NOVA (SRPSKA) JOTOVAWA

Suglasni~ke grupe konsonant + -j koje su nastale na terenu srpskog jezika bile

su podlo`ne promenama. Dok staro jotovawe zahvata celu teritoriju srpskog jezika,
jotovawa na srpskom zemqi{tu nejednako zahvataju pojedine govore. Svako od ovih
jotovawa zahvatilo je nejednak broj suglasnika, zatim imalo je nejednak areal na
prostoru {tokavskih govora.
Nova jotovawa
Nepalatalni suglasnici su na srpskom terenu mogli imati u tri slu~aja uslove
da se na|u u dodiru sa glasom -j u glasovnom sastavu proste re~i:
a) Kada se i- u dodiru sa drugim vokalom skratilo u -i > -j a iza -j se na{ao
suglasnik (grupe -jt-, -jd-, Prvo srpsko jotovawe; progresivno jotovawe);
b) Kada se nepalatalni suglasnik na{ao ispred -j posle ispadawa poluglasnika
u slabom polo`aju (Novo jotovawe; regresivno jotovawe);
v) Kada se nepalatalni suglasnik na{ao ispred -je < ï (Jekavsko jotovawe;
regresivno jotovawe).

Prvo srpsko jotovawe

1. Prema starom odnosu oblika glagola iti : ide{â u savremenom jeziku je odnos i}i :
ide{. Formant -}i u infinitivu i}i noviji je, nastao analogijom posle ostvarenog
jotovawa u glagolima slo`enim sa iti (pro}i, na}i). Primeri sa ostvarenim jotovawem
u ovim glagolima sre}u se od 13. v. Sam izgovor projti, dojti, najti, me|utim, stariji je
od ovog vremena, verovatno je prisutan u srpskom jeziku od samog po~etka wegovog
samostalnog `ivota.
U odre|enim fonetskim pozicijama, kada se i- iz osnove glagola na{lo iza
vokala iz prefiksa skra}ivalo se u -i (> -j). Sama transformacija tipa doiti u doiti,
doidem u doidem nije bila dovoqna, po{to su se i- i -t, -d u po~etku nalazili u
razli~itim slogovima (doi-ti, doi-dem). Jotovawe je ostvareno tek onda kada je pomerena
granica sloga, tj. kada su se -jt- i -jd- na{li u istom slogu i kada je -j moglo
asimilativno da deluje na naredni suglasnik (-jd- > -jd’- > |, -jt- > -jt’- > }): po-i-de{ >
poi-de{ > poj-de{ > po-jde{ > po|e{, do-i-ti > doi-ti > doj-ti > do-jti > do}i.
Ostvareno jotovawe u pozicijama kada je za to bilo uslova morfolo{ki se
prenelo i u oblike u kojima nije bilo takvih uslova: i}i, obi}i, si}i. Nekada se stariji
odnos ~uva: ide{, idi (: i}i).
2. Prvo srpsko jotovawe zahvatilo je najve}i deo {tokavske teritorije. U
pojedinim govorima, me|utim, opstali su nejotovani oblici u prezentu, pa je najdem,
projdem, dojde{, dojdosmo. U nekim bosanskohercegova~kim i crnogorskim govorima, u
kojima se ~uva nejotovana grupa -jd-, u infinitivu se javqaju oblici sa izvr{enim
jotovawem – pro}, na}, do}. Ovakvo dvojstvo u sudbini novostvorenih grupa -jt- i -jd- u
neposrednoj je vezi sa granicom sloga: u najdem u ovim govorima opstala je granica
sloga izme|u j- i -d (naj-dem), dok su se -jt na{li u istom slogu u na} (< najt), pro} i sl.
Navedeno obja{wewe se mo`e odnositi i na oblike dojdem, dojdosmo i sl. u nekim
prizrensko-timo~kim govorima, iz kojih je ispao infinitiv, pa ne znamo da li je i u
ovim govorima bio odnos kakav je u nekim bosanskohercegova~kim i crnogorskim
govorima.
 Novo jotovawe
1. Posle ispadawa poluglasnika u slabom polo`aju u 10/11. v., na srpskom terenu
ponovo su stvorene glasovne grupe koje su u praslovenskom jeziku eliminisane
jotovawem. U novostvorenim suglasni~kim grupama sa -j u drugom delu u vremenu od 16–
18 v., sa varijacijama u pojedinim dijalektima, nastali su rezultati koji se ve}im
delom poklapaju sa rezultatima starog jotovawa.
Izvan jotovawa na najve}em delu {tokavske teritorije ostaju grupe -sj- (klasje), -
zj- (kozji), -rj- (primorje). Odsustvo jotovawa u navedenim grupama neposredno je
uslovqeno prirodom glasova {, `, r u srpskom jeziku, po{to oni u vreme novog
jotovawa nisu vi{e bili meki (podru~je, bo`ji, Ora{je).

2. G r a n i c a s l o g a i n o v o j o t o v a w e
a) Ispadawe poluglasnika u slabom polo`aju, granica sloga i jotovawe
Uslov da se ostvari jotovawe bio je da se nenep~ani suglasnik i -j iza wega na|u
u istom slogu. S obzirom na to da je izme|u ispadawa poluglasnika u slabom polo`aju i
ostvarenog jotovawa pro{lo vi{e vekova, o~igledno je da se granica sloga izme|u
nenep~anog suglasnika i -j dugo odr`ala, a da se jotovawe ostvarilo tek onda kada je
granica sloga pomerena i kada su -t i j-, na primer, bili u istoj artikulacionoj
jedinici. Tako je: bra-tâ-ja > brat-ja > bra-tja > bra}a, qu-dâ-je > qud-je > qu-dje >
qu|e (qu|i, qudi su noviji oblici).
b) Rang granice me|u morfemama i jotovawe
Suglasni~ka grupa sa -j u drugom delu stvorena na granici morfema posle
ispadawa poluglasnika u slabom polo`aju pona{a se razli~ito u zavisnosti od toga da
li je suglasni~ka grupa na granici prefiksa i osnovnog dela re~i ili je grupa
stvorena na granici osnovnog dela re~i i sufiksa / nastavka za oblik.
Granica me|u morfemama mo`e biti ja~a (vi{i rang) ili slabija (ni`i rang):
a. Izme|u osnovnog dela re~i i sufiksa / nastavka za oblik granica je slaba, pa se
u ovoj poziciji ostvaruje jotovawe (snop+je > snopqe, rod+jak > ro|ak, mast-ju > ma{}u);
b. izme|u prefiksa i osnovnog dela re~i granica me|u morfemama je jaka,
pripada vi{em rangu, pa nema jotovawa: od-javiti, od-jezditi, nad-ja~ati, ob-jediniti,
pod-jednako, od-jek.

3. S u g l a s n i ~ k e g r u p e s a -j i n o v o j o t o v a w e

Dentalni eksplozivni: tj > }, dj > |

Alveolarni: lj > q, nj > w
Labijalni: pj > pq, bj > bq, vj > vq, mj > mq
*Dentalni frikativni: sj > s’, zj > z’ (samo delu jekavskih govora)
Broj suglasni~kih grupa podlo`nih jotovawu razli~itje u {tokavskim
govorima.
U odnosu na praslovensko jotovawe izvan novog jotovawa ostaju one grupe koje su
kao rezultat asimilacije davale meke suglasnike koji su u me|uvremenu o~vrsli, a
jotuju se one grupe koje daju meke suglasnike u srpskom jeziku (}, |, q, w).

2
 a) U novom jotovawu ne jotuju se zadwonep~ani suglasnici k, g, h (kjauk,
„onomato-
peja, glas ~vorka”). Suglasni~ke grupe kj, gj, hj neobi~ne su u srpskom jeziku, a da ih i
ima u ve}em broju, ostale bi izvan jotovawa po{to wihovi rezultati ne bi bili meki
suglasnici.
b) U ekavskim, ikavskim i delu ijekavskih govora nema jotovawa u grupama sj, zj,
rj
(pasji, klasje, lozje, lemezje, pasjakovina, sjatiti se, zasjati, stvarju).
U mnogim jekavskim govorima, me|utim, novo jotovawe zahvata i ove grupe, pa je:
s’utra, koz’i, pas’i, koz’ak (: kozjak). Ni u jednom govoru, me|utim, nema umesto grupa sj, zj
suglasnika {, `.
v) Novom jotovawu su najpodlo`nije grupe lj > q, nj > w.
Nema mnogo {tokavskih govora u kojima izvan jotovawa, i to vi{e u izdvojenim
primerima (rodjak, netjak) ostaju grupe tj (> }) i dj (> |).
Grupe stj (> {}) i zdj (> `|) u odnosu na staro jotovawe ~uvaju afrikatu, tako da
nema primera tipa li{te.
Jotovawe grupa labijal + j zahvatilo je najve}i deo {tokavskih govora. Po
rezultatima jotovawa grupe su dale one vrednosti koje karakteri{u i staro jotovawe
(pj > pq, bj > bq, vj > vq, mj > mq). U delu prizrensko-timo~kih govora jotovawe
labijala izostaje (snopje, grobje, zdravje).

Kategorije u kojima se vr{i novo jotovawe

Gra|ewe re~i

1. Imenice sredweg roda izvedene sufiksom -je (< - âje)

Ovim praslovenskim i sveslovenskim sufiksom izvedene su imenice razli~itog
zna~ewa (apstraktne, zbirne i sl.). Ovakve imenice gradile su se dodavawem sufiksa na
pro{li particip pasiva (~iji je trag u savremenom jeziku trpni glagolski pridev)
(tr~awe, orawe, uskrsnu}e), zatim dodavawem na prideve i predlo{ko-pade`ne
konstrukcije (po{tewe : po{ten, zdravqe, veseqe, predgra|e : pred-grad+je, podgra|e :
pod-grad+je), zatim u gra|ewu zbirnih imenica (bre{}e, kamewe, gro`|e).
a) nj > w: trwe (: trn+je), busewe, korewe, prstewe, orawe, ~itawe, pevawe,
blejawe, letewe, isku{ewe;
b) lj > q: koqe (: kol+je < kol+âje), veseqe, miqe, obiqe, izobiqe, priobaqe;
v) tj > }: cve}e (< cvït+je < cvetâje), drve}e, sa}e, zauze}e, svanu}e, preduze}e, li{}e
(< lis}e < listje), pri~e{}e (: pri~est);
g) dj > |: zabr|e, zale|e, koma|e, milosr|e, posu|e, gro`|e (< groz|e < grozdje),
gvo`|e (< gvozd+je);
|) pj > pq: snopqe (< snopje), trupqe (< trupje);
bj > bq: grobqe (< grobje), robqe;
vj > vq: zdravqe (< zdravje < sãdravâje < *sãdorvã), drvqe (< drv+je), uzglavqe (<
uzglav+je < vãzglavâje);
mj > mq: grmqe.

3
 2. Imenice izvedene sufiksom -jak (< -âjakã)
Livwak (: Livno), slobodwak, crkvewak, po{tewak, vo}wak, vodewaka („tikva u
kojoj se nosi voda”), imewak, imewaka; veseqak; ro|ak.

3. Jotovawe u rednom broju tre}i

Jotovani suglasnik u obliku rednog broja za m. r. tre}i (: treti < tretâjâ), u kome
nije bilo uslova za jotovawe pa bi o~ekivani oblik bio treti, nastao je morfolo{kim
putem prema oblicima u kojima je ostvareno jotovawe: tre}a (< tretja, tretje < tretâja,
tretâje).
U nekim arhai~nijim perifernim {tokavskim govorima prema obliku m. r.
treti, nastali su i oblici `. r. i s. r. treto, treta.
4. Prisvojni pridevi na -ji
U savremenom srpskom jeziku nije uvek lako odrediti kojim su praslovenskim
sufiksom – -âj ili -âjâ – izvedeni pridevi na -ji. Tako pridev gove|i mo`e biti izveden
sa oba stara sufiksa, {to zna~i da u wemu mo`e biti staro, praslovensko jotovawe
sufiksom -jâ, ali i novo, {tokavsko – u kome je -dj- (sa -j iz -âjâ) pre{lo u -|-.
Staroslovenski oblik govê`dâ, ruski govà`iè upu}uje na to da je u srpskom pridevu
gove|i ostvareno staro jotovawe. U rezultatu starog i novog jotovawa mogli su nastati
i primeri mravqi, kravqi, kobiqi, ribqi, labu|i, jare}i.
[tokavski sufiks -ji (< -âjâ). – Na {tokavski sufiks -ji upu}uju primeri u
kojima se novo jotovawe ne vr{i, a u praslovenskom se vr{ilo: pasji, kozji.
Kada se iza ~, `, { (rezultat prve palatalizacije) u izvedenim pridevima javqa
-ji, ono je po pravilu iz sufiksa -âjâ : bo`ji, ~ove~ji, vu~ji, vra`ji, mu{ji (: muha), bu{ji
(: buha), ov~ji, podno`je.
[tokavskim sufiksom -ji jotovani su u nekim govorima -s-, -z- osnove prideva
tipa pas’i, koz’i.

Gramati~ki oblici

Instrumental jednine imenica nekada{wih i-osnova na -ju (< -âjo)

Rezultati novog jotovawa u ovoj gramati~koj kategoriji dobro se ogledaju:
Ko{}u (< kos}u < kostju < kostâju < kostâjo), ma{}u (: mast), svetlo{}u, vla{}u,
mlado{}u (: mladost), smr}u (: smrt), papra}u (: paprat), pame}u, gla|u (: glad), pe|u (: ped),
soqu1 (< solju < solâju), bezdawu (: bezdan), kapqu (: kap), zobqu (: zob), krvqu (: krv),
qubavqu.
Iza mekih suglasnika iz instrumentalnog nastavka ispada -j: ~a|u (: ~a|-ju),
`e|u (: `e|), no}u.
Iza nekada{wih mekih suglasnika koji su o~vrsli, upotrebqava se -j u nastavku
-ju: re~ju, stvarju (: tvarâ), ra`ju, koko{ju.

JEKAVSKO JOTOVAWE

1. Jekavsko jotovawe nastupilo je na ijekavskom podru~ju u suglasni~kim

grupama konsonant + -je (< ï). Redosled novog i jekavskog jotovawa u pojedinim

1
Imenica so je u praslovenskom imala umek{an suglasnik na kraju (-l’), koji je u srpskom jeziku
o~vrsao, pa je -l > -o. Otud je u soqu (< sol+ju) do{lo do novog jotovawa.

4
govorima ne mo`e uvek biti precizno utvr|en, a u nekim govorima se ova dva jotovawa
vr{e paralelno.
Rezultati jekavskog jotovawa podudarni su sa rezultatima novog jotovawa: lj >
q, nj > w, tj > }, dj > |, pj > pq, bj > bq, vj > vq, mj > mq, sj > s’, zj > z’.
Rezultat jekavskog jotovawa je i prelaz grupe cje (< cï, cï < cvï) u }e.
2. Jekavsko jotovawe nije podjednako zahvatilo sve jekavske govore.
Rasprostrawenost jotovawa u pojedinim suglasni~kim grupama, zatim, nije jednaka u
svim govorima.
Obim jekavskog jotovawa najve}i je u ju`nijim jekavskim govorima, pre svega u
Crnoj Gori i susednim oblastima.
Jekavsko jotovawe je najrasprostrawenije kod sonanata l i n, ne{to je mawa
teritorija sa jotovawem eksplozivnih dentalnih t i d, jotovawe labijala i
frikativnih dentalnih s i z zahvata znatno mawi areal.

3. -lje- > -qe, -nje- > -we-:

Qepota (< ljepota < lïpota, : ekavski lepota), qeto, koqeno, obqepqivati (<
obljepqivati < oblïepqivati), sqepo}a, ozqeda; we`an (< nje`an < nï`an), wegovati (<
njegovati < nïgovati), crweti, razwe`iti, swegovit.
Rezultati jekavskog jotovawa u grupama -lj- i -nj- prihva}eni su u standardnom
varijetetu.

4. -tje- > -}e-, -dje- > -|e-:

Rezultati jekavskog jotovawa dentalnih eksplozivnih suglasnika (}erati,
|evojka), prisutni na znatnoj teritoriji ijekavskih govora, nisu deo savremene
kwi`evnojezi~ke norme (tjerati, djevojka).
]erati (< tjerati < tïrati), {}ela (< htïla), |evojka (< djevojka < dïvojka), |ever (<
djever), |eteta (< djeteta, dïte : dïteta), |eti}, |e~urlija (< dje~urlija), |ed, me|ed (<
medjed < medvjed).

5. -sje- (< - sï-), -zje- (< -zï-):

S’esti (< sïsti), s’edimo, z’enica (< zïnica), s’eme, s’ekira (< sjekira), s’ever, s’edok
(< sjedok < svjedok), iz’est.

6. -pje- (< -pï-), -bje- (< -bï-), -vje- (< -vï-), -mje- (< -mï-):
Pqesma (: pjesma), obqe (: obje), bqe`i (: bje`i), vqera (: vjera), vqerovati (:
vjerovati), `ivqeti (: `ivjeti), mqera (: mjera), umqeti (: umjeti), grmqeti.

7. U nekim ju`nijim jekavskim govorima javqa se jekavsko jotovawe u grupi cje-

(< cï-), cje- (< cvje- < cvï-):
]etko (< Cjetko < Cvjetko), ]etuqa (< Cvjetuqa), }edilo (< cjedilo), }etala (<
cvjetala), }epanica (< cjepanica), }epkati (< cjepkati).

5
6