Seminarski rad iz predmeta

medicina rada

tema: Efekti buke na zdravlje

mentor:
Prof. dr Jovica Jovanović
student:
Milica Stamenković 14203 M5

Niš, maj 2019.

 Sadržaj

1. UVOD ................................................................................................................................. 3
2. Zvuk .................................................................................................................................... 4
2.2. Registrovanje zvuka ........................................................................................................ 4
3. Buka .................................................................................................................................... 5
3.1.Izvori buke........................................................................................................................ 6
4. Efekti buke na zdravlje ....................................................................................................... 7
4.1. Auditivni efekti buke na zdravlje .................................................................................... 7
4.2.Ekstraauditivni efekti buke............................................................................................... 8
5. Ocena radne sposobnosti .................................................................................................. 10
5.2.Kriterijumi da se oštećenje sluha prizna za profesionalno oboljenje ............................. 10
6. Zaštita od buke.................................................................................................................. 11
6.1. Medicinske mere zaštite ................................................................................................ 11
6.2.Zakonodavno administrativne mere ............................................................................... 12
7. ZAKLJUČAK ................................................................................................................... 13
8. Literatura .......................................................................................................................... 14
 1. UVOD

Iako zvuči neverovatno, buka je jedan od najvećih zagađivača okoline. Smatra se da

oko 80 miliona Evropljana živi u područjima gde nivo buke prelazi preporučene vrednosti.
Buka je svaki neželjeni zvuk koji višestruko ugrožava ljudsko zdravlje i sluh. Radi se o svakom
zvuku koji prekoračuje najviše dopuštene nivoe s obzirom na vreme i mesto nastanka u sredini
u kojoj ljudi rade i borave. Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloženi, okolinska, buka
boravišnih prostora i radnih prostora, jedan je od najvećih problema ljudi, posebno u gradskim
područjima.

Od rođenja smo izloženi buci, počev od one koja se smatra normalnom, kao što je šum
lišća u šumi (20 decibela), ili tihi glas (40 dB), TV koji nije preglasan (60 dB), ali i buci poput
udara groma (120 dB), ili uličnog saobraćaja (90 dB), koji predstavljaju akustičku traumu, jer
im intenzitet prelazi 80 dB.

Dugotrajno izlaganje buci od preko 80 dB može da izazove oštećenje sluha, a u

ugroženu grupu spadaju industrijski radnici, izloženi šumu različitih mašina i uređaja. Ova
vrsta buke se još naziva i „bela buka”, jer sadrži širok zvučni spektar, za razliku od takozvane
„komunalne” buke, prisutne u urbanim sredinama.
 2. Zvuk

Zvuk je sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja. Javlja se kao
pratilac mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama
ljudskog života. Zvuk spada u fizičke veličine, i praktično predstavlja mehanički talas koji
nastaje oscilovanjem nekog izvora, pri čemu se u okolini tog izvora menja pritisak sredine.
Promena tog pritiska omogućava da se zvučni talas širi u prostoru.

Primarni prijemnik zvučnih signala je ljudsko uho. Čovek sluhom dobija 86% svih
infromacija. Ljudsko uvo čuje zvuk u rasponu od 16 Hz do 20 kHz. Zvuk frekvencije niže
od 16 Hz naziva se infrazvuk, a zvuk frekvencije više od 20 kHz je ultrazvuk.

U savremenim društvima zvuk nas često uznemirava: mnogi zvuci su neprijatni ili
neželjeni. Svaki neželjen ili štetan zvuk naziva se buka.

Karatkeristike zvuka su izvor zvuka, zvučni talasi (longitudinalni i transferzalni), brzina

prostiranja zvučnih talasa, zvučna energija (Džul), zvučna snaga (Watt), intezitet zvuka
(w/m2), zvučno polje (slobodno i difuzno), zvučni pritisak (Paskal), subjektivne veličine
zvuka (glasnost (son), nivoi glasnosti (fon), nivoi buke (Decibel A)).

2.2. Registrovanje zvuka

Zvuk ili buka su vid mahaničke energije koja vrši pritisak na bubnu opnu koja zato
počinje da osciluje. Oscilacije bubne opne prenose se preko slušnih košćica u srednjem uhu do
Foramena ovale čija mambrana takođe počinje da osciluje u istom ritmu. Pokreti membrane
ovale izazivaju pokretanje peri i endolinfe u koštanom i membranoznom delu Labirinta
unutrašnjeg uha. Labirint ima tri kanalića Skala vestibuli, medija i timpani. Izmeđi skale
vestibuli i medije nalazi se Membrana vestibuli, a između skale medije i timpani nalazi se
Bazilarna membrana na kojoj leži Kortijev organ. Bazilarna membrana Kortijevog organa je
sastavljena od 2000 niti, koje su zategnute, elastične i nejednake dužine pa zato mogu da
osciluju u različitim frekfencijama. Kratke niti koje su lokalizovane u samoj bazi kohleje
osciluju pri vrlo visokim frekfencijama, dok one duže koje su pri vrhu kohleje osciluju pri
niskim frekfencijama. Sam Kortijev organ koji leži na površini bazilarne membrane sastavljen
je od tri reda spoljašnjih i jednog reda unutrašnjih treptastih ćelija koje predstavljaju receptorne
ćelje. Baze ovih receptornih ćelija opletene su mrežom završetaka slušnog nerva koji vodi do
odgovarajućeg centra u CNS-u.

Prilikom pokreta perilinfe dolazi do savijanja bazalne membrane i nadražaja

neurosenzornih ćelija Kortijevog organa odnosno do pretvaranja mehaničke energije zvučnih
talasa u bioelektrični potencijal koji preko slušnog nerva ide do produžene moždine, a odatle
do centra za sluh u temporalnom delu kore velikog mozga gde se vrši definitivna analiza zvuka.
Nervna vlakna Kortijevog organa komuniciraju i sa vestibularnim aparatom čime se postiže
prostorna orjentacija i lokalizacija izvora zvuka

3. Buka

Buka je neprijatan i neželjan zvuk. Ona negativno utiče na zdravlje ljudi, oštećuje sluh,
utiče na mentalno zdravlje, izaziva kardiovaskularne i druge poremećaje, remeti imuni odgovor
organizma.

Merenja buke se vrše bukomerima, uređajima koji analiziraju amplitudu i frekvenciju,

odnosno spektar zvuka, tj.parametre koji utiču na subjektivni doživljaj buke. Ljudsko uvo
registruje zvučne nadražaje u velikom obimu zvučnih pritisaka, pri čemu se uvo ne ponaša kao
linearni provodnik zvučnih nadražaja. Zato je za merenje i upoređivanje nivoa buke uveden
logaritamski odnos vrednosti ispitivanog i referentnog zvučnog pritiska, koji nivo zvučnog
pritiska izražava u decibelima (dB). S obzirom na to da se nivoi zvučnog pritiska razlikuju od
subjektivnog doživljavanja buke, primenom korektivnih filtera u bukomerima dobijaju se
vrednovani nivoi zvučnog pritiska, koji odgovaraju reagovanju slušnog organa na zvuk
3.1.Izvori buke

Buka u čovekovom okruženju postoji kako u radnoj, tako i u životnoj sredini. Uslove
rada definiše posebna zakonska regulativa koja predviđa specifične mere zaštite, kako od
ostalih štetnosti tako i od buke. Buka u životnoj sredini je posebna oblast, i sa njom smo suočeni
čak i pre rođenja, još dok smo u maminom stomaku.

Buka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove – komunalna buka, definiše se
kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u čovekovom okruženju.

Glavni izvori komunalne buke koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju

uključuju izvore buke kako na otvorenom, tako i izvore buke u zatvorenom prostoru.

Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:

 *Saobraćaj (drumski, železnički i avionski);
 *Građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova;
 *Industrija;
 *Mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.);
 *Mašine i vozila za komunalno održavanje;
 *Sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi;

Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:

 *Kućni aparati (usisivač, fen za kosu, veš mašina i sl.);
 *Ventilacioni sistemi i klima uređaji, pumpne stanice, trafostanice;
 *Uređaji za muzičku reprodukciju;
 *Žurke, proslave, ostale ljudske aktivnosti
 4. Efekti buke na zdravlje

Efekti buke na zdravlje mogu biti auditivni i ekstraauditivni. Činioci koji pospešuju
nastanak akustičnih trauma:
1. INTENZITET BUKE - Buka većeg intenziteta dovodi do bržeg oštećenja sluha;
2. DUŽINA EKSPOZICIJE - Povećanjem dužine ekspozicije povećava se i stepen
oštećenja;
3. SPEKTAR BUKE - Visokofrekventna buka brže dovodi do oštećenja od
niskofrekfentne;
4. KARAKTER BUKE - Stalnost i isprekidanost buke, vremenska promenjivost i
usmerenost buke su faktori koji utiču na veličinu i progresiju oštećenja sluha;
5. INDIVIDUALNA OSETLJIVOST - Neke osobe su osetljivije na buku i kod njih brže
dolazi do nastanka i progresije oštećenja sluha;
6. GODINE STAROSTI - Mlađi ljudi su otporniji na dejstvo buke od starijih;
7. USLOVI RADA - Rad na otvorenom prostoru je manje rizičan u odnosu na rad u
zatvorenoj prostoriji, gde je usled refleksije zvuka oštećenje sluha veće;
8. PRISUSTVO DRUGIH ŠTETNOSTI - Potvrđeno je sinergično dejstvo vibracije i buke
i njihov kumulativni efekat;
9. UPOTREBA OTOTOKSIČNIH LEKOVA I SREDSTAVA;
10. PRETHODNE AFEKCIJE SLUHA I VIRUSNE INFEKCIJE;
11. STANJE VASKULARNOG SISTEMA I VASKULARIZACIJA UNUTRAŠNJEG
UVA ;
12. STANJE NEUROVEGETATIVNOG SISTEMA;
UZIMANJE ALKOHOLA, DUVANA I KOFEINA .

4.1. Auditivni efekti buke na zdravlje

Akutne traume nastaju usled dejstva buka velikog intenziteta (npr. pri eksplozijama), koja
može za kratko vreme da izazove ozbiljne patološke promene kao što su:
 PROVALA BUBNE OPNE
 KIDANJE VEZA IZMEĐU SLUŠNIH KOŠĆICA
 OŠTEĆENJA SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA
 Hronične traume se javljaju se kod radnika koji su izloženi štetnom dejstvu buke nižeg
nivoa (preko 90 dB) u toku osmočasovnog radnog vremena, tokom dužeg perioda ekspozicije
kao što je industriska buka. Industriska buka je najčešći uzrik profesionalne nagluvosti i
gluvoće. Povećana ekspozicija postoji u rudnicima, železarama, avijaciji i brodogradnji,
metaloprerađivačkoj industriji, industriji oružja, tekstilna industrija, građevinarstvo,
kamenolomima;
Prag sluha osobe sa očuvanim sluhom je u području od 0 - 25 dB zvučnog pritiska. Nagluve
osobe imaju prag sluha između 29 i 93 dB, a potpuna gluvoća postoji ako je prag čujnosti iznad
93 decibela. Pomak praga čujnosti dešava se pri dužem izlaganju buci od oko 80 dB. Nagluvost
može biti sprovodna - konduktivna, zbog patoloških promena sprovodnog dela uva (spoljašnje
uvo i deo srednjeg uva) i perceptivna u slučaju oštećenja unutrašnjeg uva (senzorna nagluvost)
ili oštećenja neuralnog puta između unutrašnjeg uva i mozga (neuralna nagluvost). Oštećenje
sluha može biti centralno zbog patoloških promena u centralnom nervnom sistemu. Ozbiljnost
oštećenja sluha zavisi od intenziteta i trajanja delovanja buke. Buka u okruženju jačine 70 dB
i manje kod većine ljudi ne izaziva oštećenje sluha. Ali, neke bučne rekreativne i slične
delatnosti (rad motornom testerom, lov, preglasna muzika, motocikli, zvučne igračke) mogu
zbog jake isprekidane ili udarne buke izazivati auditivno dejstvo - češće privremeno pomeranje
praga čujnosti, nego trajni gubitak sluha. Prvi znak oštećenja sluha su smetnje registrovanja
visokih tonova, npr. ne čuje se cvrkut ptica, otežana je komunikacija mobilnim telefonom i
otežano je razumevanje normalnoga govora uz nizak nivo pozadinske buke. Ako se oštećenje
sluha nastavlja, ne prepoznaju se ni srednji ni niži tonovi, otežano je sporazumevanje govorom,
učenje, praćenje radio i televizijskog programa, koncentracija, odmor i san. Glavni auditivni
simptomi su zaglušenost, šum, zvonjava u ušima (tinnitus), neprijatan bol, gubitak sluha i
vrtoglavica. Ljudsko uvo ne može dugo da podnosi preveliku buku. Iako simptomi često
spontano nestaju, deo čulnih ćelija unutrašnjeg uva može biti nepovratno uništen. Regeneracija
ćelija moguća je unutar 48 sati nakon prekida izloženosti jakoj buci. Kod trajne izloženosti
intenzivnoj buci dolazi do delimičnog ili potpunog gubitka sluha. Iznenadna oštećenja jakom
bukom su hitna stanja koja zahtevaju bolničko lečenje.

4.2.Ekstraauditivni efekti buke

Zvučni impulsi nastali i unutršnjem uvu prenose se do centra čula sluha u CNS-u. Posredstvom
retikularne formacije nastali nadražaj se proširuje i na druge delove CNS-a, kao što su centar
za vid, centar pojedinih pokreta, centar za KVS i cetri za unutrašnje organe i sisteme itd. Ovim
se mogu obajsniti i brojni ekstraauditivni efekti buke na organizam. Ovi poremećaji izraz su
fiziološke reakcije na stres. Buka od 60 do 70 dB može indirektno da utiče na endokrini sistem
i simpatički deo autonomnog nervnog sistema i da potstiče izlučivanje stresogenih hormona.
Raste nivo holesterola i triglicerida u krvi i krvni pritisak. Većina efekata buke (smetnje
kardiovaskularnog, digestivnog i imunološkog sistema, smanjenje pažnje i pamćenja, suženje
vidnog polja) kratkotrajna je i prolazna. Ali, zdravstvene smetnje mogu preći i u hronične kao
što su nesanica, povišen krvni pritisak, poremećaj apetita i seksualne funkcije, nervoza i
depresija. Kod dece se zapažaju poremećaji koncentracije i pamćenja. Posebno se naglašava
važnost uklanjanja buke pri intelektualnom radu. Dugotrajna izloženost buci dovodi do
spomenutih zdravstvenih smetnji ili pogoršava postojeće hronične bolesti.
Dejstvo na kardiovaskularni sistem
POVEĆANJE KRVNOG PRITISKA -Objašnjava se povećanje tronusa simpatikusa što dovodi
do spazma arteriola i porasta krvnog pritiska; POVEĆANJE SRČANE FREKVENCE,
KONTRAKTILNOSTI I KORONARNOG PROTOKA - Objašnjava se pojačanom β-
adrenergičkom aktivnošću simpatikusa i istezanja zidova desnih pretkomora; POVEĆANJE
RIZIKA ZA NASTANAK ATEROSKLEROZE I KORONARNE BOLESTI - Zbog povečanja
holesterola, trigliceridai i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina, gliko i
mineralokortikoida izazvane stimulacijom β receptore u masnom tkivu (pojačana lipoliza;
ISHEMIJA MIOKARDA; VAZOKONSTRIKCIJA PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA
Dejstvo na nervni sistem
POREMEĆAJ BIOELEKTRIČNIH POTENCIJALA MOŽDANIH ĆELIJA (EEG-promene);
RAZDRAŽLJIVOST, NEVOLJNOST, ANKSIOZNOST I OSEĆAJ NESIGURNOSTI;
NARUŠAVANJE PSIHOMOTORNE RAVNOTEŽE (Dovodi do povećanja broja grešaka pri
radu); OŠTEĆENJE MENTALNIH FUNKCIJA; SMANJENJE PRECIZNOSTI I
KOORDINACIJE POKRETA; VRTOGLAVICA I GUBITAK RAVNOTEŽE.
Dejstvo na čulo vida (Usled razdraženja talamusa i retikularne formacije kao i zbog spazma
ogranka arterije centralis retine): SLABIJE RASPOZNAVANJE BOJA; SUŽENJE VIDNOG
POLJA; DILATACIJA ZENICA; SMANJENJE SPOSOBNOSTI VIĐENJA U MRAKU;
SMANJENJE SVETLOSNE OSETLJIVOSTI; POJAVA RELJEFNOG VIĐENJA.
Dejstvo na endokrini sistem
POVEĆANO LUČENJE HORMONA NADBUBREGA (kortizola, adrenalina i
noradrenalina); POVEĆANO LUČENJE TIROKSINA; POJAVA INTOLERANCIJE NA
GLUKOZU.
Dejstvo na reproduktivni sistem
RAĐANJE NOVOROĐENČADI SA MANJOM TELESNOM TEŽINOM; ČEŠĆI
SPONTANI POBAČAJI – naročito ako je buka udružena sa vibracijama; DISMENOREIČNE
TEGOBE.
Dejstvo na gastrointestinalni trakt
PILOROSPAZAM; POREMEĆAJ LUČENJA ŽELUDAČNE KISELINE; ČEŠĆA POJAVA
ČIRA NA 12- TOPALAČNOM CREVU.
Promene u krvnoj slici
 POVEĆANJE LEUKOCITA;
 POVEĆANJE LIMFOCITA;
 POVEĆANJE NEUTROFILA;
 POVEĆANJE TRANSAMINAZA;
 POVEĆANJE FOSFATAZA;
 POVEĆANJE HOLESTEROLA, TGL I LDL.
 5. Ocena radne sposobnosti

Osobe kod kojih postoji individualna preoseljivost na buku, kod kojih postoji oštećenje
sluha preko 30% po Fovleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi
od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta) - Takve osobe nisu
sposobni da rade u bučnoj sredini; Osobe starije od 40 godina sa teškom redukcijom sluha
relativno lako i brzo se adaptiraju na novonastali hendikep (zahvaljujući svom iskustrvu i
godinama) pa promena radnog mesta ima skromne rezultate; Mladi radnici sa teškim
oštećenjem sluha teško se adaptiraju na novonastalu situaciju, pa je promena radnog mesta
najadekvatnije rešenje i daje dobre rezultate; Jednostrano oštećenje sluha bitno umanjuje radnu
sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna orjentacija na zvučne pojave; Potpuno gluve
osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole
ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje konpenzuje;
Potpuno gluve osobe mogu se zapošljavati na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija
jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci.

5.2.Kriterijumi da se oštećenje sluha prizna za profesionalno

oboljenje

1. Da je radnik duže vreme obavljao poslove ili se nalazio na radnim mestima na kojima
dolazi u kontakt sa bukom iznad dozvoljenih nivoa;
2. Da postoji obostrano perceptivno oštećenje sluha više od 30% po Fowler Sabineovoj
skali, potvrđeno pregledom specijaliste otorinolaringologa;
3. 3. Da postoji medicinska dokumentacija koja isključuje: zapaljenja ušiju, uzimanje
ototoksičnih lekova i traume glave uz normalan audiogram pre zapošljavanja. (U
nedostatku nultog audiograma, čulo sluha se smatra očuvanim u momentu
zapošljavanja);
4. Karakterističan audigram (bilateralno, simetrično oštećenje, karakterističan skotom na
4000 Hz, perceptivno oštećenje).
 6. Zaštita od buke

ZAŠTITA NA IZVORU ZVUKA

 SMANJENJE POBUDNIH SILA: Smanjenje sile udara i sile trenja;Ugradnja
rezonatornih sistema;
 PRIGUŠENJE ELEMENTATA NA KOJE DELUJU POBUDNE SILE : Promena
frekfencija rezonatornog elementa promenom debljina ploča ili promenom njihove
mase; Povećanje elastičnih gubitaka ljepljenjem plastičnih materjala na rezonatorne
elemente;
 PROMENA REŽIMA RADA :Podrazumeva konstrukcione izmene tj.supstituciju
tehnološkog procesa npr. zamena klipnih motora turbinskim motorima, zamena
motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima itd;
 KOD ZVUČNIH IZVORA NA OTVORENOM PROSTORU: Postavljanje izvora
buke što dalje od mesta prijema zvuka; Primena akustički zaklona - Prirodni (brda,
šume, parkovi), ili veštački (građeni sa tom namenom); Primena zvučne izolacije pri
konstrukciji prozora i vrata;
 KOD ZVUČNIH IZVORA U ZATVORENOM PROSTORU : Postavljanje zvučnih
izvora u najniži deo zgrade - čime se postiže da tlo apsorbuje zvuk; Sprečavanje
prenošenja buke kroz instalacije unutar objekta; Izbor građevinskih elemenata za
zidove i međuspratne konstrukcije.

LIČNA SREDSTVA ZAŠTITE

Lična sredstva zaštite od buke imaju zadatak da smanje nivo buke ispod 85 dB, a da
istovremeno omoguće prenos najvažnijih govornih frekfencija, da što manje smetaju radniku
pri obavljanju posla i da neizazivaju neželjene efekte u vidu nelagodnosti, bola, svraba,
alergiskih i iritativnih reakcija. Dele se na:
• Okluziona - predviđena za spoljni ušni kanal;
• Opturaciona - koja naležu na predeo glave oko uva.
Za zaštitu od buke koriste se:
 Čepovi (od vate, staklene vune, fabrički);
 Naušnice;
 Zaštitne kacige;
 Zaštitna odela.

6.1. Medicinske mere zaštite

PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA

Ima za cilj otkrivanje osoba osetljivih na buku i njihovo usmeravanje na druga
zanimanja;Kontraidikacije za zapošljavanje na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci
visokog intenziteta su:
 Oboljenja uva sa mogućim oštećenjem sluha;
 Smanjena slušna osetljivost bez obzira na etiologiju
  Oštećenja labirinta;
 Otoskleroza;
 Oboljenja srednjeg i unutrašnjeg uva
 Postojeća nagluvost

PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI

 Prethodni pregledi
 Pri izboru kandidata koji treba da rade u buci treba ispitati njihovu eventualnu
individualnu preosetljivost na buku zašta postoje brojni Testovi zamora sluha
kojima se prati privremeno spuštanje praga sluha i vreme potrebno za oporavak
sluha (normalno se oporavak završi unutar dva sata od izlaganja buci);
 Audiogram je obavezan kako bi se tokom periodičnih pregleda poređenjem
audiograma odredio stepen napredovanja oštećenja sluha;
 Periodični pregledi
 Imaju za cilj praćenje stanja sluha. Kotrola sluha kod radnika izloženih buci
treba da se vrši u intervalima ne dužim od 6 meseci, a kod radnika koji su tek
počeli da rade i svakodnevno.
 Vanredni pregledi
 Obavljaju se nakon izlaganja buci visokog intenziteta ili nakon oboljenja
slušnog aparata koji mogu doprineti gubitku sluha.


6.2.Zakonodavno administrativne mere

 Pavilnikom su određeni normativi za zaštitu od buke, metode i uslovi merenja i analize

buke;
 Za zaštitu sluha od oštećenja bukom određena je granica od 86 dB(A;
 U većini zemalja maksimalno dozvoljeni nivo buke za osmočasovno radno vreme je do
90 dB(A);
 Za buku ispod 350 Hz gornja granica je 100 dB, a za buku od oko 4000 Hz gornja
granica je 80 dB;
 Ako postoji potreba sporazumevanja govorom na udaljenosti od 4 m dopušteni nivo je
50 dB(A);
 Ako je buka iznad 90 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 4 sata, a za buku intenziteta
115 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 7 min.
 7. ZAKLJUČAK

„Buka parališe mozak i ubija misli.“

Schopenhauer
 Rezultati višegodišnjih prospektivnih studija pokazuju da je oko 10% stanovništva
pojačano osetljivo na buku. Naročito su osetljiva deca mlađa od 6 godina i osobe starije
od 65 godina. Žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Na
individualnu osetljivost utiče i stanje neurovegetativnog i vaskularnog sistema,
pojedine virusne infekcije, upotreba alkohola, duvana i profesionalna izloženost
neurotoksičnim materijama.
 Buka se ubraja u stresogene faktore i utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja, jer
izaziva specifične i nespecifične efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma.
Ekstraauditivnim efektima komunalne buke danas se u svetu poklanja sve više pažnje
jer do sada sprovedena istraživanja pokazuju da ona otežava nastanak sna, čini san
površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, što se manifestuje
promenom raspoloženja, osećanjem umora, nevoljnošću, padom radne sposobnosti,
glavoboljom i pojačanom nervozom.
 Prevencija ja ključ zaštite od gubitka sluha. Potrebna je redovna kontrola osoba koje su
profesionalno izložene buci, ali i godišnja kontrola dece, tinejdžera,i starijih. Postoje
nekoliko načina da se smanji buka i njen uticaj na čoveka. Od čepića i naušnica, preko
zvučnih izolatora oko mesta u blizini auto-puteva, zvučnih izolacija zgrada i kuća, kao
i povećanje zelenih površina.
 8. Literatura

 ZAKON O ZAŠTITI OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI, "Sl. glasnik RS", br.

36/2009 i 88/2010, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Beograd 2010.;
 M. Aranđelović, J. Jovanović. Predavanja iz medicina rada prema usvojenom
planu i programu osnovnih studija (elektronski oblik); Materijal dostupan
studentima. 2006.;
 Environmental noise, (http://www.nonoise.org/library/envnoise/index.htm/);
 „Šta je zvuk, a šta buka?”, Nedeljnik Timočke krajne, decembar 2018.;
 „Noise Pollution Effects on the Human Body“, Gary Pressley, Sound Acoustic
Solution 2015.