ГЛАСОВИ

Грчко писмо (алфабет) имa седам вокала и седамнаест консонаната.

- вокали, полувокали (сонанти), дифтонзи и консонанти – четири

врсте гласова у грчком језику

ВОКАЛИ – Α α, Ε ε, Η η, Ι ι, Ο ο, Ω ω, Υ υ.

α – а кратко и дуго

ο – о кратко

ω – о дуго

ι – и кратко и дуго

υ – и кратко и дуго

ε – е кратко

η – е дуго

Вокали α, ι, υ могу да буду по изговору дуги или кратки. Дужина, односно

краткоћа ових вокала бележи се знаком: ˉ (за дужину), или знаком ˘ (за
краткоћу) изнад вокала: ᾱ ᾰ.

Вокали е и о имају посебну графију за краткоћу и дужину: ε, η, ο, ω.

Вокал υ (дуг и кратак) изговарао се најпре као српско у. Своју првобитну

вредност губи у јонско-атичком дијалекту 5. века пре Христа и постепено
добија вредност француског гласа u или немачког гласа ü. Првобитан
изговор вокала υ очуван је само у дифтонзима αυ (=ау) и ευ (еу).

Првобитну, старију вредност вокала υ преузима дифтонг ου ( = срп. у).

ПОЛУВОКАЛИ

У неким случајевима ( у зависности од фонетског положаја), вокали ι или υ

могу да имају консонатску вредност, приближно једнаку нашим гласовима
ј или в. Због тога се и називају полувокалима или сонантима.
Консонантско ι , које је постојало још у микенском грчком језику, нестало
је у класично доба из свих дијалеката (осим као други део дифтонга), па за
њега не постоји одговарајући словни знак.

Консонатско υ, од 6. века пре Христа у јонско-атичком почиње да се губи

(осим као други део дифтонга), али се очувало у осталим дијалектима.
Бележи се словом F (названом дигама, гр. δίγαμμα „двоструко γ“).

ДИФТОНЗИ

Дифтонзи (αι, ει, ηι, οι, υι, ωι, αυ, ευ, ηυ, ου) представљају спој вокала α, ε,
η, ο, ω, υ и полувокала ι или υ. Дифтонзи се изговарају тако да се чују оба
гласа, осим дифтонга ου који се изговара као наше у. Иако се у изговору
дифтонга јасно чују оба гласа (изузев код ου) дифтонзи ипак граде само
један слог.

Дифгтонг υι се налази само испред вокала: μυῖα (мува).

Свој првобитни изговор српског ћирилићног у вокал υ је очувао у

дифтонзима αυ, ευ, ηυ (=срп. ау, еу): напр. κελεύω.

Уколико треба да се означи да је реч о два гласа која чине два слога, на
други вокал дифтонга ставља се знак дијерезе који гласовно раздваја два
вокала који иначе чине дифтонг, напр. : ἄϋπνος (будан).

Дифтонзи могу да буду прави и неправи. Неправи су дифтонзи са дугим

првим делом: ᾱι, ηι, ωι, док су сви остали дифтонзи прави. Код неправих
дифтонга ι се не изговара, а приликом писања речи малим словом
обавезно се потписује (iota subscriptum): ᾳ, ῃ, ῳ. Приликом писања речи
великим словом, вокал ι такође се не изговара али се обавезно дописује
(iota adscriptum): Αι, Ηι, Ωι.

- ᾄδω Ἄιδω
- кад се неправи дифтонзи ᾱι, ηι, ωι пишу великим словом спиритус
(као и евентуални акценат) стоје испред дифтонга, а не на његовом
другом делу као што је иначе случај код правих дифтонга напр.:
Αἴτνη.
- да се ι код неправих дифтонга некада ипак изговарала сведочи
латинска графија: tragoedia (τραγῳδία).
КОНСОНАНТИ

Консонанти се деле на просте и сложене. Сложени су консонанти: ζ, ξ, ψ,

који се изговарају као: дз, кс, пс. Сви остали консонанти су прости.
Према изговору:

mutae

звучни безвучни аспировани ликвиде назали спиранти

Према ЛАБИЈАЛИ β π φ - μ -

органу: ДЕНТАЛИ δ τ θ λ ν σ

ГУТУРАЛИ γ κ χ ρ *γ -

* γ= ν испред γ,κ,χ,ξ

- према правилима грчке фонетике, када су у питању консонати, грчке

речи се завршавају самο на гласове: ν, ρ и ς, укључујући и сложене
консонанте ξ и ψ.