УТИЦАЈ БУКЕ НА ЧОВЕКА

Марија Добривојевић IV2

ШТА ЈЕ БУКА?
 По дефиницији, бука је сваки нежељени звук. То значи да свака звучна појава
(зујање, шум, галама, лупа, говор и сл.) која омета рад или одмор представља
буку. Бука је, нарочито последњих деценија, један од основних узрока
комплексног оштећења здравља, нарочито у великим, густо насељеним
градовима. Некада се сматрало да је дејство буке ограничено на орган слуха, али
је данас на основу опсежних и систематских испитивања установљено да је њено
дејство много сложеније.
 Под одређеним условима и релативно тихи звуци могу да представљају буку, тако
да она садржи поред физичких и психолошке, тј. субјективне елементе. Оцена да
ли је неки звук бука или није, сасвим је субјективна: оно што је једном човеку
бука, то неком другом не мора бити, иако се ради о истом звуку. Њена основна
карактеристика је ометајући фактор који зависи од више величина: јачине,
расподеле тонова, ритма понављања и субјективне склоности особе . На пример,
музика која се изводи у дискотеци преко звучника, иако на присутне не делује као
нежељени звук, доводи непобитно до оштећења слуха у свим случајевима када се
прекорачи одређена граница звучног нивоа.(1)
 Слика 1. Слика 2.
 Главни извори буке у спољашњем простору су промет, индустрија,
грађевински и јавни радови, рекреација, спорт и забава, а у затвореном
боравишном простору извори буке су уз зграду везани сервисни уређаји,
кухињски апарати и бука из суседства.
 Нивои буке присутни у комуналној средини нису довољно високи да би
довели до оштећења слуха, али изазивају читав низ неаудитивних
ефеката. Нарочито су осетљива на буку мала деца од 6 година и особе
старије од 65 година, жене су нешто осетљивије од мушкараца у средњој
животној доби. Бука се убраја у стресогене факторе и утиче на поремећај
психосоматског здравља, јер изазива специфичне и неспецифичне ефекте,
као и сталне и привремене реакције организма.(1)
 Слика 3. Одговарајући нивои звукова из околине приказани у
децибелима(Db)
УТИЦАЈ БУКЕ НА ЗДРАВЉЕ
 У зависности од интензитета, спектра, ритма и времена трајања, бука, поред физиолошких
оштећења као што су хипертензија, тахикардија или оштећење слуха, утиче и на наше
ментално здравље, изазивајући несаницу, нервозу, раздражљивост, брзо замарање, недостатак
концентрације, поремећаје учења и друге симптоме
 Од рођења смо изложени буци, почев од оне која се сматра нормалном, као што је шум лишћа у
шуми (20 децибела), или тихи глас (40 Db), ТВ који није прегласан (60 Db), али и буци попут
удара грома (120 Db), или уличног саобраћаја (90 Db), који представљају акустичку трауму, јер
им интензитет прелази 80 Db.
 Дуготрајно излагање буци од преко 80 Db може да изазове оштећење слуха, а у угрожену групу
спадају индустријски радници, изложени шуму различитих машина и уређаја. Ова врста буке
се још назива и „бела бука”, јер садржи широк звучни спектар, за разлику од такозване
„комуналне” буке, присутне у урбаним срединама.
 Национални институт за професионалну безбедност и здравље Сједињених држава зато
препоручује да горња граница индустријске буке буде 85 Db, јер је од 28 милиона Американаца
са оштећеним слухом, више од девет милиона оштећење добило излажући се деловању
индустријске буке. Наменски антифони, односно „чепови” за уши који се стављају у спољни
слушни канал редукују буку за 15 до 30 Db, а обичан комад вате за седам Db.(2)
 Слика 4.
СТРЕС И ИНФАРКТ
 Хронична бука доводи и до стресних реакција, крвни притисак скаче, мења се
вредност липида (масти у крви), што доводи и до коронарних болести, које могу
бити предуслов за појаву инфаркта. Експерти са Универзитетског центра у
Берлину истраживали су преко 4.000 пацијената који су хоспитализовани са
знацима акутног инфаркта срца и открили да је 50 одсто мушкараца и 30 одсто
жена са овом дијагнозом било дуже време изложено буци.
 Вишак децибела коме смо свакодневно изложени не оштећује само наш слух, већ
неповољно делује на цео организам, па је присутно осећање нервозе као и
синдром хроничног умора. Због тога се бука с разлогом сматра специфичним
загађењем човекове средине, које негативно утиче на нас, тако што постајемо
раздражљиви и преосетљиви, лоше спавамо и ујутро се будимо уморни и
исцрпљени. Паметни телефон на ноћном сточићу, који се сваки час оглашава и
прекида нам сан, прегласна музика, односно дуготрајно слушање музике путем
слушалица, само су неке од нових навика које нам дефинитивно угрожавају
здравље, па много раније почињемо да губимо слух, него што се то догађало
нашим прецима.(2)
 ГУБЉЕЊЕ СЛУХА
 На пример, сматра се да изложеност од само једног минута гласном звуку рок концерта
представља ризик од неповратног оштећења слуха, што и није толико необично ако се зна да
се рок концерт према нивоу буке ставља у исти ред са употребом пнеуматског компресора
(115 − 120 Db), за шта се препоручују заштитни антифони. У почетној фази, симптоми
губљења слуха трају неколико сати након излагања буци, али се повлаче након одмора. Али,
ако се дуготрајно излажемо буци, после почетног оштећења слуха које је привременог
карактера, могу да настану трајна оштећења. Губитак слуха прво се скоро неприметно
манифестује код високих фреквенција, рецимо, слабије се чују дечји и женски гласови.
Међутим, губитак високих фреквенција има за последицу појаву дисторзије звука, па се чак
и гласан говор тешко разуме.(2)
 Главна забава љубитеља петарди је изазивање буке, која свакога ко се нађе случајно у
близини експлозије уплаши, шокира и стресе. Познато је да сваке године буде десетак деце,
али и одраслих особа, код којих слух после „блиског сусрета” са експлозивном буком лекари
„поправљају” до пролећа, а неретко оштећења буду и трајна. У тим случајевима долази до
такозване акутне акустичке трауме, односно повреде унутрашњег ува под дејством
екстремне буке. Најчешће бубна опна не пукне, изузев када се користе такозвани топовски
удари, подврста петарди са много јачим експлозивним пуњењем, какве се обично користи на
утакмицама, а не само у току новогодишње сезоне(3)
ПСИХОФИЗИОЛОШКИ ЕФЕКТИ
 Бука озбиљно погађа нервни систем, и то како централни, тако и вегетативни, а
преко овога утиче на срце, крвне судове, крвни притисак, дигестивни тракт и
многе друге органе и ткива, у којима изазива промене и функционалне сметње.
 Неаудитивни здравствени поремецаји израз су физиолошке реакције на стрес.
Већина учинака је краткотрајна и пролазна: сметње кардио-васкуларног, и
имунолошког система, смањење пажње и памћења, сужење видног поља, али
могу прећи у хроничне: несаница, повишен крвни притисак, поремећај апетита и
сексуалне функције, напетост и депресија. Агресивно понашање јавља се тек код
буке изнад 80 Db.
 Излагање буци током спавања доводи до промена у фреквенцији срчаног рада и
дисања као и јачине пулса. Испрекидана бука скраћује период дубоког спавања,
чинећи сан површним или доводећи до буђења. Ефекти буке након буђења
испољавају се у виду умора, промена у расположењу, слабије субјективно
процењеном квалитету сна, паду радне способности и дугорочним
психосоцијалним и здравственим ефектима.(4)
ЗАКЉУЧАК
 Већина људи која живи у граду није свестна последица које бука свакодневно
наноси њиховом организму и психичком аспекту живота.
 Превенција негативног утицаја буке веома је важна за људско здравље и постиже
се изолацијом радног и животног простора, коришћењем специјално
дизајнираних „чепова” за уши у случају професионалне изложености буци
(пилоти млазних авиона, ковачи и сл.), те превентивним прегледима запослених
који су експонирани буци.
 Док на неку буку, попут уличног саобраћаја, не можемо да утичемо, на многе
изворе буке можемо. На пример, нема никакве потребе да радио или ТВ буду
укључени током целог дана. Тишина у стану проверено делује умирујуће,
посебно након бучног и стресног дана. Такође, спавање у миру и тишини,
предуслов је здравља, па у кревет не треба носити телефон, таблет и друге
електронске уређаје који прекидају сан. Одлазак у природу и излагање природним
звуцима какви су звук ветра, певање птица или жубор воде такође су лековити.
РАДНИ ЛИСТ

 1.Шта је бука?
 2.Како бука утиче на здравље?
 3.Каква бука теби највише смета?
 4.Постоје ли неки начини да се заштитимо од буке ?
ИЗВОРИ

 (1) https://www.seminarski-diplomski.co.rs/
 (2) https://betty.rs/
 (3) https://www.politika.rs/
 (4) https://zjzs.org.rs/

 Слика 1. https://nedavimobeograd.rs/
 Слика 2. https://www.vijesti.me/
 Слика 3. https://www.seminarski-diplomski.co.rs/
 Слика 4. https://zjzs.org.rs/