ИМПЕРФЕКАТ

- имперфекат се гради од презентске основе, тематског вокала (ο, ε) и

секундарних личних наставака
- као ознаку за прошлост имперфекат користи показну (деиктичку) партикулу е-
која се јавља у индикативу свих историјских времена

Актив

1.л. ἔ-λυ-ο-ν ἐ-λύ-ο-μεν „одрешивао сам“

2.л. ἔ-λυ-ε-ς ἐ-λύ-ε-τε
3.л. ἔ-λυ-ε(ν) ἔ-λυ-ο-ν

Медиј (пасив)

1.л. ἐ-λυ-ό-μην ἐ-λυ-ό-μεθα „одрешивао сам себи/себе, бејах одрешиван “

2.л. ἐ-λύ-ου ἐ-λύ-ε-σθε

3.л. ἐ-λύ-ε-το ἐ-λύ-ο-ντο

- у облику за 3.л.сг. и пл. акт. отпада завршно –τ неодрживо на крају грчких речи:
ἐ-λυ-ε-(τ), ἐ-λυ-ο-ν(τ)
- у 2 л.сг. медио-пасива губи се интервокалско –σ- наставка –σο-, уз контракцију
вокала: *ἐ-λυ-ε-σο > ἐλύου
- грчке облике имперфекта преводимо перфектом наших глагола трајног значења.

Аугмент

- аугмент се јавља као деиктичка (показна) партикула е у индикативу историјских

времена и повлачи акценат што је могуће даље од краја речи
- ова партикула служи за обележавање и истицање прошле радње, а јавља се само
у индикативским облицима
- аугмент може да буде силабички или темпорални.

а) силабички аугмент:
- силабички аугмент се додаје испред основе глагола који почиње консонантом
- λύω – импф. ἔλυον

- уколико реч почиње гласом ρ-, оно се иза аугмента удвостручава:

ῥίπτω – импф. ἔρριπτον

-неки глаголи могу да имају као аугмент дуго е:

μέλλω – импф. ἤμελλον
βούλομαι – импф. ἠβουλόμην
δύναμαι – импф. ἠδυνάμην
- код глагола који су некада почињали спирантима σ и f аугмент се у имперфекту
контрахује са радикалним вокалом, напр.:
ἕπομαι (осн. σεπ-) “следим“ *ἐσεπομην > εἱπόμην
ἐργάζομαι (осн. fεργαζ-) „радим“ *εfεργαζομην > εἰργαζόμην
ἔχω (осн. σεχ-) “имам“ *ἐσεχον > εἶχον

б) темпорални аугмент:
- темпорални аугмент имају сви глаголи који почињу кратким вокалом или
дифтонгом:
презент имперфекат
α–η ἄγω „водити“ ἦγον
ε–η ἐλαύνω “терати“ ἤλαυνον
ο–ω ὁπλίζω “опремити“ ὥπλιζον
ῐ-ῑ ἱδρύω “подићи“ ἵδρυον
ῠ-ῡ ὑβρίζω “бити охол“ ὕβριζον
αι - ῃ αἰσχύνω “срамотити“ ᾔσχυνον
ει - ῃ (ει) εἰκάζω “изједначити“ ᾔκαζον (εἴκαζον)
οι - ῳ οἰκίζω “насељавати“ ᾤκιζον
αυ – ηυ αὐξάνω “повећавати“ ηὔξανον
ευ – ηυ (ευ) εὔχομαι “поносити се“ ηὐχόμην (εὐχόμην)

- дуги вокали као и дифтонг ου остају непромењени:

ἥδομαι - импф. ἡδόμην „радовати се“
οὐτάζω – импф. οὔταζον „повредити“

- код глагола сложених са предлогом, аугмент стоји иза предлога:

περι-βάλλω – импф. περιέβαλλον “бацати око“
εἰσάγω – импф. εἰσῆγον „уводити“

- завршни вокал предлога сложених глагола губи се пред аугментом, осим код
предлога περί и πρό:
παρα-βάλλω – импф. παρ-έβαλλον „бацам пред“
али:
περι-βάλλω περι-έβαλλον “бацам испред“