STILSKE FIGURE

I Figure dikcije
*njihova kombinovanja su česta

1.asonanca pr.Povedoše dobre konje poljem.

2.aliteracija pr. Sastaše se Srbi slavu da slave.
3.onomatopeja – podražavanje glasova pr.posiktati, kucati, pljusnuti, zujati
4.anafora – ponavljanje iste jedinice na početku uzastopnih iskaza. a.../a...
pr. Čekala ga je danima, čekala ga je noćima
5.epanafora – na anaforičkoj poziciji variraju sinonimi a.../a1...
pr. Hrabrila me je njihova snaga /Kuražila me je njihova upornost.
6.epifora – ponavljanje na krajevima ...a/...a
pr. Živeo je u tamnici, umro je u tamnici.
7.simploha – anafora+epifora a....b/a....b
pr. Treba živeti međ ljudima a reči nemaš/Treba živeti međ ljudima a zuba nemaš.
8.kiklos = prozapadoza – ista reč se ponavlja i na početku i na kraju iskaza a....a/a....a
pr. Zastani nesrećo, malo zastani.
9.anadiploza = palilogija – kraj jednog se ponavlja na početku drugog iskaza
....a/a.... (unuka paromeose)
pr. Ona je sposobna. Sposobna da osvoji svet.
10.epizeuksa ...a, a... (u okviru istog iskaza) – iste reči u iskazu koje stoje jedna za drugom.
pr. A vi, vi ste za... O kapetane, moj kapetane!
11.mezofora – ponavljanje reči u sredini uzastopnih iskaza ...a.../...a.../...a...
pr. Otkako je otišao noć je bila triput duža, dan triput teži, a bol triput jača.
12.epanalepsa = raznovrsno ponavljanje iste reči bez pravilnosti u okviru jednog iskaza.
pr. On je sjajan govornik. Emotivan i zanesen, ali je sjajan.
13.mezoanafora – sredina i početak ...a.../a...
pr. U njoj vidi smisao, vidi nadu.
14.anamezofora – početak i sredina a.../...a...
pr. Beše kao carska galija kroz pene/S glasom o pobedi, beše u ras zore
15.epimezofora – kraj i sredina ...a/...a...
16.mezoepifora – sredina i kraj ...a.../...a

II Figure konstrukcije

1. anastrofa – inverzija, zamena mesta susednih reči, nesintaksički raspored

pr. Dok ne platiš dugove stare, ne nadaj se mojoj pomoći
2. hiperbata – razdvajanje sintaksički povezanih delova
pr. Željenu dok ne budem imao stvar.
3. parenteza – upad, nema vezu sa ostatkom teksta, umetanje sintaksički nepovezane rečenice u drugu
rečenicu; crtice, zagrade
4. epanoda – pojmovi se prvo navode zajedno, a onda se o njima govori posebno
pr. Zastideo sam se i naljutio. Zastideo zbog svog glupog pitanja, naljutio i na sebe i na njega.
5. hijazam –anafora – drugi primer je „ogledalo“ prvom – obrnut poredak u ponavljaju
pr. Ode Rade preko gore čarne/Novak osta pod zelenom jelom.
6. antimetabola – ponavljanje sa obrnutim redom članova uz šta se menja i funkcija
pr. Govoriti što ne misliš, misliti što ne govoriš. *matrica za sintezu aforizama

1
7. elipsa – skraćivanje reči tako da se one i dalje mogu razumeti (figure redukcije)
afereza – početno slovo pr. ’ajde
sinkopa – iz sredine pr. ud’ri
haplologija – spoj dva vokala/slova u jedno pr. jete(jedite) = sinereza
kroza – spajanje krajnjeg i početnog pr. do’će vreme
apokopa – sa kraja pr.dig’ se, jes’ video
elizija – izostavljanje samoglasnika sa kraja (podvrsta apokope) pr. en’, nek’
8. asindeton – ređanje reči bez gramatičkog povezivanja pr. sramota, ponos, grozota
9. polisindeton – nizanje veznika bez gramatičke potrebe pr. i nema više volje, i nema više snage
10. retorsko pitanje – emotivni stav se ističe pitanjem na koje se ne očekuje odgovor
11. zeugma – jedan predikat se odnosi na više delova rečenice/više dopuna u genetivu se odnose na
istu imenicu
pr.Tamo raslo klanje i jasenje, menju nama zdravlje i veselje.
silepsa – podvrsta, kada dolazi do promene u značenju
pr. Jesmo li za ili protiv toga.
12. antanaklaza – dve reči jednake po obliku ali ne i po značenju – ista reč, isti oblik
pr. Stigao je na cilj i odmah je poslužio kao cilj.
13. poliptoton – ponavljanje iste lekseme u različitim gramatičkim oblicima – ista reč, drugi oblik, ista
gramatička osnova, različiti nastavci.
pr. Kada bi se ljudi odlikovali poštenjem kao što se odlikuju medaljama
14. emfaza – ista reč se ponavlja u opštem i onda u užem značenju, često se podudara sa antanaklazom
pr. Postati majka nije lako, a biti majka je daleko teže.
15. paragmenon – isti koren, različiti afiks pr. zatvoren, otvoren
16. etimološka figura – reči sa istim korenom, različita vrsta reči, podvrsta paragmenona
pr. sanjati snove, bol bolovati
17. anagram – ponavljanje reči koje se sastoje od istih slova raličito raspoređenjih
pr. marva-mrava
18.paronomazija – povezivanje reči sličnih po zvuku, ali ne i po značenju
pr. nadi-gladi, pokloni-skloni
19. kalambur – igra rečima koja slučajnom zvučnom podudarnošću asocira novi smisao
pr. Neki misle da je za nas Tito bio Titanik. Salto morale je opasniji nego salto mortale.

III Figure misli:

1. poređenje – šta, sa čime, po čemu

pr. Ona je mirna kao kamen
2. antiteza – poređenje po suprotnosti
pr. Krotko jagnje stoji pored mrkog vuka.
leksička antiteza – prefiks pr. konačan – beskonačan
sintaksička antiteza – kopula pr. nije ozbiljno – jeste neozbiljno
kontrarna antiteza – sa ne, istokorenski pr. mlad – nemlad
komplementarna antiteza – raznokorenski pr. istinit – lažan
slovenska antiteza - ?, negativno, pozitivno
3. oksimoron – spajanje suprotnih pojmova u novi pojam
pr. zimsko letovanje – plan sintagme
4. paradoks – suprotstavljeni iskazi, upućuju na dublji smisao
pr. Znam da ništa ne znam. – plan rečenice
5. ironija – rečima se daje suprotan smisao od onog koji imaju
6. sarkazam – podsmeh, ruganje, viši stepen ironije
7. sinesezija – saoset različitih čula
2
pr. videti glas, mirisni dodir plavetnila
8. hiperbola – preuveličavanje radi isticanja
pr. Mrtav sam gladan.
9. eufemizam – ublažavanje neprijatnih ikaza.
pr. U mladosti je imao duge prste.
10. litota – umanjivanje radi isticanja
pr. Odmoti se – umesto umreti, nije vredan – umesto lenj, nije tačno... „Kako je“ „Nije loše“
11.gradacija – postepeno slabljenje(antiklimaks) ili rast(klimaks
pr. jedan od modela a..b/b...v/v...g
12. apostrofa – obraćanje neprisutnom(stari Grci), neživom, izabranim slušaocima
prosopopeja – odsustvo cele publike
13. perifraza – predstavljanje sa više reči, ako je moguće sa manje
pr. doneti odluku
14. tautologija – gomilanje reči istog značenja
pr. Video ga je svojim vlastitim očima.

IV Ikoničke figure

1. metafora – učitavanje asocijacija, implicitno, slikovit izraz

pr. zavesa bala
kopulativna metafora pr. Duša mi je golub.
apozicijska metafora pr. Moja duša, golub
hifenska metafora pr. Moja duša – golub
leksička metafora pr. Golube moj
katahreza – zbog nedostatka termina pr. noga stola, zub vremena
hipotipoza – jedna leksema nije metaforična
pr. majušno sunce (met) sa gustom kosom od duvana (nemet) gasilo..
2. alegorija – produžena metafora na veću sliku, jedno konkretno, jedno skriveno značenje
3. personifikacija – davanje ljudskih osobina neživom/životinjama/biljkama

V Simboličke figure

1. simbol – nagoveštaj značenja koje nije jasno određeno; kontrast je amblem

2. metonimija – logički zasnovana veza
prostorna pr. Beograd se probudio. (naseljeno mesto) Stan se orio. (,esto gde se živi) Uputila se ka
izlazu. (mesto radnje) Obuo je samo jednu nogu. (deo tela)
vremenska pr. Godina je rodila. (vremenski period) Proćerdao je mladost. (vreme stanja/radnje) Kratko
je vreme između dva voza. (radnja/stanje u periodu)
kauzalna pr. Probudila ga je bušilica. (uzrok, posledica) Sram ga je bilo sede kose. (delo tela)
Pokupio nas je taksi. (sredstvo) Oko nje je bilo mržnje. (stanje) Othranila ih je motika. (sredstvo)
Gazda je isplatio radnike. (svrha)
posesivna pr. Okani se suknje. (odeća u kojoj je čovek) Na njoj je bila svila. (materijal) Volim
Dostojevskog. (autor – delo)
partitivna pr. ispiti čašu do dna (čaša=predmet)
3. sinegdoha – podvrsta metonimije, množina umesto jednine, jednina umesto množine, deo
neodređene količine
pr. krov nad glavom, nemati dinara