KLASIFIKACIJA

GLASOVA PREMA NACINU IZGOVORA

. .
Ilko mnogi naii glasovi
_imaiu
zajednidko
mesto izgovora (usne,
?}bl' 4r991e.,
-19tr9e) .njihovg
difereneira-nie
se postiZe
zah-valjujudli-rrtl
ljudenju iti iskljudenju zvuinosti ili naEinu oblikovanja
vazdusire stru-
je.
Klasifikacija glasova
zasnovana na nadinu oblikovanja
vazdusne
struje- ul<azuje
4a
svaka- glasovna
grupa lqa specifiErre osobine, na os-
novu_
lojih-se
glasovi je$g
grup-e
6itno razlikuju od glasova
anige
sru-
p9:.
lllT{kagiory-
srpskohrvatskih glasova
bavili su se a. AiUe] n.
Mileti6 i D. Kosti6.
Tabela 2
-
KLASI,FI{<AOL'A eil,ASO\fA
19.
fvXw.nftC;
labijali dentali alveolari palatali
pr-
lzad
I
velari
pr.
lzad
I
brtab rt6.:-
dent
; Iokluzive
E l'"-
b t-
)2. I
Ikollstruktiv
Yg_
la teral.i
----:-
vibranti
poluvokal
o
v)
pb td kg
c, irdj,Ed)
fv sz sz h
m n 111
I
I lj
r
J
E{
visoki.
srednji
ni ski
1 u
e o
PONASANJE
GOVORN:IH ORGANA
ZA VREME IZGOVORA
POJEDINIH GLASOVA
Iako se svi meki delovi g_ovornih
organa pokre6u,
kao i zglob donje
vilice, z-a svalri glas postoji
karakterig-tieno podrudje
izgovoia koji ie
o.stvaruje uzajamnim odno-som pojedinih
delova govornih*
o"gana. ilko-
liko izostane aktivnost nekog_artrkulatora
ili se*ne zadovolj"i potreuan
odnos do6i 6e do odstupanja odpravilrurg izgovora. Kosti6 t<azi: ,Ako je-
42
Tabela 3
-
KLASIFIKACIONO POLJE SA,PSIiOHRVA,IISKIH KOI.ISONAMTA
@.'KOSTrc)
z
=
zvudni
b
=
bezwdni
Tabela 4.
-
KLASIFIKACIJA G{"ASOVA PREMA SltBPgNIt VIDLJTVOSTI
ar!ikulaciono
polje
plozivi
zb
afnikati
z b
frikati
vi-
nazali
zb
laterali
z. b
bilabijaLni b p
labio-dentalni
t
intcrdentalni
d t z)Z sg n
dentalni
d t c sS n
postdentalni
d t cc zz ss n 1
postdentalno-alveolarni.
dj c6 z n 1
alveolarni j,dz
da YI 5 1
,Ij
alveo-palatalni rj
palato-alveolarrri
l
l
palatalni
e
k
j
'h
l
palato-velarni
e
k h
velarno-palatalni
I
k h
rcLarni
rnrulami
glotalni
I rI
TTI
iv VI vIr VlII rX x XI xrr
e o u e 1 p
b
Itr
f
v
u
2
E
dz,
I
r
rj
J
s
c
A
hi
t
d
n
nj
k
e
h
43
ls
rts
Tabela 5.
-
AKTIVN,OStr GO'ifORN'ItrI OBGA,N.{
GfiODISII!(OVANO PREMA D. KOSTIIOt')
' r 'o
v' u s, t a
lglas-l ldonie
;j;_
t;ji- tb*
dan od artikulatora
ne ispuni svoju
funkciju, tako 6e do6i
i do o3te6e-
"i"
gf"* iii Ao niegwe iistorzl;e
takve viste da se sama njegova
-fo-
;;rfitvrednost
ai,"'"a"."
pitanj!,
pa i njegova
funkcija u redi
pri.for-
miranju
njenoga
""ae"nia.i
G!r.
'59,
O
liulturi
govora), RTB
Teorija
i
oraksa br. 4. Xa steaeeoi
t"U"f,i .tidi t"
presgdniarqgaZovanost
govornih
;E;;;
p"itit o* izgovorf svakoga
pojedinaEnog
glasa'
OPSTE OSOBINE
VOKALA
U vokale
(samoglasnike)
spadaju
gtasovi: i, e, a, o, u' To-je,fo;'.ret-
sti redoslld vokala
i rru""r,
le
-za
pona-Sanje
govornih organa.
Vokali
su
,tr"f"i
glasovi. Za weme
niifrovo!
izgovora-gllqnic.e
-1repere'
Usne se
,"rfiEito"oUlikuju
a
jezik
se
pomere u ustima, ali nigde ne stvara
pre-
prur."
"-ausndi
striji.
-sio-2"^"o*
aktirrnoScu
artikulalora
stvara se sis-
tem rezonatora
od tai'ingsa do usana,
u
\ojirya.se
koncentri5e
i
po-jadava
iA*tiet"
""ergija
kara[teristidna
za vokal
koji s9 izo'ara. Sv$i- gils
se formira
drukeijim
artikulacionim
pokretima
i
.sloqa
ima drukEiju .
akustitku
strukturu-
k;a a";;k
Zeli di izgovori
neki drugi vokal,
tada
ilti"tli*-;;;;h
*e"""
mgnJa s_igtem rezonatora
i time utiEe
na
Dromenu a,k'stidke
s;;d;r
gG;. Vokali se
realizulu,do
35O0-4000
iir,-f:l"
"iJtom
i sranjem
freEvencijskom
podruEiu'
Artikulacione
osobine
vokala
oblikovanjuvokaladoprinoseglastrice,mekonepce'pokretijezi.
ka,
pokreti donje vilice i usne.
PriizgovoruvokalaiusnesurazvuEene,dQnja..vilicaskgrojesas-
tavljena
s
gorniom,-'JflI-d$-
je
vilidni
ugao.najo3triji,
vrlr
j.ezika
je
;;il
a.ilirt"r"ri"tieal
ltal"tiviniji 5e
pftdnli aeo
j.ezika koji se uz-
diZe u
pravcu
prJ;i;;'d.il."i_"-*t{r""g'ruba.
srednji
i zadnji
delovi
j"ridriftt"1,r'." [u'r.?r""u
jezika.
]iek"o
nepce
i_e
podignuto
i
glasnice
it"p"t*-l,"ii"ngealnisistem
iL
-povu6en
nagor-e'
.Prednji
oralni
rezona-
t"r':1i ,r"fi,
"?"a"li-i"-""1i[_
jbr
se spaja
s laringealnim
rezonatorom.
-
Usne
t,, ," iriotbt
vokala
e manie
-razvudene
nego
za
iry?Y-".: ::-
hb i. 6;"i"
"ifpii
je
neznatno
spuitena,
usled.Iega
se
povecava vr-
liEni ugao.
vrh
jezikl
je
na_
gami donjih
sekuti6a.
-Prednji
deo
jezika
ie
podignut I i*a
eriJ;"
il"g"
"
fot-i""ttju
ovoga
glasa' U
odnosu
na vokal
i
jezik
leiiesto
niZi"i
pomereniji
unazad.prema
alveolarnom
'rbu.
Usled
toe" r;"ffif
i"r:Jffifaeio"i
jizika
ingiu
blaii
pad'- Sit*tig
ffi JtrJ?'#"t-,l!'l:i*l"'*"1!r,"x"lt"*F+il,t"ii'd;H'l#
re velofatirrge"trro"piffia-".
-di.""i."
ttup"t",
i laringealni
sistem
je
op5teniji.
----FriUtom
izgovora vokala a donja usna
je.n1i$S9_spustena, usled
t
ga
je
otvor usina veliki.
Mi3i6i usana su
neutralni. Usne
imaiu obrrk
Gi"'"rip$.-.fezit<
potriva usno qry i nalazi se skoro u horizontalnom
mlnigiu.
pa
ie ttoe;;"i"iSu
i r.ra*i*
od krova
usta- Zadnji
.deo
i
ko-
ffi'l&fu-
..i
potir-""ti
irema
Zdlelu
(faringsu),
pa. se
.
usled
toga
-
sma-
;t"f. h"int"^"tri
riri"in
ie
maksimaino
opu5ten
i stoga se
prilikom
45
T
izgovora vokalb ra najmanje pomera iz svoje pozicije
koju, ina6e, zau-
lima
za vreme mirnog disanja. velofaringealna pregradi
spredavi p--
laz za vazdusnu struju u nos. Dopusta seltoreraninoit
od oi<o 2 mni ot-
vora.iza ,rndkog.nqpca, jer
on
,ne
moze_ da osteti glas po6to preovlattuje
veliEina
usnog
(oralnog) prostora i kolidina
yazd-uha
i<oji prolazi
kn;
nJega.
Izgovor vokala o bitno menja artikulacione ocrnose. Usne se zaok-
ruzuju i isturaju, a zadnji deo
jezika
se povladi unazad i podize
nagore
prema mekom nepcu.
vlh
jezika je
povuden
od desni aoniltr sekultiea
i nalazi se na dnu usne duplje. vilidni ugao se smanjuje. lt{eko nepce
je
aktivno, tj. podignu._to.lGlasn1ce
trepere. usled potisl<ivanja jeziki
u
zadnji prostor oralne Supljine, Iaringealni sistern se spusta naiole. To
stvara- pove6an laringo-faringealni rezonator.
Zbog pomeranja jezika
unazad porredava
se i
prednji
oraini
prostor
koji
jo5.vise
raste zaobtia-
vanjem i isturanjem usana.
.,
rzgovor_ vokala u najvi5e slidnosti ima s izgovorom vokaia o, samo
Sto su sve aktivnosti gov-ornih
organa u usnoj duplji pojaEane-
Naime,
zadnji deo
jezika
|e,jo5
vise poiiera ka m"kom^r*p6.r"i istovremeno
potiskuje
se unazad. usled toga
je
vrh
jezika
znatno odmaknut od desni
donie vilice..on leli na dnu usng, duplje, za vreme izgovora glasa u
usne-su najvi5e zaobljgne i,naivi5iS isture:ne, tako da se prednji
iezona-
tor, koji
je,
inae, velikii
jo5 :vi$e
,poveGava usniln rezo-natorom. Meko
nepce
je
aktivno, a larings maksimalno potisnut
nadole, Sto, takode,
pove6ava faringealni rezonantni prostor.
Glasnice trepere.
Akg se usna Supljin-a posmatra
kao trapezoid (ili trougao) po njemu
je
mogu6e-razrnestiti vokale svakog
jezika
i odrediti irn-ariikulaiiono
podruEje.
_Tg
je
prvi uradio Bel,l, stoga se po njemu takav prikaz ras-
poreda
vokala naziva Bellov sistern.,
.
SL 21
-
{qgteHnrU .pgloZaj
vokb,la u Sl. 22
-
Sematdki prikaz podruCja
Bellovom srsJefru
'
izgovora:vohala srpiko-hvatsk6g
jezila
.j ..:. . .' :.:. t .:
Grafikon daje dve mogu6nbsti posmatranja:
vertikalno i hori-
zontalno, vertikalno vokali'i i e artikuliSu se u:prednjem usnom pro-
storu, stoga spadaju u vokale prednjeg reda.
z;i vokal i precrnji
-deo
jezika je
najviSe podignut ,i. glas
se najvi5e napred i4govaia. V6tat a
zatlzima sredi3nji usni prostor
i zato spada u vokale Crednjeg reda, a
vokali
9
i u_s9 izgovaraju u, zadnjem usnom prostoru; pa zdtd spadaju
u..vokale zadnidg reda.-Pri torne,je zadnji deo
jezika
ia.vokal u nai-
viSe podignut prema,
mekom nepcu i najvi5e se pomera
unazad. Eori-
zontalno posmatrano glasovi
i i u spadaju u naiviSe glasove po polo-
48
1--
pr:onji
g{fi
TH'Hifil{ffi
iffir$fi}T+F#ii:},ifi
=""5t"*'rn"lTii'i";'#""kif
lfi#""""f'h:**f
:r:'J":'T"i"?
ffitrilht
Aktivnost
usana
Sematdki
se
mode
prikazati
na
sledeci
na6in:
s
b.
razvuEen,
@
-.ti
b)
zapbliene,
c)
opuBtene
a,
SI.
23
-
Usne:
a)
f
Ii
sl.
24
-
Presek
"'1" -lPIt: tfit#,f""duT"
q'
O'
U':
-
",
--- O
rDok su
usne.kod
prva tri.slt,l*i1.,rffIll:t$";
tlJ:?ih'i#i;
*.rori"iotirJ
o ttt.ttpli6ne'
zaokruZene
i ta aktivnost ijrlu"rir"ii?reti
jezika za
izgovor
pojeclinih
vokala
mogu
*'*!'gff
T'Sl'il1?1ilT;,,p,T:y*t?&l*-*X1L*l"oo'izgovo-
ooo^rlii'ip"ii",":1,1i'iffi
i"tJlf"*":llll*.ff:S*'n*d-"I+h{
vile
uvu6et,
to
Trr"
o i
u.
Xeaovofjio-i"""ii"""'
suprdtna
kretanla
tr$e
izgovor
vo-x
F
* i:*""",
"o,?lio,
o.
ju#"';r"iffi.;"iliii'
sd'*a
(Kosti6)'
AkustiEke
osobine
vokala
**-:'ffi
;l,,ff1"t'iilJ*li"Jifl
li':x'-it&r!*I"l3?fiT#r-
ffi
#;!.$fl?ri#h33:Hx&:"n:*i'"*rut"*'Iltl"liH
za
pre|loaav"rrlu'.roi."t"
a*orirri
*-rr"i-i'-J.'-zi
r, s-e
smatra
'da
daie
47
I.'
sr' 25
-
prorena
(}:H?fJtl'
f;[$fo'"
iz'sovora vokaia
osno_vno obelgzjq glasa
i da se na osnovu njega razlikuje
jedan
vokal
od drugog. Fr daje
jasnotu
i
poboli$ava kvalitet glasa.
tr'iekvencijski
raspored formanata
je
stepenast i promenljiv.
Kod nekih vokala se n
poklapa
I
quttiry formantom (Fo),
tj. osnovnirn laringealnim glasm (na
primer, kod vdkala i, i vofi<ala u), dok
ie
kod drugih znatno
iznad
nultog formata (na primer,
kod vokala a).
Ukupan frekvencijski raspon vokala kre6e se od 3.000 do 4.0fi1
lrz. Raspon prvih formanata (Fd ide do 1.000 Hz. Frekvencijski raEnn
Iryg1h
form_anata (Fz) kre6e se od ?00 do 3.000 [Iz, Sto znadi da
je
kod
jednih
vokala nizak,
a
kod drugih visok. Raspon tre6eg formania
6Fr)
varira od 2.500
'do
4.000 Hz. Kao ito
je
Fo kod muikih glasova,
obiEno,
postavljen
nize, tako i visina formanata zavisi od poli
i uzrasta. Ta
kvalitet
jednoga
vokala vaZan
je
uzajamni odnos medu
Fr, Fz i Fr.
Kod dece su svi formanti vi5i u odnosu na formante u izgovoru mus-
karaca. Razlika moZe iznositi i preko 1.000 Hz.
svaki formant zahvata iirtav frekvencijgki pojas. Njegov pravac
se ponekad menja ka vi5im iii ka niZim trdt<vencii'ama, 3to- zavlsi od
nrnogi! fa\tora kao, Sto su, na primer,
akcentuacija, tonsko kretanje,
prelaz ka slede6em glasu i sl.
Formanti imaju razlidit stepen zacrnjenja na spektrogramu. Naj-
izrazitiji forrnant
je
uvek i najintenzivniji. Intenzitet formanata se me-
nja s ,njegovim trajanjem. Obidno, najizrazitiji
je
u svom srediFnjprn
delu. Tre6i formant uvek
je
slabijeg intenziteta od prva
dva. Do frek-
vencijskih promena i promena u intenzitetu formanata, tokom njihovog
trajanja (odnosno, tokom izgollcipq), dolazi usled toga 5to govorni
or-
gani nikad ne miruju. Elektromiografska i mnoga druga ispitivanja
su potvrdila da se ve6 tokom izgovora
jednoga
glasa javljaju
znaci
sloZene mi5i6ne adaptacije za ptelaz na naredni ili naredne glasove.
Vokal i ima Fr nisko (oko 250 H:z) zato ito
je
prilikom njegovog
izgovora orofaringealni rezonator veliki. To
je
rezonator iza uzdignu-
tog dela
jezika.
Fe se nalazi u podrudju oko 3.000 H:z,.zato 5to odra-
Zava koneentraciju tonova u prednjem oralnom rezonatoru, ispred
prednjeg dela
jezika.
48
vokar
e ima
Fr-oko
600 I{2, a tr's- oko 2.000
Hz. Fr se frekvencij-
:n#$"rl"".1'it"?'u?,|':|;g;u;ii*;sqisr,ig'-si,u!t",,i"*ta""r.tu"i-
rezonintjrog j";,to;,d"".r,"#;#,""u:"i:""f.T,,olitil"f*'"*,?i:i::
;:*Xffi:,
odraZava
na visiriu
[oi""rrir".iiu
r""ai"
-"rru"gilu,
odnosno
r-
Sl. 26
-
Spektogram
vokala
i
&
Sl. 27
-
Spektogram
vokala
e
a
Sl. 28
-
Spektogram
vo[<a]s
a
Usled
horizontalnog..poloZaja
jezil-<a-
za vreme izgovora
vokala a
i qomeranja
korena
iezita
;;;"d
F*i
ar-
i"iut'#lrr",r;" velitine
oralnos
i farinsealnog:
rezonat"r",
i*r"a
gTd"
l"g
i;'i;:t"""cijski
visok (nergzl
se oko
-goo
liri
-;
i;- ffi li r."n
urrirlst<i pribtiZava
i spu5ta
na oko 1'300 Hz.
{_r
vi*aq
a
je-lstovrernerg
i najvise postavrjeni
for-
ffi"til ffi"s,i'ffil:,T "o[ui"]
r'
'io'o
staino lil;;;-i;;ili'"".irr"r."
Pokreti
zadnieg
dela jezika,
pri
-izgovoru
rrok-ala
o, bitno menjaju
odnose
Pryog
t ui:,t1t
rezbnantnog
prostora.
prednji
orarnl
rezonator
raste
a i faringealni
se poveeava,
itoia su i Fr n Fz u niskofrekvent-
nom podrudju.
rFr
_se
naiazi
ot o
'so6-irz,
a-Fi
"tt^gld
Hz. Fs i dalje
ctaje
oko
8.000 Hz i verov"t";
;;;;""ruu.ili""i
?!lorr"tor.
veliEina prvog
.i.
drugog
rezonatora
(iza
izdignutog
deia jezika
LffiI#i?::"',,ffr:).,i:ni:?.ff
;*',?tffih,"*:j""'1i-xi",t?T},,",
Ezl, a drugi formant
se r""r.venciiJi
iu potpuno
izjednaduje
s prvim,
a Ponenecatl
lzgovora
49
.
u slede6oj Semi vidi se odnos pojedinih
vokala s njihovim for-
mantima.
-
t,
lreo
1000
o
Sl. 29
-
Spektogram vokala o
.
Alv
Sl. 30
-
Speil<togranr
vokala u
600
500
t30
'100
-
F
'2
F1
Sl, &1
-
frefyggciJshi
ras1lor,ed forrnanata u razgovoru
srpal<ohrvatskih
vokala (ide,pttrano pneurra
-f-oitieul
Treba obratiti paznju
na stepenast raspoied
formanata.
prvi
for-
mant se postepeno-
penje
od voliala r prerna
";k;i;-;,
a zatim se
spu3ta p.r.epa
vokalu u.
prvi
for.manti
v6kala i i ; ;; ,i.o"o-""
i"toi
frekvencijs|<oj
visini. Na sliEnoj
tret<venciiit<o:
-
poJ.i:i
nalaze se for_
mantivokalaeio.
50
Drugi founant ima,stalan pad od vokala i ka vokalu u. Remetenje
formantnih odnosa dovodi do nejasno6a i odstupanja od pravilnog iz-
govora vokala.
Fonetski redosled vokala
je
zasnovan na artikulaciono-akustiE-
!o!
osnovi ovih glasova, na pokretima usana, donje vilice,
jezika
i
frekvencijskog rasporeda formantne energije u njima.
-
3500
3000
2500
2000
q5
00
1r000
3500
3000
2500
2000
1500
1500
'tcc
1000
800
600
r00
200
I
+:
?F '..i4;
;
..i1
e I,. e. r.ar;:-la,ralr a.,
..,u
6
^
er
Sl. 33
-
Rasprtenost
javljanja,
f, II i trtrI formanta
englesluh vokala u iagovor,u lO subjekata
Artikulaciono-akustiEke osobine ploziva
-
Glasovnu grupu ploziva
saEinjava Sest konsonanata srpskohrvat-
rfog
iezika:
Zajednidka im
je
osobina zaustavljanje vazdu3ne struje pomo6u
pqrde
_(okluzija),
zatim, nag,lo oslobatlanie virzdu$ne struje
(eksplo-
dtsl. S obzirom da su plozivi sastavljeni od dva elementa,-okiuziie i
p
?t .....
2
,.
51
eksplozije-,_ ovi se
glasgvi
-po:nekada
jo3
nazivaju )pregradni(, >pras-
kavi<,
->okluzivni<
i >eksplozivni<.
Mi smo prihvatili
m-edunarodri
iz-
raz >ploziv-i<.
Pregrada se s_tvara pomodu
razliditih delova gorro*ih
organa. Tako su za, izgov9r glasova p
-l
b najvaznije
usne, pri Lgovor,,
glasova.t
i d najaktivniji. je
vrh
iezika,
a pri izgovoru glisova"k
i
!
najviSe
je
angaZovan zadnji deo
jezika.
Prema mestu izgovora plozivi zahvataju tri podrudja:
bilabijalrri,
dentalni i velarni.
bilabijalni
pb
dentalni
td
velarni
ks
Javljaju- se u parovima:
bezvuEni i zvuEni. BezvuEni: p, t, k;
zvudni: b, d, g.
U akustidkom pogledu
za vreme okluzije glasova p, t, k, nastaje
potpull
ti5ina. Pri izgovoru zvuEnih glasova-b,
i, g, du]e se iad ghl-
nica kako za vreme okluzije, tako i za vreme kratkotrijne
eksplolije.
Zaustavljena vazdusna sltuil
.se,
posle naglog otvaranja pregraaie,
lav-
lja kao- prasak
slabijeg ili
jadeg
intenziteTa,-koji se prosiire-
skoio po
celom-.frekvencijskom spektru, stvaraju6i u odredenim frekvencijskim
podru6jima
male, karakteristidne koncentrate akustiike energije.
Z.a v--relng izgovora glasova p
i b usta su zatvorena, usne su sklop-
ljene,
jezik
leZi na dnu usne duplje, velum se podiZe.
orarni rezonat6r
iza pregrade (usana) je
veliki. usled toga se koncentrat akustidke ener-
B_rje
stvara u niskofrekventnom podruEju.
Trajanje eksplozije je,
inate,
:1919
t-renutno. Njen stvarni intenzitet nije
-veliki,
a[
je-
vdtii<i psi-
hidki efekat izazvan kontrastom u odnosu na prethodnu-okluziju,
-od-
nosno akustitko zatiSje. Kod bezvudnog glasa p postoji
samo sum, stvo-
ren eksplozijom vazdu5ne struje, a kod glasa
b pored
Buma, i u oklu-
zivnom i u eksplozivnom delu postoji i laringealna zvudnost distih to-
nova, formirana vibracijom glasnica, koja se stapa u celovit akustiEki
efekat_ prilikom
_izgovora
glasa
b. Elementi glasa kao Bto su: okluzija
i eksplozija, variraju za vreme izgovora u pogledu trajanja i intenzi-
teta, a delimiino i u pogledu
frekvencijskog raspona. Laringealna zvud-
nost
je
Eesto slabijeg intenziteta od Suma eksplozije, Bto ponekad
dovo-
di do problema percipiranja zvudnih glasova.
Glasovi t i d formiraju se dodirom vrha
jezika
s unutraBnjom
povrsinom gornjih sekuti6a. Donja vilica
je
malo spuBtena, a usne oivo-
rene i neutralne, 3to p-ruza mogu6nost za slobodnije pokrete prednjeg
dela
jezika
i njegovo blago podizanje ka gornjim
sekuliCima riai stva-
ranja pregrade. Podizanjem vrha
jezika.
ka gornjim
sekuti6ima for-
mira se mali rezonator u prednjem
oralnom prostoru,
usled Eega se
koncentracija akustidke energije
javlja
u visoko frekventnom podiuEju
(oko 8.0_0p [rz). srednji i zadnji deo
jezika
spu3taju se ka zdrelnom ot-
voru. Meko nepce zatvara prolaz
u nosne ofvore, tako da
je
vazdusru
struja gsm-erena u oralni qrrostor,
ka pregradi,
koja
je
zaustavlja, za-
tim naglo propuSta.
52
l
i
{
i,
1
l!
I
ZvuEnost zvuEnog glasa d traje za vreme dovodenja govornih or-
gana u poloZaj koji omogudava stvaranje okluzije, pregrada je
trenutno
prekida da bi se kroz eksploziju ponovo pojavila.
Glasovi k i g formiraju se u zadnjem oralnom prostoru kontak-
tom zadnjeg dela
jezika
s mekim nepcem. Donja vilica
je
blago spuS-
tena, usne razmaknute, vrh
jezika
leZi na gami donjih sekuti6a ili na
dnu usne duplje. Prednji deo
jezika'polako
se uzdiZe prema mekom
nelrcu, da bi zadnji deo ostvario potpuni kontakt s mdkirn nepcem
Zbog ovakvog kretanja
jezika
unazad pove6ava se prednji rezonantni
prostor, Sto omogu6ava stvaranje koncentracija akusti'Eke energije, ko-
ja
se ispolj ava za vreme eksplozije u srediSnjem frekvencijskom pod-
rrEju (oko 2.500 Hz). Eksplozrja pri izgovoru glasova k i g ima duZe
bajanje Suma. Za nju se kaZe da
je
delimidno aspirovana. Verovatno
da
je
kretanje miSi6a zadnjeg dela
jezika
sporije i da otvaranje
pre-
grade nije tako momentalno kao kod ploziva prednjeg reda. Osim toga,
povrSina dodira prilikom stvaranja pregrade
je
mnogo ve6a, 5to utide
na produZavanje pojave i okluzije i eksplozije, a bitng utide i na frek-
vencijski nivo koncentracija. Zvutni
parnjak g, kao i svi zvuEni gla-
sovi, ima krade ukupno trajanje u odnosu na glas k.
Raspored ploziva u oralnom prostoru moZe se predstaviti na sle-
de6i nadin:
p b-plozivilreda
t d
-
plozivi II reda
k g
-
plozivi III reda
Sl- 33
-
Sematski
pr.jrkaz podruija
izgovora
ploziva
Ovakav meddsobni odnos ploziva omogu6ava tumaEenje njihovih
odstupanja, do kojih dolazi u izgovoru dece, o demu 6e kasnije biti
reti.
Plozivi predstavljaju osnovu za izgovor nekih drugih konsona-
nata
kako
u pogledu ponaSanja govornih
organa
priiikom artikulacije,
tako i u pogledu njihove afl<ustidke strukture,
jer
se elementi
pregrad-
nosti i plozivnosti nalaze u ve6ini ostalih konsonanata (Kosti6). Stoga
sn oni od posebnog znadaja za razvoj glasovnog sistema kod d.ece. Nije
nikakvo
dudo Sto se
javljaju
medu prvim glasovima kod dece
(1-2.
godine Zivota), Sto su
jednostavni,
frekvencijski bogato zastupljeni u
govoru (20,50/o) i otporniji od ostalih glasova na razne patoloSke devi-
jacije
u izgovoru.
1
ii
i.
rii
ll,
ill
{i
iii
$
ffi
63
i*{
I
g;ii
:
fa
ba
S1. 34
-
S,pelrtogram
glasova
P,
b
tfl' f .ii-
{t !l
atr
'i{
.il
i
.t:
! , .,il.!l r'
il
.
i! rti It!
tt. ?'
:t'
,i
",
i
t/
i::. ii
' lrill. ,
,.'it
ta
.,L a
5{
Sl. 35
-
Spektogram
glasova t, d