Intenzitetni odnos

frikativa od najjaEeg
ka najslabiiem:
f,
j,
s, E, z, Z, v, f, h
ZvuEni frikativi
su:
vrzrLrtri
Bezvutni frikativi
su:
frs,5,h
Artikulaci,ono-akustiEka stnrktura
nazala
Nazali su
jedina
tri
glasa
u na5em
glasovnom
sisterrnu
za koie vaz-
du5na struja
prolazi kroz nos. To su:
m n(d nj
Nazalni
glasovi se stvaraju
sfurergijom
pregrade u ustima i otva-
ranjem nosno{ rezonatora.
iPregradu za
glas-
m stvaraju us-ne, za
glry n
vrli;ezika i
gornji sekutici, a ia glas nj, leda
jezika
i tvrdo nepce. Po-
kretima usana i
jezika
utide se na ve6e ili manje spuitanje mekog nep-
ca i oblikovanje nazofaringealnog
i nosnog rbzonatora. Laringealna
zrrudnost i veliki rezonantni
prostor nazofaringsa i nosnih hoana unose
vokalne elemente u ove
glasove, $to dini da se njihova akustidka struk-
urra distribuira u niskom i siednjem frekvencijskom
podrudju.
Glas
4
nije fonema, ve6 alofon, Sto znadi da se
javlja
samo u ne-
ti'n
glasovnim skupinama
(ispted glasova k i g).
"Nazali
u sebli objedinjuju
mnoge artikulacione i
akustidke
ele-
mente: okluzirrnost
(piegradnost), sirujnost, eksplozivnost,
vibraciju
glasnica i
poluvokalnost.
po
svojoj
poluformantnoj strukturi spadaju
i
u sonante.
Treba uoditi da
pregrada nema za cilj da zaustavi tok vazdu$ne
druje. Naprotirr,
za srie
'u=-reme
trajanja
pregrade vrzdu5na struja tete
trgJ nozdrve.
pregrada
i protok vaLariSn6
stiuje nastaju
pa_ralelno. ee-
mu onda sluzi
pr6grada? Pokretima usana, a naroEito
jezika,
utide se
D.
tmmenu
rezonitora.
Karakteristiian
rezonatot za nazale
i9 nro-
*or-iza mekog'nepca, od'nosno
nazofari'ngs.
?a
vreme
{8ov.91a.
glasa m
izlt
rca na cl"nu usne duplje,
pa
je
nazofarings
naj-opusteniji i najpro-
lra"iii
pomeranjem
jezika
nagor-e
(kao kod dentalnog n) nazofarings
-
*1ni"5e. Jo5"vetiin
pomeranjem. kao za vreme izgovora
glasa- nj
trlatalni fotoZr31,
nazofa-rings
j"-jd-manii. To utide na,promenu
aku-
+Ite
(frekvencijske) strukture ovih
tglasova.
- -Itazali
imaju u niskofrekventnolm
podru6ju
jako-
izraZenu
polufor-
mlnu
na nivou 200-600 Hi. Druga
poluformantna struktu-
tl
-
javlja
na 1.00O-1.200
Hz. Glas s_najniZim
frekventnim
osobina-
-
t"'-J
J najvisom
je
alofon
1.
AkusliEke razlike
izmedu nazala
rus5tini male.
Gle m
je
bilabijalan
glas. Gradi se na isti
na6in kao bijabijalni
idv
b, od; Sto poitoji razlika u funkciji me\98
lepcl.
Glas.
n.
je
-rrlrla-
glas.
Stvari se identi6ninr
pokretima
jezika
kao dentalni
plo-
69
1r
..l
plozivi (d) izuzirnaiudi rad rnekog nE)ca. Pri izgovonr glasa nj stvara se
pregrarda tvrdim netrrcem
(palatum) pomo6u letla
jezika.
Sre&rji deo
je-
zika se
podiZe i 3iri, ostvarujuci $irok kontakt s tvrdim nepcem i unu-
traSnjom stranom kutnjaka. Pokreti
jezika
su teiko vidljivi, iako
je
donja vilica dosta slobodna. Vrh
jezika
leZi na dnu usne duplje.
Alofon r1
je
artikulaciono pomeren najdublje. Govorni organi
zauzimaju poloZaj za izgovor glasova k ili g, Sto zna6i da
je
vrh
jezi-
ka na dnu usne duplje, a da se pregrada stvara zadnjim delom
jezika
koji se prislanja na meko nepce. Na ovaj nadin
jezik
se maksimalno
pribliZava izgovoru slededeg glasa. Iza toga dolazi samo podizanje me-
kog nepca i potiskivanje korena
jezika
nagore da bi se izgovorilo
k ili
g.
.w
Sl' 63
-
Sematshi
prikaz podr'trdja
izgovora nazala
Sematski prikaz artikulacionog podrudja na kojem se izgovaraju
pojedini nazalni glasovi.
+;
*
nr
ne
Sl. 64
-
Spektrogram
glasova m, n, nj
?0
}lta
7\l e
J
:_ .ll*d.
kr?i, izgovora nazalnog glasa javlja
se kratkotrajna eksplozi-
Ja,_
cto koJe dotazi u momentu otvaranja pregrade,
na ustima (m), na
ghg
lezika
(n);
na- ledima jezika
(ni} i zadnl-em
detu
jezik"
("1.
ilr.-
plo-zivni
sr1ry
^
!e _glabog
intenziteta i frekvenci;iski j
e sporadidno' r*po-
reden do 3.000 Hz.
D.
Kosti6 smatra
ig.
*
-nazali
po
wojoj kontinuiranosti
i porufor-
mantnoj strukturi
qajbli?i vokalima.-oni
si itvaraiu
fregradom]
a nisu
plozivi.
Imaju vokalne elemente, a.trigu
"or.ori.
s"h"z.Iu-r?rarrort.
i*;J;
elemente iuma i
"*kY
sposobnost da svo_je
""""r"o-
obeleZje p;d;;;
na susedne glasove,
da ih manje ili vi5e nazaiizuju.
Artikulaciono-akustiEke
osobine lalerala
Iako ovu grunrl^.qlapova
sadinjavaju
svega dva glasa: I i lj, oni su
1x,
mnogo Eemu specifidni.
,r, ,^.53|
gyil__glury"a.jezik se oslanja
ili vrhom o
gornje
sekutiGe (l),
ur redrma
Jezika
o tvrdo nepce (rj).
?a
vreme trajanJa pregrade
bodirli
povrsine jg4l.q
su slobod_ne i-.ombgucav_aju prolai'o:"ia.r5"o:-struji
uni-
lateralno
ili bilateralno.
Kvalitet literalnosti
se aouila stvaranlem pre-
grade
i istovremenim
dejstvom vazdusne struje t
":"'i"
trrobada u us-
tima i obraznim rezonatoiima.
Tok vazdusne
.struje
je
ozvuden
lreperenjem
glasnica.
usred po-
predn-og-
suZa.vanja jezidnih-
misiCa i odizdnja
""rr"
j"ril"
(t), itt ,"!a-
njeg dela
jezika
(li), rezonant_ni p-rostori
ispod i oko
jezika
iu'pove6ani,
1n
omogu6avaju
stvaranje poluvokalnih
el6menata,
j
prolaz
kroz bo6ne
tsnace doprinosi stvaranju
manjih primesa
suma.
prilustvo
suma, koji
m:trj: otvaranjem pregrade
na- kriju glasa, je
slabiiee intenziteia od
lrisustva
vokalnosti,- tako da su iaterali-po
r.;":"i-"t""&i8ilj
;;il*i
hlirki
vokalima.
prem-a
tome, u akustilrri
strulittiru fai&afa ulaze: la-
ringealna zvuEnost, poluvokalni
elementi i Sum.
dentalno
I
palatalno
rj
91""
I
je
dentalan.ili postdentaran gras.
prilikom
njegovog izgo-
pg.
d.gnia usna.
je
opustena.
pokreti
pred'njeg
dela
jezika
su st6uoclni.
rrednJl deo jezika
se podiZe-_
do gornjih sekuti6a.
Dodirna povriina je
na-zbgg
toga sto se
_popreitri
miEidi prgdnjeg
dela
jezika
lontr*.^'ujl,
Pr
suzavaiu povrsinu
slobodnog dela
jeizika.-o"va*vim
iuzavaniem
idzi!
La proeiruju
se boini prostori
i-zmeelu-lat""iulrt-
i"i."
i""il."
i
"unutras-
nje porrrfine
obraza.. trvice
jezika
ne narezu na oen;atrb, niti kutnjake.
Yefufoa struja koja dolazi iz_Ldrera, zbog pregraaL
t<oju dini vrh
je-
*t-gr+".lena..ls .a"
pkr.eng_ bo6no, ira
5e"dnu
It."""
f,i"ilateralno)
"ili
n obe- strane (bilateralno).
usled podignutog jezika
obrazni rezonatori
r_gednjem oralnom prostoru_ (i:p9d jezika)"
zu veliki. zadnji deo
je-
rilr
ie ryuiten
i poveian
sa Zdrelirim iezonitorom.
U svim tim rezoria-
hima-shraraju
se_ poluformantne
strukture.
Na spektrogramu se lako
nrrc'atu po
tri poluformanta
u skoro istom podrud^ju
trai toa vokala i.
I
I
I
I
Ukupan frekvencijski raspon ide do 3.000 Hz. Prvi formant
je
kod gla-
sa I niZi nego kod i, i narodito
je
izraLen. Zavrini deo glasa je
protkan
oKtrirn Sumovi,ma. Meko nepce
je podignuto,
a
glasnice
trepere.
t'|
a
Sl. 65
-
Spektrogram
glasova I, lj
Glas lj se formira u prednjem poluvokalnom prostoru. Pregradu
na tom podrudju stvara srednji deo
jezika (Ietla
jezika).
Za to vreme
vrh
jezika je povijen
iza donjih sekuti6a. Popredni miSidi
jezika
su skup-
ljeni, tako da vazduFna struja
,moZe
da
prode
bodno u
prostore
izmetlu
kutnjaka i obraza. Vilidni ugao
je
veliki. JeziEno telo ispunjava celo-
kupni sredi5nji prostor usta. Usne su neutralne, meko nepce
je podig-
nuto, glasnice trepere. Glas lj karakterii;u, takode, tri poluformantne
strukture s upadljivim frekvencijskim promenama
tokom trajanja gla-
sa. narodito kod
idrugog
i tre6eg polufor'manta. Po intenzitetu dominira
prvi poluformant.
U
svom ukupnom frekvencijskom rasponu kre6e se
do 4.000 IIz. Poluformantne strukture su protkane sa po nekoliko o5tri-
jih
Sumova koji se Euju prilikom
otvaranja pregrade.
Laterali I i lj su zvudni glasovi. Zbog svojih poluvokalnih
struk-
tura spadaju i
'u
glasove
sonante. ,Pregrada ne zaustavlja vazdu5nu
struju, ve6 samo regu,li5e njen smer.
.Za
sve vreme trajanja
pregrade
vazduSna struja kontinuirano tede. Trajanje laterala
je
ne5to ispod
trajanja vokala.
Ovi glasovi imaju sloZenu artikulacionu i akustidku strukturu.
Imaju elemente
ploziwrosti,
a kontinuirani su. Imaju dva izvora zvuka
na glasnicama i u predelu pregrade. Prvi stvara iiste tonove, a drugi
karakteristidne Sumove. Imaju velike rezonatore u kojima se oblikuje
poluvokalna (poluformantna) akustidka struktura, Sto ove glasove prib-
Ii/zava vokalima ili, bar, svrstava rh u grupu sonanata. Zbog odretlenog
prisustva Suma, oni su, ipak, konsonanti. Deca ih polako diferenciraju
i sporije usvajaju.
72
:
:
f.r
*i
II
ll
l"e
Sl. 66
-
Senratski
fnikaz
podru6ja
izgovora laterala
MEDUSOBNI
UTiCAJ GLASOVA
,_-,_
Noyiiim
i:pitivanjima je
ustanovljena
inervacija govornih
organa,
lrgia
pgdrnie
od biolos-hg. p.,prtrata
u motornim
regiJnima mozga ne
ide pojedinaEno
na svaki iniSie, iak ni za svaki glas.
Luditivna motorna
Sema..za
red rpredstavll"{r" jq gloQ.alng.
stoga iiervacija perifernih go-
]'o"niJt
organa_objedinjuje
celu red, ako
je
T<ra6a, iti ri;ene delove, iko
je
red duza. Naredglja
za pokrete golornih
organa prit,ri.r
r .noio.,ri-
ma. Tako da se ve6 kroz izgovore-nilras
vidi ili-regijtruje pripreria
za
slededi glas.
Do danas
je
uitanovljerio
da ne sa-o-d"ugi, tiegb i tre6i,
pa
i ietvrti glas po_deiava- govorne
organe za svoju reatiZacijul
o_vo
jg
ostvarljivo-
zbog velike plastidnosti
perifernih govornih
or-
gaga. To ujedno znadi da aitikulaciono-akustidka-sema
za p"o;editri glas,
u3o.r" je
prikazana,
idealno postoji
samo prilikom
izolova-nog
izgoiora
glasa'
u
.govoru,
zbog mecluiobnog
uticaji glasova,
dolazi do znatnih
promena
i u artikulacionom i u akustidkom
smislu.
Metlusobnim
uticajem glasova
dolazi do njihovog pribliZavanja
i
slivanja,-
odnosno postepenog
pretakanja
iz
jednog
glasi
u drugi i u na-
redne glasove.
Prilikom
.pisanja,
sva[<o slovo-''zi{rzava
svoj
"prvobitni
oblik. Nema nikakvog sazimanja. ReE, meetutim,
ne znadi gias po glas.
nF
i:
po
sebi
jedinslvena
akdstiEka ielina, a glaiovi
su-ulnjoj'initno
adaptirani
da bi se
-uzajamno
povezali.
Da
nijJ toga sazima"ja
i
prila-
goclavanja. jednog
glasa
drugome, govor
ne bi *o!io da tedb. izlubio
l,-od
svoje fluentnosti.
AkustiEka
ili,ka reEi bi se iazbila
i ona bi"pos-
tala nerazumljiva.
_
Metluglasovni
_
uticaj
_moZe
se posmatratr
u procesu
artikulacije,
moze se proveravati
na palatografskirn,
krmografskim
i spektrografskim
ltmcima,
kao sto se moZe ispitivati i elektromiografski-potendiSal
mi-
S6ne muskulature za vreme govora.
Pokreti usana.
-
Ma koliko da su pri izgovoru nekih glasova us-
a neutralne, ako rza njih na drugom ili tre6em mestu dolazi, na pri-
m, voJral o iii u, onda 6e zaobl;avanje
usana podeti
ve6 na prvom
glaqr (Struga,
student, bura, voz). Znadi, vokali o6tikulu usne prilikom
iqgovora konsonanata.
Njihov uticaj se ose6a i na onim konsonantima
bd kolrh
je
zaobljavanje
usana specifidno obeleZje izgovora, na primer,
+EisI.
Artikulaciono
mesto i artikulaciono podtuEje.
-
Jecian isti glas
-
mde izgovarati na Sirem artikulacionbm podruiju.
Da li 6e se glas
lrevarati vise anteriorno ili viBe inferiorno zavisi cd tri faktora: 1) ka-
I
I
brr---
73
)
-t
A
iil
n.
$i
tt
cac'o
sl. 6?
-
spektrogrami glasa 6 prikazuju promenu
koncentracije akustidke energije
raktelistidpog nadina izgovora odredenog dijalekatskog podruEja;
2) od
uticaja
jednog
glasa
na drugi; 3) od individualnih osoblni. Za neire voj-
votlansf<e govore (Baranja)
karakteristialr
je
tvrd, inferioran izgovor
glasa
5. Za beogradski izgovor karakterrstiEan
je
anterioran umek5ani-
ji
izgovor ovog
glasa.
Primecuju se, takode, i individualne razlike u iz-
govoru.
Neko, na primer, glas
t izgovara na taj naEin Sto postavlja
vrh
jezika
na ivicu gornjih
sekutida, drugi na povr5inu gornjih
sekutida,
tredi na
postdentalni prostor
ili, iak, i iznad njega.
(Vidi
tabelu Beli6
-
Kosti6.)
Odavno
je
prime6eno
da glasovi
koji se izgovaraju na udaljenim
(suprotnim) podrudjima,
u pravcu napred-nazad, imaju tendenciju da se
privlaEe.
U
tom sludaju mesto za izgovot glasa pomera6e
se ne prela-
zeci granice
tolerancije. Ako
je,
na primer, pgred glasa
t _l'okal i,
glas
t
6e se izgovarati viBe frontalno, na ivici sekuti6a, iii na samim sekuti-
6ima. Ako, pak,
iza glasa
t dolazi vokal u, tada de izgovor
glasa
t biti
povuEen
unazad i on 6e se realizovati na postdentalnom prostoru.
Slid=
no se dogada sa svakim drugim
glasom.
MekonepEano
k u spoju ki stva-
ra6e
pregradu
na
palatalno-velarnom qrrostoru,
znaEi bliZe napred, dok
g g spojlt stvaratf
pregradu
na zadnjern delu'mekog nepca. Votrali, ta-
kode, podleZu promeni.
Ovo
je
samo dokaz da se
jedan
glas ne izgo-
vara na odredenom mestu, ved na artikulacionom podrudju.
Pomeranje
izgovora na osi napred-nazad ima posledice
za kvalitet glasa, preteino
se odraZava na njegovu akustiEku strtrl<hrru.
Tranzicije.
-
Govor predstavlja
sukcesivni redosled glasova.
Ve6
je
reeno da to nije retlanje izolovanih glasova,
nego njihovo medusob-
no prilagotlavanje.
To, zapravo, znadi da se zavr3etak pryoga glasa i
poEetak
narednog glasa
artikulaciono
,i
frekvencijski menjaju.
prelaz
od
jednog
glasa
ka drugom naziva se tranzicija. Tranzicija
je
naroEito
vidl_jiva na formantima vokala, koji se frekvencijski spu5taju ili podiZu
da bi se sreli s narednim glasom,
kod kojeg se, takoile, dogadaju
pro-
rEtsggF'-'o
; ir'
"
i
,'-:
:l
""
.
!
:
-__,*i_-'-"*_,__
-i_+:
'I
:1 ;
i
..:
t:;
ri
i)
!
J._
a
d
ccd6
Sl. 0B
-
Spektrogram s tranzicijom formanata
75
mene. Ako
je
u pitanju Sumni glas, onda se koncentracija Suma pomera
nagore ili nadole.
U stvari, sve te promene odraZavaju promene
u veli-
dini rezonatora, do kojih dolazi usled toga Sto
jezik
i ostali govorni
or-
gani poEinju jo5
za vreme izgovors prvoga glasa da zauzimaju poloZaj
za rzgwor
glasa koji sledi. Sto
je
,put od
jednog
artikulacionog podruCji
do drugog duZi, tranzicije su izraZenije.
Uticaj nazalnih glasova.
-
NIa kotiko
je
rad mi5idne muskulatu-
re govonnih
organa savr5en, neke pojave
,nisu
alxolutno vremenski usa-
glaBene._
!ako,
na primer, glasovi koji se naclu-pored nazalnih glasova
bivaju delimidno nazalizovani.
Na primer, kad se izgovara red Ani, onda
6e zavrsni deo inicijalnog glasa a biti nazalizovan. Isto tako, finalni glas
u svom
podetnom
delu bi6e nazalizovxt To znaEi da se otvaranje nazal-
nog prolaza zapodinje pre nego Sto
je
inicijalno a zavfseno, i da zatva-
ranje
lpregrade
jo5
nije potpuno
kad finalno a zapodinje. U reii srama
prvo a
je
zbog obostranog uticaja glasova m nazalizovano, skoro tokom
celog sv-og trajanja. Ovo
je
norrnalna pojava. Ako meko nepce ne stva-
ra
-dovoljno
Er,'rstu pregradu
u nazofaringsu, tada 6e vazdu5na struja
stalno oticati kroz nos, 5to predstavlja govornu devijaciju.
Laringealne v-ibracije.
-
Na spektrografskim snimcima
je
zapa-
Zeno da posle eksplozije bezr,rrdnih ploziva, laringealna zvudnost, za vo-
kal koji dolazi iza njega, ne zapo6inje odmah, ve6 posle nekoliko delo-
va milisekunde, 5to znadi da vibracije glasnica kasne. Isto tako, prime-
6eno
je
da posle zavr5etka izgovora vokala ili zvudnog glasa,
u podet-
nom rdelu
okluzije
ploziva
ili afrikata,
glasnice jo5
vibriraju. Iako
je
pregradivanje po6elo, glasnice
momentalno ne rnogu da se zaustave,
nego vibriraju,
jo6
2-3 milisekunde, do[< se sasvi'm ne zaustave.
'I
t:'
:
,.
'L'li
' i\
.!r' I
la.
,rr
ifil
i
r'il:
'.,'.,,''':,.:,.
t
rl
,fi
$-
a )ra'
Sl. @
-
Spelrtrogram
Uticaj akcenata.
-
Akcenti imaju razliEito dejstvo na kvalitet
glasova u akcentovanom i neakcentovanom slogu. Njihovo dejstvo za-
r"isi prvo od vrste akcenata. Ne Zeleii da ulazimo u pojedinosti o utica-
.,?6
d
a
i
t
e
o
r
n
s
v
k
-
13,78
-
11,35
7,47
7,15
?'05
6,55
5,06
-
4,10
"-
3,94
1,4{i
1,40
1,28
l,l7
0,67
0,60
0,40
0,29
0,21
0,12
p
u
j,
-
d
z-
nj.--
d
b
c-
3,88
3,46
2,75
2,53
2,01
1,91
1,79
1,70
1,63
L,52
d-
b
1-
lj
i:-
i-
h-
d-
f-
dz-
-
Ay]iziraiu6i
frekvenciju glasova
u tekstovima za decu studenti
Logopedskog
odseka ustanoviti-su
kako ud;ta;;;;-pojuai"il,
affi;;
tako. i
glpoyg\.grypa._Njihov
nalaz se unnogome ponapa
s n"alazimi
prethodnih
istraZivada,
Maretiia i Kosti6a.
U uEupno-SZ.dOlS gf"r"""
""_
kali su bili zastupljeni
sa 20,10 odsto.
fio.zlv^i
* J"
i""u"ri
"1g,g4'&s;;
nazali su zauzimali-8,99
9.{rlo;_raterari
4,0ir,-;-
"i"ii"ti
g,rr
odsto.
od
svih.glasova
najfretiventniji
ie
bio vokal- i, toii ;;
j;;i"
u L2,46 odsto,
a.nainizu.zastlrpllenos! je-
jmao
el$
e s
lavtiariiem 6u o,or odsto. zvul-
ni glasovi
su bili zastuptjeni."si
?B,BB ohsto;
""il;""d;i's
21,66 ,arto.
vokali su zastuprjeni
sk6ro s b0 odsto u na5im redima,
dok
je
upo-
1l:ll^::Tlg.lTo_u"
izuzetno retka.
prema
to*",
"U"
svejedno koji
glas je poreme6en
u izgovoru nekoga iica.
'
--d-
-,-__
Ako je.
poreme6en gras
dija
je
frekvencijska
vrednost
u nasem
grasovnom
slstemu rnala, govorni
nedostatak
ne6e biti mnogo upadljiv,
ali ako
je
u pitanj}.
etas
k9j!
ima
veliku utestalost
u re6ima tada 6e
takav poreme6aj
bili i namettiiviii
i teZi.
Poloiaj glasova
u,lreEima
.
Jedag isti glas
se"moZe na6i na fazliditim
mestima
u redima.
Ako
se glas
nalazi na podetku
redi on
"",r"ima
iri;ij"il;;tiai
i or"aelrr"
se velikim slovom I. Kad
je
glas
u sredini reei, ii tzv.-illdiiarno-
oot.,-
zaju oznadava se rglr.yiilredijarni
goroz"j
eri.i'
#;';i#';;;;#,
a) konsonant se moZe na6i izmedu
vokila, t"i"'r"
""ri"l
intervokalni
(vKv);
b) konsonant.moZe
Einiti suglasniSr."
.r."pi;;-ii.i#"")
;;;:
gim
konsonantom
iti kon"sonat*l*"
(qxv
iti vKK-v i,i.j.
ror.iz"j gr;-
s? nt
E"{" _reEi
zove se finalni i oznaEava se slovom r.-I\ia primer,
raz-
ni poloZaji glasa
k.
I
KAPA
KOSA
KOLA
KUI,A
KROV
KRAJ
KLIN
KLAS
MF
VEKNA
RAK
JAKNA
MAK
SUKNJA
JAK
SKALA
MEK
'
Fonema.
To
J."
g""j
poloZaj
-glasa
u reEi Eijom se zamenom
menja znadenje te re8i. Na prlmer,
Lk"o se u reEi p"1"
-r"-uni
glas
e
78
t
12
,46
a e o i s u n r d t !'r k I v'i
:
z b g I t c C lljnjhd)f di
Gtafikon I
-
Zastupljenost
glasova u tekstovima'
za decu
I
i,
ll
*,
h
H
r
ft.
f,
k,
{li-
I
I
l
?9
glasom i dobi6e se red sasvim drugog znadenja. Foneme su elementi iz
kojih se gradi jezik.
Svaki
jezik
ima odretlen broj foned.ra, koje se iz-
meclu sebe razlikuju. Svaka fonema raspolaZe specifiEnim akustiEkim i
fonetskim obeleZjem. ObeleZja na osnovu kojih se
jedna
fonema razli-
kuje od drugih zovu se distinktivna obeleija i ona su inherentna (kon-
stitutivna) za datu fonemu.
i
i
I
I
I
I
I
i
i
!
I
I
I
I
I
I
l
I
I
I
I
I
i
I
I
I
I
i
I
mkciia- ".Nitr
-safiniavafu
svi.3oje{inaElt
jfroL
-@eleiiti,
idnim
"iedinsfvesim
slovom"
"ih
kqf i -sxax,
ffi.I-a.E rkaq,odrerlen'*rLas.
Na primer,
svi
mi
.**
izffiEmo
glas a. Svadije a se pomalo razlikuje od izgovora glasa a
neke druge osobe. Zatim, znamo da se to a akustidki menja zavisno
od njegove lokacije u redima. StaviSe, i deset puta ponovljeno a od stra-
ne iste osobe, ma koliko ona menjaia izgovor (ako ne prede granicu to-
lerancije), pripada6e istoj fonemi a. Jer
-fonema
a nosi znadenje koje
druga fonema-nema. Na primer, u redima sad i sed. Z'amenjeno a fone-
mom e dalo
je
novo znaEenje. Na ovo
je prvi
skrenuo
paZnju Trulbeckoj
(1923. godine, Praika fonolo5ka 6kota).
;Udenja
o fonemi unapredila su
na5a shvatanja o znadaju glasova i njihovoj ulozi u govoru, kao o op-
Stem
pojmu, o fonemi u kojoj su objedinjeni svi znadenjski isti glasovi,
svih ljudi koji govore isti
jezik.
Fonema objedinjuje sve varijante izgo-
vora istog
glasa na koji se misli i koji slu5alac moEe da
percipira kao
gias na koji
je govornik mislio, ako govornikov glas ulazi u zajednidki
okvir te foneme.
AKUST,ICKA TEORIJA FANTA I MOTORNA TEORIJA LIBEN,MANA
Ako se vokalni trakt od glasnica do usana posmatra kao
jedinstve-
na tuba vide6e se da su oblik i zapremina tg tube razliditi kod svakog
pojedinca. Istina, sve te razlike nisu tako velike da ne bi mogle nositi
zajedniEko obeleZje koje imaju svi ljudi na svetu. Vokalni trakt se mo-
3J0J
"--._
_ _-r
.aJu;
F
1800F
:
i
1200
i
-
r-
uurr
-
-
----
"bibabu
-
--
I
:
!
-
-
-
__
_
di da du
3 000
2t+00
1800
12 00
600
0
3 000
zqoo f----S I
18,1U i
it;oi
-\-
i
Dr-,U !
,--
-
-
----- -g1gagu
Sl. ?1
-
F[us i mfurus
poziclje podetrtog
dera
vokala . iza
glasova
b, d;
8,
(Libennan, 19??)
80
obzira na
sq
JeID
Srr$egx
11ye
ga--grueei1:?*
Fgq"j*i
Chiaisieuie
--=.+;:-.:. &,
Til;AEi Ai'oanbs izmedu ar.rditiwre
prce{pciie i
a ne obratno.
ie
jedan
prema
J
kat uvo
cepqJe.
i;dil
jer
lry-r:lghrlib .artikulacioatb
pokreta
i zanemaruie. Ovo zanemarivanle le
rezulrar
y\,
AVql llnsrevrJv.
Fantova akustidka
teorija i Libermanova-
moJorna
teorija, dobi
;a;b;Erir."a'""d*2"..-4{}:t'-dl-"-:^:"13:-.9*:^1:
#;#";f#ilili;;ih
por<reta, a artikutacioni
_pokreti
imaju svoje
-^.+a+nn
rtaicrrrn
-o
t or.oioiiu- To SU. U SUStini, dVa ZaViSna
prOCeSa.
p.*"t"" deistvo
na percepciju. To su, u su3tini,
{i
I
ir
li
a Etmlc8tl
tzSovora
B1