ФОНЕТИКА. ИЗГОВОР ГЛАСОВА И УЛОГА ГОВОРНИХ ОРГАНА.

ПОДЕЛА ГЛАСОВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

– Фонетика проучава настанак и природу гласова, њихово понашање у контакту са другим гласовима у говорним низовима.
– Артикулациона ( за сваки глас прати рад и положај говорних органи при изговору гласова) и акустичка фонетика (бави се
особинама гласова као што су звучност, висина,…).
– Говорни органи:
1) плућа, дијафрагма, трбушни мишићи, душник (скупљање, истискивање и спровођење ваздуха)
2) * гласне жице, језик, усне (производе гласове покретом)
* предње и задње непце, алвеоле, зуби (на њима се стварају гласови)
3) ждреона, носна и усна дупља (резонатори).
Глас настаје треперењем делова говорног апарата кроз ваздух. Глас има три елемента:
1) Јачина: зависи од јачине подстицаја који покреће трепереће тело, што значи да зависи од амплитуде (раздаљине између
нормалног положаја треперећег тела и најудаљеније тачке до које оно у треперењу стиже). Уколико је амплитуда већа,
глас је јачи.
2) Висина гласа зависи од брзине којом трепереће тело трепери. Уколико је већи број трептаја у јединици времена, утолико
је глас виши.
3) Боја гласа одређена је обликом резонатора.
Природа гласова зависи од положаја који поједини делови говорног апарата заузимају при артикулацији гласова.
Локализованост гласова: самогласници (вокали) – А, Е, И, О, У; Самогласници су тонови зато што ваздушна струја не наилази на
препреку.

сонанти (гласници) – В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ; врло звучни

прави (шумни) консонанти Ваздушна струја наилази на препреку.
У зависности од тога какав је проток ваздушне струје (слободан или наилази на препреке), гласови се деле на основу звучности.
Звучност: вокали и сонанти – звучни гласови (гласне жице трепере)
Прави консонанти – звучни и безвучни:
Звучни Б Г Д Ђ Ж З Џ Гласне жице
трепере
Безвучни П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц Гласне жице не
трепере

ВОКАЛИ
1. Вокали према положају језика у усној дупљи по хоризонтали
Вокали предњег реда И, Е
Вокали средњег реда А
Вокали задњег реда О, У
2. Вокали према положају језика у усној дупљи по вертикали
Високи вокали И, У
Вокали средње висине О, Е
Ниски вокал А
3. Вокали према учешћу усана у артикулацији
Лабијализовани О, У
Нелабијализовани А, Е, И
4. Вокали према величини виличног угла при изговору
Затворени вокали И, У
Вокали средње отворености О, Е
Отворени вокал А

СУГЛАСНИЦИ И СОНАНТИ ПРЕМА МЕСТУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ, АРТИКУЛАЦИЈЕ)

Двоуснени
Б, П, М
(билабијални)
Уснени (лабијални)
Уснено-зубни
В, Ф
(лабио-дентални)
 Зубни (дентални) Д, Т, З, С, Ц
Задњонепчани (веларни) К,Г, Х
Предњонепчани Тврди Ж, Ш, Џ, Ч
(палатални) Меки Ђ, Ћ, Ј, Љ, Њ
Алвеоларни (надзубни) Р, Л, Н

СУГЛАСНИЦИ И СОНАНТИ ПРЕМА НАЧИНУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ, АРТИКУЛАЦИЈЕ)

Праскави, експлозивни / преградни Б, П, Г, К, Д, Т
Струјни, фрикативни / тесначни З, С, Ж, Ш, Ф, Х
Африкате (сливени) Џ, Ч, Ђ, Ћ, Ц
Назални (носни) М, Н, Њ
Латерални Л, Љ
Полувокали (спиранти) В, Ј
Вибрант Р

АРТИКУЛАЦИЈА Уснени Зубни Алвеоларни Предњонепчани Задњонепчани

Место изговора  двоуснени уснено- тврди меки
Начин изговора  -зубни
експлозивни звучни Б Д Г
безвучни П Т К
африкате звучни Џ Ђ
безвучни Ц Ч Ћ
фрикативни звучни З Ж
безвучни Ф С Ш Х
назални звучни М Н Њ
безвучни
 латерални звучни Л Љ
безвучни

вибранти звучни Р
безвучни

полувокали звучни В Ј
безвучни

А) Уснени: б, п, ф, од којих се прва два артикулишу тако што се усне прибијају једна уз другу, стварајући потпуну преграду
ваздуху, затим се преграда уклања (усне се растављају) и ваздух нагло излази, уз прасак, па се ова два сугласника називају
експлозивним сугласницима. Трећи сугласник је уснено-зубни јер настаје као последица трења ваздушне струје кроз теснац
који чине горњи секутићи и унутрашња страна доње усне.
Б) Зубни: д, т, з, с, ц, од којих се д и т стварају тако што се врх језика налази на секутићима, ваздушна струја се гомила из
препреке и при наглом отклањању препреке излази из уста, такође уз прасак. Сугласници з и с настају на истом месту, тако
што ваздушна струја пролази кроз теснац при чему се таре о зидове теснаца и тако производи пискав звук, звучно з, односно
безвучно с. Због тога се називају и тесначним сугласницима. Сугласник ц настаје на препреци коју ваздушној струји чине
секутићи и врх језика, и то тако што се потпуна преграда, у две фазе, претвара у теснац кроз који проструји ваздух дајући
сугласник ц.
В) Предњонепчани: ђ, ћ, ч, џ, ж и ш. Њих чине две подгрупе: сливени – ђ, ћ, џ, ч и струјни – ж и ш. Први се стварају тако
што препрека ваздушној струји насттаје од предњег (тврдог) непца и горње површине језика. При изговору ћ и ђ врх језика је
на доњим секутићима, а горња површина језика приљубљена је уз непце, цела, па су зато то (акустички) меки сугласници.
При изговору ч и џ препреку чине предње (тврдо) непце и врх језика са делом горње површине, па су то (акустички) тврди
сугласници. Трећи пар ш и ж настаје тако што се бокови језика опиру о стране задњег и предњег непца, врх језика је на
тврдом непцу, а ваздушна струја се пробија кроз теснац између тврдог непца и језика. Они су шуштави струјни сугласници.
Г) Задњонепчани к, г, х се стварају тако што ваздушна струја наилази на препреку створену помоћу задњег дела језика и
задњег (меког) непца. Сугласник х је струјни јер настаје трењем ваздуха кроз теснац који чине задњи део језика и задње
(меко) непце, а безвучан је јер гласне жице нису затегнуте, те не трепере.
ФОНОЛОШКИ СИСТЕМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
– Фонема (глас): говорна јединица која нема своје значење, али заједно са другим фонемама има функцију обележавања разлике у
значењу, нпр. во и ко, в и г су фонеме које саме немају значење, али са фонемом о праве разлику у значењу.
– Имај дистинктивну функцију = праве разлику у значењу (џак:ђак)

фонолошка дистинктивна опозиција  рад : пад, крој : рој ( – нулта фонема),

хрт : хит, лед : леп

– Иницијална, медијална, финална фонема

– Фонолошке дистинктивне црте: звучност, мекоћа, назалност...

ђак : џак, ђ : џ  мекоћа : тврдоћа

дижи : диши, ж : ш  звучност : безвучност

• Свака реализација гласа се разликује, па је уобичајено да се било која реализација назива ФОН.

• Поједини гласови се изразито разликују због позиције у гласовном низу или због гласовног окружења (АЛОФОНИ)

– Алофон: изговорна варијанта фонеме (н испред к, г, х постаје задњонепчано: банка, динго, инхибиција)

СЛОГ
– Слоготворни гласови: вокали; сонант р, ређе л и н
– Подела речи на слогове:

1) а-у-то-бус, на-у-чи-ти, зве-зда, не-ма-чки, све-тлост

2) мар-љив, трам-вај, лом-љен, кор-па, де-вој-ка

(изузеци: чо-вјек, го-рје-ти, у-мје-ти)

3) при-по-вет-ка, сред-ство, леп-тир, зад-њи, руд-ни-ци, дуг-ме

 Фонетска граница слога Ра-зљу-ти-ти
Семантичка граница слога (на основу Раз-љу-ти-ти (префикс се осећа као посебан
значења) део сложене речи)

– Особине слогова:
де-вој-ка отворен/затворен дуг/ кратак наглашен/ненаглашен
де- отворен кратак наглашен
-вој- затворен дуг ненаглашен
-ка отворен кратак ненаглашен

1. Ако се на 1. месту нађе НЕКИ СТРУЈНИ СУГЛАСНИК (З, С, Ж, Ш, Ф) ИЛИ НЕКА АФРИКАТА (Џ, Ч, Ђ, Ћ, Ц), а на
2. месту БИЛО КОЈИ СУГЛАСНИК, граница слога иде ИСПРЕД ОБА СУГЛАСНИКА.

З, С, Ж, Ш, Ф БИЛО КОЈИ СУГЛАСНИК

Џ, Ч, Ђ, Ћ, Ц БИЛО КОЈИ СУГЛАСНИК

ЛА-СТА, МА-ЧКА, ВО-ЋКА, ГРО-ЖЂЕ, НА-ФТА...

2. Ако се на 1. месту нађе НЕКИ СОНАНТ (В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ), а и на 2. месту стоји СОНАНТ, граница слога иде
ИЗМЕЂУ ДВА СОНАНТА.

В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ

ТРАМ-ВАЈ, СЛОМ-ЉЕН, ДИМ-ЉИВ, ИН-ВА-ЛИД...

3. Ако се на 1. месту нађе НЕКИ СОНАНТ (В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ), а на 2. месту Ј КОЈЕ ВОДИ ПОРЕКЛО ОД ВОКАЛА
ЈАТ, граница слога иде ИСПРЕД ОБА СОНАНТА.
В, Ј, Р, Л, Љ, М, Н, Њ Ј КОЈЕ ВОДИ ПОРЕКЛО ОД ЈАТА

ЧО-ВЈЕК, У-МЈЕ-ТИ, ЖИ-ВЈЕ-ТИ...

! ОВИ ПРИМЕРИ КАРАКТЕРИШУ ЈЕКАВСКЕ ГОВОРЕ (источнохерцеговачки и зетско-јужносанџачки, који имају ЈЕ и

ИЈЕ уместо нашег Е у примерима типа ПЕСМА/ПЈЕСМА, ДЕВОЈКА/ДЈЕВОЈКА, ТЕРАТИ/ТЈЕРАТИ...

4. Ако се на 1. месту нађе БИЛО КОЈИ СУГЛАСНИК ОСИМ СОНАНТА, а на другом СОНАНТ Ј, В, Р, Л, Љ, граница
слога је ИСПРЕД ПРВОГ СУГЛАСНИКА.

Б, П, Г, К, Д, Т, З, С, Ж, Ш, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ј, В, Р, Л, Љ
Ф, Х, Ц (БИЛО КОЈИ СУГЛАСНИК
ОСИМ СОНАНТА)

ДО-БРА, СВЕ-ТЛОСТ, ТО-ПЛА, ТО-ПЉЕН...

5. Ако се на 1. месту нађе ПРАСКАВИ СУГЛАСНИК (Б, П, Г, К, Д, Т), а на 2. БИЛО КОЈИ СУГЛАСНИК ОСИМ
СОНАНАТА Ј, В, Р, Л, Љ, граница слога је ИЗМЕЂУ ОВИХ СУГЛАСНИКА.

Б, П, Г, К, Д, Т БИЛО КОЈИ СУГЛАСНИК ОСИМ Ј, В,

Р, Л, Љ

ЛЕП-ТИР, ЛОП-ТА, СВАД-БА, ЈАД-НИ...

РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА. ПИСАЊЕ ЦРТИЦЕ

 Правилно Неправилно
ве-сео весе-о
у-радити ур-адити
полусложенице:ауто- ауто-
-механичар механичар
рекла- рекла-
-казала казала

ФОНЕТИКА СА ФОНОЛОГИЈОМ: ПРИМЕНА НАУЧЕНОГ КРОЗ ВЕЖБАЊА

– У: високи лабијализовани затворени вокал задњег реда; И: високи затворени нелабијализовани вокал предњег реда 
крУшка: крИшка
– крај : рај  к : ;
– испалити : испилити  а : и (ниски отворен нелабијализован вокал средњег реда; високи затворени нелабијализовани вокал
предњег реда)
– куди : гуди  к: г, звучност : безвучност
– ћуди : чуди  ћ:ч мекоћа : тврдоћа
– рима : риба, м : б  назалност : оралност

ФОНЕТИКА СА ФОНОЛОГИЈОМ (вежбања)

1. Који гласови српског језика одговарају следећим описима:
 сугласник, звучан, предњонепчани, африката, тврд _____________________
 сонант, полувокал, уснени _____________________
2. У српском језику постоје:
а) меки предњонепчани сонанти; б) праскави веларни консонанти;
в) струјни зубни сонанти; г) назални вокали.
(Заокружи слова испред тачних одговора.)
3. Група гласова З, С, Ж, Ш, Ф, Х издвојена је на основу:
а) истог места изговора
б) истог начина изговора
в) треперења гласница при њиховом изговору
(Заокружи слово испред тачног одговора.)

4. * Поред домаћих термина за класификацију гласова по месту или начину изговора напиши
латинске термине:
задњонепчани _________________,
надзубни _______________,
сливени ________________
* Поред латинских термина за класификацију гласова по месту или начину изговора напиши
домаће термине:
палатални ____________________,
билабијални _____________,
фрикативни _____________
5. У именици крушка замени високи затворени вокал задњег реда високим
нелабијализованим вокалом предњег реда и напиши тако добијену реч: _________________
6. На цртице упиши одговарајуће вокале и добићеш једну именицу: на првој вокал предњег
реда средње висине, а на другој ниски отворени вокал средњег реда:
П___Т___
7. Напиши гласове који се добијају према описаном изговору:
* Врх језика додирује горње секутиће образујући преграду. Гласне жице трепере.
____________________
* Језик задњим делом образује преграду са задњим непцем. Гласне жице не трепере.
____________________
* Усне се целом својом дужином приљубљују једна уз другу стварајући препреку, а
ваздушна струја једним делом пролази кроз нос, јер се задње непце спушта.
____________________
* Врх језика притиснут је на доње секутиће, а горња површина језика уз предње непце, док
ваздушна струја неометано пролази по боковима језика.
____________________
 8. Заокружи слова испред тврдњи које важе и за глас н и за глас њ:
а) При њиховом изговору ваздушна струја пролази и кроз усну и кроз носну дупљу.
б Према месту изговора оба гласа спадају у алвеоларне.
в) Гласне жице не трепере приликом њиховог изговора.
г) Оба гласа спадају у сонанте.
9. Заокружи слова испред заједничких својстава гласова с и з:
а) место изговора; б) начин изговора; в) могу бити носиоци слога; г) чују се као
шумови.

10. Заокружи слова испред гласова са истим начином изговора:

а) ђ, љ; б) х, ц; в) в, ј; г) с, ф.
11. Постоји један глас у српском језику који има следеће артикулационе карактеристике:
– гласне жице не трепере
– ваздушна струја наилази на сужење (теснац)
– сужење (теснац) формира доња усна са горњим секутићима.
То је глас _________.
12. У речи сласт замени иницијалну фонему двоусненим безвучним праскавим консонантом и
напиши тако добијену реч. _________________________________
13. Напиши речи према следећим захтевима:
А. праскави звучни двоуснени консонант, лабијализовани вокал средње висине, алвеоларни
вибрант. __________________
Б. билабијални назални сонант, високи нелабијализовани вокал предњег реда, праскави
безвучни зубни сугласник. _____________________
В. веларни безвучни експлозив, високи лабијализовани вокал задњег реда, мека безвучна
палатална африката, ниски вокал средњег реда. ______________________
14. Одреди које јединице имају дистинктивну вредност у следећим паровима речи:
крај : рај _______________________
испалити : испилити __________________________
Б. Заокружи слово испред пара речи чије се фонеме међусобно разликују само по
дистинктивном обележју звучност : безвучност:
а) куди : гуди б) ћуди : чуди г) луди : нуди
15. * Напиши:
 а) трпни придев глагола посетити у мушком роду једнине:
_____________________________
б) трпни придев глагола посећи у мушком роду једнине: _____________________________
Ова два облика разликују се само по фонемама __________ и _________.
* Заокружи слово испред обележја по којем се ове две фонеме разликују:
а) звучност б) назалност в) мекоћа
16. У следећем низу речи заокружи задњонепчани алофон фонеме н.
нагон, Данка, кнут, ингениозан, лингвистика, бронхије
17. А. Подвуци речи у којима се затворени слог завршава латералним сонантом:
биљка, сив, булка, бајка, срамежљив, краљ, живљи, крај, барка, певца, бал
Б. Подвуци речи у којима запажаш по један слог састављен само од једног гласа:
уобличити, саопштење, психоактиван, заобилазити, психоанализа
18. Како се зове граница слога назначена у следећим примерима:
ра-змислити, ук-њижити, на-југледнији, о-дузети ______________________________
19. Ако је тврдња тачна, напиши Т, а ако је нетачна Н:
а) Боја гласа одређена је обликом резонатора (ждреоне, носне и усне дупље). ____
б) При изговору сонаната гласне жице увек трепере, те их чујемо као тонове.
____
в) Вокале делимо на високе, средње висине и ниске према величини угла који чине горња и
доња вилица при њиховој артикулацији.
____
г) При изговору струјних предњонепчаних гласова бокови језика опиру се о стране задњег и
предњег непца, а врх језика је на тврдом непцу.
____
д) Гласнице (гласне жице) су два пара мишићних набора смештених у гркљану.
____
20. Заокружи слова испред примера који су правилно растављени на крају реда:
а) прочита- б) дан- в) о- г) батер- д) светло- ђ) pol- е) od-
о -данас писао ија ст je žak

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
Ова гласовна промена догађа се када се један до другог нађу сугласници различити по звучности. Тада се мења први под
утицајем другог. Ако је други сугласник безвучан, а први звучан, први ће прећи у свој безвучни парњак. Ако је други
сугласник звучан, а први безвучан, први ће прећи у свој звучни парњак.

врабац ˃ врабци ˃врапци

сват + ба ˃ сватба ˃ свадба
сладак ˃ сладка ˃ слатка
другачије ˃ другчије ˃ друкчије
из- + терати ˃ истерати
топ + џија ˃ тобџија

Изузеци:
1) Д + С, Ш ˃ ДС, ДШ: председник, предшколски, одшетати

2) Ђ + СТВО ˃ ЂСТВО: вођство

3) У сложеницама: предтакмичење, драгстор, нокдаун

4) У властитим именима страног порекла: Вашингтон, Тбилиси

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА

Када се зубни сугласници С и З нађу испред предњонепчаних сугласника Ч, Џ, Ш, Ж, Ђ, Ћ, Љ, Њ, претварају се у
предњонепчане сугласнике Ш, Ж.
пас + -че ˃ пашче
маст + -ју ˃ масћу ˃машћу
промисл(ити) + -јен ˃ промисљен ˃ промишљен
раз + -џарати ˃ ражџарати
паз(ити) + љив ˃ пажљив
чезн(ути) + ја ˃ чезња ˃ чежња

Н + Б, П ˃ МБ, МП: стан + -бени ˃ стамбени

прехран-а + -бени ˃ прехрамбени
зелен + -баћ ˃ зелембаћ
Н не прелази у М приликом слагања или комбинованог грађења речи: једанпут, странпутица

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
Сугласници К, Г, Х прелазе у Ч, Ж, Ш у следећим случајевима:
1) У вокативу једнине именица мушког рода које се у номинативу једнине завршавају сугласницима К, Г, Х:

јунак – јуначе
Бог – Боже
дух – душе

2) У облицима множине именица: око, ухо; очи, уши;

3) У презенту глагола чија се инфинитивна (аористна) основа завршава сугласницима К, Г, Х, али само испред
самогласника –Е:

вук-(ох) вуч–ем
мог-(ох) мож-е (треће лице множине ових глагола, где је наставак –у, гласи вук-у, мог-у)
4) У грађењу речи испред суфикса: –АК, -АН, -ИЋ, -ИЦА, -ИНА, -ЕТИНА, -И(ТИ), -ИН:

ђак, ђач-ина, ђач-ић

вук, вуч-ица
рук-а, руч-етина
круг, круж-ић, круж-ити
прах, праш-ак, праш-ина, праш-ити
страх, страш-ан
мајк-а, мајч-ин

У неким случајевима постоје двојаки облици, са извршеном палатализацијом или без ње:
рук-а, руч-ица, рук-ица
ног-а, нож-ица, ног-ица

Изузеци: када се од женских личних имена на –ка граде присвојни придеви: Данка–Данкин, Олга–Олгин

Палатализацијом је и Ц прешло у Ч, а З у Ж:
стриц-стриче;
месец, месечев, месече;
зец–зечина;
кнез–кнеже–кнежев
Милица–Миличин
Даница–Даничин

СИБИЛАРИЗАЦИЈА
Гласовна промена којом су од задњонепчаних сугласника К, Г, Х добијени Ц, З, С.

Врши се у следећим случајевима:

1) У дативу и локативу једнине именица женског рода које се у номинативу завршавају на –А, а чија се граматичка
основа завршава на К, Г, Х:
 девојк-а, девојц-и
мајк-а, мајц-и
рук-а, руц-и
књиг-а, књиз-и
сврх-а, сврс-и

2) У номинативу, вокативу, дативу, инструменталу, локативу множине именица мушког рода које се у номинативу
једнине завршавају на К, Г, Х:

јунак, јунац-и, јунац-има

орах, орас-и, орас-има
излог, излоз-и, излоз-има

3) У императиву неких глагола:

пек-ох, пец-и
лег-ох, лез-и

Изузеци:
1) Невенка, Невенки; Београђанка, Београђанки
2) када би се значење речи променило: бака-баки, сека-секи
3) када би реч постала тешка за изговор или би звучала необично: мачка-мачки, воћка-воћки, коцка-коцки, тетка-тетки

Дублети: епоха-епохи-епоси
Битка-битки-бици
Приповетка-приповетки-приповеци

ЈОТОВАЊЕ
Ненепчани сугласници С, З, Т, Д, Л, Н у додиру са предњонепчаним сугласником Ј, прешли су у предњонепчане
сугласнике Ш, Ж, Ћ, Ђ, Љ, Њ.
Сугласници Б, П, М, В у додиру са Ј дали су групе: БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ
 Ц прелази у Ч

1) У поређењу придева:

брз–бржи
висок-виши
тврд-тврђи
љут-љући
бео (бел)-бељи
црн-црњи
груб-грубљи
туп-тупљи
јак-јачи
дуг-дужи
тих-тиши

2) У презенту: вез-ати – веж-ем;

Пис-ати – пиш-ем
Мет-ати – мећ-ем
Мл-ети – мељ-ем
Зоб-ати – зобљ-ем
Кап-ати – капљ-ем
Храм-ати – храм-љем
Вик-ати – вич-ем
Струг –ати – струж-ем
Мах-ати – маш-ем
Клиц-ати – клич-ем
*Јотовање се, за разлику од палатализације, врши у свим лицима (викати: вичем, вичеш, виче, вичемо, вичете,
вичу)

3) У инструменталу једнине именица женског рода које се у номинативу једнине завршавају на сугласник: глад–глађу,
смрт–смрћу, со–сољу
4) У грађењу именица:
 Суфикс –је: прут+ -је ˃пруће
Корен+-је˃корење
Грм+-је˃грмље
Суфикс –јанин: Београд–Београђанин
У грађењу придева:
Суфикс –ји: говеда–говеђи
пиле–пилећи
У грађењу глагола:
Суфикс –јава: понизити–понижавати
Суфикс –јива: изградити–изграђивати

НЕПОСТОЈАНО А
У неким облицима речи се јавља, а у неким га нема. У питању су речи чија се основа завршава сугласничком
групом, а непостојано а се појављује између претпоследњег и последњег сугласника:
1) У номинативу једнине и генитиву множине неких именица мушког рода
једнина множина
номинатив ловац ловци
генитив ловца ловаца
датив ловцу ловцима

2) У генитиву множине неких именица женског и средњег рода:

девојка–девојака, битка – битака, писмо–писама
3) У номинативу једнине мушког рода неодређеног вида придева: добар, доброг, добром
4) У радном глаголском придеву неких глагола: ишао, ишла, ишло; и у 1. л. јд. Презента глагола јесам.
5) У предлозима: са сестром, са женом, са мном, уза стену, кроза зид;
6) У неким префиксима: из-гонити, иза-слати

ПРОМЕНА Л У О
Л прелази у О на крају речи или слога
1) У номинативу једнине неких именица:
пепео –пепел-а, део– дел-а, петао – петл-а
2) У облику једнине мушког рода радног глаголског придева:
радио–радила–радили
3) У облику мушког рода придева: бео – бел-а, мио – мил-а
4) У именицама изведеним од радног глаголског придева суфиксом –ац, у свим падежима осим у номинативу једнине и
генитиву множине:
једнина множина
номинатив Ронилац, гледалац Рониоци, гледаоци
генитив Рониоца, гледаоца Ронилаца, гледалаца
датив Рониоцу, гледаоцу Рониоцима, гледаоцима

ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА
Сугласничке групе се упрошћавају тако што се један од сугласника губи.
1) Од два иста сугласника један се губи: од+делити˃оделити, Рус+ски ˃руски, без+закон+је ˃ безакоње,
2) Сугласници Т и Д се губе испред сугласника Ц, Џ, Ћ, Ђ: приповетци ˃ приповеци, почетак ˃ почетци ˃ почеци,

инат+џија ˃ инадџија˃инаџија

3) Т се губи групама: СТН, СТЉ, ШТН, СТК, СТЛ:

Радостан – радостна ˃ радосна

Позориште – позориштни ˃ позоришни
Болест – болестљив˃болесљив˃болешљив
Изузеци: попустљив, азбестни, аористни, протестни, финалисткиња, активисткиња

САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА
Гласовна промена у којој се два иста самогласника сажимају у један.
 Сокол ˃ сокоо ˃ соко
Мој – мојега ˃ моега ˃ моога ˃ мога
Изузеци: речи настале слагањем или комбинованим грађењем: поодмаћи, црноок, поочим.

ПРЕГЛАС (ПРОМЕНА О У Е, АЛТЕРНАЦИЈА О : Е)

О иза предњонепчаних гласова, р, ц, шт, жд  Е
Преглас у промени и творби речи
село : поље номинатив јд. именица средњег рода
селом : пољем инструментал јд. именица средње рода
градом : крајем инструментал јд. именица мушког рода
градови : крајеви номинатив мн. именица мушког рода
жено : другарице вокатив једнине вишесложних именица женског рода на
-ица
добро : туђе придеви средњег рода у једнини
Богданов : Милошев присвојни придеви (-ов/-ев)
Богдановић : Милошевић презимена изведена од придева са суфиксом -ев
северозапад : кућепазитељ спојни вокал у сложеницама
Изостајање алтернације:
– Бечом, спрејом, кејом, Сењом, јежо, флешом... (дисимилација самогласника)
Дублети: лекарем/лекаром, лекарев/лекаров; сликарем/сликаром, сликарев/сликаров...

ПРЕВОЈ ВОКАЛА
брати : берем   : е

звати : зовем   : о  промена глагола

родити : рађати  о :а  глаголи сродних основа
дотаћи : дотицати  а : и  глагол и именица настала
рећи : рок  е : о од њега
утећи : утицати  е : и
грмети : гром   : о
  е,   о, о  а, а  и, е  о, е  и и сл.
 СОНАНТ Ј
Сонант ј се пише:

– између и и свих вокала, изузев о: жирија, радија, дијалог, дијета, досије, пијук, стадијум, таксију...
– у императиву глагола на –ијем у 1. л. јд. презента: пиј, разбиј, залиј...
– у придевима на –ски изведеним од именица на –ија: историјски, хемијски...
Сонант ј се НЕ пише:
– између и и о: виолина, фиока, камион...
(осим ако речи садрже ј у основном облику – артеријом, судијом, вијорити и сл.)
– испред вокала и којем претходи други вокал: мозаик, шеик, даире, наиме...
(осим ако речи имају ј у основи – издајица, есејистички, сојин и сл.)

КОНСОНАНТ Х
– хлеб, хаљина, страх...
– добрих, старих таквих, других; падох, лупнух, бих, прочитах...

1. Које гласовне промене су се извршиле у речима:

Очи
Грмље
Рачић
Књизи
Кестење
Врапци
Шћућурити
Прваци
Пристао
Часна
Мрска
Изузеци
 Проналасци
Обрашчић
Раширити

2. Попуни табелу по датом узору примењујући правило о једначењу сугласника по звучности.

РАЗ+ПУСТИТИ
ОТКУЦАТИ
БЕЗ+ПЛАТАН
РАСТОПИТИ
БЕЛЕЖ(ИТИ)+КА
ПОТКУПИТИ

3. На линији испред реченице напиши број испред назива гласовне промене која је извршена у подвученој речи, као што је
започето. Једна гласовна промена је вишак.
Атена у руци држи штит и копље. 1. палатализација
Зевс је највише слављен међу боговима. 2. сибиларизација
Аполон је озбиљног изгледа. 3. јотовање
Путниче, штитиће те Хермес! 4. једначење сугласника по месту изговора
5. непостојано а

4. Повежи речи са називима гласовних промена које су у њима извршене. Једна реч је вишак.
Конци једначење сугласника по звучности
Човече непостојано а
Руски једначење сугласника по месту изговора
Стамбени палатализација
Тобџија сибиларизација
5. Које гласовне промене су извршене у речима задаци, подаци, напици
6. Према датом развојном путу напиши које гласовне промене су извршене у следећим речима:
А) доходак + и → доходаци → доходци → дохотци → дохоци

Б) даск(а)+ара → дасчара → дашчара

7. Следеће придеве разврстај у две групе према томе да ли је у компаративу извршено јотовање или једначење сугласника по
звучности.
Љубак, тих, висок, гибак, туп

Једначење по звучности јотовање

8. Прочитај следећу реченицу, а затим одговори на захтев.

Министарство просвете расписало је конкурс за доделу стипендија ученицима основних и средњих школа, а Фонд за младе
таленте расписао је конкурс за студентске стипендије.
1. Када упоредимо облике глагола расписало и расписао, уочавамо следећу гласовну промену:

А) непостојано а;
Б) једначење сугласника по звучности;
В) промену л у о;
Г) јотовање
 2. Приликом творбе глагола расписати (додавање префикса) догодила се следећа гласовна промена.
А) једначење сугласника по месту творбе
Б) сибиларизација
В) губљење сугласника
Г) једначење сугласника по звучности

9. У којим речима препознајеш резултате једначења сугласника по звучности.

Добро обриши ципеле и истреси кишобран или јакну пре уласка у школу.
10. Напиши које се гласовне промене не врше у облицима датих речи иако постоје услови за то.
1. Баки
2. протестни
3. једанпут
4. поочим
11. Напиши назив гласовне промене која је извршена у подвученим речима.
1. Погледала га је крупним очима.
2. Тражећи друштво, кренуо је према реци.
3. Рођен сам истог датума кад и мој друг.
4. Ишао би на изложбу да је имао времена.
12. Напиши називе гласовних промена у примеру:
Сви подаци ће бити пажљиво прегледани.
13. Одреди гласовне промене.
Орахе за питу треба добро иситнити.
14. Од којих гласовних промена се одступа у следећим речима:
болница
Брђанки
азбестни
одштампати
Колеги
Једанпут
Морал
Неетички
Сљуштити
Најјачи
Подсвесно
Бакина
Дуел
Бангкок
Живјети
Најјефтинији
Подтекст
Бокал
Бал
Милки
Преддржавни
Протестни
15. Коју гласовну промену запажаш у подвученој речи?
Да истрајемо на раду, то нам је сада главни задатак!

16. Беспомоћна
 Белешка.
Ждрепца
Личношћу
Грожђе
Страшило
Облаци
Унапређен
Дугачка
Растанци
Деоба
Београд
Педесет
Младићки
Бесадржајна
Соко
Мучнина
Стричев
Канађани
Печем
Кличем
Свесна
Бекство

Одступања:
Морал
Телефонисткиња
Преддржавни
Јованки
Подсвесно
Пингпонг
Објаснити
Мобилни

17. краљЕм : борОм 

 обОрити : обАрати 
– одАслати, изАгнати, разАзнати 
– радОви : рајЕви 
– паметном : паметном(е) 
– појас > поас > пас; којег > коег > ког 

МОРФОФОНОЛОГИЈА (вежбања)
1 Поред примера гласовних алтернација напиши број који стоји испред одговарајућег назива.
. Један назив је сувишан.
_____ краљем : бором 1. покретни вокали
_____ лепом : лепом(е) 2. превој вокала
_____ оборити : обарати 3. асимилација самогласника
4. преглас (алтернација о : е)
2 Напиши које су гласовне промене извршене у следећим речима:
.
а) стамбени ________________________________________________
б) варошки ________________________________________________
в) море ________________________________________________
г) уши ________________________________________________
д) грмље ________________________________________________
ђ) тепишчић ________________________________________________
е) уплитати ________________________________________________
ж) одаслати ________________________________________________
з) дечица ________________________________________________
и) анђео _________________________________________________
_________________________________________________
3 Заокружи слова испред назива гласовних алтернација које запажаш у 2. лицу једнине презента
. глагола млети:
а) превој вокала б) асимилација самогласника
в) једначење сугласника по месту творбе г) јотовање
4 Одреди гласовне алтернације које запажаш у следећим примерима:
. а) рашчешљати ________________________________, _________________________________
 б) француски ________________________________, _________________________________
в) ретка _______________________________,
__________________________________
г) грожђе ________________________________,
_________________________________
д) облачна ________________________________, _________________________________
ђ) одрицати ________________________________, _________________________________

5 У свакој од наведених речи уочавају се по три гласовне промене. Одреди о којим је променама
. реч и њихове називе напиши поред речи.
а) проналасци ______________________________, _________________________________
_________________________________
б) раширити ______________________________, _________________________________
_________________________________
в) подаци ______________________________, _________________________________
_________________________________
г) раскршће ______________________________, _________________________________
_________________________________
д) бежичан ______________________________, _________________________________
_________________________________

6 У следећим реченицама подвуци речи у којима запажаш гласовну промену означену у загради
. испод реченице:
а) У новом украшеном посуђу нашли су се свакојаки рибљи специјалитети.
(јотовање)
б) У свакоме се часу са понечим претерује, а нечега другог никако нема, али када се све
сабере, постигне се равнотежа.
(покретни вокали)
в) Често размишљам о смислу силних сеоба које су део наше историје.
(промена л у о алтернација л : о)
г) Урош Лазаревић, возачев познаник, наследио је имање близу овог села.
(алтернација о : е)
д) Ни из додатка није могао разазнати шта је на крају било са јунаком.
(непостојано а/алтернација а : Ø)
 7 Заокружи слова испред примера који илуструју асимилацију и сажимање самогласника:
. а) паметном : паметноме б) појас : пас в) радови : рајеви г) којег : ког

8 Разврстај дате примере према типу алтернације коју илуструју:

. прашина, пециво, изграђен, прозирати, песама, певах, одбрамбени.
Алтернације сугласника: ____________________________________________________________
Алтернације самогласника: __________________________________________________________

9 Разврстај следеће речи према томе да ли је гласовна алтернација извршена у промени или
. творби речи:
ратниче, ратници, зрачан, ницати, стрицем, стричев, јачи, јачина, осмеси, неколицина
Гласовне алтернације у промени речи: _________________________________________________
Гласовне алтернације у творби речи:
___________________________________________________

10. Подвуци речи у којима су извршене морфолошко-творбене алтернације:

ражестити се, добра, позоришни, лице, нежан, свагда, пециво.

11. Све Анине примедбе биле су умесне.

Напиши како подвучени придев гласи у основном облику (у номинативу једнине мушког рода
позитива неодређеног вида). _____________________________________________

12. Допуни табелу именицама насталим од глагола наведених у првој колони које илуструју превој
вокала у творби речи. У трећој колони напиши вокалске алтернанте:
плести
тећи
извирати
грмети
трести
жарити
13. У речи соко постоје следеће гласовне алтернације (промене):
а) асимилација самогласника, сажимање самогласника
б) асимилација самогласника, прелаз л у о (алтернација л : о)
 в) сажимање самогласника, прелаз л у о (алтернација л : о)
г) асимилација самогласника, сажимање самогласника, прелаз л у о (алтернација л :о)
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
14. Која је гласовна алтернација извршена у трпном глаголском придеву глагола повући?
___________________________________________________________________________________
15. * Допуни реченицу одговарајућим обликом именице сако:
Ушао је у собу са _________________________________ пребаченим преко рамена.
* Напиши назив гласовне промене од које се одступа у датом облику речи. __________________
16. Напиши које се гласовне промене јављају у деклинацији именице спасилац.
_________________________________________ _________________________________________
_________________________________________ _________________________________________
17. Подвуци придеве у чијем компаративу запажаш једначење сугласника по месту творбе:
чврст, висок, љут, брз, тесан
18. На празне црте упиши одговарајуће облике именице стваралац:
Наши ликовни _________________________ разликују се од других европских
_______________________ онолико колико се сваки појединачни ________________________
разликује од других.
19. Наведи по један пример који илуструје различите случајеве у којима се преглас (промена о у е,
алтернација о : е) врши у промени облика речи и један пример прегласа у творби речи:
* Преглас у промени облика речи:
1) ____________________________________ 2) _______________________________________
3) ____________________________________ 4)
________________________________________
5) _______________________________________________
* Преглас у творби речи:
1) _____________________________________________

20. Допуни реченицу одговарајућим обликом речи сав:

Стрепео је ________ време да ће мајка наслутити истину.
ПРАВОПИС
21. На линији поред наведених речи напиши назив гласовне промене од које се одступа:
покућство______________________________ подтекст ___________________________________
субполаран _____________________________ фудбал
 ____________________________________
Живкин ________________________________ једанпут ___________________________________
инјекција ______________________________ протестни __________________________________
Живки _________________________________ четки
______________________________________
22. Подвуци реч која не припада следећем низу:
Марица, Сунчица, Милица, Јелица, Аница, Зорица
23. У следећим речима упиши сугласник који недостаје (Т или Д):
пре___косовски пре___поставка о___шетати сре____ство
пре___час пре___фестивалски
24. Подвуци правилно написане речи:
Истамбул – Истанбул вакум – вакуум аорисни – аористни
фиока – фијока сериски – серијски приповетки – приповетци – приповеци.
25. Напиши како гласе облици генитива множине следећих именица:
контакт ____________ агенс ______________ паркинг _______________ спектар
______________
26. У следећим речима недостају сугласници Ц или Ч. Упиши одговарајући:
клизачи___ин цари____ин Иви___ин пливачи___ин
27. Напиши облике датива једнине следећих именица:
тројка ____________ туга ______________ праћка _______________ фризерка
________________
28. Допуни реченицу одговарајућим обликом именице сценарио:
Гледаоци нису били задовољни ______________________ ТВ серије „Немањићи“.