Glagoli su nesamostalne reči koje označavaju radnju koju neko vrši ( čitati, 

kopati, peći, seći),
stanje u kojem se neko ili nešto nalazi (razmišljati, pocrveneti, voleti, želeti) i zbivanje u prirodi
(duvati, rositi, sevati, svitati). Glagol u ličnom obliku je predikat u rečenici, a glagolski prilog sadašnji i
glagolski prilog prošli vrše službu priloga za vreme. Svi glagoli u srpskom jeziku završavaju se na -ti ili -ći.

Promena glagola po gramatičkim kategorijama naziva se konjugacija . Kategorije glagola su:

1) lice (govorno lice, sagovornik i odsutno lice – 1, 2. i 3. lice),

2) gramatički rod (muški, ženski i srednji),

3) gramatički broj (jednina i množina),

4) vreme (prošlo, sadašnje i buduće, u odnosu na trenutak govorenja),

5) način (označava stav govornika prema još nerealizovanoj radnji),

6) glagolski vid (trajanje glagolske radnje),

7) glagolski rod (prelaznost glagolske radnje).

-Glagolski vid označava trajanje radnje, stanja ili zbivanja. Tako se glagoli dele na
sledećegrupe:

1. nesvršeni :– iskazuju radnju koja još traje, tj. radnju čije trajanje nije
ograničeno, na primer: govoriti, kopati, plivati; grickati, kuckati, skakutati;
2. svršeni ili perfektivni glagoli – iskazuju završenu radnju, tj. radnju čije je
trajanje ograničeno, a mogu biti: dati, sesti, uzeti, potrčati, progovoriti, zapevati,
dogurati, isprazniti, pročitati; porazgovarati, zaigrati se, zapevati se, nagledati
se, najesti se, naspavati se, čuti, doručkovati, organizovati, razumeti,
telefonirati, videti.

3. Podela glagola prema predmetu radnje

4. Prema predmetu radnje (glagolski rod) glagole delimo
na: prelazne, neprelazne, povratne i uzajamno-povratne.
5. Prelazni glagoli
6. Prelazni glagoli "traže" objekat (predmet radnje) inače, misao neće biti potpuna.
7. Na primer kad kažeš: kupio sam, dobio sam, uzeo sam, moraš reći ŠTA, tj.
objekat (predmet).
8. Kupio sam (šta) loptu.
9. Dakle, glagoli: kupiti, dobiti, uzeti su prelazni.
10. Neprelazne glagole prepoznajemo po tome što uz njih nikako nije moguće
izmisliti objekat.
11. Na primer: ići, doći, spavati i sl.
12. Idem (šta), nema odgovora u vidu objekta, možeš iskazati vreme, mesto, cilj,
način, ali objekat nikako.
13. Povratni glagoli
14. Povratni glagoli su oni čija se radnja vrši na subjektu, tj. vršilac radnje
istovremeno je i subjekat i objekat. Takvi glagoli su: brijati se, šminkati se,
doterivati se... Uz njih obavezno ide povratna zamenica SEBE, SE.
 15. Treba još znati da se povratni glagoli dele na:
16. prave i neprave povratne.
17. Razlikuju se po tome da li uz njih razumno zvuči naglašen oblik povratne
zamenice SEBE, ili ne.
18. Primeri: brijati sebe (da), šminkati sebe (da), reč je o pravim povratnim
glagolima.
19. Međutim, ako kažemo: crveneti sebe (ne), moguće je samo crveneti se.
20. Dakle, reč je o nepravom povratnom glagolu.
21. Takvi su i glagoli: ljutiti se, sekirati se, zamisliti se i sl.
22. Uzajamno-povratni glagoli
23. Uzajamno-povratni glagoli su najlakši za prepoznavanje, jer se radnja izrečena
ovakvim glagolima odvija između dva subjekta naizmenično: grudvati se,
dopisivati se, tući se, zbratimiti se itd.

-Glagolski oblici su oblici u kojima se glagoli ostvaruju u rečenici. U srpskom jeziku postoji
četrnaest glagolskih oblika, koji se u zavisnosti od toga da li se menjaju po licima dele na: 1. nelične – ne
menjaju se po licima i nemaju vršioca radnje, spadaju u proste glagolske oblike, a ima ih pet:

1) infinitiv – imenuje samo radnju, a ne kazuje ni lice, ni vreme, ni način vršenja radnje, na primer:
govoriti, imati, peći, ući;

2) radni glagolski pridev – označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti, na primer: potrčao,
ugledala, zapevale;

3) trpni glagolski pridev – označava da je na nekome ili nečemu vršena ili izvršena neka radnja, na
primer: nacrtan, prosuta, srušeno;

4) glagolski prilog sadašnji – označava radnju koja se vrši u isto vreme kada i neka druga radnja, tj. izriče
radnju istovremenu radnji predikata, na primer: crtajući, jureći, noseći;

5) glagolski prilog prošli – označava radnju koja se izvršila pre neke druge radnje, tj.
izriče radnju koja se dogodila pre radnje predikata, na primer: bacivši, mahnuvši,
pogledavši;

2. lične – menjaju se po licima i imaju vršioca radnje, a ima ih devet:

1) prezent (sadašnje vreme) – prost glagolski oblik koji označava radnju koja

se vrši u isto vreme kada se o njoj govori (ona šeta pored reke) ili stalno, sve vreme
(Sava protiče kroz Šabac);

2) perfekat (prošlo vreme) – složen glagolski oblik kojim se kazuje da

se radnja izvršila u prošlosti, pre trenutka govorenja o njoj, na primer: pričali su,
srušila je;

3) imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava

radnju koja se vršila u određeno vreme u prošlosti, na primer: šetah se parkom, trčaše
na stadionu;

4) pluskvamperfekat (davnoprošlo vreme) – složen glagolski oblik koji označava

radnju koja se izvršila pre neke druge prošle radnje, na primer: bio je darovao, bili su
doneli;

5) aorist (pređašnje svršeno vreme) – prost glagolski oblik koji označava brzu,

dinamičnu radnju u prošlosti, ili radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka u
kojem se o njoj govori, na primer: napravismo, shvatih, sretoh;

6) futur I (buduće vreme) – prost (jedna reč) ili složen (dve reči) glagolski
oblik koji označava radnju koja će se vršiti u budućnosti, posle trenutka govorenja, na
primer: preskočiću, vratićemo, moći ćeš, naići ćete;

7) futur II (predbuduće vreme) – složen glagolski oblik koji kazuje pretpostavku

govornog lica da će se radnja izvršiti u budućnosti pre neke druge buduće radnje ili
istovremeno sa njom, na primer: bude radila, budete gledali;

8) imperativ (zapovedni način) – prost glagolski oblik kojim se izriče zapovest ili želja
da se vrše određene radnje; ima samo 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine, na primer:
dođi, kupimo, uzimajte;

9) potencijal (mogućni način) – složen glagolski oblik kojim se kazuje mogućnost ili

želja da se vrši ili izvrši neka radnja, na primer: plivao bi, večerali bismo.

Prezent i prezentska osnova

**Prezent je prost i ličan glagolski oblik. Označava radnje koje se dešavaju u trenutku govora o njima.

Prezent se gradi od prezentske osnove i sledećih nastavaka:

                     jd.                                            mn.
        1.lice: -m                                      1.lice: -mo
        2.lice: -š                                       2.lice: -te   
        3.lice: /                                         3.lice: -u,-ju,-e

 -A prezentska osnova se dobija kada se od prvog lica množine           prezenta odbije nastavak -mo .
Sada ćemo izmenjati nekoliko glagola:

                                        ČITATI 
                       jd.                                                   mn.
       1.lice: čitam                                      1.lice: čitamo
       2.lice: čitaš                                        2.lice: čitate
       3.lice: čita                                         3.lice: čitaju

                                        PISATI
                       jd.                                                   mn.
      1.lice: pišem                                       1.lice: pišemo
      2.lice: pišeš                                        2.lice: pišete
      3.lice: piše                                          3.lice: pišu 

                                       MISLITI
                      jd.                                                     mn.
      1.lice: mislim                                     1.lice: mislimo
      2.lice: misliš                                       2.lice: mislite
      3.lice: misli                                        3.lice: misle

* Izuzetak su glagoli hteti i moći , oni nemaju nastavak -m u prvom licu jednine već nastavak -u .

                 HTETI                                             MOĆI

                     jd.                                                   jd.
            1.lice: hoću                                   1.lice: mogu
            2.lice: hoćeš                                  2.lice: možeš
            3.lice: hoće                                   3.lice: može

                              mn.                                                  mn.
            1.lice: hoćemo                               1.lice: možemo
            2.lice: hoćete                                 2.lice: možete
            3.lice: hoće                                    3.lice: mogu

Infinitiv je osnovni oblik glagola kojim se samo imenuje glagolska radnja, a ne govori ni[ta o vremenu
radnje, licu ili broju. Infinitive se zavrsava nastavcima ti , sti I ći. (vežbati, rasti, ići)

Infinitivna osnova se koristi za građenje drugih glagolskih oblika.

Infinitivnu osnovu dobijamo na dva načina

Prvi način Ukoliko se infinitiv glagola završava na -ti, a ispred je

samoglasnik, infinitivna osnova se dobija -ŠETA-TI

odbijanjem   nastavka –ti

DRUGI NAČIN Ukoliko se  infinitiv glagola završava na -sti ili -ći,

infinitivnu osnovu dobijamo tako što se od

prvog lica   jednine aorista odbije nastavak -oh