DEO VI

DrsLr\LrrE
*"o""33$3N$H
"P#iffJ*M
sMErNraMA
MALFORMACIJE
VILICA I ZUBA
Za realizaciju
pravilnog izgovora
potrebno
i".d"
periferni
govorni
organi budu
norm.ili
rotirigit":ti3
^oratno-bukalnog
prostora zavisi
od ko5tanih
del0va-Jror""i:"t"it,
oblika i njihovog
meilusobnog.odnosa.
ilj;;;"d"j"il"
"i"e"
;-6;;
imaju viJice s ivrdim
nepcem i zubi. U
pe-
riodu
govorrrog t"*o1"-"iiit"
i'-{1d9
nepce su
jo5
itf\1:ila1!'--:,1"^g.1
":l[J"""lf]f.-f.?o-"i
oittos
nisu definitivni,
nego se postepeno razvrJalu
i oblikuju.
.p,romenl
-fnfeenifr
zuba reme[e
rezonantne
uslove
naro6ito
;;h;fi;"a
koji se realizuju
u
prednje-oralnom
prostoru'
Sl. 81
-
Normalni zs8trlu
Pravilanodnosgornjeidonjevilicezahtevadasezubigornjei
ao"iu
"1i."-Jodinrju
?;;"
taj nacin, 3to 6e sekuti6i ,gornje
vilice nez-
natno
(2-B mm)
e;"i.;i'ti;tlio-
tetgli6a
donje vilice'
Izrnetlu
njih ne
ffiT"il;t"j;ti';i."i;;;;?;iGd":
rsto taro, izmedu
dgnjih i gornjih
kutnjaka
ne sme
p*ti-eti ;i.sto5anie.
Oni treba da se dodiruju,
ali da
ne
prelaze
ieani
preto"drugihr
to ie.zove
,zagriz
ili okluzija
-zuba'-
T9-
kom rasta i oXoSta'virja-
-Stola.ii.tnih
zidovi kod mnoge dece Eesto
l0 Poreme6aJl
lzgovors
145
doiazi do devijacija vilica, tvrdog nepca i zuba. Uzroci koji dovode- do
malformaclie
6vifr organa su delom urocleni, a mnogo viSe stedeni. Spo-
minjusenaslednifaktori,'dekalcifikacija,ratritjs,.tonzile,naEinishrane'
.
"i"o!ito
lo5e navike, kao ito su sisanje
prsta, dugo sisanje cucle,
pri-
tisak
jezikom i sl. Smatra se da sve dugotrajnije mehaniEke smetnje,
kao $to su sisanje
prsta i sl. moSiu Stetno da uti6u na hrskavitavo tkivo
,riiica, tvrdog ndpci r na poloZafzuba, dovodeci do razliditih malforma-
cija. iJsled ria1olrmacija vilica i zuba stvara se,_potom, lanac uzajamno
zavisnih
posledica po zdravlje, izgovor i estetski izgled' osobe. Porast
ovitr
-atiormacija
;e
iz godfte u
godinu sve ve6i, narodito kod civili-
,o"u"og sveta. Strutnjaci-
za ortopediju
tvrde da tome doprinosi nadfr
ishrane. Staro
pravilo da funl<ciji stvara organ- u sav-remenom
svetu
je
"""u-""""o.
gble
i deca suvi3e se hrane mekom, kaSastom hranom'
p"i"
"i:"
prisiljeno da Zvaie i time da
jata
vilice
i
,y*, nego se
-FS"-
.t" |r"tL ba*"ft
guta. Primitivan dovek
je
morao da kida meso zubima,
aa Zvaee dvrste
plodove, usled dega
je
imao norrralnijrl vilicu i zdravi-
j;
ffi;. e""uf"iri"o
ii
osu{gno"na
degeneraciju ovih.-organa.
Strud-
hj""i t ti"ike za ortopediju viliga i zuba prate dege-nerativne
procese u
p".,j"ai"it" porodicami, pi su bili u stanju da zabeleZe.9"
jg
kod.najsta-
rijeg ehna-rporodice,
koh dede,
iedan
oAniat bio zakrZljao, kod sina.nije
;;";;l;,
-yge
J;
ita n;egovoni rnestu
pbstojao
-praz-an
prostor, dok su
r" f."a unuka oirolni zubi
potrpuno pfiblizili,-tako da nikakav ttag za
"E":"f. "i"
n postojao. Ve6:ina afridkih naroda (Sugll, Etiopija) ne89-
:"-rl"rit""
r"rrit r. oni zva6u
granEiee nekog aromatiinog drveta. Kazu
h" ti*" diste i odrZavaju zdraie zube. U
stvari, Zvakanjem tih granEica
]ii, ;k"d",ladaju
.ritil". Poznato
je
da su zdrav-i zubi odlika crnadke
rase.
Tipovi malformacija vilica i zuba
Sve nepravilnosti vilica i zuba nazivaju se zajedniEkim imenom
prognatije. NajEe,56e
prognatije su:
protruzije, prqgenije, otvoren zggriz
(open bait), ukriten zagriz i dijastema.
Protruzija.
-
Spada u najEed6e
poremedaje vilica i zuba kod
Skolske dece i omladine. Ona znadi isturenost
gornje vilice.
Sl. 82
-
Protruaiia
Poreme6aj nastaje usled si'sanja
prsta,
-cucle
ili adenoidnih vegetaci-
l-.-M;tt"biU
irr'"2*" u manj6m iti veeem_ stepenu.
Protruzijq
_karak-
ieri5e nedostatak okluzije zurba,
pojadana, 6esto i
rpreterana u-daljenost
gornjih sekuti6a od donjih, suienost
gornje vilice, visoko tvrdo nepce.
Fret6rano visoko tvrdo hepce naziva se i
>gotsko nepce(' suviBe
istu-
146
'f i ":
rena
gornja vilica
sa zubima
onemogudava
ne samo
stvaranje
dental-
nog zagriza'
vec
rcki"p;il;t"""t^e;;$
visoko
ngpc'e'
koje
se
podi-
2e naradun
nosnog
dna,
smanjuli^rjJft"a"oti-"ottilt
kanala'
tako
da
otezava
disanje
kroi
nos,
pa
je
osoba
p;il;a;;;
da dise kroz
usta'
Stal-
na cirkulaciia
vazai$n!-'.i*it
k"_*
ya.;; J;5
vise
potiskuje
tvrdo
nepce
nasore.
Dete
koje r
^;il;;!;o
da aise
liroz
usta-
ima
plitko' torakalno
dislnj
e. usled
-
t"ei=
# ;J-"'ii
9o"oij;i';i:i;;"1i1
^Hij'
sio ostavlj
a
nosledice
na zo.arri;J
m"rrtattto
rffi"
dece
s
-visokim
tvrdim
nep-
tem. Takva
deca
il b;d";i"t'"'
utto
se zamaraju
na dasu'
smanjuje
im se oksidacija
"ii",iii*ei'r'i:*]a
irn
p"ztii.
zbog
toga
odluta,
te daju
utisat<glabi
jih.rtu"L"'r'ako-si.nr"n""##J"",iTtl"lln"ilf
"SXtJf*
["f#l'Tr:;
#;'T;i:*
iTUl"?t"T;'
^'o
""'t*r"-
"'r"J-auz!s
bu-
janja adenoidnih
"lg'&'"".iii"
6ruei
'r."":"it
l
u nazofaringealnom
pr.o-
tazu.,pored,r"r,r-rrliiit-Jrt"trxil,
i'"a""uJw*in
posledica,
protruzrle
Su, s logopeosrog
--bspekta'
p"'""'t*'-*ilJ'ptoli"*
'
pravilnog
izgovora
glasova.
Posledice
po izgovoru'
-
Protruzig"'f""Y"tl"$tt3-?1ffi
.:i:Tl*
i*:i:"if"din'*m*
jJ3:'i"*"?:i1,:"i?ri,o,,",dio'i;';;"it;;
sovora
u celini'
zil;;-erilog6"osti.
Ji"l"tit:?
''ql;
okluziie
vrh
jezi-
ka zarazi.,
prorr#iil;;'til;;;iih
i ;;;jih'Je'koti6"'
t
trazeci
oslonac'
svojim
pritiskom iog
.rigu istura
-gornju-viticu.
Promene.u
prednjem
re-
zonantnom ororro*ii,iiJ"
r" Ja;';#
na izgovor
bilabijalnih
glasova
p'
b, m, na kvalitet
i;8i-tii'eovorS'
au"tii"iii-etToy?:
s' z' c' t' d' l; post-
dentalnih
e, a, a i ir'vei-a?"fn
l'
z'";:-;':
'fr"rua
izmena
u svodu
usta'
oteZanog
dodira-.izl1'd;"1;;k;
i'
"r""h"*"e
lgbar'a
narocito
zbog iz'
menjenog
"".oorrr1*"iEioi-
prosto""
;-;;;-"?uettotii
zbiianja
vazdu5ne
struje
iru
pr"g."irJ,^;r-;e;Jl
,,"aort"t"t
giit" r. Mnogi
glasovi uopSte
ne mogu
a" ." tJr=ri.,iia"
;r"kt'q;il;;A;nTalni,
a neki optere6eni
parq-
zitnim
sumovima,
il;ji;
stvaraju
"
t-;k;
prosirenom
rezonatoru
'
za al-
veolarne
gtasove's:;i'
6:dz
t"iir.t&i.ti6ni ie
donja
varijanta
izgovora'
fi
'd*#;-"J"*-H"uti+itmlr;ll"'"1':'tap:,:%"i:gffi
auditirrnu
p"easta?ir
riJHi"il"itqil"i
irniiu
o
gl'alg'
ier-
se stvara
pogres-
na ipovratn
a vffia.
Kod
protruzije.
""'.ilc"
onlisije,-su'"pstituciie
i distor-
zija
glasova.
Mertutim,
inora
," i*uti^i-itia"-ai
boiedine
osobe
imaiu
nravilan
irgouorT
poJ"a tog"
*to
i*":
i
.
i"tai""1
p-tbtntzii
"'
ProuEava-
irja su
pokazala
affi;ti
iEtvi
govoinih
organa:
usn"-
dbtazi
i
jezik
mogu
imati
xom#i""t"rrf."
"f"gi
fl"i J"ifi-;,o-f"
itoi"
imaju
ili dobro
razvi
j
enu
",'o""1'i'i'"#it"ilill
-*trtJti"""ii
"
glasov-a'
pa stvaraj
u od-
govaraju6e
,"'*""ti"
pr6store
""
;;T-;;di;
sto-preteran
razmak
izne'
du zuba
popunlavaju
uvladenl"l'-aJ:'i:".1,'""-il"ir.o*
ili na koji drugi
naEin.
Razume
se, da one to ,*au
,,"irl"tttl.-ii"if
*odel
im sluzi
pravilna
"i"Jiieri"-
p, easiava
glas.a,
p'"*u
.'ffi
*S:*n:
tP":Ti:".9;:#
;A;;,
i ri tome
usPevaju
na sebr
a"'r"it"rtitrtiirJvir""-er"f
.*g",tJ;;:Hllr$'t5t"tilng5"F"iS
vorruh
organa
od uobiEajenif'-
Z.1n
kreti,
koliko
'"'oi"iiii-"i""ti
koji-se
pomo6u
njih
stvaralu'
ro*
t17
Progenija.
-
Predstavlja obrnut odnos gornje i donje vilice. Kod
progenije je
donja vilica isturena, a gornja zaostaje.
51. 8E
-
Progenija
Odnos donje i
gornje
vilioe kod progenije.
-
Ovalkav odnos vili-
ea i zuba onemogu6ava stvaranje okluzije zuba. Donja vilica
je,
zapra-
vo, nesraanerno ve6a od gornje. Kod naslednih sludajeva ona pdkazuje
tendenciju daljeg rasta. Po3to dno donje vilice ispunjavaju miBi6i
je-
zika, to
je
i
jezik
zajedno s donjom vilicom pomeren napred. Kod oso-
ba s
jadom
progenijom vrh i prednji deo
jezika
nalaze se van oralnog
prostora. Sekuti6i gornje
v,ilice dodiruju prednju povriinu jezika.
Po-
sledice su prvenstveno estetske prirode i izgovorne.
S obzirom da
je
baza
jezika pomerena unapred svi glasovi koji se stvaraju u prednjem
oralnom prostoru su dislocirani. Svi
glasovi mogu da se izgovaraju, ali
su distorzovani. U akustidkom pogiedu deluju slidno interdentalnom i
koronalnom sigmatizrnu. U odnosu na protmziju, progenija ne izaziva
tako te5ke posledice po formiranje i izgovor glasova, kao 3to
je
to slu-
daj s
protruzijom.
_
otvoren zagriz.
-
Ludno podizanje gornje vilice u predelu
alveo-
la udaljlje gornju
vi]igu od donje i onemogu6ava stva-ranje zagriza.
Ovo se
joi
vi5e komplikuje kad, pored
vertikallog razmaka, posto;i i
horizontalng udaljavanje gornje i donje vilice. eesto se
iavliaiu
retki
i kvarni sekutici. uzroci otvorenog zagriza su naslede i rahitii,-a moze
gaqt-ati i
p9d
iztzetno dtr,gotra.'jnirn mehaniEkim dejstvom na vilice.
cesce se nalazi kod mentalno retadirane dece. Zbog ovakve konfigura-
cije vilica i zuba, usni prostor
nikad nije zatvoren. Jezik se stalno vi-
d,i, a wi njqgovi pokreti
su bez oslonca na frontalne zube.
Sl. 84
-
Otvoren za,gr,iz
Otvoren zagriz se smatra najteZom devijacijom ne samo u ana-
tomskom pogledu,
ve6 i
po posledicanna
koje ostavlja na govor.
Raz-
maknute vilice oteZavaju artikulacione pokrete jezika,
tako da ni kom-
148
penzatorni pokreti usana i drugih mekih delova govornih organa mno-
go ne pomaZu. Zbog toga su prisutne mnogobrojne omisije, supstitucije
i distorzije glasova. Preterano izmenjen prednji rezonantni prostor
uti-
de na kvalitet mnogih konsonanata, pa i vokala, kao i na kvalitet labil-
nijih glasova.
Sl. 85
-
Otvoren lateralni zagriz
Ukriten zagriz.
-
Fredstavlja i nepravilan oblik gornje i donje
vilice i nepravilne nizove zuba. Prilikom zagriza neki zubi gornje vi-
lice uvlade se ispod donje, a drugi ih preklapaju kao Sto ni zubi donje
vilice pe stoje u pravilnom nizu, ve6 se ukrBtaju sa zubima gornje
vilice. Izmedu njih ostaju Supljine, ili zbog nedostatka prostora jedni
zubi rastu
preko
drugih. Dosta fusto ta[<av zagriz nastaje kod teskob-
ne vilice, ako
je
vilica uzana, pa zubi nemaju gde da se smeste. Po-
ve6ani distalni prostori sa strane vilica, izmedu gornje i donje, opte-
reduju izgovor glasova dodatnim Sumovima slidnim interdentalnom sig-
matizmu. Pri ovakvom zagrizu svi su glasovi normalno formirani, ali
je
doveden u,pitanje njihov kvalitet.
Dijastema.
-
Naziva se razmak izmedu zuba, naj6e56e izmeilu pr-
vih gornjrih
sekuti6a. Kod ne[<e dece, posl,e prolnene zuba, gornji
seku-
ti6i ostaju dugo razmaknuti, ali se zubi vremenom pribliZe. Irna osoba
kod kojih zubni metluprostor, nazvan dijasterna, ostaje kroz ceo Zivot.
Vazdu5na struja
prilikom
izgwora visokofrekventnih glasova
s,5, ili c,
prolazi kroz dijastemu kao kroz tesnac, pojaEavaju6i Sumove visokih
frekvenca, pa se izgovor takvih glasova
,iuje
kao pisak.
Ovi glasovi
naroiito zapi3te kad se govori pred mikrofonom koji pojaEava visoke
frekvence. A kod osoba, koje imaju retke zube, narodito u frontalnom
delu, o5te6en
je
ve6i broj glasova, njihov izgovor
je
neprecizan zbog
pojaEane frikcije uop5te.
Intervencije.
-
Korekcija malformacija vilica i zuba
je
dvojaka
-
ortopedska i logopedska. Ortopetdka korekcija se sastoji u no5enju
ortopedd<e
proteze,
koja svojim
'pritiskoon
postepeno oblikuje i isprav-
lja poloZaj vilica i zulba. Vreme za poEetak
ortopedske korekoije kao
i vrstu proteze odreeluje specijalista za protetiku vilica i zuba. Uspeh
je potpuniji ako se interveneija preduzme pre oko5tavanja vilica i nep-
danog svoda, ali
,se znatni rezultati postiZu
i u starijem uzrastu, naroEi-
to kod sreclivanja zuba. Kod protruzije se postiZe Sirenje gornje
rrilice,
spu5tanje krova usta, 5to irna za posledicu bolju proipustljivost nozdrva,
zatim, dovode se u pozitivan odnos obe vilice i omogu6uje se stvaranje
zubne okluzije. Ovo
je
dosta dug
fi)roces
i traje po dve-tri
godine.
Uspeh umnogome zavisi od discipline pacijenta, potrebno je
da dovolj-
no dugo nosi protezu po noci, pa i danju, kao i da
jezikom
ne upire
149
u sekuti6e
gornje vilice,
jel
t9 dovgclf do recidiva
pr'otruzije' Za ostale
malfornrracije
ortop,ed'"l.ttd""iiJ"
daje uputstva
zivisno od tipa oste-
6en'ia.
'=""Logopedska
intervencija-
se sastoji
.odi Q lTvoja
auditivne
per-
cepcije
(ako
je
t"
i;;;;ilol]-ui
pi"avezbi
govornih.organa,
i c) korek-
cije izgovo."
g""p.li"*"J'#
t" svakoga
S1",t"
pojedinaEno' Kod oso-
ba koje nemaju Oof,*-""r"rjen
fonems[i
;iufr iii im nedostaje
inter-
fonemsko
raztit ovari5J
pr*ir"""g oa nepravilnog
izgovora,_
potreb"o_i:.
"*o "Ju*ti
razvoj auditivne
percepctie i dislrriminacije.
cesto se oval
iiJJ"iff:zl'^p"Jiiz"'r.1i;i;ij;;-"rtii-"iu'.io"*'
p-of1eta,
jer se tada
gasi i
nepravilna
kinestetidka
povratna vez.a,
pa se'lakie
usp-ostavlja
povrat-
no kolo izmeclu
novog
motornog
otde"'i"
poloZaja
govornih organa
i
akustidkog
ef etcta ;ii?"il;;ir"Ja"l
t""""tJti
ostonad
za
ovakav korek-
ffifi-;;;f";il-;"iJi
t;-;i6. op'avaa"ie
u Libermanovoj
motornoj teo-
riji. Razumu
,", t"il-o
lat
_:"S'ne
posloje anatomski
.uslovi
za formira-
nje
pravilnog i"gonoitt;ft"*'
ttte"
tu na njemu ni insistirati'
ali
je'
iiiitip"ttirif,"
d; ;;-;;3""p"eavezue
govornih organa radi razvoja
fizi'
olo3ke
motoridne
plaf"gi,
irvenstvend
lezik-a.
Izazivanje
pojedinih
gla-
;;4"";'t^i;^i-i;grq;;tjF;rih.tTt],1:,.oiu,
ali su distorzovani,
ostvaruje
se na osnovu
prrncrpa Logopedske
korekcije'
Poietak
logopedske
korekciie.
-
11ug9 se
postavljalo-
pitanje da li
rogoplitk;
[o"ul"ii* treba d-a zipoEne
posle ortodgltl:'
kad se stvore
ariatlrnski
uslovi, ili ot
"
treba da.
prethodi protetici.ili'
pak' tr-eba da
tede istovremeno
i'^ p-tot"iifo*,
-
Jinhronizovano
u bliskoj saradnji sa
ri"r""i"f"S"*.
vis"gJais"J"
itt""zivanja
i saradnja-,19]l
smo imali sa
strudnjacima
za ortopediju
vilica i zuba pokazala su sledece:
1)
,Korisno
ie da logopedska
korekcija
zapodne
-sto
ranije, da bi
se ra#o;em
auditivne
paZnje i pre$veZbama
govornih organa
preven-
tivno delovalo
na
"ot-t"-aiizJciiu
'artikulacione
funkcije, 5to znadi da bi
tii"
p"Zlti"o da zapoEne
jo5 pr-e ortodontske
korekcije;
2) Decu ili omladina
koja se ve6 nalaze na stomatoloSkom
tret-
*"rr.r,'" nisu
pre iog.l*ah
iogop-edski tretman,
treba odmah ukljuti-
[ *'fogotudri."
""2'U"
iz dva ia)Loga, od kojih
je prvi ortodontski,
a
drugi logoPedski:
a) JeziEXra
protruzija, kgj-q
je
lastala
,usled
nega-tivnih
anatornskih
uslova, irna tendenlii"-a'"'i
a"fi"
p"tl*t
"ie
n1ea1l9.delove
vilice i seku-
;i;;-.'d"ftipof.l"ti-j'"rif.i
iu k|ntiaindicirani
pritisku proteze koja tre-
i" a" iri"tehu
vilicrl i zube
postepeno vrati nalrag-.Ranije,
dok nije
po-
ffijd" 6"d"i"
s fogopeai*{
i
pi*
gcle ona
jos nije uspostavljena,
sto-
matolozi-protetiEari-
J"
""
Zalili da ?"ca svojim
pogre3nim
Pokretima
iezika vra6aju
,"u" *
ptotruziju, da ie zUog
-iog1,
Etl:' i
posle njihove
iffi;h"
^il;illt"i:"*"""d-;;;idii'.'Ziati,
treb"alo bi veZbati
jezik 3a se,
;ffi;;
"r"*"
?"t-nia tako i za vrerne
govora' drZi 3to vi5e uvu6en od
,-"l",Lr-aor.
ru-otiop"ait"
korekcija
fre zavr5i i ne suzbije
jezidna
protruzija.
b)
-Protetidna
korekcija saT3.
po sebi ne6e ispraviti
go.vorni po-
reme6aj, naroEito alko
ie
ln ozbiljriiji,
pa zu logo,pedske
veZbe neop-
;;A;;.'bJi-
tog",-orio&6"trt"
tortkiija'traje
pJave do tri pa i vi5e
150
godina. Znamq ukoliko
govor-ni poremefaj traje duZe,
-
on se sve viSe
automatizuje. Zatim,
prolazi vreme za uspeSnu logopedsku intervenciju,
jer
dete stari i :'r,lazi iz fiziolo6kog razvdnog
peltodl Stoga
je
neop-
hodnq ako
to ve6 nije uEinjeno ranije, da logopedska korekcija-tede
pa-
ratetn6 sa stomatoloii-proietidari. Za vreme
govornih veZbi dete ski-
da protezu, da bi imalo
pun taktilni i kinestetidki dozivljaj, a zatim-po-
ku5lva da slidne
pokrete ponovi i pod protezom (ukoliko ne nosi blok-
-protezu).
PomaZufi detetu da pravilno postavlja g,ovorne organe, dete
se
pri,prema za dobar izgovor, a
pomaZe se i brzoj stomatol,o$koj
-
protetiikoj intervenciji.
-
Logopedska korekcija moZe da usledi i posle zavrietka otrodont-
ske intervencije, kao nuZan nastavak logopedskog rada, da se, poito su
stvoreni povoljni anatomsko-rezonantni uslovi, izgovor koriguje do kra-
ja.
A moZe uslediti i kao naknadna logopedska korektura za one koji
iu kasnije saznali za mogudnost logopedske intervencije. U takvim slu-
dajevima logopedski tretman poEinje iz podetka i, obi6no, traje duZe.
U svakom sludaju, on
je
koristan i neophodan.
ZNAEAJ VELOFAR-INGEALNE PREGRADE ZA
KVALITET IZGOVORA
Prema biolo5koj prirodi, govorni organi su predodredeni za odr-
Zavanje organizma i njegovim Zivotnim potrebama. Funkcije sisanja,
gutanja, Zvakanja, ka5ljanja, zevanja i disanja su primarne potrebe
dovedijeg organizma. {J njemu ne postoji nijedan organ koji bi isklju-
iivo sluZio govoru. Gotovo
je
neshvatljivo kako se taj isti respilator-
no-digestivni trakt preobrazio u govorni aparat, odnosno kako se dija-
metralno razliEite funkcije, kao Sto su hranjenje i
govor,
obavljaju na
istom mestu, pomo6u istog aparata.
Zahvaljujudi, verovatno, tome Sto
je
ceo govorno-disajni i dige-
stivni aparat sastavljen, uglavnom, od mekih delova, koji su u stanju
da prave veoma razlidite pokrele, a naroEito kombinaciju pokreta, unu-
tar samih mi5i6a, Co5lo
je
do specijaiizovanih funkcija, metlu kojima
je
po savr5enstvu govorna funkcija otiSla najdalje.
U takvom kombinovanom sistemu artikulatora svaki organ, ili deo
organa, ima svoju posebnu ulogu. Od sastava, oblika i rada svakog po-
jedinog
dela zavisi krajnji uspeh celog govornog iskaza.
Meko nepce (velum)
je,
prema svojoj ulozi, namenjeno gutanju
i usmeravanju zalogaja. Iako
je
s biolo5kog stanovi3ta njegova funkcija
za odrlavanje Zivota sasvim odredena, pokazalo se da ljudi s deforma-
cijama mekog nepca mogu Ziveti. Oni, istina, imaju te5kota kad uzima-
ju
tednu hranu, koja im se zbog nedostatka pritiska u ustima vrada kroz
nos, njihov Zivot
je
time oteZan, ali im opstanak nije doveden u pitanje.
Uloga mekog nepca za govor, medutim, mnogo
je
5ira, moglo bi se
dak redi da ono kanaliBe i usmerava kvalitet svakog izgovora. Ali, ovu
ulogu mekog nepca mogudno
je
shvatiti samo u sklopu_ ostaiih delova
govbrnih organa, prvenstveno faringsa (Zdrela), u sadejstvu njihovog
151
meilusobnog furnkcionisanja. Poznavanje
njihove. anatomske i funkcio-
nalne osnoie omogucavi
potpunije razumevanje
problema patalo3ke
nazalizacije.
Prema calnanu,
duiina mekog nepca iznosi Eetiri petine u odnosu
na tvrdo nepce. Drugim redima, ono varira od 2,5 do 4 cm. Debljina mu
je
od O do iS mm. N;egov
najaktivgiji deo
je
.mi5i6
levator koji se
-sa
ladnje-nazalne strane-spaja sa zadnjim zidom Zdrela, stvaraju6i u toku
Sl. 86
-
Sema rada vdl'of,aringealnitr rni.S6a za \,!reme
govora:
tt-t*r*' 2t Gtitor. 3)
palatogloius, 4! pq$tofaringens, 5) superior
konstriktor
(Pritzell' 1909)
r52
govora velofaringealnu
pregradu' PoloZaj
-levatora.
na. mekom nepcu
;;";;
je
znadajih,
ier
Je b"aB na mestu gau
j9 postavljen levator vrBi
ot"r""il*"ie
mekog nepca i stvaranje
pregrade. Ako
je
levator bliZe
iilil;pcu,
du7ina'mekog
nepca
pritit<om
-
njegovog
podizanja se
;l;;6;J"; ;
sib
ie
bliZi uvuf
lreiici),-to
se raduna da
je meko ne,pqe
;;;;.
-369;
se duZina mekog
'nepca,
koja odgovara
govoru, odreduje
p"u*"--"it"
gde levator vrSipregib
nepca, a ne prema njegovoj stvar-
noj duZini.
Meko nepce treba da se podize do visine tvrdog nepca,- a pri iz-
govoru nekih
lhsova,
zevanju i- kasljanju o-no jd.9 i iznad tvrdog nepca'
fittiUit*t"ruhJpareza,
oZiljci od operacije krajnika, oZiljci koji nastaju
trilikom
hirur5kog spajanja rascepl.lenog tkiva
Togu
u ve6oj meri- da
imanle njegovu
pot<reti;ivbst. Za-vreme
mirovanja resica treba da leZi
""
f.,jt"""
jezika.
Ako ono visi, ili ako samo dodiruje koren
jezika,
!t9
r" tu"ag""iskim
putern moZe utvrditi, znaii da
je
meko nepce kratko.
St. Sl
-
Meko nepce za weme
govora
Nazofarings
je Zdreona supljina iza meJ<og
-
nepca. Proteze se
od glotalne Suft5lne do ulaza u ttosne hoane. Zdrelna Supljina se deli
n" iit dela: hifoiarings, orofarings i nazofarings. Hipofarings
se ne mo-
Z" ,ria"ti
p"orii* okoim. Orofarings
je
u visini usnog otvora, a nazofa-
rings iza rirekog nepca. Dimenzije-oro
i nazofaringene iupljine treba
po-
smitrati dvodiireniionalno:
anterio-posterijalno
i lateraino. Anterio-po-
iterijalni
pravac odreduje dubinu.iaringealne
supljine, dok lateralni
;;;;;
p"ti;",r3" Siritrrr. Zahvaljuj-uci
tome sto su zadnji faringealni zid
i Uoa"u^"t"ane"faringsa
veoma
pokretni,
.moguie
je
stvaranje veloJarin-
;;il
pregrade, ko'ia se desto naziva
'i
velofaringealnim
sfingterom.
Potrebno
je
znati da u stvaranju velofaringealne
pregrade ude-
stvuje meko tr"p"" svojim
pokretima= nagore i unazad, a farings svo--
ii- bof.rutima
rinapred
"i
bo8-nim
pribliZavanjem ka mekom nepcu. Dok
i", r
i"dn"
strane, isteZe i odiZe meko nepce u susret zadnjem faringe-
alnoni zidu, dotle
;se,
s druge strane, zidov_i faringsa
'skupljaju i
pri,bliZa-
;;j;
-"k;*
nepcu.'eitav
iaj-sistem mi3i6a=gradi
mekonepdanu
pregra-
;;; ;;gd"e uini s-er vaidusne struje. eisto6a oralnih
glasova, bez
S1. E8
-
Meko nepce u miru
153
nazalnog prizvuka,
zlyisi od mogucnosti stvaranja adekvatne
velofa-
ringealne,
tj. mekonepEane pregrade.
Za oralnu
artikulaciju.
je
po4jednako
vazna duZina mekog nepca,
koliko i dubina i sirina firingsi, j6r
samo njihovim uzaiamnirfi ;tA;;
dolazi do velofaringealne pregrade.-
Kod nekih sludajeva,
s preterano
dubokim faringsom, pored
toga
Sto
ie
meko neirce dqvoljng d}ggdko i
ryobi$g,
javlja"se
h'lf,erinotoni]a
u. go]o1r jer,
i pore*.ryojg
duZine i qokreUjivobti,
"meko
nipce nijet
stanju da se nasloni ili-da dopre do zadnjeg f-aringealnog
zida-i da slvo-
! .pregradu.
Dubinu faringsa moguce
je-odrediti
i siobodnlm okom.
Pri normalno podignutom
nepcu ia vre-me izgovora vokala r oa"to;a-
$9
ga
jednog
cm od mekog nepca do faringsi pokazuje preterano
ciu-
bok farings, Sto neizbeZno
dovodi do rinofonije.
Ponekad se, pak,
ne3to kra6e meko nepce kompenzira
radom
velo-
faringeaLre
aktivnosti,
koje pri
artikulaciji
i"zi
""lii"alT"r.o
a"-le'*o_
gu6e posti6i
da izolovan iigovor glasova
ui,a" potf"-"o
airi.
u sponta'om
i.brzom go-voru
oseda se pojaEin protok
""r^a"i"l
,r*j", jer
misidna
aktivnost
slabi i koordinacij-a
otkizuje.
sistem misiea,'rioli
t."ua
-J"
kompenzira
\ratko
nepce,
nije dovolj"o ,r"t"Z"rr, p;S;;u
moZe da raz_
vije brzinu
\gjop
za normlrne
artikura.ro"*
Ljirt""u--iaspotaze
saml
meko nepce. Meelutim, nije neophodno
aa
"e
prii"lo"o*'r.i"dg;
;il;
Irr. w
-
ltrailro meko nepce
S]:
90
_
Dugo
i elastidno meko nepce
ali
je
levator visok,
a
pasavant
niiak
meko nepce-podjednako
intenzivno podiZe.
poznato
je
da za vreme iz-
govora
vokala a velofaringgaJna pregruda
nije uvek
-kompletna.
pri
od_
stojanju
s-7 mm akustidki t<vbtitet
_vokaia
a
jos je
sasvim clobar,
iako nema potpunrl pregradu
ni prepreku,
tako da vaz"dusna struja jed-
nim delom prolazi
kroz nazoJarings i nozdrve.
pokreti
mekog nepia nisu
uvek isti-
??
izgovor.svih glasovi.
Na;kompletnija velofariigeail
;;;:
grad.a
dobija se kad
je
nepce jako
digi:uto i
jat<d
pomereno
unazad.
In-
tenzitet ovih kretanja zavisi od vrste izgolrolli! glisova,
a i od riziafog
i psihidkog
stanja liea koje govori.
vo[al i bila6ijalni'plozivi,
"a
frll
154
I
i
I
I
I
il
i
.
Sl. 80
-
Kratko meko nepce
mer'nemogubititistoizgovoreniakovelofaringealnapregrada,nije
ilil;..p-rirg,
neki
.glasorrf mogu neSto odstupati
od takvog zahteva.
farirks
nepce
nePce
arilks
piglotis
,Sl. 91
-
SPuSteno
meko nePce
-
vazduh Prolazi
kr'oz nos
Sl.
gz
Meko nepce Podignuto'
ifirrkt"r
zatvoren
-
vazduh
prolazl
-------
t<roz usta
(M. Morley,
1954)
-nazcfarinks
-Pasavmtov nabon
ko nepce
'aninks
piglotis
Pasavanotov
nabor
je
misicno-sluzokozni
nabor
koji se stvara
na ,;d"J;;
;ia"
-i*"i"sia
prilikom kastjanja,
podrigivanja i gu-
t"":". foA
lica s rascepijeni'i'
-nepcem
Pasavintov
nabor se stvara i
;;lfidd ;"vora.
o; ;"itij" usled naprezanja,
zuzi. otvor u velofarin-
sealnom
predelu.
Sl;
;;dil"
unazad, 6a
prrr6g oktrivanja
ovog nabora,
;;dil"il-
a".!"ii"
3.'og. veka, Pasavantovim
naboru
lg_Pridavan
osroman znadai. nlaiotosfl"
ispitivanja J. Calnana
1954, 1955. i 1956.
;4il;;dorit."o
iz viEe raztoga znadaj Pas.ayantoy:g
TPot"
za
govor'
izuzev
kad se stvara
"-"iri"i
tti"t og nep"a, i to onogi dela koji
lq
nal-
i"Uot""iji,
ti. levatora. Na
frincipu-Paiavantovog
nabora
radi se farin-
;;pfiii$"
"ope"".ii"-t"ql,J
t"titigs odvi5e dubo[ a meko nepce kratko
ifi'p"r"ii!"o.'
Vustitt
i Pasavantov
nabor u tom slu6aiu
predstavlja
Sl.
gB
-
Meko nepce se dobro-podiZe
Sl' 9'1
-
Dugo i elastidno meko nepce
ali
je
farings
preterano dulb'ok
'sa
znatno dubokim
fa'rin'gsom
stalnu izbodinu
na zidniem
faringealnom
zidu, koja se priblizava me-
ffi;"d;l
ruZa'ra
naz[faringealii
protok vazdu3ne
struie.
155
PoloZaj, velidina i oblik adenoidnih vegetacija na zadnjem farin-
gealnom zidu odluduju, takotle, o kvalitetu izgovora, naroEito ako
je
meko nepce kratko ili ako
je
u pitanju dubok farings adenoide stvaraju
prirodan most i neku vnstu prirodne faringoplastike.
Uklanjanje adenoidnih vegetacija, kad one uEestvuju u kompleti-
ranju pregrade, moZe potpuno upropastiti govor, jer
se proSiruje naz(F
faringealni otvor. Adenoide su od znaEaja samo onda kad stoje nasu-
prot elevatoru mekog nepca. Njihova se uloga u izgradnji sfingtera ne-
utrali$e ako
je potrebno
i neophodno, ukla'njaju se sarno ugroZena mesta,
a ,pokuBava i
'da
zadrZi deo tkiva na zadnjem farimgealnom zidu, nasu-
prot odignutom mekom nepcu. Poznato
je,
inade, da adenoidne vege-
tacije predstavljaju opasnost samo u mlaalem uzrastu, dok u pubertetu
atrofiraju. Za
govor je,
u stvari, vaZnije da u doba glasovnog razvoja
postoje odgovaraju6i anatomsko-funkcionalni uslovi za dobru artiku-
laciju, glasovni razvoj se rpodudara s
periodom
egzistiranja adenoida.
Sl. 95
-
Adenoidna vegetaoij,a zatva,na 51. S
-
Faringoplastika
-
veStatki
dubok farings
pasavantov
*?m
"*.uffirt":"
se s
Slidan
je
sluEaj s tonzilama (krajnicima). Kod dece koja imaju
nazalizovan izgovor postoji opasnost da se posle vailenja krajnika po-
jada
intenzitet rinofonije. Do pojadane rinofonije dolazi iz tri razloga:
1. BoEni otvori velofaringealne Supljine suvi5e se
pro5iruju,
a to
daje mogu6nost za slobodnije prolaZenje vazdu5ne struje kroz nos.
2. Meko nepce s neZnom miBi6nom strukturom oslonjeno
je
na
krajnrke kao na potporne zidove. Uhianjanjem krajnika njegova hipo-
toniEnost i hipofunkcionalnost dolazi do izraZaja, narodito u brzom go-
voru pri izgovoru konsonanata koji zahtevaju visok poloZaj elevatora.
Prilikom izolovanog izgovora vokala, u toku utvrilivanja glasovnog sta-
tusa, pojava hiperrinolonije
je pekad jedva primetna.
3. Deca s normalnom anatomsko-funkcionalnom graelom velofa-
ringealne pregrade, neZne fizidke kondicije, Eesto, posle operacije kraj-
nika ispoljavaju, smanjenu tenziju govornog aparata, Sto ima za posle-
156
dicu artikula.ciju i pojadanu
nazarizaciju.
stanje se vremenom,
obidno,
samo po
sebi popravlja.
Reere je
potrdbn"
*"i" i"t"r"-"""ii"
6dd;:
PotkoZni rascep
mekog
nepca,
tzv, submukozni
rascep, pra_
g"r
i9'
takode, jakom
.
nazafizacijom
lnrri"otatia
-"prr".t"l.
SluzokoZa
je
mekog
lepga,
posmatrana
krod usni' o!v9r,
"ur".
-rri"a"tim,
glecrano
s unutra5nje strane, kroz
.nazo_fa1ipgs,
misino
ie
it iiio
-
-.r.og'
";p.u
razdvoje-no.
To
ju,
u stvari, poetak-riscepa
-"i.og
".pca
toii-iije
-zar
hvatio
sluzokoZu. Duzina poikoznog
rascepa je
razlitita.
Moze da za-
hvati samo predeo
oko uvule, mozJ da se-protegne preko
celog mekog
nepca'
a Eesto zarazi i u kostano
tkivo.tvidog
"""p"-*-ptstoja;je
s;i:
&:T"i#:,,l:':;ii,rTi"::#lxH"i:'":i,:x?,:trj,'f 1r*:*J*i";"Tl:
5i6i mekog nepca-razmiEu
se u stranu f na tai
""8i"-ril"6uju
velum,
umesto da ga izduzuju
i izdiZu ka zadnjem taringeai;;m
,iau.
vidljiva
ktoz
je
ka
usni otvor.
Nago-
s
g.
tiqovima pravog-.rascepa
(paratoshizis)
na nepcu, Eerjusti
i us-
nama i njihovim posledicama
po govof
neeemo
ovoga puta govoriti.
Koren
jezika
ima znaiajnu
ulogu- u stvaranju glasova,
naro_
dito velarnih: k,
q.i
h.
proudivaju6i
iedostat5;-""i'ir
glasova
zapaziri
smo da tesko6e niihova
izgov_aranja
nastaju
usled nead8kvatne
funkci_
je
korena jezika.
nas.gp ftd"g iii *"r.og ,,.!."
#;;';ir"i.;T"";
na rad korena jezika. pbznato
fe
da oa r.6-1u"i-;ur;k;-;"
;";;i;;"";
Zleba na njemu,
a nekad
i 'diz cele sredin"
iL-it{
postoji
ulegnu6e
koje pri razliditim.pokretima
jezika
varira
u dubini.
Kod nekih osoba
:..rr!epoP
tvrq0g i
T."kgs}gpca
taj
je
prirodni
zleb nesrazmerno
dub-
lji.
Kao da se kod ovih sluEaj6va
"aii
o nagovestaju
rascepa
sredinom
korerra jezik3,
koji dorazi
.do'izrat4i
samo-priliko"rri
"*it
rrtacije graso_
va. ovakav Zieb onemogu6ava
da se pri.podizanil
k;;" jezika
stvori
na njemu ravna, izboEena povr5ina
toj1 li dGgI;-;;
meko ;;p;;;
ukoliko je
ono kompretno,
ni
-primer,
p,irru
oplra;ij".
il takvim
uslo_
vima stvaranje
okluzije, potre6ne
za'izgovor
irelarn'irr ploziva,
nemogu-
6e
je
p.osto. postoji
stalni proraz
za vazdiign'
;;"il'b$ri
tog", podiza-
r-tje je,'zika je
nedovoljno.ili.samo
prividno.
ova iirr"ti.u*tna
aktirmost
ko1e3a- jezika
pokazuie
d.1je,u pii""j"
sindrom auto-"-'".i;"
koji pored
palatoshize,..verovatno,
ukljudul.d
i
"rr"to*rke
deformacije
svih okolnih
organa
s njihovom. prate6oh.
hipo i- pato_iunt<cij;.'u
l;rud"6:
iii"iij
tu{
9
palatoshizi
i problemimi
vetdtari"d;il-;;;i"i"
nismo nani
potrebne-
podatke,
koji ri se odnosili na ovu specitidri'u
aisru"r."[*-to-
rena jezika.
157
. U toku vi$egodiSnje korekcije velarntrh
glasova mogli smo stalno
da pratimo kako se neilostatak podizanja korena
iezika
i nedostatak
okluzivnog
pritiska za izgovor
glasova k i
g kompenzira aktivnoS6u me-
kog nepca. Zapazlli smo ha se nazalna strana veluma naslanja na
-boErte
zid]we'faringsa i tako stvara nepotpunu
pregradu i nepotpunu eksplo-
ziju, Eime se dobiiaiu velofaringealni
plozivi,
jedl1
vrsta supstitucije
za prve velerne
ploiive. Prepoznavanje ovi! neadekvatnih
glasova od
strane logopeda ilonetidara zahteva veliku akustidku uveZbanost, a nji-
hova korekcija
posebnu ume5nost.
Problem sluha, koji
je
desto
prisutan usled pove6anih mo-
gucnosti upale tuba, i problem
-akustidke
diskriminacije
glasov3..otgza;
iaju ve6 i onako nepovoljne uslove za korekciju
glasova, naroEito kod
veiikih anatomskih i funkcionalnih deformacija.
OSNOVNI PRINCIP KOREKCiJE NAZALIZOVANIH GLASOVA
,Odlika je palato5iznih organa
'da
se na iitavom
podruEju
*o i?t:
cepa vrii korirp6nzatorska aktivnost s viSe ili manje ulPgh? po kvalitet
izfovora. Pri nekompletnoj velofaringealnoj
pregladi dolazi do_
patoloS-
kog formiranja
glasolira, koji ni artikulaciono ni akustidki ne odgovarajll
privim glasovima. Cesto su svi oni zame-njeni samo s po jednom ili
dve supslitucije specifiEnog nazalnog karaktera. Ovakve izgovorne- ne-
pravilnosti poznate su pod imenom rinolalije. Izmenjen
pravae fona-
-ci3e
i irmenjena artikulacija odtaz su promena u anatomskoj i funkcio-
nilnol strukluri
govornih organa i njihovih rezonatora.
Imajudi u vidu da se i pri takvim uslovima razvija izvestan
go-
vor, a nei<ad i izvestan nivo razumljivosti
glasova, diji se artikulacioni
pokreti pre operaciie automatizuju i akustiEki utvrde, tako da se od
Strane logopata prihvataju kao adekvatna zam-ena za pravilne glasove,
neophodn-o
je
meniati patolo5ke artikulacione uslove.
Parcijaino
ledenje rinolalija
je
neefikasno, na primer' samo ope-
racija bez--govornifr veZbi ili govorne veZbe bez operacije. Faktori kao
lto iu anat6mska
grada tvrdog i mekog nepca' velofaringealna
pregr,a-
da, pokreti
jezika,-fiziolo5ko I perceptivno- stanje- sluha, pravibrost ok-
luzije vilice 1 zuba, intelektualno-emocionalna
.podloga,
kao uslov za go-
.ro"iu korekciju, sve su to podjednako vaini Einioci u izgradnji qtafil-
nog govora. Froblem se mbra kompleksno resavati,-.u odnosu,.j"dqih
fakloia ns druge, sa zajednidkim konadni{n ciljem:-Sto
potpuniji ana-
tomsko-funkcionalni
uslovi za 5to pravilniji govor. Iz ovakvog shvata-
nja proizilaze neki osnovni
principi lggopedske korekcije.
1. Insistirati na sto ranijoj operaciji i to definitivnoj. ostavljen
otvor na tvrdom nepcu oteZava artikulacionu korekciju zbog postoia-
nja stalne cirkulacijb vazdu5ne struje izmedu usne i nosne Supljine.
NL5UrZe i najuspelijl se vrii izgovorna korekcija
"
toty
govornog raz-
.'oj"" t oji
je
irajintenzivniji izmeilu druge i Eetvrte.godine iivota. Nak-
na'dtro iatvaranje Bupljini na tvrdom nepcu, kao i naknadne
firingo-
plastike,
zaclrZavaju i
-oteZavaju
normalan
glasovni razvoj, a glasgvn
korekcija radena
-s
nekompleinim nepcem traje znatno duZe i Eesto
158
uspeva samo delimidno. Klasrra hirur3ka intervencija omogudava da se
automatizuje pogreSan izgovor.
Ukoliko
je
proces automatizacije pa-
toloikih glasova trajao duZe, utoliko 6e njihova korekcija i6i teZe.
2. VeZbati pacijenta, dugo i uporno, da razvije i izo5tri vizuelnu,
kinestetidku, a narodito akustiEku razliku izmetlu svog nepravilnog na-
dina pojedinih glasova i pravilnog izgovora AkustiEku predstavu pravil-
nog i akustidku predstavu nepravilnog glasa, kad se do takvog uoEa-
vanja dode, treba naroEito razvijati i ve2bati u pamienju.
3. Izbegavati svako intenzivno duvanje i snaZno usmeravanje vaz-
duBne struje u toku veibanja, osobito u poEetku, dok se ne utvrdi pra-
vilan tok vazdu5ne struje. Pri
jakom
duvanju nemogu6e
je
imati pod
kontrolom pravac usmeravanja vazdu3ne struje, vec ona pod pritiskom
prolazi kroz sve otvore, pa razume se, i kroz nosne. Nasuprot intenziv-
nom duvanju treba razvijati kinetidki osedaj za pojadanom tenzijom u
predelu velofaringsa i korena
jezika, pa kroz voljno i svesno stvarani
sfingter tiho i obazrivo usmeravati vazdu5nu struju.
4. Kad se prede na izazivanje glasa, veZbe treba raditi u leZedem
stavu iz dva razloga: 1) meko nepce koje
je
kratko ili neelastidno, zbog
prirodnog pada, dolazi u povoljniji poloZaj za izgovor oralnih giasova,
pa j pacijentu olak5ano da gradi potrebnu ili pribliZno dobru velo-
faringealnu pregradu i da usmeri vazduinu struju prema usnom otvoru,
i 2)
pad korena
jezika
unazad olakiava njegovo postavljanje za pravil-
niji izgovor mnogih glasova, a narodito glasova k i g.
5. Za tzazivaurfie glasova glasovni
red nije bitan. VaZno
je
znati
da
jedan
pravilan glas, koji se prvi javi
i koji smo nazvali matiEnim gla-
som, daje podlogu za Eitavu glasovnu grupu,
a da se od glasova jedne
grupe, koriste6i
jednu
njihovu osobinu, lako izazivaju glasovi
siodne
grupe.
.
6. NauEiti pacijenta
da oslu5kuje sebe, da zapala svoje pogre3ke
u izgovoru, a odrasle uputiti da sami veZbaju. Na osnovu teorijskog ob-
jainjenja
koje im se
pruZa,
oni moraju da pode5avaju
i iznalaze naiin
pod strudnom kontrolom, tj. da uz stabno prisustvo
strudnjaka sami
svesno dotlu do svih artikulaciono-akustidkih osobina glasova,
zatim da
ih postepeno
automatizuju u izgovoru.
-
?. Ortopedska korekcija vilice i zuba omogudava pravilan zagri-
Zaj, koji
je
veoma vaZan kako za artikulaciju, tako i za akustiEki kvili-
tet glasova. Treba
je
preduzeti paralelno s logopedskom korekcijom
glasova.
Paralelnom korekcijom postiZe se vremensko skradenje tera-
pijskog postupka, zbog uzajamnog dejstva razvija se adaptacija po-
kretnih artikulatora u odnosu na nepokretne, i obrnuto,
a
istowemeno
brZe se automatizuju navike pravilnog izgovora.
B. Intenzivna saradnja s porodicom, uvodenje nekog od roditelja
u korekcioni postupak, korak po korak, radi pove6anja i kontrole veZ-
banja kod kude.
9. Objedinjavanje svih intervencija, od rane adaptacione proteze,
ako
je potrebna, preko operacije, ortopedske korekcije do govorne
te-
rapije, s usmeravanjem pravilnog izgovornog i
jezidkog
razvoja u svim
fazama.
159