormalnog dusevnog stanja
tako I odredjenih psihickih smetnji izazvanih tim stanjem.
BIOLOSKO OSNOV se moze ispoljiti u 4 oblika: 1. dusevna bolest 2. privremena dusevna
poremecenost 3. zaostali dusevni razvoj 4. druga teza dusevna poremecenost.
Dusevna bolest: s obzirom na uzrok dusevnih bolesti, moguca je podela na endogene I
egzogene: Endogen psihoze su dusevne bolesti ciji je uzrok unutrasnji (sizofrenija, paranoja).
Egzogene spolja deluju na organizam (traumatske psihoze nakon povrede mozga)
Privremena dusevna poremecenost obuhvata stanja koja su prolaznog karaktera. Ta stanja
mogu biti izazvana jakim afektina ili intoksikacijom (alkoholom ili drogom)
Zaostali dusevni razvoj je forma dusevne poremecenosti gde je inteligencija ostecena bez
obzira na uzrok. Moze biti laka, srednja, teska.
Druga teza dusevna poremecenost ovde se mogu svrstati neke psihopatije, tezi poremecaji
nagona
PSIHOLOSKI OSNOV se moze manifestovati kao nemogucnost shvatanja znacaja svog dela ili
nemogucnost upravljanja svojim postupcima. Ucinilac nije svestan znacaja svoga dela onda kada
neshvata prirodno znacaj svog dela. Ucinilac nemoze upravljati svojim postupcima onda kada je
izgubio vlast nad voljom
Za postojanje neuracunljivost se trazi da usled jednog od 4 oblika dusevne poremecenost ucinilac ili
nije mogao da shvati znacaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima. I bioloska I
psiholoska komponenta moraju postojati u momentu izvrsenja dela.
Neuracunljivost se utvrdjuje u odnosu da odredjeno krivicno delo.
Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bica krivicnog dela u stanju neuracinljivosti nije krivo
za to delo. Prema neuracunljivom licu se mogu izreci mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
lecenja I cuvanja u zdravstvenoj ustanovi I mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja na
slobodi, a uz njih I sledece mere: zavrana vrsenja poziva, del ili duz, zabrana upravljanja mot.
Vozilom I oduzimanje predmeta.
Stvarna zabluda
Zabluda u najsirem smislu znaci nepostojanje svesti ili postojanje pogresne svesti o nekim
okolnostima. KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude: zabluda o stvarnim obelezjima bica krivicnog dela i
zabluda o razlozima iskljucenja protivpravnosti. Prva stvarna zabluda deluje u osnosu na element
predvidjenosti dela u zakonu, a druga u odnosu na elemenat protivpravnosti. U praksi su naj cesci
slucajevi stvarne zablude u pogledu predvidjenosti dela u zakonu.

62
ZABLUDA O BICU krivicnog dela postoji onda kada kod ucinioca ne postoji svest o bilo kojoj
stvaroj okolnosti koja ulazi u bice krivicnog dela (zabluda u pogledu radnje, posledice, uzrocnog
odnosa). Npr. Ucinilac pogresno misleci da se radi o soku da drugom licu da popije otrov I ovaj crkne.
Ili postoji stvarna zabluda ako ucinilac veruje da je lica nad kojim vrsi obljubu navrsilo 14 godina.
Zabluda se odnosi na neko objektivno obelezje bica krivicnog dela.
ZABLUDA O ISKLJUCENJU PROTIVPRAVNOSTI postoji u odnosu na neku stvarnu okolnost cije
bi postojanje dovelo do primene nekog od osnova iskljucenja protivpravnosti. Postoji npr. kod
putativne nuzne odbrane kod koje ucinilac pogresno drzi da postoji napad, pogresno drzi da je napad
stvaran. On pogresno procenjuje protivpravnost svog dela.
Obe vrste stvarne zablude mogu biti neotklonjive i otklonjive. Neotklonjiva stvarna zabluda postoji
kada u cinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o stvarnosti.
Otklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada je ucunilac mogao I bio duzan da ima pravilnu predstavu
o stvarnim okolnostima.
Stvarna zabluda o bicu, bez obzira da li je otklonjiva ili neotklonjiva, uvek iskljucuje umisljaj.
Samo neotklonjiva stvarna zabluda iskljucuje krivicu.
Delo ucinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi nije krivicno delo.
Otklonjiva stvarna zabluda, zabluda kada je ucinilac mogao I bio duzan da ima pravilnu predstavu, ne
iskljucuje nehatnu krivicu. Ako ga zakon predvidja, postojace delo ucinjeno iz nehata.
Pravna zabluda
Pravna zabuda podrazumva nepostojanje svesti o tome da se cini krivicno delo. Nema svesti o
zabranjenosti dela. (nezna da je neovlascena kupovina ili prodaja deviza krivicno delo) To je direktna
pravna zabluda.
U slucaju direktne pravne zablude ucinilac nezna da je ono sto cini pravom zabranjeno. Kod njega ne
postoji svest o tome da je delo zabranjeno pravnim normama.
Indirektna pravna zabluda je zabluda u pogledu nekog osnova iskljucenja protivpravnosti. Ucinilac
pogresno procenjuje postojanje uslova za primenu nekog od osnova iskljucenja protivpravnosti.
I u jednom I u drugom slucaju zablude ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se cini.
Dok kod stvarne zablude ucinilac ne zna cinjenicnu podlogu krivicnog dela, kod pravne zablude on je
u zabludi u pogledu zabranjenosti dela.
Kod stvarne zablude se pogresno smatra da postoji neka stvarna okolnost koja kada bi zaista postojala
doslo bi do iskljucenja protivpravnosti. Kod pravne zablude on pogresno smatra da nesto predstavlja
osnov koji iskljucuje protivpravnost.
Znacaj pravne zablude je taj sto se pravna zabluda pod odredjenim uslovima smatra osnovom koji
iskljucuje krivicu.
Neotklonjiva pravna zabluda:
KZ kaze da delo koje je ucinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi, nije krivicno delo. Pravna zabluda
je neotklonjiva ako ucinilac nije mogao I nije bio duzan da zna da je njegovo delo zabranjeno. Tu
nedostaje krivica kao obavezan element krivicnog dela.
Otklonjiva pravna zabluda:

63
Postoji onda kada ucinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je mogao i bio duzan da zna. U
slucaju otklonjive pravne zablude, kazna se moze ublaziti

7. Odgovornost pravnog lica za krivina dela

8. Pojam, svrha I vrste krivinih sankcija

Krivicne sankcije su zakonom predvidjene represivne mere koje se sa ciljem suzbijanja kriminaliteta
primenjuju prema uciniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo na
osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivicnog postupka.
Svrha kanjavanja je
1) spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini krivina dela;
2) uticanje na druge da ne ine krivina dela;
3) izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja
zakona.
Krivicne sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zasitne funkcije krivicnog prava. Ta zastita se
ostvaruje predvidjanjem odredjenih ponasanja kao krivicnih dela i propisivanjem krivicnih sankcija za
ta dela.
Represivnost krivicnih sankcija znaci da ona predstavljaju odredjeno zlo za ucinioca krivicnog dela.
Nase krivicno pravo poznaje cetiri vrste krivicnih sankcija:
kazne
mere upozorenja
mere bezbednosti
vaspitne mere
Iako postoje 4 vrste, moze se govoriti o dualistivkom sistemu sankcija: s jedne strane se javlja kazna, a
sa druge strane su mere bezbednosti. Mere upozorenja su alternative kazni i tesko su zamislive bez
kazne, a vaspitne mere su u krajnjoj liniji specijalna vrsta mera bezbednosti koje se primenjuju prema
maloletnicima..
Opsta svrha krivicnih sankcija jeste ostvarivanje zastitne funkcije krivicnog prava, tj. da se putem
generalne i specijalne prevencije suzbiju dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene
krivicnim pravom.

9. Kazne pojam svrha vrste I uslovi za izricanje I trajanje

64
Uiniocu krivinog dela mogu se izrei sledee kazne:
Kazna zatvora,
Novana kazna,
Rad u javnom interesu,
Oduzimanje vozacke dozvole
Kazna zatvora u nasem krivicnom pravu
Nase krivicno zakonodavstvo odredjuje opsti minimum i maksimuma kazne zatvora.
Svrha opsteg minimuma i maksimuma jeste pre svega da su u okvitu njega kod pojedinih krivicnih
dela propise posebni minimum I maksimum. Medjutim, kod nekih krivicnih dela je gde propisan samo
posebni minimum ili posebni maksimum primenjuje se opsti minimum ili maksimum.
Kod nas je opsti minimum 30 dana, a opsti maksimum 20 godina.
Izuzetak predstavlja kazna za najteza krivicna dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 30
do 40 godina. Ona se moze propisati samo uz kaznu zatvora do 20 godina. Ona se ne moze izreci licu
koje u vreme izvrsenja krivicnog dela nije napunilo 21 godinu zivota. Ova kazna se izrice samo na
pune godine.
Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lisenja slobode. U tom
pogledu KZ je kao kranicu odredio 6 meseci zatvora. Zatvor se izrice na pune godine i mesece, a do 6
meseci i na pune dane.
KZ iz 2009. uvodi kaznu kucnog zatvora. Ona je predvidjena kao modalitet kazne zatvora. Osudjenom
kome je izrecena kazna zatvora do 1 godine sud moze odrediti da se ona izvrsi tako sto osudjeni nece
napustati prostorije u kojima zivi. U slucaju da napusti prostorije, jednom do 12 casova ili dva puta do
6 casova, ostatak kazne ce se izvrsiti u zatvoru.
Kucni zatvor se ne moze izreci uciniocu krivicnog dela protiv braka i porodice
Novcana kazna u nasem krivicnom pravu
KZ predvidja dva sistema novcanih kazni. 1) Novcana kazna u dnevnim iznosima koja je primarna
novcana kazna 2) novcana kazna u fiksnim iznosima koja je supsidijarna.
NOVCANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA se odmerava tako sto se prvo utvrdi broj dnevnih
iznosa, a zatim se odredjuje visina jednog dnevnog iznosa.
Broj dnevnih iznosa se utvrdjuje na isti nacin kao I kada bi se odmeravaka kazna zatvora u danima,
primenom opstih pravila o odmeravanju kazne. Broj dana ne moze biti manji od 10 ni veci od 360.
Visina dnevnog iznosa se utvrdjuje tako sto se od prihoda ucinioca u prethodnoj oduzmu nuzni rashodi
koje je imao pa se taj iznos podeli sa brojem dana u godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne moze
biti manja od 500 ni veca od 50.000 dinara.
Do ukupnog iznosa kazne dolazi se mnozenjem utvrdjenog broja dnevnih iznosa sa vrednoscu jednog
dnevnog iznosa.
Znacajna je I odredba koja kaze da za dela iz koristoljublja moze biti izrecena novcana kazna kao
sporedna i kada nije propisana zakonom.
Neplacena kazna se pretvara u zatvor koji se naziva supletorni zatvor.

65
1 dan = 1000 din. Supletorni zatvor moze trajati najduze 6 meseci, a ako je novcana kazna veca od
180.000, on ne moze trajati duze od 1 godine.
Umesto supletornog zatvora, neplacena novcana kazna se moze zameniti kaznom rada u javnom
interesu.
U tom slucaju 1000 din = 8h rada. Rad u javnom interesu ne moze biti duzi od 360h.
Supletorni zatvor je kritikovan jer pogadja siromasne delikvente ali je neophodan jer obezbedjuje
efikasnost novcane kazne.
Posle smrti osudjenog novcana kazna se nece izvrsiti.
Rad u javnom interesu
KZ predvidja da se kazna u javnom interesu moze izreci samo kao glavna kazna. Smisao njenog
uvodjenja je da bude zamena, alternative kazni lisenja slobode.
Kazna rada u javnom interesu moze se izreci za krivicna dela za koja je propisan zatvor do 3 godine ili
novcana kazna.
KZ govori o vrsti rada koji mora da bude koristan za drustvo, kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo i
koji se ne vrsi u cilju sticanja doboti
Rad u javnom interesu moze trajati od 60 do 360h, u vremenskom periodu od 1 do 6 meseci i traje 60h
u toku jednog meseca.
Za izricanje rada u javnom interesu je vazan pristanak ucinioca zbog medjunarodnih konvencija o
zabrani prisilnog rada.
Ukoliko osudjeni ne odradi casove koji sum u odredjeni onda se za svakih zapocetih 8 sati rada
odredjuje 1 dan zatvora. (8h = 1 dan = 1000 din.)
Ukoliko osudjeni savesni ispunjava obaveze, rad se moze umanjiti za .

10. MERE UPOZORENJA

Svrha uslovne osude I sudske opomene jeste ostvarivanje principa da je kazna, a pogotovu kazna
lienja slobode, ultima ratio (krajnje sredstvo) , tj. ne treba primenjivati ove sankcije sve dok se opta
svrha krivinih sankcija moe postii blaom vrstom krivinih sankcija.
Opta svrha uslovne osude I sudske opomene jeste to da se prema uiniocu koji je kriv ne primeni
kazna za laka krivina dela kad se moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda)
ili samo upozorenje ( sudska opomena) dovoljno uticati na uinioca da vie ne vrti krivina dela.
Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.
Uslovnom osudom sud uiniocu krivinog dela utvruje kaznu i istovremeno odreuje da se ona nee
izvriti, ako osueni za vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti krae od jedne niti due od pet
godina (vreme proveravanja) ne uini novo krivino delo.
Sud moe u uslovnoj osudi odrediti da e se kazna izvriti i ako osueni u odreenom roku ne vrati
imovinsku korist pribavljenu izvrenjem krivinog dela, ne naknadi tetu koju je prouzrokovao
krivinim delom ili ne ispuni druge obaveze predviene u krivinopravnim odredbama. Rok za
ispunjenje tih obaveza utvruje sud u okviru odreenog vremena proveravanja.

66
Uslovi za izricanje uslovne osude
Uslovna osuda se moe izrei kad je uiniocu utvrena kazna zatvora u trajanju manjem od dve
godine.
Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna ne moe
se izrei uslovna osuda.
Pri odluivanju da li e izrei uslovnu osudu sud e, vodei rauna o svrsi uslovne osude, posebno
uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenog krivinog dela,
stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno.

11. Mere bezbednosti

Svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue
ne vri krivina dela.
Vrste mera bezbednosti
1) obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi;
3) obavezno leenje narkomana;
4) obavezno leenje alkoholiara;
5) zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim;
11) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.
Izricanje mera bezbednosti
Sud moe uiniocu krivinog dela izrei jednu ili vie mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo
izricanje predvieni ovim zakonikom.

12. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI pribavljene krivicnim delom

Niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom.
Od uinioca e se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su
pribavljeni krivinim delom, a ako oduzimanje nije mogue uinilac e se obavezati da preda u
zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvrenjem krivinog
dela ili proistekle iz krivinog dela ili plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj
koristi.

67
Imovinska korist pribavljena krivinim delom oduzee se i od pravnog ili fizikog lica na koja je
prenesena bez naknade ili uz naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Ako je krivinim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist e se oduzeti.

13. PRAVNE POSLEDICE OSUDE

Osude za odreena krivina dela ili na odreene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak,
odnosno gubitak odreenih prava ili zabranu sticanja odreenih prava.
Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su
predviene.
Vrste pravnih posledica osude
Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava su:
1) prestanak vrenja javnih funkcija;
2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odreenog poziva ili zanimanja;
3) gubitak odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog organa ili organa lokalne
samouprave.
Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava su:
1) zabrana sticanja odreenih javnih funkcija;
2) zabrana sticanja odreenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapreenja u slubi;
3) zabrana sticanja ina vojnog stareine;
4) zabrana dobijanja odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnih organa ili organa
lokalne samouprave.
Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnanosti presude.

14. REHABILITACIJA I DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE

Rehabilitacijom se brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osueni se smatra
neosuivanim.
Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuenog lica
na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).
Rehabilitacijom se ne dira u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi.
Zakonska rehabilitacija
Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila
osuivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuivanim.
Zakonska rehabilitacija nastaje, ako:
1) lice koje je oglaeno krivim, a osloboeno od kazne ili kojem je izreena sudska opomena, u roku
od godinu dana od pravnosnanosti presude, odnosno reenja ne uini novo krivino delo;

68
2) lice kojem je izreena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka
proveravanja, ne uini novo krivino delo;
3) lice koje je osueno na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozake dozvole
ili kaznu zatvora do est meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili
oprotena, ne uini novo krivino delo;
4) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko est meseci do jedne godine, u roku od pet godina od
dana kad je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo.
5) lice koje je osueno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad
je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo.
Sudska rehabilitacija
Sudska rehabilitacija moe se dati licu koje je osueno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako
u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdrana, zastarela ili oprotena ne uini novo krivino
delo.
U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e dati rehabilitaciju ako nae da je osueno lice svojim
vladanjem zasluilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogunostima, naknadilo tetu
prouzrokovanu krivinim delom, pri emu je sud duan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od
znaaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i znaaj dela.
Sudska rehabilitacija ne moe se dati ako sporedna kazna jo nije izvrena ili ako jo traju mere
bezbednosti.
Davanje podataka iz kaznene evidencije
Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuiocu i policiji u vezi sa krivinim
postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osueno, organu za izvrenje krivinih sankcija i
organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odluivanja o
prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vrenje poslova
iz njihove nadlenosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i drugim dravnim organima koji su
nadleni za otkrivanje i spreavanje izvrenja krivinih dela, kada je to posebnim zakonom propisano.
Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazloen zahtev, dati i dravnom organu, preduzeu,
drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za
to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
Niko nema prava da trai od graanina da podnosi dokaz o svojoj osuivanosti ili neosuivanosti.
Graanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuivanosti ili neosuivanosti.
Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.

15. ZASTARELOST, AMNESTIJA I POMILOVANJE

Zastarelost se sastoji u propustu drzave da preduzme krivicno gonjenje ili izvrsenje sankcije. Drzava
gubi svoje pravo na kaznjavanje.
Ako u ovom zakoniku nije drukije odreeno, krivino gonjenje ne moe se preduzeti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei zatvor od trideset
do etrdeset godina;
69
2) dvadeset godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko
petnaest godina;
3) petnaest godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko
deset godina;
4) deset godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko pet
godina;
5) pet godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko tri
godine;
6) tri godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko jedne
godine;
7) dve godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora do jedne
godine ili novana kazna.
Zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kad je krivino delo izvreno. Ukoliko posledica
krivinog dela nastupi kasnije, zastarelost krivinog gonjenja poinje od dana kada je posledica
nastupila.
Zastarelost ne tee za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moe otpoeti ili nastaviti.
Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivinog dela ili
radi otkrivanja i gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela.
Zastarelost se prekida i kad uinilac u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teko ili tee
krivinog delo.
Svakim prekidom zastarelost poinje ponovo da tee.
Zastarelost krivinog gonjenja nastaje u svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme koje se po
zakonu trai za zastarelost krivinog gonjenja.
Zastarelost izvrenja kazne
Ako u ovom zakoniku nije drukije odreeno, izreena kazna ne moe se izvriti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do etrdeset godina;
2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;
4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;
5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;
6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novanu kaznu, na kaznu rada u javnom
interesu, ili na kaznu oduzimanja vozake dozvole.
Gonjenje i izvrsenje kazne za krivicna dela genocida I ratnih zlocina ne zastareva.
Amnestija zbaci predavanje u zaborav ucinjenog krivicnog dela.

70
Amnestija je akt zakonovavnog organa kojim se u formi zakona poimenicno neodredjenom krugu lica
daje:
1. oslobodjenje od gonjenja (abolicija)
2. potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne
3. zamena izrecene kazne blazom
4. rehabilitacija
5. ukidanje (pojedinih ili svih) pravnih posledica osude
6. ukidanje odredjenih mera bezbednosti (poziva, delatnosti I duznosti, upravljanja vozilom I
proterivanje strance iz zemlje)
Ovo se cini posebnim zakonom.
Pomilovanje
Pomilovanje je institut kojim se menja deljstvo sudske odluke u pogledu izrecene krivicne sankcije ili
se sprecava donosenje te odluke.
Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenicno odredjeno lice. Pommilovanjem se ucinilac
krivicnog dela moze:
1. osloboditi od gonjenja
2. potpuno ili delimicno osloboditi od izvrsenja kazne
3. zameniti izrecena kazna blazom ili uslovnom osudom
4. dati rehabilitacija
5. ukinuti, odnosno odrediti krace trajanje pojedine ili svih pravnih posledica osude
6. Ukinuti ili odrediti krace trajanje mere bezbednosti (poziva, upravljanja vozilom i proterivanje
stranca iz zemlje)
Pomilovanje je akt milosti cija primena nije ogranicena nikakvim uslovima.
Pomilovanja je u iskljucivoj nadleznosti predsednika Republike Srbije.

16. Krivine sankcije prema maloletnicima

Maloletnicki zatvor je jedina kazna koje se moze primeniti prema maloletniku.
Kazniti se moze samo stariji maloletnik koji je ucinio krivicno delo za koje je propisana kazna zatvora
teza od 5 godina, a zbog visokog stepena krivice, prirode i tezine ucinjenog krivicnog dela ne bi bilo
opravdano izreci vaspitnu meru.
Dakle, kazniti se moze samo stariji maloletnik, kod kojeg postoji visok stepen krivice, i da je za
ucinjeno delo propisana kazna zatvora preko 5 godina.
Kaznjavanje maloletnika je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo onda kada se primenom
vaspitne mere ne moze postici svrha.

71
Sustinska razlika, visok stepen krivice kod punoletnog ucinioca utice na odmeravanje kazne, dok je
visok stepen krivice kod maloletnika odlucujuca okolnost od koje zavisi izricanje kazne zatvora.
Opsti minimum i maksimum su od 6 meseci do 5 godina.
Opsti maimum je 10 godina u slucaju da je ucinjeno krivicno delo za koje se moze izreci kazna
zatvora od 20 ili 30 do 40 godina.
Izrice se na pune godine ili mesece.
Zakon predvidja posebne rokove zastarelosti izvrsenja. Kazna meloletnickog zatvora se ne moze
izvrsiti ako je proteklo:
1. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina
2. 5 za zatvor preko 3
3. 3 za zatvor do 3 godine
U pogledu ostalih pitanja zastarelosti, vaze opsta pravila.

Posebni deo

1. KRIVINA DELA PROTIV DRAVNIH ORGANA

Spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje
Ko silom ili pretnjom da e neposredno upotrebiti silu sprei slubeno lice u vrenju slubene radnje
koju preduzima u okviru svojih ovlaenja ili ga na isti nain prinudi na vrenje slubene radnje,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ako prilikom izvrenja dela iz stava 1. ovog lana uinilac uvredi ili zlostavi slubeno lice ili mu
nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oruja,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini prema slubenom licu u vrenju poslova javne ili dravne
bezbednosti ili dunosti uvanja javnog reda i mira, spreavanja ili otkrivanja krivinog dela, hvatanja
uinioca krivinog dela ili uvanja lica lienog slobode,
kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.
Ako prilikom izvrenja dela iz st. 1. i 3. ovog lana uinilac slubenom licu nanese teku telesnu
povredu,
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od
dve do deset godina.
Ako je uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem
slubenog lica, moe se osloboditi od kazne.
Napad na slubeno lice u vrenju slubene dunosti
(1) Ko napadne ili preti da e napasti slubeno lice u vrenju slubene dunosti,

72
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana slubenom licu nanesena laka telesna povreda ili je
preeno upotrebom oruja,
uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinjeno prema slubenom licu u vrenju poslova javne ili
dravne bezbednosti,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako prilikom izvrenja dela iz st. 1. i 3. ovog lana uinilac slubenom licu nanese teku telesnu
povredu,
kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od
dve do deset godina.
(5) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kaznie se.
(6) Uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem
slubenog lica moe se osloboditi od kazne.
Uestvovanje u grupi koja sprei slubeno lice u vrenju slubene radnje
(1) Ko uestvuje u grupi koja zajednikim delovanjem sprei slubeno lice u vrenju slubene radnje
ili ga na isti nain prinudi na vrenje slubene radnje,
kaznie se za samo uestvovanje zatvorom do dve godine.
(2) Za pokuaj e se kazniti.
(3) Kolovoa grupe koja izvri delo iz stava 1. ovog lana,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Skidanje i povreda slubenog peata i znaka
Ko skine ili povredi slubeni peat ili znak koji je ovlaeno slubeno lice stavilo radi osiguranja
predmeta ili prostora ili ko, bez skidanja ili povrede peata ili znaka, ue u takvu prostoriju ili otvori
predmet na koji je bio stavljen slubeni peat ili znak,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Za pokuaj e se kazniti.
Oduzimanje i unitenje slubenog peata i slubenog spisa
Ko protivpravno oduzme, sakrije, uniti, oteti ili na drugi nain uini neupotrebljivim slubeni peat,
knjigu, spis ili ispravu koja pripadaju dravnom organu, preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu koji
vri javna ovlaenja ili se kod njih nalazi,
kaznie se zatvorom do tri godine.
(2) Za pokuaj e se kazniti.
Lano predstavljanje
Ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu tetu, lano
predstavlja kao slubeno ili vojno lice ili neovlaeno nosi kakve znake slubenog ili vojnog lica,
73
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i ko izvri kakvu radnju za koju je ovlaeno da izvri samo
odreeno slubeno ili vojno lice.
2. KRIVINA DELA PROTIV SLUBENE DUNOSTI
Zloupotreba slubenog poloaja
Slubeno lice koje iskoriavanjem svog slubenog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granice
svog slubenog ovlaenja ili nevrenjem svoje slubene dunosti pribavi sebi ili drugom fizikom ili
pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu tetu ili tee povredi prava drugog,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Nesavestan rad u slubi
(1) Slubeno lice koje krenjem zakona ili drugih propisa ili optih akata, proputanjem dunosti
nadzora ili na drugi nain oigledno nesavesno postupa u vrenju slube, iako je bilo svesno ili je bilo
duno i moralo biti svesno da usled toga moe nastupiti tea povreda prava drugog ili imovinska teta,
pa takva povreda, odnosno teta u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada dinara i nastupi,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do teke povrede prava drugog ili je nastupila
imovinska teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.
(3) Odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu, osim onih koje se bave privrednom delatnou,
koje uini delo iz st. 1. i 2. ovog lana,
kaznie se kaznom propisanom za to delo.
Protivzakonita naplata i isplata
Slubeno lice koje od nekog naplati neto to ovaj nije duan da plati ili naplati vie nego to je duan
da plati ili koje pri isplati ili predaji kakvih stvari ne isplati, manje isplati, odnosno ne preda ili manje
preda,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Nenamensko korienje budetskih sredstava
Odgovorno lice korisnika budetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog
osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret rauna budeta odobri plaanje rashoda i izdataka preko
iznosa od milion dinara u odnosu na iznos utvren budetom, finansijskim planom ili aktom Vlade
kojim se utvruje iznos sredstava pozajmice,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Prevara u slubi
Slubeno ili odgovorno lice koje u vrenju slube u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu
imovinsku korist podnoenjem lanih obrauna ili na drugi nain dovede u zabludu ovlaeno lice da
izvri nezakonitu isplatu,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.

74
Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset
hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.
Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto
hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novanom kaznom.
Pronevera
Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od
vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u slubi ili na radu u dravnom organu,
preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset
hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto
hiljada dinara,
uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Posluga
Ko se neovlaeno poslui novcem, hartijom od vrednosti ili drugim stvarima koje su mu poverene u
slubi ili na radu u dravnom organu, preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji ili ove stvari
drugom neovlaeno da na poslugu,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Primanje mita
Slubeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovlaenja ili u vezi
sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili da ne izvri
slubenu radnju koju bi moralo izvriti,
kaznie se zatvorom od dve do dvanaest godina.
Slubeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obeanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog slubenog ovlaenja ili u vezi
sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili da ne izvri
slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti,
kaznie se zatvorom od dve do osam godina.
Slubeno lice koje izvri delo iz st. 1. ili 2. ovog lana u vezi sa otkrivanjem krivinog dela,
pokretanjem ili voenjem krivinog postupka, izricanjem ili izvrenjem krivine sankcije,
kaznie se zatvorom od tri do petnaest godina.

75
Slubeno lice koje posle izvrenja, odnosno neizvrenja slubene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog
lana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist,
kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Primljeni poklon i imovinska korist oduzee se.
Davanje mita
Ko slubenom ili drugom licu uini, ponudi ili obea poklon ili drugu korist da slubeno lice u okviru
svog slubenog ovlaenja ili u vezi sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju ne
bi smelo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju bi moralo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom
podmiivanju slubenog lica,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Ko slubenom ili drugom licu uini, ponudi ili obea poklon ili drugu korist da slubeno lice u okviru
svog slubenog ovlaenja ili u vezi sa svojim slubenim ovlaenjem izvri slubenu radnju koju bi
moralo izvriti ili da ne izvri slubenu radnju koju ne bi smelo izvriti ili ko posreduje pri ovakvom
podmiivanju slubenog lica,
kaznie se zatvorom do tri godine.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuje se i kada je mito dato, ponueno ili obeano stranom
slubenom licu.
Odavanje slubene tajne
Slubeno lice koje neovlaeno drugom saopti, preda ili na drugi nain uini dostupnim
podatke koji predstavljaju slubenu tajnu ili koje pribavlja takve podatke u nameri da ih preda
nepozvanom licu,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naroito poverljivih
podataka ili radi objavljivanja ili korienja podataka u inostranstvu,
uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz nehata,
uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine.
Slubenom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom
nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni slubenom tajnom i ije bi odavanje
prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za slubu.
Slubenom tajnom ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teke povrede osnovnih
prava oveka, ili na ugroavanje ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije, kao i podaci ili dokumenti
koji za cilj imaju prikrivanje uinjenog krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei zatvor od pet
godina ili tea kazna.

76
 KRIVICNI POSTUPAK

1.Naela krivinog postupka

Naelo akuzatornosti
Osnovno procesno znaenje naela akuzatornosti se ogleda u pravilu da pokretanje krivinog
postupka ne spada u nadlenost ili procesnu mogunost suda. Bez ovlaenog tuioca nema krivinog
postupka.
Princip akuzatornosti se moe definisati kao pravilo da se postupak moe pokrenuti samo na
osnovu postojanja odgovarajueg zahteva optunog akta, podnesenog po zakonom predvienim
uslovima od strane subjekta koji ima svojstvo ovlaenog tuioca, te da taj tuilac potom ostaje pri
svom zahtevu, uz eventualnu mogunost njegovog modifikovanja u skladu sa zakonom (izmena ili
proirenje optunice), do okonanja krivinog postupka, uz postojanje u odreenim sluajevima
procesne mogunosti da doe i do zakonom regulisane sukcesije ovlaenih tuilaca.
Postojanje ovlaenog tuioca i njegovog optunog akta iji je sadraj regulisan zakonom,
predstavlja i neophodnu procesnu pretpostavku, kako za pokretanje postupka, tako i za njegovo
trajenje, pri emu sama injenica egzistiranja optube obavezuje sud da o zahtevu koji je u njoj
sadran, donese odreenu odluku.
Sud je duan da po slubenoj dunosti u toku celog postupka vodi rauna da li je lice koje se
pojavljuje kao tuilac u kp, ovlaeni tuilac, te da li optuba jo uvek egzistira u procesnom smislu.
Ovlaeni tuilac moe u svim fazama krivinog postupka odustati od svoje optube, a posledice
odustanka su, posmatrano sa aspekta daljeg toka postupka uvek iste, tako da se njime spreava dalji
tok postupka.
Postoje tri vrste ovlaenih tuilaca u naem krivinom postupku, koji mogu da se podele na
dve osnovne kategorije:
A. ovlaeni tuioci za krivino gonjenje krivinih dela koja se gone po slubenoj dunosti:
1. javni tuilac koji je primarno ovlaen za krivino gonjenje u pogledu dela koja se gone po
slubenoj dunosti
2. oteeni tuilac, koji se u teoriji oznaava i kao supsidijarni tuilac, jer je on samo supsidijarno
ovlaen za krivino gonjenje krivinih dela koja se inae gone ex officio, ali u pogledu kojih je javni
tuilac naao da nema osnova za pokretanje ili produenje krivinog gonjenja, kada oteeni takvim
delom moe pod zakonikom odreenim uslovima, stupiti na njegovo mesto, te tako stei svojstvo
ovlaenog tuioca;
B. ovlaeni tuilac u pogledu dela koja se shodno pravilima materijalnog krivinog prava gone
po privatnoj tubi privatni tuilac, koji je ovlaen za krivino gonjenje krivinih dela koja se gone
po privatnoj tubi.

77
Za princip akuzatornosti se istie da je iskljuiv, tako da nijedan krivini postupak ne moe, ni pod
kojim posebnim uslovima ni pokrenuti ni sprovoditi bez inicijative i uea ovlaenog tuioca.
Izuzeci od naela akuzatornosti su:
- u skraenom krivinom postupku i
- u postupku prema maloletnicima.
Sprovoenje postupka bez uea javnog tuioca je veoma upadljiv procesni izuzetak u odnosu na
dejstvo principa akuzatornosti u skraenom postupku, to je mogue u procesnoj situaciji, kada se
moe odrati glavni pretres i bez prisustva javnog tuioca koji je uredno pozvan, a u tom sluaju,
oteeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optubu u granicama optunog predloga.
Vrste optunih akata u krivinom postupku
Postojanje optunog akta ovlaenog tuioca je osnovni formalni uslov za pokretanje i voenje
opteg krivinog postupka, kao i posebnih krivinih postupaka. Uz neophodnost postojanja ovlaenog
tuioca, postojanje odgovarajueg optunog akta kojim se inicira pokretanje krivinog postupka i koji
potom, egzistira tokom pokrenutog krivinog postupka, predstavlja vid delovanja naela
akuzatornosti. Optuni akti u optem krivinom postupku su:
1. zahtev za sprovoenje istrage
2. predlog da se istraga ne sprovede
3. optunica.
Optuni akt u skraenom postupku je optuni predlog. Ako u skraenom postupku javni tuilac
pre podnoenja optunog predloga, predloi istranom sudiji da preduzme odreene istrane radnje,
meu koje spada i sasluanje osumnjienog, tada treba smatrati da i takav predlog predstavlja poseban
optuni akt, s obzirom da je zasnovan na postojanju osnovane sumnje da je uinjeno odreeno
krivino delo.
Kada su u pitanju krivina dela za koja se ne goni po slubenoj dunosti, optuni akt je
privatna tuba.
Posebni optuni akti, osim u skraenom postupku postoje i u nekim posebnim krivinim
postupcima. U postupku prema maloletnicima to su:
1. zahtev za pokretanje pripremnog postupka i
2. predlog veu za maloletnike za izricanje krivine sankcije maloletniku.
U postupku za primenu mera bezbednosti medicinskog karaktera, optuni akt je predlog sudu da se
okrivljenom izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj
ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko leenje uinioca na slobodi.
Naelo legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja
Kod naela legaliteta krivinog gonjenja naglasak je na obavezi javnog tuioca da pokrene
krivini postupak kada se radi o delu koje se goni po slubenoj dunosti, dok je kod naela
oficijelnosti teite na izdvajanju posebne vrste ovlaenog tuioca onoga koji reprezentuje dravu.
Dva osnovna elementa ovog naela, odnosno ova dva naela su:
1. utvrenje obaveze podnoenja optunog akta

78
2. ustanovljenje subjekta koji ima tu obavezu.
Naelo legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja se sastoji u ustanovljavanju zakonske obaveze za
javnog tuioca da ukoliko je re o krivinom delu koje se goni po slubenoj dunosti, pokrene krivini
postupak podnoenjem odgovarajueg optunog akta ako su za to ispunjeni svi neophodni stvarni i
pravni uslovi.
Naelo legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja je utvreno u ZKP-u, prema kome je javni
tuilac duan da preduzme krivino gonjenje, ukoliko su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:
1. da nije drugaije propisano samim Zakonikom
2. da postoje dokazi na kojima se temelji osnovana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino
delo
3. da je poznat identitet tog lica
4. da je to krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti.
Kada su u pitanju krivina dela koja se shodno reenjima materijalnog krivinog prava gone samo po
predlogu oteenog, neophodni procesni conditio sine qua non za krivino gonjenje je postojanje
takvog predloga oteenog krivinim delom.
Takav oteeni nema svojstvo ovlaenog tuioca, a i ta krivina dela spadaju u dela koja se krivino
gone ex officio(eks oficio-po slubenoj dunosti), ali je postupanje javnog tuioca prema naelu
legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja, dodatno uslovljeno postojanjem predloga oteenog, kako za
zapoinjanjem krivinog gonjenja, tako i za njegovo dalje odvijanje.
Naelo oportuniteta krivinog gonjenja
Naelo oportuniteta je suprotan princip naelu legaliteta krivinog gonjenja. Ogleda se u
postupanju po oportunitetu, tako da se krivino gonjenje ne mora obavezno preduzeti iako su
ispunjeni svi traeni uslovi koji proizlaze iz naela legaliteta, ve se shodno proceni svrsishodnosti
krivinog gonjenja u odreenom sluaju, gonjenje moe ili ne mora preduzeti, pri emu je kriterijum
za negonjenje u nekim nacionalnim krivinim postupcima povezan sa na primer, visokim trokovima
postupka, ili se zasniva na nekim svojstvima optuenog.
Naelo oportuniteta u naem krivino procesnom pravu vai bez ikakavih ogranienja kada su
u pitanju krivina dela koja se gone po privatnoj tubi, jer tada oteeni slobodno odluuje da li e
krivino goniti u zakonikom odreenom roku ili e se od toga uzdrati, tako da on nevezano sa bilo
kakvim zakonskim kriterijumima, moe odluiti da postupi po naelu oportuniteta krivinog gonjenja,
te da ne podnosi privatnu tubu. Oteeni krivinim delom koje se goni po slubenoj dunosti, sam
odluuje da li e u zakonskom roku i pod zaklonskim uslovima, da pokrene, odnosno nastavi krivino
gonjenje, u sluaju kada to ne uini primarni ovlaeni tuilac javni tuilac.
Ukoliko je postupak ve pokrenut, pa nakon odustanka javnog tuioca oteeni ne preuzme
gonjenje, tu postoji postupanje po oportunitetu krivinog gonjenja, ali ne i u pravno-tehnikom smislu,
jer je postupak ve prethodno zapoet.
U dva sluaja javni tuilac, koji je i jedini ovlaeni tuilac u postupku prema maloletnicima,
moe da, bez obzira to postoje dokazi da je maloletnik uinio krivino delo, ipak ne pokrene
postupak prema njemu:

79
1. u odnosu na krivino delo odreene teine kada se radi o krivinom delu za koje je propisana
kazna zatvora do pet godina ili novana kazna, ako javni tuilac smatra da ne bi bilo celishodno da se
prema maloletniku vodi postupak, s obzirom na sledee kumulativno propisane okolnosti:
a) okolnosti koje se odnose na delo:
1. priroda krivinog dela i
2. okolnosti pod kojima je delo uinjeno;
b) okolnosti koje se odnose na maloletnika:
1. njegov raniji ivot i
2. lina svojstva maloletnika.
2. kada se prema maloletniku ve izvrava sankcija kad je izvrenje kazne ili vaspitne mere prema
maloletniku u toku, javni tuilac moe odluiti da ne zahteva pokretanje krivinog postupka za drugo
krivino delo maloletnika, ako se s obzirom na teinu tog krivinog dela, kao i na kaznu, odnosno
vaspitnu meru koja se izvrava, ne bi imalo svrhe voenje postupka i izricanje krivine sankcije za to
delo.
Naelo ne bis in idem-zabrana voenja ponovnog suenja
Naelo ne bis in idem oznaava da se istom licu ne moe dva puta suditi za isto krivino delo. Ako je
krivini postupak u odnosu na konkretno krivino delo ve pravosnano okonan, ne moe se ponovo
voditi postupak protiv istog lica u odnosu na isti osnovni predmet krivinog postupka, tj. isto krivino
delo.
Ako je okrivljeni pravosnanom odlukom nadlenog suda osloboen optube, odnosno donesena
druga sudska odluka koja je za njega povoljna a koja je postala pravosnana, protiv njega se za isto
krivino delo vie ne moe voditi krivini postupak, ak i ako bi se pojavili dokazi najvieg stepena
dokaznog kredibiliteta, da je on ipak to delo uinio, te da je za njega krivino odgovoran.
Niko ne moe da bude gonjen i kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom
osloboen ili osuen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnano obustavljen ili optuba
pravnosnano odbijena.
U postupku povodom vanrednog pravnog leka, pravnosnana sudska odluka se ne moe izmeniti na
tetu okrivljenog.
Dokazna naela
U dokazna naela spadaju:
1. naelo neposrednosti u izvoenju dokaza
2. naelo slobodne ocene dokaza
3. naelo in dubio pro reo.
Naelo neposrednosti u izvoenju dokaza
Naelo neposrednosti oznaava da izmeu izvora saznanja i krivinog suda nema posrednika i da sud
odluuje prvenstveno na osnovu onoga to u pogledu injenica sam utvrdi. Sudija na temelju svog
sopstvenog utiska koji je zadobio u odnosu na optuenog i dokazna sredstva zasniva svoju presudu.

80
Jedan vid naela neposrednosti ogleda se i u obaveznom prisustvu okrivljenog tokom suenja, uz
izuzetak po kome je pod odreenim zakonskim uslovima mogue suenje u odsustvu.
Optuenom se moe suditi u odsustvu, samo izuzetno, ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:
1. da je optueni u bekstvu ili da inae nije dostian dravnim organima
2. a postoje naroito vani razlozi da mu se sudi iako je odsutan i
3. da vee na predlog tuioca donese reenje o suenju u odsustvu.
Neposrednost se pored toga, odnosno, uz pravilo da sud mora stei direktan neposredan utisak u
odnosu na krivino delo koje je predmet postupka, ogleda i u obavezi da tokom celog toka glavne faze
postupka, sud bude prisutan u istom sastavu i bez prekida.
Naelo slobodne ocene dokaza
Sudija u savremenom krivinom postupku je osloboen stega formalne, odnosno zakonske ocene
dokaza, ve slobodno ocenjuje dokaze i slobodno utvruje koja e dokazna sredstva koristiti radi
utvrivanja odreenih injenica, te sam, a na temelju logikih zakonitosti procenjuje koji je stepen
dokaznog kredibiliteta pojedinih dokaza i dokaznih sredstava, takvo njegovo pravo, se ne sme
Naelo slobodne ocene dokaza je ustanovljeno u l.18 st.1 u Zakoniku o krivinom postupku i glasi:
"Izvedene dokaze koji su od znaaja za donoenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom
sudijskom uverenju. Presudu ili reenje koje odgovara presudi sud moe zasnovati samo na
injenicama u iju je izvesnost potpuno uveren."
Naelo in dubio pro reo - Pravilo "u sumnji za optuenog"
Ovo naelo usko je povezano sa naelom slobodne ocene dokaza, odnosno praktino
funkcionalno proizlazi iz njega. Pravilo "u sumnji za optuenog" spada danas meu najvanije
principe krivinog procesnog prava i odnosi se na pravilo o nainu odluivanja suda u situaciji kada
on nije stekao uverenje da stanje stvari omoguava osudu okrivljenog.
Pravni osnov za najiru primenu ovog pravila u krivinom postupku nalazi se u odredbi ZKP-a kojom
se izraava princip istine, tako da ukoliko sud nije u mogunosti da utvrdi istinu, na ta je inae
obavezan, logino je da okrivljeni zbog toga ne bi smeo da trpi nikakve tetne posledice i da odluka
suda u toj situaciji mora biti u korist okrivljenog.
Dunost suda i drugih dravnih organa u krivinom postupku da utvrde istinu ipak ne moe biti
shvaena kao apsolutna, jer to nekada objektivno i nije mogue, ve je ona samo relativnog karaktera,
to znai da sud i drugi dravni organi moraju da pokuaju sve to je realno i u skladu sa ZKP mogue,
da utvrde istinu, pa ako i nakon toga ne uspeju, ve samo ostanu u sumnji, tada preostaje da se
primeni naelo in dubio pro reo.
Naelo in dubio pro reo nije striktno zakonskog karaktera, odnosno ovaj princip se ne formulie na
izriit nain u naem Zakoniku o krivinom postupku, ali se pri tom, moe smatrati da on ipak vai u
naem krivino procesnom pravu.
Primena naela in dubio pro reo povezuje se i sa dejstvom pretpostavke nevinosti. Naelo in
dubio pro reo se implicitno zasniva i na nedostatku dokaza kao razlogu za donoenje odreenih
sudskih odluka u korist okrivljenog, kada se na primer, donosi reenje o obustavi krivinog postupka
ili oslobaajua presuda.
Naela forme voenja krivinog postupka

81
Naela forme voenja krivinog postupka spadaju:
1. naelo raspravnosti
2. naelo usmenosti
3. naelo javnosti.
Naelo raspravnosti i usmenosti
Naelo raspravnosti ili princip kontradiktornosti moemo definisati kao mogunost da se u svim
fazama postupka uje i re druge strane, odnosno da svaka krivinoprocesna stranka ima mogunost
da u odgovarajuim procesnim formama iznosi svoje stavove, kako u odnosu na krivini predmet, tako
i odnosu na sva druga pitanja u krivinom postupku, te posebno u pogledu formalno izraenih stavova
suprotne stranke, iz ega istovremeno proizlazi i obaveza za sud da omogui takvo raspravljanje
krivine stvari, ostvaruje se i sutinska svrha krivine procedure da se kroz svestrano raspravljanje o
krivinom predmetu, kroz njegovo pretresanje, utvrde sve neophodne relevantne injenice na temelju
kojih se krivini predmet u krivinom postupku i reava. Kontradiktornost predstavlja mogunost i
pravo stranaka i obavezu suda da svakoj stranci obezbedi da se izjasni o svakom dokazu, injenici i
svakom predlogu suprotne stranke, te da izloi svoj stav i ponudi zakljuak, iako konaan zakljuak
daje sud.
Kontradiktornost je zastupljena u svim fazama krivinog postupka, ali ne u jednakoj meri i ne bez
odreenih ogranienja.
Naelo usmenosti
Naelo usmenosti se smatra jednim od naela koja odreuju naine izvoenja krivinoprocesnih radnji
koji preovlauju u krivinom postupku, a shodno njemu se krivinoprocesne radnje preduzimaju po
pravilu usmeno, putem rei ili pokreta, a ak i u sluajevima kada je preduzimanje izvesnih radnji
ostvareno pismeno, ta se pismena itaju na glavnom pretresu, to znai da se iznose usmeno.
Sve to se desi u procesu, a posebno sasluanje optuenog, izvoenje dokaza, rei stranaka, sve se to
mora zbiti usmeno takoe veanje i glasanje, kao i objavljivanje presude; ono to nije izgovoreno,
nema znaaja, vai kao da se nije dogodilo, ili kao da ne postoji suprotno naelu pismenosti: quod
non est in actis, non est in mundo. Princip usmenosti ima prednost ivotnosti, sveine i brzine.
Nije striktno utvren u zakonskim odredbama, ali on nedvosmisleno proizilazi iz niza odredaba ZKP-
a.
Naelo javnosti
Javnost postupka je generalni princip savremenog krivinog procesnog prava, Javnost krivinog
postupka se ogleda u pravu svakog graanina, ne samo stranaka, ve i drugih lica koja inae nisu
direktno i vitalno zainteresovana za ishod postupka, da prisustvuju suenju, te da o postupku budu
obavetena i putem sredstava javnog informisanja. Javnost moe da bude neposredna (fizika), kada
lica prisustvuju procesnim radnjama ili posredna (tehnika), do koje dolazi zahvaljujui davanju
publiciteta sprovedenim radnjama u krivinom postupku, posredstvom sredstava javnog informisanja.
Veliki znaaj ima i mogunost odstupanja od naela u javnosti. Primena tog naela iskljuena je u
postupku prema maloletnicima.
Odstupanje od naela javnosti tokom glavnog pretresa je mogue donoenjem odluke o iskljuenju
javnosti sa celog toka glavnog pretresa (kompletno iskljuenje), ili sa jednog njegovog dela
(parcijalnog iskljuenje), to je mogue iz sledeih alternativno propisanih razloga: 1. uvanje tajne, 2.
82
uvanje javnog reda, 3. zatita morala, 4. zatita interesa maloletnika, 5. zatita linog ili porodinog
ivota okrivljenog ili oteenog.
Odluku o iskljuenju javnosti vee donosi u formi reenja.
Naela donoenja sudskih odluka
Naela koja se odnose na donoenje sudskih odluka su:
1. naelo veinskog odluivanja suda u zbornom sastavu
2. naelo slobodnog sudijskog uverenja
3. naelo pravnog leka.
Naelo veinskog odluivanja suda u zbornom sastavu
. Krivini sud po pravilu sudi u kolektivnom sastavu, odnosno u veu, a po izuzetku, krivini postupak
za odreena krivina dela vodi sudija pojedinac, odnosno inokosni oblik krivinog suda. Kao izuzetak
u odnosu na zborni sastav krivinog suda, postupak za krivina dela za koja je propisana novana
kazna ili kazna zatvora do tri godine (skraeni postupak), koji se u nekim sluajevima moe voditi i za
krivina dela zapreena kaznom do pet godina zatvora, se odvija pred sudijom pojedincom, te tada
naravno, nema veinskog odluivanja.
Naelo slobodnog sudijskog uverenja
Naelo slobodnog sudijskog uverenja je usko povezano sa naelom slobodne ocene dokaza, jer s jedne
strane, sudija ne moe imati slobodno uverenje ukoliko nema pravo da slobodno ocenjuje dokaze, dok
se s druge strane, dokazi ne mogu slobodno ocenjivati, ukoliko sudija nema mogunost sticanja
slobodnog uverenja.
Naela pravnog leka
Naelo pravnog leka oznaava da se protiv sudske odluke kojom se reava predmet krivinog
postupka, a pre svega protiv presude, uvek moe uloiti redovan pravni lek, odnosno alba koja je
istovremeno i sredstvo za sticanje aktivne pravosnanosti sudske odluke, a da se pod odreenim
uslovima sudska odluka, a pre svega presuda, moe pobijati i odreenim vanrednim pravnim lekom,
odnosno vanrednim pravnim sredstvima uopte.
Naelo istine
Naelo istine smatra se tradicionalnim krivinoprocesnim principom, esto se oznaava i kao
vrhunsko naelo krivinog postupka. Naelo istine je utvreno odredbama l.17 st.1 ZKP-u, koje se
odnose na::
1. subjekte, koji imaju dunost istinitog i potpunog utvrivanja injenica, a to su ne samo sud, ve
i drugi dravni organi koji uetvuju u krivinom postupku
2. predmet, istinitog utvrivanja, a to su relevantne injenice, odnosno injenice koje su od
vanosti za donoenje zakonite odluke, a uvek je faktiko pitanje u svakom konkretnom sluaju koje
su injenice bitne.
Sud i dravni organi koji uestvuju u krivinom postupku duni su da istinito i potpuno utvrde
injenice koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke.

83
Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje, odnosno, ogreenje o naelo istine u sudskoj
odluci, je jedan od osnova i za ulaganje nekih vanrednih pravnih lekova, odnosno zahteva za
ponavljanje krivinog postupka,
Naelo pravinog voenja krivinog postupka (princip fair postupka)
Pravo na pravino suenje je izriito propisano odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i
osnovnim slobodama, shodno kojima svako ima pravo na pravino i javno suenje u razumnom roku,
pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona, a potom se posebno utvruje
dejstvo naela javnosti, uz ostavljanje mogunosti za odstupanje od njega iz opravdanih razloga, te
pretpostavka nevinosti i odreeni minimum prava koje mora posedovati svako lice protiv koga se vodi
krivini postupak, a koja predstavljaju osnovne elemente prava na odbranu u krivinom postupku.
Naelo pravinog voenja krivinog postupka nije izriito prihvaeno pod tim nazivom u naem ZKP-
u, ali predstavlja najvanije naelo krivine procedure.

2. Stvarna i mesna nadlenost krivinog suda

Stvarna nadlenost krivinog suda
Stvarna nadlenost predstavlja pravo i dunost jednog krivinog suda da vodi krivini postupak
u odnosu na odreenu krivinu stvar i donese odluku u odnosu na nju, s obzirom na teinu krivinog
dela koje je predmet krivinog postupka. Stvarna nadlenost ureuje se Zakonom o ureenju sudova.
Moe se podeliti na:
1. stvarnu nadlenost prvostepenih sudova
2. stvarnu nadlenost krivinih sudova u drugom stepenu
3. stvarnu nadlenost Vrhovnog kasacionog suda.
U prvom stepenu krivini postupak vode osnovni ili vii sudovi.
a) Osnovni sud ima iskljuivo prvostepenu nadlenost. Nadlean je za krivina dela za koja je kao
glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do deset godina, ukoliko za neko od tih
krivinih dela nije nadlean drugi sud, odnosno vii sud. Vri poslove meunarodne krivinopravne
pomoi.
b) Vii sud uglavnom ima prvostepenu nadlenost, a samo u odnosu na odreena pitanja on postupa i
kao drugostepeni sud, kada reava o albama na odluke osnovnih sudova kojima se odreuju mere za
obezbeenje prisustva okrivljenog.
Vii sud je u prvom stepenu nadlean da sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana
kazna zatvora preko deset godina ili tea kazna, kao i da vodi postupak za krivina dela za koja je
zakonom predviena blaa kazna, ali su ona svrstana u nadlenost okrunih sudova.
- Tu spadaju k.d. protiv Vojske Srbije, odavanje dravne tajne, izazivanje rasne, nacionalne i verske
mrnje, povreda teritorijalnog suvereniteta, ubistvo na mah, neovlaena proizvodnja i stavljanje u
promet opojnih droga, primanje i davanje mita.
- Vii sud je nadlean za voenje postupka prema maloletnicima u prvom stepenu.
Krivini postupak u drugom i treem stepenu, vode apelacioni sudovi. Zakonom o ureenju
sudova propisano je da se apelacioni sud osniva za podruje vie viih sudova. Apelacioni sudovi su:
apelacioni sud u Beogradu, u Novom Sadu, Kragujevcu i Niu.
84
Vrhovni kasacioni sud reava o zahtevu za zatitu zakonitosti.
Brojani sastav krivinog suda odnosi se na broj sudija koji uestvuju u suenju, dok se kvalitativni
sastav vea odnosi na podelu sudija u veu na sudije profesionalce i sudije porotnike. Sistem porote
kakav postoji kod nas, predstavlja oblik uea laikog elementa u suenju.
Prema Ustavu RS, sud sudi u veu, osim kada je zakonom odreeno da u pojedinim pitanjima sudi
sudija pojedinac. Izuzetak od naela zbornosti postoji u pogledu krivinih dela za koja je kao glavna
kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina, a to su dela u pogledu kojih se vodi
skraeni postupak. Izuzetak postoji i kada se radi o postupku za kanjavanje i izricanje uslovne osude
od strane istranog sudije.
Kada je predmet krivinog postupka krivino delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 15
godina ili tea kazna, postupak se odvija pred petornim sudskim veem, koga u prvom stepenu ine
dvojica sudija profesionalaca, od kojih je jedan predsednik takvog vea i trojica sudija porotnika.
Ako je predmet krivinog postupka krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora blaa od 15
godina, suenje se odvija pred trojnim veem, sastavljenim od jednog sudije koji je predsednik takvog
vea i dvojice sudija-porotnika.
U prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od trojice sudija kad je to predvieno
Zakonikom o krivinom postupku ili drugim zakonom. Kad se primenjuju posebne odredbe o
skraenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
U drugom stepenu sud sudi u veima sastavljenim od trojice sudija.
U treem stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od pet sudija.
Oblici specijalizacije krivinog sudstva
Odreeni oblici specijalizacije krivinog sudstva se temelje na reenjima iz nekih zakona koji
spadaju u tzv. sporedno ili dopunsko krivino procesno zakonodavstvo, koje u odnosu na ZKP kao lex
generalis, predstavlja odgovarajui lex specialis.
Za postupanje u predmetima organizovanog kriminala, nadlean je:
- u prvom stepenu Viii sud u Beogradu za teritoriju Republike Srbije
- u drugom stepenu apelacioni sud u Beogradu.
U svim sudovima koji su nadleni za voenje postupka iji su predmet krivina dela organizovanog
kriminala, formiraju se posebna odeljenja.
Odreeni oblik specijalizacije postoji i u odnosu na postupke za krivina dela protiv ovenosti
i meunarodnog prava, za postupanje u predmetima k.d. protiv ovenosti i meunarodnog prava,
nadlean je:
- u prvom stepenu Vii sud u Beogradu
- u drugom stepenu nadlean je neposredno vii sud, tj. apelacioni sud.
Postupak prema maloletnicima vodi se:
- u prvom stepenu pred sudijom za maloletnike i veem za maloletnike Vieg suda.
- u drugom stepenu vee za maloletnike neposredno vieg apelacionog suda,
Mesna nadlenost krivinog suda
85
 Mesna nadlenost predstavlja pravo i dunost jednog stvarno nadlenog suda da rei odreenu
krivinu stvar s obzirom na teritoriju svog delovanja. Pravila o mesnoj nadlenosti su sadrana u
Zakoniku o krivinom postupku. Kriterijumi za odreeivanje se mogu podeliti na dve vrste: redovni i
vanredni.
Prema redovnom kriterijumu, mesna nadlenost se odreuje prema mestu izvrenja krivinog
dela. Mesno nadlean je, po pravilu, sud na ijem je mestu krivino delo izvreno ili pokuano.
Ako je isto lice okrivljeno za vie krivinih dela, pa je za neka od tih dela nadlean nii a za
neka vii sud, nadlean je vii sud, a ako su nadleni sudovi iste vrste, nadlean je onaj sud koji je po
zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet - sud kome je prvo
podnesen zahtev za pokretanje postupka.
Odreeni specifini posebni kriterijumi za odreivanje mesne nadlenosti proizlaze iz postojanja
odreenih oblika specijalizacije krivinih dela, To se odnosi na krivina dela organizovanog kriminala,
krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, kao i krivina dela
visokotehnolokog kriminala, u pogledu kojih nadlenost, kako stvarna, tako i mesna u odnosu na celu
teritoriju Republike Srbije, uvek pripada odgovarajuim posebnim odeljenjima Okrunog suda u
Beogradu.
Opta i primarna pravila kada se radi o postupku prema maloletnicima za postupke prema
maloletnicima mesno je nadlean sud prebivalita maloletnnika, a ako nema prebivalite ili nije
poznato sud boravita maloletnika.

3. TOK POSTUPKA: PREDISTRANI POSTUPAK, ISTRAGA, OPTUENjE, GLAVNI

PRETRES I PRESUDA
Krivina prijava
Dravni i drugi organi, pravna i fizika lica prijavljuju krivina dela za koja se goni po slubenoj
dunosti, o kojima su obavetena ili za njih saznaju na drugi nain, pod uslovima predvienim
zakonom ili drugim propisom.
Krivinim zakonikom je predvieno u kojem sluaju neprijavljivanje krivinog dela predstavlja
krivino delo.
Podnosilac krivine prijave iz stava 1. ovog lana navee dokaze koji su mu poznati i preduzee mere
da bi se sauvali tragovi krivinog dela, predmeti na kojima je ili pomou kojih je uinjeno krivino
delo i drugi dokazi.
Krivina prijava se podnosi nadlenom javnom tuiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.
Ako se krivina prijava podnosi usmeno, o njoj e se sastaviti zapisnik i podnosilac e se upozoriti na
posledice lanog prijavljivanja. Ako je prijava saoptena telefonom ili drugim telekomunikacijskim
sredstvom sainie se slubena beleka, a ako je prijava podnesena elektronskom potom sauvae se
na odgovarajuem nosiocu podataka i odtampati.
Ako je krivina prijava podnesena policiji, nenadlenom javnom tuiocu ili sudu, oni e prijavu
primiti i odmah dostaviti nadlenom javnom tuiocu.
Postupanje javnog tuioca po krivinoj prijavi

86
Ako javni tuilac iz same krivine prijave ne moe oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako
podaci u prijavi ne pruaju dovoljno osnova da moe odluiti da li e sprovesti istragu ili ako je na
drugi nain saznao da je izvreno krivino delo, javni tuilac moe:
1) sam prikupiti potrebne podatke;
2) pozivati graane
3) podneti zahtev dravnim i drugim organima i pravnim licima da mu prue potrebna obavetenja.
Ako nije u mogunosti da sam preduzme radnje iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e zahtevati od
policije da prikupi potrebna obavetenja i da preduzme druge mere i radnje u cilju otkrivanja krivinog
dela i uinioca
Javni tuilac, dravni i drugi organi, odnosno pravna lica duni su prilikom prikupljanja obavetenja,
odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodei rauna da se ne nakodi asti i ugledu lica na
koje se ovi podaci odnose.
Odbacivanje krivine prijave
Javni tuilac e reenjem odbaciti krivinu prijavu ako iz same prijave proistie da:
1) prijavljeno delo nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti;
2) je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge
okolnosti koje trajno iskljuuju gonjenje;
3) ne postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti.
O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tuilac e obavestiti oteenog u roku od osam
dana i pouiti ga o njegovim pravima (lan 51. stav 1.), a ako je krivinu prijavu podneo organ
policije, obavestie i taj organ.
Predistrani postupak
Javni tuilac rukovodi predistranim postupkom.
Javni tuilac moe naloiti policiji da preduzima odreene radnje radi otkrivanja krivinih dela i
pronalaenja osumnjienih. Policija je duna da izvri nalog javnog tuioca, kao i da ga o preduzetim
radnjama redovno obavetava.
U toku predistranog postupka javni tuilac je ovlaen da od policije preuzme vrenje radnje koju je
policija na osnovu zakona samostalno preduzela.
Ovlaenja policije
Ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, policija
je duna da preduzme potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik
ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu
posluiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje
krivinog postupka.
U cilju ispunjenja dunosti iz stava 1. ovog lana, policija moe: da trai potrebna obavetenja od
graana; da izvri potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno
vreme, a najdue do osam asova ogranii kretanje na odreenom prostoru; da preduzme potrebne
mere u vezi sa utvrivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspie potragu za licem i predmetima za
kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda odreene objekte i prostorije dravnih
87
organa, preduzea, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi
oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje. O injenicama i okolnostima koje su utvrene
prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivini postupak, kao i o
predmetima koji su pronaeni ili oduzeti, sastavie se zapisnik ili slubena beleka.
Po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tuioca, policija moe u cilju ispunjenja
dunosti iz stava 1. ovog lana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korienih
baznih stanica ili izvriti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.
ISTRAGA
Istraga se pokree:
1) protiv odreenog lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo;
2) protiv nepoznatog uinioca kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo.
U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odluiti da li e se podii
optunica ili obustaviti postupak, dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet uinioca, dokazi za koje
postoji opasnost da se nee moi ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvoenje bilo oteano,
kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a ije se izvoenje, s obzirom na okolnosti
sluaja, pokazuje celishodnim.
Istragu sprovodi nadleni javni tuilac.
Ako je javnom tuiocu potrebna pomo policije (forenzika, analitika i dr.) ili drugih dravnih organa
u vezi sa sprovoenjem istrage, oni su duni da mu na njegov zahtev tu pomo prue. Na zahtev
javnog tuioca, pravno lice je duno da prui pomo za preduzimanje dokazne radnje koja ne trpi
odlaganje.
Javni tuilac moe poveriti policiji izvrenje pojedinih dokaznih radnji u skladu sa odredbama ovog
zakonika.
Javni tuilac je duan da braniocu osumnjienog uputi poziv da prisustvuje sasluanju osumnjienog,
odnosno da osumnjienom i njegovom braniocu uputi poziv, a oteenog obavesti o vremenu i mestu
ispitivanja svedoka ili vetaka.
Osumnjieni, njegov branilac i oteeni mogu da prisustvuju uviaju.
Ako lice kome je upuen poziv, odnosno obavetenje o dokaznoj radnji nije prisutno, radnja se moe
preduzeti i u njegovom odsustvu.
Lica koja prisustvuju dokaznim radnjama mogu predloiti javnom tuiocu da radi razjanjenja stvari
postavi odreena pitanja osumnjienom, svedoku ili vetaku, a po dozvoli javnog tuioca mogu
postavljati pitanja i neposredno. Ova lica imaju pravo da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove
primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati prikupljanje pojedinih dokaza.
Radi razjanjenja pojedinih tehnikih ili drugih strunih pitanja koja se postavljaju u vezi sa
pribavljenim dokazima ili prilikom sasluanja osumnjienog ili preduzimanja drugih dokaznih radnji,
javni tuilac moe zatraiti od strunog lica odgovarajue struke da mu o tim pitanjima da potrebna
objanjenja. Ako su prilikom davanja objanjenja prisutni osumnjieni ili branilac, oni mogu traiti da
to lice prui blia objanjenja. U sluaju potrebe, javni tuilac moe traiti objanjenja i od
odgovarajue strune ustanove.
Osumnjieni i njegov branilac mogu samostalno prikupljati dokaze i materijal u korist odbrane.

88
Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, javni tuilac e nastaviti istragu.
Obustava istrage
Javni tuilac moe u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjienog i obustavi istragu ako:
1) delo koje je predmet optube nije krivino delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;
2) je krivino gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge
okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje;
3) nema dovoljno dokaza za optuenje.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e naredbom obustaviti istragu i o tome obavestiti
osumnjienog i oteenog (lan 51. stav 1.).
Kada nae da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjanjeno javni tuilac e doneti naredbu o zavretku
istrage koju e dostaviti osumnjienom i njegovom braniocu, ako ga ima, i obavestie oteenog o
zavretku istrage.
Ako javni tuilac po zavretku istrage odustane od krivinog gonjenja obavestie o tome
osumnjienog i oteenog.
OPTUENJE
Javni tuilac podie optunicu kada postoji opravdana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino
delo.
Optunica se podie u roku od 15 dana od kada je zavrena istraga. U naroito sloenim predmetima
ovaj rok se moe na osnovu odobrenja neposredno vieg javnog tuioca produiti za jo 30 dana.
Ako javni tuilac ne podigne optunicu u roku iz stava 2. ovog lana i ne izjavi da odustaje od
krivinog gonjenja, okrivljeni, njegov branilac i oteeni mogu u roku od osam dana od dana isteka
roka za podnoenje optunice da podnesu prigovor neposredno viem javnom tuiocu.
Ako prikupljeni podaci o krivinom delu i uiniocu pruaju dovoljno osnova za optuenje, optunica
se moe podii i bez sprovoenja istrage.
Okrivljeni ima pravo da podnese pisani odgovor na optunicu u roku od osam dana od dana
dostavljanja optunice. Uz optunicu, okrivljenom e biti dostavljena i pouka o pravu na podnoenje
odgovora.
Ispitivanje optunice
Vee e ispitati optunicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnoenje odgovora na optunicu
Kad vee utvrdi da je potrebno bolje razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunice,
naredie da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe odreeni dokazi.
Javni tuilac e, u roku od tri dana od dana kad mu je saoptena odluka vea iz stava 3. ovog lana,
doneti naredbu o dopuni, odnosno sprovoenju istrage, a privatni tuilac e, u roku od 30 dana od
dana saoptenja odluke, prikupiti dokaze.
Obustava postupka
Ispitujui optunicu, vee e odluiti reenjem da nema mesta optubi i da se krivini postupak
obustavlja ako ustanovi da:

89
1) delo koje je predmet optube nije krivino delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;
2) je krivino gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje
druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje;
3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni uinio delo koje je predmet optube.
Potvrivanje optunice
Ako ne donese nijedno reenje, vee e reenjem potvrditi optunicu.
U istom reenju vee e odluiti i o predlozima za spajanje ili razdvajanje postupka.
GLAVNI PRETRES I PRESUDA
Predsednik vea odmah posle prijema potvrene optunice i spisa predmeta zapoinje pripreme za
glavni pretres.
Pripreme za glavni pretres obuhvataju odravanje pripremnog roita, odreivanje glavnog pretresa i
donoenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.
Protiv odluka koje donosi predsednik vea u toku priprema za glavni pretres alba nije doputena,
osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno.
Pripremno roite
Na pripremnom roitu se stranke izjanjavaju o predmetu optube, obrazlau se dokazi koji e biti
izvedeni na glavnom pretresu i predlau novi dokazi, utvruju se injenina i pravna pitanja koja e
biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odluuje se o sporazumu o priznanju krivinog dela, o
pritvoru i o obustavi krivinog postupka, kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od znaaja
za odravanje glavnog pretresa.
Pripremno roite se odrava pred predsednikom vea, bez prisustva javnosti.
U pozivu za pripremno roite predsednik vea e upozoriti stranke i oteenog da se na pripremnom
roitu moe odrati glavni pretres.
Predsednik vea e odrediti pripremno roite najkasnije u roku od 30 dana ako je optueni u pritvoru,
odnosno u roku od 60 dana ako je optueni na slobodi,
Ako su javni tuilac, optueni i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivinog dela u
odnosu na odreene take optunice, predsednik vea e odrediti pripremno roite za deo optunice
koji nije obuhvaen sporazumom.
Poetak pripremnog roita
Izjanjavanje stranaka
Javni tuilac izlae iz optunice opis dela iz kog proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, zakonski
naziv krivinog dela i navodi dokaze koji potkrepljuju optunicu, a moe predloiti izricanje odreene
vrste i mere krivine sankcije. Ako je re o optubi oteenog kao tuioca ili privatnoj tubi,
predsednik vea moe ukratko izloiti njen sadraj.
Ako je oteeni prisutan, moe podneti imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, predsednik vea
e proitati taj zahtev, ako je podnet.
Nakon to je optuenog pouio o njegovim pravima i dunostima predsednik vea e ga pozvati da se
izjasni o optubi.
90
Ako optueni osporava navode optube, predsednik vea e ga pozvati da se izjasni koji deo optunice
osporava i iz kojih razloga i upozorie ga da e se na glavnom pretresu izvoditi samo dokazi u vezi sa
osporenim delom optunice.
Ako je saoptueni priznao odreene take optube koje se odnose i na drugog saoptuenog koji ih je
osporio, glavni pretres e se odrati za oba saoptuena i donee se, po pravilu, jedna presuda.
Predlaganje dokaza
Predsednik vea e pozvati stranke, branioca i oteenog da obrazloe predloene dokaze koje
nameravaju da izvedu na glavnom pretresu, pri emu e ih upozoriti da se nee izvesti oni dokazi koji
su im bili poznati, ali ih bez opravdanog razloga na pripremnom roitu nisu predloili.
Predsednik vea moe i bez predloga stranaka, branioca i oteenog narediti pribavljanje novih dokaza
za glavni pretres
Ako je optueni priznao da je uinio krivino delo, predlaganje dokaza za glavni pretres e se
ograniiti na dokaze od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog
zakonika, kao i dokaze od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije.
Svaka stranka e se izjasniti o predlozima suprotne stranke i oteenog.
Ako s obzirom na predloene dokaze, injenice koje e biti predmet dokazivanja i pravna pitanja o
kojima e se raspravljati predsednik vea smatra da se u skladu sa odredbama ovog zakonika moe
odrati glavni pretres, nakon uzimanja izjava od stranaka donee reenje o odravanju glavnog
pretresa.
Odluivanje o pritvoru
Na pripremnom roitu predsednik vea moe, uz saglasnost stranaka, ukinuti pritvor ili ga zameniti
blaom merom. Protiv tog reenja alba nije dozvoljena.
Obustava postupka
Predsednik vea e reenjem obustaviti krivini postupak ako ustanovi:
1) da je tuilac odustao od optube ili je oteeni odustao od predloga za gonjenje;
2) da je optueni za isto krivino delo ve pravnosnano osuen, osloboen od optube ili je optuba
protiv njega pravnosnano odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnano obustavljen;
3) da je optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od gonjenja ili se krivino gonjenje ne
moe preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja ga trajno iskljuuje.
Odreivanje glavnog pretresa
Predsednik vea pre zavretka pripremnog roita naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja
glavnog pretresa.
Ako pripremno roite nije odrano predsednik vea odredie glavni pretres najkasnije u roku od 30
dana ako je optueni u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optueni na slobodi, raunajui od
dana prijema potvrene optunice u sud.
Glavni pretres se odrava u seditu suda i u sudskoj zgradi.

91
Ako su u pojedinim sluajevima prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za odravanje glavnog pretresa
ili iz drugih opravdanih razloga, predsednik suda moe odrediti da se pretres odri u sudskoj zgradi
izvan sedita suda ili u drugoj zgradi na podruju tog suda.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda moe, na obrazloeni predlog predsednika nadlenog suda,
odrediti da se glavni pretres odri i izvan podruja nadlenog suda.
Pozivanje stranaka i drugih lica na glavni pretres
Na glavni pretres pozvae se optueni i njegov branilac, tuilac i oteeni i njihovi zakonski zastupnici
i punomonici, a po potrebi i prevodilac i tuma.
Na glavni pretres pozvae se predloeni svedoci i vetaci, osim onih za koje predsednik vea smatra
da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno ili je na pripremnom roitu utvreno da se
ne pozivaju.
Predlaganje dokaza
Ako nije odrano pripremno roite stranke, branilac i oteeni mogu posle odreivanja glavnog
pretresa predloiti da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili vetaci ili izvedu drugi dokazi, pri
emu moraju oznaiti koje bi se injenice imale dokazati i kojim od predloenih dokaza.
Predsednik vea moe i bez predloga stranaka i oteenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni
pretres o emu e pre poetka glavnog pretresa obavestiti stranke.
Ispitivanje svedoka ili vetaka van glavnog pretresa.
Predsednik vea odluuje o ispitivanju svedoka ili vetaka ije ispitivanje su predloile stranke, a koji
ne mogu doi na glavni pretres zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga.
Predsednik vea, sudija lan vea ili sudija za prethodni postupak na ijem podruju se svedok ili
vetak nalazi obavie ispitivanje neposredno ili putem tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka, a o
vremenu, mestu i nainu ispitivanja obavestie stranke, branioca i oteenog.
Ako je optueni u pritvoru, o potrebi njegovog prisustva ispitivanju svedoka ili vetaka, odluuje
predsednik vea.
Izdvajanje nezakonitih dokaza
Ako predsednik vea utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja donee reenje o njihovom
izdvajanju iz spisa. Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba.
Odreivanje dopunskih sudija
Ako je u izgledu da e glavni pretres due trajati, predsednik vea moe zatraiti od predsednika suda
da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija-porotnika da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi
zamenili lanove vea u sluaju njihove trajnije spreenosti.
Odustanak tuioca od optube
Ako tuilac odustane od optube pre poetka glavnog pretresa, predsednik vea e o tome obavestiti
sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres i reenjem e obustaviti krivini postupak i dostaviti ga
strankama, braniocu i oteenom.
Odravanje glavnog pretresa
Glavni pretres je javan.

92
Glavnom pretresu mogu prisustvovati samo lica starija od 16 godina.
Iskljuenje javnosti
Od otvaranja zasedanja, pa do zavretka glavnog pretresa, vee moe, po slubenoj dunosti ili na
predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjanjenja, iskljuiti javnost za ceo glavni
pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zatite:
1) interesa nacionalne bezbednosti;
2) javnog reda i morala;
3) interesa maloletnika;
4) privatnosti uesnika u postupku;
5) drugih opravdanih interesa u demokratskom drutvu.
Izuzeci od iskljuenja javnosti
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, branioca, oteenog i njegovog zastupnika i punomonika
tuioca.
Vee moe dozvoliti da glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena prisustvuju pojedina slubena
lica, nauni, struni i javni radnici, a na zahtev optuenog moe to dozvoliti i njegovom branom
drugu, bliskim srodnicima i licu sa kojim ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota.
Predsednik vea e upozoriti lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena, da
su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na pretresu saznala i ukazae im da odavanje tajne
predstavlja krivino delo.
Vee u toku glavnog pretresa odluuje o:
1) predlogu o kome ne postoji saglasnost stranaka i o saglasnim predlozima stranaka koje ne prihvati
predsednik vea;
2) prigovoru protiv mere predsednika vea koja se odnosi na rukovoenje glavnim pretresom;
3) tome da se, bez obzira na dozvolu za optika snimanja, iz opravdanih razloga pojedini delovi
glavnog pretresa ne snimaju;
4) udaljenju iz sudnice, o iskljuenju branioca ili punomonika, i o nastavljanju, prekidu ili odlaganju
glavnog pretresa zbog odravanja reda i upravljanja glavnim pretresom;
5) izvoenju dopunskih dokaza, ukoliko oceni da je to neophodno da bi se otklonile protivrenosti ili
nejasnoe u izvedenim dokazima i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano
raspravio;
6) drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonikom.
Reenja vea se uvek objavljuju i sa kratkim obrazloenjem unose u zapisnik.
Pretpostavke za odravanje glavnog pretresa
Otvaranje zasedanja
Ako vee nije u punom sastavu, predsednik vea, a u njegovom odsustvu sudija lan vea ili sudija
koga predsednik suda odredi, saoptava da se glavni pretres nee odrati.

93
Ako je vee u punom sastavu, predsednik vea otvara zasedanje i objavljuje sastav vea i predmet
glavnog pretresa, utvruje da li su dola sva pozvana lica, i da li su lica koja nisu dola uredno
pozvana i da li su svoj izostanak opravdala.
Izostanak tuioca
Ako na glavni pretres, koji je zakazan na osnovu optunice javnog tuioca, ne doe javni tuilac ili
lice koje ga zamenjuje, predsednik vea e o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca i zatraiti da
odmah odredi zamenu. Ako to nije mogue, predsednik vea e odrediti da se glavni pretres ne odri i
o tome e obavestiti nadlenog javnog tuioca i Dravno vee tuilaca, koji imaju obavezu da
obaveste sud o preduzetim merama.
Ako na glavni pretres ne doe oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, niti njihov punomonik, koji su
uredno pozvani, a izostanak nisu opravdali, vee e reenjem obustaviti postupak.
Izostanak optuenog
Ako je optueni uredno pozvan, a ne doe na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, vee e
narediti da se dovede. Ako se dovoenje ne bi moglo odmah izvriti, vee e odluiti da se glavni
pretres ne odri i narediti da se optueni dovede na idui glavni pretres.
Ako optueni opravda izostanak pre nego to dovoenje bude izvreno, vee moe opozvati naredbu
za dovoenje i osloboditi optuenog obaveze da snosi trokove koji su nastali usled neodravanja
glavnog pretresa.
Suenje u odsustvu
Optuenom se moe suditi u odsustvu samo kada postoje naroito opravdani razlozi da mu se sudi
iako je odsutan, pod uslovom da je u bekstvu ili nije dostupan dravnim organima.
Izostanak branioca
Ako na glavni pretres ne doe branilac koji je uredno pozvan i ne obavesti sud o razlogu spreenosti
im je za taj razlog saznao, ili ako branilac bez odobrenja napusti glavni pretres, predsednik vea
pozvae optuenog da odmah uzme drugog branioca, a ako optueni to ne uini, vee moe odluiti da
se glavni pretres odri i bez prisustva branioca.
Ako je u sluaju iz stava 1. ovog lana re o obaveznoj odbrani, a nema mogunosti da optueni
odmah uzme drugog branioca ili da sud bez tete za odbranu odmah postavi branioca po slubenoj
dunosti, vee e odluiti da se glavni pretres ne odri ili, ako je zapoeo, da se prekine ili odloi.
Odravanje glavnog pretresa bez prisustva optuenog ili branioca
Kada po odredbama ovog zakonika postoje uslovi za odlaganje glavnog pretresa zbog izostanka
optuenog ili branioca vee moe odluiti da se glavni pretres odri ako bi se, prema dokazima koji se
nalaze u spisima, oigledno moralo doneti reenje kojim se optuba odbacuje (lan 416. stav 1.) ili
presuda kojom se optuba odbija (lan 422.).
Ako je optueni prouzrokovao sopstvenu nesposobnost za uestvovanje na glavnom pretresu, vee
moe, nakon ispitivanja vetaka, reenjem odluiti da se glavni pretres odri, ali ne i zavri, u
odsutnosti optuenog. U sluaju odravanja glavnog pretresa u odsutnosti optuenog, predsednik suda
e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti
im prestanu razlozi zbog kojih je optueni odsutan, glavni pretres e se nastaviti u prisustvu
optuenog, nakon to ga predsednik vea upozna sa dotadanjim tokom i sadrajem glavnog pretresa.

94
Izostanak svedoka, vetaka ili strunog savetnika
Ako na glavni pretres ne doe svedok, vetak ili struni savetnik koji je uredno pozvan, a izostanak
nije opravdao, vee moe narediti da se odmah dovede.
Glavni pretres moe poeti i bez prisustva pozvanog svedoka, vetaka ili strunog savetnika, uz
obavezu vea da u kasnijem toku glavnog pretresa odlui da li zbog izostanka nekoga od njih glavni
pretres treba prekinuti ili odloiti.
Tok glavnog pretresa
Glavni pretres poinje donoenjem reenja da se glavni pretres odri.
Glavni pretres se odrava neprekidno tokom radnog vremena jednog ili vie uzastopnih radnih dana.
Prekid glavnog pretresa
Osim sluajeva posebno predvienih u ovom zakoniku, predsednik vea moe prekinuti glavni pretres
zbog:
1) odmora;
2) isteka radnog vremena;
3) pribavljanja odreenih dokaza u kratkom roku;
4) pripremanja optube ili odbrane;
5) drugih opravdanih razloga.
Prekid glavnog pretresa moe trajati zbog odmora najdue dva asa u toku jednog radnog dana, zbog
isteka radnog vremena do narednog radnog dana, a iz razloga navedenih u stavu 1. ta. 3) do 5) ovog
lana najdue 15 dana.
U reenju o prekidu glavnog pretresa odreuju se mesto i vreme njegovog nastavljanja.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana alba nije dozvoljena.
Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim veem.
Odlaganje glavnog pretresa
Osim u sluajevima posebno predvienim u ovom zakoniku, vee e reenjem odloiti glavni pretres
ako:
1) treba izvesti nove dokaze koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku;
2) se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuenog posle uinjenog krivinog dela nastupilo
duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili druga teka bolest zbog koje ne moe uestvovati u
postupku;
3) postoje druge smetnje da se glavni pretres uspeno sprovede.
U reenju kojim se glavni pretres odlae odredie se, po pravilu, vreme i mesto kada e se glavni
pretres nastaviti.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana alba nije dozvoljena.
Novi poetak ili nastavljanje odloenog glavnog pretresa

95
Glavni pretres koji je odloen mora poeti iznova ako se izmenio sastav vea, ali vee moe, nakon
izjanjenja stranaka, reenjem odluiti da se svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, nego da se izvri
uvid u zapisnike o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu ili da, ako je to potrebno,
predsednik vea ukratko iznese sadrinu tih izjava ili ih proita. Protiv ovog reenja alba nije
dozvoljena.
Glavni pretres koji je odloen, a odrava se pred istim veem, nastavie se kratkim izvetajem
predsednika vea o toku ranijeg glavnog pretresa.
Ako se glavni pretres dri pred drugim predsednikom vea, glavni pretres mora poeti iznova i svi
dokazi moraju biti ponovo izvedeni.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, zbog proteka vremena, zatite svedoka ili drugih vanih razloga vee
moe, nakon izjanjenja stranaka, reenjem odluiti da se svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, nego da
se postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana.
O svakom odlaganju koje traje due od 60 dana, predsednik vea je duan da obavesti predsednika
suda.
Prethodne provere i pouka o pravima
Kada predsednik vea utvrdi da su na glavni pretres dola sva pozvana lica, ili kad vee odlui da se
glavni pretres odri u odsutnosti nekog od pozvanih lica, ili odlui da o tim pitanjima rei kasnije,
predsednik vea e:
1) pozvati optuenog da iznese line podatke da bi se uverio u njegovu istovetnost, kao i da se izjasni
o svojoj ranijoj osuivanosti ako to nije uinio na pripremnom roitu;
2) upozoriti optuenog da paljivo prati tok glavnog pretresa i da je duan da predloge za izvoenje
pojedinih dokaza (lan 395. stav 1.) iznese odmah ili u najkraem roku po saznanju da je njihovo
izvoenje potrebno;
3) pouiti optuenog o njegovim pravima i dunostima (l. 68. i 70.), a posebno o pravu da iznosi
injenice i predlae dokaze u prilog svoje odbrane, postavlja pitanja saoptuenom, svedoku, vetaku i
strunom savetniku, i stavlja primedbe i daje objanjenja u vezi sa izvedenim dokazima, i pitati ga da
li je pouku razumeo.
Ako optueni odbije da iznese line podatke, njegova istovetnost utvrdie se na drugi nain. Ako
optueni izjavi da pouku o pravima nije razumeo, predsednik e mu je na pogodan nain objasniti, a u
sluaju da optueni odbije da se izjasni da li je pouku o pravima razumeo, smatrae se, uz prethodno
upozorenje, da je pouku razumeo.
Ako je oteeni prisutan, predsednik vea e ga pouiti o pravima iz lana 50. ovog zakonika, a ako
jo nije postavio imovinskopravni zahtev, uputie ga da takav zahtev moe postaviti u krivinom
postupku.
Postupanje sa pozvanim licima
Kada istovetnost optuenog bude utvrena, predsednik vea uputie svedoke izvan sudnice na mesto
na kome e saekati da budu pozvani radi ispitivanja. Na isti nain predsednik vea e postupiti i sa
vetacima i strunim savetnicima, osim ako oceni da je potrebno da odreeni vetak ili struni
savetnik prati tok glavnog pretresa.
Svi optueni ostaju u sudnici tokom itavog glavnog pretresa.

96
Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac treba da budu ispitani kao svedoci, nee se udaljiti iz
sudnice.
Predsednik vea moe preduzeti potrebne mere za spreavanje meusobnog dogovaranja svedoka,
vetaka ili strunog savetnika, i dogovaranja svedoka, vetaka ili strunog savetnika sa strankama,
braniocem, zakonskim zastupnikom ili punomonikom.
Vee, izuzetno, moe odluiti da se optueni udalji iz sudnice ako saoptueni ili svedok odbije da daje
iskaz u njegovom prisustvu ili okolnosti ukazuju da njegovo prisustvo utie na navedena lica. Po
povratku optuenog proitae mu se iskaz dat u njegovom odsustvu i on moe saoptuenom ili
svedoku postavljati pitanja i dati primedbe na iskaz.
Izlaganje optube
Optuba se izlae, po pravilu, tako to tuilac ita optunicu ili privatnu tubu, ali predsednik vea
moe umesto toga dozvoliti tuiocu da usmeno izloi sadraj optube.
Oteeni moe postaviti imovinskopravni zahtev, a u njegovoj odsutnosti, ako je takav zahtev
postavio, zahtev e proitati predsednik vea.
Izjanjavanje optuenog
Nakon izlaganja optube, predsednik vea e upitati optuenog:
1) da li je optubu razumeo, a ako se uveri da je nije razumeo, ponovo e mu izloiti njenu sadrinu na
nain koji je za optuenog najrazumljiviji;
2) da li eli da se izjasni o optubi, i o imovinskopravnom zahtevu ako je podnesen;
3) da li priznaje da je uinio krivino delo za koje je optuen, a ako se uveri da optueni nije razumeo
ta znai priznanje, objasnie mu znaenje i posledice priznanja krivinog dela na nain koji je za
optuenog najrazumljiviji.
Optueni nije duan da se izjasni o optubi i da odgovara na postavljena pitanja.
Ako je optunicom obuhvaeno vie lica, sa njima e se postupiti na nain predvien u st. 1. i 2. ovog
lana, po redosledu iz optunice.
Uvodna izlaganja
Posle izlaganja optube i izjanjavanja optuenog, predsednik vea pozvae tuioca, a potom branioca
ili optuenog koji se brani sam, da iznesu uvodna izlaganja, osim ako je na pripremnom roitu dolo
do izjanjenja stranaka i predlaganja dokaza
Uvodna izlaganja moraju biti saeta i odnositi se samo na injenice koje e biti predmet dokazivanja,
na izlaganje dokaza koje e stranaka izvesti i na pravna pitanja o kojima e raspravljati.
Predsednik vea moe uvodna izlaganja ograniiti na odreeno vreme i prekinuti stranku i branioca
ako prekorai dato vreme ili izlae izvan doputenog sadraja.
Posle uvodnih izlaganja, oteeni moe ukratko obrazloiti imovinskopravni zahtev.
Poetak i predmet dokaznog postupka
Predsednik vea objavljuje poetak dokaznog postupka.
U dokaznom postupku se izvode dokazi o injenicama koje su predmet dokazivanja

97
Ako optueni na glavnom pretresu prizna da je uinio krivino delo, izvode se samo dokazi od kojih
zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog zakonika, kao i dokazi od kojih
zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije.
Predlaganje dokaza
Stranke, branilac i oteeni mogu do zavretka glavnog pretresa predlagati da se izvedu novi dokazi, a
mogu ponoviti predloge koji su ranije odbijeni.
O izvoenju dokaza iz stava 1. ovog lana odluuje predsednik vea.
Ako je predloeno izvoenje dokaza koji je nezakonit predsednik vea e odbiti predlog obrazloenim
reenjem.
Redosled izvoenja dokaza
Posle sasluanja optuenog, predsednik vea odreuje vreme u kojem se najpre izvode dokazi koje
predloi tuilac, potom dokazi koje predloi odbrana, nakon toga dokazi ije izvoenje je odredilo
vee po slubenoj dunosti i po predlogu oteenog, a na kraju dokazi o injenicama od kojih zavisi
odluka o vrsti i meri krivine sankcije. Ako postoje opravdani razlozi predsednik vea moe odrediti
drugaiji redosled i produiti vreme za izvoenje dokaza.
Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o osuivanosti optuenog za kanjive radnje od kojih
zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije bie izvedeni u skladu sa stavom 1. ovog lana, osim ako
vee odluuje o merama za obezbeenje prisustva okrivljenog i za nesmetano voenje krivinog
postupka.
Ako oteeni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo ispitivanje e se obaviti pre ostalih
svedoka.
Posle izvoenja svakog dokaza, predsednik vea upitae stranke, branioca i oteenog da li povodom
izvedenog dokaza imaju primedbe.
Iznoenje odbrane
Predsednik vea pouie optuenog da se moe izjasniti o svim okolnostima koje ga terete i da moe
da iznese sve injenice koje mu idu u korist i pozvati optuenog da iznese odbranu.
Optueni svoju odbranu iznosi prema pravilima koja po ovom zakoniku vae za njegovo sasluanje.
Kada optueni zavri iznoenje odbrane, predsednik vea upitae ga da li ima u svoju odbranu jo
neto da navede.
Ako optueni odstupi od svog ranije datog iskaza, predsednik vea upozorie ga na to, upitati za
razloge odstupanja i, po potrebi, odredie po slubenoj dunosti, ili na zahtev optuenog da se ranije
dati iskaz ili deo tog iskaza proita i reprodukuje njegov optiki ili tonski snimak.
Ako je potrebno, a naroito ako se iskaz optuenog doslovno unosi u zapisnik, predsednik vea moe
narediti da se taj deo zapisnika odmah proita, a proitae se uvek ako to zahteva stranka ili branilac.
Ako optueni odbije da iznese odbranu ili da odgovara na pojedina pitanja, proitae se njegov raniji
iskaz ili deo tog iskaza ili e se reprodukovati optiki ili tonski snimak tog iskaza.
Sasluanje optuenog

98
Kada optueni zavri iznoenje odbrane, pitanja mu mogu postavljati najpre njegov branilac, potom
tuilac, posle njega predsednik vea i lanovi vea, a zatim oteeni ili njegov zakonski zastupnik i
punomonik, saoptueni i njegov branilac, i vetak i struni savetnik.
Oteeni, zakonski zastupnik i punomonik oteenog, vetak i struni savetnik mogu neposredno
optuenom postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea.
Predsednik vea e zabraniti pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno ili
se ne odnosi na predmet osim kada se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.
Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora na ve postavljeno pitanje odlui vee. Ako
vee potvrdi odluku predsednika vea o zabrani pitanja ili odgovora kao nedozvoljenog, na zahtev
stranke u zapisnik e se uneti pitanje.
Predsednik vea moe uvek optuenom postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem
odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih uesnika u postupku.
Optueni ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem, ali se ne moe sa
svojim braniocem, ili sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako e odgovoriti na ve
postavljeno pitanje.
Svedok koji nije ispitan, po pravilu, nee prisustvovati izvoenju dokaza.
Ispitani svedoci, vetaci ili struni savetnici ostaju u sudnici ako ih predsednik vea, nakon izjanjenja
stranaka, sasvim ne otpusti, ili ako, po predlogu stranaka ili po slubenoj dunosti, ne naredi da se
privremeno udalje iz sudnice da bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i jo jednom ispitani u prisustvu
ili odsustvu drugih svedoka, vetaka ili strunih savetnika.
Na glavnom pretresu se svedok ili struni savetnik ispituje uz shodnu primenu lana 98. ovog
zakonika, a vetak izlae usmeno svoj nalaz i miljenje, ali mu vee moe dozvoliti da proita pisani
nalaz i miljenje koji e potom priloiti zapisniku.
Svedoku, vetaku ili strunom savetniku neposredno postavljaju pitanja stranke i branilac, predsednik
vea i lanovi vea, a oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, i vetak ili struni savetnik
mogu neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea.
Oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik imaju pravo da postave pitanja svedoku, vetaku
ili strunom savetniku nakon tuioca, uvek kada tuilac ima pravo na ispitivanje.
Najpre se obavlja osnovno ispitivanje, posle toga unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika
vea mogu se postavljati dodatna pitanja.
Dopuna i zavretak dokaznog postupka
Posle izvoenja poslednjeg dokaza predsednik vea upitae stranke, branioca i oteenog da li imaju
predloge za dopunu dokaznog postupka.
Ako niko ne predloi dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vee ne odredi izvoenje
dokaza, predsednik vea e objaviti da je dokazni postupak zavren.
Izmena ili podnoenje nove optunice
Tuilac moe u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je injenino stanje
drugaije od onog iznetog u optunici, izmeniti optunicu ili predloiti da se glavni pretres prekine
radi pripremanja nove optunice.

99
Ako vee prekine glavni pretres radi pripremanja nove optunice odredie rok u kome tuilac mora
podneti novu optunicu.
Sud je duan da novu optunicu dostavi optuenom i njegovom braniocu i da im obezbedi dovoljno
vremena za pripremanje odbrane.
Sud e optuenom i njegovom braniocu, na njihov zahtev, ako oceni da je potrebno, obezbediti
dovoljno vremena za pripremanje odbrane i u sluaju izmene optunice na glavnom pretresu.
Proirenje optunice
Ako se u toku glavnog pretresa otkrije ranije uinjeno krivino delo optuenog, vee e po optunici
ovlaenog tuioca, koja moe biti i usmeno iznesena, proiriti glavni pretres i na to delo, ili odluiti
da se za to krivino delo posebno sudi.
Ako vee prihvati proirenje optunice prekinue glavni pretres i obezbediti dovoljno vremena za
pripremanje odbrane.
Protiv proirene optunice moe se podneti odgovor
Naknadna dopuna dokaznog postupka
Posle izmene, podnoenja nove ili proirenja optunice, stranke i branilac mogu predloiti dopunu
dokaznog postupka u odnosu na injenice koje takva optuba sadri i koje u ranijem toku postupka
nisu bile predmet dokazivanja.
Ako niko ne predloi dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vee ne odredi izvoenje
dokaza, predsednik vea e objaviti da je dokazni postupak zavren.
Posle objavljivanja da je dokazni postupak zavren, predsednik vea daje zavrnu re tuiocu, potom
oteenom ili njegovom zakonskom zastupniku ili punomoniku, posle njega braniocu, a na kraju
optuenom.
Tuilac i oteeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomonik imaju pravo da odgovore na zavrne
rei branioca i optuenog, a branilac i optueni imaju pravo da se osvrnu na te odgovore.
Poslednja re uvek pripada optuenom.
Zavretak glavnog pretresa
Ako vee posle zavrnih rei ne odlui da nastavi dokazni postupak, predsednik vea objavie da je
glavni pretres zavren.
Posle objavljivanja da je glavni pretres zavren, vee e se povui na veanje i glasanje radi
donoenja odluke.
Odbacivanje optunice
U toku ili po zavretku glavnog pretresa vee e reenjem odbaciti optunicu ako utvrdi:
1) da sud nije stvarno nadlean;
2) da se postupak vodi bez zahteva ovlaenog tuioca, bez predloga oteenog ili odobrenja
nadlenog dravnog organa, ili se pojave druge okolnosti koje privremeno spreavaju voenje
krivinog postupka;
3) da je kod okrivljenog nastupilo duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili druga teka bolest
zbog koje trajno ne moe uestvovati u postupku.
100
U obrazloenju reenja iz stava 1. ovog lana sud se nee uputati u ocenu glavne stvari, nego e se
ograniiti na razloge za odbacivanje optunice.
Presuda
Ako ne otvori ponovo glavni pretres, sud e izrei presudu.
Presuda se izrie i objavljuje u ime naroda.
Izreka presude e se uvek proitati na javnom zasedanju.
Sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.
Presuda se moe odnositi samo na lice koje je optueno i samo na delo koje je predmet optube
sadrane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proirenoj optunici.
Sud nije vezan za predloge tuioca u pogledu pravne kvalifikacije krivinog dela.
Presudom se:
1) optuba odbija (odbijajua presuda);
2) otueni oslobaa od optube (oslobaajua presuda);
3) optueni oglaava krivim (osuujua presuda).
Ako optuba obuhvata vie krivinih dela, u presudi e se izrei da li se i za koje krivino delo
optuba odbija, ili se optueni oslobaa od optube, ili se oglaava krivim.
Odbijajua presuda
Presudu kojom se optuba odbija sud e izrei ako je:
1) tuilac od zapoinjanja do zavretka glavnog pretresa odustao od optube ili je oteeni odustao od
predloga za gonjenje;
2) optueni za isto krivino delo ve pravnosnano osuen, osloboen od optube ili je optuba protiv
njega pravnosnano odbijena ili je protiv njega postupak obustavljen pravnosnanom odlukom suda;
3) optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od krivinog gonjenja, ili se gonjenje ne moe
preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje.
Oslobaajua presuda
Presudu kojom se optueni oslobaa od optube sud e izrei ako:
1) delo za koje je optuen po zakonu nije krivino delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;
2) nije dokazano da je optueni uinio delo za koje je optuen.
Osuujua presuda
U presudi u kojoj se optueni oglaava krivim, sud e izrei:
1) za koje se delo oglaava krivim, uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja krivinog
dela, kao i onih od kojih zavisi primena odreene odredbe krivinog zakona;
2) zakonski naziv krivinog dela i koje su odredbe zakona primenjene;
3) na kakvu se kaznu osuuje optueni ili se po odredbama krivinog zakona oslobaa od kazne;

101
4) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta;
5) odluku o meri bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi ili o oduzimanju imovine proistekle iz
krivinog dela;
6) odluku o imovinskopravnom zahtevu;
7) odluku o uraunavanju pritvora ili ve izdrane kazne;
8) odluku o trokovima krivinog postupka.
Ako je optueni osuen na kaznu zatvora do jedne godine, u presudi se moe navesti da e se kazna
zatvora izvriti u prostorijama u kojima osueni stanuje, sa ili bez primene elektronskog nadzora.
Ako je optueni osuen na novanu kaznu, u presudi e se navesti da li je novana kazna odmerena i
izreena u dnevnim iznosima ili u odreenom iznosu i rok u kome se novana kazna ima platiti, kao i
nain zamene ove kazne kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu u sluaju da optueni ne
plati novanu kaznu u odreenom roku.
Ako je optueni osuen na kaznu rada u javnom interesu, u presudi e se navesti vrsta i trajanje rada i
nain zamene ove kazne kaznom zatvora u sluaju da optueni ne obavi rad u celosti ili u jednom delu.
Ako je optueni osuen na kaznu oduzimanja vozake dozvole, u presudi e se navesti trajanje ove
kazne i nain zamene ove kazne kaznom zatvora u sluaju da optueni upravlja motornim vozilom za
vreme trajanja kazne oduzimanja vozake dozvole.
Ako je optuenom izreena uslovna osuda sa zatitnim nadzorom, u presudi e se navesti sadrina,
trajanje i posledice neispunjenja obaveze zatitnog nadzora.
Objavljivanje presude
Poto je sud izrekao presudu, predsednik vea e je odmah objaviti.
Predsednik vea e u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomonika i branioca
javno proitati izreku i saoptiti ukratko razloge presude.
Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.

4. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

Redovni pravni lekovi
a) alba protiv prvostepene presude
Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlaena lica mogu izjaviti albu u roku od 15 dana od
dana dostavljanja prepisa presude.
U naroito sloenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati
produenje roka za izjavljivanje albe.
O zahtevu iz stava 2. ovog lana odluuje odmah predsednik vea reenjem protiv kojeg alba nije
dozvoljena. Ako usvoji zahtev predsednik vea moe produiti rok za albu najvie za jo 15 dana.
Blagovremeno izjavljena i dozvoljena alba protiv presude odlae izvrenje presude.
albu mogu izjaviti stranke, branilac i oteeni.

102
U korist optuenog albu mogu izjaviti i njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili drugoj
trajnoj zajednici ivota, srodnici po krvi u pravoj liniji, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, brat,
sestra i hranitelj, a rok za albu tee od dana kada je optuenom, odnosno njegovom braniocu
dostavljen prepis presude.
Javni tuilac moe izjaviti albu kako na tetu, tako i u korist optuenog.
Oteeni moe izjaviti albu samo zbog odluke suda o trokovima krivinog postupka i o dosuenom
imovinskopravnom zahtevu, a ako je javni tuilac preuzeo krivino gonjenje od oteenog kao tuioca,
oteeni moe izjaviti albu zbog svih osnova zbog kojih se presuda moe pobijati.
albu moe izjaviti i lice iji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena
krivinim delom ili imovina proistekla iz krivinog dela.
Branilac i lica iz stava 2. ovog lana mogu izjaviti albu i bez posebnog ovlaenja optuenog, ali ne i
protiv njegove volje, osim kada je optuenom izreena kazna zatvora u trajanju od trideset do etrdeset
godina.
Ako priznanje optuenog u odnosu na sve take optube ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog
zakona, optueni, njegov branilac i lica iz stava 2. ovog lana mogu izjaviti albu zbog pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja samo u odnosu na injenice od kojih zavisi odluka o vrsti i
meri krivine sankcije.
Odricanje i odustanak od albe
Optueni se moe odrei prava na albu samo poto mu je presuda dostavljena, a pre toga samo ako su
se tuilac i oteeni koji moe izjaviti albu zbog svih osnova odrekli prava na albu protiv osuujue
presude kojom optuenom nije izreena kazna zatvora.
Do donoenja odluke drugostepenog suda, optueni moe odustati od izjavljene albe, kao i od albe
koju su izjavili njegov branilac ili lica iz lana 433. stav 2. ovog zakonika.
Optueni se ne moe odrei prava na albu niti odustati od izjavljene albe, ako mu je izreena kazna
zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina.
Tuilac i oteeni mogu se odrei prava na albu odmah po objavljivanju presude pa do isteka roka za
izjavljivanje albe, a mogu do donoenja odluke drugostepenog suda odustati od izjavljene albe.
Odricanje ili odustanak od albe ne moe se opozvati.
U albi se mogu iznositi injenice i predlagati novi dokazi, kao i dokazi ije izvoenje je prvostepeni
sud odbio (lan 395. stav 4.), ali je alilac duan da navede razloge zato ih ranije nije izneo, pri emu
je alilac duan da navede dokaze kojima bi se iznete injenice imale dokazati, a pozivajui se na
predloene dokaze, duan je da navede injenice koje pomou tih dokaza eli da dokae.
albeni osnovi
alba se moe izjaviti zbog:
1) bitne povrede odredaba krivinog postupka;
2) povrede krivinog zakona;
3) pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
4) odluke o krivinim sankcijama i o drugim odlukama.

103
Postupak po albi
alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud,
protivnu stranku, branioca i oteenog.
Odluivanje prvostepenog suda o albi
Neblagovremenu nedozvoljenu ili neurednu albu odbacie reenjem predsednik vea prvostepenog
suda.
Ako su u albi iznete injenice i predloeni novi dokazi koji prema oceni predsednika vea
prvostepenog suda mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, vee e ponovo
otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak.
Odgovor na albu
Primerak albe dostavie prvostepeni sud protivnoj stranci koja moe u roku od osam dana od dana
prijema albe podneti sudu odgovor na albu.
albu i odgovor na albu, sa svim spisima, prvostepeni sud e dostaviti u dovoljnom broju primeraka
drugostepenom sudu.
Odluivanje na sednici vea ili na pretresu
Drugostepeni sud donosi odluku o albi u sednici vea ili na osnovu odranog pretresa.
Drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u albi.
Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odranog pretresa:
1) odbaciti albu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu;
2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3) usvojiti albu i ukinuti prvostepenu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno
suenje, ili usvojiti albu i preinaiti prvostepenu presudu.
Drugostepeni sud e sam presuditi ako je u istom predmetu prvostepena presuda ve jedanput ukidana.
O svim albama protiv iste presude drugostepeni sud odluuje, po pravilu, jednom odlukom.
Protiv reenja Vrhovnog kasacionog suda alba nije dozvoljena.
Shodna primena odredaba o albi protiv reenja u posebnim postupcima
Vanredni pravni lekovi
A)Zahtev za ponavljanje krivinog postupka
Krivini postupak koji je zavren pravnosnanom presudom moe se ponoviti na zahtev ovlaenog
lica, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.
Razlozi za ponavljanje krivinog postupka
Krivini postupak zavren pravnosnanom presudom moe se ponoviti samo u korist okrivljenog:
1) ako je presuda zasnovana na lanoj ispravi ili na lanom iskazu svedoka, vetaka, strunog
savetnika, prevodioca, tumaa ili saokrivljenog (lan 406. stav 1. taka 5);

104
2) ako je do presude dolo usled krivinog dela javnog tuioca, sudije, sudije-porotnika ili lica koje je
preduzimalo dokazne radnje;
3) ako se iznesu nove injenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim
injenicama ili dokazima mogu dovesti do odbijanja optube ili osloboenja od optube ili do osude
po blaem krivinom zakonu;
4) ako je za isto delo vie puta suen ili ako je sa vie lica osuen za isto delo koje je moglo uiniti
samo jedno lice ili neka od njih;
5) ako se u sluaju osude za produeno krivino delo ili za drugo krivino delo koje po zakonu
obuhvata vie istovrsnih ili vie raznovrsnih radnji iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji
ukazuju da nije uinio radnju koja je obuhvaena delom iz osude, a postojanje ovih injenica bi dovelo
do primene blaeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne;
6) ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora
ili sud za njih nije znao iako su postojali, a oni bi oigledno doveli do blae krivine sankcije;
7) ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za
pretres koji je odran u njegovom odsustvu.
O zahtevu za ponavljanje krivinog postupka odluuje vee suda koji je u ranijem postupku sudio u
prvom stepenu
b) Zahtev za zatitu zakonitosti
Protiv pravnosnane odluke javnog tuioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je
prethodio njenom donoenju, ovlaeno lice moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti pod uslovima
propisanim u ovom zakoniku.
Zahtev za zatitu zakonitosti mogu podneti Republiki javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac.
Republiki javni tuilac moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti kako na tetu, tako i u korist
okrivljenog. Zahtev se moe podneti i nakon to je okrivljeni obuhvaen aktom amnestije ili
pomilovanja ili je nastupila zastarelost, ili je okrivljeni umro, ili je kazna u potpunosti izdrana.
Odluivanje o zahtevu
Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za zatitu zakonitosti u sednici vea e zahtev odbiti ili
usvojiti.
Presuda o odbijanju zahteva
Vrhovni kasacioni sud e presudom odbiti zahtev za zatitu zakonitosti kao neosnovan, ako utvrdi da
ne postoji razlog na koji se podnosilac poziva u zahtevu.
Presuda o usvajanju zahteva
Vrhovni kasacioni sud e po usvajanju zahteva za zatitu zakonitosti doneti presudu kojom e prema
prirodi povrede:
1) ukinuti u celini ili delimino prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom
pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vratiti na
ponovnu odluku organu postupka ili na suenje prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da moe
narediti da se novi postupak odri pred potpuno izmenjenim veem.

105
2) preinaiti u celini ili delimino prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom
pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku;
3) ograniiti se samo na to da utvrdi povredu zakona.

5. POSEBNI POSTUPCI
SKRAENI POSTUPAK
Odustanak javnog tuioca od krivinog gonjenja ili optube
Javni tuilac moe odustati od krivinog gonjenja do odreivanja glavnog pretresa ili roita za
izricanje krivine sankcije, a od optube - od odreivanja pa do zavretka glavnog pretresa ili roita
za izricanje krivine sankcije.
Pritvor
Pritvor se moe odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo ako
postoji neki od razloga iz ovog zakonika ili ako je okrivljenom izreena kazna zatvora od pet godina
ili tea kazna i ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela.
Pre podnoenja optunog predloga, pritvor moe trajati samo onoliko koliko je potrebno da se
sprovedu dokazne radnje, ali ne due od 30 dana. Ako se postupak vodi za krivino delo za koje se
moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, pritvor se moe, na obrazloeni predlog javnog
tuioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produiti najvie za jo
30 dana.
Protiv reenja sudije pojedinca iz stava 2. ovog lana dozvoljena je alba veu koja ne zadrava
izvrenje reenja.
a) Optuenje
Skraeni postupak pokree se na osnovu optunog predloga javnog tuioca ili na osnovu privatne
tube kada postoji opravdana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo.
Pre nego to odlui da li e podneti optuni predlog ili odbaciti krivinu prijavu, javni tuilac moe u
najkraem moguem roku preduzeti odreene dokazne radnje.
Ispitivanje optunog akta
Odmah po prijemu optunog akta sudija pojedinac e ispitati da li je propisno sastavljen, pa ako
ustanovi da nije, vratie ga tuiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na
zahtev tuioca, sudija moe produiti ovaj rok.
Ako javni tuilac propusti rok iz stava 1. ovog lana, sudija e reenjem odbaciti optuni predlog, a u
sluaju da privatni tuilac propusti pomenuti rok, smatrae se da je odustao od gonjenja i privatna
tuba e reenjem biti odbijena.
Ako je optuni akt propisno sastavljen, sudija e ispitati da li je sud nadlean, da li je potrebno bolje
razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunog akta i da li postoje razlozi za
odbacivanje ili odbijanje optunog predloga, odnosno privatne tube.
Ako sudija utvrdi da je za suenje nadlean drugi sud, oglasie se nenadlenim i po pravnosnanosti
reenja ustupiti predmet tom sudu.

106
Ako sudija utvrdi da je potrebno bolje razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunog
akta, naredie da se preduzmu odreene dokazne radnje ili da se prikupe odreeni dokazi.
Odbacivanje optunog akta
Ako sudija ustanovi da nema zahteva ovlaenog tuioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivino
gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje, reenjem e odbaciti
optuni predlog, odnosno privatnu tubu.
Odbijanje optunog akta
Sudija e reenjem odbiti optuni predlog, odnosno privatnu tubu ako utvrdi da nema mesta optubi .
Glavni pretres poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga ili privatne tube i dovrava
se po mogunosti bez prekidanja.
Po zavretku glavnog pretresa, sudija e odmah izrei presudu i objaviti je, uz navoenje bitnih
razloga zbog kojih je odluka doneta. Presuda e se pismeno izraditi i poslati u roku od 15 dana od
dana objavljivanja.
Postupak po albi
Protiv presude alba se moe izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja overenog prepisa
presude.
U sloenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produenje
roka za izjavljivanje albe.
O zahtevu iz stava 2. ovog lana odluuje odmah sudija pojedinac reenjem protiv kojeg alba nije
dozvoljena. Ako usvoji zahtev sudija moe produiti rok za izjavljivanje albe do 15 dana.
Upuivanje optuenog na izdravanje kazne zatvora
Ako je prvostepenom presudom izreena kazna zatvora, optueni koji se nalazi u pritvoru moe
zahtevati da bude upuen na izdravanje kazne i pre pravnosnanosti presude.

107
 OSNOVI PRAVA PRIVREDNIH DRUTAVA I DRUGIH PRIVREDNIH SUBJEKATA I
PRIVREDNOG POSLOVANjA

PITANjA ZA PISMENI DEO ISPITA

1. Pravne forme privrednog drutva su:

1.dravno preduzee, javno preduzee, privatno drutvo
2.preduzetnik,ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou,
akcionarsko drutvo
3.ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou, akcionarsko
drutvo

2. Imovinu drutva ini:

1.celokupna imovina lanova drutva
2.celokupna imovina lanova drutva kao i stvari i prava u vlasnitvu drutva
3.stvari i prava u vlasnitvu drutva

3. Ako posebnim propisima nije drukije ureeno, pravna lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode
po sistemu dvojnog knjigovodstva, duni su da godinje finansijske izvetaje u zakonom propisanom
roku dostave:
1.Agenciji za privredne registre, radi objave
2.Narodnoj banci Srbije, radi kontrole
3.Poreskoj upravi, radi provere ispunjenja poreskih obaveza

4. Da li preduzetnik mora da registruje prekid delatnosti:

1.da

108
2.ne, ako je taj prekid krai od 30 dana
3.da, ako preduzetnik ne zna datum otpoinjanja delatnosti

5. Pravna lica se, u smislu Zakona o raunovodstvu, razvrstavaju na:

1. privatna i javna
2. mikro, mala, srednja i velika
3. uvozna i izvozna

6. Drutvo s ogranienom odgovornou prestaje da postoji po osnovu:

1.
1.1) Sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
1.2) sprovedenog postupka steaja
2.
2.1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
2.2) Sprovedenog postupka steaja
2.3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva
2.4) odluke lanova drutva
3.
3.1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
3.2) sprovedenog postupka steaja
3.3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva

7. Zakonski zastupnik drutva moe biti:

1. samo fiziko lice dravljanin Republike Srbije
2. fiziko lice ili privredno drutvo registrovano u Republici Srbiji
3. bilo koje privredno drutvo, bez obzira na mesto registracije

8. Privredna drutva se mogu povezivati putem:

1. uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima
2. ugovora
3. kapitala i ugovora

109
9. Poslovne knjige kao jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i
kapitalu, prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika su:
1. fakture, otpremnice, rauni
2. delovodni protokol i glavna knjiga
3. dnevnik, glavna knjiga i pomone knjige

10.Odgovornost preduzetnika za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti:

1. prestaje u skladu sa osnivakim aktom
2. prestaje brisanjem preduzetnika iz registra
3. ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra

11. Ogranienja ovlaenja zastupnika se:

1. ne mogu isticati prema treim licima
2. mogu isticati prema treim licima
3. ne mogu isticati prema treim licima, izuzev ogranienja ovlaenja zastupnika u vidu
obaveznog supotpisa, ako su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji

12. Pravna lica i preduzetnici duni su da uredno uvaju godinji izvetaj o poslovanju:
1. 3 godine od poslednjeg dana poslovne godine za koju je izvetaj sastavljen
2. 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je izvetaj sastavljen
3. 5 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je izvetaj sastavljen

13. Ako je poslovni raun preduzetnika u blokadi due od dve godine, zahtev za brisanje preduzetnika
iz registra moe podneti:
1. Narodna banka Srbije i Poreska uprava
2. Narodna banka Srbije, Poreska uprava i Inspekcije koje prilikom kontrole utvrde da je raun u
blokadi
3. samo Poreska uprava

14. Privredno drutvo stie svojstvo pravnog lica:

1. poetkom obavljanja delatnosti
2. registracijom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih drutava
3. dobijanjem odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa

110
15. Ogranak privrednog drutva:
1. ima svojstvo pravnog lica
2. nema svojstvo pravnog lica
3. nema svojstvo pravnog lica, ako to svojstvo nije registrovano u skladu sa zakonom

Pitanja za usmeni deo ispita

1.Pojam, osnovna obelezja I registracija privrednog drutva

Privredno drutvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.
Drutvo stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija
privrednih subjekata.
Drutvo ima pretenu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a moe obavljati
i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su odreene osnivakim
aktom, odnosno statutom.
Posebnim zakonom moe se usloviti registracija ili obavljanje odreene delatnosti izdavanjem
prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa.
Registracija
Registracija drutava i preduzetnika, odnosno registracija podataka i dokumenata propisanih ovim
zakonom obavlja se u skladu sa zakonom o registraciji.

2. Zastupanje PD zakonski I ostali zastupnici, prokura

111
Zakonski (statutarni) zastupnici drutva u smislu ovog zakona su lica koja su ovim zakonom kao takva
odreena za svaki pojedini oblik drutva.
Zakonski zastupnik drutva moe biti fiziko lice ili drutvo registrovano u Republici Srbiji.
Drutvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice.
Drutvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vri preko svog zakonskog zastupnika
koji je fiziko lice ili fizikog lica koje je za to ovlaeno posebnim punomojem izdatim u pisanoj
formi.
Zakonski zastupnici drutva i lica iz stava 4. ovog lana registruju se u skladu sa zakonom o
registraciji.
Ostali zastupnici
Osim zakonskih zastupnika, zastupnici drutva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili
odlukom nadlenog organa drutva ovlaena da zastupaju drutvo i kao takva registrovana u skladu
sa zakonom o registraciji.
Ako drutvo u kontinuitetu prihvata da neko lice postupa kao zastupnik na nain kojim trea lica
dovodi u uverenje da ima pravo na zastupanje, smatrae se da je drutvo konkludentno to lice ovlastilo
na zastupanje, osim ako drutvo ne dokae da je tree lice znalo ili moralo znati za nepostojanje
ovlaenja za zastupanje tog lica.
Ogranienja ovlaenja zastupnika
Zastupnik je duan da postupa u skladu sa ogranienjima svojih ovlaenja koja su utvrena aktima
drutva ili odlukama nadlenih organa drutva.

3. Pojam preduzetnika
Preduzetnik je poslovno sposobno fiziko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje
je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim
propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to odreeno.
Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom nije
drugaije ureeno.
Preduzetnik se registruje na neodreeno ili na odreeno vreme.

4. Imovina preduzetnika i odgovornost za obaveze

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom
svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stie u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

5. Delatnost preduzetnika,poslovodja i drugi organi kod preduzetnika

112
Preduzetnik moe da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane
uslove, ukljuujui i stare i umetnike zanate i poslove domae radinosti.
Ministar nadlean za poslove privrede blie odreuje poslove koji se u smislu ovog zakona smatraju
starim i umetnikim zanatima, odnosno poslovima domae radinosti, nain sertifikovanja istih i
voenje posebne evidencije izdatih sertifikata.
Poslovoa i ostali zaposleni
Preduzetnik moe pisanim ovlaenjem poveriti poslovoenje poslovno sposobnom fizikom licu (u
daljem tekstu: poslovoa).
Poslovoenje moe biti opte ili ogranieno na jedno ili vie izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.
Poslovoa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Izuzetno, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, kolovanje, izbor na
funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovou, on moe opte poslovoenje poveriti lanu svog
porodinog domainstva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Poslovoa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.
Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu linih kvalifikacija
preduzetnika, poslovoa mora da ispunjava te uslove.
Poslovoa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angaovana od
strane preduzetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom.
Izuzetno, lan porodinog domainstva preduzetnika moe raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja
radnog odnosa povremeno, tokom dana i to iskljuivo u seditu, ako je njegovo prisustvo neophodno
zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovaka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom
radnog vremena, da bi se utovarila roba I td).

6. Prekid obavljanja delatnosti preduzetnika

Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obavetenje na mestu u
kome obavlja delatnost.
Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe se utvrivati
retroaktivno.

7. Gubitak svojstva preduetnika I kontinuitet obavljanja delatnosti od strane naslednika

Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.
Brisanje preduzetnika iz registra vri se zbog prestanka obavljanja delatnosti.
Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona.
Preduzetnik odjavu ne moe izvriti sa danom koji je raniji od dana podnoenja prijave o prestanku
rada nadlenom registracionom organu.
Brisanje iz registra se ne moe vriti retroaktivno.
113
Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledeim sluajevima:
1) smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;
2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme;
3) ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika
iz registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;
4) ako je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije preduzetnika;
5) ako mu je pravnosnanom presudom, izvrnom odlukom nadlenog organa ili suda asti komore u
koju je ulanjen izreena mera zabrane obavljanja delatnosti;
6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa koji je u skladu
sa lanom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju;
7) u drugim sluajevima propisanim zakonom.
U sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno lan njegovog
porodinog domainstva (brani drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno
sposobno fiziko lice moe nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu reenja o nasleivanju ili
meusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno
lanovi porodinog domainstva.
Poslovno sposobni naslednik moe nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za ivota
preduzetnika ako to pravo vri na osnovu raspodele zaostavtine za ivota u skladu sa propisima
kojima se ureuje nasleivanje.

8. Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drustva

Donosi se odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi pd.
Vri se brisanje preuzetnika i registruje se pd
Privredno drutvo preuzima sva prava i obaveze preduzetnika.
Preduzetnik i dalje odgovara svojom linom(celokupnom) imovinom za obaveze nastale pre
transformacije.

9.Pojam,osnovna obelezja I odgovornost clanova za obaveze ORTAKOG DRUTVA

Ortako drutvo je drutvo dva ili vie ortaka koji su neogranieno solidarno odgovorni celokupnom
svojom imovinom za obaveze drutva.
Ako ugovor o osnivanju drutva ili drugi ugovor izmeu ortaka sadri odredbu o ogranienju
odgovornosti ortaka prema treim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.
Ugovor o osnivanju ortakog drutva sadri naroito:
1) ime, jedinstveni matini broj i prebivalite ortaka koji je domae fiziko lice, odnosno ime, broj
pasoa ili drugi identifikacioni broj i prebivalite ortaka koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno
ime, matini broj i sedite ortaka koji je domae pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije
ili drugi identifikacioni broj i sedite ortaka koji je strano pravno lice;

114
2) poslovno ime i sedite drutva;
3) pretenu delatnost drutva;
4) oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.
Ugovor o osnivanju moe da sadri i druge elemente od znaaja za drutvo i ortake.
Izmene i dopune ugovora o osnivanju drutva vre se jednoglasnom odlukom svih ortaka drutva, ako
ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ugovor ortaka
Izuzetno od lana 15. ovog zakona, ugovor ortaka zakljuuju svi ortaci drutva.

10. Pojam, osnovna obelezja i odgovornost clanova KOMANDITNOG DRUTVA

Komanditno drutvo je privredno drutvo koje ima najmanje dva lana, od kojih najmanje jedan za
obaveze drutva odgovara neogranieno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara
ogranieno do visine svog neuplaenog, odnosno neunetog uloga (komanditor).
Na komanditno drutvo primenjuju se odredbe ovog zakona o ortakom drutvu, ako ovim zakonom
nije drugaije ureeno.
Komplementari imaju status ortaka ortakog drutva, u skladu sa ovim zakonom.
Ugovor o osnivanju komanditnog drutva obavezno sadri i oznaku koji je lan drutva
komplementar, a koji je komanditor.
Na uloge i udele komplementara u drutvu shodno se primenjuju odredbe o ulozima i udelima ortaka.
Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i pokriu gubitka drutva srazmerno svojim
udelima u drutvu, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.
Komlementari vode poslove drutva i zastupaju ga.
Komanditori ne mogu voditi poslove drutva niti ga zastupati.
Komanditoru se moe dati prokura odlukom svih komplementara.
Komanditor ima pravo da zahteva kopije godinjih finansijskih izvetaja drutva radi provere njihove
ispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta drutva.
Udeo u dobiti isplauje se komanditoru srazmerno visini njegovog uloga, osim ako je ugovorom o
osnivanju drugaije odreeno, a u roku koji je odreen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom
komplementara ako taj rok nije odreen ugovorom o osnivanju.
Odgovornost komanditora
Komanditor ne odgovara za obaveze drutva ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o
osnivanju.
Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara
solidarno sa komplementarima poveriocima drutva do visine neuplaenog odnosno neunetog uloga u
drutvo.

115
Odredba ugovora izmeu komplementara, odnosno komplementara i komanditora, kojom se
komanditor oslobaa u celosti ili delimino obaveze uplate svoga uloga ili mu se ta obaveza odlae,
bez dejstva je prema poveriocima drutva.
Sluajevi odgovornosti komanditora kao komplementara
Komanditor odgovara kao komplementar prema treim licima ako je njegovo ime, uz njegovu
saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog drutva.
Prestanak statusa lana drutva i prestanak drutva
Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je
pravno lice.
U tom sluaju, naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosno pravni sledbenici, ako je u
pitanju pravno lice.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije
primljen u roku od est meseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom
roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u drutvo s ogranienom odgovornou ili
akcionarsko drutvo, u skladu sa ovim zakonom.
Ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravne forme u roku propisanom u tom stavu pokree
se postupak prinudne likvidacije drutva.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u
roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti
jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortako drutvo, a u sluaju da je preostao samo jedan
komplementar on moe odluiti i da postane preduzetnik, u skladu sa ovim zakonom.
Ako komplementari ne donesu odluku promeni forme u propisanom roku pokree se postupak
prinudne likvidacije drutva.
Izvrene promene registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Prestanak komanditnog drutva
Na prestanak komanditnog drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku ortakog
drutva.

11. Pojam,osnovna obelezja i odgovornost clanova DOO

Drutvo s ogranienom odgovornou je drutvo u kome jedan ili vie lanova drutva imaju udele u
osnovnom kapitalu drutva, s tim da lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva osim u
sluajevima predvienim lanom 18. ovog zakona.
Naelo slobode ugovaranja
lanovi drutva s ogranienom odgovornou svoje meusobne odnose u drutvu, kao i odnose sa
drutvom, ureuju slobodno, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.
Osnivaki akt drutva sadri naroito:
1) lino ime i prebivalite, odnosno poslovno ime i sedite lanova drutva;
2) poslovno ime i sedite drutva;
116
3) pretenu delatnost drutva;
4) ukupan iznos osnovnog kapitala drutva;
5) iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog lana drutva;
6) vreme uplate, odnosno unoenja uloga u osnovni kapital drutva;
7) udeo svakog lana drutva u ukupnom osnovnom kapitalu izraen u procentima;
8) odreivanje organa drutva i njihovih nadlenosti.
Ako osnivaki akt ne sadri odredbe o nadlenostima organa drutva, organi drutva imaju nadlenosti
predviene ovim zakonom.
Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou menja se obinom veinom glasova svih lanova
drutva, ako osnivakim aktom nije predviena vea veina.
Odluka o izmenama osnivakog akta kojom se umanjuju prava nekog lana drutva moe biti doneta
samo uz saglasnost tog lana.

12. Upravljanje DOO

Upravljanje drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) jedan ili vie direktora;
U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su:
1) skuptina;
2) nadzorni odbor;
3) jedan ili vie direktora.
U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini lan drutva.
U sluaju iz stava 4. ovog lana kada je jedini lan drutva pravno lice osnivakim aktom moe se
odrediti organ tog lana drutva koji u ime tog lana vri funkciju skuptine, a u odsustvu takve
odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog lana.
Osnivakim aktom odreuje se da li je upravljanje drutvom jednodomno ili dvodomno.

13. Direktor DOO (vodjenje poslova prava obaveze I odgovornosti)

Drutvo ima jednog ili vie direktora koji su zakonski zastupnici drutva.
Broj direktora odreuje se osnivakim aktom ili odlukom skuptine.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije odreen broj direktora, drutvo ima jednog
direktora.
Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
117
Imenovanje direktora
Direktora imenuje skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Prilikom osnivanja drutva, direktor se moe imenovati osnivakim aktom.
Ako u odluci o imenovanju nije odreeno drugaije, mandat direktora poinje danom donoenja
odluke o imenovanju.
Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva nije odreeno drugaije, smatra se da mandat
direktora nije ogranien.
Osnivakim aktom ili odlukom skuptine mogu se odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da
bi bilo imenovano za direktora.
Razreenje i ostavka direktora
Skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, razreava direktora, pri
emu nije duna da navede razloge za razreenje osim ako je to izriito predvieno osnivakim aktom
ili odlukom skuptine.
Na ostavku direktora drutva s ogranienom odgovornou shodno se primenjuju odredbe lana 396.
ovog zakona o ostavci direktora akcionarskog drutva.
Zastupanje
Direktor zastupa drutvo prema treim licima u skladu sa osnivakim aktom, odlukama skuptine
drutva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako drutvo ima vie od jednog direktora, svi direktori zastupaju drutvo zajedniki, ako osnivakim
aktom ili odlukom skuptine drutva nije drugaije odreeno.
Ako drutvo ostane bez direktora, do imenovanja direktora izjave volje upuene bilo kom lanu
nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom lanu drutva ako drutvo nema nadzorni odbor,
obavezuju drutvo.
Drutvo stie prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zakljui direktor nezavisno od
toga da li je posao izriito zakljuen u ime drutva ili iz okolnosti proizlazi da je volja uesnika u
pravnom poslu bila da se taj pravni posao zakljui u ime drutva.
Zastupanje drutva u sporu sa direktorom
Direktor ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati drutvo u sporu u kojem je suprotna
strana on ili sa njim povezano lice.
Nepotpun broj direktora
Ako se broj direktora koji drutvo zastupaju pojedinano smanji ispod broja direktora koji je odreen
osnivakim aktom ili odlukom skuptine, preostali direktori nastavljaju da zastupaju drutvo u okviru
svojih ovlaenja.
Ako se broj direktora koji imaju ovlaenje na zajedniko zastupanje smanji ispod broja direktora koji
je odreen osnivakim aktom ili odlukom skuptine, preostali direktori duni su da bez odlaganja o
tome obaveste skuptinu i nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno.

118
Skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, vri imenovanje
nedostajuih direktora, a do tog imenovanja preostali direktori mogu obavljati samo hitne poslove,
osim ako je osnivakim aktom ili odlukom skuptine drugaije odreeno.
Voenje poslova drutva
Direktor vodi poslove drutva u skladu sa osnivakim aktom i odlukama skuptine, kao i sa
uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Ako drutvo ima vie od jednog direktora, svi direktori vode poslove drutva zajedniki, osim ako je
osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva drugaije odreeno.
Ako je osnivakim aktom ili odlukom skuptine odreeno da svaki direktor prilikom voenja poslova
drutva postupa samostalno, direktor ne moe preduzeti nameravanu radnju ako se tome protivi neki
od preostalih direktora, ali je ovlaen da u tom pogledu zahteva uputstvo skuptine drutva, odnosno
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno.
U drutvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti
skuptine.
U drutvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti
skuptine i nadzornog odbora.
Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izvetaje i voenje evidencije o odlukama skuptine
Direktor odgovara za uredno voenje poslovnih knjiga drutva.
Direktor odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva.
Direktor je u obavezi da vodi evidenciju o svim donetim odlukama skuptine, u koju svaki lan
drutva moe izvriti uvid tokom radnog vremena drutva.
Obaveza izvetavanja
Na obavezu direktora da izvetava skuptinu, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno shodno se primenjuju odredbe lana 399. ovog zakona.
Direktor drutva je duan da bez odlaganja obavesti svakog lana drutva koji ima udeo koji
predstavlja najmanje 10% osnovnog kapitala odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno o nastalim vanrednim okolnostima koje mogu biti od znaaja za stanje ili poslovanje
drutva.

14. Prestanak DOO

Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;
2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;
3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.
Prestanak drutva na zahtev lana drutva
Na prestanak drutva i druge mere na zahtev lana drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona
o prestanku akcionarskog drutva i drugim merama koje odreuje sud na zahtev manjinskih akcionara.

119
15. Pojam I osnovna obelezja akcionarskog drustva (AD)
Akcionarsko drutvo je drutvo iji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili vie
akcionara koji ne odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluaju iz lana 18. ovog zakona.
Akcionarsko drutvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim ako
je posebnim zakonom predvien vei iznos.
Osnovni kapital drutva moe se poveati:
1) novim ulozima;
2) uslovno, u skladu sa lanom 301. ovog zakona (uslovno poveanje kapitala);
3) iz nerasporeene dobiti i rezervi drutva raspoloivih za te namene (poveanje iz neto imovine
drutva);
4) kao rezultat statusne promene.
Pod poveanjem osnovnog kapitala novim ulozima iz stava 1. taka 1) ovog lana smatra se i
konverzija duga u osnovni kapital.
Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.
Statut akcionarskog drutva sadri naroito:
1) poslovno ime i sedite drutva;
2) pretenu delatnost drutva;
3) podatke o visini upisanog i uplaenog osnovnog kapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj
nominalnoj vrednosti odobrenih akcija, ako postoje;
4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite
kapitala, a kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za koji su one
izdate, odnosno raunovodstvenu vrednost, ukljuujui i eventualne obaveze, ogranienja i privilegije
vezane za svaku klasu akcija;
5) vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je drutvo ovlaeno da izda;
6) posebne uslovi za prenos akcija, ako postoje;
7) postupak sazivanja skuptine;
8) odreivanje organa drutva i njihovog delokruga, broja njihovih lanova, blie ureivanje naina
imenovanja i opoziva tih lanova, kao i naina odluivanja tih organa;
9) druga pitanja za koja je ovim ili posebnim zakonom odreeno da ih sadri statut akcionarskog
drutva.
Donoenje statuta i njegovih izmena i dopuna
Statut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skuptina obinom veinom glasova svih akcionara sa
pravom glasa, osim ako je vea veina predviena statutom.
Prvi statut drutva donose akcionari koji osnivaju drutvo, i moe sadrati i odredbu kojom se imenuju
direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora.

120
Svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak nain.
Raspodela dobiti
Po usvajanju finansijskih izvetaja za poslovnu godinu dobit te godine rasporeuje se sledeim redom:
1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2) za rezerve, ako su one predviene posebnim zakonom (zakonske rezerve).
Ako nakon rasporeivanja dobiti za svrhe iz stava 1. ovog lana preostane deo dobiti, skuptina ga
moe raspodeliti za sledee namene:
1) za rezerve, ako ih je drutvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve);
2) za dividendu, u skladu sa ovim zakonom.

16. Promena pravne forme drustva

Promenom pravne forme drutvo prelazi iz jedne pravne forme u drugu pravnu formu u skladu sa
ovim zakonom.
Promena pravne forme drutva ne utie na pravni subjektivitet tog drutva.
Ako javno akcionarsko drutvo menja pravnu formu, ono mora da ispuni uslove za prestanak svojstva
javnog drutva koji su propisani zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Drutvo ne moe da menja pravnu formu ako je u likvidaciji ili u steaju, osim kao meru
reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Priprema akata i dokumenata u vezi sa promenom pravne forme
Radi sprovoenja postupka promene pravne forme, odbor direktora priprema i dostavlja skuptini radi
usvajanja sledee akte i dokumenta:
1) predlog odluke o promeni pravne forme drutva;
2) predlog izmene osnivakog akta radi usklaivanja sa odredbama ovog zakona koje se odnose na
datu pravnu formu drutva;
3) predlog statuta drutva, ako drutvo menja pravnu formu u akcionarsko drutvo;
4) predlog odluke kojom se imenuju lanovi organa drutva u skladu sa odredbama ovog zakona koje
reguliu datu pravnu formu drutva;
5) izvetaj o potrebi sprovoenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadri:
(1) objanjenje pravnih posledica promene pravne forme;
(2) razloge i analizu oekivanih efekata promene pravne forme;
(3) obrazloenje srazmere konverzije akcija u udele, odnosno udela u akcije, odnosno konverzije udela
jedne pravne forme drutva u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne promene
pravne forme;
6) detaljno obavetenje o pravu lana drutva da bude nesaglasan sa odlukom o promeni pravne forme
u smislu lana 481. ovog zakona.

121
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, akta i dokumente iz stava 1. ovog lana priprema izvrni
odbor, a nadzorni odbor ih utvruje i dostavlja skuptini radi usvajanja.
Sprovoenje postupka promene pravne forme drutva
Na obavetavanje lanova drutva i poverilaca o sprovoenju postupka promene pravne forme, na
pozivanje na sednicu na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme i na postupak donoenja te
odluke shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene, ako ovim
zakonom nije drugaije odreeno.
Odluka o promeni pravne forme drutva
Odluka o promeni pravne forme drutva sadri naroito:
1) poslovno ime i adresu sedita drutva koje sprovodi postupak promene pravne forme;
2) oznaenje nove pravne forme drutva;
3) podatke o nainu i uslovima konverzije udela u drutvu u akcije ili obratno, odnosno konverzije
udela jedne pravne forme drutva u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne
promene pravne forme.
U akcionarskom drutvu odluka o promeni pravne forme donosi se troetvrtinskom veinom glasova
prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea veina.
Istovremeno sa odlukom iz stava 1. ovog lana lanovi drutva, odnosno skuptina usvaja:
1) izmene osnivakog akta;
2) statut, u sluaju promene pravne forme u akcionarsko drutvo;
3) odluku ili odluke kojom se imenuju lanovi organa drutva.
Registracija promene pravne forme drutva i pravne posledice registracije
Registracija promene pravne forme drutva vri se u skladu sa zakonom o registraciji, a ako drutvo
menja pravnu formu u akcionarsko drutvo prethodno vri registraciju akcija u Centralnom registru u
skladu sa ovim zakonom.
Ako drutvo menja pravnu formu i postaje javno akcionarsko drutvo ili prestaje da to bude,
primenjuju se i odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala koje se odnose na sticanje, odnosno
prestanak svojstva javnog drutva.
Pravne posledice promene pravne forme drutva nastupaju danom registracije te promene u skladu sa
zakonom o registraciji.
Promenom pravne forme drutva nastupaju sledee pravne posledice:
1) udeli lanova u drutvu pretvaraju se u akcije ili obratno, odnosno udeli jedne pravne forme drutva
se pretvaraju u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme;
2) zakonitim imaocima zamenljivih obveznica i varanata, odnosno drugih hartija od vrednosti sa
posebnim pravima, osim akcija, obezbeuju se najmanje ista posebna prava nakon promene pravne
forme, osim ako je odlukom o izdavanju tih hartija od vrednosti drugaije odreeno ili ako je drugaije
ugovoreno sa njihovim imaocima;

122
3) ortaci i komplementari koji su promenom pravne forme postali lanovi drutva koji su ogranieno
odgovorni ostaju solidarno odgovorni sa drutvom za obaveze drutva nastale do registracije promene
pravne forme u skladu sa zakonom o registraciji.

17. Statusne promene drustva

Statusnom promenom se drutvo (u daljem tekstu: drutvo prenosilac) reorganizuje tako to na drugo
drutvo (u daljem tekstu: drutvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi lanovi u tom
drutvu stiu udele, odnosno akcije.
Svi lanovi drutva prenosioca stiu udele, odnosno akcije u drutvu sticaocu srazmerno svojim
udelima, odnosno akcijama u drutvu prenosiocu, osim ako se svaki lan drutva prenosioca saglasi da
se statusnom promenom izvri zamena udela odnosno akcija u drugaijoj srazmeri ili ako koristi svoje
pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u drutvu sticaocu.
Ako se statusnom promenom osniva novo drutvo, na osnivanje tog drutva primenjuju se odredbe
ovog zakona koje se odnose na osnivanje drutva u odgovarajuoj pravnoj formi, osim ako je
drugaije propisano odredbama ovog zakona koje reguliu statusne promene.
Ako se statusnom promenom javno akcionarsko drutvo pripaja drutvu koje nije javno akcionarsko
drutvo ili se sa njim spaja u novo drutvo koje nije javno akcionarsko drutvo, to drutvo mora da
ispuni uslove za prestanak svojstva javnog drutva koji su propisani zakonom kojim se ureuje trite
kapitala.
Statusne promene se ne mogu vriti suprotno odredbama zakona kojim se ureuje zatita
konkurencije.
Uesnici u statusnoj promeni
U statusnoj promeni mogu uestvovati jedno ili vie drutava iste ili razliite pravne forme.
U statusnoj promeni ne moe uestvovati drutvo koje je u likvidaciji ili u steaju, osim ako se
statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Vrste statusnih promena
Statusne promene su:
1) pripajanje;
2) spajanje;
3) podela;
4) izdvajanje.
Pripajanje
Jedno ili vie drutava moe se pripojiti drugom drutvu prenoenjem na to drutvo celokupne
imovine i obaveza, ime drutvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovoenja postupka
likvidacije.
Spajanje

123
Dva ili vie drutava mogu se spojiti osnivanjem novog drutva i prenoenjem na to drutvo celokupne
imovine i obaveza, ime drutva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovoenja postupka
likvidacije.
Podela
Drutvo se moe podeliti tako to e istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:
1) dva ili vie novoosnovanih drutava (u daljem tekstu: podela uz osnivanje) ili
2) dva ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: podela uz pripajanje) ili
3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: meovita
podela).
Drutvo iz stava 1. ovog lana po sprovedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez sprovoenja
postupka likvidacije.
Izdvajanje
Drutvo se moe podeliti tako to e preneti deo svoje imovine i obaveza na:
1) jedno ili vie novoosnovanih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz osnivanje) ili
2) jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz pripajanje) ili
3) jedno ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: meovito
izdvajanje).
Drutvo iz stava 1. ovog lana po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.
Odluka o statusnoj promeni i njeno pravno dejstvo
Odlukom o statusnoj promeni skuptina odobrava:
1) plan podele koji je usvojio odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno;
2) ugovor o statusnoj promeni, ako je taj ugovor zakljuen do dana odravanja sednice skuptine;
3) nacrt ugovora o statusnoj promeni, ako taj ugovor nije zakljuen do dana odravanja sednice
skuptine.
U sluaju akcionarskog drutva odluka o statusnoj promeni drutva donosi se troetvrtinskom veinom
glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea veina.
Ako kao rezultat statusne promene odreeni lanovi drutva prenosioca postaju lanovi drutva
sticaoca koji neogranieno solidarno odgovaraju za njegove obaveze, odluka o statusnoj promeni
moe se doneti samo uz njihovu saglasnost.
Stupanje na snagu
Ugovor o statusnoj promeni stupa na snagu kada ga odlukom odobre skuptine svih drutava koja
uestvuju u statusnoj promeni, odnosno danom zakljuenja tog ugovora ako je taj datum kasniji, ako
ugovorom nije predvieno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma.
Plan podele stupa na snagu kada ga odlukom odobri skuptina drutva koje sprovodi statusnu
promenu, osim ako je tim planom predvieno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma.

124
Osnivaki akt drutva koje nastaje statusnom promenom, kao i njegov statut ako je ono akcionarsko
drutvo, stupa na snagu istovremeno sa stupanjem na snagu ugovora o statusnoj promeni.
Registracija statusne promene i pravne posledice registracije
Registracija statusne promene vri se u skladu sa zakonom o registraciji u odnosu na drutvo sticaoca i
u odnosu na drutvo prenosioca.
Registracija statusne promene ne moe se vriti pre isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu
ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele.
Poveanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne promene registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji.
Ako drutvo prestaje da postoji kao rezultat statusne promene, ono se brie iz registra privrednih
subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.
Pravne posledice statusne promene
Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene u skladu sa
zakonom o registraciji i to:
1) imovina i obaveze drutva prenosioca prelaze na drutvo sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj
promeni, odnosno planom podele;
2) drutvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa drutvom prenosiocem za njegove obaveze koje
nisu prenete na drutvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine drutva prenosioca koja
mu je preneta i obaveza drutva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa odreenim poveriocem
drugaije ugovoreno;
3) lanovi drutva prenosioca postaju lanovi drutva sticaoca, tako to se njihovi udeli, odnosno
akcije zamenjuju udelima, odnosno akcijama u drutvu sticaocu, u skladu sa ugovorom o statusnoj
promeni, odnosno planom podele;
4) udeli, odnosno akcije drutva prenosioca, koji su zamenjeni udelima, odnosno akcijama u drutvu
sticaocu, ponitavaju se;
5) prava treih lica, koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama drutva prenosioca koje se
zamenjuju za udele, odnosno akcije drutva sticaoca prelaze na udele, odnosno akcije koje lan
drutva prenosioca stie u drutvu sticaocu, kao i na potraivanje novane naknade na koju ima pravo
pored ili umesto zamene za te akcije, odnosno udele u skladu sa ovim zakonom;
6) zaposleni u drutvu prenosiocu koji su ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele
rasporeeni u drutvo sticaoca nastavljaju da rade u tom drutvu u skladu sa propisima o radu;
7) druge posledice u skladu sa zakonom.
Ako se statusnom promenom drutvo prenosilac gasi, nastupaju i sledee pravne posledice:
1) drutvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovoenja postupka likvidacije;
2) uzajamna potraivanja izmeu drutva prenosioca i drutva sticaoca gase se;
3) obaveze drutva prenosioca prelaze na drutvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni,
odnosno planom podele, i drutvo sticalac postaje novi dunik u pogledu tih obaveza, a ako postoji
vie drutava sticalaca, svako od njih supsidijarno odgovara za obaveze koje su u skladu sa ugovorom
o statusnoj promeni, odnosno planom podele prele na ostala drutva sticaoce do iznosa razlike
125
vrednosti imovine drutva prenosioca koja mu je preneta i obaveza drutva prenosioca koje je preuzeo,
osim ako je sa odreenim poveriocem drugaije ugovoreno;
4) dozvole, koncesije, druge povlastice i osloboenja data ili priznata drutvu prenosiocu prelaze na
drutvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, osim ako je
propisima kojim se ureuje njihovo davanje drugaije odreeno;
5) direktorima, i lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, i zastupnicima
drutva prenosioca prestaju dunosti i ovlaenja, kao i punomoja za glasanje u skuptini drutva
prenosioca.
Nerasporeena imovina i obaveze drutva prestalog podelom
Imovina drutva prenosioca prestalog podelom, koja ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom
podele nije preneta nijednom drutvu sticaocu, niti se tumaenjem tog ugovora, odnosno plana moe
odrediti kojem drutvu sticaocu se ta imovina ima preneti, prenosi se svakom od drutava sticalaca
srazmerno ueu imovine koja je na njih preneta, umanjenoj za preuzete obaveze, u ukupnoj neto
imovini drutva prestalog podelom.
Za obaveze drutva prenosioca prestalog podelom koje ugovorom o statusnoj promeni, odnosno
planom podele nisu rasporeene nijednom drutvu sticaocu, niti se tumaenjem tog ugovora, odnosno
plana moe odrediti kojem drutvu sticaocu se imaju raspodeliti, solidarno odgovara svako drutvo
sticalac do iznosa razlike izmeu vrednosti imovine koja je na to drutvo preneta i obaveza koje je to
drutvo preuzelo.
Pravo na isplatu
lan drutva prenosioca koje je bio nesaglasan sa odlukom o statusnoj promeni ima parvo na isplatu,
pri emu je otkupna cena njegovih akcija utvrena odlukom o statusnoj promeni.
Ako lan drutva prenosioca smatra da otkupna cena utvrena odlukom o statusnoj promeni ne
odgovara trinoj vrednosti tih akcija, ili ako mu ta cena ne bude isplaena, ima pravo podnoenja
tube nadlenom sudu.
Odgovornost za tetu
Direktori drutva, odnosno lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, koje
uestvuje u statusnoj promeni solidarno su odgovorni lanovima, odnosno akcionarima tog drutva za
tetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepanjom prilikom pripreme i sprovoenja statusne
promene.
Tuba za naknadu tete iz stava 1. ovog lana moe biti podneta u roku od tri godine od dana
objavljivanja registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Za tetu ne odgovaraju lica iz stava 1. ovog lana ako se kontrolisano drutvo pripaja svom jedinom
lanu.

18. LIKVIDACIJA DRUTVA

Likvidacija drutva se moe sprovesti kada drutvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih
obaveza.
Likvidacija drutva pokree se:

126
1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije
drugaije odreeno;
2) odlukom skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou
3) odlukom skuptine akcionara.
Likvidacija drutva poinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o
pokretanju likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji.
Postupci u toku i pokretanje steaja
Pokretanje likvidacije nema uticaja na podneti predlog za pokretanje steaja podnet u skladu sa
zakonom kojim se ureuje steaj, a poverioci drutva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje
steaja i tokom trajanja likvidacije iz razloga propisanih zakonom kojim se ureuje steaj.
Ogranienja isplata lanovima drutva u likvidaciji
Za vreme likvidacije drutva ne isplauje se uee u dobiti, odnosno dividende niti se imovina
drutva raspodeljuje lanovima drutva pre isplate svih potraivanja poverilaca.
Likvidacioni upravnik
U odluci o pokretanju likvidacije drutvo imenuje likvidacionog upravnika.
Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima drutva prestaju prava zastupanja drutva.
Ako drutvo ne imenuje likvidacionog upravnika, svi zakonski zastupnici drutva postaju likvidacioni
upravnici.
Drutvo moe imati vie likvidacionih upravnika.
Ako drutvo ima vie likvidacionih upravnika, oni zastupaju drutvo zajedno, ako odlukom kojom su
imenovani nije drugaije odreeno.
Ovlaenja likvidacionog upravnika
Likvidacioni upravnik zastupa drutvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja drutva.
Oglas o pokretanju likvidacije
Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra
privrednih subjekata i sadri naroito:
1) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja;
2) adresu sedita drutva, odnosno adresu za prijem pote iz lana 20. ovog zakona na koju poverioci
dostavljaju prijave potraivanja;
3) upozorenje da e potraivanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u
roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa iz stava 1. ovog lana.
Individualno obavetenje poznatim poveriocima
Likvidacioni upravnik je duan da poznatim poveriocima koji po ovom zakonu prijavljuju
potraivanje uputi i pisano obavetenje o pokretanju likvidacije drutva, najkasnije u roku od 15 dana
od dana poetka likvidacije drutva.
Obavetenje sadri naroito:

127
1) podatak o danu objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije;
2) adresu sedita drutva, odnosno adresu za prijem pote iz lana 20. ovog zakona, na koju poverilac
dostavlja prijavu potraivanja;
3) upozorenje da e potraivanje poverioca biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi najkasnije u
roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije.
Ako drutvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije ili roka iz stava 1. taka 3) ovog
lana za prijavu potraivanja poverilaca promeni adresu sedita ili adresu za prijem pote, likvidacioni
upravnik je u obavezi da ponovo uputi obavetenje iz stava 1. ovog lana poznatim poveriocima koji
do tada nisu dostavili svoje prijave potraivanja i to u roku od 15 dana od dana registracije te promene
u skladu sa zakonom o registraciji.
Poverioci ije je potraivanje utvreno izvrnom ispravom i poverioci u vezi sa ijim potraivanjem
protiv drutva pone da tee parnica do poetka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja
potraivanja, a njihova potraivanja se smatraju prijavljenim, u skladu sa ovim zakonom.
Prijava potraivanja
Drutvo je duno da sve prispele prijave potraivanja, kao i potraivanja iz lana 534. stav 4. ovog
zakona, evidentira u listu prijavljenih potraivanja i da saini listu priznatih i osporenih potraivanja.
Drutvo moe, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraivanja, osporiti potraivanje
poverioca, u kom sluaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloenje
osporavanja potraivanja.
Drutvo ne moe osporavati potraivanja poveriocima ija su potraivanja utvrena izvrnom
ispravom.
Potraivanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okonanja
likvidacije.
Likvidacioni bilansi i izvetaji, obustava likvidacije i pokretanje steaja
Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana poetka likvidacije sastavlja poetni likvidacioni
bilans kao vanredni finansijski izvetaj u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo i
revizija, i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skuptini na usvajanje.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina duni su da donesu odluku o usvajanju poetnog
likvidacionog bilansa najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Likvidacioni upravnik sastavlja i poetni likvidacioni izvetaj koji sadri:
1) listu prijavljenih potraivanja;
2) listu priznatih potraivanja;
3) listu osporenih potraivanja sa obrazloenjem osporavanja;
4) podatak da li je imovina drutva dovoljna za namirenje svih obaveza drutva, ukljuujui i osporena
potraivanja;
5) neophodne radnje za sprovoenje likvidacije;
6) vreme predvieno za zavretak likvidacije;
7) druge injenice od znaaja za sprovoenje likvidacije.
128
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina duni su da donesu odluku o usvajanju poetnog
likvidacionog izvetaja najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Usvojeni poetni likvidacioni izvetaj registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Likvidacioni upravnik ne moe otpoeti sa plaanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama
lanovima drutva pre registracije poetnog likvidacionog izvetaja, osim plaanja obaveza iz tekueg
poslovanja drutva.
Godinji likvidacioni izvetaji
Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godinje likvidacione izvetaje o svojim radnjama, sa
obrazloenjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije zavrena, ortacima,
komplementarima, odnosno skuptini na usvajanje, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake
poslovne godine.
Godinji likvidacioni izvetaji registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Obustava likvidacije
U toku likvidacije drutvo odlukom ortaka, komplementara, odnosno skuptine moe obustaviti
likvidaciju i nastaviti sa poslovanjem.
Odluka o obustavi likvidacije moe se doneti samo u sluaju da je drutvo namirilo u potpunosti sve
poverioce, nezavisno od toga da li su tim poveriocima potraivanja osporena ili priznata, pod uslovom
da nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije niti otpoelo sa isplatama
lanovima drutva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je imenovanje zakonskog zastupnika drutva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je i izjava likvidacionog upravnika da su svi poverioci
namireni u potpunosti i da drutvo nije otpoelo sa isplatama lanovima drutva.
Odluka o obustavi likvidacije registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
U sluaju obustave likvidacije, potraivanja poverilaca koji nisu prijavili svoja potraivanja i
poverilaca ija su potraivanja osporena, a nisu u roku predvienom u lanu 535. stav 4. ovog zakona
pokrenuli postupak pred nadlenim sudom, nee se smatrati prekludiranim u smislu ovog zakona.
Drutvo ne moe doneti odluku o okonanju likvidacije pre pravnosnanog okonanja svih postupaka
koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu drutva i izmirenja svih tih obaveza.
Okonanje likvidacije i odgovornost za tetu
Imovina drutva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza drutva (likvidacioni
ostatak) raspodeljuje se lanovima drutva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka
drutva.
Ako osnivakim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno
skuptine nije drugaije odreeno, raspodela iz stava 1. ovog lana vri se na sledei nain:
1) ortacima, komplementarima i komanditorima i lanovima drutva s ogranienom odgovornou
srazmerno njihovim udelima u drutvu;
2) akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta u odnosu na likvidacioni
ostatak, a nakon njihove isplate akcionarima sa obinim akcijama srazmerno ueu njihovih akcija u
ukupnom broju obinih akcija u drutvu.
129
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari koji su u likvidaciji savesno
primili isplate duni su da vrate primljeno ako je to potrebno za namirenje poverilaca drutva.
U sluaju spora izmeu lanova drutva u vezi raspodele likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik
odlae tu raspodelu do pravnosnanog okonanja spora.
Naknada likvidacionom upravniku
Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknade trokovi koje je imao u sprovoenju likvidacije
kao i na isplatu naknade za rad. Naknadu za rad i visinu trokova sprovoenja likvidacije odreuju
ortaci, komanditori, odnosno skuptina, a u sluaju spora ili kada to drutvo ne odredi, likvidacioni
upravnik moe traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi iznos naknade za rad i
nadoknade trokova.
Okonanje likvidacije
Likvidacija se okonava donoenjem odluke o okonanju likvidacije
Po okonanju likvidacije drutvo se brie iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o
registraciji.
Poslovne knjige i dokumenta drutva koje je brisano usled okonanja likvidacije uvaju se u skladu sa
propisima kojima se ureuje arhivska graa, a ime i adresa lica kome su poslovne knjige i dokumenta
povereni na uvanje registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumenta brisanog drutva o svom
troku.
Ako je nakon brisanja drutva iz registra potrebno preduzeti odreene radnje u pogledu imovine
drutva prestalog brisanjem ili druge radnje koje je trebalo preduzeti tokom likvidacije, zainteresovano
lice moe traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi likvidacionog upravnika sa
ovlaenjem za preduzimanje tih radnji.
Odgovornost likvidacionog upravnika za tetu
Likvidacioni upravnik odgovara za tetu koju priini u vrenju svoje dunosti lanovima drutva i
poveriocima drutva.
Potraivanje iz stava 1. ovog lana zastareva u roku od tri godine od dana brisanja drutva iz registra.
Odgovornost lanova drutva po okonanju likvidacije
Ortaci i komplementari odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva u likvidaciji i nakon
brisanja drutva iz registra privrednih subjekata.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari akcionarskog drutva
odgovaraju solidarno za obaveze drutva u likvidaciji i nakon brisanja drutva iz registra privrednih
subjekata, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.
Potraivanja poverilaca iz st. 1. i 2. ovog lana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja
drutva iz registra.
Prinudna likvidacija
Prinudna likvidacija pokree se ako:

130
1) je drutvu pravnosnanim aktom izreena mera zabrane obavljanja delatnosti, odnosno oduzeta
dozvola, licenca ili odobrenje za obavljanje odreene delatnosti, a drutvo ne registruje promenu
pretene delatnosti ili ne otpone likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti tog akta;
2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je drutvo osnovano drutvo ne registruje
produenje vremena trajanja drutva ili u istom roku ne otpone likvidaciju;
3) ortako drutvo ostane sa jednim ortakom, odnosno komanditno drutvo ostane bez komplementara
ili bez komanditora, a drutvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajui lan ili u istom roku
drutvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu ije uslove ispunjava u skladu sa ovim zakonom ili
u istom roku ne otpone likvidaciju;
4) se osnovni kapital drutva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, a drutvo u
roku od est meseci ne povea osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog ovim
zakonom, ili u istom roku drutvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu ije uslove ispunjava u
skladu sa ovim zakonom, ili u istom roku drutvo ne donese odluku o likvidaciji i takvu promenu u
istom roku registruje u skladu sa zakonom o registraciji;
5) drutvo ne dostavi nadlenom registru godinje finansijske izvetaje do kraja poslovne godine za
prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ne dostavi poetni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom
kojim se ureuje raunovodstvo i revizija;
6) je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije osnivanja drutva u skladu sa zakonom
o registraciji ili nitavost osnivakog akta drutva u skladu sa lanom 14. ovog zakona;
7) je pravnosnanom presudom naloen prestanak drutva u skladu sa lanom 469. ovog zakona, a
drutvo u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti presude ne otpone likvidaciju;
8) drutvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana
brisanja zakonskog zastupnika iz registra privrednih subjekata;
9) drutvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca
od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;
10) usvojeni poetni likvidacioni izvetaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa
lanom 536. stav 6. ovog zakona;
11) u drugim sluajevima predvienim zakonom.
Pokretanje postupka prinudne likvidacije
Registrator koji vodi registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti prevodi drutvo u status "u
prinudnoj likvidaciji" i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra
privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od est meseci.
Nad drutvom u prinudnoj likvidaciji moe se otvoriti steaj u sluaju postojanja steajnog razloga u
skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.
Ako registar privrednih subjekata u roku od godinu dana od dana objave oglasa iz stava 1. ovog lana
ne primi reenje nadlenog suda o otvaranju steaja nad drutvom u prinudnoj likvidaciji, registrator
koji vodi registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti brie drutvo iz registra.
Posledice brisanja drutva iz registra u sluaju prinudne likvidacije

131
Imovina brisanog drutva postaje imovina lanova drutva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu
drutva, a u sluaju ortakog drutva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove izmeu
ortaka.
lanovi drutva svoje odnose u pogledu imovine iz stava 1. ovog lana ureuju ugovorom, pri emu
svaki lan drutva moe traiti da nadleni sud u vanparninom postupku izvri podelu te imovine.
Nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata, lanovi brisanog drutva odgovaraju za
obaveze drutva u skladu sa odredbama ovog zakona o odgovornosti lanova drutva u sluaju
likvidacije.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, kontrolni lan drutva s ogranienom odgovornou i kontrolni
akcionar akcionarskog drutva odgovara neogranieno solidarno za obaveze drutva i nakon brisanja
drutva iz registra.

19. Ogranak privrednog drutva I predstavnistvo stranog privrednog drustva

Ogranak privrednog drutva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog
drutva preko koga drutvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za raun privrednog drutva.
Privredno drutvo neogranieno odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju
njegovog ogranka.
Obrazovanje ogranka
Ogranak se obrazuje odlukom koju donosi skuptina, odnosno ortaci ili komplementari, ako
osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Registracija ogranka
Ogranak moe biti registrovan u skladu sa zakonom o registraciji.
Upotreba poslovnog imena i drugih podataka
U pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom drutva, uz navoenje:
1) da je re o ogranku;
2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedita drutva;
3) naziva ogranka, ako ga ima.
Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju
odredbe iz lana 25. ovog zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u
dokumentima drutva.
Prestanak ogranka
Ogranak prestaje:
1) odlukom koju donosi skuptina, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivakim aktom, odnosno
statutom nije drugaije odreeno;
2) prestankom postojanja privrednog drutva u ijem je sastavu.

132
Specifinost u vezi sa ogrankom stranog privrednog drutva
Ogranak stranog privrednog drutva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to drutvo
obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Predstavnitvo stranog privrednog drutva
Predstavnitvo stranog privrednog drutva (u daljem tekstu: predstavnitvo) je njegov izdvojen
organizacioni deo koji moe obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zakljuenja pravnog posla
tog drutva.
Predstavnitvo nema svojstvo pravnog lica.
Predstavnitvo moe zakljuivati samo pravne poslove u vezi svog tekueg poslovanja.
Strano privredno drutvo odgovara za obaveze prema treim licima koje nastanu u poslovanju
njegovog predstavnitva.
Obrazovanje predstavnitva
Predstavnitvo se obrazuje odlukom nadlenog organa stranog privrednog drutva.
Prestanak predstavnitva
Predstavnitvo prestaje:
1) odlukom o prestanku predstavnitva;
2) prestankom postojanja osnivaa predstavnitva.

20. POSLOVNA UDRUENJA

Poslovno udruenje je pravno lice koje osnivaju dva ili vie privrednih drutava ili preduzetnika, radi
postizanja zajednikih interesa.
Poslovno udruenje ne moe obavljati delatnost radi sticanja dobiti, ve samo radi postizanja
zajednikih interesa svojih lanova.
Pravna forma poslovnog udruenja se u poslovnom imenu oznaava sa: "poslovno udruenje" ili "p.u."
ili "pu".
Poslovno udruenje stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom o registraciji.
Promena pravne forme poslovnog udruenja
Poslovno udruenje ne moe promeniti pravnu formu u formu privrednog drutva.

21. Klasifikacija privrednih subjekata prema zakonu kojim se ureuje raunovodstvo

Najei oblici organizovanja za obavljanje delatnosti, odnosno privrednih subjekata su

privredna drutva i preduzetnici. Pored njih, u privredne subjekte spadaju i zadruge. Pravne forme
privrednih drutava su: ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou
(oblik privrednog drutva koji je najbrojniji i koji se najee sree) i akcionarsko drutvo. U strunoj
literaturi, ortako drutvo i komanditno drutvo se nazivaju drutvima lica, a drutvo s ogranienom
odgovornou i akcionarsko drutvo drutvima kapitala.

133
 Mikro, mali i srednji privredni subjekti ili mikro, mala i srednja preduzea (MMSP), odnosno
mikro, mala i srednja privredna drutva (najee drutva s ogranienom odgovornou) i preduzetnici
predstavljaju najbrojniji privredni sektor u trinim ekonomijama. Praktino, uvek preko 95%, a esto
i 99% privrednih subjekata ine MMSP, a najbrojniji meu njima su mikro privredni subjekti.
Po pravilu, osniva ih pojedinac (preduzetnik u ekonomskom smislu rei), koji je istovremeno i
vlasnik, koji donosi sve poslovne odluke i snosi rizik poslovanja. Imaju visoki stepen trine
fleksibilnosti, a nizak stepen specijalizacije poslova, lako prenose tehnoloke inovacije. U oblasti
proizvodnje, esto se javljaju kao kooperanti velikih privrednih drutava (velikih kompanija), a u
oblasti trgovine, kao trgovci na malo i veliko i u sektoru usluga. Uklapaju se u privredni ambijent koji
ne pokrivaju velika i srednja preduzea, obavljajui poslove za koje ova preduzea nisu zainteresovana
jer im ne donose dobit (profit).
MMSP su veinski pokretai zapoljavanja i stvaranja bruto dodate vrednosti. Istovremeno,
ovo je i najosetljiviji privredni sektor - najvei broj novoosnovanih privrednih subjekata su MMSP, ali
i najvei broj privrednih subjekata koji je prestao sa radom. MMSP esto imaju problema sa pristupom
finansijama i likvidnou, to ugroava ne samo njihov razvoj, konkurentnost i investicione planove,
nego i opstanak. Imajui ovo u vidu, sektoru MMSP se daju razliiti javni podsticaji i odreuje
poseban poloaj u odreenim pravnim i eknomskim odnosima.

Prema Zakonu o raunovodstvu, pravna lica, u smislu tog zakona, razvrstavaju se na mikro,
mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosenog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosene
vrednosti poslovne imovine utvrenih na dan sastavljanja redovnog godinjeg finansijskog izvetaja u
poslovnoj godini.
U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledeih
kriterijuma:
1) prosean broj zaposlenih 10;
2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) prosena vrednost poslovne imovine (sredina vrednosti na poetku i na kraju poslovne godine)
350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva od navedenih kriterijuma,
ali ne prelaze dva od sledeih kriterijuma:
1) prosean broj zaposlenih 50;
2) poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) prosena vrednost poslovne imovine (sredina vrednosti na poetku i na kraju poslovne godine)
4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma navedena za
mala pravna lica, ali ne prelaze dva od sledeih kriterijuma:
1) prosean broj zaposlenih 250;
2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) prosena vrednost poslovne imovine (sredina vrednosti na poetku i na kraju poslovne godine)
17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Kriterijumi za mikro, mala i srednja preduzea prema Zakonu o raunovodstvu

(kriterijumi su alternativno postavljeni na napred navedeni nain)

Tip preduzea Broj zaposlenih Godinji prihod Vrednost imovine

Mikro 10 700.000 EUR 350.000 EUR
Malo 50 8.800.000 EUR 4.400.000 EUR
Srednje 250 35.000.000 EUR 17.500.000 EUR

134
 Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vri pravno lice samostalno na dan
sastavljanja finansijskih izvetaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izvetaja za poslovnu
godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvreni podaci koriste se za tu i narednu
poslovnu godinu.
Nezavisno od navedenih kriterijuma, preduzetnici se, u smislu ovog zakona, smatraju mikro
pravnim licima.

EU definie MMSP kao preduzea koja zapoljavaju manje od 250 lica i iji godinji promet
ne prelazi 50 miliona evra i/ili godinja vrednost poslovne imovine ne prelazi 43 miliona evra. U
okviru MMSP, mikro preduzee je preduzee koje zapoljava manje od 10 lica i iji godinji promet
i/ili godinja vrednost poslovne imovine ne prelazi 2 miliona evra; malo preduzee je preduzee koje
zapoljava manje od 50 lica i iji godinji promet i/ili godinja vrednost poslovne imovine ne prelazi
10 miliona evra, a srednje preduzee je preduzee koje zapoljava manje od 10 lica i iji godinji
promet i/ili godinja vrednost poslovne imovine ne prelazi 2 miliona evra.

Kriterijumi za mikro, mala i srednja preduzea prema propisima EU

(kriterijumi su alternativno postavljeni na napred navedeni nain)

Tip preduzea Broj zaposlenih Godinji prihod Vrednost imovine

Mikro < 10 2.000.000 EUR 2.000.000 EUR
Malo < 50 10.000.000 EUR 10.000.000 EUR
Srednje < 250 50.000.000 EUR 43.000.000 EUR
Kako bi poboljali svoje poslovne performanse i prevazili nedostatke samostalnog nastupa na
tritu, mikro, mali i srednji privredni subjekti se udruuju u poslovna udruenja. Jedan od popularnih
oblika udruivanja mikro, malih i srednjih preduzea su klasteri. Klaster je poslovno udruenje sa
statusnopravnim dejstvom koje predstavlja geografsku koncentraciju meusobno poslovno povezanih
privrednih subjekata koji se, najee, bave istom ili srodnom delatnou (esto ukljuujui
dobavljae, kao i podugovarae) i institucija, odnosno organizacija koje pruaju razliite vidove
poslovne podrke, kao to su obrazovne i nauno-istraivake institucije, javne agencije, odnosno
razvojne agencije, udruenja, jedinice lokalne samouprave ili pravna lica iji su one osnivai. lanice
klastera povezuju zajedniki interesi u oblasti nabavke, prodaje, pruanja usluga, radne snage, prenosa
tehnolokih znanja i drugih resursa.

Preduzetnik (u ekonomskom smislu rei), dakle, preuzima rizik (gubitak novca, ali i vremena,
energije ili nekog drugog oblika vrednosti) na sopstvenu odgovornost s ciljem ostvarivanja dobiti.
Njegova dva sutinska obeleja, prema tome, su prihvatanje (imovinskog) rizika i inovativnost. U
razvijenijoj strukturi poslovnog subjekta - preduzetnitvo, vlasnitvo i upravljanje esto je podeljeno
na vie lica, odnosno subjekata. Stoga i rizik poslovnog neuspeha nije koncentrisan, nego je podeljen.
Veliki subjekti privrednog poslovanja

Prema Zakonu o raunovodstvu, u velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva
kriterijuma navedena za srednja pravna .
Veliki subjekti privrednog poslovanja raspolau, po pravilu, velikim kapitalom, imaju veliku
imovinu (pokretnu i nepokretnu), pokrivaju velika trita. Ove pokazatelje, po pravilu, prati i veliki
broj zaposlenih, esto dislociranih na vie lokacija, savremena organizacija rada i irok spektar
poslovnih funkcija. To zahteva dobru organizaciju, dugorono planiranje, stalne investicije u opremu i
kadrove, kako bi se kompanija odrala i postigla poslovni uspeh na tritu. Iako se veliki subjekti u
prometu pojavljuju kao jedinstvena celina, oni faktiki predstavljaju sloene sisteme. Osnov sloenosti
lei u procesima unutranje podele rada u tehnikom i organizacionom smislu.

135
 Ovi privredni subjekti imaju ustrojena sopstvena pravila propisana unutranjim aktima.
Zaposleni i menaderi u velikim subjektima privrednog poslovanja, po prirodi stvari, prvenstveno
postupaju po tim unutranjim (internim) pravilima, procesima rada i aktima. Veliki subjekti ulau
znaajna sredstva u opremu, kadrove, nauno istraivake i razvojne projekte.
Prednost velikih privrednih subjekata ogleda se u veoj produktivnosti i ekonominosti u
proizvodnji, te boljoj eksternoj informisanosti zbog postojanja sopstvenih pravnih i marketinkih
odeljenja. S druge strane, njihova veliina ih ini manje fleksibilnim i manje prilagodljivim
promenama na tritu u odnosu na mikro, male i srednje privredne subjekte. Veliki subjekti
privrednog poslovanja imaju znaajan uticaj na trite i trina kretanja, to je pokazatelj njihove
trine moi, omoguavajui im ostvarenje veeg profita.
Drava je veoma zainteresovana za stabilnost poslovanja velikih subjekata privrednog
poslovanja, s obzirom da imaju veliki znaaj za ekonomiju i drutvo, jer zapoljavaju veliki broj ljudi,
esto su nosioci razvoja itavih oblasti proizvodnje, te od njihove jake trine moi zavisi i veliki broj
drugih privrednih subjekata, likvidnost privrede, izvoz i ekonomski rast.

22. POSLOVNE KNJIGE privrednih drustava i drugih privrednih subjekata (Vrste,vodjenje i

nacin cuvanja)

Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i

kapitalu, prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomone knjige.
Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Dnevnik je poslovna knjiga u koju se evidencije o poslovnim promenama unose prema redosledu
njihovog nastanka.
Dnevnik moe da se vodi kao jedinstvena poslovna knjiga ili kao vie poslovnih knjiga namenjenih za
poslovne promene odreenih bilansnih ili vanbilansnih stavki.
Glavna knjiga je potpuni skup rauna, koji su u ravnotei, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena
na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je osnova za sastavljanje finansijskih
izvetaja. Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela, i to: bilansne evidencije i vanbilansne
evidencije.
Glavna knjiga treba da sadri raune utvrene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama pravnog lica.
Pomone knjige su analitike evidencije koje se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja, nekretnine,
postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugorone finansijske plasmane, zalihe, potraivanja,
obaveze i dr.
Pomone knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u koliinama i
novanim iznosima.
U dnevnik blagajne se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti
koje se vode u blagajni pravnog lica i preduzetnika. Dnevnik blagajne zakljuuje se na kraju svakog
radnog dana i dostavlja se raunovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.
Voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja pravno lice, odnosno preduzetnik moe
poveriti ugovorom u pisanoj formi, u skladu sa zakonom, privrednom drutvu ili preduzetniku, koji
imaju registrovanu pretenu delatnost za pruanje raunovodstvenih usluga.

Nain voenja poslovnih knjiga

U poslovne knjige podaci se unose na osnovu raunovodstvenih isprava.

Poslovne knjige vode se u skladu sa naelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni.
Poslovne knjige vode se na nain koji treba da omogui kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih
podataka, uvanje podataka, mogunost korienja podataka, mogunost uvida u promet i stanja na
raunima glavne knjige i pomonih knjiga, odnosno transakcije, kao i uvid u hronologiju obavljenog
unosa poslovnih promena.

136
Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih
ili magnetnih medija, tako da, po potrebi, mogu da se odtampaju ili prikau na ekranu.
Otvaranje poslovnih knjiga vri se na poetku poslovne godine na osnovu zakljunog bilansa stanja
prethodne godine.
Novoosnovana pravna lica i preduzetnici otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se
sastavlja na osnovu popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod Agencije,
odnosno kod drugog nadlenog organa.
uvanje poslovnih knjiga
Pravna lica i preduzetnici duni su da uredno uvaju raunovodstvene isprave, poslovne knjige i
finansijske izvetaje i da optim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo
uvanje, kao i nain uvanja.
Finansijski izvetaji i izvetaji o izvrenoj reviziji uvaju se 20 godina.
Godinji izvetaj o poslovanju uva se 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je
sastavljen.
Dnevnik i glavna knjiga uvaju se 10 godina.
Pomone knjige uvaju se pet godina, od dana njihovog zakljuivanja.
Trajno se uvaju isplatne liste ili analitike evidencije zarada.
Pet godina se uvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.
Pet godina se uvaju isprave platnog prometa u ovlaenim finansijskim institucijama platnog
prometa.
Rokovi uvanja raunovodstvenih isprava i poslovnih knjiga raunaju se od poslednjeg dana poslovne
godine na koju se odnose.
Raunovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izvetaji uvaju se u originalu ili korienjem
drugih sredstava arhiviranja, utvrenih zakonom.
Raunovodstvene isprave mogu se uvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska
dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadlenom organu omoguen pristup tako sauvanim podacima
i ako je obezbeeno:
1) da se podacima sadranim u elektronskom dokumentu ili zapisu moe pristupiti i da su pogodni za
dalju obradu;
2) da su podaci sauvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
3) da se iz sauvane elektronske poruke moe utvrditi poiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i
prijema;
4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeuje zatita od izmena ili
brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka,
kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.
Raunovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izvetaji uvaju se u poslovnim prostorijama
pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima je povereno
voenje poslovnih knjiga.
Ako se poslovne knjige vode na raunaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno
preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni
kontroli.
Pri otvaranju postupka likvidacije ili steaja, raunovodstvene isprave i poslovne knjige zapisniki se
predaju likvidacionom, odnosno steajnom upravniku.

137
 VETINE POTREBNE ZA VRENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA

PITANjA ZA PISMENI DEO ISPITA ZA INSPEKTORA

1. Situacije koje smatramo prijatnim za uspostavljanje i odravanje komunikacije su:

1.Napadanje
2.Uspostavljanje poverenje
3.Negiranje line odgovornosti

2. Sposobnost decentracije podrazumeva:

1.Sposobnost da se izmestimo iz sopstvene perspektive i ono to nam se saoptava
razumemo iz ugla sagovornika
2.Vetinu efektivne pisane komunikacije
3.Sposobnost da uoavamo sitne detalje u razgovoru

3. Prva faza stresa je:

1.Faza otpora
138
2.Faza iscrpljenosti
3.Faza alarma / upozorenja

4. Meu aspektima koji oteavaju konstruktivnu komunikaciju je i:

1.Razumevanje
2.Uvaavanje
3.Kritikovanje

5. Jedan od glavnih ciljeva aktivnog sluanja je:

1.Ventiliranje oseanja
2.Prekidanje sagovornika
3.Uoavanje ta tano nije u redu u iskazu sagovornika

6. Predrasude se sastoje iz tri komponente:

1.Kognitivne, emotivne, ponaajne
2.Kognitivne, razvojne, emotivne
3.Emotivne, ponaajne, subjektivne

7. U okviru profesionalne uloge inspektora, primena vetine komunikacije bi omoguila:

1.Uspostavljanje kontrole nad situacijom
2.Oteavanje operativnog rada
3.Prekid saradnje

8. Ponaajna komponenta predrasude podrazumeva:

1.Diskriminaciju
2.Bliskost
3.Fleksibilnost

9. Faza stresa koja nuno zahteva hitnu medicinsku pomo je:

1.Faza alarma / upozorenja
2.Faza otpora
3.Faza iscrpljenosti

10. Jedna od znaajnih elemenata neverbalne komunikacije je:

1.Mimika
2.Govor
3.Reitost

11. Pitanja zatvorenog tipa najee zapoinju sa :

1.Da li...
2.Koliko ...
3.ta tano .....

12. Parafraziranje je :
1.Ponavljanje najvanijeg dela iskaza osobe sa ciljem boljeg razumevanja
2.Ponavljanje najvanijeg dela iskaza osobe sa ciljem ismejavanja njegovog iskaza
3.Ponavljanje najvanijeg dela iskaza osobe sa ciljem prekida komunikacije

13. Modulacija glasa podrazumeva :

1.Gestikuliranje
2.Mimiku
3.Naglaavanje odreenih rei u reenici.

139
 14. Pitanja otvorenog tipa najee zapoinju sa :
1.Da li....
2.Koliko....
3.Imate li ....

15. Sluanje sa empatijom podrazumeva:

1.Prepoznavanje i izraavanje nezadovoljenih potreba sagovornika
2.Predstavljanje sebe kao oseajne i emotivne osobe
3.Manipulaciju

PITANjA ZA USMENI DEO ISPITA

1. U situaciji vrenja inspekcijskog nadzora tandova ispred pijace, nadzirani subjekt Vam
kae:
Evo ih opet, hijene jedne! Daj mi tvoju platu, pa neu vie prodavati robu!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?
Odgovor:
Tehnika reflektovanja(sniavanje tenzije, ventiliranje oseanja) prepoznajemo njegova oseanja i
uvodimo ga u razgovor dajui mu mogunost da izbaci oseanja)
Vidim da ste veoma ljuti, verovatno vam je ovo jedini izvor prihoda. Nadam se da bar neko u
vaoj porodici ima posao odnosno izvore prihoda.
Odravamo uspostavljeni kontakt, manifestujemo potovanje i razumevanje za situaciju i kada se
tenzija spusti objasnimo razlog dolaska (redovan-vanredan IN po nalogu) i nastavljamo kontrolu.....

140
 2. Stanari jedne zgrade su protiv oblinjeg kafia u vie navrata uputili prijave inspekciji
zbog buke. Izlazili ste na teren, i utvrdili da su prijave neosnovane. Nezadovoljni stanari Vam
kau:
titite ih! Sigurno vam plaaju dobro!
Na koji nain biste mogli da im se obratitite koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?
Odgovor:
Potrebno je da prepoznamo i izvrimo dekonstrukciju predrasude sagovornika(dravne
slubenike je lako podmititi i uglavnom su podmieni),ostanemo mirni i profesionalni, uspostavimo
bolji kontakt, koristimo tehniku sluanja sa empatijom i saoptavamo da smo zaista eleli da izaemo
u susret njihovoj prijavi te da smo zato tog i tog dana izlazili na teren da je u kontroli asistenciju
pruila patrola komunalne policije, meutim tom prilikom nisu potvreni navodi iz prijave.... ali
inspekcija e nastaviti kontrolu kako tog, tako i drugih subjekata sa ciljem da se graani zatite od
buke iz ugostiteljskih objekata.
Budite sigurni da mi profesionalno vrimo svju dunost. Ukoliko, uprkos svemu imate primedbu
na na rad moete ih uputiti.....

3. U situaciji vrenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta, nadzirani subjekt Vam

kae:
ta je, opet vam trebaju pare!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?
Odgovor:
(Tehnika reflektovanja)
Vi verovatno smatrate da inspekcija ide u kontrolu iskljuivo iz razloga da od privrednika
oduzima novac i puni budet. Verujte da nije tako. Uloga inspekcije je da bude prijatelj i saradnik
privrednika da ih preventivnim kontrolama i na drugi nain obavesti i obui da svoje poslovanje
usaglase sa zakonskim propisima, a tek ako ne nailazi na saradnju sa kontrolisanim subjektom na red
dolaze sankcije.Ova nasa poseta je deo planiraih nadzora na terenu a taj plan je objavljen na sajtu........
(pruanje informacije)......

4. U situaciji vrenja inspekcijskog nadzora neregistrovanog subjekta, nadzirani subjekt

Vam kae:
Kod mene ste doli, ja nemam od ega da ivim!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?
Odgovor:
Kako je emotivna tenzija izraena to tehnikom reflektovanja ventiliramo oseanja nadziranog
subjekta na taj nain to ih prepoznajemo i omoguavamo mu da ih izbaci iz sebe.Uvodimo ga u
razgovor navoenjem alternativnih naina zadovoljenja prepoznate potrebe:
Vidim da ste veoma ljuti, verovatno vam je ovo jedini izvor prihoda. Nadam se da bar neko u
vaoj porodici ima posao odnosno izvore prihoda.
Verovatno se plaite inspekcijske kontrole zbog eventualnih tetnih posledica, meutim, budite
sigurni da je naa uloga pre svega da budemo prijatelj i saradnik privrednih subjekata, da ih
preventivnim kontrolama i na drugi nain obavestimo i obuimo da svoje poslovanje usaglase sa
zakonskim propisima, a tek ako ne nailazi na saradnju sa kontrolisanim subjektom na red dolaze
sankcije.Pri tome vodimo rauna da i sankcije budu adekvatne ekonomskoj snazi kontrolisanih
subjekata.

141
 5. Doli ste u inspekcijski nadzor privrednog subjekta. Predstavljate se direktoru, iznosite
svrhu nadzora, trudite se da uspostavite kontakt. Direktor sve vreme uti i gleda Vas sa
visine.
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?
Razumevamo zbog ega se direktor ponaa na taj nain i prepoznajemoo njegovu potrebu da
bude potovan i uvaen i to nam je polazite za dalje usmeravanje komunikacije(odgovaramo na
identifikovanu potrebu).
Uvaavanje izraavamo iznosenjem injenica koje odraavaju prepoznavanje znaaja te osobe i
firme. Na primer: Znamo da ste vi vlasnik firme koja posluje ve 10 godina i zapoljava 100
radnika.........S obzirom da su njemu veoma znaajni poslovnost i uspenost nastavljamo: S obzirom
da ste toliko godina uzoran i uspean poslovni ovek ja ne sumnjam da emo i ovaj posao uspeno
zavriti........

6. Prilikom obavljanja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta, nadzirani subjekt Vam kae:
Kod Petrovia ne idete, politiki drugovi se ne diraju?!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?

Vi smatrate da u postupanju inspekcije postoji diskriminacija nadziranih subjekata po politikoj

liniji(parafraziranje), i naravno, eleli bi ste da svi privredni subjekti budu ravnopravni pred dravnim
organima, pa tako i vi sa pomenutim gospodinom Petroviem (sluanje sa empatijom). Naravno da je
ta vaa
elja potpuno opravdana i mogu vas uveriti da u postupku inspekcijskog nadzora niti znamo niti nas
interesuje politiko opredeljenje nadziranih subjekata. Ovaj pregled je deo redovne kontrole koja je
isplanirana krajem prosle godine, o emu se moete uveriti na sajtu grada a nadzor nad poslovanjem
pomenutog Petrovia je ve izvren-u planu da se izvri...( pruanje inspiracije). Budite sigurni da ete
u pogledu naeg postupanja biti u potpuno istoj poziciji.........

7. Prilikom obavljanja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta, nadzirani subjekt Vam kae:
Koliko danas para treba da stavite u dravnu kasu?!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?

Prepoznajem stereotip(inspekcija slui samo da drava pljaka privrednike i puni

budet).Koristim metod refleksije:
Vi verovatno verujete u stereotip da je uloga inspekcije prevashodno da uzima novac
privrednicima i ubacuje ga u dravnu kasu.Ja vas uveravam da ste u zabludi. Novi ZoIN donet 2015.
godine stvari je postavio upravo suprotno. Naime uloga inspektora je pre svega da da bude prijatelj i
saradnik privrednih subjekata, da ih preventivnim kontrolama i na drugi nain obavesti i obui da
svoje poslovanje usaglase sa zakonskim propisima.........(pruanje informacije).

8. Prilikom vrenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta ustanovljavate propuste u

poslovanju koji podleu sankcijama. Vlasnica firme se tada rasplae, i ispria Vam da ima bolesno
dete i da se skoro razvela od supruga.
Na koji nain biste mogli da joj se obratitite u cilju odravanja atmosfere saradnje i obavljanja
svoje profesionalne dunosti, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?

142
 Koristimo metodu reflektovanja, pokazujemo da prepoznajemo i uvaavam emotivnu situaciju u
kojoj se nalazi imenovana.Pokuavamo da ventiliramo njene emocije i nudimo pristup problemu na
drugi nain.
______________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________

9. Prilikom vrenja nadzora inspekcije rada utvrdili ste da su neka od lica koja rade u okviru
privrednog subjekta angaovana bez ugovora o radu (rade na crno). Kada to saoptite odgovorom licu,
dotini/na Vam kae:
U kafiu na oku nikad radnika nisu prijavili, pa im ne piete prijave! Ja ne stavljam kovertu u
dep, to je vama problem.
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju odravanja poslovne
atmosfere i snienja tenzije u komunikaciji, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?
Dekonstruiemo predrasudu, koristimo metod sluanja sa empatijom:
Vi verovatno verujete u stereotip da je inspekcija korumpirana. Ja vas uveravam da ste u zabludi.
Kada je u pitanju kafi na oku, kontrole su izvrene i preduzete su zakonske mere(planirano da se
izvri...).Budite sigurni da mi profesionalno vrimo svoju dunost i da e te imati isti tretman kao
pomenuti subjekt.Ukoliko i dalje budete imali sumnji molimo vas da se obratite naem naelniku koji
e proveriti vae sumnje u nas postupak.

10. Doli ste u inspekcijski nadzor privrednog subjekta. Predstavljate se direktoru, iznosite svrhu
posete. Direktor vas prekida reima:
Zna li ti ko sam ja?! Moj je otac podigao ovaj grad! Mene si doao da kontrolie!
Na koji nain biste mogli da postupite u datoj situaciji primenjujui model taktike
komunikacije?

Razmiljamo: Koja je potreba ugroena kod ove osobe. Prepoznajemo da je to potreba za

potovanjem i uvaavanjem i za sigurnou od negativnih posledica.
Naravno da znamo.Verovatno ne postoji niko u ovom gradu ko ne zna kakve zasluge ima va
otac za njegov razvoj. Mi verujemo da i Vi u svom poslovanju vodite rauna i da neete dozvoliti da
neki propust kompromituje takav ugled vae porodice. Uloga inspekcije nije u tome da bude
Damoklov ma nad vratom privrednih subjekata, ve pre svega u tome da bude prijatelj i saradnik, i da
Vam pomogne da svoje poslovanje usaglasite sa zakonskim propisima.

11.Prilikom vrenja nadzora nad radom izvesnog privrednog subjekta inspektor rada je utvrdio
da: ugovori o radu zaposlenih ne sadre sve elemente iz lana 33. Zakona o radu (nema podataka o
opisu posla koji zaposleni obavlja, nema iznosa zarade, niti dnevnog trajanja radnog vremena);
potovana je procedura utvrena Zakonom prilikom davanja otkaza ugovora o radu, kao i prilikom
premetaja zaposlenih na druge poslove; i da iako zapoljava vie od pet radnika, privredni subjekt
nema donet Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Imajui u vidu generalna pravila davanja konstruktivne povratne informacije, na koji nain bi
inspektor na kraju obavljene terenske kontrole mogao (usmeno) dati povratnu informaciju
kontrolisanom poslodavcu?
Najpre iznosimo pozitivne injenice uoene tokom kontrole a zatim propuste:

143
 Vidim da ste legalan registrovan privredni subjekt,da imate prijavljeno 10 radnika te da
potujete proceduru prilikom davanja otkaza ugovora o radui premetaja na druge poslove.Potrebno je
meutim i da ispravite i odreene propuste koje smo utvrdili i to......

12. Tokom vrenja nadzora privrednog subjekta, utvrdili ste da prilikom odreene transakcije nije
izdat fiskalni raun. Nadzirani subjekt Vam na to kae:
Koliko firmi i kompanija koje peru novac ste obili u proteklih godinu dana?! Kontroliite one
koji kradu milione eura dnevno!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju odravanja poslovne
atmosfere i snienja tenzije u komunikaciji, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?

Vidim da ste veoma ogoreni na situaciju da u naem drutvu postoje primeri nepotovanja
zakona,pranja novca i krae.Verujte da delimo vae miljenje i oseanja po tom pitanju i nadamo se da
e nadleni dravni organi uspeti da se izbore sa tom poasti.Ja bih veoma voleo kada bi me drava
angaovala na tim poslovima i dao bih sve od sebe da se sa tim izborimo,ali nae nadlenosti su druge
prirode i mi smo ovlaeni da vrimo kontrolu ........Mi verujemo da je vae poslovanje u toj oblasti
usaglaeno sa zakonom i da emo s obzirom da ste vi dugogodinji privredni subjekt uspen zavriti i
ovaj posao.

13. Prilikom vrenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta nadzirani subjekt Vam kae:
Kontroliete nas boraniju, kod tajkuna i ne ulazite!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?

______________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__

14.Prilikom vrenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta ustanovljavate propuste u

poslovanju koji podleu sankcijama. Odovorno lice Vam na to, izmeu ostalog, kae:
Zakoni vae samo za male, za tajkune ne vae! Svi ste vi ista mafija!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju odravanja poslovne
atmosfere i snienja tenzije u komunikaciji, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?

Dekonstruiemo predrasudu:
Prepoznajui uproenu rigidnu sliku koja govori da dravni organi kontroliu i kanjavaju samo
male privredne subjekte a tajkune ne diraju i visoku tenziju koja proistie iz izjave nadzirane stranke
pokuavam da ventiliramo oseanja i spustimo tenziju koristei reflektivni metod i postavljanjem
pitanja:
Vidim da ste Vi ste veoma ljuti na organe drave jer smatrate da se ne odnose na isti nain prema
malim privrednim subjektima i takozvanim tajkunima.

144
 Postavljamo pitanje: Da li vi lino imate takvih saznanja u vaem privrednom okruenju ili va
stav proizilazi iz ustaljenog miljenja koje postoji u narodu.
Verujte da u ponaanju nae inspekcije ne postoji takva selekcija.Kontrole se rade planski,svi
subjekti su upoznati o postupanjima inspekcije i o istima se mogu informisati na sajtu grada.Ako
sluajno uoite takve nezakonitosti u radu inspekcije molim vas da o tome obavestite naelnika
gradske uprave za inspekcijske poslove pa e se izvriti provera tih navoda........Verujte da do sada
nismo immali takvih prijava i da se prema svima ponaamo i postuamo na isti nain definisan
zakonom o inspekcijskom nadzoru.

15. Prilikom vrenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta nadzirani subjekt Vam kae:
Mi smo za vas krave muzare koje nikakvu drugu ulogu nemaju osim da su domaini za dravne
parazite!
Na koji nain biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristei neku od tehnika aktivnog sluanja?

______________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________

145