Zvuk

Zvuk je sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja. Javlja se kao pratilac
mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama ljudskog
života. Zvuk spada u fizičke veličine, i praktično predstavlja mehanički talas koji nastaje
oscilovanjem nekog izvora, pri čemu se u okolini tog izvora menja pritisak sredine. Promena tog
pritiska omogućava da se zvučni talas širi u prostoru. Ljudsko uvo čuje zvuk u rasponu od
16 Hz do 20 kHz. Zvuk frekvencije niže od 16 Hz naziva se infrazvuk, a zvuk frekvencije više
od 20 kHz je ultrazvuk. Ako je frekvencija viša od 1 GHz radi se o hiperzvuku. Primarni
prijemnik zvučnih signala je ljudsko uho. Čovek sluhom dobija 86% svih informacija. Organ
sluha je stalno aktivan – organ sluha nikada ne spava. Zvukova ima određenih - artikulisanih
(zvuk zvona, zvuk klavira, ljudski glas), i neodređenih - neartikulisanih (šum, škripa, lupanje,
grmljavina).

Kako Čujemo (Čulo sluha)

Uši su postavljene sa strane naše glave kako bi nam pomogle da odredimo izvor dolaznih
zvukova. Zvuk, koji putuje kroz vazduh u obliku talasa, prikuplja se ušnom školjkom i vodi kroz
spoljašnji ušni kanal dok ne dođe do bubne opne. Bubna opna tada pokreće vibracije, koje se
zatim prenose kroz slušne koščice i na membranu koja odvaja srednje uvo od unutrašnjeg uva.
Dok ova membrana vibrira, pokreće limfnu tečnost, čime stimuliše ćelije dlake unutar slušnih
receptora. Senzorni ulaz se zatim prenosi kroz nervna vlakna slušnog nerva do slušnog centra
koji se nalazi u temporalnom režnju moždane kore. Auditivni centri brzo kategorišu ove dolazne
signale i upoređuju ih sa zvukovima koje smo naišli i sačuvali u memoriji. Ovaj proces nam
omogućava da svesno percipiramo i, ako je potrebno, reagujemo na zvukove koje smo čuli u
svom okruženju kako bismo osigurali svoju bezbednost.
Gradja uva
Uvo ili uho je periferni organ čula sluha i ravnoteže. Čulo sluha ne igra samo ulogu u
komunikaciji već služi i kao sistem za upozorenje i orijentaciju. U unutrašnjem uvu smešten je
Kortijev organ, kao najvažniji deo organa čula sluha, jer pretvara zvučne talase koji iz spoljašnje
sredine preko spoljašnjeg ušnog hodnika koji dospevaju opšte i do unutrašnjeg organa dospevaju
u opštinu. u nervne impulse koji se dalje prenose kroz kohlearni nerv, Uvo se sastoji iz 3 uva
spoljasnje ,untrasnje i srednje. poljašnje uvo se sastoji od ušne školjke, spoljašnjeg ušnog kanala
i bubne opne. Ušna školjka, nazvana po svom obliku, je vidljivi spoljni deo uha napravljen od
hrskavice i prekriven kožom. Sakuplja i usmerava zvučne talase u spoljašnji ušni kanal, cev
dužine oko 25-30 mm i prečnika 7 mm, obloženu dlačicama i žlezdama koje proizvode ušni
vosak za hvatanje prašine i insekata. Kanal se završava ultra tankom membranom, debljine oko
0,1 mm, nazvanom bubna opna, koja prenosi vibracije iz spoljašnje sredine u srednje
uvo.Srednje uvo, koje se nalazi unutar kostiju lobanje, deluje kao posrednik između spoljašnje
sredine ispunjene vazduhom (završava se na bubnoj opni) i unutrašnjeg uha. U njemu se nalaze
tri najmanje kosti u ljudskom telu: čekić, nakovanj i stremen. Ove slušne koščice su povezane i
pokretne, povezane sa dve membrane - bubnom opnom i ovalnim prozorčićem između srednjeg i
unutrašnjeg uva. Eustahijeva cev, kratak kanal, povezuje srednje uvo sa grlom, ključna za
izjednačavanje vazdušnog pritiska tokom aktivnosti poput letenja ili ronjenja. Otvaranje usta
može ublažiti nelagodnost u uhu zbog promene pritiska.Unutrašnje uho ima dve funkcije: sluh i
ravnotežu. Ispunjen je limfnom tečnošću i sastoji se od pužnice i tri polukružna kanala. Pužnica,
spiralni kanal, sadrži slušne receptore. Polukružni kanali, orijentisani pod pravim uglom jedan
prema drugom, sadrže receptore za otkrivanje promena u položaju glave i tela. Oba tipa
receptora, za sluh i ravnotežu, imaju ćelije kose povezane sa senzornim nervnim vlaknima.
Pužnica i kanali su ispunjeni limfom.
Gubitak sluha

Gubitak sluha koji se postepeno javlja sa godinama je izuzetno čest. Otprilike jedna trećina ljudi
između 65 i 75 godina ima neki stepen oštećenja sluha, a za one starije od 75 godina, to je
otprilike svaki drugi. Audiogram je grafikon koji ilustruje koliki je gubitak sluha na oba uva, i
individualan je za svaku osobu. Kada se testira sluh, audiogram predstavlja prag osetljivosti čula
sluha na zvuke određenih frekvencija (tonove).Najmanji nivo zvuka koji osoba moze da čuje na
svakoj zasebnoj frekvenciji je obeležen na audiogramu kao jačina. To se zove prag čujnosti.
Svaki zvuk ima određeni nivo jačine i frekvenciju. Frekvencija se meri brojem talasa ili ciklusa
koje zvuk pravi u svakoj sekundi. Za merenje ciklusa u svakoj sekundi koristi se skala i zove se
Herc, a obeležava Hz.Jačina ili intenzitet zvuka se meri u jedinicama koje se zovu Decibel, a
obeležavaju dB. U gornjem delu audiograma nacrtana je podela frekvencije zvuka (s leva na
desno) od niske do visoke. Intenzitet zvuka se meri od tihog do glasnog (od vrha do dna).Gubitak
sluha je klasifikovan u tri tipa: Konduktivni (zahvaća spoljašnje ili srednje uvo), Senzorineuralni
(zahvaća unutrašnje uho) i Mešoviti (kombinacija oba).Simptomi problema sa sluhom mogu
uključivati: Prigušen govor i druge zvukove, Poteškoće u razumevanju reči, posebno u bučnom
okruženju. Problemi sa suglasnicima, Česti zahtevi da drugi govore glasnije ili sporije, Potreba
za povećanjem jačine zvuka TV ili radija, Povlačenje iz razgovora, Izbegavanje društvena
okupljanja.Uzroci gubitka sluha mogu uključivati: Oštećenje unutrašnjeg uva usled starenja ili
hroničnog izlaganja glasnim zvukovima. Postepeno nakupljanje ušne masne kiseline koja može
da blokira zvučne talase. Infekcije uha i brz rast kostiju ili tumora u spoljašnjem ili srednjem
uhu. Puknule bubne opne usled glasnih zvukova, iznenadnih promena pritiska, infekcija ili
traume.Faktori rizika za gubitak sluha mogu biti: Glasni zvukovi, bilo da je to produženo
izlaganje umerenim zvucima ili kratkih rafala veoma glasnih zvukova. Genetika, koja neke
pojedince čini podložnijim gubitku sluha usled starosti. Zanimanja sa stalnom bukom, kao što su
poljoprivreda, građevinarstvo , ili rad u fabrici. Izloženost eksplozivnoj buci, poput vatrenog
oružja ili mlaznih motora.Određeni lekovi, uključujući antibiotike, sildenafil (vijagra) i neke
lekove za hemoterapiju. Određene bolesti, kao što je meningitis, koji mogu oštetiti puž.Gubitak
sluha može značajno uticati na kvalitet života, potencijalno dovesti do depresije i socijalne
izolacije zbog poteškoća u komunikaciji. Međutim, istraživanja sugerišu da gubitak sluha može
imati pozitivan efekat na pamćenje.Dok se gubitak sluha povezan sa godinama ne može sprečiti,
njime se može upravljati. Redovni pregledi kod specijaliste za uho, nos i grlo (ENT), uključujući
audiometrijsko testiranje, mogu pomoći da se utvrdi stepen gubitka sluha. Nakon dijagnoze,
može se nastaviti odgovarajući tretman.Od suštinskog je značaja da se problem gubitka sluha
pozabavite što pre da biste održali dobar kvalitet života i obezbedili efikasnu komunikaciju.

Lečenje zvukom
Lečenje zvukom je grana medicine koja tvrdi da mozemo izleciti vecinu nasih telsnih problema
upotrebom vibracija glavni prevodnik ovog pokreta u Srbiji je Irina Dečermić
а ovo je isecak sa njenog sajta:Lečenje zvukom je oblik vibracione medicine zasnovan na
naučnom principu da sve supstance, posebno ćelije u našem telu, vibriraju na preciznim
frekvencijama kada su zdravi i na disonantnim frekvencijama kada su nezdrave. Rezonantne
vibracije, ritmovi i tonovi mogu uravnotežiti hemisfere mozga, smanjiti nivoe stresa, pa čak i
osloboditi napetost u telesnim tkivima i ćelijama koje su u neskladu ili neskladu. Upotreba
podešenih instrumenata sa dubokim vibracijama može pomoći da se ove disonantne frekvencije
vrate u harmoniju.Naučne studije su pokazale da zvuk može da izazove promene u autonomnom,
imunološkom, endokrinom i neuropeptidnom sistemu. Svaki atom, molekul, ćelija, žlezda i
organ u ljudskom telu apsorbuje i emituje zvuk. Celo telo, zajedno sa našim moždanim talasima
u opuštenom stanju, vibrira na osnovnoj frekvenciji od oko 8 ciklusa u sekundi, usklađujući nas
sa Zemljinim elektromagnetnim poljem.Svi smo napravljeni od istih osnovnih elemenata i
delimo skoro identične genetske obrasce. Ovo takođe važi i na nivou vibracije; svi mi
rezonujemo sa dvanaest tonova, ali svako od nas stvara svoju jedinstvenu simfoniju tonova na
drugačiji način od bilo koga drugog na planeti. Svako od nas koristiće jednu primarnu notu kao
ton da uskladi sve ostale tonove oko sebe.Lečenje zvukom je jedan od najstarijih poznatih oblika
terapije i koristi se širom sveta za buđenje, prosvetljenje i transformaciju svesti. Zvuk generiše
moćne vibracije, a pošto smo mi inherentno vibracijska bića, naša struktura se transformiše kroz
kretanje tog zvuka. Osoba koja je takodje u ovom okviru je Spasoje Vlajić a ovo je sta pise na
poledjini njegove knjige "Lečenje zvukom i bojama"
Knjiga "Lečenje zvukom i bojama" je nastala kao plod višegodišnjeg istraživanja onih prirodnih i
jednostavnih načina, koji mogu pomoći da se u znatnoj meri oslobodimo svojih telesnih i
duševnih tegoba.Ta prirodna sredstva su reči i boje. Njihovu delotvornost je narodna medicina
poznavala. Međutim, to drevno iskustvo, tek u novije vreme, počinje da se istražuje i naučnim
metodama. Jedan od istaknutih istraživača u toj oblasti je i inženjer Spasoje Vlajić. Njegovo
otkriće svetlosne formule je otvorilo nove mogućnosti svima koji žele da samostalno učestvuju u
ublaživanju i otklanjanju sopstvenih tegoba, ali, isto tako, i u poboljšanju zdravog i aktivnog
života.0 ovoj knjizi, koja je svojevrsni praktikum - nastao iz teorijskih rezultata, izloženih u
studijama Nova (meta)fizika, profesor, doktor Vojislav I. Ilić je pisao: „Vlajić izlaže mogućnosti
praktične primene novih saznanja, pre svega za lečenje ’na finijim nivoima’ koji bi doveli do
neke vrste psihosomatskog prenosa ozdravljenja od mentalnog ka telesnom. Ta ’završnost’ u vidu
metoda za praktičnu upotrebu pruža mogućnost daljeg istraživanja"
Ultrazvuk
Dijagnostički ultrazvuk, ili sonografija, koristi zvučne talase visoke frekvencije za stvaranje slika
različitih struktura tela. Ove slike pomažu u dijagnozi i planiranju lečenja. Ultrazvuk prolazi kroz
tkiva, reflektujući se i prelamajući na granicama sa različitim akustičnim svojstvima,
omogućavajući stvaranje trodimenzionalnih slika kombinovanjem dvodimenzionalnih
skeniranja, volumetrijskih podataka i bifokalnih sočiva.Najnovija dostignuća u ultrazvučnoj
tehnologiji nude prednosti kao što su detaljna vizualizacija složene anatomije, volumetrijska
merenja organa, vizuelizacija protoka i trodimenzionalni pregled fetalnog skeleta.
Najsavremeniji 4D ultrazvuk daje tačne i živopisne rezultate u video ili CD formatu,
olakšavajući dijagnozu anomalija, tumora i drugih promena. Trodimenzionalno snimanje pruža
vredan uvid, posebno u trudnoćama visokog rizika, nudeći vrhunski pregled za otkrivanje
ginekoloških problema i patologija. Svestran je, primenljiv u ginekologiji, urologiji, internoj
medicini i onkologiji, uključujući snimanje dojki, pružajući slike različitih organa u realnom
vremenu.U ginekologiji, transabdominalni ultrazvuk, poznat trudnicama, zahteva nanošenje gela
i punu bešiku u ranoj trudnoći. Ova metoda pomaže da se prevaziđu smetnje crevnih gasova.
Transvaginalni ultrazvuk, korišćenjem specijalizovane sonde umetnute u vaginu, nudi jasnije
prikaze u višoj rezoluciji, posebno u prvom tromesečju. Ultrazvuk se jos koristi za : dojke,
abdomen, mala karlica, testise, štitne žlezde…
literatura
https://www.alfamedica.rs/bolesti_i_stanja/gubitak-sluha/
https://www.facebook.com/terapijazvukom/
https://www.terapijazvukom.com/sr/
https://studiopulsar.com/o-sluhu/
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"0 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"%A HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"3 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"%D HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"0 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"%B HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"2 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"%D HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"0 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%B2%D0%BE"%BE
https://www.bionet-skola.com/w/%C HYPERLINK
"https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_%C4%8Doveka"4
HYPERLINK "https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_
%C4%8Doveka"% HYPERLINK
"https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_%C4%8Doveka"8
HYPERLINK "https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_
%C4%8Doveka"Culo_sluha_i_ravnote%C HYPERLINK
"https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_%C4%8Doveka"5
HYPERLINK "https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_
%C4%8Doveka"%BEe_%C HYPERLINK
"https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_%C4%8Doveka"4
HYPERLINK "https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_
%C4%8Doveka"% HYPERLINK
"https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_%C4%8Doveka"8
HYPERLINK "https://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culo_sluha_i_ravnote%C5%BEe_
%C4%8Doveka"Doveka
https://www.umetnickaskola.com/post/%C HYPERLINK
"https://www.umetnickaskola.com/post/%C5%A1ta-je-zvuk"5 HYPERLINK
"https://www.umetnickaskola.com/post/%C5%A1ta-je-zvuk"%A HYPERLINK
"https://www.umetnickaskola.com/post/%C5%A1ta-je-zvuk"1 HYPERLINK
"https://www.umetnickaskola.com/post/%C5%A1ta-je-zvuk"ta-je-zvuk
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"0 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"% HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"97 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"%D HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"0 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"%B HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"2 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"%D HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"1 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"% HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"83 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"%D HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"0 HYPERLINK
"https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA"%BA
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ultrazvuk
https://www.stetoskop.info/metode-u-medicini/ultrazvucna-dijagnostika-ultrazvuk
https://euromedic.rs/pregledi/dijagnostika/ultrazvuk/ultrazvuk/
https://sr.wikipedia.org/wiki/Infrazvuk