NASLEDNO

PRAVO
-skripta za SUP smer-

1.NAELA NASLEDNOG PRAVA

Predmet naslednog prava su imovinski odnosi posle smrti nekog lica.
Pojam naslednog prava:

U objektivnom smislu nasledno pravo je skup pravnih normi koje reguliu prelaz imovine
sa umrlog lica na naslednike

U subjektivnom smislu, nasledno pravo je pravo na naslee

Nasledno pravo je i nauna disciplina, ali nije samostalna, ni posebna grana prava, ve je
sastavni deo imovinskog prava

Metodi prouavanja naslednog prava su: istorijski, komparativni, socioloki...

*Naela naslednog prava su:
1) Naelo ravnopravnosti ovo je najvanije naelo. Svi su naslednici ravnopravni bez obzira na
pol i bez obzira da li je re o branom drugu ili vanbranom drugu.
2) Naelo sticanja zaostavtine ipso iure (po sili zakona) u trenutku kada ostavilac umre, svi
njegovi naslednici stiu njegovu zaostavtinu, bez obzira gde se nalaze.
3) Naelo ograniene slobode testiranja ovo naelo znai da kod svake zaostavtine mora
postojati nuni deo sa kojim ostavilac ne moe slobodno raspolagati.
4) Naelo koje zabranjuje ugovor o nasleivanju ugovor o nasleivanju postoji u nekim
zapadnim pravnim sistemima, ali kod nas je on zabranjen.
5) Naelo univerzalne sukcesije termin sukcesija znai da neko drugo lice stupa na mesto
umrlog lica. Univerzalna sukcesija oznaava da naslednik stie celokupnu zaostavtinu ili
alikvotni deo svih prava i obaveza iz zaostavtine ( na primer 1/3 ili 1/5), a singularna sukcesija
da stie samo neko pravo (na primer dobija iz nasledstva odreenu sumu novca)
6) Naelo ograniene odgovornosti za dugove ostavioca za dugove ostavioca naslednik
odgovara samo do visine nasleenog dela.
7) Naelo oficijelne rasprave zaostavtine ovo naelo znai da sud pokree ostavinski postupak
po slubenoj dunosti, im sazna za smrt nekog lica.
8) naelo paralelnosti jedno lice moe paralelno da nasedi delimino po osnovu zakona, a
delimino po osnovu testamenta.
9) naelo univerzalnosti u nasleivanju pravila zakonskog nasleivanja su ista bez obzira na
line osobine umrlog lica i naslednika. Suprotno od naela univerzalnosti jeste naelo
specijalnosti. Ono je karakteristino za feudalno drutvo gde je vladao princip primogeniture.

2. IZVORI NASLEDNOG PRAVA

Istorijski gledano u Kraljevini Jugoslaviji postojala su tri izvora prava. Na teritoriji ue Srbije i
Kosova primenjivan je Srpski graanski zakonik. U Vojvodini je primenjivano maarsko
obiajno pravo, a u Crnoj Gori obiajno pravo.
Nakon II svetskog rata (od 1945 1955) svi zakoni koji su doneti pre 6. Aprila 1941, kao i svi
zakoni doneti za vreme nemake okupacije proglaeni su nevaeim na osnovu Zakona o
nevanosti pravnih propisa donetih pre 6.aprila 1941. i za vreme neprijateljske okupacije.
1955. donosi se Savezni zakon o nasleivanju koji je vaio za celu tadanju SFRJ i on se
primenjuje do 1971. Godine. Od tada pa do 1975. Svaka republika i pokrajina, imala je svoje
zakone o nasleivanju.
U Republici Srbiji osnovni izvor naslednog prava jeste Ustav i Zakon o nasleivanju iz
1995.godine, stupio na snagu 5.maja 1996.godine.
Sem njih vaan izvor naslednog prava jeste i Zakon o vanparninom postupku iz 1982. (tu se
nalaze i norme koje reguliu ostavinski ). Vani su i sledei zakoni: Zakon o parninom postupku,
Porodini zakom Srbije iz 2005., Zakon o obligacionim odnosima iz 1978., Zakon o
zadubinama, fondovima i fondacijama iz 1989.
3.PRETPOSTAVKE ZA NASLEIVANJE
To su pravne injenice na osnovu kojih nastupa nasleivanje, kao i osnovni uslovi za nastupanje
nasleivanja. To su pravno relevantne injenice za nasleivanje koje predstavljaju pretpostavke
da bi uopte dolo do primene nasledno pravnih pravila.
Osnovne pretpostavke su:
- SMRT OSTAVIOCA odnosno delacija
- ZAOSTAVTINA postojanje zaostavtine
- POSTOJANJE NASLEDNIKA
- OSNOV POZIVANJA NA NASLEIVANJE
Do nasleivanja uvek dolazi kada se ispune prve dve pretpostavke, u tom sluaju uvek ce se nai
lice koje je naslednik od srodnika do drave. Druge dve pretpostavke su nuni pratioci bitnih
pretpostavki.

4. SMRT OSTAVIOCA I POSTOJANJE ZAOSTAVTINE KAO PRETPOSTAVKE ZA

NASLEIVANJE
Fenomen nasleivanja otpoinje prirodnom, odnosno faktikom smru ostavioca ili njegovim
progleenjem za umrlog (presumitivna smrt). Ostavilac moe biti svako fiziko lice i samo
fiziko lice.
Trenutkom smrti fizikog lica otvara se njegova zaostavtina, odnosno delacija. Utvrivanje
tanog momenta delacije je veoma znaajno jer se prema njemu odreuje sastav zaostavtine,
krug naslednika, dostojnost, sposobnost, od tog momenta tee rok za zasterelosti naslednike
tube i dr.
Kao trenutak delacije nestalog lica proglaenog za umrlo, uzee se u reenju onaj dan i po
mogunosti ac koji sud treba da utvrdi na osnovu raspoloivih dokaza. Ukoliko to nije mogue,
uzee se da je to dan koji ono verovatno nije preivelo, a ako ni ovako nije mogue onda je dan
smrti prvi dan po isteku zakonom propisanih rokova posle kojih se nestalo lice moe proglasiti
umrlim.
U nekim pravima postojala je graanska, civilna smrt. To je bio sluaj oduzimanja pravne
sposobnosti licu osuenom na smrtnu kaznu ili doivotnu robiju ( na dan pravosnanosti presude
otvarala se zaostavtina).
U sluaju da vie lica, koja bi se po nekom osnovu mogla nasleivati, izgube ivot i to tako da se
ne moe utvrditi redosled njihove smrti, takva lica nazivaju se KOMORIJENTI. U vaeem
pravu RS se pretpostavlja da su svi komorijenti umrli istovremeno (niko nikog nije nadiveo),
tako da se komorijenti meusobno ne mogu nasleivati, jer je osnovni uslov da neko lice postane
naslednik to da doivi trenutak delacije lica na ije naslee pretenduje.
*Postojanje zaostavtine
Pod zaostavtinom se podrazumeva skup prava (i obaveza) ostavioca, njegova celokupna aktiva (i
pasiva) podobona nasleivanju.
U naem ZON-u, aktivom se nazivaju stvari i prava iz zaostavtine.
Aktiva i pasiva ine BRUTO vrednost zaostavtine (bruto zaostavtina), a razlika izmeu aktive i
pasive naziva se ista, NETO vrednost zaostavtine. Pravilo je da je aktiva vea od pasive, ali je
mogue (izuzetno) da pasiva bude vea od aktive, ali naslednik odgovara za dugove ostavioca
samo do visine vrednosti nasleene imovine.
-Sastav zaostavstine
Nasleuju se samo ona prava koja su podobna za nasleivanje, a to su po pravilu sva imovinska
prava. Prava vezana za linost ostavioca iako su imovinske prirode gase se njegovom smru (npr.
line slubenosti).
Jedno od podela prava i obaveza je na:

a) JAVNOPRAVNA PRAVA; odnosno obaveze su naelno vezane za linost ostavioca i nisu

podobna za nasleivanje, npr kazne. Sa druge strane, poreske obaveze su podobne za
nasleivanje, pa e naslednik biti obavezan da plati porez koji ostavilac za ivota nije namirio.
b) PRIVATNO PRAVNA PRAVA; to su po pravilu podobna za nasleivanje, a naslednik je (po
pravilu) obavezan da ispuni ostavioeve privatno pravne obaveze. I samo nasledno pravo je
podobno za nasleivanje = NASLEDNOPRAVNA TRANSMISIJA. To je situacija kada
naslednik dozivi trenutak delacije ostavioca, ali i sam umre pre davanja nasledne izjave (tzv.
Transmitent). Tada pravo tansmitenta na davanje nasledne izjave prelazi na njegove naslednike.
Do naslednopravne transmisije dolazi samo pod uslovom DA NEMA SUPSTITUCIJE (ukoliko
zavetalac, koristei slobodu zavetanja, u svom testamentu odredio zamenika naslednika
(supstituta) i on moe i hoe da bude naslednik onda se ne moe primeniti transmisija).
Obligacija izdravanja nije podobna za nasleivanje. U sluaju da ostavilac nije iskoristio
godinji odmor, to njegovo pravo (izraeno u novcu) prelazi na njegove naslednike.
Kada je re o sastavu zaostavtine postavlja se pitanje da li i prava koja su vezana za grob i
sahranjivanje ulaze u krug javnopravne ili privatnopravne regulative.
5. POSTOJANJE NASLEDNIKA I OSNOVA POZIVANJA NA NASLEIVANJE KAO
PRETPOSTAVKE ZA NASLEIVANJE
Naslednik ostavioca moe biti fiziko i pravno lice. Ako je samo jedan naslednik naziva se
generalno naslednik, a ako je vie naslednika nazivaju se sanaslednici. U sakom sluaju,
naslednik mora doiveti trenutak smrti ostavioca, odnosno mora postojati u tom trenutku. Ali ako
se radi o zaetom detetu u momentu delacije savremena prava uzimaju da se takav zaetak smatra
ve roenim detetom u odnosu na taj trenutak, pod uslovom da se rodi ivo, ostavinski sud e u
tom sluaju odloiti ostavinsku raspravu do trenutka roenja deteta ako se dete rodi ivo, imae
pravo na naslee.
Poseban naslednopravni problem predstavljaju deca roena putem vetake oplodnje. Savremena
medicina omoguava da se iskoristi oplodna elija umrlog lica (npr zamrznuta due vreme), tako
da se moe roditi dete lica koje je umrlo nekoliko godina ranije. Ukoliko se radi o jajnoj eliji
treba uzeti da je NEOBORIVA PRETPOSTVKA DA JE ENA KOJA JE RODILA DETE
NJEGOVA MAJKA. Ako je u pitanju semena elija lica koje nije ivo postoji pravi
naslednopravni problem. Dete je nesumljivo njegovo, ali ono nije bilo ni zaeto u momentu
delacije. Ciljnim tumaenjem funkcije o zaetom, a neroenom detetu izvodi se pravilo da
ostavioevo dete ima pravo na nasleivanje svog oca, bez obzira na trenutak zaea, a pod
uslovom da se rodi ivo. Pravni poloaj ranije odreenih naslednika zavisio bi od njigove
savesnosti. Oni bi se smatrali savesnim draocima odgovarajueg dela zaostavtine do trenutka
saznanja za vetaku oplodnju, odnosno do roenja deteta ostavioca.
Da bi lice koje ispunjava odgovarajue uslove postalo naslednikom ono mora dati pozitivnu
naslednu izjavu. Izjava o prihvatanju nasledstva ima povratno (retroatkivno) dejstvo, jer se

uzima da je time naslednik stekao to svojstvo od samog trenutka smrti ostavioca. Na taj nain se
obezbeuje neprekidnost (kontinuitet) pravnih odnosa, koji faktiki ne postoji od trenutka
delacije do trenutka davanja pozitivne nasledne izjave.
POSLEDNJI ZAKONSKI NASLEDNIK JE DRAVA I ONA SE NE MOE ODREI
NASLEDSTVA!
*Odsutna i nestala lica mogu biti naslednici. Ukoliko nije poznato ima li naslednika, sud e
oglasom pozvati lica koja polau pravo na nasleivanje da se u roku od jedne godine prijave
sudu. Ako se protekom tog roka ne pojavi ni jedan naslednik, sud e doneti reenje kojim
zaostavtinu predaje na uivanje RS.
Poslednji uslov za nastupanje nasleivanja jeste osnov pozivanja na naslee. U naim zakonima
doputena su samo dva osnova:
1) ZAKON (zakonsko, intestatntsko nasleivanje) i
2) ZAVETANJE (zavetajno, testamentarno nasleivanje)
Do zakonskog nasleivanja dolazi onda ako nema testamenta ili je on nitav, ako zavetanjem
nije obuhvaena celokupna imovina (zaostavtina) i ako zavetajni naslednik ne moe (nije
doiveo delaciju, nedostojan) ili nee (negativna nasledna izjava) da se primi naslea.
Prema naem zakonu, mogue je da naslednik u istom sluaju nasleuje delimino po testamentu,
a delimino kao zakonski naslednik.
Ugovor o nasleivanju, kao osnov pozivanja na naslee, NIJE doputen u Srbiji.
6. NEDOSTOJNOST ZA NASLEIVANJE
Nesposobnost i nedostojnost za nasleivanje onemoguavaju licu koje bi inae moglo da postane
naslednikom, da to zaista i postane.
*Nesposobnost je oduzimanje mogunosti jednoj kategoriji lica da se pozovu na naslee
ostavioca i to po bilo kojem osnovu za naslee bez obzira na njihov subjektivni odnos prema
ostaviocu ili drutvenoj zajednici (bez obzira na njihovu krivicu). Ustanova nedostojnosti je
ukinuta u svim savremenim, pa i u naem pravu. Postoji JEDAN IZUZETAK. Strani dravljani
imaju jednaka nasledna prava kaoi i domai ali pod uslovom uzajamnosti (reciprociteta). Ukoliko
jedna drava ne dozvoljava da graani Srbije budu naslednici u toj zemlji, onda ni graani te
zemlje nee moi da nasleuju u Srbiji (princip retorzije)
* Nedostojnost za nasleivanje je naslednopravna ustanova ijim nastupanjem jedno lice ex lege
gubi naslednopravna ovlaenja. Ovde je gubitak vezan za krivicu. Nedostojni u stvari ini neko
krivino delo propisano odredbama krivinog prava, a sama nedostojnost je dodatna
GRAANSKOPRAVNA SANKCIJA. Nedostojnost deluje bez obzira na osnov pozivanja na
nalsee ( ni po zakonu ni po testamentu).
Po ZON-u Srbije nedostojan je da nasledi:

Onaj ko je umiljajno liio ivota ostavioca, ili je to pokuao. Nedostojan je kako izvrilac
tako i podstreka i pomaga. Tu bi spadalo i lice koje je podstrekivalo ostavioca na
samoubistvo.

Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da saini ili opozove
zavetanje ili neku njegovu odredbu ili ga je u tome spreio. Sauesnik, bilo koje vrste, je
takoe nedostojan.

Onaj ko je u nameri spreavanja ostavioeve poslednje volje unitio ili sakrio njegovo
zavetanje ili ga je falsifikovao. Svi oblici sauesnitva vode do nedostojnosti. MORA
POSTOJATI I NAMERA SPREAVANJA OSTVARENJA POSLEDNJE VOLJE
OSTAVIOCA.

Onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca ili mu je uskratio

nunu pomo.

Na nedostojnost pazi sud po slubenoj dunosti. Ostavilac moe oprostiti nedostojnost. Oprotaj
mora biti uinjn u formi potrebnoj za zavetanje. Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog
da oni naslede ostavioca, tako da oni nalseuju kao da je nedostojni umro pre ostavioca.
7.PARENTELARNO-LINEARNI
SISTEM
RASPODELE
SRODNIKA
ZAKONSKIH NASLEDNIKA I PRINCIPI ZAKONSKOG NASLEIVANJA

KAO

Parentelarno-linearni sistem ili, kako se nekad naziva ist linearni sistem, odlikuje se
prvenstvenom i neogranienom primenom prava predstavljanja. Unutar jedne parentele srodnici
se pozivaju na naslee prvenstveno po linijama (otuda i naziv). Npr. ostavilac je imao dvoje dece,
znai formiraju se dve linije. U sluaju da jedno ostavioevo dete, recimo, nije doivelo trenutak
delacije ili je nedostojno, na naslee se pozivaju deca tog lica (unuci ostavioca), dobijajui onaj
deo koji pripada toj liniji. Dakle, predstavljanje tj. Reprezentacija se primenjuje sve dogkle god
ima ma i jednog lana nishodne linije. Tek u sluaju da u jednoj liniji nema lanova (srodnika),
primenjuje se pravo prirataja. Pravo predstavljanja se po pravilu primenjuje u prva tri nasledna
reda. Reprezentacija vai i u naem pravu.
*Pravna priroda predstavljanja
Prema jednom shvatanju do reprezentacije je dolazilo samo usled smrti pretka, tako da je to jedna
vrsta naslednog prava potomaka (teorija materijalne reprezentacije). Pravo pretka mora imati
odreene kvalitete, da bi na osnovu tog prava nasleivao njegov potomak.
U sluaju da je predak, npr. nedostojan ili nesposoban, onda ni njegov potomak ne moe postati
ostavioev naslednik.
Prema drugom shvatanju, potomak koji se koristi reprezentacijom nasleuje po svom sopstvenom
pravu (iure proprio), to znai da e nasleivati, naravno kada i sam ispunjava odreene kvalitete,
uvek kada njegov predak iz nekog razloga nije postao naslednikom. Ovo shvatanje vodi iru

primenu reprezentacije, problem pravne prirode ovog prava se, u stvari, ne tie naslednikog
svojstva, ve samo veliine naslednog dela.
Sistem koji je prihvaen u veini prava, kome pripada i nae predstavlja doslednu primenu
pravila koja vae za parentelarno-linearni sistem. Taj sistem podrava ono to bi trebalo da se
odigra po redovnom toku stvari, da roditelji ne nadivljavaju decu. Otuda i pravilo da unuci, koji
se slue reprezentacijom, uvek dobijaju onaj deo koji bi dobili njihovi roditelji da su, po
redovnom toku stvari, mogli da naslede.
Da bi dolo do primene prava predstavljanja:

Mora doi do smrti rodonaelnika odgovarajue parentele, tj. samo potomci se mogu
koristiti pravom pretstavljanja.

Da reprezentovani nije postao naslednikom ostavioca iz odreenih ili bilo kojih drugih
razloga

Reprezent treba da poseduje odreene kvalitete prema ostaviocu (da je dostojan,

sposoban, roen/zaet u trenutku delacije)

Pravo predstavljanja primenjuje se samo kod zakonskog, ne i kod testamentarnog

nasleivanja. Tim pravom se mogu koristiti svi ostavioevi potomci i poboni srodnici do
granice kruga zakonskih naslednika u konkretnom pravu.

*PRAVO PRIRATAJA stupa u dejstvo kada iz nekih razloga ne moe da se primeni pravo
predstavljanja. Kada je pravo predstavljanja (u jednoj liniji) neprimenljivo, nasledni deo koji bi
pripao srodnicima linije unutar tog naslednog reda koji su u najbliem stepenu srodstva sa
ostaviocem
Za razliku od prava predstavljanja, prirastaj se primenjuje kako kod zakonskog, tako i kod
testamentarnog prava.
8. ZAKONSKI NASLEDNI REDOVI REDOVNA
NASLEIVANJA (odgovor u narednih par pitanja)

PRAVILA

ZAKONSKOG

9. ZAKONSKO NASLEIVANJE U PRVOM ZAKONSKOM NASLEDNOM REDU

(redovna pravila i odstupanja od redovnih pravila)
Rodonaelnik prvog naslednog reda je sam ostavilac i njega, pre svih i na jednake delove,
nasleuju njegova deca (prirodna i graanska-usvojenici) i njegov brani drug. U sluaju da neko
ostavioevo dete ne nasledi (npr. umre pre ostavioca), ostavioca nasleuju potomci tog deteta,
dobijajui onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi. Kada suprunik ne doivi
delaciju, nesposoban je da nasledi, nedostojan ili razbatinjen ili da negativnu naslednu izjavu,
njegov nasledni deo se deli na onoliko delova koliko ostavilac ima prvostepenih potomaka.

U okviru I naslednog reda ostavioev suprunik ima u osnovi isti naslednopravni poloaj kao i
ostavioev prvostepeni potomak, ali ovde postoji IZUZETAK: kada postoji ostavioevo dete
kojem ostavioev brani drug nije roditelj, a imovina suprunika je vea od one koja bi mu
pripala pri podeli zaostavtine na jednake delove onda svako ostavioevo dete moe naslediti
do dva puta vie nego brani drug, ako sud, poto razmotri sve okolnosti, oceni da je to
opravdano. Znai, uslovi su:
1) da postoji makar jedno ostavioevo dete iji drugi rodi roditelj nije nadiveli ostavioev
suprunik;
2) da je imovina nadivelog suprunika vea od zakonskog nasledog dela koji bi dobio pri
jednakoj raspodeli zaostavtine sa ostavioevim prvostepenim potomcima;
3) da sud oceni da je to u datim okolnostima pravino, a to podrazumeva dva elementa:
a) da li je smanjenje pravino?
b) koliki je koeficijent uveanja opravdan.
Pri izraunavanju naslednog dela u ovakvim sluajevima treba da se koristi sl. formulom.
C= Ik/Bk*X+Ik;

D=C*k

C=suprunikov nasledni deo

Ik=imenilac koeficijenta uveanja/smanjenja
Bk=brojilac koeficijenta
X=broj dece
k= koeficijent smanjenja naslednog dela suprunika
D= nasledni deo ostavioeve dece
*Pravilo uveanja ne vai ako se na ovakvo naslee poziva potomak ostavioevog deteta kome
nadiveli suprunik ostavioca nije roditelj.
Ako ostavilac nema potomstva, brani drug ne nasleuje u prvom naslednom redu.
10. ZAKONSKO NASLEIVANJE U DRUGOM ZAKONSKOM NASLEDNOM REDU
(redovna pravila i odstupanja od redovnih pravila koja se odnose na poveanje naslednog dela
suprunika)
Drugi nasledni red ine ostavioev brani drug i ostavioevi roditelji i njihovo potomstvo.
Ostavioev suprunik u drugom naslednom redu dobija JEDNU POLOVINU zaostavtine
(onoliko koliko bi najvie mogao dobiti u prvom naslednom redu). Drugu polovinu na jednake
delove nasleuju ostavioevi roditelji, tako da svakom od njih pripada po nasledstva. Kada
ostavilac nema suprunika u trenutku smrti, onda celu zaostavtinu nasleuju ostavioevi roditelji
i to po !

Izmeu srodnika vai pravilo predstavljanja i u II naslednom redu. Naime, ako jedan ostavioev
roditelj umre pre ostavioca ili iz drugih razloga ne moe ili ne eli, deo zaostavtine koji bi mu
pripao da se pojavljuje kao naslednik, nasleuju njegova deca tj. braa i sestre ostavioca; a ako
oni ne mogu ili ne ele da se pozovu na naslee, onda se pozivaju njihovi potomci, tj. ostavioevi
bratanci, bratanice, sinovci i sinovice, sestrii i sestriine (unuci ostavioevih roditelja)
Kada su oba ostavioeva roditelja umrla pre ostavioca (ne ele ili ne mogu da naslede), deo
zaostavtine koji bi mu pripao nasleuju potomci tog roditelja. Ovde treba imati u vidu
razlikovanje na punorodne i polurodne ostavioeve srodnike. Ostavioeva braa i sestre po ocu
nasleuju na jednake delove samo onaj deo zaostavtine koji bi pripao ostavioevom ocu. Isto
vai i za majku.
Ako ostavioev roditelj nema potomaka koji bi mogli i hteli da budu njegovi reprezenti, tada
njegov nasledni deo pripada drugom ostavioevom roditelju. Ako ni drugi roditelj ne eli ili nee,
celokupna zaostavtina bi pripala potomcima tog drugog roditelja (odnosno ostavioevoj
polubrai i polusestrama). Ako su oba ostavioeva roditelja umrla pre ostavioca, a nisu ostavili
potomke (ne mogu, nee) celokupnu zaostavtinu nasleuje ostavioev suprunik. Tada suprunik
kao jedini naslenik iz II naslednog reda iskljuuje iz nasleivanja naslednike III naslednog reda.
*POVEANJE NASLEDNOG DELA SUPRUNIKA
Uslvi su da nadiveli suprunik nema nunih sredstava za ivot, zatim duina trajanja zajednice
ivota izmeu ostavioca i suprunika i imovinskih prilika.
Suprunik moe postaviti zahtev za poveanje naslednog dela u roku od godinu dana od trenutka
ostavioeve smrti (1god od kada je reenje kojim je ostavilac proglaen za umrlog postalo
punovano). Ovaj zahtev se uvek postavlja u ostavinskom postupku, ne moe ga postaviti posle
pravosnanosti ostavinskog reenja iako nije istekao rok od godinu dana. Suprunik koji nije
uestvovao u ostavinskom postupku vezan je marerijalnopravnim prekluzivnim rokom od godinu
dana od trenutka otvaranja naslea.
Zahtev za poveanje naslednog dela suprunik moe postaviti prema jednom od vie postojeih
sanaslednika, prema vie njih ili prema svima. Sud je dvostruko vezan suprunikovim zahtevom.
Kako povodom sanaslednika koji su zahtevom obuhvaeni, tako i povodom obima poveanja
koje suprunik trai. Kada je zahtev usmeren prema vie sanaslednika, sud moe prema jednom
od njih usvojiti, a prema nekome odbiti zahtev.
Proirenje naslednog dela suprunika konstituisanjem doivotnog uivanja ne menja
naslednopravne posledice koje su nastale u trenutku delacije (ne odgovara u veem obimu za
dugove srazmerno uveanju). Kada supruniku pripadne u svojinu celokupna zaostavtina,
ostali naslenici ex tunc (retroaktivno) gube nasledniko svojstvo. Tog trenutka suprunik postaje
odgovoran za sve dugove. Suprunikovo pravo na poveanje naslednog dela je nenasledivo.

10

11. ZAKONSKO NASLEIVANJE U DRUGOM ZAKONSKOM NASLEDNOM REDU

(redovna pravila i odstupanja od redovnih pravila koja se odnose na poveanje naslednog dela
roditelja)
*Prvi deo isti kao i za prethodno pitanje (redovna pravila)
Pravo na poveanje zakonskog dela pripada samo onom roditelju koji hoe i moe da nasledi, a
nema nunih sredstava za ivot. Ostvarenje prava u velikoj meri zavisi od toga da li izmeu
ostavioevih roditelja postoji zajednica ivota.
Ako su ostavioevi roditelji u trenutku delacije iveli zajedno pravo na poveanje naslednog dela
imaju oba ostavioeva roditelja, a ostvaruju ga na utrb svojinskog dela ostavioevog suprunika.
Roditeljima tada pripada doivotno uivanje na suprunikovom naslednom delu u obimu koji
sud, prema okolnostima odredi.
Ako je zajednica ivota izmeu ostavioevih roditelja u trenutku delacije bila trajno prestala,
roditelj koji nema nunih sredstava za ivot moe zahtevati poveanje svog naslednog dela najpre
prema ostavioevom branom drugu. Ako su oba ostavioeva roditelja (premda rastevljeni) u
oskudici, svaki od njih moe zahtevati poveanje svog naslednog dela prema preivelom
branom drugu. Meutim, kada je zajednica ivota izmeu ostavioevih roditelja prestala
krivicom jednog od njih, tada drugi roditelj moe zahtevati poveanje sopstvenog naslednog dela
i prema ostavioevom supruniku, ali i prema roditelju ijom krivicom je prestala zajednica
ivota.
Kada jedan ostavioev roditelj nee ili ne moe da nasledi, tada drugi, koji nema nunih sredstava
za ivot, moe poveanje ostvariti ne samo prema preivelom supruniku ostavioca ve i prema
ostvioevim pobonim srodnicima koji se po pravu predstavljanja pozivaju na naslee umesto
roditelja.
Prilikom odluivanja o zahtevu ostvavioevih roditelja, sud naroito ceni imovno stanje i
sposobnost za privreivanje roditelja, ostvioevog branog druga i potomaka roditelja koji ne
mogu ili nee da naslede, duinu trajanja zajednice ivota izmeu ostavioca i njegovog branog
druga i vrednost zaostavtine.
Ako su ostavioevi roditelji preminuli pre ostvarenja prava na poveanje naslednog dela, to pravo
ne prelazi na njihove naslednike.
12. ZAKONSKO NASLEIVANJE U DRUGOM ZAKONSKOM NASLEDNOM REDU
(redovna pravila i odstupanja od redovnih pravila koja se odnose na smanjenje svojinskog
naslednog dela suprunika)
*Prvi deo o redovnim pravilima u pitanju br 10.
Ustanova smanjnja naslednog dela suprunika do u drugom naslednom redu uvedena je u
srpsko pravo Zakonom o nasleivanju Srbije iz 1995. godine.
Pri odluivanju o obimu smanjenja naslednog dela suprunika sud ceni vrednost ostavioevih
nasleenih dobara i duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga. Zakon predvia 2
uslova za smanjenje do :

11

1) da ostavioeva nasleena dobra ine vie od polovine njegove posebne imovine

( podrazumevaju se i pokloni). Vrednost dobara se ceni prema stanju u kojem su bila u trenutku
ostavioeve smrti, a prema cenama koje vae u vreme procene.
2) nasledni deo moe biti smanjen samo ako brana zajednica ivota nije trajala due vremena.
Orijentacionim rokom se uglavnom uzima trajanje od bar 3 godine.
Zahtev za smanjenje do uvek se postavlja u ostavinskom postupku (rok 1 god. od otvaranja
naslea). Naslednik koji nije uestvovao u ostavinskom postupku moe traiti smanjenje tubom
u parninom postupku. Zahtev za smanjenje moe postaviti nasledink iz one loze iz koje su dobra
kao naslee ula u ostavioevu imovinu (ratio legis ove ustanove je povraaj dobara lozi iz koje
su svojevremeno ula u ostavioevu imovinu).
Smanjenjem naslednog dela suprunika uveava se nasledni deo naslednika koji su postavili
zahtev za smanjenje. Prava na smanjenje naslednog dela suprunika je nasledivo.
Kada naslednici postave zahtev za smanjenje suprunikovog naslednog dela, suprunik stie
pravo izbora zasnovanog na zakonu: ili da se sa sanaslednicima do kraja upusti u raspravu oko
smanjenja svojinskog naslednog dela, ili da izabere doivotno uivanje na polovini zaostavtine.
13. POLOAJ ADOPTIVNIH SRODNIKA KAO ZAKONSKIH NASLEDNIKA
U naem savremenom pravu postoji samo potpuno usvojenje. Meutim, nepotpuna usvojenja
zasnovana pre stupanja na snagu Porodinog zakona i dalje ostaju u vanosti.
Potpuno usvojenje podrazmeva da se izmeu usvojioca i njegovih potomaka, s jedne strane, i
usvojenika i njegovih potomaka, sa druge strane, uspostavljaju odnosi koji postoje izmeu
roditelja i dece i drugih krvih srodnika. Takoe, podrazumeva prestanak uzjamnih prava i
obaveza izmeu usvojenika i njegovih biolokih srodnika. Usvojenik iz potpunog usvojenja i
njegovi potomci ulaze u krgu zakonskih naslednika usvojioca, na isti nain i sa istim posledicama
kao da je u pitanju krvno srodstvo.
Nepotpunim usvojenjem se takoe stvaraju odnosi koji postoje izmeu roditelja i dece, ali su
posledice ue nego u sluaju potpunog usvojenja. Uvek treba imati na umu da nepotpuno
usvojenje deluje inter partes i da ostala lica ne moe obavezivati. To znai da usvojenik i njegovi
potomci ne mogu biti zakonski naslednici usvojioevih srodnika, njegovog suprunika, niti
njegvih drugih usvojenika.
Prema reenju u Srbiji, pravilo je da usvojilac ne moe naslediti svog usvojenika. Ipak, u sluaju
kada usvojilac nema nunih sredstava za ivot a usvojenik nema nasledika iz prvog naslednog
reda, usvojilac moe u roku od 1 godine od smrti usvojenikove zahtevati doivotno uivanje na
delu zaostavtine, pod uslovom da pri usvojenju nisu bila iskljuena usvojenikova nasledna
prava. Pri odluivanju sud ceni duinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava,
vrednost zaostavtine.
Ako usvojilac umre pre ostvarivanja prava na naslee, to pravo ne prelazi na njegove srodnike.

12

14. POLOAJ SUPRUNIKA KAO ZAKONSKOG NASLEDNIKA

15. POLOAJ POTOMAKA, PREDAKA I POBONIH SRODNIKA KAO ZAKONSKIH
NASLEDNIKA
16. GUBITAK NASLEDNOG PRAVA SUPRUNIKA
Pre svega suprunici gube pravo meusobnog nasleivanja u sluaju razvoda ili ponitenja braka,
jer onda nestaje pravno relevantna veza koja omoguava suprunicima ulazak u krug zakonskih
naslednika.
Pored sluaja kada je brak prestao pre delacije postoje jo tri razloga za gubitak prava na
intestatsko nasleivanje izmeu suprunika:
1) ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tuba
bila osnovana. Naslednici ostavioca ovlaeni su da zahtevaju nastavljanje postupka koji je
otpoeo ostavioevom tubom. Ukoliko sud presudom utvrdi razvod suprunik nee imati
nikakvo naslednopravno ovlaenje, i to od trenutka delacije.
2) ako je brak nadivelog suprunika sa ostaviocem proglaen za nepostojei, ili je poniten,
posle delacije, usled uzroka za ije je postojanje nadiveli suprunik znao jo u vreme zakljuenja
braka.
3) ako je zajednica ivota nadivelog suprunika sa ostaviocem bila trajno prestala krivicom
nadivelog suprunika ili u sporazumu sa ostaviocem.
Veina ovih pitanja se svodi na spor injeninog karaktera, pa je sud duan da u postupku utvrdi
sve relevantne injenice, sa tim da teret dokazivanja, razume se, pada na tuilak stranu.
17. DRAVA KAO NASLEDNIK
Zaostavtina bez naslednika je ona koju ne nasledi nijedno fiziko lice iz kruga zakonskih
naslednika, nijedan testamentarni naslednik ili, u pravima u kojima je to doputeno, koju ne
nasledi nijedan ugovorni naslednik.
R.Srbija je posednji zakonski naslednik. Ona nasleuje celokupnu zaostavtinu u sluaju kada iza
ostavioca nema drugih zakonskih naslednika, niti punovanog zavetanja.
Ako postoji punovano zavetanje, drava naseuje samo vrednost zaostavtine kojom ostavilac
nije raspolagao.
Drava moe biti iskljuivi univerzalni sukceser: kada ostavilac nije ostavio iza sebe drugih
zakonskih naslednika, a zavetanje ne postoji ili je nitavno, ili je punovano ali u njemu su
odreeni samo singularni sukceseri.

13

Kao zakonski naslednik, drava moe imati i poloaj tzv. prethodnog naslednika (kada je
zavetajni naslednik postavljen pod odreenim uslovom ili rokom) i tada dravi pripada pravo
uivanja zaostavtine sve do ostvarenja uslova ili isteka roka, s tim da u sluaju neostvarenja
uslova drava postaje univerzalni sukceser.
R. Srbija, kao i svaki drugi naslednik, moe zahtevati predaju zaostavtine, traiti ponitaj
zavetanja, tuiti prividnog naslednika... Drava odgovara za ostavioeve dugove do visine
nasleene imovine i mora da ispuni isporuke i naloge. To vai uz dve rezerve: 1) nalog ili
isporuka ne smeju da terete nikoga lino, jer tada, u odsustvu optereenog lica padaju; 2) kao
iskljuivi naslednik drava je obaveza je moralne prirode, jer ne postoji lice kome bi pripao njen
deo zaostavtine;
Drava se ne moe odrei naslea. Zaostavtina koju nasledi R. Srbija postaje dravna imovina.
18. NUNI NASLEDNI REDOVI (krug nunih naslednika, veliina nunog dela i pitanje
uslovnosti nunih naslednika)
Nuni naslednici su posebna vrsta zakonskih naslednika ije pravo se izvlai direktno iz zakona.
To su, po pravilu, ostaviocu najblia lica prema kojima je on, za vreme svog ivota, imao
odreene dunosti (posebno dunost izdravanja)
ZON iz 1995. godine proiruje krug nunih naslednika u Srbiji. Njega ine sledea lica:
1) u I nunom naslednom redu ostavioevi potomci, usvojenici i njihovi potomci i ostavioev
brani drug
2) u II nunom naslednom redu ostavioev brani drug, roditelji, usvjilac, kao i ostavioeva braa
i sestre, ali ne i njihovo potomstvo
3) III i ostale nune nasledne redove ine samo rodonaelnici, tj. svi ostali ostavioevi preci
*Uslovi se mogu podeliti na:
a) Objektivne da bi neko lice bilo nuni naslednik, potrebno je prvo, da postoji zakonom
predviena veza tog lica sa ostaviocem. Drugo, okolnost da se to lice po zakonskom redosledu
pozivanja na nasledstvo in concreto pojavljuje kao zakonski naslednik. Po tom kriterijumu nuni
naslednici su (bez dodatnih uslova) svi potomci ostavioca njegovi usvojenici i njihovi potomci,
suprunik ostavioca i ostavioevi roditelji.
b) Objektivno subjektivni kriterijum izvesna lica mogu postati nuni naslednici samo uz
ispunjenje dodatnih uslova. Ti uslovi se svode na injenicu nemanja nunih sredstava za ivot i
trajnu nesposobnost za privreivanje. Ova uslova moraju biti kumulativno ispunjena. Uz ovaj
kriterijum ostavioeva braa i sestre, usvojilac iz nepotpunog usvojenja, babe i dede, i ostali
dalji preci.
Veliina nunog dela nae pravo prihvatilo je sistem pojedinanog nunog dela. Da bi se
odredio nuni deo neophodno je prethodno izraunati zakonski deo nunog naslednika. Taj deo
predstavlja osnovicu za izraunavanje nunog dela. Osnovica se zatim umanjuje za zakonom
14

odreeni razlomak. Npr. zakonski deo deteta iznosi obraunske vrednosti zaostavtine, a
njegov nuni deo iznosi zakonskog dela, to znai obraunske vrednosti zaostavtine.
19. PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUNI DEO
Naslednopravna priroda prava na nuni deo nije nikakav prirodan ili obavezan, odnosno jedini
oblik koji je kod nas primenjiv.
Na ZON Srbije je prihvatio pravilo o obilgacionopravnoj prirodi prava na nuni deo propisavi
da nunom nasledniku pripada noana protivrednost nunog dela (obligaciono pravo)
Ova pretpostavka se moe oboriti na dva naina:
1) posredstvom ostavioeve volje iskazane u zavetanju (kad god je nunom nasledniku
zavetana vrednost manja od nunog dela, tumaenjem zavetanja treba otkriti zavetaoevu
nameru o nainu na koji e se nadopuniti nuni deo).
2) odlukom suda na zahtev nunih naslednika Zakon je propisao zatitno pravilo prema
kome nuni naslednik moe, pred sudom, zahtevati da se nuni deo iz obigacione preobrazi u
stvarnopravnu prirodu. Prilikom ocene zahteva za preobraaj prava na nuni deo iz obligaciono
pravne u stvarnopravnu prirodu, sud treba da uzme u obzir sledee injenice:
a) karakter dobara koji ulaze u sastav zaostavtine;
b) postojanje i duinu zajednice ivota izmeu ostavioca i nunog naslednika;
c) line i imovinske prilike nunog naslednika, zavetajnih naslednika i ostalih lica koja su
primila neku imovinsku vrednost iz zaostavtine na osnovu dobroinog pravnog posla
(isporukoprimci i poklonoprimci).
20. OBRAUNSKA VREDNOST ZAOSTAVTINE
Utvrivanju postojanja povrede nunog dela prethodi odreivanje obraunske vrednosti
zaostavtine koje predstavlja osnovicu za izraunavanje nunog dela. Najpre se vri popis i
procena celokupne imovine koju je ostavilac imao u trenutku smrti, kao i svih njegovih
zavetajnih raspolaganja i potraivanja, osim onih potraivanja koja su oigledno nenaplativa. Od
tako utvrene vrednosti, koja predstavlja AKTIVU zaostavtine, odbija se PASIVA zaostavtine,
kao i trokovi popisa i procene zaostavtine i uobiajeni trokovi sahrane. Ostatak dobijen na ovaj
nain naziva se NETO VREDNOST ZAOSTAVTINE.
Obraunska vrednost zaostavtine se dobija kada neto vrednost zaostavtine saberemo sa
vrednou svih poklona koje je ostavilac uinio svojim zakonskim naslednicima, kao i sa
vrednou poklona koje je ostavilac uinio u poslednjoj godini ivota licima koja nisu njegovi
zakonski naslednici.
U obraunsku vrednost zaostavtine NE ULAZE:

15

1) dobra koja je zakonski naslednik stekao punovanim ugovorom o ustupanju i raspodeli

imovine za ivota;
2) ono to je ostavilac utroio na izdravanje i kolovanje naslednika;
3) pokloni uinjeni u dobrotvorne i druge optekorisne svrhe;
4) manji, uobiajeni i prigodni pokloni;
Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrivanja vrednosti
zaostavtine, ili prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena. Ako se poklon sastoji u
osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaenih premija kada je
taj zbir manji od osigurane sume. Ako je zbir premija vei od vrednosti osigurane sume, kao
vrednost poklona uzima se osigurana suma.
21. ISKLJUENJE I LIENJE IZ PRAVA NA NUNI DEO
Za razliku od nedostojnosti, gde je potrebna izriita volja ostavioca da vi se ona otklonila (kada je
moguno) da bi iskljuenje iz prava na nuni deo delovalo, potrebno je, pored ispunjenja
zakonskih uslova, da zavetalac svojom voljom iskljui nunog naslednika, i to na nesumnjiv
nain. Pri tome, zavetalac ne mora da navede zakonski osnov iskljuenja, ali mora odrediti
iskljuenje u skladu sa tim osnovom.
ZON Srbije predvia irok pravni standard kao razlog za iskljuenje iz prava na nuni deo. Re je
o TEEM OGREENJU O ZAVETAOCA koje je nastolo povodom neke ZAKONSKE ILI
MORALNE OBAVEZE. Potom su, exempli causa, navedeni neki razlozi koji mogu dovesti do
ogreenja grub i uvredljiv odnos prema zavetaocu, umiljano izvrenje teeg krivinog dela
prema zavetaocu, njegovom detetu, usvojeniku, branom drugu ili roditelju, i odavanje neradu i
nepotenom ivotu. Tee ogreenje o zakonsku obavezu mora se sastojati u radnji, ili njenom
proputanju, koja je u zakonskom propisu izriito predviena, ili to iz odreenog propisa
nesumnjivo proizilazi. Meutim, ovo se uvek mora procenjivati zajedno sa drugim elementom, tj.
mora se ceniti i kroz prizmu ogreenja o moralne obaveze izmeu lica koja su u pitanju.
Najtee je pitanje ocene stepena povrede, jer samo tei oblik vodi iskljuenju. Tako se uzima de
je u pitanju tea povreda navedenih obaveza ako je reoditelj zanemario odgoj deteta ili se odao
nepotenom ivotu, ako je dete na grub ili uvredljiv nain uskratilo potovanje prema roditelju,
ako dete nije brinulo o svom roditelju, nije ga poseivalo, nije ga pohodilo ni na samrtnoj postelji.
A sud se moe upustiti u utvrivanje samo onih injenica i u ocenu samo onih uslova koji su u
testamentu navedeni kao razlozi iskljuenja iz nasledstva. Kada je u pitanju tee umiljano
krivino delo, po pravilu se mora dokazati presudom krivinog suda, kojom se naslednik
proglaava krivim. Umiljaj postoji ako je uinilac svestan svog dela i ako je hteo njegovo
izvrenje, ili je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena
posledica, pa je pristao na njeno nastupanje. Nije od znaaja da li je naslednik bio izvrilac,
podstreka ili pomaga.

16

Nerad i nepoten ivot nunog naslednika, takoe ovlauje zavetaoca da primeni ustanovu
iskljuenja. Neophodno je kumulativno ispunjenje oba elementa, i nerada i nepotenog ivota.
Iskljuenje moe biti:
1) POTPUNO (nuni naslednik ne dobija nikakvu korist iz zaostavtine);
2) DELIMINO (nuni naslednik dobija manju korist mereno prema vrednosti nunog dela
koji bi mu pristao da nema osnova sa eksherdaciju)
Testamentar moe iskljuiti nunog naslednika u obliku potrebnom za zavetanje i to na dva
naina: izriito ili preutno.
ZON Srbije iz 1995. godine predvia da uzrok ikljuenja mora postojati u vreme ostavioeve
smrti.
Ukoliko doe do spora o osnovama iskljuenja, teret dokazivanja lei na onome ko se na
iskljuenje poziva. To znai da onus probandi uvek tereti zaveptajnog naslednika, odnosno
drugog naslednika kome eksheredacija ide u prilog, u sluaju da nuni naslednik istakne prigovor
neosnovane eksneredacije.
*Posledice iskljuenja
Poto nuni naslednik gubi nasledna prava u meri u kojoj je iskljuen logino je da moe dobiti
neku korist (npr. legat) iz zaostavtine koju mu je testator ostavio i pored iskljuenja.
1)Treba utvrditi da li deo iskljuenog lica prema samom testamentu pripada nekom
zavetajnom nasledniku;
2) ukoliko se u tom smislu ne moe utvrditi volja zavetaoca, tada e se pristupiti primeni
prava predstavljanja, tako da e se pozvati na naslee, potomci iskljuenog lica;
3) u sluaju da nema potomaka, primenjuje se pravo prirataja;
4) ako nijedno lice iz blieg naslednog reda ne moe ili nee da nasledi, poziva se sl. nasledni
red.
Za razliku od iskljuenja, ostavilac kod ustanove lienja prava na nuni deo nije slobodan da
nuni deo lienog lica ostavi kome hoe. Druga razlika odnosi se na krug lica koja mogu biti
liena prava na nuni deo. Dok se ustanova isljuenja moe primeniti na sve nune naslednike,
dotle se lienje moe odnositi samo na potomka ostavioca, dakle pripadnika prvog nunog
naslednog reda.
Zavetalac moe potomka liiti samo ako je on prezaduen ili je rasipnik. To lienje moe ii
samo u korist potomaka lienog lica. Pod prezaduenou nekog lica treba po pravilu smatrati
takvo stanje njegove imovine gde postoji trajnija nesrazmera izmeu aktive i pasive, i to u korist
ove druge.
Rasipnitvo postoji kada je oigledno da jedno lice sa svojom imovinom postupka na nain koji
vodi njenom potpunom i nepovratnom umanjenju. Ako je nekom licu oduzeta poslovna

17

sposobnost usled rasipnitva, to lice ne moe samostalno raspolagati svojom imovinom, pa vie
nije u mogunosti da bude rasipnik.
Za punovanost lienja neophodno je da lieno lice ima potomke, i to maloletno dete ili
maloletnog unuka od ranije preminulog deteta, ili punoletno dete, odnosno punoletnog unuka od
ranije preminulog deteta koji je nesposoban za privreivanje.
Lienje se kao i iskljuenje, mora izvriti u formi testamenta. Punovano lienje oduzima lienom
licu pravo na nuni deou u meri i na nain kako je to odredio zavetalac.
Svrha ustanove lienja prava na nuni deo, pre svega, zatita drugostepenih, ili eventualno daljih
potomaka ostavioca.
22. POVREDA NUNOG DELA I ZATITA NUNOG DELA
U sluaju da vrednost raspolaganja testamentom i raspolaganjem putem poklona premai
raspoloivi deo zaostavtine nuni deo je povreen. Nuni deo moe biti povreen u celini ili
delimino. U prvom sluaju nunom nasledniku nije ostavljena nikakva vrednost iz zaostavtine,
dok je u drugom nuni naslednik dobio manji deo od onoga koji mu sleduje po zakonu. Ostavilac
moe povrediti nuni deo na tri naina:
1) iskljuivo zavetanjem;
2) iskljuivo besteretnim zaivotnim raspolaganjima;
3) kumulativno zavetanjem i pesteretnim raspolaganjima inter vivos.
Odredbe o zakonskom nasleivanju su dispozitivnog karaktera: ostavilac je ovlaen da svojim
testamentom naini drugaiji raspored svoje imovine, za sluaj svoje smrti, od onog koji je
zakonom predvien. Ali ta sloboda izmene nije neograniena.
U ostavinskom postupku se utvruje ko je nuni naslednik, kao i njegovo pravo na nuni deo.
Ovaj postupak je ponekad dovoljan, jer se u njegovim okvirima moe postii sporazum izmeu
testamentarnih naslednika i poklonoprimca, sa jedne, i nunih naslednika, sa druge strane
(povreda nunog dela). U suprotnom, nuni naslednici moraju da podignu posebnu tubu (u
parninom postupku) da bi ostvarili svoje pravo na nuni deo.
Kada je nuni deo obligacionopravne prirode, povredom nunog dela nastaje novana obligacija.
Ukoliko dunici nunog dela dobrovoljno ne isplate nunom nasledniku njegov nuni deo, on
moe svoje pravo ostvariti putem obligacione tube. Rok za tubu isnosi 3 godine od dana
proglaenja zavetanja, kada je nuni deo povreen zavetanjem. Ako je nuni deo povreen
poklonima, rok se rauna od trenutka delacije.
Kada je u pitanju redukcija testamentarnog raspolaganja, kada je re o nsaldenopravnoj
(stvarnopravnoj) prirodi nunog dela, rok za podizanje tube poinje da tee od proglaenja
testamenta, a kada je u pitanju povraaj poklona, rok tee od trenutka delacije. U oba sluaja rok
je 3 godine.

18

23. URAUNAVANJE POKLONA I LEGATA U NASLEDNI DEO

Pravilo je da se zakonskom nasledniku uraunava u njegov nasledni deo poklon koji je dobio od
ostavioca. Takoe, prelegat, odnosno isporuka uinjena zakonskom nasledniku, takoe se
uraunava.
U oba sluaja do uraunavanje nee doi ako je tako odredio zavetalac.
Collatio bonorum ima za cilj da uspostavi imovinsku jednakost meu zakonskim naslednicima u
pogledu svih ostavioevih dobroinih raspolaganja koja je on njima uinio, i to bez obzira da li su
u pitanju poslovi inter vivos ili mortis causa, i bez obzira da li su jednostrani ili dvostrani. Suptina
uraunavanja poklona i legata u nasledni deo sastoji se u tome to se svakom zakonskom
nasledniku u njegov deo uraunava sve ono to je dobio od ostavioca putem njegovih dobroinih
raspolaganja, pa se odgovarajua vrednost iz zaostavtine dodeljuje ostalim naslednicima, a tek
potom se ostatak zaostavtine deli meu njima po optim pravilima nasleivanja.
Ako je ostavilac naredio da se neki poklon ne urauna u neki zakonski deo njegovog naslednika,
kao i u slaju da to proizilazi iz okolnosti sluaja, taj poklon se nee uraunati. Isto pravilo se
odnosi i na isporuke.
U nasledni deo se NE URAUNAVAJU: plodovi i druge koristi koje je naslednik imao od
poklonjene stvari, uobiajeni manji pokloni kao ni ono to je ostavilac utroio na idravanje i
osnovno obrazovanje naslednika.
Prilikom uraunavanja, vrednost poklonjene stvari se ceni prema cenama u trenutku
uraunavanja, ali prema stanju u vreme kada je uinjen poklon.
Po ZON-u Srbije iz 1995. svi pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na naslee
uraunavaju se nasledniku u nasledni deo.
24. POJAM I PRAVNA PRIRODA ZAVETANJA
Zavetanje (testament, oporuka, poslednja volja) predstavlja zakonom ureeni oblik jednostrane,
strogo line i opozive izjave za to sposobnog lica, kojom ono odreuje raspodelu svoje imovidne
posle svoje smrti i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smru. Zavetalac
moe da unese i neke neimovinske odredbe, npr. priznanje vanbranog oinstva, odreivanje
mesta i naina sahrane...
Ostavioeve naredbe (esto izraene u imperativu) u testamentu uvek moraju biti u saglasnosti sa
pozitivnim pravom drave u kojoj e se ostvariti njegova dejstva.
I u naslednopravnom smislu re ZAVETANJE, odnosno testament ima vie znaenja. U
formalnom smislu zavetanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog
cilja data u zakonom utvrenom obliku (formi za testament). U materijalnom smislu, zavetalac
moe imati samo jedno zavetanje: to je poslednja volja ostavioca. Zavetanje u u materijalnom
smislu se oznaava i terminom TESTAMENT U SUBJEKTIVNOM SMISLU. A isprava koja
19

sadri poslednju volju ostavioca, taj testamentarni dokument, objekat na kome je napisan
testament, oznaava se izrazom TESTAMENT U OBJEKTIVNOM SMISLU.
Mogue je da zavetalac saini i negativni testament. To je takvo zavetanje kojim se zakonski
naslednik (ili nuni) delimino ili u celini iskljuuje iz prava na nasleivanje.
*Pod pravnom prirodom zavetanja podrazumevamo njegove osobine kao pravnog posla:
a)PRAVNI POSAO MORTIS CAUSA smrt ostavioca je bitan uslov za otpoinjanje pravnih
dejstava, pravnog posla mortis causa, odnosno odsustvo injenice smrti ini pravni posao
nepotpunim;
b)DOBROINI PRAVNI POSAO dobroini (lukrativi) su oni pravni poslovi kod kojih jedna
strana dobija korist, a da za to ne daje nikakvu protivnadoknadu. Testamentarno raspolaganje je
uvek dobroino, pa i u onim sluajevima kada sadri odreene terete i naloge;
c)JEDNOSTRANI PRAVNI POSAO nastaju i proizvode pravna dejstva izjavom samo jedne
volje. Testament nastaje kada ga lice sa aktivnom testamentarnom sposobnou naini u zakonom
propisanom obliku, a proizvodi pravno dejstvo tek posle smrti zavetaoca. Jednostranost kao
jedna od bitnih osobina testamenta izraena je vrlo strogo: UTICAJ VOLJE DRUGOG LICA
VODI NJEGOVOJ NITAVOSTI. Testament mora da odrava STVARNU I PRAVU volju
zavetaoca; njegova volja mora da bude u potpunosti slobodna u pravnom smislu te rei;
d)STROGO LINI PRAVNI POSAO zavetanje je pravni posao kod koga je iskljueno svako
zastupanje. Zavetalac mora lino, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, iskazati sadrinu
svoga testamenta. Otuda je i pravilo da punoletna lica kojima je potpuno ili delimino oduzeta
poslovna sposobnost ne mogu sainjavati zavetanje. Univerzalni ili singularni sukcesori moraju
u testamentu biti odreeni ili odredivi (odredivi ako je zavetalac predvideo elemente na osnovu
kojih se moe individualizovati naslednik, odnosno drugi korisnik iz testamenta. Npr. zavetalac
odredi neko lice da isplati odreeni iznos najboljem, a najsiromanijem studentu prava iz
njegovog sela);
e)FORMALNI PRAVNI POSAO to su poslovi koji podrazumevaju da volja, koja ini sadrinu
pravnog posla, bude izraena u odreenom obliku (formi). Ispunjenje zavetajne forme
( testament je strogo formalni pravni akt), tano propisane zakonom, bitan je sastojak to pravnog
pravnog posla;
f)JEDNOSTRANO OPOZIV PRAVNI POSAO zavetalac ima pravo da bilo kada do
poslednjeg daha, izmeni ili opozove svoj testament. Odricanje od ovog prava nema nikakvo
pravno dejstvo. Za akt izmene ili opoziva testamenta zavetalac mora da ima istu sposobnost koja
se trai za akt sainjavanja, tj. mora imati aktivnu testamentarnu sposobnost. Meutim, ukoliko je
testament punovano nastao, naknadni gubitak zavetaoeve testamentarne sposobnosti ne utie
na njegovu punovanost.

20

25. AKTIVNA ZAVETAJNA SPOSOBNOST

Uslovi neophodni za postojanje aktivne zavetajne sposobnosti se tradicionalno dele na
objektivne i subjektivne uslove.
Subjektivni uslov je sposobnost za rasuuvanje, tj. sposobnost pravnog subjekta da shvati stvarni
i pravni znaaj svoje izjave volje.
Objektivni uslov je odreena starosna granica, pravi se razlika izmeu toga da li je u pitanju
poslovna ili testamentarna sposobnost. Za sposobnost za pravljenje testamenta se, po pravilu,
postavlja neto nia starosna granica. Ona potie od potrebe vee zatite pravnog subjekta u
poslovima inter vivos. Za aktivnu testamentarnu sposobnost je dovoljna emocionalna zrelost
pravnog subj., a ona se po pravilu stie polnom zrelou. Testament je, uz to, uvek opoziv pravni
akt, za razliku od pravnih poslova inter vivos, gde pravni subjekt ne moe jednostrano izbei
izvrenje pravne obaveze koju je pravnim poslom primio. Na zakonodavac predvideo razliitu
granicu sticanje poslovne (18god), a testamentarne (15god) sposobnosti.
Da bi zavetanje bilo punovano, zavetalac mora posedovati aktivnu zavetajnu sposobnost u
trenutku njegovog sastavljanja. Naknadno sticanje aktivne zav. sposobnosti ne dovodi automatski
do punovanosti testamenta koji je sainjen u vreme njenog odsustva.
Lienje poslovne sposobnosti stvara oborivu pretpostavku da lieno lice nema aktivnu zavetajnu
sposobnost (nedostatak subjektivnog elementa moi rasuivanja).
Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanja ne utie na njegovu punovanost.
Izuzetak (zon) kada se bitno izmene prilike koje su u vreme sainjavanja zavetanja bile
zavetaoeva odluujua pobuda, sud moe, na zahtev zainteresovanih lica, staviti van snage
pojedine odredbe zavetanja ili celo zavetanje ako zavetalac to nije mogao uiniti zbog gubitka
moi za rasuivanje. Rok za postavljanje zahteva iznosi 3godine od dana proglaenja testamenta.
26. ZAVETAOEVA VOLJA KAO USLOV ZA SAINJENJE ZAVETANJA
Jedan od uslova za zakljuenje punovanog pravnog posla jeste i pravno relevantna volja pravnog
subjekta da preduzme odreene pravne radnje, i svest tog subjekta o uslovima i posledicama na
neto to je mogue ostvariti. Pravno relevantna volja (namera) mora biti uperena na zasnivanje
odgovarajueg pravnog posla, a u testamentarnom pravu to je namera (volja) za sainavanje
testamenta.
Zavetaoeva namera mora biti odreena i bezuslovna.
I kod pravljenja i kod opoziva testamenta, treba jasno izraziti volju da se ba tom izjavom
raspolae svojom imovinom za sluaj smrti.

21

27. SVOJERUNO (OLOGRAFSKO) ZAVETANJE

Zavetalac moe svoju poslednju volju izraziti tako to e je svojom rukom napisati i potpisati.
Za njegovu punovanost NIJE NUNO da bude naznaen datum ili mesto sastavljanja. Kao
mane ovog naina zavetanja navode se: usled nepostojanosti svedoka u nedostatku datuma nije
mogue da utvrditi da li je u tom momentu zavetalac imao aktivnu testamentarnu sposobnost; u
sluaju vie testamenata odsustvo datuma onemoguava utvrivanje punovanosti testamenta u
materijalnom smislu ( kasniji testament ukida raniji).
Forma je jednostavna i pristupana. Ne samo sadrina ve postojanje takvog testamenta moe
ostati tajna. Mana je to kod mladih lica postoji mogunost izvrenja nedoputenog uticaja (u
smislu mane volje) a to je teko dokazati.
Olografski testament mora biti sastavljen zavetaoevim rukopisom (nikakvim mehanikim
sredstvom). Oko ovog pitanja doputenosti postoje razliita miljenja pa se dolo do toga da
sudbina zavetanja pisanog stenografijom zavisi od okolnosti sluaja koje sud, usled spora, mora
detaljno ispitati.
Materijal na kome se sainjava testament nije od znaaja, ali se mora voditi rauna o okolnostima
u kojima se testament sastavlja. Npr. zavetalac u radnoj sobi ima sva sredstva za pisanje (olovku,
papir), ali testament napie kredom na zidu, testament nee biti punovaan, ali e taj nain biti
punovaan, recimo u sluaju zemljotresa.
Zavetaoev potpis se sastoji, po pravilu, od njegovog imena i prezimena i mora biti uinjen
animio testandi. Potpis je punovaan i u sluajevima kada postoji pseudonim koji je optepoznat
kao njegovo potpisivanje; kada je testament napisan u obliku oprotajnog pisma ako se u bilo
kojem delu navodi ime i prezime; bez uticaja na punovanost je injenica ako je tree lice
pridravalo ruku zavetaoca prilikom potpisivanja.
Prednost overe svojerunog potpisa u sudu je to to umanjuje mogunost u vezi pitanja
originalnosti zavetaoevog rukopisa i potpisa.
28. PISMENO ZAVETANJE PRED SVEDOCIMA (ALOGRAFSKO)
Alografski testament je redovni, pismeni i privatni oblik zavetanja, koje se sainjava na taj nain
to e zavetalac unapred sainjenu ispravu svojeruno potpisati u prisustvu dva svedoka,
izjavljujui pred njima da je sainjeno pismeno proitao i da je to njegova poslednja volja.
Zavetalac mora biti pismen i mora imati ouvano ulo vida. Ovaj testament, po pravilu, prema
kazivanju zavetaoca sastavlja drugo lice, najee advokat (mada moe i bilo koje drugo lice i
ne trai se nepristrasnost tog lica).
Punovanost alografskog testamenta uslovljena je zavetaoevim svojerunim potpisom. Za
razliku od meunarodnog, alografski testament koji je sainjen na vie listova bie punovaan
iako nije potpisan svaki od njih, ve je potpis stavljen samo na kraju.

22

Oba zavetajna svedoka moraju biti istovremeno prisutna u trenutku kada zavetalac ijavljuje da
je sainio pismeno proitao i da je to njegova poslednja volja, kao i u trenutku kada se zavetalac
potpisuje. Svedoci, pre svega, moraju uti kada zavetalac izjavi da je testament proitao i da ga
priznaje kao svoj. Ali ova izjava, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, moe biti uinjena i
preutno (klimanje glavom, i pruanje testamenta svedocima na potpisivanje).
Alografski testament se, slino olografskom, moe sainiti u obliku oprotajnog pisma
najbliima. Ni kod alografskog testamenta nije od znaaja materijal na kome je sastavljen, ali se
mora voditi rauna kao i kod olografskog.Datum i mesto sastavljanja testamenta su poeljni ali ne
i nuni elementi.
29. SUDSKO I KONZULARNO ZAVETANJE
Sudsko zavetanje je najee koriena forma javnog testamenta (pored njega javni su:
konzularni, brodski i vojni). Nae pozitivno pravo propisuje da prema zavetaoevom kazivanju,
testament moe sastaviti sudija, koji e prethodno utvrditi identitet zavetaoca. Sudski testament
sastavlja sudija optinskog suda, tj. sudski testament NE MOE nastati tako to e zavetalac
doneti u sud unapred sastavljeno zavetanje. Sudski testament sastavlja iskljuivo sudija po
usmenom i neposrednom kazivanju zavetaoca.
Sudija moe utvrditi identitet zavetaoca na tri naina: 1) da lino poznaje zavetaoca; 2) uvid u
javnu ispravu sa fotografijom i uz to sasluanje jednog svedoka identiteta zavetaoca; 3) ukoliko
zavetalac nema pomenutu ispravu, sud e sasluati dva svedoka identiteta (punoletni ili
emancipovani);
Pored ove prethodne radnje, sudija mora uiniti jo jednu prethodnu radnju: da proveri da li
zavetalac ima aktivnu zavetajnu sposobnost. Sudija je duan da zavetaocu objasni smisao i
posledice sastavljanja testamenta, a u toku sainjavanja je po slubenoj dunosti duan da pazi da
sadrina bude u okviru prinudnih propisa i morala.
Dalji tok sastavljanja sudskog testamenta zavisi od toga da li je zavetalac u stanju da ga proita i
popie. On je za to u stanju ako je ismen, ima ouvano ulo vida i moe da se potpie i da zna
jezik na kome se sprovodi postupak. Kada je u pitanju da proita i potpie zavetanje primljen
zapisnik od strane sudije zavetalac ita i potpisuje. Kada to nije u stanju (iz gore navedenih
razloga), onda se sastavljanje testamenta vri u prisustvu dva testamentarna svedoka iji je
identitet sudija utvrdio ( gore tri naina). U sluaju kada je zavetalac gluvonem ili slep, ili ne zna
jezik suda, sastavljanju testamenta mora priustvovati i zakleti sudski tuma. Svedoci identiteta
mogu biti i testamentarni svedoci. U ovakvim sluajevima, sudija je duan da proita pismeno
pred zavetaocem i dva svedoka, pa e zavetalac poto prizna takvo pismeno za svoj testament,
potpisati ili staviti svoj rukoznak ( otisak desnog kaiprsta). Ukoliko ima vie listova, svi moraju
biti potpisani, ili mora biti stavljen zavetaoev rukoznak.

23

KONZULARNO ZAVETANJE je pismeni, redovni i javni oblik zavetanja koje naem

dravljaninu u inostranstvu, po odredbama koje vae za sastavljanje sudskog testamenta,
sainjava konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koje vri konzularne poslove.
Ovaj oblik testamenta moe da koristi na dravljanin u inostranstvu, bez obzira na razloge i
duinu boravka.
Mogue je napraviti dva testamenta, npr. jedan konzularni, koji bi obuhvatio imovinu u naoj
zemlji i drugi (meunarodni ili alografski i dr.) koji bi obuhvatio imovinu u dravi domicila i bio
u skladu sa pravom te drave.
Konzularni testament se sastavlja u potpunosti po pravilima za sastavljanje sudskog, s tim da
ulogu sudije ima konzularni predstavnik.
Prema naim porpisima, konzularni predstavnik ima ovlaenje da saini jo jedan javni
testament meunarnodni.
30. BRODSKO I VOJNO ZAVETANJE
Brodsko zavetanje je pismeni, javni i vanredni oblik zavetanja koje zavetaocu sainjava
zapovednik broda, po pravilima koja vae za sastavljanje sudskog zavetanja. Ovaj oblik je
vanredan jer se sainjava u posebim okolnostima. Taj oblik se koristi kada zavetalac izgubi vezu
sa kopnom, tako da ne moe koristiti drugi javni oblik zavetanja. Naravno, ukoliko je zavetalac
pismen, on na brodu moe sainiti olografski ili alografski testament, kao redovne, privatne
oblike zavetanja. Od javnih moe sainiti samo brodski ili meunarodni. Ovaj oblik se sainjava
isto kao sudski, s tim da se umesto sudije javlja zapovednik broda. Kako je to vanredni oblik,
njegova punovanost je vremenski ograniena. Po proteku 30 dana od povratka u Srbiju, ovaj
testament gubi vanost.
VOJNO ZAVETANJE je pismeni, javni i vanredni oblik zavetanja, koji za vreme mobilizacije
ili rata zavetaocu koji je na vojnoj dunosti moe sainiti komandir ete ili drugi stareina tog ili
vieg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih stareina, kao i svaki stareina odvojenog
odreda, a po pravilima koja vae za sainjavanje sudskog zavetanja. Ovu formu mogu koristiti
sva lica koja se nalaze na vojnoj dunosti.
Vojni testament se sastavlja po svim pravilima koja vae za sudski, s tim da ulogu sudije ima
vojni stareina. Ono to je specifino kod sastavljanja vojnog testamenta jeste da samo
sastavljanje po kazivanju zavetaoca ne mora vriti odreeni stareina ve i neko drugo lice, ali
uvek u prisustvu stareine navedenog ranga. U koliko se radi o ratu, vojni testament gubi vanost
protekom roka od 60 dana od prestanka rata, tj. od opte demobilizacije usled prestanka rata, ali
ako je zavetalac demobilizovan posebno, pre ili posle opte mobilizacije, onda njegov testament
gubi vanost po isteku roka od 30 dana.

24

31. MEUNARODNO ZAVETANJE

Jugoslavija je ratifikovala Konvenciju o jednoobraznom zakonu o obliku meunarodnog
testamenta 1997. godine. Testament e biti punovaan u pogledu oblika bez obzira na mesto gde
je napravljen, gde se nalaze dobra, dravljanstvo, prebivalite ili boravite zavetaoca, ako je
napravljen u obliku meunarodnog testamenta.
To je pismeni, redovni i javni oblik zavetanja. Ovalena lica za postupanje prilikom sastavljanja
testamenta su: sudija optinskog suda ili konzulatorni predstavnik nae zemlje u inostranstvu, kao
i organi za sastavljanje vanrednog testamenta (vojni stareina i zapovednik broda).
Mora biti sastavljen u pismenom obliku, zavetalac moe svoju poslenju volju iskazati usmeno
pred javnim organom koji e je zatim preneti u pismenu formu. Zavetalac potpisuje zavetanje u
prisustvu ovlaenog lica i testamentarnih svedoka. Svedoci i ovlaeno lice u prisustvu
zavetaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na kraju zavetanja. Ukoliko ima vie listova,
zavetalac mora potpisati svaki list (koji mora biti numerisan). Meunarodni testament je jedini
oblik zavetanja koji MORA IMATI DATUM. Ovlaeno lice treba da uz testament priloi
posebnu izjavu kojom potvruje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost ovog
testamenta. Ta izjava se daje u pismenom obliku na obrascu koji potpisuje republiko
ministarstvo pravde. Ova izjava nije uslov punovanosti meunarodnog testamenta. Nitavost
meunarodnog testamenta ne utie na njegovu punovanost kao testamenta drugog oblika.
32. USMENO ZAVETANJE
Je izuzetni i privatni oblik testamenta. Naime zavetalac moe svoju poslednju volju usmeno
izrei pred tri istovremeno prisutna testamentarna svedoka. Ukoliko se zavetalac nadje u
izuzetnim prilikama kada se ne moe sluiti redovnim formama pa ni brodskim ni vojnim kao
vanrednim, jedina mogunost za ostavljanje punovane poslednje volje ostaje usmeni testament.
Izuzetne prilike mogu biti takve da pogadjaju veu ili manju grupu ljudi usled neotklonjivog i
opte poznatog dogadjaja koji ih je zadesio i bitno ugrozio njihov ivotni poloaj. Npr.
Zemljotres, veliki poar ili poplava, havarija brodova ili vazduhoplova, eleznike nesree i sve
druge teke prirodne ili druge katastrofe. Postavlja se pitanje u kojoj meri bolest povreda ili neki
drugi dogadjaj i prilike u kojima se naao zavetalac i koji pogadjaju iskljucivo njegovu linost
utiu na punovanosta usmenog zavetanja kada je u pitanju bolest zavetaoca kao u praksi
najei element mora biti prisutan i faktor iznenadnosti (iznenadna teka bolest) koji
podrazumeva i iznenadno pogoranje ranije bolesti.
Mogunost nastanka i naruito opstanka ovakvog usmenog testamenta je praktino zanemarljiva
poto lice na kome lei onus probandi ( lice koje se poziva na usmeni testament) mora dokazati
da je zavetalac bio u takvim okolnostima i takvom subjektivnom stanju da je sa obzirom na
odreeni objektivno proverljivi dogaaj u konkretnoj situaciji zaista mogao smatrati da se nalazi
u izuzetim prilikama. U ovakvoj hipotezi testator se starno i naao u izuzetnim prilikama koje bi

25

prema vaeim noramama omoguile punovanost ovakvog usmenog testamenta, naravno sve
pod pretpostavkom da je postojala nemogunost bilo kakve pismene forme zavetanja.
Prisustvo svedoka je bitan element za punovanost usmenog testamenta pri emu oni ne moraju
biti posebno pozvani radi uea u sastavljanju testamenta ve to mogu biti lica koja su se
sluajno zatekla na mestu izuzetnih prilika. Svedoci usmenog zavetanja moraju imati karakter
testamentarnih svedoka ( punoletni ili emancipovani, poslovno sposobni) ali za razliku od ostalih
oblika ne moraju biti pismeni ( moraju imati ouvano ulo sluha,vida i razumeti jezik na kome
testator izjavljuje poslednju volju). ZON ostavlja mogunost i to samo za usmeno zavetanje da
svedoci mogu biti i ostavioevi srodnici ali uz opte ogranienje da svedoci i njihovi odredjeni
srodnici ne mogu imati nikakve koristi na osnovu takvog testamenta. Svedocima se nalae da
odmah i bez odlaganja dostave nadlenom organu pismeno ili pred njim ponove zavetaoevu
poslednju volju u cilju ouvanja njene autentinosti. Nae pravo doputa upotrebu olakane,
privilegovane forme. Medjutim kada prilike prestanu biti izuzetne prestaju i razlozi koji su
inspirisali zakonodavca da otstupi od pravila. Rok vaenja ovog oblika je 30 dana i poinje da
tee sa trenutkom prestanka dejstva izuzetnih prilika.

33. Svedoci u zavetajnom pravu (svedoci identiteta i zavestajni svedoci)

Svedoci identiteta se javljaju kod pojedinih formi zavetanja i to pre njihovog sainjavanja. Kod
javnih oblika poslednje volje (sudskog, medjunarodnog,testamenta) slubeno lice je duno da
pre nego to pristupi sastavljanju da utvrdi identitet zavetaoca (na tri naina) Za razliku od
testamentalnih svedoka svedoci identiteta ne moraju biti nezainteresovani i ne moraju biti
pismeni. Ono to je zajedniko svim vrstama svedoka je da moraju biti punoletni ili
emancipovani i bar delimino poslovno sposobni. Nakon to potvrde identitet zavetaoca i
potpiu zapisnik, odnosno stave svoj rukoznak, svedoci su obavili svoj zadatak. Svedok identiteta
moe da se pojavi i u svojstvu zavetajnog svedoka, ali u tom sluaju mora ispuniti i posebne
zahhteve koji vae za zavetajne svedoke. Zavetajni svedoci se po naem pozitinom pravu nikad
ne javljaju samo kod olografskog testamenta. Ali su uvek uslov punovanosti kod sl. Zavetanja
alografskog, medjunarodnog i usmenog.
Alografsko zavetanje- Oba svedoka moraju istovremeno prisustvovati inu potpisivanja
testamenta od strane zavetaoca, moraju da uju i razumeju zavetaoevu izjavu kojom on
potvrdjuje da je sainjena pismeno izriito i da je to njegov testamen, moraju da se potpiu na
zavetanju. Moraju biti apsolutno podobni (punoletstvo i poslovna sposobnost) ali moraju ispuniti
i posebne uslove moraju biti pismeni, moraju znati jezik na kome je zavetalac dao izjavu, ne
smeju biti slepa lica, niti gluva (poslovna apslutna nesposobnos). Zavetalac moe svoj alografski
testament da uva kod bilo kog pravnog ili fizikog lica, pa i kod zavetajnog svedoka.
Meunarodno zavetanje- u njegovom sainjavanju moraju uestvovati 2 svedoka ( ali sudija
mora da utvrdi i identitet zavetajnih svedoka, pri emu se javlja potreba ueca svedoka
26

identiteta. Mogua je situacija da zavetalac iz odredjenog razloga ne moe da se potpies pa e to

sudija konstatovati na samom zavetanju. Testamentorni svedoci i sudija istovremeno potpisuju
medjunarodni testament (moraju biti pismeni svedoci, moraju znati jezik na kome je zavetalac
priznao potpis kao svoj, moraju imati ouvano ulo vida i sluha.
Usmeno zavetanje- moraju postojati najmanje tri svedoka koji moraju ispunjavati sve uslove
koji se inae trae kod testamentarnih svedoka (apsolutna i relativna podobnost) takodje moraju
biti istovremeno prisutni u trenutku izjavljivanje poslednje volje. Ne moraju biti posebno pozvani
u cilju uestvovanja u sastavljanju testamenta, ne trai se da budu pismeni i ne mogu primiti
nikakvu koritst iz testamenta. Svedoci usmenog testamenta sup o zakonu duni da bez odlaganja
izjavu zapiu ili ponove pred sudom. Ukoliko ne bi blagovremeno udovoljili ovoj obavezi
testamentalni svedoci rizikuju da postanu dunici naknade nekom od naslednika. Njihova
nesavesnost ne moe uticati na punovanost.
Sudsko zavetanje- Uee testamentarnih svedoka kod svih oblika zavisi od injenice da li
testator moze samostalno da proita testament i da li moze da se potpi. Oni nisu potrebni u
sluaju kada je zavetalac u stanju da proita i potpie testament, koji mu je po njegovom
kazivanju sastavio sudija. Ukoliko zavetalac iz bilo kog razloga ne moe da proita ili potpie
testament onda se moraju uraditi odredjene radnje u prisustvu testamentarnih svedoka. U
sluajevima kada je obavezno uece testamentarnih svedoka kad sudskog testamenta oni
prepravljaju element njegove forme i nazivaju se SOLEMNITETNIM SVEDOCIMA za razliku
od svedoka identiteta koji nemaju takav karakter. Za razliku od svedoka identiteta, testamentarni
svedoci ne moraju poznavati zavetaoca. Ali za razliku od olografskih testamentarni svedoci
moraju biti upoznati sa sadrajem testamenta. Moraju biti pismeni za razliku od svedoka
identiteta.
Nepodobnost testamentarnih svedoka:
1) Apsolutna- ondosi se na nepunoletna lica i na lica koja nemaju poslovnu sposobnost. Posebno
apsolutnu nepodobnost postoji kod odredjenih formi testamenta. Npr. kod sudskog to su lica koja
su nepismena i ne znaju jezik na kome se sastavlja testament.
2) Relativna- smisao ovog ogranienja je otklanjanje mogunosti nedoputenog uticaja na
zavetaeovu slobodnu volju i onemoguava da svedoci postanu lica koja bi to svojstvo mogla
zloupotrebiti.
To su sledeca lica potomci, usvojenici zavetaoca i njegovi potomci, pretci zavetaoca i njihovi
usvojioci, poboni srodnici zavetaoca do zakljucno 4 stepena, brani drugovi svih navedenih lica
kao i brani drug samog zavetaoca.

27

34. uvanje zavetanja

Nain uvanja zavetanja nije od znaaja za njegovu punovanost zavetalac moze da cuva
testament kod sebe, kod bilo kog fizikog ili pravnog lica a moe ga uvati i u sudu. uvanje
zavetanja kod suda ili advokata ima odredjene prednosti. O prijamu testamenta na uvanje sud
sastavlja zapisnik taj zapisnik sadri i nain utvrdjivanja identiteta zavetaoca medjutim ukoliko
je testament sainjen u sudu tada nije potrebno utvrdjivati identitet zavetaoca poto je to
utvrdjeno pre sastavljanja zavetanja. Zavetalac mora lino da preda svoj testament sudu ukoliko
se preda otvoreni testament ukazuje se i na odredjene nedostatke zbog kojih moe biti
nepunovaan. Zapisniki se konstatuje prijem testament se stavlja u poseban omot koji se peati i
uva odvojeno od drugih spisa u posebno obezbedjenom prostoru. Sud je duan da zavetaocu
izda potvrdu o prijemu testamenta na uvanje. Testament koji se nalazi na uvanju kod suda mora
se vratiti zavetaocu na njegov zahtev samo povlaenje pored zavetaoca moe uiniti i njegov
punomonik i to specijalnom punomocju. O vraanju testamenta sud sastavlja zapisnik u koji ce
uneti i kako je utvrdjen identitet lica kojem je testament predat. Ostavioev punomocnik koji
povlai testament mora ostaviti jedan primerak punomocja koji ce se uz zapisnik uvati u sudu.

35. Opozivanje zavetanja

Ovo je bitna osobina zavetanja. Opozivanje zavetanja znai oduzimanje vanosti jednom
punovanom testamentu od strane samog zavetaoca. Testament se moe uvek opozvati sve dok
zavetalac ima aktivnu zavetalaku sposobnost opozivanje moe biti u formi zavetanja
(formalno) ali za razliku od saivanja testamenta moe biti i neformalno. Formalno- opozivanje
znai da se testament moe opozvati u istoj formi ili u nekoj drugoj formi zavetanja. Ono moe
biti
A- izriito - u sluaju kada zavetalac sastavi testament koji sadri odredbu kojom opoziva raniji
ili sve svoje testamente.
B- preutno- postoji kada zavetalac saini najmanje dva testamenta ali se oni razlikuju u smislu
sukoba. U takvim sluajevima vai pravilo da kasniji testament ukida ranije u meri u kojoj se
razlikuje sadrina. Neformalno takodje moe biti izriito ( kada zavetalac uniti testament i to u
nameri opozivanja- cepanjem, precrtavanjem , spaljivanjem, pisanjem preko testamenta
poniteno i preutno ( podrazumeva da je posredi isporuka ( legat ) i da je zavetalac za ivota
odgovarajucim pravnim poslom preneo svojinu na legiranoj stvari odnosno otuio legirano pravo.
Naravno moguce je da zavetalac uniti legiranu stvar tada se smatra da je zavetalac opozvao
isporuku)

36. Sadrina zavetanja

U teoriji je izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i na onu koja obuhvata
takozvane ostale odredbe. Materijalna sadrina se uvek posredno ili neposredno odnosi na
imovinsko raspolaganje zavetaoca ( postavljanje naslednika, odredjivanje naslednog dela,
28

raspolaganje u doputene svrhe, iskljucivanja iz nasledja opratanje nedostojnosti i dr.) Formalna

sadrina se odnosi na sluaj postavljanja izvrioca testamenta ili odredjivanja takozvanog
konkretizatora zavetaoeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu.
Opte odredbe zavetanja su neimovinske prirode napr. Priznanje vanbranog oinstva,
odredjivanje mesta i naina sahrane... U ovu grupu neki autori svrstavaju i sva imovinska prava
koja se ne odnose na pravni poloaj naslednika i legatara (napr. Oprotaj duga) vodei se
kriterijumom da se u prvu grupu treba uvrstiti samo one ustanove koje su isto naslednog
karaktera, a koje nisu u treoj.

37. Imenovanje postavljanje naslednika u zavetanju

U savremenim pravima odredba o postavljanju univerzalnog sukcesora nije neophodna za
punovanost zavetanja. Ipak ona ima veliki praktini znaaj- naslednik ( univerzalni sukcesor )
stupa u sva nasledno podobno, prava iji je titular bio ostavilac, na njemu je obaveza da namiri
ostavilaveve dugove, da ispuni legate i naloge i drugo. Odreivanje naslednika putem
testamenta ima i moralnu snagu naslednik se najee postavlja neposredno- imenom i
prezimenom i eventualno naznakom medjusobnog odnosa ( na primer mojoj supruzi jovanki
ostavljam jednu polovinu zaostavtine). Odreivanje moe biti i neposredno i to na dva naina
1) Zavetalac u testamentu navede podatke na osnovu kojih se moe utrvrditi identitet naslednika
( na primer zavetalac odredi da ce njegov naslednik biti ono od njegove dece koje ostane na selu
i bavi se zemljoradnjom)
2) Situacija kada zavetalac ostavlja jednom licu tano odreene koristi iz zaostavtine odnosno
jednu ili vie odreenih stvari ili prava, ali se iz celokupne sadrine testamenta moe utvrditi da
je volja zavetaoca da to lice bude njegov univerzalni sukcesor.( napr. Marku ostvljam moj
automobil, Janku vikendicu, a ivani moju kuu sve pokretne stvari u kui i celokupnu gotovinu s
tim to e ona biti duna da namiri moje poverioce kao i da me sahrani po mesnim obiajima (iz
ovoga se zakljucuje da su Marko i janko singularni a ivani univerzalni sukcesor). Univerzalni
sukcesor ne mora biti samo jedno lice na primer Petar i Pavle bice moji naslednici.

38. Modaliteti pri postavljanju naslednika

Trenutkom smrti ostavioca (delacija) postavljeni naslednik stie zaostavtinu najee
neposredno i definitivno od delacije pa sve do smrti naslednika sva nasledjivanju podobna prava
nalazice se u njegovoj imovini medjutim od tog pravila postoji i znaajni izuzetci. Moguce je u
testamentu utvrditi zamenu naslednika, postaviti odredjene uslove, rokove, kao i naloge. Moguce
javljanje zamene ( supstitucije) naslednika. Supstitucija moe biti prosta, fideikomisarna i
pupilarna ( klauzula u testamentu u kojoj zavetalac za naslednika imenuje svoje maloletno dete s
tim da ce naslednik postati neko drugo lice u sluaju da to dete umre pre sticanja aktivne
testamentarne sposobnosti) i kvazipupilarna supstitucija ( ako zavetalac odredi naslednika svom
potomku jer je ovaj nesposoban za rasudjivanje ali uredno predvidi da ovaj moe naknadno stei
ovu sposobnost a time i aktivnu testamentarnu sposobnost pa onda postane naslednik ime
29

prvobitno postavljeni naslednik gubi to svojstvo) Pupilarna i kvazipupilarna supstitucija nisu

dozvoljene u savremenim pravima.

39. Supstitucija u zavetanju

1) Fideikomisarna supstitucija: se javlja u dva osnovna obilka 1- u irem smislu jeste obik
zamene naslednika kod koga se u testamentu prvo odredjuje jedan naslednik ( predhodni
naslednik fiducijar) a zatim kada se steknu uslovi koji je predvideo zavetalac da to lice prestane
biti naslednik odredjuje se za naslednika drugo lice ( potonji naslednik, Fideikomisar ) 2 u
uem smislu predstavlja odredbu u testamentu kojom zavetalac odredjuje naslednika svome
nasledniku ili isporukoprimcu. U sluaju kada zavetalac odredi da e deo zaostavtine
nasledjivati po utvrdjenom redu jedan vei ili neogranieni broj naslednika onda je to tzv.
Porodini fideikomis. Fideikomisarna supstitucija je u potpunosti zakonom o likvidaciji
porodinih fideikomisa iz 1934. godine u naem pozitivnom pravu utvrdjeno je da zavetalac ne
moe odrediti naslednika svome nasledniku ili legataru. Medjutim klauzula u testamentu kojom
zavetalac obavezuje nasledika da po proteku odredjenog roka preda zaostavtinu drugom licu ili
da se zaostavtina preda testametarnom nasledniku u odredjenom trenutku posle smrti ostavioca
smatra doputenom u naem pravu.
2) Prosta supstitucija: odredba u zavetanju kojom se jedno lice postavlja za naslednika ali se
istovremeno odredjuje da e u sluaju da to lice ne postane naslednikom naslednik biti drugo lice
naziva se obina (prosta) supstitucija u naim zakonima o nasledjivanju odredjuje se da
zavetalac moe testamentom da odredi lice kome e pripasti nasledstov ako odredjeni naslednik
umre pre njega ili se odrekne ili bude nedostojan. Postavljeni naslednik u prostoj supstituciji
naziva se institut a njegov zamenik supstitut odos izmedju njih zasnovan je na iskljucivanju ako
institut postane naslednik- supstitu je tada iskljucen posto je institut, odnosno supstitut naslednik
za njega vae sva opta pravila koja vae i za sve druge naslednike. Svaki od sledecih sluajeva
( nedoivljavanje delacije testatora, nespobnost, nedostojnost, negativna nasledna izjava) koji
dovode do primene u zavetanju odredjene zamene naslednika, naziva se supstitucioni sluaj.
Zavetalac moe da odredi ui krug supstitucionih sluajeva. Kada nastupa supstitucioni sluaj
supstitut mora da ispuni sve uslove koji se trae za svakog naslednika. Supstitut moe biti
postavljen kako zavetajnom tako i zakonskom nasledniku. Obina zamena naslednika moe da
se javi i u obliku tzv. Sukcesivne supstitucije. To e biti sluaj kada zavetalac odredi zamenu
naslednika ne samo u jednom stepenu ve u dva ili vie sukcesivno odredjenih stepeni ( ako A ne
postane naslednik bice B, Ako B ne postane bice V i td. ) Kada nastupi supstitucioni sluaj
nasledno pravni odnos se uspostavlja neposredno prema supstitutu on je ostavilavev naslednik
ex tunc ( od trenutka delacije ) Ako supstitut ispuni sve opte uslove da bi postao naslednik ali
umre pre ostvarenja supstitucionog sluaja onda je zavetaoeva zaostavtina postala deo
zaostavtine supstituta pa e se na nasledje pozvati supstitutovi naslednici po optim pravilima
nasledjivanja.

30

40. Uslov i rok u zavetanju

Uslov (conditio) je odredba u pravnom poslu kojom se nastanak ili dejstvo posla ili nekog
njegovog dela ini zavisnim od neke neizvesne injenice. U testamentarnom pravu uslov je
klauzula u testamentu kojom zavetalac njegovo pravno dejstvo ini zavisnim od neke buduce
neizvesne okolnosti. Bez obzira na to da li e uslov koji je predvidjen u zavetanju biti ostvaren
ili ne sam testament pod pretpostavkom da je nastao kao punovaan akt proizvodi izvesna. Prema
optim pravilima gradjanskog prava da bi u uslov proizvodio pravno dejstvo mora biti mogu,
doputen i moralan. Uslovi mogu biti razliiti pozitivni, negativni, odloni, raskidni protestativni,
kauzalni... Uslovi se u zavetanju najee izriito postavljeni ali se ipak dogadja da uslov bude i
implicitno sadran. Lice odredjeno za naslednika pod uslovom MORA pre svega da ispuni sve
one opte zahteve koji vae i za sve druge naslednike ( doivljavanje delecije, sposobnost,
dostojnost) Od specifinosti treba prvo izdvojiti one koje se javljaju kao pravni odnosi koji
nastaju od trenutka delacije i traju do ispunjenja uslova ili do njegovog definitivnog neispunjenja.
Taj vremenski period se u nauci zove PENDENCIJA uslova. Postavlja se pitanje kome pripada
zaostavtina u vreme pendencije uslova ako zavetalac u testamentu za taj sluaj nije nita
predvideo. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vie uslova
1) Odloni ( suspenzivni) uslov- za vreme njegove pendencije zaostavtina pripada
zakonskim naslednicima ostavioca. Oni imaju poloaj predhodnog naslednika za njih vai reeno
za poloaj fiducijara, a prava uslovno postavljenog naslednika, dok se uslov ne ispuni odgovaraju
pravima koje ima fideikomisar. Da bi lice optereeno odonim uslovom postalo naslednik
potrebno je da pored trenutka delacije doivi i trenutak ispunjenja uslova ( tada uslovno
postavljeni naslednik postaje univerzalni sukcesor). Negativni odloni uslov ima se uzeti kao
pozitivni raskidni uslov.
2) Raskidni ( rezultivni) uslov za vreme njegove pendencije naslednik ima poloaj
predhodnog naslednika ( imamo obrnutu supstituciju u odnosu na odloni usov). Zaostavtina se
nalazi u dravini postavljenog naslednika i on je ovlaen da njome upravlja da se koristi i da
pribira polodove. Njegov pravni poloaj odgovara poloaju plodouivaoca. Naslednik optereen
raskidnim uslovom mora da doivi trenutak delacije ostavioca. Ako se dogodi da ispunjenje
raskidnog uslova postane definitivno nemogue, onda e naslednik postavljen uslovom
definitivno postaje naslednik napr. ( erka e izgubiti pravo nasledja ako napsti studije a ona
dipolomira) ako se pak raskidni uslov ispuni predhodni naslednik prestaje biti naslednik a to sada
postaju ostaviovevi zakonski naslednici pod uslovom da neto drugo nije odredjeno
testamentom. Po ZON-u U Srbiji onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim
uslovom ne mora doiveti ostvarenje uslova. U tom sluaju nejgov nasledni deo e pripasti
njegovim naslednicima.
Rok ili termin predstavlja odredjeni protok vremena ili odredjeni trenutak u vremenu za koji je
vezan nastanak ili prestanak nekog prava. Rokova ima vie vrsta. Odloni rok je onda kada od
njegovog nastupanja zavisi postanak nekog naslednog prava ( na primer postace nasledikom
31

protekom 5 godina od delacije) Raskidni rok je onda kada od njegovog nastupanja prestaje pravo
( istekom roka od 5 godina od delacije jedno lice prestaje da bude naslednik). Izvestan rok moe
se unapred izraunati jer je vezan za tano odredjeni vremenski trenutak zbog ega se naziva i
prost, ist rok. Nasuprot je ovome neizvestan sloen ustavi se sa uslovom kombinovani rok ( na
primer postae naslednik kada napuni 21 godinu ili bie naslednik protekom godine dana poto
poloi prvi ispit na fakultetu) Rok koji ne moe nikad na nastupi ili neprimereno dug uzee se
kao da je nemogu uslov dakle uzee se kao da nije ni odredjen. Naelno se moe rei da ono to
vai za uslove, analogno vai i za rokove. Kod istih, izvesnih rokova za razliku od pravila koje
vai za uslove i sloene rokove dovoljno je da naslednik doivi trenutak delacije. Njegovo
nasledno pravo postalo je konano trenutkom delacije pa zaostavtina u sluaju njegove smrti
prelazi na njegove naslednike. Kada je u pitanju odloni rok, u nauci nije jedinstveno shvatanje
o nunosti doivljavanja trenutka nastupanja roka od strane optereenog naslednik. Kod nas :
predhodni naslednik je zakonski naslednik i ako potonji ne doivi trenutak ispunjenja roka
nasledje ostaje predhodnom nasledniku ( zatita zakonskih naslednik).

41. Nalog u zavetanju

Nalog ili teret ( modus ) dodatna je odredba u besplatnom pravnom poslu, kojom se sticaocu
nalae da ispuni neku prestaciju, ali tako da izmedju obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane
obligacioni odnos. Nalog stvara posrednu obavezu : testamentarni naslednik ili legatar, postavljen
je pod preutnim uslovom da ispuni nalog i, a CONTRARIO , ako ga ne ispuni gubi pravo na
nasledje. U naem pravu nalog se smatra kao raskidni uslov. Za razliku od legata kod koga
naspram naslednika stoji tano odredjeno lice koje ima pravo da sudskim putem zahteva
ispunjenje zavetanjem predvidjene obligacije, kod naloga korisniku ne pripada pravo da sudskim
putem zahteva prinudno ostvarenje u testamentu predvidjenog naloga. Medjutim to ne znai da
nalog nije pravna ustanova, da nije zatien sankcijom. Ako nalog ne bude ispunjen tano kako
glasi a optereeni naslednik za to ne snosi krivicu ve je naprotiv nalog ispunio u datim
okolnostima najpriblinije zaostavevoj elji smatra se da je nalog ispunjen. Ako je nalogom
optereeni naslednik sam kriv za ispunjenje nalog izbubie nasledno pravo na isti nain kao kad
je u pitanju ostvarenje raskidnog uslova. Nalog je u naslednom pravu jedna specifina obaveza ,
obaveza bez poverioca na ostvarenje odredjenog cilja. Taj cilj moe biti kako imovinski tako i ne
imovinski ( napr. Da ostvariovev naslednik, poznati operski peva odri jedan dobrotvorni
koncert, da zaradu uplati spc.) Izvrilac zavetanja kao i lica koja imaju pravni interes mogu
zahtevati deklarativnom tubom utvrdjenje injenice neispunjenje naloga. Ako bi se utvrdilo da
optereeni naslednik svojom krivicom nije ispunio nalog njegovo nasledno pravo prestaje i na
nasledje se poziva drugo lice ( supstitut ili zakonski naslednik) koji ce imati poloaj potonjeg
naslednika. Ukoliko je zavetalac propustio da odredi rok za ispunjenje naloga izvrilac testameta
ili pravno zainteresovano lice moe traiti da ostavinski sud odredi primereni rok u kome nalog
ima da se izvri. Medjutim ako je nalog nemogu, zabranjen, nemoralan, nerazumljiv i
protivrean, smatra se da nije ni postavljen. Poto je nalog manji teret od uslova u sluaju sumnje

32

da li se radi o uslovu ili nalogu sud e uzeti da je u pitanju nalog a u skladu sa pravilima da se
treba drati onoga to je povoljnije za lice kome je naloena neka obaveza.

42. Legat u zavetanju

Isporuka ( legat) jeste odredba u zavetanju kojom zavetalac odredjenom licu isporukoprimcu
( legataru) ostavlja jednu ili vie odredjenih stvari ili neko pravo, nalae nasledniku, ili nekom
drugom licu kome ostavlja neke koristi iz zaostavtine, da iz onoga to mu je testamentom
ostavljeno preda neku stvar legataru tj. Da mu isplati odredjeni iznos novca odnosno oslobodi ga
nekog duga ili da ga izdrava, da u njegovu korist uopte neto uini ili se od neega uzdri ili da
neto trpi. Legataru je ostavljena odredjena stvar, odredjeni novani iznos ili neko pravo, tj.
Zavetalac moe nekom licu ostaviti izvesnu imovinsku korist ne postavljajuci ga za naslednika.
To je oblik singularne sukcesije, sledi da poverioci ostaviovca u odnosu na legatore imaju
prvenstvo naplate svojih potraivanja a legatari imaju prednost u namirivanju svojih zahteva u
odnosu na univerzalne sukcesore ( nuni naslednici naravno imaju prednost u odnosu na
legatare). Legat obuhvata 3 lica zavetaoca ( legatora), optereeno lice dunika isporuke
( onerata) i korisnika isporukoprimca ( legatara ). Onerat moe biti svako lice koje ima neku
korist na osnovu zavetanja to jest pored naslednika i sam legatar moe biti optereen legatom u
kom smislu je re o takozvanom pod isporuci ( sublegatu ) legatar mora da ispuni sve opte
uslove koje mora da ispuni i naslednik da bi mogao da se pozove na nasledje. Legat moe biti
ostavljen i zakonskom ( i nunom ) nasledniku i tada se zove prelegat. On se zakonskom
nasledniku uraunava u njegov nasledni deo, ali zavetalac u testamentu moe da odredi i
suprotno a moe da predvidi i delimino uraunavanje. Legat, odnosno isporuka, moe biti
odredjen u formi zavetanja bilo kakvo odstupanje vodi nitavosti testamenta a time i legata
sadrina legata sastoji se u postavljanju odredjenog lica ili vie njih kao singularnog sukcesora ,
lica koje ce imati prava da od univerzalnog sukcesora u testamentu zahteva odredjeno davanje
injenje ili uzdravanje od injenja. Odredjivanje legatara ini sam zavetalac. Zavetalac moe
da optereti legatara uslovima rokovima ili nalozima. Takodje moguno je predvideti i supstitucije
i to na isti nain kao i kod postavljanja univerzalnog sukcesora. Predmet isporuke- svako davanje
injenje ili uzdravanje od neega to bi onerat inae imao pravo da ini. U sluaju da legatom
optereenu stvar vie nije mogue predati legataru, onerat e biti duan ako neto drugo ne
proizilazi iz testamenta da legataru isplati odredjen novani iznos. Ali sve ovo pod uslovom da
inconcreto nije u pitanju ni jedan sluaj kada legat pada: da je sam zavetalac otudjio ili potroio
predmet legata ili objekat ( stvar ) inae prestao da postoji jo za ivota ostavioevog ili je
sluajno propao posle njegove smrti. Naslednik u naem pravu nije duan da u celini izvri legate
ija vrednost prelazi vednost onog dela nasledjene imovine kojom je zavetalac mogao slobodno
da raspolae ( zatita prava nunih naslednika).

43. Tumaenje zavetanja

33

Nai zakoni o nasledjivanju predvidjaju subjektivni metod tumaenja kao glavni i osnovni :
Odredbe testamenta valja tumaiti prema pravoj nameri zavetaoca. Pravilo koje podrazumeva
subjektivni metod pre svega znai da se pri tumaenju spornih odredaba testamenta ne treba
drati doslovno znaenja upotrebljenih izraza ve treba istraivati zavetaoevu pravu nameru.
Dakle bez obzira ta je testament nesporno strogo formalin pravni posao to ne znai da se on
tumai formalistiki ( najkrai testament u engleskoj praksi : Sve majci ispostavilo se da je to
supruga zavetaoca) pri tumaenju treba imati u vidu da se testament mora tumaiti u celini to
jest da se nejasne odredbe moraju sagledati u njihovom odnosu i vezi sa ostalim (jasnim)
zavetajnim odredbama i da se mora pokuati njihovo povezivanje u jedinstvenu misaonu i
svrsishodnu celinu. U sluaju da nije mogue pronai pravu volju zavetaoca nai zakoni
predvidjaju i pravilo: u sluaju sumnje treba se drati onoga to je najpovoljnije za zakonskog
naslednika ili za lice kome je testamentom naloena neka obaveza. Tako ako je sporno da li je
predmet legata stvar manje ili vee vrednosti treba uzeti da je predmet isporuke stvar manje
vrednosti, jer je takvo tumaenje povoljnije za zakonskog naslednika odnosno onerata kome je
naloena obaveza isplate legata.

44. Nitavost zavetanja

Apsolutna: Ukoliko je zavetanje nainjeno protivno prinudnim propisima javnom poretku i
dobrim pravnim obiajima tada se radi o apsolutnoj nitavosti. Nitavo je zavetanje koje je
sainillo lice koje niva aktivnu testamentarnu sposobnost kao i falsifikovano zavetanje.
Simovana i fiktivna zavetanja kao i pismena kod kojih forma testamenta apsolutno nije
potovana niti se iz njega manifestuje namera raspolaganja za sluaj smrti ( animus testandi )takodje su nitava. Nitavost pojedinih odredbi ne utie na ceo testament ukoliko testament moe
opstati bez nitave odredbe ili ako ta odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje je zavetanje
sainjeno. U naem pravu je izriito predvidjena nitavost sledeih odredaba :
1) Odredba kojom zavetalac odredjuje naslednika svom nasledniku kao isporukoprimcu.
2) Odredba kojom zavetalac zabranjuje svome nasledniku ili isporukoprimcu da otudji
stvar ili pravo koje mu je ostavio.
3) Odredba u javnim testamentima kojom se neto ostavlja licu ovlaenom za
sainjavanje testamenta kao i supruniku, precima, potomcima, brai i sestrama tog lica.
4) odreba kojom se zabranjuje ili obraniava deoba nasledstva.
5) odredba u alografskim javnim zavetanjima kojom se neto ostavlja zavetajnim
svedocima njihovim suprunicima potomcima, precima, brai i sestrama.
6) Odredba u usmenom zavetanju kojom se neto ostavlja zavetajnim svedocima
njihovim suprunicima, potomcima, precima, brai i sestrama.

34

Nitavo zavetanje se smatra zavetanjem koje nikada nije ni sastavljeno i tada dolazi do primene
zakonskog reda nasledjivanja. Ukoliko je fiktivni naslednik znao ili prema je okolnistima morao
znati za nitavost vratie sve to je po osnovu testamentarnog nasledja primio, a ako je bio
svestan, vratie samo ono to je imao u trenutku saznanja za nitavost. Na nitavost zavetanja
sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na
isticanje nitavosti ne gasi se ime se ne dira u pravila o odraju, sticanju od nevlasnika i
zastarelosti potraivanja.
Relativna: Za razliku od apsolutne relativna nitavost ( ruljivost ) pogadja pojedinane interese
pa se na ruljivost moe pozvati samo pravno zaintresovano lice- sud ne vodi rauna o toj vrsti
nitavosti ex officio. Rok za podnoenje tube je 1 godina od trenutka saznanja za razlog
ruljivosti a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglaenja zavetanja i to prema savesnom
licu. Prema nesavesnom licu ponitaj zavetanja se moe zahtevati u roku od 20 godina od
trenutka proglaenja zavetanja. Sudska odluka o ponitenju zavetanja ima konstitutivni karate.
Relativna nitavost zavetanja tie se pre svega mana volje ( prinuda, prevara i zabluda). U
sluaju postojana fizike prinude ( bis apsoluta ) testament nije ni nastao tako da je tu re o
jednom nepostojeem aktu. U ostalim sluajevima radi se o relativnoj nitavosti sa svim pravnim
posledicama koje ona povlai. Povreda forme testamenta predstavlja razlog ruljivosti kao i u
sluaju nepostojanja testamentarne sposobnosti. Kada je re o zavetajnoj nesposobnosti treba
voditi rauna o tome da ona moe biti uzrok i apsolutne ruljivosti. Nedostatak aktivne
testamentarne sposobnosti bie razlog ruljivosti zavetanja kada je testament sainilo lice starije
od 15 godina koje je sposobno za rasuivanje a nije lieno poslovne sposobnosti. Ako je
testament sainilo lice mladje od 15 godina ili lice koje je navrilo 15 godina a nesposobno je za
rasudjivanje i lieno poslovne sposobnosti, onda je zavetanje apsolutno nitavo.

45. Proglaenje zavetanja

Poto sud dobije ostavioevo zavetanje duan je dag a proglasi. Sud e u prisustvu najmanje dva
punoletna gradjanina ( svedoci proglaenja zavetanja ) otvoriti testament i procitati ga. Sud e po
pravilu proglasiti svako pismeno delo koje nosi naziv zavetanja, testament, poslednja volja i
slino kao i oprotajno pismo iz ije se sadrine moe zakljuiti da postoje odredjena ostavioeva
raspolaganja ili izjave koje spadaju u moguu sadrinu zavetanja. Smisao proglaenja zavetanja
jeste da se sa njegovom sadrinom upoznaju upravo pravno zainteresovana lica je rod trenutka
proglaenja teku rokovi za preduzimanje odgovarajuih radnji. Zato je poeljno njihovo prisustvo
proglaenju ( zakonski, nuni, testamentarni naslednici, legatari i slino). Proglaenje zavetanja
duan je da izvri sud kod kog se testament nae ili mu bude podnet ( neko sluajno nae
ostavioev testament i odnese ga u najlii sud). O proglaenju zavetanja sastavlja se zapisnik i
on sadri sledee podatke:
1) Broj nadjenih zavetanja.

35

2) Mesto gde su pronadjeni.

3) Datum koji nose.
4) Lice ili lica koja su testament predala sudu ili matiaru.
5) Svedoci proglaenja zavetanja.
6) Da li je testament predate otvoren ili zatvoren.
7) Sadrinu zavetanja ( prepisati sadrinu testamenta )
8) Ukoliko je peat kojim je testament bio zatvoren oteen ili je u zavetanju neto brisano,
precrtavano ili ispravljano ili sud uoi neku drugu sumnjivu injenicu to takodje mora navesti.
Zapisnik o zavetanju potpisuje sudija koji je vodio postupak proglaenja, zapisniar i svedoci
proglaenja. Posle proglaenja sud je duan da na testament stavi potvrdu o njegovom potraenju
i datum proglaenja, a ukoliko je naeno vie zavetanja njihov broj kao i datume ( ukoliko nema
datuma i tu injenicu treba navesti)

46. Izvrilac zavetanja

Je lice koga je zavetalac u svom testamentu odredio da se stara o tanom i potpunom izvrenju
njegove poslednje volje. Izvrilac zavetanja e ukazivati sudu na sve relevantne okolnosti
ispunjenja zavetaoeve poslednje volje. Izvrilac zavetanja na izvestan nain vri funkciju
pomonog sudskog organa naruito u toku ostavinskog postupka. Medjutim izvrilac zavetanja
se posle pravosnanosti ostavinskog reenja moe javiti i kao lice koje je ovlaeno da upravlja
zaostavtinom u naslednikoj zajednici. Zavetalac moe odrediti jednog ili vie izvrioca
zavetanja. To moe biti svako potpuno poslovno sposobno lice ( ali ne mora da se primi te
dunosti ). ZoN predvidja da u sluaju kada zavetanjem nije odredjen izvrilac testamenta ili
odredjeni nee da se prihvati te dunosti, izvrioca moe postaviti sud. Izvrilac je uvek duan da
polae sudu raun o svom radu. On ima pravo na naknadu trokova i nagradu za svoj trud, koji
e mu biti isplaene iz zaostavtine prema odluci suda. Sud moe opozvati izvrioca zavetanja
ako njegov rad nije u skladu sa zavetoevom voljom ili sa zakonom.

47. Ugovor o nasleivanju

U dravama u kojima je dozvoljen, to je osnov koji ima najjau pravnu snagu. Najire
posmatrano ugoor o nasledjivanju je naelno jednostrano neopoziv sporazum koji se odnosi na
zaostavtinu ugovornika. Medjutim ovaj ugovor se moe javiti u nekoliko oblika . Najee
ugovorom o nasledjivanju strane ugovornice odredjuju da e ona koja nadivi biti njen naslednik
36

( ili eventualno tree lice) ili jedna strana ostavlja svoju zaostavtinu drugoj ugovornoj strani. ( ili
treem licu). Ovakav ugovor je osnov za univerzalnu sukcesiju. U naem pravu ovakav ugovor
je apsolutno nitav. Ugovorne strane mogu da predvide da e predmet ugovora biti odreena stvar
ili pravo iz zaostavtine ugovornog ostavioca, u kom sluaju se radi o ugovornom legatu i
naravno o singularnoj sukcesiji.

48. Ugovor o buduem nasleu ili isporuci i odricanje od naslea koje nije
otvoreno
U delu u kome uredjuju tzv. Nasledno pravne ugovore nai zakoni prdviaju nitavost ugovora
kojima neko otuuje nasledstvo nekome ko mu se nada, kao i svakog ugovora o nasletstvu treeg
lica koje je jo u ivotu. Zabrana raspolaganja naslednom nadom vai za sve osnove pozivanja na
nasledje ( zakonske, nune, testamentarne), kao i za sve oblike ovog raspolaganja. tavie i
jednostrano odricanje od nasledja koje nije otvoreno ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Bilo bi
sasvim u skladu sa sistemom naeg prava da to pravilo nema nikakvog izuzetka. Prema ZoN
Srbije bilo koja vrsta nasledno pravnog ugovora u pravom smislu rei, pa i negativnog nasledno
pravnog ugovora nije dozvoljena. Ova zabrana ima apsolutni karakter jer nije predvidjen nikakav
izuzetak.

49. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota

ZoN posebno uredjuje ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota i ugovor o doivotnom
izdravanju predak moe ugovorom ustupiti i razdeliti svoju imovinu svojim potomcima ali
samo pod uslovom da su se sa tim saglasila sva deca i drugi ustupioevi potomci koji e po
zakonu biti pozvani na zaostavtinu. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i
raspodelu imovine moe to uiniti naknadno. Ako se sa tim ustupanjem i raspodelom nije
saglasio koji naslednik, onda ovaj ugovor nema dejstvo, ali e se usled zakonske konverzije
delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatrati kao pokloni. Na isti nain
postupie se i ako se ustupiocu posle ustupanja i raspodele rodi dete, ili se pojavi naslednik koji
je bio proglaen za umrlog. Ovaj ugovor je strogo formalan pravni posao. Nepotovanje forme
sankcionie se nitavou ugovora. Za punovanost se predvidjaju tri formalna elementa :
1) ugovor mora biti sainjen u pismenom obliku.
2) mora biti overen od srane sudije.
3) sudija je duan da pre overe proita strankama ugovor i naruito ih upozori da ustupljena
imovina ne ulazi u ustupioevu zaostavtinu i da se njome ne mogu namiriti nuni naslednici.

37

Ustupanjem i raspoelom moe biti obuhvaena samo postojea imovina ustupioeva cela ili samo
deo. Kada predak umre ( koji je za ivota izvrio ustupanje i raspodelu) njegovu zaostavtinu
sainjavae samo ona njegova dobra koja nisu obuhvaena ustupanjem i raspodelom kao i dobra
koja je naknadno stekao. Prema tome dobra koja su njegovi potomci ranije dobili ustupanjem i
raspodelom ne ulaze u njegovu zaostavtinu te se ne uzimaju ni u kakav raun prilikom
utvrdjivanja vrednosti te zaostavtine. Ustupilac moe ustupanjem i raspodelom obuhvatiti svog
suprunika i tada je potrebno da se ovaj saglasi sa time. Ako brani drug ne bude obuhvaen
njegovo pravo na nuni deo ostaje neokrnjeno. U tom sluaju ugovor o ustupanju i raspodeli
ostaje punovaan ali se prilikom utvrdjivanja vrednosti zaostavtine radi odreivanja nunog dela
nadivelog branog druga delovi ostavioeve imovine koji su ustupljeni njegovim potomcima
smatraju kao pokloni. Prilikom ustupanja i raspodele ustupilac moe za sebe ili svog branog
druga ili za koje drugo lice zadrati pravo plodouivanja ili ugovoriti doivotnu rentu u naturi ili
novcu ili doivotno izdravanje ili kakvu drugu naknadu. Potomci kojima je uputilac razdelio
svoju imovinu za ivota ne odgovaraju za njegove dugove. Izuzetci:
a) Ugovorom moe biti odredjeno da e biti ipak odgovoran za njegove obaveze ili deo tih
obaveza u sluaju postojanja zaloge na nepokretnosti koja je preneta u svojinu potomka.
b) Ukoliko je na potomke ustupanjem i raspodelom prela neka imovinska Celina (npr. Zanatska
radnja) ili deo te celine oni e odgovarati za dugove koji se odnose na tu celinu ili deo te celine.
(npr. Trokovi za repromaterijal).
c) Na osnovu ugovora ugovora o preuzimanju duga. Ovim ugovorom se potomci obavezuju da
e dug preuzeti na sebe a poverilac se sa tim saglaava. Ustupilac ima pravo da zahteva da mu
potomak vrati ono to je primio ustupanjem ili raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu
neblagodarnost prema njemu. Isto pravo ima ustupilac ako potomak ne daje njemu ili kome
drugome izdravanje odredjeno poslom ustupanja i raspodele, ili ako ne isplati ustupioeve
dugove ija mu je isplata naloena istim poslom. Potomak koji je morao da vrati primljeno moi
e da zahteva svoj nuni deo posle smrti ustupioca ( ako je dostojan, nije iskljuen itd.). Pri
izraunavanju njegovog nunog dela dela, delovi imovine koje je ostavilac za ivota ustupio i
raspodelio svojim ostalim potomcima smatrae se kao poklon.

50. Ugovor o doivotnom izdravanju

U naem pravu def. : Ugovor kojim se jedan ugovornik (primalac izdravanja) obavezuje da se
posle njegove smrti na drugog ugovornika (davalac izdravanja) prenese svojina tano
odredjenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za
to izdrava i da se brine o njemu do kraja njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani. Uopteno
uevi u naoj pravnoj praksi doivotno izdravanje moe da nastane na nekoliko naina
1) putem testamenta ( legat )
38

2) ustupanjem i raspodelom imovine za ivota. Da bi ugovor bio punovaan potrebno je da

stranke postignu saglasnost o njegovim bitnim elementima. Treba postici saglasnost o prestaciji
izdravanja ( napr. Obrada zemlje ) tako i o stvarima i eventualno pravima koje e u trenutku
smrti primaoca izdravanja prei u svojinu davaoca izdravanja. Formalno pravni zahtev:
A- Ugovor mora biti sainjen u pisanom obliku potpisan od strane ugovornika
B- pismeni sporazum mora biti overen od strane sudije ( pre overe sudija utvrdjuje identitet
ugovornika). Sudija stavlja svoj potpis i peat suda.
C- Sudija je duan da pre overe strankama proita ugovor i primaoca izdravanja naruito
upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavtinu i da se njome
ne mogu namiriti nuni naslednici. Sudija e na kraju pismeno konstatovati da su izvrene ove
radnje koje propisuju svi nai zakoni o nasledjivanju.
Ugovor koji je uredjen ZoN-om predvidja sveanu formu sa izriitom odredbom o nitavosti
usled njenog nepotovanja. Subjekti ugovora su davalac i primalac izdravanja i korisnik u
sluaju kada je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica. Davalac izdravanja je ona
ugovorna strana koja se obavezala da izdrava drugu ugovornu stranu ili tree lice do kraja
njihovog ivota. Mora biti poslovno sposobno lice. Primalac izdravanja je najee staro lice
koje vie nije u stanju da se stara samo o sebi a posecuje odredjenu nepokretnu imovinu. To moe
biti bilo koje fiziko ali ne i pravno lice. Primalac moe da ovlasti punomonika da u njegovo
ime zakljui ovaj ugovor ali pod uslovom da je izdato specijalno punomje. Primalac moe biti i
poslovno nesposobno lice u kom sluaju je potrebno uee zakonskog zastupnika i odbrenje
organa starateljstva. Mogue je da se kao davaoci izdravanja obaveu i vie lica zajedno njihovu
odgovornost bie solidarna. Moe da se ugovori i u korist treeg lica- dunik ( promitent)
obavezuje se stipulantu ( promisaru) da e izvriti odreenu prestaciju tj. Doivotno izdravanje
treem licu odnosno korisniku ( benificijaru ). Ugovor se zakljuuje sa obzirom na lina svojstva
ugovornika i kao takav nije pogodan za prenos na druga lica osim ukoliko stranke nisu drugaije
ugovorile. U sluaju da tree lice odbije korist iz ugovora ili ih promisar opozove i sam ugovor se
gasi. Fizika ili pravna lica koja se u okviru svog zanimanja ili delatnosti staraju o primaocu
izdravanja kao to je to sluaj sa medicinskim osobljem, bolnicama, starakim domovima,
raznim agencijama i sl. Mogu da zakljue ugovor o doivotnom izdravanju u svojstvu davaoca
izdravanja samo ako su predhodno dobila saglasnost organa starateljstva. U suprotnom e
ugovor biti nitav.
Predmet ugovora o doivotnom izdravanju predstavlja uzajamno davanje odnosno injenje
ugovornih strana. Predmet mora da bude: mogu, doputen, odreen ili odrediv. To pored
pokretnih i nepokretnih stvari mogu biti i sva imovinska prava koja nisu vezana za linost
ugovornika: obligaciono pravo ( cediranje potraivanja), autorsko pravo, pronalazako pravo i
drugo sve pod uslovom da je posebno navedeno u ugovoru. Ugovor se moe raskinuti
sporazumno i jednostrano.

39

51. Naslednika zajednica( pravni poloaj sanaslednika )

Naslednika zajednica nastaje trenutkom smrti ostavioca i to izmedju svih univerzalnih sukcesora
ostavioca bez obzira na osnov pozivanja na nasledje. Sanaslednici imaju pravo da zahtevaju
deobu tek po pravosnanosti ostavinskog postupka.
Pravo naslednika na deobu ne moe se ugovorom niti ograniiti niti iskljuiti. Ono nije podlono
zastarelosti. Naslednika zajednica prema slovu zakona postoji od trenutka smrti ostavioca pa sve
do momenta deobe nasledstva. Ukoliko nema izvrioca zavetanja a dodje do spora u vezi
upravljanja zaostavtinom sud moe postaviti i upravitelja ( moe biti i jedan od naslednik ). U
intervalu od nastanka naslednike zajednice do njenog prestanka postoje 2 faze :
1) Prva nastaje trenutkom delacije i traje do pravosnanosti reenja kojim se odredjuje alikvotni
delovi univerzalnih sukcesora. Ovaj stupanj se moe nazvati naslednikom zajednicom u uem
smislu. Tu je zaostavtina neka vrsta zajednike svojine odnosno jo preciznije zajednike
imovine lica koja pretenduje na nasledje. Njihov pravni poloaj odgovara poloaju zajedniara jer
se ne zna tano koliki je iji udeo.
2) Druga faza naslednika zajednica u irem smislu poinje od trenutka pravosnanosti
ostavinskog reenja kojim se utvrdjuje ko su sanaslednici i koliki deo naslea pripada svakom od
njih ( alikvotni deo ) i traje do deobe. Njihov pravni poloaj odgovara poloaju suvlasnika.
Ugovor o otuenju idealnog naslednog dela moe da se izvri pre deobe odnosno do razvrgnua
naslednike zajednice samo ako je zakljuen izmedju sanaslednika, dakle izmedju lica iz
naslednike zajednice. Takav ugovor mora overiti sudija. Sanaslednici do deobe zajedniki i
sporazumno upravljaju nasledstvom. Ukoliko je sam zavetalac postavio izvrioca onda on
upravlja zaostavtinom. Medjutim ako se naslednici ne sloe oko upravljanja nasledstvom a
nema izvrioca sud moe na zahtev nekog od njih postaviti upravitelja zaostavtine ili odrediti
deo zaostavtine kojim e svaki od naslednika sam upravljati.

52. Deoba nasledstva i obaveza zatite meu sanaslednicima posle deobe

Deobu nasledstva moe zahtevati svaki naslednik i to u svako doba osim u nevreme ( npr. U
vreme oporavka od teke operacije). Ugovor ili odredba u zavetanju kojom se naslednik
ograniava u pravu na deobu nitavi su. Na zahtev naslednika koji je iveo ili privredjivao u
zajednici sa ostaviocem sud moe odluiti da mu se ostave neke stvari koje bi pripale ostalim
naslednicima pod uslovom da im on vrednost tih stvari u odredjenom roku isplati u novcu. Do
isplate imaju zakonsku zalogu na tom delu zaostavtine. Po ZON-u ako u zaostavtini ima
poljoprivrednog zemljita sud je duan da u ostavinskom postupku poljoprivrednika koji je iveo

40

i privredjivao u zajednici sa ostaviocem upozori na ovo njegovo pravo. Predmeti domainstva

koji slue za zadovoljavanje svakodnevnih potreba naslednika koji je iveo sa ostaviocem u istom
domainstvu koji nije njegov potomak ili njegov brani drug bie mu ostavljeni na njegov zahtev
a njihova vrednost e se uraunati u deo tog naslednika ( ako ta vrednost bude vea od njegovog
naslednog dela duan je da isplati razliku ostalim sanaslednicima u novcu). Sanaslednici
odgovaraju medjusobno za pravne i fizike nedostatke nasleenih stvari. Svakom nasledniku
naime sanaslednici odgovaraju po samom zakonu ako bi mu tree lice pozivajui se na neko
pravo zasnovano pre deobe oduzelo stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo ili bi inae
smanjila njegovo prao ( evikcija). Oni jeme isto tako da stvari ostavljene u njihov deo nemaju
skrivenih nedostataka. Naslednici jeme da potraivanje ostavioca stavljena u deo jednog
naslednika postoji i da e se moi naplatiti od dunika do iznosa koji mu je stavljen u deo.
Obaveza jemstva za postojanje i naplativost potraivanja traje tri godine po zavrenoj deobi a za
potraivanja koja dospevaju posle deobe ona traje tri godine od dospelosti obaveze. U svim
sluajevima jemstva svaki naslednik jemi i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.

53. Pojam, znaaj, osnovna pravila i naela ostavinskog postupka

Ostavinski postupak predstavlja skup procesnih radnji pred sudom koji imaju za cilj utvrdjivanje
nasledno pravnih posledica ostavioeve smrti. Sudski postupak za raspravljanje zaostavtine
uredjen je zakonom o vanparninom postupku i ima dve procesne celine:
1) Predhodni postupak
2) Postupak za raspravljanje zaostavtine.
Predmet U ostavinskom postupku sud utvrdjuje : Ko su naslednici ostavioca, koja imovina ulazi
u sastav njegove zaostavtine i koja pravila pripadaju univerzalnim a koja singularnim
sukcesorima i eventualno drugim licima.
Ostavinski sud ima tri osnovna zadatka
A- da utvrdi sastav zaostavtine
B- da utvrdi osnov nasledjivanja
C- da utvrdi ko su univerzalni sukcesori ( naslednici u uem smislu ), ko su singularni i
koja prava pripadaju tim licima.
Parnini postupak je najoptiji i najznaajniji postupak za zatitu gradjanskih prav pa se njegove
norme upravo kao pravila primenjuju kao pravilo i u vanparninom i u ostavinskom postupku:
1) Pokretanje praniknog postupka inicira ona stranka koja smatra da je neko njeno gradjansko
subjektivno pravo povredjeno ili ugroeno, pojavljuje se u ulozi tuioca u sporu. Nasuprot tome
41

ostavinski postupak se pokre od strane samog suda po slubenoj dunosti ( ex officio ) im

nadleni sud sazna za injenicu delacije.
2) Ostavinski sud vodi pokrenuti postupak do kraja ( do donoenja ostavinskog reenja ). Radnje
stranaka ne mogu dovesti do okonanja ostavinskog postupka ( u parninom povlaenje tube
npr. ) tave stranke ne mogu uticati ni na tok ostavinskog postupka izuzetci : ukoliko se utvrdi
da ostavilac nije imao nikakvu imovinu koja je pogodna za nasledjivanje postupak se uopte nee
voditi s druge strane ukliko se utvrdi da u sastav zaostavtine ulaze samo prava na pokretnim
stvarima a naslednici ne zatrae voenje ostavinskog postupka onada e ostavinski sud obustaviti
postupak ( to je ujedno i izuzetak od pravila da stranke ne mogu uticati na tok ostavinskog
postupka )
3) Sud donosi odluku na osnovu dokaza koje su stranke podnele i na osnovu dokaza koje je sud
pribavio slubenim putem. Na taj nain ostavinski sud po pravilu igra znaajniju ulogu u
pribavljanju dokaza nego to je to cilj sa parninim sudom.
4) Ostavinsko reenje se moe zasnivati na dokazima koji nisu izvedeni pred sudijom koji je
reenje doneo. Mogue je takodje da odluku donese sudija koji uopte i nije vodio ostavinsku
raspravu. Dakle u ostavinskom postupku vai naelo posrednosti za razliku od parninog gde
vai naelo neposrednosti.
5) U ostavinskom postupku sud moe doneti odluku i bez usmenog obraanja stranaka, dovoljno
je da stranke svoje izjave i zahteve upute sudu u pismenom obliku. U tom postupku mogue je da
se stranke uopte ne pojave. Pasivnost naslednika naprimer nosi pretpostavku prijama nasledja
( pozitine nasledne izjave ) Pa e i u takvom sluaju sud doneti reenje kojim se takvo lice
( uredno obaveteno ali se ne odaziva na poziv suda) proglaava naslednikom. U ostavinskom
postupku sud svoju oduku nikad ane donosi u obliku presude ve u obiku reenja.
6) Parnini postupak je dvostranaki jer postoje uvek samo dve stranke ( tuilac i tueni ) a u
ostavinskom moe biti i vie stranaka ( npr. 2 zakonska, dva testamentarna, tri legatarna itd.) U
ostavinskom postupku se u izuzetnom smislu koriste tri termina za oznaavanje uesnika :
stranka, uesnik u postupku, zainteresovano lice (naravno i oni odredjeniji napr. Naslednik,
isporukoprimac...)

54. Ostavinski sud stvarna, mesna i funkcionalna nadlenost

Pravilo je da za raspravljanje zaostavtine naeg graanina nadlean sud u Srbiji. Teritorijalni
princip sprovodi se i u naem pravu tako da je za raspravljanje zaostavtine ( ini njenog dela )
koja se sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u naoj dravi uvek nadlean na sud. Bez obzira

42

na dravljanstvo ostavioca. Kada su u pitanju pokretne stvari onda je nadlean inostrani sud- sud
zemlje iji dravljanin ostavilac bio. Nadlenost ostavinskog suda se deli na stvarnu, mesnu i
funkcionalnu nadlenost.
1- Stvarno nadlean sud za raspravljanje zaostavtinom uvek je bez obzira na visinu vrednosti
zaostavtine osnovni sud.
2- Mesna nadlenost se pre svega odredjuje prema injenici dominicila onaj osnovni sud na
ijem podruiju je ostavilac imao prebivalite. U sluaju da ostavilac nije imao prebivalite u
naoj zemlji ostavinski sud e biti onaj osnovni sud na ijem podruiju je ostavilac imao
boravite. Ukoliko ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalite ni boravite u naoj zemlji
ostavinski sud e biti onaj osnovni sud na ijem podruiju se nalazi preteni deo njegove
zaostavtine. U sluaju da se na ovaj nain ne moe odrediti mesna nadlenost tada se primenjuju
analogna pravila parninog postupka- Napr uzee se u obzir injenica poslednjeg prebivalita ili
boravita ostavioca u naoj zemlji. ipak ako se ni na taj nain ne moe odrediti mesno nadleni
sud to e uiniti vrhovni kasacioni sud Srbije rukovodei se pre svega naelom ekonominosti
postupka ( uzee u obzir injenicu gde se nalazi veina naslednika i slino)
3- Funkcionalna nadlenost je zasnovana na prnicipu inokosnosti. U ostavinskom postupku se
nikada ne sudi u veu, naprotiv sve radnje sprovodi i sve odluke donosi sudija pojedinac. Zakon
odredjuje da sve izjave i predloge uesnika u ostavinskom postupku mogu uzimati na zapisnik i
struni saradnici. Ustvari saradnici mogu po pravilu voditi ceo ostavinski postupak jer se kao
vanparnini zasniva na nespornosti injeninog stanja. izuzetak u tom pogledu predstavlja
negativna nasledna izjava koju moe uzeti na zapisnik samo sudija. imajui u vidu da propisi
predvidjaju posebnu zatitu za maloletna lica i lica koja nisu sposobna da se staraju o svojim
pravima, u sluajevima u kojima se u postupku javljaju zakoniti zastupnici takvih lica ili organ
starateljstva, ostavinsku raspravu treba da vodi sudija.

55. Smrtovnica
Zakon stavlja u dunost matiaru koji je nadlean da izvri upis smrti u matinu knjigu umrlih da
u roku od 30 dana po izvrenju upisa dostavi ostavinskom sudu smrtovnicu. Smrtovnica je javna
isprava koja predstavlja beleku o tome da je lice umrlo kao i podatke o svim injenicama koje su
znaajne za raspravljanje ostavtine. U smrtovnicu se unose sledei podatci :
1) Prezime i ime umrlog, ime njegovog oca, datim rodjenja i dravljanstvo umrlog a za umrla
enska lica i devojako prezime.
2) Dan, mesec, godina, mesto i po mogustvu as smrti
3) Mesto u kome je umrli imao prebivalite ili boravite

43

4) Prezime i ime datum rodjenja, zanimanje, prebivalite odnosno boravite branog druga
umrlog kao i njegove brane, vanbrane i usvojene dece.
5) Prezime i ime, datum rodjenja, prebivalite ili boravite ostalih srodnika koji mogu biti
pozvani na nasledje.
6) Priblina vrednost pokretne i nepokretne imovine umrlog.
Posebno e se naglasiti da li se oekuje rodjenje deteta umrlog i da li njegova deca i brani drug
imaju staraoca. Smrtovnicu sastavlja matiar koji ponekad i nije u mogunosti da pribavi sve
podatke pa e dostaviti smrtovnicu sudu samo sa podatcima sa kojima raspolae. Ako je neko lice
umrlo van teritorije optine u kojoj je imalo prebivalite ili boravite matiar e ostavinskom
sudu dostaviti samo izvod iz matine knjige umrlih kao i podatke kojima raspolae a koji mogu
posluiti za sastavljanje smrtovnice. Sastavlja se na osnovu podataka dobijenih od srodnika
umrlog, od lica sa kojima je iveo i od drugih lica koja imaju informacije. Ako je ostavinskom
sudu dostavljena nepotpuna smrtovnica ili samo izvod iz matine knjige umrlih sud e sam
sastaviti smrtovnicu u sudu ili e narediti da smrtovnicu sastavi sudski radnik van suda ili e se
sastavljanje smrtovnice poveriti matiaru.

56. Mere za obezbeenje zaostavtine

Se mogu preduzimati sve do pravosnanosti ostavinskog reenja. Razlikujemo dve vrste ovakvih
mera: privremene mere za obezbedjenje zaostavtine i mere ostavinskog suda za obezbedjenje
zaostavtine. Privremene mere za obezbedjenje zaostavtine preduzimaju ukoliko se utvrdi da
nijedan od prisutnih naslednika nije sposoban da upravlja imovinom, a nema zakonskih
zastupnika ili su naslednici nepoznati ili odsutni ili kada druge okolnosti nalau naruitu
opreznost. Ove mere se sastoje u tome to se zaostavtina predaje na uvanje pouzdanom licu dok
se gotov novac, dragocenosti, hartije od vrednosti i slino predaju na uvanje sudu na ijem se
podruiju nalazi imovina. Njih moe narediti pored ostavinskog suda i onaj sud na ijem
podruiju je ostavilac umro kao i sud na ijem podruiju se nalazi zaostavtina ili njen deo. U
hitnim sluajevima privremene mere moe preduzeti i optinski organ uprave koji e o tome
obavestiti sud na ijem podruiju se imovina nalazi a ovaj moe tu meru izmenuti ili ukinuti.
Ostavinski sud moe u toku celog postupka na predlog zainteresovanih lica ili po sopstvenoj
inicijativi narediti preduzimanje mera za obezedjenje zaostavtine ( takodje njihovu vrstu).
Ostavinski sud je jedini ovlaen da postavi privremenog staraoca zaostavtine poto po
mogustvu zatrai miljenje u pogledu linosti staraoca od lica koja su pozvana na nasledje.

57. Staralac zaostavtine

44

58. Ostavinska rasprava

Za raspravljanje zaostavtine ostavinski sud odredjuje roite i poziva zainteresovana lica,
zainteresovana lica e u pozivu biti upozorena i o tome da mogu do okoanja postupka dati sudu
izjavu da li se primaju ili se odriu nasledja, zatim na to da e se ukoliko se ne odazovu na roite
ili ne daju naslednu izjavu primeniti zakonska pretpostavka o prihvatanju nasledja. Posebno
upozorenje odnosie se na to da izjava o deliminom odricanju naslea i izjava o odricanju
naslea pod uslovom ne proizvode pravno dejstvo. Ukoliko nije poznato da li ostavilac ima
naslednike ostavinski sud je duan da oglasom pozove lica koja polau pravo na nasledje da se
prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa ( kumulativno : postavljanje na
oglasnu tablu suda i objavljivanje u slubenom glasniku). Sud e na isti nain postupiti i u sluaju
kada je nasledniku postavljen privremeni staralac i to :
a) zato to je boravite naslednika nepoznato a naslednik nema punomonika,
b) zato to se naslednik ili njegov zakonski zastupnik koji nemaju punomonika nalaze u
inostranstvu tako da se dostavljanje nije moglo izvriti.
Zakon na prvo mesto postavlja raspravljanje pitanju o pravu na nasledje sto podrazumeva dve
stvari:
1) da se do kraja raspravi pitanje sastava zaostavtine to e u sluaju postojanja spora dovesti do
upuivanja stranaka na parnicu i prekidanja ostavinskog postupka ( koliki znaaj zakon pridaje
ovom problemu vidi se po tome to je ostavinski sud duan da uputi stranke na parnicu ne samo
kada su sporna injenina ve i pravna pitanja)
2) Da se utvrdi koja lica su univerzalni sukcesori ostavioca to nije uvek lako. Tek poto je ovo
utvrdio ostavinski sud raspravlja pitanja veliine naslednog dela ( naslednike kvote) i konano
pitanje isporuke ( legata ) kao obligacionog prava ostavioevog singularnog sukcesora.
O navedenim pravima sud odluuje poto od zainteresovanih lica uzme posebne izjave. Za
razliku od pravila procedure koja vladaju u parninom postupku pri raspravljanju zaostavtine
stranke mogu davati izjave i bez prisustva drugih zainteresovanih lica i nije potrebno da se u
ovakvom sluaju tim licima prua prilika da se izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica.
Ukoliko u toku raspravljanja zaostavtine sud posumnja da je uesnik u postupku ..(verovatno
brani drug ).. ili najblii srodnik ostavioca pozvae exofficio lice za koje smatra da bi mogla
imati jednako ili pree nasledno pravo.

59. Nasledna izjava

Kao to je za materijalno nasledno pravo znaajna delacija tako je za ostavinski postupak
znaajna nasledna izjava : prijem ili odricanje od nasledja. Bez obzira na to da li se primio ili
odrekao naslea uesnik u postupku svoju naslednu izjavu mora potpisati ( lino ili njegov
zastupnik ). Kada se naslednik ponaa potpuno pasivno ( ne daje nikakvu izjavu ) po zakonu se
45

uzima dao pozitivnu naslednu izjavu ( to je u sluaju kada je raspolagao nekim pravom iz
zaostavtine). Negativna nasledna izjava mora biti data lino ili ako je data u pisanom obliku
preko punomonika mora biti overena ( specialno punomoje). Prilikom uzimanja nasledne
izjave sve je jedno da li je pozitivna ili negativna sud mora utvrditi na koji se osnov pozivanja na
nasledje ona odnosi. Kod negativne izjave treba istai da se odricanje od nasledja moe uiniti
samo u sopstveno ime to znai da e automatski doi do primene prava predstavljanja.
Negativna izjava se moe dati sve do okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje
zaostavtine. Ne moe se dati pod uslovom ili rokom. Nasledna izjava je neopoziva ( drevno
pravilo: semper heres ). Negativna izjava se ne moe opzvati ali se moe ponititi ukoliko je
posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Pravo na odricanje od nasledja prelazi na
naslednikove naslednike ukoliko naslednik umre pre okonanja prvostepenog postupka ne davi
naslednu izjavu. Pozitina izjava se moe dati izriito ili preutno. Preutni prijem nasledja postoji
u dva sluaja:
1) Ako se do okonanja prvostepenog postupka naslednik ne odrekne nasledja smratrae se da se
nasledja primio.
2) Smatrae se da se primio nasledja i naslednik koji je raspolagao celom zaostavtinom ili
njenim delom. Nasledna izjava se moe dati kako pred ostavinskim tako i pred drugim stvarno
nadlenim dakle optinskim sudom a moe biti data i pred konzulatornim predstavnikom nae
zemlje u inostranstvu. U svakom sluaju ona ima retroaktivno dejstvo ( vai od delacije- fictio
juris )

60. Upuivanje na parnicu ili na drugi postupak

Zakon nalae ostavinskom sudu da prekine raspravljanje zaostavtine i da uputi stranke na
parnicu ili na postupak pred organom uprave ako su medju strankama sporne injenice od kojih
zavisi neko njihovo pravo. Tako zakoni o vanparninom postupku naruito istiu sporove koji se
odnose na :
1) Punovanost ili sadrinu zavetanja
2) Odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasledjuje.
3) Osnovanost zahteva suprunika ostavioca i ostavioevih potomaka koji su iveli sa ostaviocem
u istom domainstvu da im se iz zaostavtine izdvoje predmeti domainstva koji slue za
zadovoljenje svakodnevnih potreba.
4) injenice od kojih zavisi veliina naslednog dela
5) injenice od kojih zavisi osnovanost iskljuenja nunih naslednika ili osnovanost razloga za
nedostojnost
46

6) injenicu da li se neko lice odreklo nasledja ; sve ovo vai pod pretpostavkom da je u pitanju
spor o injenicama.
Dakle pravilo je da kada dode do spora o injeninim pitanjima ostavinski sud prekida postupak
i stranke alje na parnicu ali postoje izuzetci
a) u sluaju da je medju strankama sporno pravo na legat ili drugo obligaciono pravo iz
zaostavtine sud e tako uputiti stranke na parnicu odnosno na postupak pred upravnim organom
ali nee prekinuti ostavinski postupak
b) u sluaju da medju naslednicima postoji spor o sastavu zaostavtine nezavisno od toga
da li je priroda spora injenina ili pravna ostavinski sud mora da prekine postupak i uputi
stranke na parnicu.
Koju stranku sud treba da uputi na parnicu ? (Jer onda ona ima ulogu tuioca, teret dokazivanje,
trokove plaanja u sluaju gubitka parnice ...) Ostavinski sud pri odluivanja o upuivanju na
parnicu mora voditi rauna o tome na ijoj strani stoje odreene zakonske pretpostavke te e na
parnicu poslati protivnu stranku ( npr. Ako jedan naslednik tvrdi da je drugi naslednik nedostojan
on to mora i dokazati).

61. Reenje o nasleivanju i alba u ostavinskom postupku

Poto se u ostavinskom postupku utvrdi koja imovina sainjava ostavioevu zaostavtinu i koja
lica ispunjavaju uslove da postanu naslednici ostavioca sud e doneti ostavinsko reenje. Sadrina
reenja:
1) Uvod u njemu se oznaava br. Reenja, naziv ostavinskog suda, postupajui sudija, opti
podatci ostvioca (tzv generalije) i podatci o roitu posle koga je doneto reenje
2) Izreka sadri tri elementa
a) Utvrdjujui u kome se konstatuje ta sve ini zaostavtina ostavioca
b) Oglaavanje naslednika generalije o nasledniku, osnov pozivanja na nasledje,
veliinu naslednog dela, konstataciju da naslednik odgovara za eventualne dugove, obavezu
naknade sudskih trokova koja pada na teret naslednika
c) Obrazloenje Sadri podatke o dokazima na osnovu kojih je sud doneo reenje
sadrano u izreci
3) Pouka o pravno leku ( pravna pouka ) je pravna konstatacija da pravno zainteresovano lice
moe protiv tog reenja da izjavi albu drugostepenom viem sudu u roku od 15 dana od prijema

47

pismenog otpravka a preko ostavinskog suda. To je jedini element meritorne sudske odluke koji
moe biti stavljen i posled potpisa i peata suda.
4) Peat suda i potpis sudije
Sud je duan da reenje o nasledjivanju dostavi svim naslednicima, isporukoprimcima kao i
drugim licima koja su u toku ostavinskog postupka isticala odredjene zahteve zaostavtine.
Pravosnano ostavinsko reenje postavie se i nadlenom organu uprave ( npr. Upravi prihoda ).
Po pravosnanosti reenja o nasledjivanju sud e u pogledu prava na nepokretnostima narediti da
se u zemljine ili druge javne knjige izvre potrebni upisi a u pogledu pokretnih stvari naloie
predaju stvari koje se nalaze na uvanju kod suda. Kada ostavinski sud utvrdi da nema naslednika
ili se u propisanom roku ne javi niko ko polae pravo na nasledje donee reenje da se
zaostavtina preda optini na ijoj teritoriji je ostavilac imao prebivalite ( ako nema prebivalita
u naoj zemlji onda oprtini boravita). Parnini postupak koji se pokree posle pravosnanosti
ostavinskog reenja naziva se parnini postupak kao korektivni nain za raspravljanje
zaostavtine. Razlozi albe su Bitne povrede pravila postupka, pogreno ili nepotpuno utvrdjeno
injenino stanje ili pogrena primena materijalnog prava. Rok za albu poinje da tee od
trenutka dostavljanja odluke stranci i iznosi 15 dana. alba se uvek dostavlja prvostepenom,
ostavinskom sudu a ovaj je ovlaen da povodom izjavljene albe novim reenjem preinai ili
opozove svoje ranije reenje. izjavljena alba onemoguava pravosnanost a time i izvrenost
ostavinskog reenja.

62. Odgovornost naslednika za dugove ostavioca

Univerzalni sukcesor odnosno naslednik stie u trenutku delacije ostavioeva prava i odgovara za
njegove obaveze imovinske prirode. Na taj nain ostvaruju se imovinsko pravni kontinuitet
putem nasledjivanja. Pravila je da samo univerzalni sukcesori odgovaraju za ostavioeve dugove.
Singularni sukcesori namiruju iz iste vrednosti zaostavtine tako da oni mogu odgovarati za
dugove ostavioca samo ako je tako odredjeno u zavetanju nae pravo prihvata sistem da
naslednik odgovara za dugove ostavioca celokupnom imovinom do visine vrednosti nasledjene
imovine. Kada je vie univerzalnih sukcesora oni odgovaraju za dugove ostavioca sodlidarno
uvek do visine vrednosti svog naslednog dela dakle srazmerno bez obzira da li je izvrena deoba
nasledstva ( ako zavetalac ne uredi drugaije). Naslednik e odgovarati za dugove ostavioca
samo ako je to zaista postao naslednik koji se odrekao u korist drugog sa naslednika odgovarae
solidarno sa drugim sanaslednicima iz razloga to se u tom sluaju po zakonu smatra da je dao
pozitivnu naslednu izjavu sa ustupanjem naslednog dela. Ostavievi dugovi nisu deo zaostavtine
ve predstavljaju teret koji prema posebnom propisu stie univerzalni sukcesor ostavioca.
Obaveza odgovornosti za ostavioeve dugove nastaje ex legee tako da se ona ne utvrdjuje u
ostavinskom postupku niti se unosi u ostavinsko reenje.

48

63. Odvajanje zaostavtine od imovine naslednika

Spajanjem zaostavtine sa imovinom naslednika nastaje mogunost da poverioci ostavioca
dospeju u nepovoljniji poloaj u odosu na onaj u kome su se nalazili dok je ostavilac bio iv. To
se posebno odnosi na sluaj kada je naslednik prezaduen. Zato pravo predvidja mogunost da
poverioci ostavioca radi zatite svojih interesa mogu traiti odvajanje zaostavtine od imovine
naslednika ( separatio bonarum ). U tom sluaju odvojena zaostavtina odnosno njen
odgovarajui deo podvrgava se posebnom pravnom reimu iz koga slede tri posledice :
1) Naslednik ne moe raspolagati odvojenim stvarima i pravima
2) Poverioci naslednika i oni poverioci ostavioca koji nisu traili odvajanje ne mogu se namiriti iz
odvojenog dela zaostavtine sve dok se ne namire ostavioevi poverioci koji su traili odvajanje.
3) Poverioci ostavioca koji su traili odvajanje mogu se namiriti samo iz odvojenog dela.
Ostavioevi poverioci mogu zahtevati odvajanje u roku od 3 meseca od delacije. Odvajanje
podrazumeva popis i procenu zaostavtine. Hirograferni ( obini ) poverioci mogu pod
navedenim uslovima uvek da zahtevaju ovo odvajanje dok hipotekarni poverioci mogu zahtevati
separaciju samo ukoliko njihovo potraivanje nije u potpunosti pokriveno hipotekom upravo u toj
srazmeri. Poverioci koji su zahtevali odvajanje gube pravo da se naplate i iz naslednikove
imovine.

64. Nasledno pravni zahtevi nakon pravosnanosti reenja o nasledjivanju

1) Naknadno pronadjena imovina- ukoliko se posle pravosnanosti ostavinskog reenja pronadje
imovina za koju se u vreme donoenja nije znalo pa nije ula u sastav zaostavtine sud nee
ponovo raspravljati zaostavtinu nego e ovu imovinu raspodeliti na osnovu ranije donetog
ostavinskog reenja ( isti naslednici ukljuujui i one koji vie nisu ivi). Ako je ostavinski
postupak bio obustavljen jer nije bilo nepokretnosti u sasavu zaostavtine:
a) sud e ex officio raspraviti zaostavtinu samo ukoliko se novopronadjena imovina
sastoji iz nepokretnosti.
b) Ukoliko se pronadjena imovina sastoji iz pokretnih stvari sud e raspraviti zaostavtinu
samo ako to trae zainteresovana lica.
Ukoliko se naslednik odrekao nasledja sud e pozvati tog naslednika da se izjasni o pronadjenoj
imovini i ukoliko izjavi da prihvata nasledstvo u pogledu pronadjene imovine uputiti ga da svoje
pravo ostvari u parninom postupku.

49

2) Naknadno pronadjeno zavetanje Sud e ga proglasiti ali nee ponovo otvarati ostavinsku
raspravu nego e obavestiti zainteresovana lica o injenici proglaenja zavetanja i upozoriti ih da
svoja prava mogu ostvariti u parninom postupku.
3) Novi naslednik-subjektivne granice ostavinskog reenja se odnose na lica koja su imala priliku
da uestvuju u ostavinskom postupku. Ukoliko se pojavi novi naslednik sud nee ponovo
pokretati ostavinsku raspravu nego e to lice pouiti da svoja prava moe ostvariti u parninom
postupku.
4) Pravosnano ostavinsko reenje i uslovi za ponavljanje postupka- Uslovi :
a) ako je pri donoenju odluke uestvovao sudija koji je po zakonu morao biti izuzet
b) Ako stranci nije data mogunost da raspravlja pred sudom
c) ako je u postupku uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku ili lice koje
nije imalo uredno punomoje
d) ako se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka
e) ako je do sudske odluke dolo usled izvrenja krivinog dela od strane sudije ili od
nekog od uesnika u postupku ( vie- paraf 12-82. Antieva knjiga ). Ispunjenjem ovih uslova
parnini postupak koji je pravosnano zavren moe se po predlogu stranke ponoviti. Medjutim u
ostavinskom postupku postoji specifinost : ispunjenje nekog od navedenih uslova za ponavljanje
postupka ne dovodi do ponavljanja ostavinskog postupka ve zainteresovane stranke mogu svoja
prava ostvariti u parninom postupku ( tzv. Parnini postupak kao korektivni nain za
raspravljanje zaostavtine).
5) Zastarelost nasledno pravnih zahteva iz razloga uspostavljanja pravne izvesnosti i sigurnosti
uopte postoje odredjeni rokovi u kojima titulari odredjenih prava mogu zahtevati utvrdjenje tih
prava u svoju korist. ZON Srbije predvidja da prava naslednika da zahteva zaostavtinu ne
zastareva ali uz izuzetak da se time ne dira u pravila o odraju, sticanju od nevlasnika i
zastarelosti potraivanja.

50