DEO II

AKUSTICKA OSOBINE GOVOBA

OSNOVNI LARINGEAITNI GLAS (Fo
-
nulti formant)
Osnovni zadatak glasnica je
da proizvedu zvuEni talas koji moZe
da Euje sagovornik. eovek
je
u stanju da pode5ava sopstveng
jadinu
glasa prema potrebi, zavisno od okolne buke, znadenja koji daje go-
t'oru, a i da bi samoga sebe kontrolisao i ispravljao. Glasnice,proizvode
Iiste tonovg Cija visina i intenzitet zavise. od oblika laringsa, duZine
glasnica,
njihove napetosti i brzine treperenja. Sve ove osobine
glasa
jako
su promenljive i razlikuju se od individue do individue, kao Sto
se neprestano menjaju i kod svakog pojedinca tokom govorenja. Osnov-
ni glas (F0) kod rnudkaraca
je
najnili, kod Zena vi5i, a kod dece
je
naj-
vi5i. Mu5ki
Sleggv.i'"-q!!ff1q=kr*fu,.^se*CId.80.-.do*-18&.$s..{trepta,i*-.r*...se--
Ytsl. Ivl_ursKl glas-oJ"lr*gplgna'= KDeeu,.^se*CIC.
fl0.'rlo*-lE0-.J*s..{f,re$tale"'{*i"s-
kundi),?Ei;Etffibovi od 180 do 230 Hz, a dedji od 230 do e00 Hz. Neki
pffii:*T5t$$ugdg*fiolii
;i*e--i .
-Inaiviciualni'lltiniiiiii
id:
Fniiiiii
to:*
gis-tr-r glasa
u proseku varira za
jednu
oktavu. DuZe
glasnice proizvode
dublje
glasove, a kra6e viSe, sliEno voilinskim iicama. Do promene gla-
sa u pubertetu dolazi zbog naglog Sirenja laringsa i produZavanja glas-
nioa. Visina glasa moZe se menjati, u granicama individualnih mogu6-
nsti. Individualna variranja visine glasa zavise od akcenta redi, melo-
dije redenice i znaEenja koje se pridaje iskazu. Osim toga, osnovni la-
ringealni glas
ima i svoj intenzitet, koji, takotle, varira. Sveko mole da
gOvori
tiho, normalno ili da vide.
9_Wi
xt"" "
{p
lepotu tiudsFom . i
qraz'
r,
i
eL. se.
-.r-Ji egoyft+
_r}-o.di :
s-rpb*4nr".'a-''se;;;;;i*= .&:'-ar-_.sa",,24.
fiExirilittd'di' ima mnogo r"68"Tji."Gffiffi
ii"s FilTsnovni
instru-
nen! za govor.
Da njega nema ne bi bilo ni glisnoj govora.
Laringeal-
ua aktivnost generi3e
osnovni glas,
ali ga ne molemo odvojiti od i-zgo-
31
::tiril
''lrii:
vornih glasova, jer
zvudni talasi osnovnog glasa
moraju da prottu
hc
artikulacione organe koji ga dalje moderlju. tato, na
-osronti
taribge.t=
ne- aktivnosti kojom se stvara osnovni glis i, zatim, aktivnstima
-rF
kulacioaih
org_ana,- kojima se modelira- osnormi taias, nastaj,r glaovt
Glasovi su nadgradnja stvarar:a raziiditim pokretima
lovornii
ofoa"e i
odnosima rezonantnih prostora.
od toga aa u ee glaiice
attivni e
stvovati u stvar_anju glasa zavisi zvudnost i bezvuEnost glasova
zvului
glasov.i
svoju, akustidku energiju dobijaju aktirmo3du glasnica,
dok e
bezvudni_ grade nl slobodnom toku vazdusne struje t<6ia proiazi trc
larings. NaizmeniEno smenjivanje zvu6nih i bezvuEnih
lhfuva"
odnc-
no--aktivrrosti i oauze glasnica u strukturi redi univerz-alni je'princip
koji postoji
u svim
_poznatim
jezicima
i proistiEe iz fiziorosk.i i
jezi*i
zakonitosti, tj. potrebe za ritmidkim smenjivanjem rada i odmori glas-
nica, s
jedne
strane, i distinktivnih obelezja glasova,
s druge strane.
Poznato
je
da se parni glasovi razlikuju, upravo, po.prisustvu
ili odsu-
stvu laringealne zvuEnosti.
- 4tg
se prilikom prolaza
vazduBne struje glasnice
udestano sastaiu
i razdvajajll, one proizvode
zvudnost. vazdusna struja se na svom dL
ljem putu kroz artikulacione organe i njihove rezonalore obrikuje u po-
sebne i-zgovorne glasove, n1 primer,
vokale: i, e, a, o, u; zvuEne ekspie
zive (plozive):
b, d, g; zvuine afrikate: d, d2; nazale: mj n, nj; i latip
le: l,-lj. Ukupan brgj zyr16$h glasova u na5em
jeziku
;i:
Zb, ifok
je
de
set glasova
bezvuEnih. Medutim, postoje
i takvi glasovi pri Eijern izgo-
voru glasnice ne trepere.
Vazduh koji izlazi iz plu6a
kr.oz du3nik i glasnice,
kao pri mir-
nom disanju, ne duje se zato 5to su obe glasnice razmaknute i- vazduh
bez prepreke prolazi izrnedu
ljih.
Prilikom izgovora bezvuEnih grasova
glasnice, takode; miruju. VazduSna struja se preobrazi
u bezvuEie glr
sove tek u zdrelno-usnim rezonatorima, koje oblikuje
jezik
i ostali
-de-
lovi artikulaCionih organa. Takvi glasovi
su strujni
---frikativi:
f, s,
4
h, ili pra.dravi -=
plozivni: p,
t, k, ili sliveni
-
ifrikati: e, E, e. Ciri'slt
po pravilu, bezvuEni.
OPSTE AKUSTICNE
OSOBINE IZGOVORNIH
GLASOVA
u akustiEna obelezja- glasova
ubrajaju se: trajanje, frekvencijska
stluktura i intenzitet.. rraian;e glasova, iriit,ova r"et
"eirciia
i interrjitet
rezultat su udruzivanja (sineigi;ey
i koordinacije go*ro"titi;;g;;:-o;;
tri osobine
javljaju
se u'raztEiiom odnosu, sto ofiog,r6".ra
"i""s"ur"j: ne varijacije metlu glasovima,
kao i proniene jednog
Istog glasa.
"eparit
pomodu
kojeg se mogu anaiizirati i irpoznati at ustiete orJui""
;ifo;;
zove..se zvuini spektrograf ili sonograf.
pre
pronalaska
spektiografa
akustiEka analiza glasova je
zavisila- od sludaji i subjektiv^nog
,rii"t
". Glagqvr
fu
-
se, na osnovu preovladuju6eg
akultidkog utiska, irrstavali
u niske i visoke. To jg bio. uop5te-n utisak o pekorn
glasu.
Medutim, kao
Sto beli snop svetlosil krlle ri sebi spektar boja i tioz"'r" razloziti na
elementarne boje,
gk9
f",pro_pusti
kroz prizmu,
tako se i
jedan
izgove
reni glas moZe razloZiti na elemente i tb na akustiEke elemente, da bi
se upoznala njegova akustidka struktura.
32
SvakiglasjeakustidkisloZerq.Umestogaserastvaranabojekao
svettost,-oni"
*"o2" r"stvoriti
na tonove
ili Sumove
od kojih
je.sastav-
r:"". eri"riiri<a
a"atralr"**-r."
novije-g
d?tgn?'
.Petter',Kopp
i Greeu
su 194?.
godine
"
i.;jfi;visitie
spedc[*
(vidljivi
govor)
prikazali os-
no.ttttt akistiEku
strukturu
izgovornih
glasova'
.anolizatori
mikrofon
Sl 16
.-
Sematski
prikaz rada spektrog'rafa
-
Zvu6ni spektograf
ie
elektronski
analizator
akustickih'poj3il*rrg;|;
*"e
Ed""d
ieit"i-Pdioeu
nj-eg1
mosu *u
T,T]:-iiti.
ul-oj
lnjave.
Zvudni tp"r.tiJa'"#i"hl7it"
g61'or,-qla;qYu,i
:l-tk"
akustidku
pojavu u njima i
"f."tfief."
Pojave
"o'"pstu'
LJudski.g,o.voT
se sastoji
od
bova i Sumova.
Spektrogra'.tom
se ufvr6uju-
akustidki
elementi
iz ko-
Sh,felas
ili *"fit,p.ji""-try."tieni.
Ti elementi se ispoljavaju
na
razli6itim frekvenc'i'jJkiil'p'oai"8:ima-.
Od
njihovog
frekvencijskog
r?s-
;"*dtk""tpozicije'J-f.o"i""i"",iii"
zavisi
rit<upni
akustidka
slika
gia-
I'YiA
Spektrograf
sadrZi oko 30
filtara' Svaki
filtar
propu5s^*jT,;:"^:
*
"r"ig{"
oi aoo
rr". Filtri
srl
poredahi.jeda3-12^nad
drugoga'
tako
da
svi sknpa
potrivaiu il"t""*iJJr.6
podruEjl od 100
-
8000
IJz. Zvutni
ryektrograf
se sastoji
od:
a) mikrofona,
gramofons!9g
diska i reproduktora
Ul sistema
elelitronskih
filtarskih
analizatora
c) fodoresc""t""
lfapolle)
trake i elektriEnog
zapisivada
d) Jt"t t"o-otorno!
urettaja
za obrtanje
l. Govor ili
pojedini
glasovi zapisuju se
na
gramofonski
disk sa
Heg
se stti-ui.
-o?it
eog"anideno
puta da
ponovi'
2. Zapis koji se statro
ponavlja
prolazi r-edgm'.
prvo kroz
niske
mbe, a zatin
,poli.p""o ide kroz viie,'aof
ne-dotle
do
najviSeg.
Svaki
tr-'
propu3ta *,,|Hi^,,;
iiJf.ij"*"
ioj" tu nadu u njegovom
podruEju'
;. l" *"tog
pojedinaEn-og
filtra informaciia
tede
kroz eiektridni
I
qU=f-Ui"
Ed
;";ji*
dodiiom
sagoreva
fosfbrescentnu
traku
i os-
.
dFlra.
h33
$
l*tr
lr;ovora
I
l
$.
0)
.9
c
o
t
t{
)
t
a
,r4
L
q
dv
6g
3g
-qs
6(l,
tr
q')6
'=h
$a
ets
e'E
db
AB
obo
c
ii
o
(!
k(ll
J1
EE
Ea
IA
E.E
F.
Y
.-i
,!(
oq)
fit
b0
?46
J
E^
3{
h0
o
,j(
c)
o.
o
I
F-
E{
a
j
ii i r'$
g
fi
.$
.
$ E ,l
;t
f e'
'$
F
34
4. Fosforescentna
traka $irine
10 cm i duiine
B0 cm nalazi se na
disku koji se stalno vrti i na koju se postepeno
upisuju informacije
od
niskih do visokih frekvencija.
Zavrsen ?apiJ zove si spektrogram.
TRAJANJE
GLASOVA
.
Svaka- go.vgfne_pqjeva-_r.gls
_svoje
trajap.jp,
Govor ss realizuje kroz
sukcesivno vremenski redosled,
.
kroz redosled akustidkih pojava,
kao
Sto su: delpvi (el-ementi)
ygla.sova, glaswi
u celini, njihovi pri:tdzi
ka na-
1e41om-glasu,
slogovi, redi, sintagme, redenice'i
ve6e g6vo"tte
celine.
?WgJ-e,
koje
je
varijabilno kao i sve druge
po-
Jave
u
govoru.
Uvo
,ne
unoZe da
3to govore
mazno,
iazvutenije.
Giasovi
F*g$t+qFr'duire,
zlpg izuaetnog
ictican.is
0jE'-0
ceg..
-welna*$elaau--0r
B. DordeviEa
G"&nja
srailiAi"
liajinia
sova nije utvrdena. ona zavisi od afektivnog nadina izgovora.
Isplti
vanja su pokazala
da na trajanje glasa
utidu vrsta akc6nta i pofoZaj
glasa
u redi, kao i sama priroda glasa.
NaidUZe__prirgdno
vgE4L- po!o'n..
dolqze*stquj4i_..gl3sovi (fri!;r-!i_v,i1l
zatiil,
tEt-lre{rdni.-gJ.rasi*j'
na k1iJu, glasovi'i
i6tdvremenorii
"piaEfihom-
i
rilrujno56u.
unutar
jedne
glasovne grupe postoji,
takode. r-aztika meilu
drujnoS6u.
Unutar
jedne
glasovne grupe postoji,
takode, ra
u pogledu
trajanja. Tako, iako minimalno,
bezr
pd plulrt\
Spektrografska tnerenjh
afiftata, la
u pogledu
trajanja. Tako, iako minimalno,
bezvudni
glasovi
pd
efgg1n
Spektrografska tnerenjh
afiftata; na
diimff-86:
da
.glaS c
-
traje 10,84 sec.,
glas
6
-
15,b6 sec..
qlas
t
-
--
traje 1 glas
6
-
15,56 sec.,
glas
t
-
---
'o---
!v
tuv
I
ll,Ol sec., glas
E
-
15,45 sec. i glas
dZ
-
L2,74 sekundi.
Glasoyi po'd
dejstvwr dugnh akcenata uvek su duZi nego
pod dej-
ril*-om kratkih.
ProduZavaju se ne samo vokali, ve6 i konsonanti koli su
PGed
njih.
U
glasovima
lioji se sastoje iz dva dela
-
okluzije i ekiplo-
4ie
X1 okluzije i afritkacije
-
mogu se nezavisno produZavati
samo ok-
lnija,_
ili samo eksplozija, odnosno afrikcija, isto 1ako, ti delovi
mogu
-
i da skra6uju, ali sve to zavisi od na6ina izgovora.
Osvrdudi se ira
trelmje glasova,
B. DorG[evid kaZe: >Granica
minimuma
je
pnbliZno
reieanru4
dd( se
granice
md<sirnuma, vidno radikuju (str. 156, Dok-
-
I
disertacija).
FREKVENCIJSKE
OSOBINE IZGOVORNIH GLASOVA
(Hz)
J
.?.at41iag;e1l1ti-
glas
(EoUe
-reEene.daselry.itiko,m
govora proteie
u
ry-Hz.Izgovornig1asovi,nretIutim,imajumnogoSiri
ttracjsu spektar prostiranja.
Ako
se ukljudi i liringearni gra"s,
mo-
i!
I
I
?: ::
tgi
9l.se
l;uds_!$ govor
]ccece--uJsekserlcr1sk@pg4rqgig--&0-
U;999-F".
.
Istina
FJ-editrglffirvi
zahva raj u razlidita tretG;GEa-l?i-
ryEja--
niZa ili viBa, dd< se neki,glasovi proteZu
i u niskom-i u frso-
|9m
frerkvencijskom podrudju.
u wakom sludaSu, opseg 8.000 ili 10.000
Hz smatra._-se opt-imalnlm o_pqegom, u kojem sb ispbtiivaju frekvencij-
ske akustiEke osobine ijudskih izgovornih glasova.
To ne- znadi da po-
jedini
elementi nekih glasova
ne preiaze granicu iznad 10.000 I{2, ali^ ta
prelazenja
nisu bitna,
jer
se osnovne karakteristike (osobine) glasova
ve6 nalaze u naznalenom opsegu B0
-
10.000 I{2.
Jt*eteznqGre-
i iznad ove visine, sluF
se, obiEno, ispituje sa,mo u naznadenom opsegu, odnosno u podruEju ko.
je je
potrebno za percepciju govora.
Tono:llj
tuekrcneiiske osobineTZgovorenifi*glhsovi"
iavise od veliEine rezo-
3+-::++:ii4#l-rul"!".ff!$;lffim*truru:
sro.
Pored glavnog rezonatora, u kojem se-stGit
osnovno akustidko obeTeZje i frekvencjjske osobine jednog
glasa, glas
sl udski
ule 1I
J
e
-
J
e_ potrebng
?a
percepci ju govora.
To1glyljznadlQ$QQ
j.z*_kgig*!o-_
vek-iqie,-zmi*ini" str "? *rjegou_s-rgr*gguft#Ii
,"e" toHke-iG;ff
ylrylq-zr+aeJ{*r" s{+4e"{r]egau_Ir-rgljSi_
.F-luh.--nli.
ne" tolike-i-za*eo$or.
vazno je_
konstatovati da se frekvencifslif-opseg govora
i frekveicijsE--
ODsep sluha nodudarairr i da ie ta niihmra rrzlirmio rrazq trrln znaxai-- opseg sluhg podudarajrl
i da
je
ta njihova uiajamna veza vrlo znaEa]na
za akustidki kvalitet glasova
i auditivnu preditavu
o akustidkim osobi-
nama ,govor?. Tguiedno-ukatrie*a-"tesnu
v.ezu izmqGlu s-luhg.1*gprlzsrrs,
n.lihovur uz,Fjalg_nost,i zavrsnost. Poznalo je da
'S*e.*gg.voX'
hez,sturra_Ae
moZe razirti, a o5te6en sliih'rislovljava-oEieden
di6i::.'
*
ii
li
il
ii
rl
il
nosi i neke frekvencijske karakteristike ostalih rezonatoia,
"hroi
fo;e
prolazi
zvuni alas ili vazdu6na struja. ,s
obzirom na to da zvuEni ti-
las, odnosno vazdu5na struja prolaze kroz sistem rezonatora, svi oni
daju pg neko obeleZje izgovorenom glasu.
Tako se, na primer,
u istom
glasu objedinjuju tonovi niskih frelivencija, oblikovani ir velikom rezo-
natoru, i tonovi srednjeg frekvencijskog podruEja,
ako su oblikovani u
ne5to manjem rezonatoru.
U akustiEkom pogledu izgovoreni glas je
-LU
l\
TI
p
15
i
t
u0
d
a
,10
m
p
6C0 7200 1800 2q00 3000
i
t5
u
a
0
Sl. 18.r
-
Obl,ik vokalrog trakta za (i)
i
(a)
i
frekvencijslre osobine
l--
36
njihove
kompozicija
tonova
'i
Sumova
razliiitog
frekvencijskog
sastava.
Ari,
posto
tonovi
i sumovi
u
j;&oi
;t"il.*lY- istog
intenzitEta,
gras
6e is- poljavati
karakteristie""
"oroui"u
?riiri
i"riar.ir,
"iriilir""#ioji
su najin_
tenzivniji,
tj., koji
dominiraju
t2
8
4
0
t2
8
l+
0
t2
8
4
0
87? 16
F1=750
q0f
F^:1200
;ilM^
+r,|
r'r'.
o24
',?
t;(/'
ii-t*;#A3'iilIijffi
,f,.
INTENZITET
GLASA
n2q
Iar,i,ngsa
{o
usnog
otvora
i
i, a, u
(Lieberrnan,
lg??)
Intenzitet
je
fizidka
osobina glasa.
faktora.
MoZe
se ir""iiiirrit"i"""'trirf'li
merenje
akustidkog
intenziteta.-
-
-----:"
Iltenzitet
glasa
zavisi
od vi5e
decibelima
(dB), jedinicom
za
. SUPRASEGMENTNI
FAKTORI
zitet
wak6g 3*ffi
.{i:?nr#3ri"f ":::k:,
j::iil1gJgdBstogai
iEnog
bf*"i
-biu
":"
rl.rY+r"l!' :rv--Ju-'ql''
Droga I
nosfnii in,ri,,;],.^r__:ga,
z.avisi
od snage
koijom
g1,"lll__9'im- jgsa,nggtoTi-i"ali,iiir"ii.J?"f,i!
HHHt?*t#i"Hmi;;il,il;:"Tffiffi
:
*1t:uTreti'?av*'ffi
sc;,;d.S'rffi
?#.-
,*::ln, ltit i
"y:
i"-t"-"it"i"il-ffi
ffi ;!f;l"l#
ruI"qffi
#*:*:.;"t"*"-""6isi-"_,i$fr
f d;ii:i,r;i:fu|[Hl
inten-
dovek
tHffi f,ffi
T"i'#fi
"irm:!il*"3iJijl:,&lu$!ffi_ca
3)
37
I
4) Melodija reenice iz.dti,e ili priguiuje pojedfure
redi unutar re-
Eenice, kao i pojedine delove redi, Sto se odraZava na ukupan intenzitet
svakog glasa.
FONETSKI FAKTORI
Nezavisno od suprasegmentnih fdktora, 'koji utiEu na variranje in-
tenziteta
jednoga glasa, izgovaranih pod razliEitrm uslovima, svaki glas
ima svoj sopstveni intenzitet. Ukupan intenzitet
jednoga glasa, iz bilo
koga glasovnqg sistema, qra i na3eg, zavisi od njegove celokupne akus-
ti6ke strukture i natina izgovora. Glasovi koji sg sastoje od formantne
strukture, tj. distih tonova, intenzivniii su-ocl Sumnih giasova.
netatlvna fonetska
jadina
nekih glasova kod obiEnog govornika
je
slede6a:
o-680
a-680
o-510
u-460
e-350
i-260
r-?10
t-100
s-80
m- 52
E-42
n-36
j-23
z-16
s-16
t-15
g-15
k-13
v-12
b- 7
d- 7
p-
6
f
-
5
th- 1
Relativan intenzitet englesilrih glasova izraLen u rnikrovatima (H. Flet-
sher)
Razlika izmedu najjadeg i najslabijeg glasa iznosi oko 28 dB. Za
naBe glasove, na Zalost,
jo5
nisu uradena takva
,merenja.
To znadi da nezavisno od suprasegmentnih faktora (alicenat, me-
lodija) i fonolo5kih struktura (vrsta
i poloZaj glasa
u- re6ima) postoji in-
tenzitet glasa,
kao njegova inherentna osobina, bez kojeg se on uop5te
ne bi mogao da ispolji, s obzirom na to da ve6 sam govor predstavlja
nekakav nivo akustidke- energije. Fletsher objalnjava da naj_vegi-i4len-
"
{
olaze*1iolr;-o-kal-i, sonanii.
ffi;
nqggtaje.
beffiEii{i'
inlgig
itrU-.-intenzitet-,
itlqqig*bf-:intenzitet*-kao*Bpeu*otati-.Iatim,
dE"J-ae i.'sst&xi*&ikafivii
eFplo,z-irrLmeilu kojirna l, d, p i-f imaju najmanju.snagu-..(Fletsher str.
BO). D[agla6eni slog
je, po,njemu,
tri do tetiri pu'ta ja6i
od nenaglalenog.
,Postoji
i vsa izmeilu visine osnovnog laringealnog glasa (Fo) i
ukupnog intenziteta glasova. Zapai,eno
je
da su vi$i glasovi
istovremeno
i
jaEi,
odnosno prodorniji.
Pored ukupnog intenziteta
jednoga glasa i njegovog relativnog
intenziteta, u odnosu na ostale glasove, postoji razlika u intenzitetu tz-
medu svakog akustiEkog segmenta unutar glasa tokom njegovog traja-
nja. Drugim reiima, za sve vreme izgovora
jednoga
glasa, odnosno za
vreme njegovog trajanja, intenzitet glasa
stalno se menja. Ove
promene
pokazuju koliko
je
artikulacioni proees dinamidan. Tranzitorne promenb
mi3idne napetosti, uslovljene elektromiografskim naponom mi5i6a go-
vornih organa, dejstvuju tokom celog govora, pa i u fazi maksimalno
ispoljenih osobina'
jednog glasa, '3to
samo dokazuje da u
gworu nema
nitega statiEnog.
38
--ti a,t frli
i
I{R A
D^
Vo
SO
Sl. 20
-
Razlika u intenzitetu h i fr tokom njihovog trajanja
Ljudsko uvo percipira glas
u celini. Jedino dobro trenirano lice
moze da
_p-ercipira _zubfo4emske
intenzitetne informacije. spektnografsfi<a
a1ali4 dokazuje da one postoje i da zajedno s ostal-im sipraselment-
nim elemeqtima grade
kvantitativne osnove za glas. Bilo bi inteiesant-
no ispitati koliko su deca i odrasli s oste6enim sluhom zavisni u svojoj
percepciji
od inherentnih osobina
jedne
foneme. Isto tako, interesanino
bi bilo.,isrpitati koliko intenzitet glasova uti6e na razvol glasova dece.
O$tedenje u rasporedu akustiEkog intenziteta manifeituje se kao
pogf$ry
ili rpatolo3ka akustiEka struktura nekoga glasa. Intenzificiranje
nekih sumova (na primer, nazalnih) daje izmenjlnu akustidku sliliu
glasa
.ili
govora
u celini. Izvori poreme6enog
intenziteta govora mogu
biti u respiratornim, ali pretezno
u fonatornim i artikulacionim organi-
ma.
U stvari, intenzitet je,
Einilac koji dozvoljava da se karakterne oso-
bine
jednoga glasa pokaZu (I{. Fletcher: Speech and Hearing in Commu-
nication,
V. Nostrand Com. New Yourk, 1953). Nema sumnje da i per-
cepcija
jednoga
glirsa zavisi od njegovih suprasegmentnih struktura.
KLASIEIKACIJA GLASOVA
ObrazlaZu6i poreklo klasifikacije glasova
dr A. Feco nayodi da su,
prema pisanju
Strake (G. Straka, 1963), stari indijski gramatiEari pola-
zili
od artikulacione komponente, dok
je
kod grEkih
filozofa > ... bila
prinarna
audibilna glasovna
komponenta.<< I
jedni
i drugi Zeleli su >da
poniknu u sve oblasti vezane za nastanak govora( (19??).
Glasovi se mogu klasifikovati na vi5e nalina. UobiEajeno
je
da se
posrnatra mesto izgovora nekoga g1asa, na6in oblikovanja vaz.du$ne stru-
ig
prisusfuo
ili odsustvo zvuEnosti. Fored toga, g,lasovi
se mogu klasifi-
bvati na osnovu vidljivosti rada govornih
organ4 kao i na osnbvu udeS-
Ca pojedinih govorniih
orana za iqgovor odredenog glasa. Postoje i dru-
Ee
klasifikacije na osnovu kojih se
gtasovi
svmtavaju na
glaso're
sastav-
39
ljene od Eistih tonova i,li Cistih Sumova, na glasove
u koji,ma
se kombi-
nuje tist ton i
)dist
5um, kao i na glasove s poluzvudnim
i Sumnim
spektrom.
PONASANJE VAZDUSNE STRUJE
vazdusna struja, koja od fonatornih organa teEe izmedu artikula-
cionih organa, radom artikulacionih organa moZe biti za trenutak zaus-
tavljena, a potom naglo ili postepeno propu5tena.
Na ovakav nadin stva-
qajg se
prqgradni, plozivni
ili afrikcioni
glasovi.
Zbog zaustavljanja vaz-
du5nog toka D. Kosti6 ovakve glasove naziva diskontinuiranim.
Svi ostali glasovi imaju kontinuirani tok vazdu5ne struje, s tim
Sto
je
tok vazdu5ne struje moduliran na razliEite naiine: kod vokala
je
tok potpuno
slobodan, kod frika,tiva suZen kroz tesnace, kod laterala
skre-nut u stranu, a kod nazala usmeren kroz nozdrve. Pqre5an smer
vazdu5ne struje dovodi do raznih distorzija ili dak i do nemogu6nosti
izgovora pojedinih glasova.
ULOGA PREGRADE
Pregrada stvorena artikulacionim organima ima
zadatak da pot-
puno zaustavi vazdusnu struju (okluzija), da doprinese modelovanjure-
zonatora ili da skrene vazdusni tok (laterali i nazali). Nepotpuni pre-
grada dovodi do o5te6enja gtrasova.
.
Za.lye qale gJasove postoje po
dve
pregrade.
Jedna koju stvara-
ju
usne ili meki delovi
jezika
s krovom usta i druga koju stv:ara meko
nepce ili s faringsom (nazofaringealna),,kad
treba da usmeri vazdu$nu
s-trgiu u uqta, ili sa zadnjim delom
jeziil<a,
kad treba da propusti vaz-
du5nu struju.
KLASIFIKACIJA GLASOVA PR,EMA, MESTU OBN,AZOVANJA
Iako svi organi (artikulatori)
uEestvuju u izgovoru
jednoga
glasa
neki od njih su viSe, a neki manje angaZovani, Sto zavisi od
prirode gla-
sa.
Zbog uticaja
jednoga
glasa na drugi, postoji malo pomeianje
mesta
njihovog izgovora, odnosno postoji
varijaciono podrudje,
u kojem se
gliis
moZe realizovati. trzlazak iz toga podruEja predstavlja
devijaciju.
poj-ed-
nostavljena klasifikacija konsonanata, prema mestu govornih
organa-ko-
jima
se preteZno izgovaraju, je
slededa:
bilabijalni (usni) pbm
iialno-dentalni fv
tdnszcl
cd
5 Z d dZr
j
njlj
postdentalni (zazubni)
40
velarni (mekonepdani)
ksh
Napomena: Glascyi
V i
J
takodjc su sonanli, ali
ng idu ni merlju likvicjc ni
medju nazale Oni su odvojcni i od mekonepdanih i grlenilr : zato su oni
izdvojeni u zaseban pravougaonik i dodati sonarnim vokalima
Tabela
1
_
TABLICA
.SUGLASNIKA
(A,
BEI,IC)
dvo-'
usneni
bilabij
zubno-
usneni
lentolab
pod-
zubni
subdent
post(lentalm
zazubni alveolarni
tvrdo-
nepiani
meko-
nepiani
velarni
grleni
laring
meki tvrdi
oronal
5
rJ
,y
a,
cd
Ir
mukli
P
t
tebe
t
to
uc =ts
curl o
K
ruke
k
kapa
zvucnl
b
baba
d
deda
d
dud w##"
o
no.qe
c
QO
'iJ
.s ii
mukli c
k,,;
f,u dak
ru{a
A't
z\1lcnl
djipa
-
u'dija.
i rrnn^
dj
diavo
g.
prega
tna
ta)
oi:u
L./
^tr
mukli
f
fos
s srv
5 Siblie
s suv
s sum
n
hleb
-h-
zvr.lcll1
v
nov
z zid
/, 21v
z zub
I Luli
jeLo
/t/
yu
iak
'Jr.){.tt
n-
t
o
qt
z"\,'llc ll r
mati
nj
n iiva
n
nit
lt
ila
zvucnl
Ij
pol je
! u al.ira
,LuI)
1
I ala
l}