Морфологија глаголских ријечи

Творба личних глаголских облика

У македонском језику не постоји инфинитив (читати, носити, плести) те се у
реченицама глаголи наводе у трећем лицу једнине презента (чита,носи,плете). на основу
овог завршног вокала глаголи су класификовани у три групе: а, и и е. Инфинитивни
коријен (би-ти < стсл. быти) чува се код презента (ако\да бидам, бидеш, биде, бидеме,
бидете, бидете, бидат), императива (бити, бидете) и глаголског прилога (бидејќи)
глагола биде.
Све глаголске облике у македонском језику можемо подијелити на глаголска
времена и глаголске начине. Они су сви лични облици, а могу бити прости
(презент=сегашно време, имперфекат=минато определено несвршено време,
аорсит=минато определено свршено време, императив=заповеден начин) и сложени
(несвршени перфекат=минато определено, несвршено време,
плускамперфекат=преминато време, футур=идно време, прошло-будуће време=минато-
идно време, футур индиректно саопштен= идно прекажано време, конструкције са
има= конструкции со има, конструкције са сум= конструкции со сум, потенцијал=
можен начин).
Безлични глаголски облици су: радни глаголски придјев = Л-форма, трпни
глагоски придјев=глагослка придавка, глаголски прилог садашњи=глаголски прилог,
глаголска именица=глагосла именка.

1.Презент се твори од презентске основе чита и наставака -ам, -ш, -о, -ме, -те, -а, -
ат.

ЈА читам носам плетам НИЕ читаме носиме плетеме

ТИ читаш носиш плетеш ВИЕ читате носите плетете
ТОЈ/ТАА/ТОА чита носи плете ТИЕ читаат носат плетат

Код глагола који чији се коријен завршава на вокал у првом лицу једнине и у трећем лицу
множине испред наставка се изговара и пише - ј -: бројам, броиш, брои, броиме, броите,
бројат : пејам, пееш, пее, пееме, пеете, пејат.

2. Имперфекат се твори углавном од несвршених глагола, а ос срвшених само у вези

с партикулом ќе и везницима, да, ако, ако да. Имперфекатска основа има вокал -а-, код
глагола -а- групе и -е- код глагола -е- и –и-групе, а наставци су: -в, -ше, -ше,-вме, - вте,
а:
 ЈА читав носев плетев НИЕ читавме носевме плетевме
ТИ читаше носеше плетеше ВИЕ читавте носевте плетевте
ТОЈ/ТАА/ТОА читаше носеше плетеше ТИЕ читаа носеа плетеа

Код глагола чији се коријен завршава на вокал у трећем лицу множине, да би се

избјегао зев(хијат) умеће се –ј- између последња два вокала: броев,броеше, броеше,
броевме, броевте, броеја; пеев, пееше, пееше, пеевме, пеевте,пееја.

3. Аорист се углавном твори од глагола свршеног вида, аорисне основе и два типа
наставака: -в, - Ø, - Ø, -вме, -вте, -а ( некадашњи стари сигматски тип ) и – ов, -е, -е, -
овме, -овте, - оа (некадашњи млађи сигматски тип). За одређивање аорисне основе
треба углавном поћи од инфинитвине или аорисне основе у српском језику. Тако на
примјер код а-групе имамо само а-основу: од глагола чита (српски : чита-ти,прочита-
х)

ЈА читав НИЕ читавме

ТИ чита ВИЕ читавте
ТОJ/TAA/TOA чита ТИЕ читаа

Код глагола и-групе постоје три основе (и, е, а):

ОСНОВА И Е А ОСНОВА И Е А
ЈА носив остарев бројав НИЕ носивме остаревме бројавме
ТИ носи остаре броја ВИЕ носивте остаревте бројавте
ТОЈ/ТАА/ТОА носи остаре броја ТИЕ носија остареа бројаа

Највише различитих група је код глагола е- групе (а, е, о, о): (српски: набра-ти,набра-х,
носи-ти, носи-х; остаре-ти, остари-х; изброја-ти, изброја-х,скокну-ти, скону-х) Српско У и
македонско А воде пријекло од старословенског назала Ж. Код живеаја овдје основа
одговара српском имперфекту живеа-х, а не инфинитиву доживе-ти и аористу доживе-х.

А-основа
ЈА брав плакав скокнав живеав НИЕ бравме плакавме скокнавме живеавме
ТИ бра плака скокна живеа ВИЕ бравте плакавте сконавте живеавте
ТОЈ/ТАА/ТОА бра плака скокна живеа ТИЕ браа плакаа скокнаа живеаја
Е- основа премре У српском ( премре-ти, премре-х)
ЈА премрев НИЕ премревме
ТИ премре ВИЕ премревте
ТОЈТ/АА/ТОА премре ТИЕ премреа

О- основа у о- основу спадају глаголи чији се коријен завршава на сугласника И на који

се додају наставци за некадашњи млађи сигматски аорист: плете у српском исплет-ох.
ЈА плетов реков НИЕ плетовме рековме
ТИ плете рече ВИЕ плетовте рековте
ТОЈТААТОА плете рече ТИЕ плетоа рекоа

Ø-основа јавља се код глагола чији се једносложни коријен завршава на вокал. Српски:
испи-х, чу-х
ЈА пив чув НИЕ пивме чувме
ТИ пи чу ВИЕ пивте чувте
ТОЈТААТОА пи чу ТИЕ пија чуја

Творба безличних глаголских облика

1.Радни глаголски придјев се твори од презента помоћног глагола е ( сум, си, е, сме,
сте, се) и несвршене Л-форме ( радног глаголског придјева) У трећем лицу једнине и
множине не јавља се помоћни глагол . Несвршена Л форма има основу само на А (читал)
и на Е (код глагола и-групе носил, броел, код глагола е- групе: скокнел, плачел, живеел,
речел, влезел, тресел, дадел, пиел, чуел, плетел, идел, дојдел, најдел, бидел, земел,
дознаел, берел,перел, колел) на коју се додају наставци –л, -ла, -ло, и у множини –ле за
сва три рода.
2. Трпни глаголски придјев се твори од свих глагола, осим од повратних. На
углавном аорисну основу, која је сведена на а и е (<-o,-Ø,-и) додају се следећи творбени
форманти: А) –н, на, -но, -ни, -ни (чита, прочитав: читан, читана, читана, читано; читани.
Пише: напишав, напишан...; умре, умрев, умрен, умрена, умрено, умрени, ; Б) –т, -та , -
то, -ти (бања, бањав, бањат, бањата, бањато, бањати) В) –ен, -ена, -ено, -ени (испреде,
испредов: испреден, испредена, испредено, испредени.) Г) –ет,-ета,-ето,-ети (рани, ранив:
ранет, ранета, рането, ранети). Творбене форманте са т имају глаголи чији се коријен
завршава на –н/њ,а у
oсталим случајевима јављају суфикси са –н. Код глагола и-групе, за разлику ос стања у
српском језику не долази до јотовања (носен, ранет, а не ношен, рањен).
3.Глаголски прилог садашњи твори се од трећег лица једнине презента
несвршених глагола помоћу наставака –јќи (чита: читајќи; пее: пеејќи, плете: плетејќи).
Једино се код глагола и-групе вокал –у- мјења се у –е- (носи:носејќи)

4. Глаголаска именица твори се углавном од презетске основе несвршених глагола

помоћу суфикса –ње- (чита: читање, пее: пеење) Код глагола и-групе вокал презентске
основе замјењују се –е- (носи: носење). Глаголи свршеног вида имају архаичне наставке –
ние, -тие (воспита: воспитание; издаде: издание; открие: откритие; реши: решение).

Творба глаголских начина

1.Императив се твори помоћу два типа наставака: -ј,-јте, и –и,-ите. Први се јављају
код глагола а-групе(чита: читај, читајте) и –е- и –и- чији се коријен завршава на вокал
(бро-и: број, бројте; пе-е: пеј,пејте). Други се срећу код глагола –е- и –и- групе чији се
коријен завршава на сугласник (плет-е: плети, плетете; моли-и: моли, молете). Дакле,
директна заповијест се изржава другм лицем једнине и множине,а индиректно обично
тречим лицем једнине, првим и трећим лицем множине, а може и другим лицем
једнине и множине презента са ријечцама нека или да (нека/да моли, нека/да молиме,
нека/да молат; да молиш/да молите дa ти/ви опрости). Додавањем негације не на
императивне облике несвршених глагола добија се значење забрене ( не враќај се), док
негиране форме свршених глагола имају значење пријетње, застраживање (Не врати
се на време, па ќе видиш!).Негиране се форме и на следећи начин: немој да молиш/
немојте да молите.

2. Потенцијал се твори помоћу партикуле би и несвршеног радног глагола придјева

несвршених глагола(јас, ти, тој, таа тоа би молел/молела/молело:ние,вие,тие би
молеле, а не молил, молиле) и свршеног радног глагола придјева свршених глагола јас,
ти, тој, таа
тоа би измолил/измолила/измолило; ние,вие,тие би измолиле, а не имолел,измолеле.