Tehniki Fakultet ''Mihajlo Pupin''Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Tema:

Razvoj i Primena Vibracija i Buke

Profesor: Dr ivoslav Adamovi

Asistent: Radovanovi Ljiljana

Student: Aleksandar Gardinovaki

Index br: IM 67/11

Sadrzaj
1. Uvod.............................................................................................................................3.
2. Definicija vibracija i buke.............................................................................................3
3. Vibracije kao parametar stanja......................................................................................4
4. Uzronici nastanka vibracija i buke..............................................................................5
5. Karakteristike vibracija..................................................................................................6
6. Nivo kompleksnih vibracija...........................................................................................7
7. Karakteristike buke........................................................................................................8
8. Merenje i analiza vibracija.............................................................................................8
9. Pristup dijagnostici pomou vibracija...........................................................................10
10. Utvrdjivanje uzroka neispravnosti tehnikih sistema....................................................10
11. Literatura.......................................................................................................................12

Uvod
U dananje doba tehnolokog napretka i urbanizacije,koliko god se modernom oveku olakava
nain ivota i komunikacije,ipak se javljaju mnogi neeljeni uinci.Problem buke svakako spada
u te neeljene uinke i treba mu posvetiti potrebnu panju.Buka se danas nalazi na svakom
koraku:na ulici,u industrijskim postrojenjima i sve vie u kuanstvima
Veoma esto u ivotu se susreemo i sa vibracijama.Vibracije koje se pojavljuju kod maina i
ureaja su najee posledica neispravnosti tehnikih sistema.Vibracije predstavljaju periodino
kretanje delova maina i ureaja.Veoma esto se javljaju zbog tehnikih neispravnosti.

Definicija Vibracija i Buke

Pojam vibracije susreemo veoma esto u svakodnevnom ivotu,u domovima,saobraaju,na

poslu.Vibracije su gibanje u pravilnom ponavljanju.Broj ponavljanja u jednoj sekundi naziva se
frekvencija vibracije,dok je jedan ciklus u jednoj sekundi jedan Herc,oznake Hz,a koji je
izvedena jedinica iz Meunarodnog sistema (SI), a iznosi:
1Hz= 1
Formula frekvencije :

f=

[ Hz ]

Period vibracija je vrijeme potrebno za jedan ciklus

f=

Postoje razne definicije buke.Po jednoj od definicija,buka je skup zvukova koji izazivaju
nelagodnost,neprijatnost.Da bi neki zvuk nazvali bukom on mora da bude dovoljno jak,da se
izdvaja od ostalih zvukova i dobro uje,s obzirom da je buka zvuk razliite jaine i da zavisi od
uslova i okolnosti u kojima se javlja i deluje.Pri ocenjivanju da li neki zvuk ima karakter buke ili
ne,mora se ustanoviti dozvoljeni intenzitet,nivo ili jaina buke i ustanoviti da li pri tome ima

ometanja.Prilikom rada maine i uredjaji proizvode buku.Zavisno od nivoa,buka moe biti

neiritirajua,ali esto je,kada predje odredjen nivo,tetna za fiziko i psihiko zdravlje ljudi.
Pojava buke je esto uzrok poremeaja u radu tenikih sistema.Normalni nivo buke koji ljuski
organizam podnosi je od 65-70 dB,a tana graniza izmedju normalnog i iritirajueg nivoa buke
se teko moe odrediti.Buka je neeljen zvuk i sadri tonove razliitih frekvencija.Osim
nivoa,frekvencija je vana karakteristika buke.Buka vie frekvencije je opasnija od buke nie
frekvencije poto delovi maina koji imaju vie frekvencije bre vibriraju.Buka iz vie razliitih
izvora proizvodi zvuk koji je vieg nivoa nego bilo koji iz pojedinanog izvora.

Vibracije kao Parametar Stanja

U poslednje vreme razvijena je nova tehnologija merenja vibracije i zvuka koji zbog svog
generisanom sadraja predstavljaju jedan od najznaajnijih indikativnik pokazatelja sveukupnog
dinamikog stanja maine,ili pojedinih njenih sastavnih delova.
Pod mehanikim vibracijama podrazumevamo oscilatorno kretanje krutog tela u odnosu na svoj
ravnotezni polozaj.Uzrocnik kretanja je poremecajna prinudna sila koja po svojoj prirodi moze
biti determinisana ili slucajna.Slobodnim vibarcijama nazivamo periodnicno kretanje koje telo
izvodi po prestanku delovanja poremecajne sile (prinudne vibracije).
U svakom od odvih slucajeva opsti karakter kretanja moze se izraziti harmonijskom vremenskom
funkcijom,a kao osnovni parametri za njenu indentifikaciju,pored frekvencije oscilovanja (broj
ciklusa u jednici vremena),alternativno se moze izabrati i jedna od velicina kao sto su amplituda
pomeranja,njegova brzina,odnosno ubrzanje.Pored analitickog izrazavanja,vibracije se mogu
izraziti i grafickim prikazom.

ubrzanje
100 000
10 000
1000
100
10
1
10
100
1000
10 000
100 000

brzina

pomak
0.1

10

100

1k

10kHz
Sl.1.Parametri vibracije

Uzronici nastanka vibracije i buke

S obzirom na karakter i prirodu nastanka,mehanike vibracije su,u optem sluaju,podeljene u

dve grupe: prinudne i sopstvene.
Lista potencijalnih poremeenih uzronika nastanka vibracija,moe biti:

neuravnoteenost masa rotacionih delova sistema,

nedovoljna dinamika krutost kuista i temelja sistema,
poremeaj centrinosti spojnica i leaja,
ugib vratila,
pohabani,ekscentrini ili oteeni zupanici,
loi pogonski tokovi i lanci,
neispravni kotrljajui leaji i klizna leista,
odstupanje obrtnog momenta,
elektromagnetne sile,
aerodinamike sile,
nejednak zazor izmedju rotora i statora elektromotora,
olabavljenost spojeva,
''prolazak'' kroz rezonancu,
zaribavanje,
zatupljeni rezni alat i dr.
5

Uzrok vibracija mora da bude sila koja se menja ili prema svom pravcu ili prema svojoj
veliini.Svaki uzrok vibracija ima svoje karakteristike.
Sopstvene vibracije su funkcija fizikih konstanti mehanikog sistema
(masa,krutost,priguenje).Za razliku od prinudnih vibracija koje prestaju sa uklanjanjem
poremeajne sile,na sopstvene vibracije je mogue delovati samo preko izmene konstrukcionih
parametra sistema.

Karakteristike Vibracija

Osnovne karakteristike koje indentifikuju vibracije su:

frekvencija vibracija,
amplituda vibracija,
brzina vibracija,i
ubrzanje vibracija.

Stvarni sadraj karakteristika je u injenici to se one koriste za dijagnostiku tete i opisivanje

neeljenog kretanja sastavnih delova sistema.
Frekvencija vibracija (ako je poznata) pomae nam da indentifikujemo koji je deo sistema
neispravan i da ukae na vrstu problema.Dobijene vibracije e imati frekvenciju koja zavisi od
brzine rotiranja dela sistema koji je neispravan ili ima smetnje.
Razne smetnje na sastavnim delovima sistema uzrokuju razliite frekvencije vibracija.

a
m
pli
tu
da

vreme

frekvencija

a
m
pli
tu
6

vreme

frekvencija

a
m
pli
tu
vreme

frekvencija

Sl. 2. Prikaz amplitude i frekvencije vibracija

Primer,debalans nekog rotirajueg dela proizvee frekvenciju vibracije koja e biti jednaka
brzini obrtanja dela.S druge strane,mehanika labavost proizvee vibracije pri frekvenciji
dvodtruko veoj od brzine obrtanja.Neispravni kotrljajui leaji prouzrokovae visoku
frekvenciju vibracija zavisno od broja obrtaja,broja kuglica u leaju,i to nekoliko puta veu od
brzine obrtaja vratila.

Nivo Kompleksnih Vibracija

Vibracije sastavnih delova sistema su kompleksne i sastoje se od vie
frekvencija.Uglavnom,ukupno ili totalno pomeranje bie zbir svih pojedinanih vibracija.Tamo
gde je vibracija kompleksna,da bi smo primenili pomeranje na dijagram nivoa vibracija,treba
prvo utvrditi pojedinana pomeranja i njihove frekvencije..To se vri uz pomo analizera
vibracija sa podesivim filterom
Pri ocenjivanju nivoa vibracije treba meriti i fazu,koja omoguuje primenu pogodnijeg naina za
uporedjivanje jednog kretanja sa drugim.Uporedjivanje relativnog kretanja dva ili vie dela
sistema, esto je bitno kod dijagnosticiranja specifinih neispravnosti na satavnim delovima
sistema.Merenje faze je vano i za balansiranje.
Nije cilj da se odredi koliki nivo vibracija neki deo sistema moe da izdri pre nego to
otkae,ve da se postigne odgovarajua opomena u pogledu smetnji,tako da se one mogu
7

eleminisati pre otkazivanja sistema.Prilikom utvrdjivanja prihvatljivih nivoa vibracija

sistema,treba razmotriti iskustvo i inioce kao to su: bezbednost,trokovi otklanjanja
neispravnosti,trokovi usled zastoja u proizvodnji,vanost sistema u tehnolokom lancu
proizvodnje.

Karakteristike Buke

Tehniki posmatrano zvuk ili buka je oscilacija pritiska u vazduhu koja se javlja iz pravca
izvora.Buka moze da se generie na tri naina:
vibriranje vrstih konstrukcija
kretanje vazduha du vrstih konstrukcija
turbulentno meanje vazduha koji se brzo kree sa vazduhom koji se relativno sporo
kree,pri emu nije angaovana nikakva vrsta konstrukcija (let mlaznog aviona).
Slicno vibracijama,buka ima itav niz karakteristika neophodnih za njeno definisanje.

Merenje i Analiza Vibracija

Vibracije se registruju analognim putem-pretvaranjem mehanikih pomeranja u analogne
elektrine signale (strujne ili naponske).Instrumentalni set,prilagodjen upotrebi u pogonskim
uslovima,se sastoji od pretvaraa,mernog instrumenta sa pojaavaem i filtera.Konfiguracija
omoguava merenje sva tri karakteristina oblika vibracija.
Pretvarai vibracija mogu da budu kontaktni i bezkontaktni,pri emu,prvi meri apsolutne,a drugi
relativne vibracije.Kontaktni pretvarai mogu meriti ubrzanje vibracija (piezoelektrini),brzinu
(induktivni), i pomeranje (seizmiki).Bezkontaktni pretvarai se uglavnom izvode na
induktivnom ili kapacitativnom principu.
Analiza vibracije vri se kada periodine kontrole ukupnih vibracija ili buke na tehnikim
sistemima otkriju njihovo znaajno poveanje.Ova analiza treba,takodje,da se izvri na poetku
izvodjenja programa odravanja,kako bi se utvdilo tehniko stanje sistema.
Postupak analize moze se podeliti u dve faze: Prikupljanje podataka,i interpretacija i obrada
podataka.
Prikupljanje podataka
Nivo upotrebljivosti izmerenih rezultata u mnogome zavisi od obima preduzetih pripremnih
aktivnosti i sprovedene metodologije merenja.Izbor reprezentne veliine stanja,izbor broja i
8

rasporeda mernih mesta,izbor konfiguracije merne opreme zadovoljavajueg frekventnog i

dinamikog dijapazona,izbor filtera optimalnih karakteristika,samo su neki od najznaajnijih
elemenata vrlo znaajnog procesa pripreme.
Danas skoro svaki merni instrument ima mogunost izraavanja amplitude,preko neke od
fizikih veliina stanja:pomeraj,brzina,ubrzanje.Izbor svake veliine zavisi od sluaja do
sluaja,ipak najvie je u upotrebi brzina vibracija,s obzirom da u sebi sadri istovremeno
linearnu meru amplitude i frekvencije.
Interpretacija podataka
Posle korienja metoda za dobijanje potrebnih podataka za analizu vibracije i buke,sledi
ispitivanje registrovanih podataka i utvrdjivanje znaajnih vrednosti za frekvenciju vibracija koja
je utvrdjena.
Frekvencija se uporedjuje na osnovu brzine obrtanja u sistemu.Ako je frekvencija vibracija ili
buke direktno povezana sa brojem obrtaja maine,onda treba upotrebiti stroboskopsku lampu.
Postoji itavo mnotvo kriterijuma pomou kojih se jedno utvrdjeno dinamiko stanje mainskog
sistema moe deklarisati kao stabilno ili nestabilno.Zajednika osbina svih ovih
prilaza,zasnovanih najee na uporedjivanju odnosa veliina izlaza (pr, buke i vibracije) i ulaza
(pr. sila i momenta) jednog mainskog sistema u funkciji frekvencije,svakako je zavisnost od
usvojenih teoretskih modela.Razumljivo da im otuda i praktina primena ostaje ograniena.
Analiza vibracija pokazuje,medjutim,da se uoljive promene kod snimljenih signala manifestuju
iskljuivo na karakteristicnim delovima frekventnog spektra.Odavde se izvodi zakljuak da za
uspesno praenje i ocenu stanja i nije potrebna stalna obrada signala u kompletnom frekventnom
opsegu,ve da je sasvim dovoljno,obratiti panju na ogranien broj izabranih frekventnih
podruja i pratiti nivo signala po njima.
Sloeni rotacioni sistemi,zahtevaju daleko vei broj vitalnih taaka ije ponaanje stalno ili
povremeno treba pratiti.

Pristup Dijagnostici pomou Vibracija

Celokupan dijagnostiki pristup polazi od injenice da svaki poremeajni uzronik generie
vibracije tano odredjenog karaktera,prepoznatljive po frekvenciji kao kljunom parametru.
9

Pri tome ,indentifikacija dominantnih parcijalnih komponenti,registrovanih u podruju

vremenskog ili frekventnog domena,postavljena je na korienju asimiliranog znanja i iskustva
o specifinim karakteristikama potencijalne slike oscilovanja pokretnih-rotirajuih mainskih
delova.Za mnotvo vitalnih rotirajuih mainskih delova i pored osnovne frekvence i njenih
viih harmonika,egzaktnim matematikim putem definisan je niz prinudnih i sopstvenih
frekvenci kojima mogu odgovarati i dominantne komponente u snimljenim spektrima.

Utvrdjivanje uzroka neispravnosti tehnikih sistema

1. Vibracije nastale usled neuravnoteenosti masa rotora obrtnih maina
- je jedan od najuobiajnijih i dominantan uzrok nastanka vibracija koje se javljaju pri frekvenciji
koja je jednaka 1 broj obrtaja u minuti neuravnoteenog dela,a amlituda je direktno
proporcijonalna veliini prisutne neuravnoteenosti,odnosno inercnim silama.
2. Vibracije nastale usled poremeaja centrinosti
- poremeaj centrinosti je isto toliko uobiajen kao i neuravnoteenost,razlog je
jednostavan,nepoklapanje osa vratila rotora sa geometrijskom osom obrtaja i osom leista.
Mogua su tri tipa poremeaja centrinosti: pomeranje osa obrtanja koje su paralelne,ugaono
pomeranje osa obrtanja i kombinacija ugaonog i paralelnog pomeranja osa obrtanja.
3. Vibracije nastale usled ekscentrinosti
- pomeranje ose obrtanja u odnosu na geometrijsku sredinu osu rotora predstavlja uobiajen
izvor neuravnoteenosti masa koja rezultira u poveanoj teini sa jedne strane ose obrtanja.Radi
otklanjanja neuravnoteenosti,moe se preporuiti balansiranje rotora,pored toga,mora se obratiti
panja da se poloaj unutranjeg prstena leaja na vratilu ne menja.
4. Vibracije nastale usled neispravnih kotrljajuih leaja
- leaji koji imaju povrsinske defekte na svojim prstenovima,kuglicama ili valjcima,obino e
prouzrokovati vibracije visoke fekvencije.Ta frekvencija je obino nekoliko puta vea od brzine
obrtanja dela.Za kontrolu rada koriste se specijalni uredjaji.
5. Vibracije nastale usled neispravnih kliznih leita
- problemi kojji se javljaju kod kliznih leita dovode do visokih nivoa vibracije i buke i
uglavnom nastaju zbog prekomernog zazora leita,labavosti ili nepravilnog podmazivanja.
6. Vibracije nastale usled mehanike labavosti
- mehanika labavost izaziva nastajanje vibracija pri frekvenciji koja je dva puta vea od brzine
obrtanja i vieg reda veliina kod labavih delova maina
7. Vibracije nastale usled dejstva pogonskih kaieva
- trapezni kaievi mogu biti izvor visokih nivoa vibrzcija,posebno na alatnim mainama kod
kojih se moraju odravati niski nivoi vibracija.Problemi vibracija koji su u vezi sa trapeznim
kaievima podeljeni su na: reakcije kaia na druge ometajue sile i vibracije nastale usled
problema na kaievima.
8. Vibracije nastale usled problema na zupanicima

10

- lako se indentifikuju zbog toga to se one normalno javljaju pri frekvenciji koja je jednaka
uestalosti ''ozubljenja'' zupanika.Vibracije na zupanicima nastaju usled pekomernog
habanja,nepravilnog podmazivanja,nepravilnog ozubljenja,poremeaja centrinosti idr.
9. Vibracije elektrinog porekla
- vibracije elektrinih maina mogu da budu mehanikog ili elektrinog porekla.Elektrini
problemi nastaju kao rezultat nejednakih magnetnih sila.
10. Vibracije nastale u rezonantnom podruju
- stanje rezonance postoji ukoliko su sopstvene frekvencije iste kao i frekvencije pobudjivanja
izmerene u toku rada maine.Ukoliko postoje rezonantna stanja,onda ce se jasno indentifikovati
karakteristine vrne vibracije koje se javljaju pri velikim faznim pomeranjima.
11. Vibracije nastale usled delovanja aerodinamickih i hidraulinih sila
- vibracije ovog tipa su uobiajene na ventilatorima,pumpama i dr. i mogu se odma
indentifikovati jer e frekvencija biti jednaka: broj loptica ili krilaca na radnom kolu puta broj
obrtanja maine u minuti.
12. Vibracije nastale usled delovanja naizmeninih sila
- tehniki sistemi kao sto su klipni kompresori,klipne pumpe,oto motori idr.,pokazivae nivoe
vibracija koji nastaju usled naizmeninog kretanja koje je svojstveno konstrukciji i radu
maine.Ove vibracije nastaju usled inercijalnih sila delova koji se kreu i promene pritiska na
klipovima koje izazivaju promenu obrtnog momenta.Analiza vibracije i buke,nastalih na maini
sa naizmeninim kretanjem,moe da bude kompleksna zbog vie frekvencija koje nastaju.
13. Vibracije nastale usled trenja
- trenje izmedju delova sistema moe da izazove vibracije,ukoliko je trenje
kontinualno,neizvesno je da e se primetiti posebne karakteristike vibracija.Medjutim,mogu se
javiti veoma visoke frekvencije vibracija i buke usled frikcije koja pobudjuje sopstvenu
frekvenciju sistema.
14. Vibracije nastale usled ''pulzacija''
- udari ili pulzacije mogu biti rezultat sile pobudjivanja koja se kontinualno menja po svojoj
amplitudi i frekvenciji.esto se pulzirajuce vibracije i buka javljaju zbog interakcije dva ili vie
stabilna izvora nejednakih frekvencija.

Literatura:

Dr. ivoslav Adamovi (2009) ''Tehnologija odravanja''

11