FONETIKA

 Fonetika se bavi proučavanjem fizičkih svojstava govornih glasova

 Najmanja jedinica fonetike je glas – artikulisani zvuk u govoru, uzimajući u obzir
fiziološke i akustične odlike.
 Postoje tri vrste fonetike:

1. Artikulaciona fonetika – daje opis i klasifikaciju proizvođenja glasova

2. Akustička fonetika – daje opis i klasifikaciju prenošenja glasova kroz zvučne talase
3. Auditivna fonetika – daje opis i klasifikaciju prepoznavanja glasova

 Egresija je tok proizvođenja, potiskivanja, oblikovanja i ispuštanja vazdušne struje kojim

se stvara govor.
 Govorni organi su organi koji su uključeni u proces egresije.
 Ingresija je proizvođenje glasova usisavanjem spoljnog vazduha.
 Podizanje dijafragme – prethodno udahnuti vazduh se istiskuje kroz pluća, bronhije i
dušnik – dospeva u grkljan – kroz ždrelo, usnu i nosnu šupljinu izlazi napolje.
 Grkljan sa glasnim žicama (naborima u grlu) je organ specijalizovan za neposredno
stvaranje zvuka.
 Epiglotis zatvara grkljan prilikom uzimanja hrane.
 Ždrelo, usna i nosna šupljina funkcionišu kao rezonatori zvuka.
 Nosna šupljina je odvojena nepcem, koje se deli na tvrdo nepce i meko nepce sa
resicom na kraju.
 Kada je meko nepce podignuto, vazduh izlazi kroz usnu šupljinu, stvarajući oralne
glasove, a kada je spušteno, vazduh izlazi i kroz nosnu, stvarajući nazalne glasove.
 U usnoj šupljini se nalaze zubi, usne, desni (alveole) i jezik (vrh, lopatica, leđa, koren).
 Svaki zvuk se prenosi kroz vazduh u vidu talasnog kretanja i ima određenu visinu, jačinu,
dužinu i boju.
 Visina je uslovljena frekvencijom, čija je mera herc (Hz) – ljudsko uho može da registruje
raspon od 20 do 20 000 Hz.
 Boja glasa je uslovljena oblikom i veličinom rezonatora.
 Artikulacija je proizvodnja glasova, pri čemu za taj postupak postoje određeni
kriterijumi:

1. Korišćenje, izvor i pravac vazdušne struje

2. Aktivnost glasnih žica – mirovanje proizvodi bezvučne, a vibriranje proizvodi zvučne
glasove
 3. Položaj mekog nepca – od njega zavisi oralni kvalitet glasova
4. Mesto artikulacije
5. Način artikulacije

 Osnovna podela glasova je na vokale (samoglasnike), pri čijem izgovoru vazduh

slobodno struji kroz kanal govornog aparata proizvodeći kontinuirani zvuk, i konsonante
(suglasnike), čija artikulacija na nekom mestu nailazu na određenu vrstu prepreke.
 Pri izgovoru vokala, jezik se može kretati horizonatalno i vertikalno, pa tako daje dva
kriterijuma podele glasova: prednji, centralni, zadnji; visoki, srednji, niski (I, E, A, O, U).
 Podela po zvučnosti:

1. Vokali: A, E, I , O, U (svi su zvučni).

2. Sonanti: V, R, J, L, LJ, M, N, NJ (svi su zvučni).
3. Zvučni konsonanti: B, D, Z, Đ, Ž, G, DŽ
4. Bezvučni konsonanti: P, T, S, Ć, Š, K, Č, F, H, C

 Podela po mestu izgovora:

1. Dvousneni (bilabijalni): B, P, M
2. Usnenozubni (labiodentalni): V, F
3. Zubni (dentalni): D, T, Z, S, C
4. Nadzubni (alveolarni): R, L, N
5. Prednjenepčani (palatalni): Č, Đ, Ž, Š, NJ, Ć, LJ, J, DŽ (meki su NJ, Ć, LJ, J, Đ)
6. Zadnjenepčani (velarni): K, G, H

 Podela prema načinu izgovora:

1. Strujni (frikativni): S, Ž, Z, Š, F, H
2. Praskavi (eksplozivni): B, P, D, T, G, K
3. Sliveni (afrikati): Ć, Č, DŽ, C, Đ

(Prve tri kategorije obuhvataju prave konsonante)

4. Vibrant: R
5. Poluvokal: V, J
6. Laterali (bočni): L, LJ
7. Nazali (nosni): M, N, NJ (kod njih vazduh izlazi kroz nosnu šupljinu, svi ostali su
oralni)
 Artikulisani glasovi su glasovi kod kojih možemo odrediti mesto tvorbe, odnosno
nastajanja, a neartikulisani glasovi su glasovi kod kojih to ne možemo učiniti, a to su
vokali.
 Obični vokali su monoftonzi, kombinacija dva vokala u istom slogu je diftong (mein u
nemačkom), a kombinacija tri glasa je triftong (miei u italijanskom).
 Poluvokali čine prelaz između pravihj konsonanata i vokala.
 Klikovi su glasovi proizvedeni bez potiska vazduha iz pluća, usisavanjem koje deluje kao
coktanje (c – c – c).
 Sekundarna artikulacija je stvaranje dodatne prepreke u vidu palatalizacije, odnosno
umekšavanja.
 Glas R u nekim jezicima, kao u francuskom, može biti uvularni, odnosno kotrljajući