UNIVERZITET U BEOGRADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET U ZEMUNU

SEMINARSKI RAD

Tema:
Buka kod motora traktora

Student: Ivan Kostić Br. Indeksa: PT 170042

Beograd
Decembar 2017.
 Sadržaj

1) Uvod.....................................................................................................................................1

2) Uticaj buke na čoveka..........................................................................................................2

3) Proces nastajanje i prostiranja buke kod traktora................................................................4

4) Metode merenja buke kod traktora......................................................................................5

5) Instrumenti za merenje buke................................................................................................7

6) Mogućnost smanjenja buke kod dizel motora traktora........................................................9

7) Rešenja za smanjenje buke motora....................................................................................12

8) Literatura............................................................................................................................13
 1. Uvod

Ekspanzija nauke o sistemu kvaliteta, dugo nije vodila računa o ekološkim

komponentama kao parametrima kvaliteta proizvoda(produkta). Međutim, sve više egzistencije
poslovnih sistema zavise od njihove spremnosti da ispoštuju projektovane ekološke mere i
propise. Obezbeđivanje sistema menadžmenta zaštitom životne sredine po zahtevima serije
standarda ISO 14000 je vrlo težak posao i zahteva uvažavanje specifičnosti preduzeća , ustanova,
visokoškolskih i dr. ustanova, specifičnosti lokaliteta, brojnih standarda i zakonskih proces.
Mnogi aspekti kvaliteta života u našoj zemlji i u okruženju su praćeni, proučavani i istraživani u
prethodnom priodu. Na osnovu njih može se steći opšta slika o zdravlju i kvalitetu života, koja je
nezadovoljavajuća. Problem je u tome, što se na osnovu ovih ispitivanja (istraživanja) ne može
realizovati precizna komparativna analiza sa ekobezbednosti, zdravlja i kvaliteta života sa
zemljama EU ili SAD.

Buka i vibracije su fizički fenomeni, koji uglavnom nastaju kao rezultat oscilatornih
procesa u mašinskim elementima, sklopovima i mehanizmima. Ovi procesi mogu se odigrati u
čvrstim telima, tečnim ili gasovitim fluidima. Oscilacije materijalne sredine sa frekvencijama
koje se nalaze u čujnom frekventnom dijapazonu registruje se kao zvuk, dok je buka neželjeni
zvuk. Ova definicija obuhvata i nepovoljno delovanje zvuka kao fizičke pojave na organizam
čoveka.

Osnovni uzroci pojave vibracije i buke, mogu se svrstati u četiri grupe: konstrukcioni
parametri, tehnologija proizvodnje, radni procesi i tehnologija održavanja. U okviru naučne
discipline terotehnologije, posebna oblast proučava metode održavanja postrojenja prema stanju,
gde praćenje i analiza signala buke i vibracije daju veliki broj informacija o elementima i
sklopovima postrojenja, na osnovu čega se može prognozirati vreme pouzdanog rada i vreme
planskih zastoja, radi izvođenja popravki.

Metode delovanja na izvore buke u fazi razvoja, konstruisanja, proizvodnje ili smanjenje
uticaja navedenih uzroka nastanka neželjenih pojava, predstavljaju aktivne metode. Pasivne
metode obuhvataju sve ostale zahteve, čiji je cilj da se što manji deo emitovane energije sa
tehnološke opreme prenese dalje u okolinu, ili na radna mesta, kroz čvrsta tela ili vazdušnim
putem.

Buka kod motora traktora 1

 2. Uticaj buke na čoveka

U uslovima povećane buke i vibracije, organizacija posla odnosi se na menadžment i kontrole

aktivnosti kao i na proizvodne procese i njihov uticaj na to, kako se obavlja i u kojim uslovima
sprovođenja mere bezbednosti i zdravlja na radu. Faktori koji najviše utiču na stopu oboljenja i
povređivanja radnika u uslovima povećane buke, jesu način na koji se posao organizuje i odluke vezane
za izbor osoblja, koji sve ovo kontoliše, preventivno deluju, upozoravaju i sankcionišu.

Nivoi buke (dB) u oktavnim pojasevima frekvencija (Hz) Nivo

Lokacija buke
63 125 250 500 1000 2000 4000 8000 (dBA)
Bolnice 51 39 31 24 20 17 14 13 25
Stambeni prostor 55 44 35 30 25 22 20 18 30
Škole, bioskop 63 52 45 39 35 32 30 28 40
Instituti,biroi 71 61 54 49 45 42 40 38 50

Tabela 1: Prihvatljivi novoi buke u pojedinim objektima

Uzevši za osnov diskomfora slušni osećaj ljudske reči, buka se grupiše na:

 25 dB(A) stepen nekomfora neznatan, nema teškoća ni pri najtišem razgovoru

 25-40 dB(A) slaba, teškoće samo pri tihom razgovoru
 40-55 dB(A) umerena, osećaju se teškoće pri razgovoru obične jačine
 55-70 dB(A) srednja, teškoće čujenja nastaju pri glasnom govoru
 70-99 dB(A) jaka, moguće je razumeti sagovornika samo ako on glasno govori
 90 dB(A) jaka, veoma jaka, nije moguće razumeti sagovornika
 90-110 dB(A) javljaju se oštećenja slušnog aparata kao posledica izlaganja ovom nivou
buke
 110-130 dB(A) bol u ušima trajna oštećenost slušnog aparata
 130-140 kratkotrajno izlaganje ovom nivou buke dovodi do trajnog poremećaja slušnosti

Slika 1: Struktura čovekovog uha i čujnost

Buka kod motora traktora 2

 Organi sluha kao i čovek u celini evolutivno su prilagođeni životu u relativnoj tišini.
Komunalna buka i buka na radnom mestu remete sklad i negativno deluju na čitav organizam.
Dejstvo buke na čoveka manifestuje se kroz dva vida: akutne i hronične akustične traume.
Akutna trauma odnosi se na kratkotrajnu buku velikog inteziteta, koja izaziva mehanička
oštećenja bubne opne i slušnih koščica. Hronična trauma nastaje od buke nižeg inteziteta, ali
dužeg trajanja, čije su posledice oštećenje čulnih ćelija-senzora.

Da bi nastala akustična trauma, nivo buke mora da bude iznad kritične granice.
Nivo Izlaganje buci od 80dB prouzrokovaće postepen gubitak sluha kod značajnog broja
osoba, a još glasnija buka će samo ubrzati nastanak oštećenja sluha
Veće traumatizirajuće dejstvo imaju tonovi visoke frekvencije, dok su duboki tonovi
Fizički činioci

Spektar manje štetni nego srednji i visoki. Međutim i duboki tonovi, ako su visokog nivoa,
mogu izazvati oštećenja
Buka može biti po svojoj učestalosti konstantna ili promenljiva. Danas se
Učestalost
pretpostavlja da konstantna buka izaziva veća oštećenja od promenljive
Za nezaštićeno uvo dozvoljeno vreme ekspozicije buci opada za jednu polovinu za
svako povećanje od 5dB(A) prosečnog nivoa. Tako je, na primer, ekspozicija
Vreme limitirana na 8h za 85dB(A) iznosi 4h, dok je za buku od 95dB(A) ta izloženost 2h.
trajanja Najveća moguća ekspozicija buci za nezaštićeno uvo je 7,5 minute na 115dB(A).
Bilo kakva buka iznad 140dB(A) nije dozvoljena. Da bi se sprečilo oštećenje
unutrašnjeg uva, vreme izloženosti mora da se smanjuje sa porastom inteziteta
Osetljivost
Postoji različita individualna osetljivost na buku
Individualni

organizma
Životno
činioci

Osetljivost na buku je direktno srazmerna starosti osobe koja je izložena

doba
Ukoliko već postoji oboljenje unutrašnjeg i srednjeg uva lakše će nastati akustička
Ranija
oštećenja. U slučajevima oštećenja srednjeg uva dolazi do izostanka aktiviranja
oboljenja
fizioloških zaštitnih mehanizama koji štite unutrašnje uvo od dejstva prejakog zvuka

Tabela 2: Pojedini uticaji buke na čoveka

Buka proizvodi kardio – vaskularne probleme, podstiče faktore rizika koronalnih bolesti,
remeti rad srce, a promene se lako uočavaju na elektrokardiogramu. Niskofrekventna buka
velikog inteziteta može da dovede do ishemije miokarda. Oboljenja endokrinog,
gastrointerstinaknog, perifernog i centralnog nervnog sistema, nastala povećanom bukom, lako
se mogu konstatovati biohemijskom analizom. Biohemijske analize u serumu radnika izloženih
buci i kontrolne, grupe, pokazale su da radnici izloženi buci na radnom mestuimaju statistički
značajno veće vrednosti ukupnog holesterola, triglicerida, LDL horesterola i značajno niže
vrednosti HDL holesterola.

Buka kod motora traktora 3

 3. Proces nastajanja i prostiranja buke kod traktora

Kod poljoprivrednih traktora se uglavnom ugrađuju dizel motori različitih konstrukcija,

namena i karakteristika, u zavisnosti od primene i kategorije traktora. Rad dizel motora
karakterišu veoma rezličiti procesi koji se odigravaju u njegovoj strukturi, kao što su: procesi
ekspanzije, kompresije, usisavanja, uzduvavanja, mehanički sudari, klizanja, kotrljanja, elastične
deformacije, hidraulični udari, vrtloženja, rotacije, vibriranja itd. Sve te pojave na direktan ili
indirektan način utiču na različite procese nastajanja buke i vibracija koje se prenose kroz
strukturu, bez obzira na tip konstrukcije traktora (da li traktor poseduje samonoseću
konstrukciju). Postoje i neki drugi sistemi motora koji iniciraju buku, kao što su izduvni i usisni
sitem, sistem za hlađenje.

U odnosu na motorna vozila kod kojih je zbog večih brzina kretanja prisutna i
aerodinamička buka i buka koja nastaje kotrljanjem pneumatika, taj nivo buke kod traktora je
zanemarljiv zbog same primene i podloge po kojoj se traktori eksploatišu, pri relativno malim
brzinama (kretanje deformabilnog točka po deformabilnoj podlozi). Međutim pri primeni
traktora u transportu na asfaltnim putevima (kretanje deformabilnog točka po tvrdoj podlozi) i u
okvirnim brzinama u zavisnosti od tipa traktora od 25-40 km/h, taj uticaj može biti značajniji,
pre svega zbog poznatog dezena pneumatika, koji je projektovan za ostvarenje što većih vučnih
sila, a ne smanjenja buke kotrljanja.

Opšti stav i rešavanja problema buke kod traktora: pri koncipiranju buke traktora,
pre svega treba poći od glavnog uzročnika, a to je motor koji svojim radom glavni uzročnik buke
i vibracije. Razmatranjem mogućnosti poboljšanja postojećih i uvođenjem novih sistema u cilju
smanjenja zvučne snage dizel motara mogu se obuhvatiti sledeći sistemi i komponente: korito,
glava, blok, usisni i izduvni sistem, poklopci, razvod ventila i razvod motora, proces sagorevanja
i ubrizgavanja, udari i zazori. Delovanjem na sve ili pojedinačne sisteme i komponente sa
aspekta akustike, zvučna snaga motora može se smanjiti i do 10-15% u odnosu na prethodni
nivo.
Akustična zaštita kabine. Što se tiče načina i mesta zaštite je sasvim jasna, ali sa aspekta
akustičnih materijala i njihovog oblaganja, adekvatnim plastičnim ili sličnim materijalima je
dosta neizvesna, pre svega zbog neposredovanja domaćih kvalitetnih materijala i teškoća
proizvođača plastičnih materijala zbog ekonomske opravdanosti ulaska u izradu novih alata. U
pogledu dizajna kabine i kapotaže traktora, moguća je primena vibro-akustičnih materijala i
drugih rešenja sa aspekta mogućnosti smanjenja buke.

Buka kod motora traktora 4

 4. Metode merenja buke kod traktora

Metode merenja buke traktora uglavnom se definiše Pravilnicima OECD-a, po kojima se

i vrši homologacija traktora, čije su direktive privaćene i u našoj zemlji. Spoljna buka se meri
prema standardu JUS. M. L2: 106/92, Direktiva 74/ 151 EEC za poljoprivredne i šumarske
traktore, po tačno definisanim uslovima u kretanju i stacionarnim uslovima.
3
U kretanju, buka se meri na udaljenosti od 7,5m u rasponu od 20m, pri 4 maksimalne
brzine koju traktor razvija u poslednjem stepenu prenosa, namenjenom za kretanje po drumu. Po
istom standard meri se buka u stacionarnim uslovima (ne zahteva se po standard za atestiranje
3
traktora), na udaljenosti 7m, visini mikrofona1,2m od tla sa brojem obrtaja 4 pri maksimalnoj
snazi prema deklaraciji proizvođača. Mikrofon se postavlja po standard u odnosu na referentnu
tačku sedišta, a buka se meri pri nominalnom broju obrtaja u tom stepenu prenosa kojem traktor
km
razvija najbližu agrotehničku brzinu od 7,25 h .

Slika 2: Merenje buke pri kretanju traktora

Merenje se vrši u 10 prolaza traktora u jednom i 10 prolaza u drugom smeru, svim

stepenima prenosa i u radu sa različitim oruđima, te se uzima najveća izmerena vrednost
buke. Uslovi za merenje spoljne buke je da maksimalna dozvoljena brzina vetra iznosi 3
m
.
s

Buka kod motora traktora 5

 Merni lanac

Danas je u upotrebi veoma širok diapazon mernih instrumenata namenjenih za merenje

parametara buke u amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom domenu. Iako merni instrumenti
mogu ti po prorodi veoma različiti (analogni, digitalni ili zasnovani na softverskom rešenju), u
suštini se svaki merni sistem sastoji od nekoliko osnovnih elemenata.

Slika 3: Osnovni elementi mernog lanca

U zavisnosti od strukture, pre svega sistema za analizu, instrumenti se mogu podeliti u tri
grupe:

 Instrumenti za određivanje ukupnog nivoa buke, gde sistem za analizu signala sadrži
težinske krive i detektor signala
 Instrumenti za frekvencijsku analizu signala, gde sistem za analizu signala sadrži skup
filter za filtriranje ulaznog signala i detektor signala
 Kombinacija već navedenih tipova instrumenata

Osnovni elementi mernog lanca:

 Pretvarač, sa zadatkom da pretvara zvučne oscilacije izazvane dejstvom zvučnih talasa u

električni signal
 Predpojačavač, sa zadatkom da pojača električni signal relativno male amplitude koji se
dobija na izlazu pretvarača. Predpojačavač ima podesivo pojačanje čime se omogućava
pokrivanje širokog dinamičkog opsega
 Sistem težinskih krivih, sa zadatkom da ponderišu signal u frekvencijskom domenu
čime se dobija trenutni nivo signala
 Skup filtera, namenjenih za analizu signala u frekvencijskom domenu. Kao rezultat
frekvencijske analize dobija se frekvencijski spektar analiziranog signala
 Detektor, sa zadatkom određivanja energetsski srednje vrednosti signala, odnosno
signala koji je proporcionalan efektivnoj vrednosti zvičnog signala
 Rezultat merenja i analiza buke, može biti prikazan na samom ekranu instrumenta ili
nekom drugom izlaznom uređaju (štampač)

Buka kod motora traktora 6

 5. Instrumenti za merenje buke
Instrumente za merenje i analizu zvuka i buke su pre svega prilagođeni mnogim tipovima
merenja. Jednostavnost i intuitivnost korisničkog interfejsa omogućavaju da se merenja izvrše
brzo i lako. Počinje se sa merenjem bez nepotrebnog lutanja po menijima i kliktanjima, a
autonomija uređaja je izuzetna.

Svi instrumenti su integracioni merači nivoa zvuka (integracioni fonometri) i veličinu

koju mere ovi instrumenti je, između ostalog, ekvivalentni neprekidni A-ponderisani nivo
zvučnog pritiska (LAeq), što je ujedno i osnovna veličina, na osnovu koje se izmereni rezultati
mogu prezentovati (prema JUS ISO 1996-1:2002).

LAeq ima istu efektivnu vrednost zvučnog pritiska kao zvuk koji se analizira, a čiji nivo
varira sa vremenom. Drugačije se zove još i prosečni nivo zvuka u određenom vremenskom
intervalu.

Slika 4: Merači buke (trcpro)

DUO inteligentno praćenje buke je potpuno mudularan sistem, DUO omogućava

korisnicima potpunu slobodu i mogućnost nadogradnje sa fonometra na stanicu za monitoring,
bez potrebe za menjanjem opreme.

Buka kod motora traktora 7

 Vizuelno, DUO ostaje isti: metalno kućište omogućava brzu i sigurnu ugradnju, gumeni
delovi omogućavaju lakše rukovanje, ekran je potpuno čitljiv i na direktnom suncu, kvalitetan
finiš. Inovacije koje donosi DUO su: prvi na svetu, vodootporni mikrofon, vodootporno kućište,
integrisan GPS i Wi-Fi/3G bežično povezivanje, koje je značajno zbog kontrole uređaja na
daljinu. DUO ima CEI-61672 Class-1 sertifikaciju (za dva referentna pravca 0° i 90°) od
laboratorija LNE (Francuska), PTB (Nemačka) i METAS (Švajcarska).

Slika 5: Različite vrste merača buke

Buka kod motora traktora 8

 6. Mogućnost smanjenja buke dizel motora traktora
Dizel motor

Kod svih mobilnih mašina motor predstavlja glavni izvor zvučnih i vibracionih talasa, pa
pri rešavanju problema buke traktora, njemu se mora posvetiti najveća pažnja. U cilju smanjenja
pobude i emitovanja buke, poznato je da motor predstavlja više pobudni izvor buke i vibracija,
čiji sklopovi i pomoćni agregati generišu energiju talasnog kretanja, putem:

 Delovanja mehaničkih sila procesa sagorevanja, neuravnoteženih inercijainih sila,

promenljivosti obrtnog momenta, sila izazvanih neujednačenošću radnog procesa i dr.

 Iniciranih udara unutar konstrukcionih zazora (klipni sklop, klipni mehanizam, ventilski
razvod, ležajevi kolenastog vratila i dr.)

 Pobuda koje se iniciraju radom pojedinih podsklopova i komponenta (PVP, razvod

motora, pumpe za vodu i ulje, ventilator, usisni i izduvni sistem, alternator i dr.).

To su glavni uzorci, koji radom motora stvaraju energiju (sudarima, klizanjem,

kotrljanjem, vrtložnim strujanjem i drugim složenim dinamičkim procesima), koja se u izvesnoj
meri absorbuje u strukturi motora, pri čemu se jedan deo energije pretvara u zvučne talase, drugi
deo se emituje u okolinu, a treći pobuđuje modaine (sopstvene) vibracije delova koji iniciraju
sekundarne zvučne talase. Iz izloženog se vidi, da je prevashodno neophodno sprovesti određene
akcije na motoru u cilju smanjenja opšteg nivoa buke, traktora, kako bi se zadovoljile granice
nivoa buke, a time poboljšala i komfornost rukovaoca.

Slika 3: Izvori buke na motoru SUS

Buka kod motora traktora 9

 Proces sagorevanja

Imajući u vidu princip rada dizel motora u cilju smanjenja buke potrebno je obezbediti
minimalnu vrednost porasta pritiska pri procesu sagorevanja, zbog većih stepena kompresije,
pritiska i temparature u radnim procesima. Nakon perioda pritajenog sagorvanja pripremljene
smeše goriva i naglog porasta pritiska, prelaz iz kompresione u liniju sagorevanja je
diskuntiounalan, pa se impuls preko pritiska koji može da apsorbuje promena zapreminepretvara
u primarne zvučne talase. Znači poboljšanje procesa sagorevanja u znatnoj meri može doprineti
smanjenju buke. Stvaranje kompaktnije smeše goriva iravnomernije raspršivanje u prostoru za
sagorevanje može se postići visokim pritiscima ubrizgavanja, povećanim brojem i smanjenim
prečniciam otvora na brizgaljkama i dr.

Primena relativno novog sistema ubrizgavanja goriva "COMMON RAIL" omogućio bi

ispunjenje većeg broja navedenih zahteva. Na taj način bi se uticalo na smanjenje perioda
pritajenog, a naročito neregulisanog sagorevanja. Pored navedenih faktora na nivo buke utiče i
veličina cetanskog broja, poželjno je da on bude što veći, kako bi paljenje smeše što pre
nastalo. Kod motona sa vihornom komorom veoma bitno je vrtloženje i temparatura vazduha,
čijim optimiranjem se postiže skraćenje pritajenog sagorevanja. Veoma povoljno rešenje je
primena "trovrtložnog" ustrujavanja vazduha u komoru. Kod motona sa direktnim
ubrizgavanjem u periodu neregulisanog pritiska dolazi do nagle promene pritiska koja
karakteriše rad motora povećanom bukom, dok kod motora sa ubrizgavanjem goriva na zid
komore, gorivo postepeno isparava tako da ne dolazi u tolikoj meri do nagomilavanja goriva,
pa je porast pritiska re1ativnoo blag i udarno opterećenje je slabijeg inteziteta.

Klipni mehanizam

Kod svih konstrukcionih zazora veoma bitna stavka, sa aspekta nivoa buke je
zadovoljenje tolerantnih mera.Kod klipnog sklopa na pojavu udara pored zazora utiče i normalna
sila koja je promenijivog smera i inteziteta u funkciji ugla kolenastog vratila. Intezitet udara se
može smanjtiti redukcijom otklona klipnjače (smanjenjem ugla p i povećanjem dužine "I"
klipnjače) i pomeranjem ose osovinice od ose klipa za oko 2 do 4% od prečnika cilindra na
stranu naleganja klipa, odnosnoo u smeru normalne sile za vreme procesa ekspanzije. Takvo
rešenje omogućava pravilniji hod klipa i povoljnije podmazivanje klipa u cilindru, čime se
smanjuje i intezitet udara normalne sile o zidove košuljica cilindra, odnosno pobude buke.
Svojim vibriranjem u vertikalnom i horizantalnom pravcu, kolenasto vratilo može biti značajni
inicijator buke. Da bi se ta virbriranja smanjila jedna od mogućnosti je povećanje krutosti (veća
37 debljina ramena), korišćenje specijalnih prigušivača udara u vidu elastičnih diskova, primena
specijalnim akustičkih arsorbera na radilici i dr.

Blok, korito i glava motora

Ovi delovi motora mogu biti zanačajni prenosnici primame i pobuđivači sekundarne
zvučne energije. S obzirom da se u tim delovima generišu razni vidovi pobuda, o kojima je bilo
reči, čija se energija prenosi na masu celokupne zapremine inicirajući pojavu sekundarnih
zvučnih talasa. Za takve delove veoma je bitno definisati dinamičko ponašanje u različitim
uslovima i mestima pobuđivanja i odziva, čime bi se dobila potpunija slika modainih aktivnosti u

Buka kod motora traktora 10

zavisnost od slobodnih oscilacija i njihove učestanosti. Na taj način, naprimer, mogu se utvrditi
kritična mesta ili zone na pojedinim površinama delova, koje navode na potrebu za izvesnim
izmenama, (povećanje krutosti, poboljšanje i primena drugih adekavtnijih materijala, primena
elastičnog oslanjanja i vezivanja prateće opreme i dr.). Danas u svetu je sve veća primena
kompozitnih materijala za korita motora, ali uglavnom kod motora za putnička vozila, dok kod
traktora sa samonosećom konstrukcijom ta primena je praktično nemoguća. Takva izvođenja
imaju bolja apsorbovana prigušenja i uz korišćenje specijalnih sendvič materijala i različitih
premaz materijala može se postići znatno prigušenje buke u zoni korita motora.

Ventilski razvod i razvod motora

Mogućnost u cilju prigušenja buke koja se iniciraju od ventilskog razvoda i razvoda

motora, baziraju se pre svega na adekavtnoj izradi samih poklopaca od prigušnih materijala i
načina njihovog pričvršćenja za blok, odnosno glavu motora. Poklopci razvoda motora mogu se
koristiti od silikonske gume sa obodom od aluminijuma ili od plastičnih i kompozitnih
materijala. Slična primena može biti i kod poklopca razvoda motora. Primenom elastičnih veza
poklopaca može se samnjiti nivo kritičnih učestanosti, a time i emisija buke.

Slika 4: Detaljan prikaz izvora buke na motora

Buka kod motora traktora 11

 7. Rešenja za smanjenje buke motora

Kod svih mobilnih sistema, primarni izvor buke je agregat koji je svojim
funkcionisanjem i kod traktora glavni inicijator buke i vibracija. Zbog toga je neophodno pri
koncipiranju buke traktora, pre svega poći od glavnog uzročnika, motora.

Mogućnosti poboljšanja postojećih i uvođenja novih sistema u cilju smanjenja zvučne

snage dizel motora sumiranjem se mogu, kao što je razmatrano, obuhvatiti sledeći sistemi i
komponente: korito, blok, glava, usisni i izduvni sistem, razvod ventila i razvod motra, proces
sagorevanja i ubrizgavanja itd. Delovanjem na sve ili pojedine sisteme i komponente sa aspekta
akistike, zvučna snaga dizel motra može se smanjiti i do 10-15% u odnosu na prethodni nivo.

Emisija buke od procesa sagorevanja najviše zavisi od pritiska smeše ostvarene u cilindru
motora, odnosno od količine i načina dovoda goriva u toku ciklusa. Povećanjem ugla
predubrizgavanja brzina porasta pritiska raste zbog dužeg trajanja pritajenog sagorevanja.
Snižavanjem novia emisije buke od procesa sagorevanja ostvaruje se smanjenjem perioda
predubrizgavanja goriva, smanjenjem opterećenja motora. Međutim, eliminisanjem jedne
nepogodnosti motra na ovaj način često proizvodi drugu. Smanjenjem pritiska sagorevanja u
cilindru motora koje se ostvaruje izbegavanjem primene direktonog ubrizgavanja goriva dovodi
do porasta dimljivosti.

Nivo buke motora može značajno da se snizi smanjenjem stepena kompresije, smanjenje
broja obrtaja radilice, boljim raspršivanjem goriva u cilindru, ubrizgavanjem goriva. Snižavanje
strukturne buke motora vrši se oblaganjem pojedinih zidova motorskog prostora materijalima za
izolaciju, apsorbciju buke i prigušenje vibracija. Konstrukciona rešenja koja se najčešće
primenjuju vrlo su jednopstavna. Primenjeni materijali za izolaciju opsorbciju buke su
standardni artikli koji se koriste u automobilskoj industriji.

Buka kod motora traktora 12

 8. Literatura

1) ‟Buka i vibracije – fizički zagađivači i poremećaji radne i životne sredine‟, Rade

Biočanin, Branka Amidžić

2) ‟Opšti pristup rešavanju problematike buke traktora‟, P.Petrović

3) ‟Zaštita od buke i vibracija‟, Miodrag Grubiša

4) ‟Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini‟, Službeni glasnik RS, broj 54/92

5) www.trcpro.rs

6) www.tagor-instrumenti.com

7) www.metroteh.rs

8) www.rms.rs

Buka kod motora traktora 13