ПРИМЕР АНАЛИЗЕ

КАКО граматички АНАЛИЗИРАМО неку реч?

1. ПРВИ КОРАК: треба да ОДРЕДИМО ВРСТУ РЕЧИ и, самим тим, да ли је реч

променљива или непроменљива.

Речи делимо на променљиве и непроменљиве.

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ имају само један облик који се никада не мења.

Према ВРСТИ, могу бити:

• ПРИЛОЗИ (брзо-полако, касно-рано, далеко-близу…)

• ПРЕДЛОЗИ (од, у, према, ка, на, из…)
• РЕЧЦЕ (да, не, пак…)
• УЗВИЦИ (о, гле, хајде)
• ВЕЗНИЦИ (да, јер, када, пошто, ако, тако да…)

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ су речи које могу да мењају свој облик:

• по ПАДЕЖИМА (деклинирају; промена по падежима = ДЕКЛИНАЦИЈА; нпр.

Петар, Петра, Петру… ). Ту спадају:

o ИМЕНИЦЕ (нпр. Петар, књига, реч, дан…)

o ЗАМЕНИЦЕ (нпр. он, ми, тај, који, нешто, његово, ваше…)
o ПРИДЕВИ (нпр. добар, добра, добро; сав, сва, сво…)
o ПАРТИЦИПИ (нпр. овога у српском нема!)
o неки БРОЈЕВИ (основни бројеви 1-4; редни бројеви…)

• по ЛИЦИМА (конјугирају; промена по лицима = КОНЈУГАЦИЈА; нпр. радим,

радиш, ради, радимо, радите, раде). Ту спадају:

o ГЛАГОЛИ :
у индикативу (певам, ићи ћеш, прочитао је…)
конјунктиву (да идем; да научимо…)
оптативу (учио бих; не било…)
императиву (напиши ! радите ! нека певају ! ….)

1
 2. ДРУГИ КОРАК: дату реч АНАЛИЗИРАМО

Како ?

А. АНАЛИЗА НЕПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ

Ако је реч непроменљива, треба само да одредимо и напишемо њену врсту – да ли је у

питању, предлог, прилог, речца, везник...

На пример:

Τότε – прилог
εἰς – предлог (са акузативом)
ὑπὸ – предлог (са ген. / дат. / акуз.)
καὶ – везник
τεσσεράκοντα – основни број
εἰ – везник
κάτω – прилог
πάλιν – прилог
γάρ – везник
ἰδοὺ – узвик
δὲ – везник

Б. АНАЛИЗА ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ

(1) ИМЕНСКЕ РЕЧИ – ако се реч деклинира (мења по падежима), треба да одредимо:
a. ПАДЕЖ
b. БРОЈ (једнина / множина)
c. РОД – код придева, партиципа и заменица
(код именица не треба – биће јасно да ли то знате када именицу наведете
са чланом за одговарајући род)

нпр. ἄγγελοι - ном. мн. (номинатив множине)

τὴν θάλασσαν - акуз. ј. (акузатив једнине)
θεραπεύων - ном ј. м. р. (номинатив једнине мушког рода)
αὐτῶν - ген. мн. ср. р. (генитив множине средњег рода)*
ὅλῃ - дат. ј. ж. р. (датив једнине женског рода)
πέμψαντος - ген. ј. м. р. (генитив једнине мушког рода)

* написала сам да је средњег рода као пример – разуме се да ћете ви из контекста

видети да ли је овај облик у конкретном случају мушког, женског или средњег рода.

2
 (2) Код ГЛАГОЛА:
a. ЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК анализирамо према следећим категоријама:
1. ЛИЦЕ ( прво / друго / треће )
2. БРОЈ ( једнина / множина )
3. НАЧИН (индикатив / конјунктив / оптатив / императив )
4. ВРЕМЕ тј. ОСНОВУ (презента / футура / аориста /
перфекта)
5. СТАЊЕ ( актив / медиј / пасив )

Како записујемо анализу?

Управо тим редоследом. Прво напишемо лице, затим број, начин, време/основу, стање.
Можемо користити ( и препоручљиво је ! ) скраћенице:

1. л. ј. – једнина инд. – индикатив през. – презент акт. – актив

2. л. мн. – множина конј. – конјунктив импф. – имперфект мед. – медиј
3. л. опт. – оптатив фут. – футур пас. – пасив
импт. – императив аор. – аорист
перф. / пф. – перфекат
плпф. – плусквамперфекат
Нпр.:
ἀνεχώρησεν - 3. л. ј. инд. аор. акт.
ἦσαν – 3. л. мн. инд. импф. акт.
βάλε – 2. л. ј. импт. аор. акт.
λέγομεν – 1. л. мн. инд. през. акт.
γέγραπται - 3. л. ј. инд. пф. пас.
δώσω – 1. л. ј. инд. фут. акт.
γένωνται – 3. л. мн. конј. аор. мед.

b. Ако је у питању ПАРТИЦИП (скраћеница је птцп.) – анализирате

слично као горе описане именске речи, наводећи:
• ПАДЕЖ (ном, ген, дат, акуз, вок. )
• БРОЈ ( ј. , мн. )
• РОД ( м.р. – мушки род; ж. р. ; ср. р. )
• ПАРТИЦИП - само треба написати ПТЦП. да буде јасно да сте
препознали врсту речи
• ОСНОВА (од које је птцп. направљен – през/аор/фут/пф)
• СТАЊЕ ( акт. / мед. / пас. )

Нпр. νηστεύσας – ном. ј. м. р. птцп. аор. акт.

λεγόμενον – акуз. ј. ср. р. птцп. през. пас.
προσελθоῦσα – нοм. ј. ж. р. птцп. аор. акт.
ἀποκριθεὶς – ном. ј. м. р. птцп. пас. аор.

3
Ако испред партиципа стоји члан, такав партицип је ПОИМЕНИЧЕН – претворен у именицу.
Такав облик у анализи описујемо овако:

ὁ πειράζων – ном. ј. м. р. поимениченог птцп. през. акт.

τὸ ῥηθὲν – акуз. ј. ср. р. поимениченог птцп. пас. аор.

c. Ако је глагол у ИНФИНИТИВУ, онда пишемо:

• Инфинитив (скраћено инф.) – да буде јасно који глаголски
облик је у питању
• Основу – од које је направљен
• Стање – актив / медиј / пасив
Нпр.
πειρασθῆναι - инф. пас. аор.
λέγειν - инф. през. акт.
ἔρχεσθαι - инф. през. мед.

3. ТРЕЋИ КОРАК - треба да НАВЕДЕМО ОСНОВНИ ОБЛИК анализиране

речи

За непроменљиве речи то не морамо да радимо, јер су оне већ у једином могућем

облику задате.
Што се променљивих речи тиче:

ИМЕНИЦЕ наводимо тако што пишемо члан, номинатив, генитивски завршетак:

Нпр. ὁ λόγος, - οῦ
ἡ γυνή, -αικός
τὸ πνεῦμα, -τος

ПРИДЕВЕ наводимо само у номинативу и дајемо облике за сва три рода или, ако је
придев двозавршетни, само два облика која има:

δίκαιος, δικαία, δίκαιον или δίκαιος, α, ον

ἄδικος, ἄδικον или ἄδικος, ον

ЗАМЕНИЦЕ само у номинативу (већ према броју облика који у номинативу

постоје).
ἡμεῖς
οὗτος, αὕτη, τοῦτο
τίς, τί

4
 ГЛАГОЛЕ наводимо у 1. л. ј. инд. през. акт.:

Нпр. λύω
τίθημι

КОНТРАКТНЕ ГЛАГОЛЕ наводимо у НЕКОНТРАХОВАНОМ облику и са

контрахованим завшетком:

Нпр. τιμάω, -ῶ
ποιέω, -ῶ
δουλόω, -ῶ

ДЕПОНЕНТНЕ ГЛАГОЛЕ наводимо у 1. л. ј. инд. през. мед / пас.:

Нпр. ἔρχομαι
δύναμαι

Ако глагол нема презентску основу, наводимо га у оној коју има:

Нпр. οἶδα

КОНАЧНО - када све спојимо (АНАЛИЗУ и НАВОЂЕЊЕ речи) онако како се у

трећем сегменту теста тражи (дајем вам сада анализу теста који сте ви радили!), и како
се и усмено анализира, то изгледа овако:

ἀπεκρίθη 3. л. ј. инд. аор. пас. ἀποκρίνομαι

εἶπεν 3. л. ј. инд. аор. акт. λέγω
τις ном. ј. м. р. [неодређене заменице] τὶς, τὶ
τὸν λόγον акуз. ј. ὁ λόγος, -οῦ
ἀγαπήσει 3. л. ј. инд. фут. акт. ἀγαπάω, -ῶ
αὐτῷ дат. ј. м. р. αὐτός, αὐτή, αὐτό
οὐ τηρεῖ негација + 3. л. ј. инд. през. акт. τηρέω, ῶ
ἔστιν 3. л. ј. инд. през. акт. εἰμί
πατρός ген. ј. ὁ πατήρ, -τρός
λελάληκα 1. л. ј. инд. пф. акт. λαλέω, -ῶ
ὑμᾶς акуз. личне заменице за 2. л. мн. ὑμεῖς
πάντα акуз. мн. ср. р. πᾶς, πᾶσα, πᾶν
Εἰρήνην акуз. ј. ἡ εἰρήνη, -ης
καθὼς прилог
δίδωσιν 3. л. ј. инд. през. акт. δίδωμι