Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu

Odsjek za književnosti naroda BiH

Studentice:

Džana Đuzel, 47965/2016, R

Ajla Halilović, 47554/2016, R

Aorist
Aorist se tvori od infinitivne osnove iako je on postanjem stariji od infinitivne osnove. Zapravo bi
tačnije bilo reći da se infinitiv tvori od aorisne osnove.

U staroslavenskom jeziku postoje tri oblika aorista: asigmatski i dva sigmatska.

Sve tri vrste tvore se istim skupom sekundarnih ličnih nastavaka .

Asigmatski i prvi sigmatski su naslijeđeni iz indoevropskog prajezika, a drugi sigmatski je kasnija

slavenska tvorba. Asigmatski aorist je stariji od sigmatskog koji se u slavenskim jezicima proširio na
njegov račun.

Od četiri vrste staroslavenskih aorista očuvale su se u našem jeziku potpuno samo dvije: h-aorist
atematski i tematski. Od prostog (jakog, asigmatskog) aorista ostalo je samo 2. i 3. l. sg. (plete), dok
se sigmatski s-aorist potpuno izgubio, izuzevši neke dijalektičke ostatke.

Aorist označava radnju završenu u prošlosti bez obzira na njeno trajanje.

Postoje tri tipa gradnje aorista: asigmatski, sigmatski i novi sigmatski . Kao što ime kaže, sigmatski je
formiran dodavanjem –s– (grč. sigma) na osnovu, dok je drugi, asigmatski, formiran bez tog
proširenja. Oba predstavljaju ostatak stare gradnje aorista koja je kasnije ugrađena u inovativne
paradigme.

Polazna tačka za aoristne forme je infinitivno-aoristna osnova. Da bi se ona dobila uzima se infinitiv i
odbija se njegov nastavak –ти, npr. od infinitiva гʌɑгоʌɑти jednostavno odbijemo -ти pa dobivamo
гʌɑгоʌɑ-.

Nasuprot tome, ako uzmemo glagol рєшти, moramo uzeti u obzir da je -ш- razvijeno od -κ- koje
se promijenilo ispred infinitivnog nastavka (rekti – rejti – retji – rešti). Da je –κ- na kraju osnove jasno
nam je kad uzmemo u obzir druge oblike ovog glagola, npr. 1.l.sg. prezenta: ρєκѫ. Tako aoristna
osnova glagola ρєштʜ glasi ρєκ-. Tako isto odbijanjem završetka od мошти dobivamo мог- (mogti –
mojti – motji – mošti; 1.l.sg. prez. могѫ).

Asigmatski aorist
Asigmatski aorist zove se još korijenskim ili prostim aoristom i oblikovan je od relativno malog broja
glagola. To su glagoli:

1. čija se infinitivno-aoristna osnova završava konsonantom,

2. glagoli čija osnova ima infiks -ɴѫ-, koji otpada ispred aoristnih nastavaka. Međutim, neki od
tih glagola nemaju sve oblike po ovoj paradigmi:

sg.

мог- ид-

1. могъ 1. идъ

2. можє 2. идє

3. можє 3. идє

du.

1. моговѣ 1. идовѣ

2. можєтɑ 2. идєтɑ

3. можєтє 3. идєтє

pl.

1. могомъ 1. идомъ

2. можєтє 2. идєтє

3. могѫ 3. идѫ

Sigmatski aorist

Nekoliko frekventnih glagola imalo je ovu aoristnu paradigmu.

Sufiks -s- dodavan je infinitivno-aoristnoj osnovi, a zatim su se nastavci dodavali direktno na tu

proširenu osnovu, ili se pak još dodavao ispred njih i vokal -o-. Dodavanje -s- izazvalo je brojne
glasovne promjene:

1. “RUKI”: kada bi se se -s- našlo ispred glasova r, u, k, i prelazilo je u -h-. Takva promjena
zahvatala je i osnove koje su se završavale -y-, koje se razvilo iz *ū;

2. g i k: dodat osnovama koje su završavale na –g ili –k, proširak -s- prelazio je u -h-, pa je u 3. l.
pl. dolazilo do I palatalizacije h+ę > šę.

3. duženje vokala: u jednosložnim glagolskim osnovama koje su se završavale konsonantom

korijenski vokal se dužio: o > a (bosti, *bod-: 1.l.jd.aor. Бɑсъ), e > ě (vesti, *ved-:1.l.jd.aor.
вѣсъ), ĭ > i (čisti, *čĭt-:1.l.jd.aor. чисъ). Pojava vokalskog duljenja proističe iz činjenice da je
 stsl. naslijedio iz praindoevropskog ā i ō; ě < ie. ē, a stsl. o, e i ĭ (ь) porijeklom su ie. kratki
vokali).

Glagoli рєшти, рєкѫ, рєчєши; вєсти, вєдѫ, вєдєши 'voditi'; and ѩти, имѫ, имєши 'uzeti' ilustriraju
ovu vrstu aoristne paradigme:

ρєшти вєсти- чистʜ

sg. ρєк- вєд- чит-

1. ρѣхъ 1. вѣсъ 1. чисъ

2. [ρєчє] 2. [вєдє] 2. [чьтє]

3. [ρєчє] 3. [вєдє] 3.[чьтє]

du.

1. ρѣховѣ 1. вѣсовѣ 1. чисовѣ

2. ρѣстɑ 2. вѣстɑ 2. чистɑ

3. ρѣстє 3. вѣстє 3. чистє

pl.

1. ρѣхомъ 1. вѣсомъ 1. чисомъ

2. ρѣстє 2. вѣстє 2. чистє

3. ρѣшѧ 3. вѣшѧ 3. чисѧ

Dodavanje proširka -s- i uzrokovalo je da u pojedinim oblicima pojavi -h- tamo gdje ga po etimologiji
ne bismo očekivali. Kod nekih glagola, uglavnom onih čije su se osnove završavale na r, ę, i, ě,
završetak -тъ je dodavan 2. i 3. l. sg. aorista (и ɴɑчѧтъ иʍъ пρитьчɑʍи гʌɑгοʌɑти) uglavnom je to
potvrđeno za glagole питъ od пити, ɴɑчѧтъ od ɴɑчѧти, Бъıстъ od Бъıти, дɑстъ od дɑти (osnova:
дɑд-).

Novi aorist

Novi aorist naziva se još oh-aorist i predstavlja još jedno inovativno oblikovanje aorista. Obrazovan je
od glagola čija infinitivno-aoristna osnova završava na konsonant, ili pak od onih glagola koji su imali
temu -ɴѫ- pa se završavaju na konsonant kad to -ɴѫ- otpadne (двигɴѫти: двигοхъ). Oblici ovog
aorista izvedeni su od formi prostog aorista i oblika gdje -oh- dolazi između osnove i nastavka. U
svrhu poređenja dati su primjeri za glagole koji formiraju i druge tipove aorista. Evo paradigme
glagola

двигɴѫти, -ɴѫ, -ɴєши; ити, идѫ, идєши; рєшти, рєкѫ, рєчєши; вєсти, вєдѫ, вєдєши; Бοсти, Бοдѫ,
Бοдєши.
- ид- рєк- вєд-

sg.

1. идохъ 1.рєкохъ 1. вєдохъ

2. идє 2. рєчє 2. вєдє

3. идє 3. рєчє 3. вєдє

du.

1. идоховѣ 1. рєкоховѣ 1. вєдоховѣ

2. идостɑ 2. рєкостɑ 2. вєдостɑ

3. идостє 3. рєкостє 3. вєдостє

pl.

1. идохомъ 1.рєкохомъ 1. вєдохомъ

2. идостє 2. рєкостє 2. вєдостє

3. идошѧ 3. рєкошѧ 3. вєдошѧ

Glagoli čija se infinitivna osnova završava na vokal imali su varijantu bez teme -o-, ili tzv. h-aorist:

ɴοсити

sg. ɴοси-

1. ɴοсихъ

2. ɴοси

3. ɴοси

du.

1. ɴοсиховѣ

2. ɴοсистɑ

3. ɴοсистє

pl.

1. ɴοсихомъ

2. ɴοсистє

3. ɴοсишѧ