Lektire.

rs
 
Prepričane kratke lektire >>

Agi i Ema
AUTOR: IGOR KOLAROV

 1 Analiza dela
 2 Književni elementi
 3 Prepričano delo, citati
 4 Analiza likova
 5 Beleške o piscu

Agi i Ema obrađena lektira Igora Kolarova. Lektira sadrži detaljan

prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu
likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i
aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela
Roman Agi i Ema Igor Kolarov napisao je 2002. godine i za njega dobio
nagradu „Politikinog zabavnika“. Po romanu je snimljeni istoimeni film 2007.
godine koji je režirao Milutin Petrović, a Emu je glumila poznata glumica
Milena Dravić. To je prvi film za decu snimljen u Srbiji posle 25 godina pauze.
Po romanu je snimljena i radio-drama. Neki proučavaoci ovog dela kažu da je
to srpska varijanta Malog princa Antoana de Sent Egziperija. Takođe, roman
po svojoj temi može da se uporedi sa romanom Bela griva Rene Gijoa u kom je
opisano prijateljstvo dečaka i konja.

U ovom kratkom romanu je mnogo rečeno o ljudima, njihovim osećanjima i

razmišljanjima. Ovo je prvenstveno priča o neobičnom prijateljstvu, o
prijateljstvu koje ne zna za granice i predrasude, onom pravom prijateljstvu
koje leči usamljenost. Takođe, ovo je i priča o svoj usamljenoj deci čiji su
roditelji stalno zauzeti poslom i koji nemaju vremena da ih saslušaju,
posavetuju i da im pomažu. U romanu osećamo sve loše posledice ubrzanog
načina života – usamljenost i otuđenje porodice su glavni motivi, pored
motiva prijateljstva.

Pripovedanje je u 3. licu. Ono je jednostavno i dato je uglavnom iz perspektive

deteta. Rečenice su kratke i jezgrovite, svedene su na Agijev opažajni svet, liče
nekad i na sms poruke. Roman se sastoji iz 123 poglavlja, ali ta poglavlja su
veoma kratka, to su crtice, kao neki kratki zapisi dnevnih dešavanja, prvo
samo dečaka Agija, a potom njega i njegove nove drugarice starice Eme. To je
prosto rečeno roman sastvaljen iz crtica i zato ima dosta karakteristika
modernog savremenog romana. U romanu nema širokih opisa ljudi i događaja,
najviše je predstavljen unutrašnji svet junaka i to najviše putem razmišljanja
junaka.

U romanu je prikazana ogoljena komunikacija između roditelja i deteta, Agi je

dete koje materijalno ima sve, ali manjak pažnje koji oseća je nemerljiv.
Roman je prožet i razmišljanjima pripovedača, ali pripovedač često napominje
da bi se i Agi složio sa većinom napisanog.

Roman Agi i Ema je u stvari ispovest jednog usamljenog deteta koje pokušava
da stvori drugi život – život koji postoji van okvira silom nametnute stvarnosti.
Na mnogo nivoa ovo delo u sebi sadrži didaktički karakter, ali taj poučni sloj je
obojen humorom i ironijom. Dominantan glas u romanu je Agijev koji
ispovednim tonom i čistom maštom svakom rečenicom daje novu lekciju
svom zbunjenom čitaocu. Stil je izvitoperen, primamljiv i bajkovit.

Kada Agi kaže: „Danas nisam video Emu čak tri puta (…)“ , postaje sasvim
jasno da je svaki vid ustaljene stvarnosti podvrgnut preispitivanju, rušenju
normi i rađanju sveta u kom: mačke imaju dva tela, crni konji ostavljaju bele
senke, a jedenje jagoda postaje savršen način da se izbegne jedenje jabuka.
Ovaj roman oštro kritikuje kapitalističko društvo i uviđa kako ono uništava
porodicu. Roditelji neprekidno rade, obezbeđuju svom sinu sve materijalne
uslove za život, zadovoljavaju spoljašnje aspekte takozvanog uspeha, čak idu i
u operu, ali neprestano zaboravljaju svoje dete i vrlo malo, osim kad se ljute na
njega, pričaju sa njim. Agi to opisuje ovako: „Za Agija svaka selidba znači da ih
u novoj kući neće viđati na sasvim nov način.“ Igor Kolarov nam kroz Agijev
glas poručuje da je dete roditelj čoveka i  da merilo uspeha ne treba da bude
samo novac i posedovanje što više stvari.

Ostaje otvoreno pitanje ovog romana da li je Ema stvaran lik ili je plod Agijeve
mašte. Mi, kao čitaoci koji priželjkujemo srećan kraj, voleli bismo da je Agi
zaista našao pravog vernog prijatelja i da godine i sve razlike među njima nisu
bile prepreka u tom prijateljstvu. No, možda je Ema samo plod mašte
usamljenog dečaka koji u realnosti nije mogao da nađe nikog sličnog sebi.
Kad se Agi preselio, ubrzo se preselila i Ema za njim, lep kraj ovog romana, ali
možda ipak samo fikcija i želja jednog neobičnog dečaka da stvori i zadrži za
sebe bar jednog pravog i idealnog prijatelja.

Ovo je usko gledano roman za decu i mlade, ali i svaka odrasla osoba koja želi
da nauči nešto o ljudima i pravom prijateljstvu može da ga pročita i neće joj
biti niti detinjast, niti dosadan.

Književni elementi
Književni rod: epika

Književna vrsta: roman za mlade

Mesto radnje: kuća u kojoj Agi živi u Ulici hrastova, Emina kuća – Začarani
zamak, muzej, klizalište, učionica

Vreme radnje: savremeno

Tema: neobično prijateljstvo između devetogodišnjeg usamljenog i

maštovitog dečaka Agija i neobične starice Eme, slična po ponašanju detetu
Ideja:

1. Prijateljstvo ne zna za granice i može da postoji i između ljudi različitog

uzrasta, ali duhom bliskih.
2. Ideje dela mogu biti i misli koje Ema izgovara Agiju: „Jedina umetnost u
životu je da se nauči da je život divan i beskrajan, i da nikakvi brojevi ne
mogu da ga smanje.“
ili ova Agijeva razmišljanja: „Samoća je svaki trenutak koji se ne dešava
na letu ili na cvetu. To je zaključak jednog leptira. Da je Agi leptir i on bi
mislio upravo tako.“
3. „Život je nešto što u početku ne može da se razume, a kasnije još manje.
Ako biste pitali Agija, on bi vam rekao to isto.“

Prepričano delo, citati

Priča o devetogodišnjem dečaku koji se selio 18 puta. Agijevi roditelji puno
rade i dečak je prepušten sam sebi. Agi, dok se ljulja, posmatra kuću koja
izgleda kao neki oronuli zamak. Liči mu na Začarani Zamak.

Dolazi ujak da ga vidi i pozdravlja ga rečima da je jako porastao, Agiju se plače

zbog toga. Ima osećaj da ga niko ne razume.

Jednog dana tati ukradu auto, tata zbog toga vuče Agija za uvo, Agi bi mu
rekao da on ne zna kako da ukrade auto, ali mu ne kaže ništa, samo zaplače.

Auto pronađu i tata i mama opet ostvaljaju Agija samog kod kuće, oni idu u
pozorište.

Agi priželjkuje da ima kornjaču kao kućnog ljubimca, najviše bi želeo da ima
brata, samo bi ga posmatrao.

Majka se brine da li je sa Agijem sve kako treba, kaže da je sve čudniji, otac ne
skidajući pogled sa računara, kaže da je Agi velik dečak da će se tražiti ako
mu nešto treba.
„Život je nešto što u početku ne može da se razume, a kasnije još manje. Ako
biste pitali Agija, on bi vam rekao to isto.“

„Sve što želiš, već je neko drugi poželeo, misli Agi i gleda u nebo.“

Na pitanje neke devojčice, koju u prolazu sreće, koliko je sati, Agi joj kaže da
ne zna jer je on sa Meseca.

32. poglavlje ima samo tri rečenice, ali od tog dela romana očekujemo neku
promenu u dešavanjima jer se tad upoznaju Agi i Ema.

„“Ja sam Ema.“

„Zovem se Agi.“
Tako su se upoznali.““

Ema traži od Agija da mu kupi 10 jaja i slani keks. Jaja su joj potrebna da bi
izmerila koliko je viša od Agija. Viša je za tačno tri jaja.

Na pitanje koliko često viđa svoje roditelje, Ema Agiju odgovara da ih viđa
samo na fotografijama ili u snovima. To je tako jer je ona stara, ali Agi kaže da
i on svoje ne viđa drugačije.

Agi i Ema odlaze zajedno na pecanje.

Sledećeg dana zatiče Emu kako boji poštansko sanduče u više boja. U
poslednje vreme dobija ponovo poštu, jer joj Agi piše pisma i razglednice. Agi
joj piše kako joj nedostaje i kako je nije video čak 4 puta.

Sledećeg dana u povratku iz škole, deca opet za Agijem viču da je gluperda, a

Ema ide za njima i govori da je genije. Agi se požalio Emi kako ga deca iz
razreda ne prihvataju. Plaši se da ne misle da nešto sa njim nije u redu. Ema
mu odgovara:

“ – Deca! – frknu Ema i nali Agiju još čaja. – Tako znaju ponekad da budu
tvrdoglavo neodrasla.“
Agi i Ema igraju šah u parku, kad su završili partiju zaključuju da su igrali bez
figura i da je pobedio neko za koga nisu ni znali da učestvuje.

Jednog dana Agi i Ema prave svoju kolekciju čudnih pojava, Agi izmisli mačku
sa dva tela i crnog konja koji ima belu senku, a Ema kišobran koji se ostavlja
kod kuće kad se ide na šetnju po kiši.

Agi i Ema često idu u muzej, ali za razliku od drugih posetilaca, oni ne
posmatraju eksponate, nego posmatraju ljude dok gledaju predmete. Jedan
antipatični posetilac muzeja Agija podseća na tatu. Ema svoju starost računa
u danima, tako da kaže da je njen 30.200 dan života.

„Jedina umetnost u životu je da se nauči da je život divan i beskrajan, i da

nikakvi brojevi ne mogu da ga smanje.“

Agi i Ema odlaze u tržni centar i tamo reše da ne kupe ništa.

„Samoća je svaki trenutak koji se ne dešava na letu ili na cvetu. To je zaključak

jednog leptira. Da je Agi leptir i on bi mislio upravo tako.“

Ujak se oženio, samo je jednog dana došao kod Agija sa ženom, mama i tata
nisu bili kod kuće, a Agi nije uspeo da joj vidi koje su joj boje oči.

Ema pronalazi mače, Agi ga nazove BIbi Junuior po Eminom psu Bibiju koji ju
je stalno budio i zbog koga je htela da se bavi fotografijom. Posle par sati
mače nestane.

Agi se razboleo, mama i tata nisu sa njim, ali su unajmili veliku strašnu ženu
da ga neguje i čuva i da mu kuva bljutave čorbice. Ema ga je posećivala
svakog dana i donosila mu jagode sa šlagom i pričala mu i ujutru priče za laku
noć. Agiju niko nije pričao priče i morao je to da nadoknadi.

Ema umesto Agijevih roditelja ide kod Agija na roditeljski. Oni se nikad ne
raspituju kod Agijevih učitelja za to kakav je Agi u školi. Na pitanje ko je Agiju,
Ema kaže da mu je sestra i začudi se da to nije i već očigledno zboh toga što
liče.

„Oh, da, to je zagonetka čak i za naše roditelje. Ali, nastavite, ovde sam da
slušam, a ne da pričam.“

Ema je bila zadivljena Agijevim uspehom u školi, kupila mu je sladoled i

spremila poklon.

Ema je počela da piše poeziju, neobična je kao i sve drugo što ona radi. Emina
pesma se zove „Tresak“ i u njoj se govori kako Ema želi da baci poštaru
praznu saksiju na glavu jer je previše ozbiljan i ne voli da priča sa ljudima.

Agi i Ema idu zajedno na klizanje. Ema sve klizače deli na 4 grupe: umetnici,
posmatrači, uporne šeprtlje i mislioci. Ona je bila kombinacija svih grupa. A
Agi je bio Zauzimač prostora ili Smetač.
Agija jednog dana posete baba i deda, mama i tata nisu bili tu, došli su jer im
je to bilo usput kad su krenuli na more.

Ema poklanja Agiju svesku tvrdih korica i naliv pero i savetuje ga da počne da
piše jer će tako imati dva života.

Agi i Ema se igraju dame i viteza na ulici i zaustavljaju saobraćaj.

Ema kupuje violinu bez žica jer joj se sviđa njen miris. To je miris vremena.

Agi i Ema posećuju Muzej voštanih figura.

„U muzeju je Agi toliko bio opčinjen figurom Džingins-kana da mu je odlomio

prst. Da je kojim slučajem živ – zabezeknu se Ema – nagrabusili bismo.“

Ujak se rastao od ujne, tužan je i konstatuje da je život takav.

Ema je Agiju napisala Priručnik za lenčarenje.

Agi je načuo kako roditelji pričaju o novoj selidbi.

Ema je naučila Agija da pliva. Ostalo je još samo da Ema nauči da pliva.

Agi je zapisao u svojoj svesci da se nikad neće navići na selidbe i da ga one

posebno nerviraju.

Ema se sprema za maraton koji je za 7 meseci, ali će trku za svaki slučaj

početi sa cilja jer se ona uvek kreće suprotno od kazaljke na satu.

Agi i Ema gledaju političku emisiju i takmiče se ko će više puta zevnuti dok
ona traje.

Eme nije bilo nekoliko dana i to je Agija veoma zabrinulo, poslao joj je brdo
pisama i telegrama, nije mnogo pričala gde je bila, ponašala se tajanstveno.

Agiju je tata saopštio da se sele za dve nedelje. Agi je otišao u ostavu jer tamo
uvek plače, tata to tumači time da je poslušan i da već pakuje svoju obuću.

Agi je veoma tužan i ne želi da se seli zbog Eme. Na tatino pitanje ko je Ema,
mama kaže da je to luda starica. Agi plače i kaže da ona nije luda, da je njegov
jedini prijatelj.

Ema savetuje Agija da posluša roditelje. Agiju nije jasno zašto se tako ponaša.

„Možda će ti ovo zvučati čudno, možda ćeš pomisliti da te ne volim, ali nemoj
se prepirati sa njima. Spakuj se i idi – bilo je sve što je Ema rekla (tih dana je
bila strašno zauzeta).“

Agiju se ne dopada nova kuća, ujaku je svejedno, u svakoj može da se spava.

Preko puta svoje nove kuće Agi primećuje jednu oronulu kuću koja liči na
Začarani Zamak. Sledećeg jutra mu neko lupne kamenčićem o prozor, Agi ne
veruje. To je bila Ema. Spremni su za nove avanture.
„Dole je stajala Ema. Smešila se i iz očiju joj je izviralo sunce.  – Zar si mislio da
možeš tek tako da me se otarasiš? Koliko sam se samo namučila da kupim
ovaj krš od kuće. Šta čekaš? Silazi, imamo toliko toga da popravljamo.“

Analiza likova
Likovi: Agi, Ema, Agijevi roditelji, ujak

Agi – usamljen maštovit devetogodišnjak čiji roditelji nikad nemaju vremena

za njega. Ovaj dečak deli sudbinu mnoge dece ovog doba. Zajedničko svima
njima su prezaposleni roditelji koji ne mogu da odvoje vreme da bi se bavili
decom.

Agi ima još jednu muku, zbog prirode posla svojih roditelja, često moraju da
se sele, pa on nema sreću ni da uživa u vremenu koje bi provodio sa svojim
drugarima. Agijev unutrašnji svet je pun smislenog besmisla, normalnih čuda,
izvijenih rečenica, telegramskih pisama, ispovesti i duboke introspektivne
analize. Usamljen je i željan društva.

Posle osamnaestog preseljenja, došao je u Ulicu hrastova, preko puta stare i

oronule kuće u kojoj je živela njegova buduća prijateljica Ema. Željan je da sa
nekim igra žmurke, jede sladoled, uči da pliva. Prepušten je sam sebi do te
mere da roditelje vidi samo na fotografijama. Njegov život se promenio kad je
upozno Emu, živahnu i neobičnu staru gospođu. U svim školama koje je
promenio mu je isto. Deca iz novog razreda ga zadirkuju, ali on se
ignorisanjem nosi sa tim.

Agi je visoko moralan dečak, on misli da je zloba dosadna. On sve vreme

pokušava na razne načine da pridobije pažnju svojih roditelja, ali ima utisak da
oni ne bi primetili ni da porazbija sve prozore u kući. Agi ima vrlo specifičan
pogled na svet, iako ne zna da pliva, on misli za sebe da je odličan plivač jer to
je nešto što bi jedan odlazak na plivanje mogao da promeni. Agijev apetit je
promenljiv i nepredvidiv.
Agi je neobično originalan dečak – on igra žmurke sam sa sobom, od sebe se
sakrije i lako sam sebe pronađe. Agi se uvek nada da će roditelji poželeti da
provedu više vremena sa njim. Mašta kako će ga odvesti u bioskop i kako će
pričati sa njim. Deca iz razreda ga nazivaju Agi-gluperdo ili Agi-bonsai. Nije
voleo da se šiša, ali i nije voleo da se šiša, prosto to mu nije bilo bitno.

Ima krupne oči, visoko čelo i najniži je dečak u razredu. Agi raste drugačije od
svojih drugova, njemu garderoba ne postaje tesna, njemu su tesna pravila koja
mu odrasli i škola nameću. Kada je Ema otišla na Agijev roditeljski sastanak,
dečak je počeo da se menja. Bio je slobodniji i smeliji. Ema je za njega bila
velika kao okean iako je ona učila o životu zajedno sa njim. Kada je otac rekao
da se ponovo sele, Agi je otišao u ostavu i zaplakao. Samoća, bes i tuga
ponovo su se vratili, ali nov dom ipak nije označio i kraj prijateljstva sa Emom.

Ema – dovoljno je stara da ne može biti primljena u baletsku školu, ali u isto
vreme je dovoljno mlada da bi bila prijateljica jednom dečaku. Ema je vedra i
radoznala starica koja razume Agijevu usamljenost i daje mu ono što mu je u
tom trenutku najpotrebnije – potpuno prijateljstvo. Ona živi u staroj ,
rasklimanoj kući, koju je Agi nazvao Začarani zamak. Na vrlo kreativan i
maštovit način ona izvlači Agija iz sveta samoće i uvodi ga u zanimljiv svet
mašte. Agi kaže: „Ema je okean“. Ovom rečenicom Agi je ustvari rekao koliko
on zaista voli Emu, da mu ona mnogo znači i da je ona dobrodušna osoba koja
mu je pružila iskreno prijateljstvo.

Ema je Agiju učinila život lakšim kada mu je poklonila svesku u koju je on

beležio svoja zapažanja. Emin sistem vrednosti je drugačiji nego kod ostalih
ljudi. Ona postaje jedini pravi Agijev sagovornik i prijatelj. Ona je njegov
zaštitnik jer na grupe opaske dečaka iz škole ga odmah brani i staje iza njega.

Ema apsultno razume sva Agijeva maštanja, kad kaže da je zamislio nešto
neobično, Ema tome uvek da namenu, pa tako mačka sa dva tela je odlična za
hvatanje miševa sa dva tela, a crni konj koji baca belu senku je odličan izvor
svetlosti kad nestane struje i može da služi kao ulično osvetljenje. Ona na sve
stvari oko sebe gleda na način drugačiji od drugih ljudi, živi u Zamku koji
prokišnjava i gde se sve raspada, ali ona samo kaže da je tako svakog
trenutka sve bliža zvezdama. Ema ume da napravi 78 vrsta kolača. Za Emu
sam Agi kaže: „Ema je OK. Ema je totalno onakva kakva treba da bude. Kada bi
duša mogla da se vidi kroz mikroskop, imala bi lice Eme.“ Ema je Agijev
savetnik.

Volela je životinje na neobičan način, i na neobičan način ih gubila.

Kad je bila mala, Ema je želela da postane vitez, ali stric ju je ubedio da je
rođena u pogrešno doba za to zanimanje.

„Ema je takva – u svemu učestvuje na svoj način. Ko to uspe da razume, taj je

vrlo blizu toga da postane Ema.“
Tati je rešavanje ukrštenih reči bilo bitnije od Agija, ujki su spavanje i motor bili
važniji, a mamu nije zanimala njegova mašta. Samo je Ema sve to razumela.

Ema je imala mnogo poučnih izreka, kao:

„Kada se razmišlja premalo ili previše, bude prava zbrka.“

Agijevi roditelji – uvek u žurbi, u nekom svom poslu, sa Agijem pričaju

gledajući u TV, ili rešavajući ukrštene reči. Okrenute su samo materijalnoj
strani života. Neodgovorni da odu makar na dečakov roditeljski sastanak.
Onaj tip ljudi koji misli da se novcem sve može kupiti. Ne zanima ih tanana
duša njihovog dečaka, nego su sve svoje težnje usmerili ka sticanju
materijalnog i ka poslovnom napretku. Nisu kod kuće ni kad ujak dolazi, ni
baka i deka. Kad se Agi razboli, unajme ženu koja će brinuti o njemu. Agi želi
sa njima da razgovara, ide na bazen ili more, bioskop, cirkus, oni za sve to
nemaju vremena, često izlaze i ostavljaju ga samog u kući. Kad god im dečak
postavi neko pitanje, nije dobar trenutak. Nedostatak pažnje mu nadoknađuju
kupovinom poklona koje dečak ni ne želi, već želi vreme sa njima.

Ujak – deluje da voli dečaka, ali površna osoba koja se ne udubljuje ni u jedan
kontakt koji ima. Jednog dana se oženi, sledećeg već i razvede. Pojavljuje se
često u dečakovoj kući, ali i tad ubrzo zadrema, ni on Agiju ne posveti neku
posebnu pažnju. Svakog dana ima novo interesovanje. Agi pojam modernog
definiše kao onog koji je jedne nedelje ovakav, druge onakav. Agi kaže o
ujaku: „Ja volim mog ćelavog, modernog ujaka. Moj ujak voli motore. Motori ne
vole nikog.“

Beleške o piscu
Igor Kolarov rođen je 18. jula 1973. godine u Beogradu. Bio je jedan od
najpoznatiji savremenih srpskih pisaca za decu i mlade, a bavio se pisanjem
romana za decu, kratkih priča i pesama.

Tokom života dobio je mnoga priznanja i nagrade, a zbog istančanog humora i

poetike, bio je omiljen među svim generacijama čitalaca.

Pošto je bio boležljiv dečak, često je u detinjstvu ostajao kod kuće gde je
mnogo čitao, pa je tako zavoleo sve vezano uz književnost. Omiljene knjige su
mu bile „Mali princ“ Antoana de Sent-Egziperija  i „Robinzon Kruso“ Danijela
Defoa.

Baš i kao svoj glavni junak u romanu „Agi i Ema“ i Igor se često selio, a
inspiraciju za lik starice je našao u sopstvenoj baki koja mu je usadila nežnost
i ljubav prema životu i ljudima. Često je kao dečak maštao da je ptica i da
može da leti, a kad je porastao, svoj san o letenju je zamenio pisanjem.

Pišući dela za decu i mlade tako je realizovao svoj dečački san da leti. Mnogi
čitaoci i izdavači su prepoznali njegovu nadarenost i želju da putem svojih
pesama i priča deci prenese određene životne poruke. Većina njegovih dela je
interaktivno, tako da omogućuje deci da sami iskažu svoje umeće i maštu, a
dobar deo njegove literature postaje i deo obavezne školske lektire.

U januaru je RTS (Radio televizija Srbije) emitovala emisiju posvećenu njemu

pod nazivom „Večni sjaj detinjstva: Igor Kolarov“ gdje je sam autor pričao o
svojim snovima, junacima iz svojih dela, književnosti i detinjstvu. Dela koja su
osvojila brojne nagrade u čitavom regionu, ali i Srbiji su „Agi i Ema“,
„Dvanaesto more“ i „Kuća hiljadu maski“.
Igor Kolarov umro je 12. maja 2017. godine, a sahranjen tog istog meseca u
Beogradu na Novom bežanijskom groblju.

Posle njegove smrti, u julu 2017. godine održano je književno veče u Bibliloteci
Dečjeg kulturnog centra Beograd pod nazivom „Kako se sećamo Igora“ gde su
o njegovom književnom radu govorili Slavka Petković Grujčić, Božidar Pešev,
Miloje Radović, Gordana Maletić, Pop D. Đurđev i Branko Stevanović. Tada je
prikazan i film „Razgovor oko sveta za osam minuta“ Zorana Beloševića koji je
nastao prema jednoj od Kolarovih priča.

Ostavite odgovor
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Коментар

Ime *

E-pošta *

Veb mesto

Predaj komentar

TOP AUTORI
Aleksandar Sergejevič Puškin Anton Pavlovič Čehov Biblija Braća Grim Branislav
Nušić Branko Ćopić Desanka Maksimović Dušan Radović Đura Jakšić Grozdana
Olujić Hans Kristijan Andersen Ivo Andrić Jovan Dučić Jovan Jovanović Zmaj Miloš
Crnjanski Miodrag Pavlović Molijer  Narodna pesma Narodna priča Šarl
Pero Stevan Raičković Vasko Popa Vilijam Šekspir Vojislav Ilić Vuk Stefanović
Karadžić
Spisak svih autora >>

POSLEDNJE LEKTIRE

Rani jadi
Rani jadi obrađena lektira književnika Danila Kiša. Lektira sadrži detaljan
prepričani … [više]

Pinokio
Pinokio obrađena lektira književnika Karla Kolodija. Lektira sadrži detaljan
prepričani … [više]

Carevo novo odelo

Carevo novo odelo obrađena lektira književnika Hansa Kristijana Andersena.
Lektira sadrži … [više]

Čiča Gorio
Čiča Gorio obrađena lektira književnika Onore de Balzaka. Lektira sadrži
detaljan … [više]

Galeb Džonatan Livingston

Galeb Džonatan Livingston obrađena lektira književnika Ričarda Baha. Lektira
sadrži … [više]
 INFORMACIJE

 O nama
 Impresum
 Marketing
 Uslovi korišćenja
KORISNO

 Analize pesama
 Analize narodnih pesama
 Biografije književnika
 Književni pojmovi
 Naručite novu lektiru
LEKTIRE

 Po autorima
 Po abecedi
 Po razredima
 Pesme
MREŽA PORTALA

 Bajke.rs
 Lektire.rs
 Poezija.info
 Poznati.info
Copyright © 2015.–2021. Informativka d.o.o. Sva prava zadržana.
English | BiH | Deutschland | Hrvatska | Italia | Slovenija | Srbija