PRVI PRINCIP

Sledeći zaključci, koji su odlični

važnost, sledi princip „što se peva mora da se kaže“:

1. Pevanje, u zavisnosti od izgovora, mora da se oslanja na glas ili reči, a ne na

zvukove.

2. Odlučna razlika između glasova i reči dovodi do toga da se prvi, koji proizvode
glasne žice, pevaju u larinksu; a ovaj poslednji, budući da se sastoji od
samoglasnika i suglasnika, proizvedenih ustima, mora se pevati ustima. Ovo
utvrđuje, od početka,
fiziološko pravilo da se glas mora staviti u usta.

3. Glas koji se proizvodi rečima, što je savršenije njihovo formiranje, to je

savršeniji rezultujući pevački glas. Očigledno je, dakle, da je
pevački glas u potpunosti zavisi od govornogglasa, čime se uspostavlja važno
pravilo da za
neophodno je pravilno trenirati glas za pevanje,
da trenira prvo, glas koji govori.
***********************************************************************************
********************************
DRUGI PRINCIP

1. Puno proširenje prirodnog dometa

glas se proizvodi samo korišćenjem minimalne napetosti glasnih žica i minimalnog
daha
potrebno za svaki ton. Time se utvrđuje tačna
mehanizam proizvodnje glasa.

2. Laringealni zvuci se moraju preneti na

usta bez ikakvih smetnji; sloboda je
osnovni stub proizvodnje glasa.

Kada uđe mehanizam proizvodnje glasa

u akciju, aparat za disanje, pomoću
svojim respiratornim mišićima, gura vazduh ka
glasne žice i dovodi ih u vibraciju. Vokal
vrpce, koje po koordinatnoj funkciji mišića
i hrskavice larinksa se spajaju, jer
njihove elastičnosti prilagođavaju se na neodređeno
broj prilagođavanja i daju poreklo seriji
različitih tonova koji čine opseg
glas.
Embrionalni zvuk, koji je rezultat vibracija koje daje minimalna napetost vokala
kablovi, izloženi vibracijama minimalnim udahom,
čini najniži ton prirodnog opsega
glasa proizvedenog ispravnim mehanizmom.

Drugi važan faktor u proizvodnji glasa je neophodnost da tonovi neometano stignu do

usta, gde će se transformisati u
punim glasom. Laringealni zvuci moraju slobodno da putuju
kroz larinks i ždrelo sa svojim originalom
broj vibracija, tako da mogu da dobiju
prednost rezonancije proporcionalne celini
obim njihovih vibracija.
Emi Destin, ispitivana od strane
autorka godinama unazad o svojim senzacijama dok peva,
rekao: "Kad pevam, osećam se kao da nemam grla."
Ova izjava proglašava najdivnijim i
poučna istina o proizvodnji glasa.
Lak mehanizam proizvodnje glasa omogućava
larinksu da proizvodi slobodne i pune tonove bez naprezanja i omogućava mu da se
osloni na stalnu kooperativnu pomoć pokretne snage koja može obezbediti bilo koju
količinu daha neophodnu za proizvodnju i prenošenje zvučnih talasa do rezonantne
snage.

Epiglotis je fleksibilna hrskavica koja, zatvarajući otvor larinksa, štiti

glasnih organa od stranih tela kao što su hrana, ili piće, koji bi inače lako bili
spušteni u aparat za disanje tokom udaha. U procesu proizvodnje glasa ima
važnu funkciju čuvanja larinksa
šupljina otvorena za slobodan prolaz zvukova na
njihov put od glasnih žica do usta.
Zamišljajući epiglotis kao vrata za larinks,
njegova jedina funkcija je da ostane otvoren tokom respiratornog i vokalnog procesa
i da se zatvori tokom
prolaz hrane i pića, ili, drugim rečima, tokom čina gutanja.
Za našu svrhu, međutim, važno je da
ilustruju njegovu funkciju samo u odnosu na glas
mehanizam, u kome je njegov položaj, bilo da je uspravan ili
nagnut prema otvoru larinksa, uspostavlja razliku rezultata u proizvedenom glasu
što je dostojno najpažljivijeg razmatranja.

Kada epiglotis stoji uspravno (slika 9), ili se savija prema larinksu (slika 10),
pričvršćuje se
do osnove na
jezik, blisko je
povezan sa svim svojim pokretima, i njihovim
odnos, u glasu
proizvodnje, od odlučujuće
posledica. Pri gutanju, epiglotis
mora se savijati prema
larinksa, čime se zatvara njegov otvor i sprečava ulazak hrane u
aparat za disanje. Jezik pomaže ovom pokretu kontrahujući svoju osnovu i gurajući
epiglotis unazad i nadole. Kada se čin gutanja završi, oba organa vraćaju svoj
prethodni položaj, epiglotis stoji uspravno, a
jezik opušteno leži na dnu usta (Sl.10)

Ova pozicija je prirodna za

pevanje; ali stvari su samo preokrenute defektnom glasovnom produkcijom, koja
zamenjuje
mehanizam gutanja za to pevanja.
Ova pogrešna funkcija ne može biti fiziološka, jer je evidentno da da bi se puni
broj vibracija preneo u rezonantnu snagu potrebno je veliko otvaranje
grlo eventualno najveće mora se formirati.
Mešanje ova dva organa je toliko uobičajeno da veoma mali broj pevača izmiče
njegovom uticaju.
U većini slučajeva jezik je najgori neprijatelj
pevači je zapravo odgovoran faktor, jer svojom kontrakcijom vrši toliki pritisak na
epiglotisa da je potonji potisnut prema dole
otvaranje larinksa. Zbog toga je uski prostor
koji postoji između epiglotisa i ždrela postaje još uži, guši i sprečava veliki
broj vibracija da dospe u rezonantne komore. Ovo stanje pokreće
izvorni poremećaj, koji dovodi do neravnoteže u mehanizmu proizvodnje glasa.

Nakon što se ovaj poremećaj dogodi, sledstveno tome

sledi da pritisak aparata za disanje koji deluje pod istim nervnim uticajem
a pogrešno shvatanje kao mehanizam pevanja postaje moćnije. Tada počinje vokalna
borba. Larinks, reagujući na nasilnu eksploziju
dah, povećava njegovu napetost i proizvodi glas
odlučno oštar i tanak.

Pevačica, zabrinuta
o svojim lošim glasovnim rezultatima, pokušava da se poboljša
ih povećanjem daha. To je kao dodavanje
više goriva za vatru koja je već ugušena
mnogo toga. Što više daha pevač dodaje, to
glasni organi postaju čvršći; što više njegov glas ne pokazuje rezultate, on
postaje sve ubeđeniji
da ne daje dovoljno daha. Dakle, opak
krug je uspostavljen.
Zatim svi resursi razrađenih metoda od
podrška disanju i dijafragmi, a najviše
stavljaju se naporna prilagođavanja larinksa
postupak. Pluća postaju mašina za duvanje, i
glasne žice, pod silovitim naletom vazduha, jedva
uspevaju da kontrolišu ritam svojih vibracija. Zagušenost pevačevog lica nosi
svedočanstvo o bolnim naporima i borbi on
pravi se. Mišići, krvni sudovi i nervi
njegov vrat se ružno ističe, čineći izvedbu bolnijom. Kao vrhunac za
ovi neefikasni napori, veliki i očekivani
efekat izbija i obično se oličava u a
zadavljena zviždaljka veoma slična onoj zarđalog
lokomotiva.

Kada ton, svojom potpunom slobodom, uspe da uđe u domen rezonovanja

moć, još jedan važan faktor upotpunjuje svoj pun
formacija. Sve njegove karakteristike zapremine,
kvaliteta, glasnoće i sl. koji su povezani sa
svojstvo rezonancije, pozajmiti rezultujućem
izraziti svoju obogaćujuću moć. Mi ćemo ovo tretirati
veliku prednost kasnije, u posebnom poglavlju, posvećen
rezonanciji i njenim najvažnijim doprinosima
na glasovnu produkciju.
Originalan pogled i na pravilo koje igra
dah u kulturi glasa, koji je koncepcija
gotovo u potpunosti u suprotnosti sa većinom teorija o
misija daha u pevanju, biće tretirana
opširnije u sledećem poglavlju.
Mora se, međutim, istaći da sloboda od
ton predstavlja temeljni stub na kome
izgrađen je ispravan mehanizam proizvodnje glasa.

***********************************************************************************
*************************

TREĆI PRINCIP

DAH je neophodan faktor u proizvodnji glasa, ali nije suštinska moć koja razvija
glas kako se danas uči. Naprotiv, funkcija pevanja razvija aparat za disanje i
njegovu moć, kao što svaka fiziološka funkcija razvija organ iz koga potiče. Dakle,
pevanje razvija disanje, a ne disanje, pevanje.

U glasovnom aparatu ova stanja su očiglednija. U stvari, nasilnim duvanjem u zidove

običnog drvenog ili metalnog instrumenta,
biti krut, ne reagovati; dok kod vokalnog instrumenta mišići i hrskavice grla, a
pre svega glasne žice mogu biti veoma pogođeni
silovitim udarom vazduha. Grla
reagovanje postaje veoma napeto, a glasne žice
pod preteranim pritiskom ne može proizvesti
njihove vibracije normalno, pošto njihova kretanja nisu koordinirana, jednaka i
uravnotežena, zbog nedostatka
pravilnu kontrolu.
Kada vibracije glasnih žica nisu
jednaki, sinhroni i uravnoteženi, ne mogu,
prema zakonima akustike, proizvodi savršeno
tonova, jer ovaj uslov uspostavlja odlučujući
razlika između tona i šuma. Glas,
stoga, proizveden pod visokim pritiskom, po kvalitetu se više približava bučnom
zvuku nego jasnom tonu i gubi sve pridodate karakteristike
na njegovu prirodnu lepotu, osim što je van naučno ispravnog tona. Rezultat je da
su napori
a velika potrošnja energije koju pevači koriste isključivo služe za deformisanje i
trošenje
ono što je priroda obezbedila u ispravnom obliku
dragoceni dar lepog glasa.

Naravno, moramo praviti razliku između sile

daha i veštine distribucije. Kada bi se ovom poslednjem posvetilo više pažnje i
truda
dobila bi se koncepcija mehanizma pevanja. Pevač koji je posle nekoliko tonova
primoran da ponovo udahne ne zna kako da rasporedi dah, iako je možda vešt u
disanju i veštini upotrebe svog
visoko obučena dijafragma.
S druge strane, pevačica koja ume
distribuirati dah mu nikad ne ponestaje, a
normalno disanje mu daje dovoljno snage bez razloga da brine o njegovoj snazi
dijafragme ili njegovih međurebarnih mišića. Priroda pomaže
nego u najizuzetnijim slučajevima, kakvi postoje
u određenim operskim arijama gde je višak vazduha neophodan da bi se proizveli
dramski efekti, koloratura
varijacije i duge kadence. Caruso peva
arija "Pagliacci" bila je tipična demonstracija
ove izjave.

***********************************************************************************
*************************

ČETVRTI PRINCIP

Rezonancija je najvažniji faktor u glasu

proizvodnje. Obezbeđuje jačinu i kvalitet glasa i naglašava njegovu glasnoću. Da se
osloni na
rezonanca, a ne sila, neophodna je za stvaranje velikog i prijatnog glasa.
......................................................

U ljudskom glasu zvuci, koje proizvode glasne žice, su slabi i bezbojni, ali kada
se pojačaju rezonancom koju daju laringofaringealna i oralna cev, plus rezonantne
komore i telesne šupljine, oni postaju sve veći u
jačine, jačeg po glasnoći i mekšeg kvaliteta.
Laringofaringealna šupljina i usta
prirodni rog u poređenju sa megafonskim veštačkim sirenom deluje kao rezonantni
aparat koji uvećava rudimentalne vibracije
glasne žice u puni glas, baš kao što megafon čini zvukove koji se u njega proizvode
obimnijim. U oba slučaja odlučno poboljšanje u
njihove prvobitne vibracije je zbog intervencije
uveličavajuće moći rezonancije.Originalni zvuci
koje proizvode glasne žice su jednostavne, sastavljene
vibracija ograničene zvučne snage. Oni
postaju složeni kada se obogate rezonirajućim
moć telesnih šupljina koja im daje tembar,
jačinu zvuka i glasnoću. Kažemo telesne šupljine, jer se usuđujemo da tvrdimo da
ljudsko telo, u
sve njegove šupljine, deluje kao veliki rezonator za glas.
Iako grudni koš i rezonancija maske, potiču iz grudnog koša, antruma i frontalnog
sinusi, su generalno prihvaćeni, do sada
kada se telo nije pominjalo
rezonancija. Ipak, ako, prema zakonima
akustike, vibracije putuju u svim pravcima,
pod uslovom da ih ne presretne nikakva prepreka,
nema razloga zašto bi sondirajući talasi
zaustaviti se na pomenutim šupljinama grudnog koša i
maska umesto da se širi po celom telu, dobijajući rezonanciju svih ostalih njegovih
šupljina
glava, kosti, stomak i zglobovi zajedno.Ono što obično ometa prenos
zvučnih talasa od larinksa do tela,
ograničavanje radijusa njihovog širenja na najbliže šupljine uzrokovano je u većini
slučajeva grlenom produkcijom kojom se proverava širenje glasa.
Kao rezultat ovog lažnog mehanizma proizvodnje glasa, čak i količina rezonancije
koju daje
najbliže šupljine ponekad se takođe obliteriraju, kao
preterano stezanje grla sprečava
zvuci koji dopiru do rezonantnih komora. Ako
ovo važi za najbliže šupljine, logično je da
pretpostavimo da će smetnje slične prirode verovatno sprečiti vibracije da stignu
do udaljenijih delova tela, ometajući tako šupljine ovih delova da daju vredan
doprinos njihovoj rezonanciji. Ukočenost mišića tela, na primer, što je obično
koeficijent prinudnog mehanizma proizvodnje glasa i instinktivnog
čin sa mnogim defektnim pevačima, predstavlja izrazitu fizičku prepreku putujući
zvučne vibracije.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Najvažniji prizvuci se nalaze na
oktava, dvanaestina, petnaesta i sedamnaesta nota osnovnog tona.
Striking a
nota na klaviru, C ispod štapa, npr.
prvi prizvuk je C sledeće oktave; drugi
prizvuk je G iznad štapa, što je pet nota
viši od prve i dvanaest nota viši od
osnovni ton. Treći prizvuk je visok
C iznad štapa, petnaest nota više od
fundamentalni; a četvrti prizvuk je E,
koji je sedamnaest nota viši od osnovnog tona; i tako dalje.
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Grudna i rezonantna komora, sa antrumom i frontalnim sinusima, su najbliže šupljine

izvoru glasa, imaju odlučniji uticaj na njegovu rezonancu tako da oni u kojima ovi
organi su dobro razvijeni imaju najbolje uslove
za proizvodnju najveće količine rezonancije. Oblik nepca takođe veoma značajno
utiče na rezonantnu snagu glasa. Dobro zaobljeno nepce povećava oralni prostor za
zvuci i ima isto akustičko svojstvo kao
svod mosta gde su čak i mali glasovi intenzivno uvećani, možda, novim vibracijama
koju stvara sam svod. Iz istog razloga
jezik ima neki uticaj na rezonanciju. Titta Ruffo, svetski poznati bariton, rekao
je
pisac pevača čiji je glas bio osrednji, ali
koji je mogao oblikovati svoj jezik u izrazito konkavnom
položaj kao kolevka, stvarajući tako veći oral
šupljina za rezonanciju njegovog glasa, sa izuzetnim rezultatima. Očigledno
instinktivna koncepcija
tog pevača je bila tačna, jer, oblikujući njegovu
jezik u ovom položaju, povećavajući prostor, on
stvorio više odjeka za njegov glas.
Ovo bi trebalo da posluži kao upozorenje mnogim pevačima
koji drže jezik ukočenim i stegnutim
položaj, čime se ukida veći deo dragocenog prostora usta. Ilustracija na slici 11
daje praktičan dokaz o tome kako treba da bude oblikovan jezik
za stvaranje najvećeg prostora i rezonancije u usmenoj
šupljina.

Sav trud autora na prethodnim stranicama

imaju tendenciju da pokažu da je Rezonancija najvažnija
faktor u proizvodnji glasa.
Osloniti se na rezonanciju, a ne na silu, mora biti
cilj svakog pevača; i da zapamtite da je
može se dobiti samo najveća količina rezonancije
potpunim opuštanjem vokalnih organa, mora
biti osnovno pravilo svake metode glasa
kulture. Metode u modi, koje zasnivaju svoje
temelji na dahu, odnosno na sili, pogrešni su koliko i opasni.