GLAGOLSKI OBLICI

Postoje lični i nelični glagolski oblici.

Lični:
 Prezent – prost
 Aorist – prost
 Perfekat – složen
 Imperfekat – složen
 Pluskvamperfekat – složen
 Futur I – složen (ponekad i prost)
 Futur II – složen

Nelični:
 Infinitiv
 Glagolski prilog prošli
 Glagolski prilog sadašnji
 Radni glagolski pridev
 Glagolski pridev trpni
Načini:
 Potencijal – složen
 Imperativ – prost

Prezent
Prezent se gradi kada se na prezentsku osnovu dodaju nastavci.
Prezentsku osnovu dobijamo kada od drugog lica jednine prezenta odbijemo nastavak Š.
Nastavci su: -m, -š, -, -mo, -te, -ju/-e/-u

Pevati             pevaš – peva Pisati             pišeš – piše Sedeti              sediš – sedi

Pevam Pevamo Pišem Pišemo Sedim Sedimo
Pevaš Pevate Pišeš Pišete Sediš Sedite
peva pevaju piše pišu sedi Sed

Prezent pomoćnih glagola:

Jesam
1. ja jesam, sam
2. ti jesi, si
3. on jeste, je
1. mi jesmo, smo
2. vi jeste, ste
3. oni jesu, su

Biti

1. ja budem
2. ti budeš
3. on bude

1. mi budemo
2. vi budete
3. oni budu
Hteti

1. ja hoću, ću
2. ti hoćeš, ćeš
3. on hoće, će

1. mi hoćemo, ćemo
2. vi hoćete, ćete
3. oni hoće, će

Perfekat
Gradi se od radnog glagolskog prideva i enklitike pom. glagola jesam.
Kada je perfekat iskazan samo radnim glagolskim pridevom zove se krnji perfekat.

Čuvati
1. ja sam čuvao
2. ti si čuvao
3. on je čuvao

1. mi smo čuvali
2. vi ste čuvali
3. oni su čuvali

Radovati se

1. radovala sam se
2. radovala si se
3. radovala se
1. radovale smo se
2. radovale ste se
3. radovale su se

Aorist
Aorist se gradi od infinitivne osnove i dvojakih nastavaka.
Kada se osnova završava na samoglasnik (baci-ti, gleda-ti) na nju se dodaju nastavci:
-h, -, -, -smo, -ste, -še
Ako se osnova završava na suglasnik (dig-oh, rek-oh) na nju se dodaju nastavci:
-oh, -e, -e, -osmo, -oste, -oše
Pomoćni glagol biti u aoristu:

1. ja bih
2. ti bi
3. on bi
1. mi bismo
2. vi biste
3. oni biše

Imperfekat
Kada se inf. osnova završava na A (peva-ti, gleda-ti) nastavci su:
-ah, -aše, -aše, -asmo, -aste, -ahu
Kada se inf. osnova završava na E i I nastavci su:
-jah, -jaše, -jaše, -jasmo, -jaste, -jahu
Kada se inf. osnova završava na suglasnik nastavci su:
-ijah, -ijaše, -ijaše, -ijasmo, -ijaste, -ijahu
Pluskvamperfekat
Pluskvamperfekat se gradi na dva načina:
1. način: od imperfekta glagola biti i radnog glagolskog prideva.
2. način: od perfekta glagola biti i radnog glagolskog prideva.

Imperfekat glagola biti Perfekat glagola biti

1. bejah, beh
2. bejaše, beše
3. bejaše, beše
1. bio sam
2. bio si
3. bio je
1. bejasmo, besmo
2. bejaste, beste
3. 3. bajeahu, behu
1. bili smo
2. bili ste
3. bili su

Futur I
Složeni futur se gradi od enklitike glagola hteti i infinitiva. Piše se kao dve reči.
Prost futur se gradi tako što se na inf. osnovu doda enklitika glagola hteti. Piše se kao jedna reč.
Kada se infinitiv završava na ći ne može se graditi prost futur.
doći ćeš, ću hteti, ispričaću

Futur II
Gradi se od prezenta pom. gl. biti i radnog glagolskog prideva.
budem gledao

Potencijal (mogući način)

Gradi se od aorista glagola biti i radnog glagolskog prideva.

1. ja bih volela
2. ti bi volela
3. ona bi volela
1. mi bismo volele
2. vi biste volele
3. one bi volele

Imperativ (zapovedni način)

Od 3. lica mn. prezenta odbije se nastavak i dodaju nastavci: -j, -jmo, -jte ili -i, -imo, -ite.

1. /
2. ti pevaj
3.  /
1. mi pevajmo
2. vi pevajte
3. /
neka peva, da peva neka pevaju, da pevaju

1. /
2. ti nosi
3. /
1. mi nosimo
2. vi nosite
3. /
neka nosi, da nosi neka nose, da nose

Infinitiv
Infinitiv je prost glagolski oblik i bezličan.
Infinitivna osnova se dobija kada se od infinitiva oduzme nastavak TI.
Kada se infinitiv završava na STI ili ĆI uzima se 1. lice jd. aorista i odbija se nastavak OH.

Glagolski prilog prošli

Gradi se od infinitivne osnove na koju dodajemo nastavak VŠI, ređe AVŠI.
Ne može da bude predikat. U rečenici ima funkciju priloške odredbe, najčešće za vreme.
krenuti – krenuvši čuti – čuvši

Glagolski prilog sadašnji

Gradi se kada se na 3. lice mn. prezenta doda nastavak ĆI.
Nastaje od glagola. Ima službu priloške odredbe, najčšće za način.
poznavajući poznajući
upoznavajući upoznajući

Radni glagolski pridev

Glagolski je jer ima oblik glagola. Pridev je jer ima trorodnost.
Gradi se od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci:
-o, -la, -lo, -li, -le, -la
trčao, trčala, trčalo, trčali, trčale, trčala
Kada se inf. osnova završava na suglasnik onda se u muškom rodu dodaje samo jedno A.
Glagolski pridev trpni
Trpni glagolski pridev imaju samo prelazni glagoli.
On postaje od inf. osnove (ređe prezentske) i nastavaka:
-n, -na, -no, -ni, -ne, -na (zidan, crtan, čitan, čuvan)
-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta (uzet, otkinut, pomaknut, prevrnut)
Glagolski pridev trpni služi za građenje perfekta, pluskvamperfekta i futura.

Glagolski vid – svršeni i nesvršeni.

Prelazni glagoli – traže objekat
Neprelazni – ne traže objekat.
Povratni (imaju se) – pravi (sebe), nepravi, uzajamno-povratni (potrebno više osoba).