ZVUK I IZVORI ZVUKA

Petar Kuzmanović III/1

 Akustika je oblast fizike koja se bavi izučavanjem nastajanja zvuka,
njegovih osnovnih svojstava i zakona kao i praktične primene.

 Neke oscilacije mogu izazvati pojave koje se opažuju čulom sluha. To

su zvučne pojave.

 Telo koje svojim oscilovanjem proizvodi zvuk zove se zvučni izvor.

Zvučni izvor može biti svako telo (čvrsto, tečno, gasovito) koje
osciluje sa frekvencijom u intervalu čujnosti.

Ove granice su individualne. Kod starijih osoba gornja granica

frekvencije pada na 13kHz.
 Osetljivostuva je najveća pri frekvencijima od 1 do 5 kHz.
 U običnom govoru frekvencije zvuka su do 10kHz, a u muzici u rasponu

od 100Hz do 5000Hz.
 Da bi nastao zvuk, potreban je zvučni izvor i materijalna sredina kroz koju

se zvuk prenosi. Od zvučnog izvora oscilacije se prenose na okolne čestice.

Čestice osciluju tako da nastaje njihovo naizmenično zgušnjavanje i
razređivanje – zvučni talas. Zvučni talas u uhu izaziva oscilovanje bubne
opne, što stvara osećaj čujnosti zvuka.
 Zvučni talasi:
1. Mehanički talasi
2. Prostiru se samo kroz materijalnu sredinu
3. Longitudinalni talasi (zgušnjavanje i
razređivanje sredine kroz koju se prostiru)

 Zvuk se ne prostire kroz vakuum.

 Slušamo raznovrsne zvukove – među njima se

razlikuju tonovi i šumovi.
 Ton je zvuk tačno određene frekvencije i nastaje
harmonijskim oscilovanjem izvora zvuka. Muzički
instrumenti ili naši govorni organi proizvode
složene tonove koji mogu da se predstave kao zbir
harmonijskih oscilacija (kao kombinacija više
prostih tonova) čije su frekvencije celobrojni
umnošci najniže frekvencije. Zvuk najniže
frekvencije naziva se osnovni (prosti) ton ili prvi
harmonik, a svi ostali su viši harmonici. Ton čija je
osnovna frekvencija mala, izaziva osećaj niskog
tona – bas, barton (45Hz). Ako je frekvencija
osnovnog tona velika, ovaj ton će biti visok –
sopran (2300Hz).

primer: pevanje, zvukovi zategnutih struna

 Šum je zvuk koji je rezultat veoma složenog
neprekidnog i neperiodičnog oscilovanja i po
amplitudama i po frekvencijama. Ne mogu da
se razlože na proste harmonijske oscilacije.
Njihov spektar je kontinualan (sastavljen od
niza frekvencije koje neprekidno ispunjavaju
interval).

primer: rad motora, eksplozije, škripanje, grebanje

 Izvori zvuka
 Svako telo osciluje frekvencijom
u intervalu čujnosti (20Hz –
20kHz) može da bude izvor
zvuka. Međutim, u praksi se
koriste samo izvori koji mogu da
zadovolje određene zahteve.
Dobar izvor zvuka je onaj koji
energiju sopstvenog oscilovanja
uspešno prenosi na okolnu
sredinu. Efikasnost prenošenja se
poboljšava dodavanjem
rezonatorskih šupljina. Na taj
način se dobija jasniji i
intenzivniji zvuk.

primer: zvučnja viljuška i rezonatorska šupljina

Zvučna viljuška se najčešće koristi u laboratorijama kao izvoz
prostog zvuka (frekvencije 300-400Hz). Zvučna viljuška
emituje veoma slab zvuk. Kada se zvučna viljuška stavi na
drvenu pravougaonu kutiju dobija se znatno jači zvuk.
Pojačan zvuk se dobija oscilovanjem vazdušnog stuba u kutiji.
 Da bi došlo do oscilovanja vazdušnog stuba
zbog rezonancije, dužina kutije treba da
bude jednaka četvrtini ili neparnom
umnošku četvrtine talasne dužine zvučnog
talasa koji emituje zvučna viljuška.
 Osnovne karakteristike zvučnih izvora su
sopstvena frekvencija i snaga.

 Kao zvučni izvori čije osobine mogu da se

menjaju po potrebi koriste se zvučne viljuške,
sirene, muzički instrumenti, zvučnici...

 Najjednostavniji izvori zvuka su zategnute

žice, vazdušni stubovi i štapovi. Na osnovu
objašnjena emitovanja zvuka kod ovih izvora,
može da se objasni princip emitovanja zvuka
kod složenijih zvučnih izvora.