Фонетика и фонологија

ФОНЕТИКА је наука која проучава :

1. Изговор (артикулацију) – ФИЗИОЛОШКА ФОНЕТИКА

2. Звучање, акустику – АКУСТИЧКА / ФИЗИЧКА ФОНЕТИКА
a. Артикулациона фонетика – изучава начин изговора гласова и улогу органа у
том процесу.

Говорни органи служе дисању и припремању хране за варење, а гласови се у српском језику
изговарају при издисају. Издисај је 3-10 пута дужи од удисаја приликом говора.

1. Плућа – сунђерасте грађе, шире се и скупљају.

2. Душник – хрскавичава цев, служи протоку ваздуха до плућа.
3. Гркљан – повезује горњи део душника и ждрело у коме се налазе Адамова јабучица,
гласне жице и на врху поклопац који се затвара приликом уноса хране.
4. Гласне жице – два издужена мишићна набора у гркљанској дупљи, најважнији су орган
говорног апарата, трепере при изговору звучних гласова (укупно 20).

5. Ждреона (фарингална) дупља појачавају гласове и дају им

6. Усна (орална) дупља посебан тон и БОЈУ – имају
7. Носна (назална) дупља улогу резонатора !

 Приликом изговора назала (М Н Њ) ваздушна струје пролази кроз уста и нос.

 Покретни органи у усној дупљи :

1. Језик – најпокретљивији орган, ствара преграде (теснаце)
2. Меко (задње) непце
3. Усне
 Непокретни говорни органи :
1. Зуби
2. Алвеоле
3. Тврдо непце

 Мекоћа гласова заснива се на положају говорних органа. Већи део језика приљуби се уз
предње непце, а врх језика опире се о доње секутиће.

Меки : Ј Љ Њ Ђ Ћ
Тврди : Џ Ч Ж Ш

 Акустичка фонетика разлаже гласове по :

1. Висини (фреквенцији) – зависи од брзине треперења треперећих тела (гласне
жице). Већи број трептаја у јединици времена изазива више тонове. Херц (Hz).
2. Јачини – зависи од притиска говорних органа на ваздушну струју. Раздаљина
између треперећег тела у нормалном положају и најдаље тачке до које стиже
назива се АМПЛИТУДА. Децибел Db.
3. Боји – зависи од говорног апарата, тачније од резонаторских шупљина.
  Уво (ухо) – орган у којем осцилира бубна опна и њено треперење преко ушних
нерава преноси импулсе до мозга, а он их претвара у информације.

 ФОНОЛОГИЈА је наука која се бави разликовном (дистинктивном) улогом гласова у

језичком систему. Наш језик има 30 гласова, фонеме немају значење, али уносе разлике у
значењу по :
1. назалности : МАЈКА – БАЈКА
2. звучности : ЧЕП – ЏЕП
3. мекоћи : ЂАК – ЏАК
4. вокалности и невокалности : ОРАО – ОРАХ
5. високој и ниској вокалности : ПИНГ – ПОНГ
6. фрикативности : МАЗА – МАЦА
7. акцентима : ГРȂД - ГРȀД

 Према положају у речи, фонеме се деле на оне у :

1. Почетном положају – ИНИЦИЈАЛНЕ гар – жар
2. Средишњем положају – МЕДИЈАЛНЕ мост – маст
3. Крајњем – ФИНАЛНЕ лав – лак

 Фонема означава разлику у значењу речи.

 АЛОФОНИ су варијације исте фонеме:

банка, паркинг, Анка н је веларно – назална фонема

 Увек има више алофона него фонема.

1. ВОКАЛИ (самогласници) : А Е И О У – сви звучни

2. СОНАНТИ : В Р Л Ј М Н Љ Њ – сви звучни
3. КОНСОНАНТИ :

звучни Б Д Г Ђ Џ Ж З
безвучни П Т К Ћ Ч Ш С Ф Х Ц

 Подела по месту артикулације :

1. Веларни (задљонепчани) гласови : К Г Х
2. Палатали (предњонепчани) : Ј Љ Њ Ђ Ћ Ч Џ Ж Ш
3. Алвеоларни (надзубни) : Л Р Н
4. Денатлни (зубни) : З С Д Т Ц
5. Билабијални (двоуснени) : Б П М
6. Лабиодентали (уснено - зубни) : В Ф

 Подела према начину артикулације :

1. Сонанти
1) М Н Њ - назални
2) Л Љ - латерали
3) Р - вибрант (треперави)
4) В Ј - полувокали
2. Консонанти
1) Експлозивни (праскави / преградни) : Б П Д Т Г К
2) Фрикативни (струјни / тесначни) : З С Ж Ш Ф Х
3) Африкате (сливени / преградно-тесначни) : Ђ Ћ Џ Ч Ц

3. Вокали :

предњи ред средњи ред задњи ред

затворени и високи И У
делимично
Е О
отворени и средњи
отворени и ниски А