Савремени српски језик 1

Фонетика и фонологија

Називи обе научне дисциплине имају у основи реч грчког порекла phone ,,глас'' ,,звук''.

Фонетика се бави материјалном страном гласа, а фонологија његовом функцијом у

језику. А како без материјалне основе нема ни функције гласа, фонетика и фонологија
сваког језика чврсто су повезане.

Наука о гласовима

Фонетика- артикулација (изговор и подела гласова), акустика (преношење и

карактеристике звука).

Фонологија- гласовни системи и улога гласова у језику.

Основна јединица фонетике је глас, а основна јединица фонологије је фонема.

Глас је нешто конкретно, а фонема апстрактно. Глас можемо описати, а фонема је улога
гласа у језику. Гласове изговарамо приликом издисаја.

Фонетика

Фонетика проучава изговор (артикулацију) и звучање (акустичка својства -

преношење гласова кроз ваздух путем звучних таласа и реакцију људског уха на ове
таласе) гласова.

Основна јединица је глас.

Артикулациона фонетика (изговор и подела гласова)

За ,,производњу'' гласова важни су тзв. говорни органи. Ова област фонетике повезана је
са биологијом.

Ови органи немају првенствено улогу везану за говор. Они пре свега учествују у процесу
дисања и узимања хране.

Говорна активност је нешто за шта су ови органи специјално прилагођени.

Разликују се физиолошки условљено дисање од говорне активности дисајних органа.

Када само дишемо, не покрећу се говорни органи, па нема ни гласа.

Звук настаје тек када ваздушну струју при издисају поремете покрети говорних органа.

При нормалном дисању човек мало краће удише него што издише: временски однос
удисаја и издисаја је отприлике 1: 1,1 . Али, при говору, издисај је 3 до 10 пута дужи него
удисај.

Ми говоримо док издишемо ваздух.

Говорни органи

Плућа- орган сунђерасте грађе, који се наизменично скупља и шири. Када се шире,
повећава им се запремина и смањује ваздушни притисак, па спољашњи ваздух испуњава
плућа- фаза удисаја. Када се скупљају, расте притисак у плућима и ваздух се потискује
напоље- фаза издисаја.

Душник- хрскавичава цев повезана са плућима, а служи за довод и одвод вазудха из њих.
Душник се у горњем делу проширује у гркљан.

Гркљан- шупљина карактеристичног облика и грађе која повезује душник са ждрелом.

Својим предњим делом гради тзв. Адамову јабучицу. У гркљану се налазе гласне жице, а
на врху грљанске дупље налази се гркљански поклопац.

Гласне жице (гласнице)- два издужена мишића у гркљанској дупљи. Најважнији су орган
говорног апарата. Глас одраслих мушкараца нижи је од гласа жена или деце. То је стога
што се гласне жице код дечака у пубертету, када мутирају, продужавају. То продуживање
повећава и ларинкс (Адамову јабучицу). (Колико су за говор важне гласне жице, видимо
када имамо упалу грла или гркљана (ларангитис). Гласне жице тада су натечене и звукови
које производе постају храпави- бићемо промукли или ћемо сасвим остати без гласа).

Гркљански поклопац- покретни орган, затвара улаз у гркљанску дупљу при гутању
хране и спречава да храна заврши у душнику.

(Када у исто време говоримо и једемо, може нам се десити да се поклопац не затвори брзо,
те да део хране доспе у душник и да се ,,загрцнемо'').

Горњи део душника повезан је са ждрелом, а на ждрело се настављају усна и носна

шупљина.

Говорни органи у усној дупљи могу бити покретни и непокретни. Покретни су језик,
задње (меко) непце са ресицом (кад се подиже или спушта при затварању односно
отварању носне дупље) и усне, а непокретни су предње (тврдо) непце, алвеоле и зуби.

Сваки орган говорног апарата образује по једну компоненту у звучању неког гласа, а тек
сви заједно, као систем, дају конретан глас.

Глас је најмања јединица говора.

Којим путем иде ваздушна струја?

Када удахнемо ваздух, наша плућа се напуне. Ваздух доспева у доње дисајне путеве, где
обавља важне биолошке процесе, а затим тежи да изађе напоље.

Ваздух који излази из плућа није задужен само за избацивање угљендиоксида већ и за
говор. Он из плућа пролази кроз душник, долази до гркљана, а потом до гласних жица,
које се могу затезати (приближавати ) и опуштати (удаљавати).

Када су гласне жице опуштене ваздушна струја пролази, не изазива њихово треперење и
гласови су безвучни.

Ваздушна струја затим долази у ждрело, а одатле доспева у усну дупљу (ако је меко непце
подигнуто то и затвара пролаз у носну шупљину) или (ако је меко непце спуштено и
пролаз у носну шупљину је отворен) ваздушна струја је цепа у два крака, те доспева у
усну и носну дупљу.

Ваздушна струја се у усној и носној дупљи коначно обликује у одређени глас.

Важну улогу у обликовању гласова имају покрети говорних органа у усној дупљи.

Најпокретљивији орган у усној дупљи је језик. Он својом покретљивошћу заузима

различите положаје, ствара препреке или теснаце кроз које пролази ваздушна струја.

Подела гласова српског језика

Између говорних органа може остати слободан пролаз ваздушној струји, али се говорни
органи могу и приближити један другоме тако да створе препреку ваздушној струји.

Према овој и још неким особинама, сви гласови српског језика обично се деле на две
групе: вокали (самогласници), консонанти (сугласници).

Када су у питању вокали пут ваздушне струје је слободан.

На основу тога да ли је препрека изразита или само делимична, консонанти се деле на

праве (шумне) консонанте и сонанте.

Вокали

При изговору вокала ваздушна струја пролази слободно кроз усну дупљу, без препрека.

Гласне жице при њиховом изговору трепере, па су сви вокали звучни, а чују се као чисти
тонови.

У српском језику има пет вокала: А, Е, И (највише, у речнику, иначе А), О, У (најмање
фреквентан).

Како се постиже различит изговор вокала

Језик се у усној дупљи помера горе-доле, напред-назад, усне се заобљују или остају у
истом положају. На тај начин се мења облик усне дупље као резонаторске шупљине, па
се чују различити вокали.

Према томе да ли се језик помера напред (према предњем делу усне дупље) или назад
(према задњем делу усне дупље), вокали могу бити:

Предњег реда: Језик се помера према предњем делу усне дупље- И, Е

Средњег реда: Језик остаје у неутралном положају, не помера се ни напред ни назад- А

Задњег реда: Језик се помера према задњем делу усне дупље- О, У

_______________________________________________________________________

Према томе да ли се језик помера горе (према непцу) или доле (према дну усне дупље),
вокали могу бити:

високи- језик је најиздигнутији- И, У

средњи- језик је издигнут до средње висине- Е, О

ниски- језик је спуштен на дно усне дупље- А

______________________________________________________________________

Према томе да ли усне учествују у изговору или не, вокали могу бити:

лабијализовани- усне се истурају напред и заобљују О, У

нелабијализовани- усне су у неутралном положају или благо развучене И, Е, А

_______________________________________________________________________

Можемо још посматрати и величину угла који чине гордња и доња вилица (тј. колико су
уста отворена).

Према овом критеријуму највећи је вилични угао при изговору вокала А, па за њега
кажемо да спада у отворене вокале.
_______________________________________________________________________

Консонанти (шумни/прави сугласници)

При изговору консонаната ваздушна струја пролазећи кроз усну дупљу наилази на
препреку, коју савлађује.

Гласне жице при изговору неких консонаната трепере, а при изговору неких не трепере,
неки су звучни, а неки безвучни. Чују се као шумови. То је акустички утисак на основу
кога се деле гласови. Тон и шум су у опозицији.

У српском језику има седамнаест консонаната: б, п, д, т, г, к, ф, з, с, ж, ш, х, ц, џ, ч, ђ, ћ

Све консонанте можемо поделити према месту, начину (препрека) изговора и према
звучности.

Према месту изговора (на којем месту у говорном апарату и између којих говорних
органа долази до спајања или приближавања) консонанти могу бити:

Уснени (лабијални):

а) двоуснени (билабијални): усне се додирују образујући преграду- Б, П

б) уснено-зубни (лабио-дентални) доња усна са горњим секутићима образује теснац- Ф

Остали лабијални сугласници спадају у сонанте и њих не треба наводити.

_______________________________________________________________________

Зубни (дентални)

Врх језика додирује горње секутиће образујући преграду- Д, Т

Врх језика додирује доње секутиће, и предњи део језика приближава се горњим
секутићима образујући са њима теснац- З, С

Врх језика додирује секутиће образујући с њима преграду, а затим се преграда претвори
у теснац- Ц

_______________________________________________________________________

Предњонепчани (палатални)

Језик се својим врхом опире о доње секутиће, а својим средњим делом образује
преграду, затим теснац на предњем непцу-Ђ, Ћ

Језик се својим врхом уздиже према предњем непцу образујући преграду, затим теснац-
Џ, Ч

Језик се својим врхом уздиже према предњем непцу образујући теснац-Ж, Ш

_______________________________________________________________________

Задњонепчани (велари)

Језик се задњим делом додирује задње непце образујући са њим преграду- Г, К

Језик се задњим делом уздиже и прави теснац према задњем непцу- Х

_______________________________________________________________________

Према начину изговора (какав је тип препреке ваздушној струји и шта се чује приликом
њеног савладавања) консонанти могу бити:

Праскави (експлозивни)

Говорним органима се образује преграда ваздушној стуји, ваздушна струја се нагомилава

иза ње, а затим се преграда нагло уклања уз прасак: Б, П, Д, Т, Г, К

Струјни

Говорни органи се приближавају образујући теснац кроз који се ваздушна струја пробија -
Ф, Х, З, С, Ж, Ш

Сливени

Говорним органима се образује преграда ваздушној струји, ваздушна струја се

нагомилава иза ње (као код праскавих), а затим говорни органи образују теснац кроз који
се ваздушна струја пробија (као код струјних)-Ц, Џ, Ч, Ђ, Ћ

Исте групе сугласника могу се именовати и према типу препреке (да ли је у питању
преграда, теснац или и једно и друго):

Тип препреке: преградни, тесначни, преградно-тесначни

Према акустичком утиску: праскави, струјни, праскаво- струјни

(синоними)

Према звучности (да ли гласне жице трепере или не трепере) консонанти могу бити:

Звучни (гласне жице трепере) Б, Д, Г, Ђ, Ж, З, Џ

Безвучни (гласне жице не трепере): П, Т, К, Ћ, Ш, С, Ч, Ф, Х, Ц

Експеримент:

1. Ставите запаљену шибицу испред уста и изговорите ,,Б''. Пламен ће се повити, али се
неће угасити.

2. Сада испред запаљене шибице изговорите ,,П''. Пламен ће се угасити.

Зашто?
При изговору безвучних гласова гласне жице су опуштене и ваздух несметано пролази,
док су гласне жице при изговору звучних гласова затегнуте и треперењем се наизменично
отварају и затварају пропуштајући ваздух у одређеним размацима.

Отуда је ваздушна струја при изговору П била довољна да угаси пламен, а при изговору Б,
недовољан.
_______________________________________________________________________

СОНАНТИ

При изговору сонаната ваздушна струја нема потпуно слободан пролаз. Гласне жице при
њиховом изговору трепере, па су сви сонанти звучни. Чују се као тонови праћени
шумом.

У српском језику има осам сонаната: В, Р, Л, Ј, Љ, Н, Њ, М

Све сонанте можемо поделити према месту изговора и према положају меког непца.

Према месту изговора сонанти могу бити:

Уснени (лабијални)

двоуснени (билабијални) - усне се додирују- М

лабио-дентални- В

Надзубни (алвеоларни) врх језика додирује алвеоле (испупчење десни изнад горњих
секутића) Р (вибрант), Л, Н

Предњонепчани- врх језика притиснут је на доње секутиће, а горња површина језика уз

предње непце: Њ, Љ, Ј

Према положају меког непца (да ли је меко непце подигнуто или опуштено) сонанти могу
бити:

Орали (усни)- меко непце је подигнуто, па је пролаз кроз нос затворен- В, Р, Л, Љ, Ј

Назали (носни) меко непце је спуштено, па ваздушна струја пролази и кроз нос- М, Н, Њ
_______________________________________________________________________

Неки гласови у српском језику спадају у меке: два права сугласника, Ђ и Ћ, и три
сонанта, Ј, Љ и Њ

Њихова мекоћа заснива се на специфичном положају говорних органа при изговору:

делимично или потпуно приљубљивање већег дела језика уз предње непце, док је врх
језика спуштен на доње секутиће.
ВОКАЛИ

А, ево Огњена, иде Урошу!

ЗВУЧНИ

1) Баба деду грди: ,,Ђаволе живи, зашто џеврдаш (џангризаш)?''

2) Богатим гозбама домамљиваху ђаци забаве жељне џинове.

3) Бели голуб даје ђаку жваку за џ.

4) Баба Гроздана даје ђацима живахног зеца Џордана.

5) Било где, добар ђак жели џиновско знање.

БЕЗВУЧНИ

1) Фабрика ће снабдевати кратким цевима читаву халу творнице шпер-плоча.

БЕЗ ЗВУЧНОГ ПАРЊАКА

1) Хајде цуро, фризеру!

ЕКСПЛОЗИВНИ

Пера каже да Тома боље глуми.

ФРИКАТИВНИ

1) Свака жена зна фино шити хаљину.

2) Саша, зашто шкрипе жице фине харфе?

АФРИКАТЕ

1) Ћоса части џина царским ђаконијама.

УСНЕНИ

1) Бака преде вуну Фићиној мами.

2) Блесавом Пери мало вина фали.

ЗУБНИ

1) Застава друга Тита се црвени.

2) Драган тражи Зорана, свога цимера.

3) Црвена звезда добија сваки турнир.

НАДЗУБНИ

1) Рода лети небом.

ПРЕДЊОНЕПЧАНИ

1) Чика Ђорђе жваће шљиве његова ћерка Љиља једе џем.

ЗАДЊОНЕПЧАНИ

1) Кубански град Хавана.

СОНАНТИ:

Ветар њише нежне, љупке, мирисне, латице, јапанске руже.

Ја волим њу, нашу лепу, младу љубичицу рану.

Многи људи радо воле јести лубенице на њиви.

Један Раде вели Јели: ,,Љубави моја, немој њега!''

Један наш љубитељ лепих ружа воли њихов мирис.

Лењин је волео радне људе, међу њима и нас.

Велика је радост лепа љубичица, на њу мислим.

Вања јурила Миљана.

_______________________________________________________________________

Акустичка фонетика

Фонетика изучава и акустичку страну гласа, тј. преношење звука од уста онога ко
изговара глас, до уха оног који треба да га чује.

Глас настао активношћу говорних органа преноси се кроз ваздух путем звучних таласа.

Тако настали гласови могу се разликовати по висини, јачини и боји.

Висина гласа (фреквенција) зависи од брзине треперења гласних жица. Брже треперење
ствара виши тон (виша је и фрекценција) и обрнуто.

Мера за фреквенцију је херц (Hz)

Према томе које фреквенције наше ухо може да региструје, све звучне таласе можемо
поделити у три групе:

Инфра звук испод 20 Hz- вибрације које изазивају земљотреси и сл.

Људска граница звука од 20 до 2000 Hz.

Ултразвук изнад 20000 Hz- звуци које производе слепи мишеви при кретању и сл.

Јачина гласа зависи од притиска говорних органа на ваздушну струју. Што је тај
притисак снажнији глас је јачи и обрнуто.

Боја гласа зависи од више фактора, јер је људски глас сложен тон. Између осталог,
зависи од облика резонатора.

Ухо је орган који нам омогућава да региструјемо звук из спољашње средине. звучни
таласи изазивају осцилирање бубне опне, а њено титрање се преко ушних нерава преноси
до мозга.

Овиме се бави неуролингвистика.

Мозак овако примљене импулсе претвара у информацију.

_______________________________________________________________________

Фонологија

Док се фонетика бави физиолошким и физичким карактеристикама звука, фонологија

се бави улогом језичког звука у целокупном језичком систему.

Сви људи су, захваљујући истим говорним органима, способни да изговоре велики број
различитих гласова. Ипак, сваки језик има свој систем гласова (одабраних из тог мноштва
могућности).

Тако кажемо да сваки језик има свој фонолошки систем, а његова основна јединица је
фонема. Фонолошки систем српског језика има 30 фонема.

Фонологија је наука која се бави гласовним системима појединих језика и улогом

(функцијом) гласова у језику. Њена основна јединица је фонема.

(Видети сајт www.phonetics.ucla.edu)

Пачевац Аца

Панчевац Бане

У српском језику ради се о једној фонеми, ц која у говору има две гласовне варијанте.

Не можемо наћи две речи у српском језику које би по свему биле исте, а разликовале би се
само по томе што би у једној ц било звучно, а другој безвучно.

Фонема је глас којим има разликовну (дистинктивну) функцију у језику.

Саме по себи фонеме немају значење, оне само уносе разлику у значењу (цвет, свет).

Разлику у значењу уносе и фонеме које се разликују у само једном обележју. На пример, д
и т су прави консонанти, имају исти начин и место изговора, а разликују се само по
звучности.

Тако се м и б разликују по назалности, ђ и џ по мекоћи и сл.

Према положају који заузимају у речи, фонеме називамо иницијалним (почетним),

медијалним (средишњим) или финалним (крајњим). Можемо добити нову реч заменом
фонема у било које од ових положаја:

иницијалном: дар-жар, пут-жут, праг-драг;

медијалном: дах- дух, пут- пет, прав- плав;

финалном: дан-дах, пут-пук, прав-праг;

Слог

Слог је целина коју чини један или више гласова изговорених једним артикулаицоним
покретом.

Или:

Слог је основна структура на основу које се фонеме међусобно повезују: заснива се на

контрасту између више или мање истакнутих фонема (традиционално: вокала и
консонаната).

Слогови се образују око језгра, гласа који је носилац слога.

Према томе да ли могу бити носиоци слога, гласови се деле на слоготворне и

неслоготворне.

У српском језику слоготворни су сви вокали и неки сонанти (р, л, н), а неслоготворни су
сви консонанти и неки сонанти (в, ј, м, њ, љ).

Носилац слога је слоготворни глас.

Алвеоларни сонанти (р, л, н) у неким случајевима могу бити слоготворни, а у неким

случајевима су неслоготворни.
Када је р слоготворно?

У средини речи између два консонанта или сонанта (чврст, стр-пе-ти се, из-мр-ви-ти,
смрк-нут, смр-ча, пр-стен, пр-тљаг, тр-ска, тр-ча-ти, за-гр-ли-ти, звр-ја-ти)

На почетку речи испред консонанта или сонанта (р-вач, р-ђав, р-ђа-ти, р-за-ти,
рм-па-ли-ја, рт, Р-тањ, Р-зав).

У сложеницама, када се р нађе између префикса и консонанта или сонанта (за-р-ђа-ти,

за-р-за-ти, по-р-ђа-ти, по-р-ва-ти се, на-рм-ба-ти се).

У неким именима и речима страног порекла (Сартр, Мон-мар-тр, ма-са-кр, кан-де-ла-бр,

тем-бр).

Када су л и н слоготворни?

У неким именима и речима страног порекла (Вл-та-ва, Пл-зен, Си-је-тл,

По-по-ка-те-пе-тл, Мај-кл, Тем-пл, И-бн, Њу-тн, Бри-тн, Мен-хе-тн, џен-тл-мен,
мју-зикл, ер-кон-ди-шн).

Поред вокала слог обично садржи прави консонант или сонант (један или више њих), ко,
сто, сан, прст, глас, страх, страст и сл.

Фонематски састав слога није произвољан: подвргнут је правилима која су у вези са

структуром и целог фонолошког система и које, према томе, варирају од језика од језика.

немачки: Ham-burg

свахили: Si-mba

Што је могуће у силабичкој структури у неком језику, у дургоме не мора бити, а не мора
бити могуће ни у разним историјским фазама истог језика.

Бифонематски отворен слог који бележимо са КV, једини је силабички тип који постоји
у свим језицима.

У српском на крају речи могу бити 2 консонанта (лист, вожд)

На почетку: КККV (страна, сврака, здрав, ждрал)

Који глас је носилац слога у узвику: Пст?

Слогови могу бити отворени (завршавају се на вокал: сто-ли-ца) и затворени

(завршавају се на консонант: леп-тир), дуги (де-вој-ка), и кратки (де-вој-чу-рак);
наглашени (де-вој-че) и ненаглашени (де-вој-чи-ца).
Подела речи на слогове:

У речима има онолико слогова колико има вокала (односно слоготворних гласова).

Према броју слогова од којих се састоје, речи могу бити једносложне (дан), двосложне
(да-ни), тросложне (да-ни-ма), вишесложне (раз-да-ни-ти).

Све речи осим једносложних можемо делити на слогове. За то постоје извесна правила.

Граница слога је у највећем броју случајева иза вокала: а-е-ро-дром, у-чи-о-ни-ца,

е-ми-си.ја, А-у-стри-ја, гро-жђе, ба-шта, та-чка

Граница слога је иза сонаната када се у унутрашњости нађу један до другог: сонант,
сонанти или консонант: спрем-љен, хран-љив, мир-но, бла-гај-на,
бол-ни-ца, гим-на-зи-ја, мај-стор, биљ-ка, Бел-ги-ја, Ар-ген-ти-на, ви-кен-ди-ца

(Изузетак су ијекавски облици кад се нађу м, в, р + је (од јата).)

жи-вје-ти, при-мјер, у-вје-жба-ти, са-вјет, за-ста-рје-ти, про-го-рје-ти,

ли-це-мјер

Граница слога је иза консонанта само када се у унутрашњости речи нађу: експлозивни
консонант, било који консонант или назални сонант: слат-ко, срп-ски, ак-це-нат,
оп-ти-ка, док-тор, леп-тир, суд-ство, ак-ци-ја, јак-на, от-ми-ца, јед-на-кост, слут-ња,
об-но-ва

Кад се граница слога одређује на основу природе гласова, кажемо да је фонетска.

Понекад реч можемо делити на слогове према значењу њених делова. За такву границу
слога кажемо да је смисаона (семантичка или психилошка).

Ту се граница поставља иза префикса у сложеним речима, јер се они понашају као
појединачни делови и имају свој значење.

Фонеткса и семантичка граница слога се могу поклапати (пред-ста-ва), а не морају:

Нпр:

фонетска граница слога: ра-зми-сли-ти, ук-њи-жи-ти, на-ју-глед-ни-ји

семантичка граница слога: раз-ми-слити, у-књи-жи-ти, нај-у-глед-ни-ји

Растављање речи на крају реда

Никад се не преноси само једно слово (НЕ МОЖЕ река-о, поса-о, дебе-о)

У започетом реду може да остане само један вокал (о-гледао, а-уто, у-жи-на)
Кад се полусложеница раздваја, цртица се понавља и у доњем реду (пет-

-шест, ремек- -дело, мање- -више)

У латиници се не раздвајају двојна слова (lj, nj, dž), ( НЕ МОЖЕ čežn-ja, Val-jevo,
Sand-žak)

Зашто све бебе на свету прво проговарају мама, тата, папа или нешто слично?

Готово све бебе на свету уче да говоре истим редом.

Отприлике крајем прве и почетком друге године почињу да повезују гласове у слогове.

Прве речи су обично двосложне, а слогови се састоје од типичног консонанта и типичног

вокала.

Најтипичнији је најотворенији вокал (а).

Ако је за изговор консонаната карактеристичлно да ваздушна струја наизлази на препреку,
онда ће најтипичнији бити најзатворенији консонанти (п, б, м, т, д и сл.)

Прве речи, којима се дозивају родитељи изговарају готово све бебе на свету: мама, тата,
папа, баба, апа, нана, деда, ана, ама и сл.)

Први дечији гласови уједно су и најраспрострањенији гласови у разним језицима света

(сваки језик има бар један вокал и бар један носни, зубни или уснени консонант.)

Екавски и ијекавски изговор

Српски књижевни језик има два равноправна изговора: екавски и ијекавски.

Ова два изговора разликују се на основу различите замене старог гласа ,,јат''. У екавском
изговору ,,јат'' је замењено готово доследно вокалом е (има пре свега неколико одступања
са и уместо е: нисам (а не несам), старији (а не стареји) и сл.).

У ијекавском изговору на месту гласа ,,јат'' јављају се: ије, је, и или е.

Када упоредимо екавски и ијекавски изговор можемо да издвојимо следећа правила.

Дугом е у екавском изговору одговара ије у ијекавском: лек:лијек, звезда:звијезда,

корен:коријен, снег:снијег, свећа:свијећа, леп:лијеп, грешити:гријешити,
донети:донијети, делити:дијелити, лево:лијево, увек:увијек, две:двије и сл.

Кратком е у екавском изговору одговара је у ијекавском:

вера:вјера,мењачница:мјењачница,успех:успјех,вечан:вјечан,бежати:бјежати,видети:вид
јети, избећи:избјећи и сл.

Када се је налазило иза л и н, долазило је до јотовања: љето, кољено, љепота, посљедица,

хљеб, жељети, завољети, доље, гњев, њедра, њемачки, њежан, поцрњети и сл.

Екавском кратком е одговара и у ијекавском испред ј и испред о које је настало од Л:

бија, бива, смијати се, сијати, волио, живио, успио, дио, биоњача.

Екавском е одговара и у именици: белег:биљег и свим изведеницима од ње: биљешка,

биљежити, забиљежити:биљежница, биљежник.

Екавском кратком е одговара е у ијекавском иза сонанта р, па у оба изговора исто гласе
следећи пример: брегови, грешка, вредноћа, средина, срећа, бреза, стрелица, повреда,
требати итд.

1. Према датим екавским примерима напишите ијекавске:

а) брег _____________
б) где ______________
в) дете _____________
г) мера _____________
д) светло ___________
ђ) вест _____________
е) гнездо ___________
ж) дело ____________
з) прећи ___________

2. Према датим ијекавским примерима напишите екавске:

диоба _______
желиодио _______
предио _______

гријати _______
блиједио _______
предио _______
обиљежити _______

3. Допуните табелу

следећи _________
________ посљедњи
________ љековит
наследни ________
________ жељезница
________ његовати
4. Избаците уљеза:
живио, видио, летио, хтио, обележио, волио, одолио

5. Стихови из Диобе Јакшића

Лијепо се браћа погодише,

очевину своју под'јелише

У оба случаја е у екавском облику је дуго. Зашто онда не пише подијелише него
под'јелише?

6. Напишите како следеће дијалекатске речи ијекавског изговора гласе у књижевном

језику екавског и ијекавског изговора

ђеца, ђевојка, међед, виђети, неђе, ође, лећети, шћети, поћерати

Нека фонотактичка правила

Грана фонологије која истражује могућности линеарног комбиновања фонема у

морфемама у појединим језицима зове се фонотактика. Истражити може ли свака фонема
да стоји уз сваку фонему да образује нешто смисаоно.

Немогуће је изговорити, било где у речи комбинацију БКДФ.

Универзално фонотактичко правило искључује могућност постојања речи без

самогласника. (пст на језичкој маргини, с које је фрикативно узима на себе улогу носиоца
слога)

Кад се јави појединачно, сваки наш глас може стајати и на почетку и на крају морфема
(изузетак је џ). Може у позајмљеницама (Џорџ, доџ)

Комбинације експлозивних сугласника

П-- не може се комбиновати са звучним експлозивним сугласником (*ПБ, *ПД, *ПГ)---са

безвучним остаје комбинација ПТ, а нема *ПК

Т-- не може се комбиновати са звучним експлозивним сугласником (*ТБ, *ТД, *ТГ)---са

безвучним остаје комбинација ТК, али нема *ТП

К--не може се комбиновати ни са једним експлозивним сугласником иза себе (*КБ, *КД,
*КГ, *КТ, *КП)

На крају речи, у народном говору, није могућа ниједна комбинација експлозивних

сугласника.
Посредством латинског, у наш језик се у ,,увукла'' завршна група КТ (акт, пакт, факт,
дефект...)

Овој финалној групи се у почетку пружао отпор убацивањем а. То је пример промене

фонотактике јдног језика под утицајем другог. (субјекат-субјект- највећи бр. дублетних
облика- факат, факт)
_______________________________________________________________________

Морфофонологија

Кад се проучава понашање фонема у оквиру морфема, кажемо да је то предмет

морфофонологије (морфо(логија)+ фонологија).

Предмет морфофонологије су гласовне алтернације (замене гласова).

Гласовне алтернације традиционално зовемо и гласовним променама.

Део граматике који се бави понашањем фонема у зависности од њиховог положаја у

морфемама назива се морфофонологија.

Гласовне алтернације (замене гласова)

Алтернација је реч латинског порекла и означава ,,смењивање, размењивање, узајамну

замену''.

До алтернације гласова долази у промени облика речи (орах-ораси) или у грађењу

нових речи (орах-орашчичћ).

У различитим облицима једне речи могу на истом месту јавити различитие фонеме (на
пример: печ-ем, пек-ох, пец (аломорф)-и).

Неке од ових алтернација извршиле су се давно, а неке се врше и данас.

У зависности од тога шта је утицало на то да оваквих замена дође, разликују се две врсте
алтернација:

а) Фонолошки условљене алтернације везане су за природу гласова, то јест за њихову

неспојивост у српском језику (кад се нађу два сугласника неједнака по звучности, први се
замењује својим звучним/безвучним парњаком) сват+ба---свадба) и сл.)

б) Морфолошки условљене алтернације везане су за одређену морфолошку или

творбену категорију и углавном су се догодиле у ранијим фазама историје српског језика
(у вокативу једнине одређених именица основа се завршава на ч уместо на к
(дечак--дечаче) и сл.)
Фонолошкли условљене алтернације:
-једначење сугласника по звучности
-једначење сугласника по месту творбе
-губљење сугласника
-асимилација и сажимање самогласника

Морфолошки или творбено условљене алтернације:

-палатализација
-сибиларизација
-јотовање
-алтернација Л у О
-непостојано а
-алтернација о/е
-превој вокала

_______________________________________________________________________

Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника)

Када се у једној речи нађу један до другог сугласници неједнаки по звучности, први
сугласник се једначи према другом.
Звучни: б д г ђ ж з џ
Безвуни: п т к ћ ш с ч ф х ц

Безвучни ф, х, ц учествују у алтернацијама тако што звучне сугласнике испред њих

смењују безвучни парњаци (раз+формирати=расформирати, од+хранити=отхранити,
из+цепати=исцепати).

Сонанти не утичу на промену (с+јединити = сјединити, а не *зјединити).

За алтернације звучни/безвучни, и обратно, постоји пример за све парове (изузев ћ:ђ)

Алтернација Б/П, П/Б:

(срб+ски) српски, (голуб+чић) голупчић, (роб+ски) ропски, (ћевап+џиница) ћевабџиница,
(ждреб+че) ждрепче, (топ+џија) тобџија, (оклоп+џија) оклобџија

Алтернација Д/Т, Т/Д:

(од+копати) откопати, (под+купити) поткупити, (напред(а)к+а) напретка, (ред(а)к+а)
ретка, (примет(ити)+ба) примедба, (сват+ба) свадба, (косит(и)+ба) косидба

Алтернација Г/К, К/Г:

(бег+ство) бекство, (друг(и)+чије) друкчије, (бурек+џиница) бурегџиница, (свак(и)+да)
свагда, (ђеврек+џија) ђеврегџија
Алтернација Ђ/Ћ, Ћ/Ђ:
Има само неколико примера за Ђ/Ћ, а обрнуто, за Ћ/Ђ нема примера у српском језику:
(риђ + каст) рићкаст, (рођ(а)к+ко) роћко , (жеђ+ца жећца) и сл.

Алтернација Ж/Ш, Ш/Ж:

(муж+ки) мушки, (друж(ити)се+кан) друшкан, (држ(ати)+ка) дршка, (предлож(а)к+а)
предлошка, (за+душ+бина) задужбина, (веш(т)+ба), вежба и сл.

Алтернација З/С, С/З:

(из+причати) испричати, (дрз(а)к+а) дрска, (без+крај) бескрај, (раз+питати се)
распитати се, (с+ближити се) зближити се, (гос(т) +ба) гозба, (с+брзати) збрзати и
сл.

Алтернација Џ/Ч, Ч/Џ:

За ове парове нема много примера: (Кембриџ+ски) кембрички, (наруч+бина) наруџбина,
(врач(ати)+бина) враџбина, (срч(ан)+ба) срџба и сл.

Правило једначења сугласника по звучности у говору се спроводи аутоматски, без

изузетка, а у писању постоје нека одступања да се не би превише замаглило значење речи
(нпр. људски, подтип и сл.).

Правила:

Звучно Д остаје испред безвучних С и Ш:

одсек, подсмех, одселити се, предсобље, представа, подстанар, градски, надстрешница,
одштампати, подшишати, одпити, предшколски, одликовати, одштета, одшетати и сл.

Звучно Ђ остаје испред безвучно С:

вођство, лођски (према пољском граду Лођ).

Нема једначења по звучности у неким сложеним речима (где би се једначењем добио

исти удвојени сугласник) и у неким сложеницама страног порекла (на споју саставних
делова):
подтачка, подтекст, предтурски, предтакмичење, одтуговати, субполаран,
субпериодизација, нузспецијалност (нуз - овде има значење ,,споредна''); постдипломски,
адхезија, пресбиро, нокдаун, драгстор, брејкденс, штрајкбрехер, пингпонг, гангстер и сл.

Једначења по звучности нема ни у неким властитим именицама страног порекла:

Вашингтон, Бангкок, Штутгарт, Хонгконг, Тбилиси, Кингстон, Џорџтаун, Арлингтон,
Шведска, Мекдоналд, Редфорд, Бредшо, Апдајк, Акбард, Валдхам, Вебстер и сл.

Али, сугласници с, з, ш и ж, углавном се једначе. Тако имамо:

Дрезден (нем. Dresden), Хабзбург (нем. Habsburg), Глазгов (енгл. Glasgow), Стразбург
(Strasbourg), Ружди (Rushdie) Ришков (рус. Рижков) и сл.).
_______________________________________________________________________

Једначење сугласника по месту творбе (алтернације с:ш, з:ж, х:ш, н:м)

Када се у једној речи нађу два сугласника који имају различито место творбе, први
сугласник се замењује сугласником који има исто место творбе као други сугласник.
Зубни сугласници С и З испред предњонепчаних замењују се са предњонепчаним Ш и Ж,
задњонепчани Х испред предњонепчаног Ч предњонепчаним Ш, а алвеоларно Н испред
двоусненог Б, двоусненим М.

ЗЖ СШ ХШ НМ

Алтернација З/Ж, С/Ш:

Примери:

(пас + че) – пашче, (сналаз(ити се) + љив) – сналажљив, (из+ђускати) - ижђускати се,
(из+џикљати) – ижџикљати, (не+донос(ити)+че) - недоношче, (нотес+чић) - нотешчић,
(нос(ити)+ња) - ношња

Могу бити заступљене и друге алтернације:

1. једначење сугласника по звучности (образ+чић - обрасчић) обрашчић, (из+чупати –

исчупати) ишчупати

2. јотовање: (бес(а)н +ји – бесњи) бешњи, (са+звезд(а) + је – сазвезђе) сазвежђе,

мисл(и) +ју- мисЉу) мишљу

3. палатализација: (даск(а)+ица- дасчица) дашчица и сл.

Алтернација Х/Ш:

Примера за ову алтернацију има знатно мање (везани су углавном за изведенице са

суфиксом –чић): (трбух+чић) трбушчић, (врх+чић) вршчић, (сиромах+чић)
сиромашчић, (тепих+чић) тепишчић

Алтернација Н/М:

Има неколико примера, и то САМО у изведеним речима, на граници основе и суфикса:

стан+БЕНИ - стаМбени, прехран(а)+бени - прехраМбени, одбран(а)+бени - одбраМбени,
зелен + баћ – зелеМбаћ

Правила:

На крају префикса у сложеницама и С и З остају испред и Љ и Њ: разљутити, изљубити,

изњихати, сљуштити, разњихати и сл.

Сугласници С и З остају испред Љ и Њ насталих јекавским јотовањем: сњегови,

насљедник, посљедњи, бјесњети, изњедрити, озљеда, сљепоћа, закасњело и сл.

На граници речи у сложеницама Н остаје испред П и Б:

једанпут, странпутица, ванбрачни, ванблоковски, црвенперка, ванпансионски,

ванпартијац, црнпураст, ванпривредни

У речима страног порекла, ако се у изворном језику јавља Н, оно остаје испред Б и П,
остаје:

Нирнберг , Канбера, Истанбул (енг. Canberra), (тур. Istanbul)

У речима страног порекла пишемо М испред Б и П само када се оно јавља у изворном
језику: сиМбол (грч. sumbolon), иМпулс, иМперија (лат. imperium), аМбијент (лат.
ambiens), сиМбиоза, иМпозантан (фр. imposant).
________________________________________________________________________

Губљење сугласника

Када се у речи нађу један до другог исти или слични сугласници, или се више таквих
сугласника нађу у скупу један до другога, један од њих се губи.

Правила:

Један од 2 иста сугласника се губи:

(без+звучан) - безвучан

(од+дужити) - одужити

(Рус+ски) - руски

(без+закон+је) - безакоње

(аутобус+ски) – аутобуски

У неким примерима два иста сугласласника су последица једначења сугласника по

звучности и(ли) по месту творбе:

(Енглез+ски - енглесски) енглески

(пет+десет - педдесет) педесет

(без+шуман - бесшуман - бешшуман) бешуман

(раз+ширити - расширити - рашширити) раширити

Сугласници Т и Д губе се испред африката:

(отац - отца) оца

(изузетак - изузетци) изузеци

(предак > преДЦи > преТЦи) преци

(сладолед + џија > сладоледџија) сладолеџија

(инат + џија > инатџија) инаџија

Сугласник Т губи се у неким сугласничким групама тешким за изговор (СТН, СТК,

СТБ, ШТН, СТЛ и сл.)

Болестан - Болестна болесна

(постан > поСТНа) посна

(подлистак > подлистка) подлиска

(гост+ба >гостба) гозба

(тас+т+бина - тастбина) тазбина

Сугласник С (из суфикса –ски) губи се иза Ч, Ћ, Ш:

(ковач+ски>ковачски) ковачки

(младић+ски>младићски) младићки

(варош+ски>варошски) варошки

Правила:

У суперлативу придева (и прилога) који почињу са Ј доследно се пише удвојено Ј:

најјачи, најјаснији, најједрији, најјеткији најјогунастији, најјефтинији, најјужнији,
најједноставније, најједноличније, најјезгровитије

Нема губљења сугласника у неким сложеницама где би губљењем једног од њих

значење могло постати нејасно: наддржавни, четрдесеттрећина (1/43), ваннаставни,
противвредност, транссибирски, двадесеттрогодишњи, суперревизија, хиперреалиста

Код речи које садрже БРОЈ 600, нема губљена СТ: шестсто, шестстоти,
шестстогодишњи, шестСТогодишњица
Сугласници Т и Д не губе се испред африката на споју сложеница: отцепити, отчепити,
отћушнути, потценити, потчинити, потцртати, натчовек, подђакон, подџарати

Нема губљења сугласника у неким речима страног порекла са суфиксима

– киња и – ни: пијанисткиња, активисткиња, финалисткиња, челисткиња, солисткиња,
феминисткиња, шахисткиња, спортисткиња, аористни, протестни, контрастни,
контекстни, азбестни
_______________________________________________________________________

Асимилација и сажимање самогласника

Асимилација самогласника је изједначавање различитих вокала, а сажимање самогласника

је спајање два иста вокала у један дуги.

Асимилација и сажимање самогласника

Неке придевске заменице у зависним падежима (ИЗУЗЕВ ИНСТРУМЕНТАЛА) имају по 2

облика. Краћи облик је настао од дужег, те у њему запажамо најпре испадање сонанта Ј, а
потом асимилацију и сажимање самогласника.

мојег(а) – мог(а), мојем(у) – мом(е); твојег(а) - твог (а), твојем(у) - твом(е), својег(а) -
свог(а), својем(у) - свом(е).

Ово можемо запазити и у неким појединачним примерима:

(појас>поас>паас) – пас

(свакојако>свакоако>свакаако)- свакако

Има и примера где је данас тешко препознати асимилацију и сажимање самогласника:

(зајец>заец>зеец)- зец

Сажимање самогласника

До сажимања истих самогласника долази у неким рецима код којих се запаза промена Л у
О:

(стол>стоо)- сто

(вол>воо)- во

(сокол>сокоо)- соко

(сол>соо)- со

(дол>доо)- до
(бивол>бивоо)- биво

(ђавол>ђавоо)- ђаво

Има и неколико примера у којима се између два –А изгубило Х , па имамо: (сахат>саат)

сат, (рахатлук>раатлук) ратлук

Удвојени исти вокали се не сажимају:

1. У сложеницама када се први део завршава вокалом којим почиње други део:

пооштрити, пооштар, плавоока, поочим, једноок, поодмаћи, антиисторијски,

самоодбрана, поорати, поодавно, аутооксидација, зоологија, контрааргумент

2. У неким падежним облицима речи страног порекла:

статуу (акузатив једнине), резимее (акузатив множине), сакоом (инструментал једнине),

интервјуу (датив једнине), реноом (инструментал једнине), купее (акузатив множине),
индивидуу (акузатив једнине), Перуу (датив једнине), Русоом (инструментал једнине),
Бордоом (инструментал једнине) и сл.
_______________________________________________________________________

Палатализација (алтернације к,г,х: ч,ж,ш)

Замењивање сугласника К, Г, Х сугласницима Ч, Ж, Ш у одређеним морфолошким

условима (испред наставака за промену и творбу речи који најчешће почињу са е, и )
традиционално се та гласновна промена назива ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА.

У промени и творби речи уочава се ова алтернација:

У вокативу једнине именица мушког рода које се завршавају на –к, -г, -х:

дечак - дечаче, наставник - наставниче, рођак - рођаче, срећник - срећниче, Видак -

Видаче, друг - друже, Миодраг - Миодраже, монах - монаше, дух -душе и сл.

У множини именица око и ухо:

око - очи, очију, очима, ухо - уши, ушију, ушима

У презенту глагола чија се основа завршава на –к, г, х (у свим лицима изузев 3. лица
множине, јер је ту наставак –у, а испред њега не долази до замене):

(пећи> пек-) печем

(извући> извук-) извучем

(обући> обук-) обучем

(моћи>мог-) мозе

(стрићи> стриг-) стрижем (ово знаци ,,шишати“)

(врћи>врх-) вршем

У аористу и трпном глаголском придеву глагола чија се основа завршава на к,г,х:

(испећи>испек-) испече, испечен

(обући>обук-) обуче, обучен

(исећи>исек-) исече, исечен

(дићи>диг-) диже

У творби речи чија се основа завршава на к,г,х:

(лек)- лечити

(рука)- ручетина

(рука)- ручица

(јунак)- јуначина

(бука)- бучати

(друг)- дружина

(књига)- књижетина, књижица

(траг)- тражити

драг- (дражити)

брег- брежак

прах- прашина

прах- прашак

дах- дашак

смех—смешити

снаха- снашица, страх-страшан

_______________________________________________________________________

Алтернација Ц у Ч:

Палатализацији је блиска и алтернација ц у ч. Она се запажа у готово истим условима као

и палатализација.

У промени речи:

стриц - стриче, странац - странче, Шпанац - Шпанче, зец - зечеви, стриц- стричеви,
отац - очеви, клицати - кличем, мицати се - миче се

У творби речи:

отац - очев, светац - свечев, деца - дечица, боца - бочица, улица - уличица, врабац -
врапчић, птица - птичар, овца- овчар

Често се греши (и у писању и у говору) код присвојних придева на –ин од именица које се
завршавају на –ица: (Милицин уместо Миличин)

другаричин, краљичин, пријатељичин

Алтернација изостаје у следећим случајевима:

У присвојним придевима од именица на –ка –га, -ха:

Зоркин, Славкин, зубарка - зубаркин, кћеркин, рођакин, Олгин, Драгин, Пепељугин, слугин,
снаха - снахин, Миха - Михин

Изузеци су примери МАЈЧИН, ДЕВОЈЧИН, ВЛАДИЧИН.

Код именица на –чица, да би се избегло удвајање слога ЧИ:

девојцица- девојчиЦин,

певацица- певачиЦин

унучицин, чистачиЦин и сл.

_______________________________________________________________________

Сибиларизација

Замењивање сугласника К, Г, Х сугласницима Ц, З, С у одређеним морфолошким

условима (испред наставака за промену и творбу речи који почињу са И), назива се
сибиларизација.
К --> Ц Г--> З Х--> С

У промени и творби речи

У дативу и локативу једнине именица женског рода чија се основа завршава на -к, -г, -х;

мајка - мајци, банка - банци, апотека - апотеци, грешка - грешци, књига - књизи, заслуга -
заслузи, супруга - супрузи, сврха - сврси, епоха - епоси и сл.

У множини именица мушког рода чија се основа завршава на -к, -г, -х;

језик - језици, дечак - дечаци, војник - војници, предлог - предлози, излог - излози, тренинг -
тренинзи, педагог - педагози, орах - ораси, Чех - Чеси, монах - монаси, осмех - осмеси и
сл.

У императиву глагола чија се основа завршава на -к, -г, -х;

(пећи> пек-) пеци, (извући>извук-) извуци, (обући> обук-) обуци, (рећи> рек-) реци,
(подвући> подвук-) подвуци, (помоћи> помог-) помози и сл.

Алтернација изостаје:

У личним именима и презименима, именицама становника и народа:

Зорка - Зорки, Лука - Луки, Олга - Олги, Пепељуга - Пепељуги, Миха - Михи, Бодирога -
Бодироги, Кангрга - Кангрги, Шипка - Шипки, Београђанка - Београђанки, Шапчанка -
Шапчанки и сл.

У већини географских имена:

Костарика - Костарики, Казабланка - Казабланки, Мека - Меки, Камчатка - Камчатки,

Тангањика - Тангањики, Волга - Волги, Рига - Риги, Малага - Малаги, Доха - Дохи и сл.

Изузетак: Америка - Америци, Африка - Африци , Корзика - Корзици, Аљаска - Аљасци

У речима одмила и именицама које значе женска лица:

бака- баки, дека - деки, сека - секи, чика - чики, зека - зеки, Мика - Мики, Гага - Гаги,
лекарка - лекарки, професорка - професорки, фризерка - фризерки, сликарка - сликарки,
водитељка - водитељки, сељанка -сељанки и сл.
тридесетчетворка-тридесетчетворки-тридесетчетворци - дублет

У неким речима страног порекла:

журка-журки, клика - клики, јога - јоги, лига - лиги, дрога - дроги, колега - колеги, синагога
- синагоги, сфинга - сфинги, омега - омеги, синегдоха - синегдохи, психа -психи и сл.

(Алтернација је доследна код именица на -ика: симболика - симболици, електрика -

електрици, физика - физици, лирика - лирици, епика - епици, атлетика - атлетици и сл.).
_______________________________________________________________________

Јотовање (алтернације ненепчаних са предњонепчаним сугласницима)

Замењивање ненепчаних сугласника С, З, Т, Д, Л, Н предњонепчаним сугласницима Ш,

Ж, Ћ, Ђ, Љ, Њ, као и уснених сугласника Б, П, В, М сугласничким групама БЉ, ПЉ,
ВЉ, МЉ у додиру са предњонепчаниим Ј, традиционално се назива јотовање.

З Ж Б БЉ
С Ш П ПЉ
Д -> Ђ М -> МЉ
Т Ћ В ВЉ
Л Љ
Н Њ

Јотовање је давнашња гласовна промена, а током дуге историје нашег језика било их је
три врсте:

старо јотовање, које се вршило још у прасловенском језику (волети - вољен, љубити -
љубљен и сл.);
ново јотовање, које се вршило само у нашем језику (прут - пруће, грм - грмље и сл.)
и најновије, ијекавско јотовање, које се вршило само у (и)јекавским говорима нашег
језика (хлјеб - хљеб, нјемачки - њемачки и сл.)

Резултат јотовања:

У компаративу придева:
млад - млађи, жут - жући, љут - љући, висок - виши (окрњена основа), брз - бржи, низак -
нижи, црн - црњи, танак - тањи, бели - бељи, далек - даљи, груб -грубљи, скуп - скупљи,
сув -сувљи и сл.

У трпном глаголском придеву глагола са основом на -и:

урадити - урађен, платити - плаћен, носити - ношен, поделити - подељен, учланити -
учлањен, запазити - запажен, употребити - употребљен, залепити - залепљен,
заборавити - заборављен, урамити - урамљен и сл.

У презенту глагола:

глодати - глођем, резати - режем, везати - вежем, писати - пишем, дисати - дишем,
млети - мељем, капати - капљем, храмати - храмљем и сл.

У инструменталу једнине именица женског рода на сугласника:

глад - глађу, памет - памећу, маст - машћу, младост - младошћу, со - сољу, мисао -
мишљу, љубав - љубављу и сл.

У творби речи:

(пред)град - предграђе, цвет - цвеће, грана - грање, стена - стење, здрав - здравље, грм -
грмље, пиле (пилет-) пилећи, говеда - говећи, крава - крављи, јесен - јесењи, Београд -
Београђанин, Уб - Убљанин, наградити - награђивати, вратити - враћати, забранити -
забрањивати, закупити - закупљивати, исправити - исправљати, водити - вођа и сл.

Јекавско јотовање

У ијекавском изговору српског књижевног језика сонанти л и н испред је (од старог гласа
,,јат'') дају ље односно ње
(лјето>) љето, (лјепота>) љепота, (озлједа>) озљеда, љекар, кољено, сњежан, њежан
У народним говорима јотовањем су обухваћени и сугласници д и т: ђевојка, ћерати и сл.

У књижевном језику д и т остају неизмењени: дјевојка, тјерати и сл.

_______________________________________________________________________

Непостојано а

Самогласник који се у неким облицима једне речи јавља, а у другим облицима исте речи
га нема, традиционално називамо непостојано а.

А->

Најчешћи услови у промени речи у којима се уочава непостојано а:

У номинативу једнине и генитиву множине великог броја именица мушког рода (на
-ац, -ак и сл):

писац - писца - писаца, слушалац - слушаоца -слушалаца, чамац- чамца- чамаца, Немац
-Немца- Немаца, наставак- наставка- наставака, излазак- изласка- излазака, одломак-
одломка - одломака, пас- пса, паса и сл.

У генитиву множине неких именица средњег и женског рода:

копље-копаља, писмо - писама, ребро - ребара, средство - средстава, дејство - дејстава,
упутство - упутстава, лутка - лутака, свеска - свесака, девојка - девојака, оловка -
оловака, кокошка - кокошака, приповетка - приповедака, сестра - сестара, трешња -
трешања и сл.

У номинативу једнине (и акузативу кад се поклапа са номинативом) заменица (на -ав) и

придева на (-ан, -ак, -ар):

какав - каквог, сав - свег, некакав - некаквог, икакав - икаквог, овакав - оваквог, такав -
таквог, удобан - удобног, способан - способног, радан - радног, сладак - слатког, тежак -
тешког, низак - ниског, храбар - храброг, добар - доброг, ведар - ведрог, мокар - мокрог и
сл. , као и код броја један - једног.

У радном глаголском придеву (у мушком роду једнине) неких глагола:

рекао - рекла, могао - могла, ишао - ишла, легао - легла, стигао - стигла, тресао - тресла,
нашао - нашла, истакао - истакла, побегао - побегла, текао - текла, вукао -вукла и сл.,
као и у 1. лицу једнине презента глагола јесам/нисам - јесмо/нисмо.

Код предлога с, под, над, пред уз инструментал мном и код предлога с, к, кроз, низ, уз
када стоје испред речи с којом би образовали тешко изговорљиву групу сугласника: са
мном, нада мном, преда мном, пода мном, ка кући, кроза зид, низа страну, уза се и сл.

У неким глаголским префиксима: разабрати, одабрати, изагнати, узаврети,

подастирати и сл., као и у прилогу надасве.

надобудан- онај који буди наду, који обећава, старије значење, неко ко није уображен већ
има потенцијал

Правила:

Код именица страног порекла на -кт, -нт, јавља се непостојано а у генитиву множине:

субјеката, инсеката, дијалеката, ефеката, продуката, факата, реликата, команданата,

дисидената, диверзаната, музиканата, студената, сонаната, дебитаната, агената и сл.
Код именица страног порекла које у завршној сугласничкој групи имају с не јавља се
непостојано а у генитиву множине:

социјалиста, стилиста, киоска, обелиска, индекса, рефлекса, копмплеска, суфикса,

префиска, анекса, импулса, дезодоранса, аванса, биланса, конкурса, ресурска, реверса,
колапса, бицепса и сл.
_______________________________________________________________________

Промена л у о (алтернација л : о)

Ову промену, која се у српском језику одиграла крајем 14. века, називамо промена л у о.
Свако л које се тада нашло на крају слога прелазило је у о.

Л ---- на крају слога ---- О

Резултате ове промене запажамо:

На крају радног глаголског придева у мушком роду једнине (без изузетка):

гледао - гледала, мислио - мислила, ишао - ишла, трчао - трчала, јео - јела, играо - играла
и сл.

У номинативу једнине неких придева у мушком роду:

бео - бела, весео - весела, цео - цела, округао - округкла, кисео - кисела, зао - зла, мио -
мила и сл.

У номинативу једнине неких именица:

део - дела, орао - орла, троугао - троугла, анђео - анђела, посао - посла, мисао -мисли и сл.

У свим падежима осим номинатива једнине и генитива множине именица које се

завршавају на -лац (а у основи имају радни глаголски придев).

гледалац - гледаоци - гледалаца, читалац - читаоци - читалаца, обожавалац -обожаваоца

- обожавалац, спасилац - пасиоци - спасилаца, преводилац -преводиоци - преводилаца,
тужилац - тужиоци - тужилаца, делилац - делиоци - делилаца, чинилац - чиниоци -
чинилаца и сл.

У неким изведеним речима:

сеоба (селити), деоба (делити), мастионица (мастило), соце (село), криоце (крило),
учионица (учио - учила), читаоница (читао - читала) чекаоница (чекао - чекала) и сл.

Правила:

Код неких именица које се завршавају на -лац (а у основи имају радни глаголски
придев)
сонант л остаје у свим падежима: зналац, радозналац, неваљалац, ткалац (,,онај који тка''),
погорелац, (,,онај коме је изгорела кућа''), прелац (,,онај који преде'') и сл.

У новијим речима страног порекла сонант л остаје на крају слога (односно на крају
речи):
фудбал, генерал, журнал, конзул, идол, монолог, хотел, модел, карневал, интервал, идеал,
назал, кардинал, маестрал, метал, дизел, акварел, кокетел, дуел, фосил, мантил, молекул,
протокол и сл.
_______________________________________________________________________

Покретни вокали

Вокале који се на крају неких речи могу јавити необавезно, без промене у значењу,
називамо покретним вокалима. У српском језику то су А, Е и У.

У реченици се речи са покретним вокалима употребљавају у једном или у другом облику.

Кад ове речи наводимо у основном облику, ван реченице, покретни вокал се одваја
заградом да би се нагласила његова необавезност (једног(а), другом(е), нечем(у)).

Покретне вокале запажамо:

На крају неких прилога, и то само вокал а: сад(а), тад(а), кад(а), свуд(а), некуд(а),
икуд(а) и сл., као и у везнику нек(а).

У генитиву или акузативу придева, заменица и бројева, и то само вокал а:

доброг(а), српског(а), књижевног(а), мог(а), нашег(а), сваког(а), правог(а), једног(а) и сл.

У дативу или локативу придева, заменица и бројева, и то вокал е ређе у:

добром(е), српском(е), књижевном(е), мом(е), нашем(у), свем(у), сваком(е), првом(е),

једном(е) и сл.

У инструменталу неких заменица и то вокал е: мном(е), њим(е), њом(е), ким(е), чим(е),

тим(е).

Овде се покретни вокал обично јавља кад нема предлога (тиме се поносимо), а не
јавља кад је предлог употребљен (са тим се не слажемо).

Данас се наведени паджени облици придева, заменица и бројева много чешће

употребљавају у кратком облику без покретних вокала.
_______________________________________________________________________
Преглас (алтернација о : е)

Када се основа речи завршава предњонепчаним сугласником, по правилу иза њега не

долази о већ е. Ова алтернација се назива преглас, или, једноставно, алтернација о : е.

О или Е

Алтернацију о у е запажамо:

У инструменталу једнине именица мушког рода (уместо наставка -ом јавља се -ем):

крајем, положајем, циљем, пријатељем, роштиљем, случајем, мужем, градићем,

срндаћем, слончићем, смуђем, бубњем, тигањем, трубачем, певачем, кошаркашем, путем,
пасошем и сл.

У номинативу множине неких именица мушког рода (уместо -ови јавља се -еви):

бројеви, крајеви, циљеви, краљеви, пањеви, чуњеви, смуђеви, мужеви, мачеви, тушеви и сл.

У творби присвојних придева (уместо -ов јавља се -ев):

краљев, учитељев, стричев, играчев, пишчев, каубојев, Иринејев, Урошев, сужњев, кнежев
и сл.

Правила:

Ако предњонепчаним сугласницима непосредно претходи вокал е, наставак у

инструменталу може гласити -ом, а не -ем (обично код једносложних именица и оних које
се завршавају на -еж)

кејом, кељом, спрејом, Бечом, јежом, флешом, вешом, падежом, цртежом, лавежом,
младежом, сталежом и сл.

Ипак, има изузетака: пријатељев

Кад се именице завршавају на -ар, допуштају се дублетни облици:

лекарем/лекаром, лекарев/лекаров, новинаром/новинарем, сликаром/сликарем,

сликаров/сликарев, банкаром/банкарем, банкаров/банкарев, куваром/куварем,
куваров/куварев и сл.

(Али, именице страног порекла и оне које се завршавају на -ер имају само -ом, односно
-ов: конобаром, конобаров, директор, директоров, мускетаром, мускетаров иноватор,
иноваторов; девером, деверов, фризером, фризеров и сл.)
_______________________________________________________________________

Превој вокала

Самогласничке алтернације у корену речи (у различитим облицима једне речи или у

породици речи) називамо превој вокала. Алтернације могу чинити смене два или више
вокала, или одсуство вокала.

Превој вокала најчешће запажамо:

Међу глаголима сродних основа:

радити - рађати, скочити - скакати, спојити - спајати, узети - узимати, одрећи се -

одрицати се, помаћи - помицати, истећи - истицати,
раздвојити -раздвајати, оборити - обарати и сл.

Између глагола и именице настале од њега:

тећи - ток, бирати - избор, прорицати - пророк, плести - плот,

извирати - извор, вртети - врат, звати - зов, трести - трус, убрисати - убрус, прозрети
-прозор, рећи - рок и сл.
_______________________________________________________________________

Сонанти ј

Сонант ј се пише:

Између И и свих вокала изузев О:

авијација, радија, жирија, сензација, дијета, премијер, досије, клијент, таксијем, чији,
који, таксији, жирији, судијин, Маријин, тријмф, подијум, стадијум, таксију и сл.

(Изузетак су сложене речи: иако, приучен, архиепископ, ниуколико, антиоксиданс и сл.)

У императиву глагола који се у 1. лицу једнине презента завршавају на -ијем:

пиј, пијмо, пијте, разбиј, разбијте, сакриј, скаријмо, сакријте, откриј, откријмо,
откријте, залиј, залијмо, залијте, избиј, избијмо, избијте и сл.

У придевима који се завршавају на -ски изведеним од именица на -ија:

историја - историјски, телевизија - телевизијски, серија - серијски, комшија -комшијски,

геометрија - геометријски , пензија - пензијски и сл.

Сонант ј се не пише:
Између И и О:

био, милион, камион, фиока, авион, пион, радио, трио, регион, виолина, биоскоп, пионир,
чиода, шампион, лампион, ембрион, васиона, стадион, лосион и сл.

(Изузетак су речи које у свом основном облику већ садрже -ј: судија - судијом, ревија -
ревијом, историја - историјом, вијорити се, артерија - артеријом, ћелија -ћелијом и сл.)

Између свих вокала и између два И:

каиш, лаик, мозаик, шеик, параноик, даире, наиме, стоик, руинирати, атеиста, неимар,
протеин, егоизам, хероина, руина, конструисати, ваистину, заиста, наиван, поимати,
реизбор, хаику и сл.

Ово правило се не односи на речи које су основи већ садрже ј: издаја - изадајица, есеј -
есејистички, догађај - догађаји, Крајина, крајишки, крајичак, соја, сојин, тајна-тајити и
сл.

Да ли је правилно рећи дечији или дечји?

Правилно је и једно и друго, јер суфикс -ји има и облик -ији.

Дублети: човечји/човечији, дечји/дечији, божји/божији, мишји/мишији, мачји/мачији,

козји/козији, лисичји/лисичији, кукавичји/кукавичији, вучји/вучији, пачји/пачији итд.

Предност у овим случајевима треба дати облицима на -ји:

Изузетак су малобројни примери код којих се основа завршава на групу сугласника. тада
се ради лакшег изговора, предност даје суфиксу ији: овчији, врапчији, гушчији, пашчији.

Једино за придев пасји постоји само овај облик!

Како гласи именица радио у инструменталу?

У инструменталу једнине ова именица гласи радиом, јер се по правилу између и и о не

пише ј. Али у осталим падежима, где се иза и јавља неки други вокал, ј се пише: радија,
радију итд.

Консонант Х

У највећем делу српских народних говора не изговара се х.

На почетку и на крају речи х се обично се изоставља, док се у средини речи може

замењивати са в, ј или евентуално к: аждаха-аждаја, кухати-кувати,
хелихоптер-хеликоптер и сл.
Основно правило, које је поставио још Вук Караџић, гласи да се х у књижевном језику
изговара и пише у свим оним речима и облицима у којима се он некад изговарали.

Консонант х треба писати и изговарати:

У примерима у којима му је по пореклу место:

храна, храст, хаљина, прах, орах, страх, сиромах, трбух, хвала (не фала), схватити,
хвалити се (не фалити се), хладан, хрскати, хтети, хајдух, хармоникаш, хартија, хектар,
хиљадарка, ходати, халапљив, храпав, хапсити, харамбаша, дахнути (не данути),
замахнути (не заманути), ухватити (не уватити) и сл.

У генитиву множине придева, придевских заменица и неких бројева у 1. лицу једнине

аориста:

лепих, мојих, првих и сл; бих, рекох, падох, одох, видех, урадих, чух, стихог, седох, лупнух,
уђох и сл.

Консонант х не треба писати ни изговарати:

рђа (не хрђа), рђав (не хрђав), рвати се (не хрвати се), рвање (не хрвање), лед (не хлед),
меко (не мехко), ат (не хат), орити се (не хорити се), урма (не хурма) и сл.

Дублети:

ало - хало, ура - хура, еј - хеј, опа - хопа, ад - хад, амам - хамам, ропац - хропац, оро - хоро

Дублети:

ухо - уво, пастух - пастув, буха - бува, муха - мува, глух - глув, кихати - кијати, хихотати
се - кихотати се

плех је правилно - плек није, рухо јер правилно - руво није, пазух(о) је правилно-
пазув(о) није

Примери снаја и кујна обележени су као фамилијарни, препоручују се само снаха и

кухиња.