Zbirka Zadataka Iz SRPSKOG Jezika Za 5. Razred RESENJA

РЕШЕЊА
ВРСТЕ РЕЧИ
1.☺ Именице: људи, раду, рука, њиве,

заменице: ти, јој, они, јој, себи,
придеви: добри, тежем, пољском, слаба, женска,
глаголи: помагали су, (не) може, савлада, узору, посеју, среде.
Милован Глишић Прва бразда
2. ☺ Описни: здрава, весела, разборита, вредна, најбоље,

присвојни: Мионина, газдинске.
3.* Именице: Клара, животу, светлост, ветрић, мирис, цвећа,

Петар, хода, козе, жбуња,
придеви: срећна, златну, сунчеву, свеж, нежни, напорног,
глаголи: упијала је, је заспао, се попеле, је била.
Јохана Шпири Хајди
4.* Ја ― 1. лице једнине, њега — 3. лице једнине, мушки род,

ти — 2. лице једнине, им — 3. лице множине, (мушки или женски род),
вас — 2. лице множине, је — 3. лице једнине, женски род,
њ — 3. лице једнине, мушки род, га — 3. лице једнине, мушки род,
јој — 3. лице једнине, женски род, нас — 1. лице множине.
ОБЛИЦИ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ
1.☺ Дечаком, дечаку, дечаци, сата, сатом, сати.
2.☺ Дечаков, нечовечан, младост, лекар, пекар, татин, свестан, тркач.
3.☺ Писање, учење, гледање, пливање, сањање. Ово су глаголске именице.
4. ☺ Радник, штедиша, писац или писар, чистач, помоћник или помагач, кувар,
кројач.
5.☺ Игралиште, учионица, клизалиште, скијалиште, читаоница.
6.☺ Ред: редар, редни, редић, редован, ређати,

глас: гласати, гласник, гласач, гласно, гласање, гласић, гласина,
дим: димити, димњак, димни,
магла: маглити, магловит, маглуштина.
7. ☺ Крив ‒ кривда, кривац, кривина...

прав ‒ правда, правац, право (научна дисциплина)...
бео ‒ белац, белина, белило, Белка...
здрав ‒ здравље, Здравка, Здравко, здравство...
црн ‒ црнка, црнило, црнина, црнац, црнче...
брз ‒ брзина, брзак, Брзеће...
8.☺ Нога — ногица или ножица, ножурда или ножетина; рука — ручица или рукица,
ручерда или ручетина; зграда — зградица, зградурина или зградетина, птица —
птичица, птичурина, коњ — коњић или коњчић, коњина.
9.* Пут — путовање, путник, путар, путић, путовати,

род — родбина, родни, рођак, рођени, родити се,
суд — судити, судија, судница...

рад — радник, радни, радња...
ред — редар, ређати, редни...
сан — сањати, снен...
лек —лековит, лекар, лечити, лекић...
вук — вучји, вучина, вучић, вучица...
10.* Наставци за облик: граду, градом, града, градски, градња,

Наставци за грађење речи: градски, градња.
11.*Докторски („и“ је истовремено и наставак за облик речи), , докторка („а“ је

истовремено и наставак за облик речи), докторат.
2
ПАДЕЖИ
НОМИНАТИВ
1.☺ Оља — субјекат,
сунце — субјекат,
небо — субјекат,
ведро — именски део предиката (именски предикатив),
смех — субјекат,
дечак — субјекат,
она — субјекат,
ја — субјекат,
Иван — именски део предиката (именски предикатив),
2.☺ Иванови кликери — субјекат,

лепи — именски део предиката (именски предикатив),
Иван — субјекат,
Оља — субјекат,
њен бицикл — субјекат,
најбржи — именски део предиката (именски предикатив).
3.* На пример:
Субјекат: Саша је изашао.
Именски део предиката (именски предикатив): Ово је Саша.
4.* „Детиња Царица је сада била лепша. Њена подерана хаљина је опет била нова и
блистава, а њена сребрнаста коса била је сјајна и светлуцава.
Дечак у огледалу је витак и чудесно леп. Ипак, најлепше су биле његове руке.
Оне су нежне и снажне.“
Михаел Енде Бескрајна прича
5.* Џон Пиплфокс — субјекат,

седмоглаво чудовиште — субјекат,
наш гусарски капетан — субјекат.
Душан Радовић Капетан Џон Пиплфокс
6.☼ Мајка ми је уплела косу. Мајка — субјекат.

Ова млада жена је мајка. Мајка — именски део предиката (именски предикатив).
Цвет у мојој башти је процветао. Цвет — субјекат.
Ружа је цвет. Цвет — именски део предиката (именски предикатив).
7.☼ Кућа ― субјекат, шкрипа ― субјекат, кола ― субјекат.
3
ГЕНИТИВ
1. ☺ Кора брезе, плодови мора, гласови деце, вода са извора, улице града, салата
од воћа.
2.☺ Мог брата — атрибут, птица — атрибут, патака — атрибут.
3.☺ Ловац је видео трагове зеца. Купио је играчку својих снова. Мама ми је
направила торту од чоколаде. Носим џемпер од вуне. Направио је кућицу од дасака.
То је мој брат од тетке. Он слуша савете свог старијег брата. Јесен је плодно доба
године.
4.* Купио сам јогурта и млека. — Купио сам јогурт и млеко.

Јео сам чоколаде. — Јео сам чоколаду.
Узми кекса. — Узми кекс.
5.* Треба да купим на пијаци парадајза, краставаца и купуса.

— прави објекат,
Попио сам воде и понео сока за моје другове. — прави објекат.
6.* Били смо близу потока, шетали смо се око шуме, поред брда и стигли до замка
веома брзо. Деца су се окупила око учитеља. Пролазим поред твоје куће. Дошао сам
испод моста. Изнад куће се дизао црни дим. Овце пасу на ливади иза куће.
7.* „До већих дубина и влажнијих слојева ― прилошка одредба за место,

земље. ― атрибут,
храста ― атрибут,
са спољашње и са унутрашње стране ― прилошка одредба за место. муње ―
атрибут,
са храста ― атрибут,
испод коре. ― прилошка одредба за место. Томислав
Сећански, Чудеса електрицитета
8. * Мог млађег брата — присвојни или посесивни генитив, врши службу атрибута,
свог аутомобилчића — присвојни или посесивни генитив, врши службу атрибута,
једне старе сликовнице — присвојни или посесивни генитив, врши службу атрибута,
са пода —генитив за место, врши службу прилошке одредбе за место,
са полице — генитив за место, врши службу прилошке одредбе за место,
торте — деони или партитивни генитив, врши службу правог објекта,
сока — деони или партитивни генитив, врши службу правог објекта,
до сточића — генитив за место, врши службу прилошке одредбе за место,
испред телевизора — генитив за место, врши службу прилошке одредбе за место.
9.☼ Иван — номинатив, субјекат,

Њушкица — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
длака ― номинатив, субјекат,
Њушкице ― генитив, атрибут,
бело-црна ‒ номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
репић — номинатив, субјекат,
зеца — генитив, атрибут,
бео и пуфнаст — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
зелениша — генитив, прави објекат,
маслачка — генитив, атрибут,
ладолежа — генитив, атрибут,

из дворишта ― генитив, атрибут,
4
купуса — генитив, прави објекат,
шаргарепе — генитив, прави објекат,
банане — генитив, атрибут,
кивија — генитив, атрибут,
хлеба — генитив, прави објекат,
свеже воде — генитив, прави објекат,
зелених листића — генитив, прави објекат.
10. ☼ „Најраније претходнице наше азбуке су семитске азбуке које су

створили народи са источних обала Средоземља. Познати су нам нацрти свих слова,
свих сугласника из свих језика, али су изоставили самогласнике. Њих је додавала
особа која је читала текст са папируса.“
Карен Бруксфилд Свет писмености
5
ДАТИВ
1. ☺ Идем кући. Ђаци журе ка школи. Воз је јурио ка Новом Саду. Потрчали смо
према друговима.
2.☺ Учитељици — неправи објекат у дативу,

свеску — прави објекат,
писмо — прави објекат,
тати — неправи објекат у дативу,
девојци — неправи објекат у дативу,
цвеће — прави објекат,
сестри — неправи објекат у дативу,
чоколаду и бомбоне — прави објекат,
брату —неправи објекат у дативу,
његове коцке — прави објекат.
Потрчао је ка лопти. — прилошка одредба за место у дативу,
Лопта је нова. — субјекат у номинативу.
4.* Дворишту — прилошка одредба за место, jој — неправи објекат,

им — неправи објекат, својим пријатељима — неправи објекат,
ка мору — прилошка одредба за место, кући — прилошка одредба за место.
5.* Супрузи, баки, Луки, коцки, мачки, тачки, масци или маски.
6.* Из фрижидера — генитив, атрибут,

са излета — генитив, атрибут,
из куће — генитив, прилошка одредба за место,
им — датив, неправи објекат,
јој — датив, неправи објекат.
7.* Ивица и Марица — номинатив, субјекат, вршилац радње

ка шуми — датив, прилошка одредба за место, усмереност
према кућици — датив, прилошка одредба за место, усмереност,
вештице — генитив, атрибут, посесивни или присвојни генитив.
кућа ― номинатив, субјекат, носилац стања,
вештице ― генитив, атрибут,посесивни или присвојни генитив,
иза грмља ― генитив, прилошка одредба за место, место
8.* Иза дечака — прилошка одредба за место,

из Грифиндора ‒ атрибут,
испред првака — прилошка одредба за место,
изнад главе — прилошка одредба за место,
црвених и златних варница — атрибут,
с једног краја — прилошка одредба за место.
Џоана Ролинг Хари Потер
9.* Марко — номинатив, субјекат,

мајци — датив, неправи објекат,
кући — датив, прилошка одредба за место,
она — номинатив, субјекат,
му — датив, неправи објекат,
код сестре — генитив, прилошка одредба за место,
сестри — датив, неправи објекат,
6
бомбона — генитив, прави објекат,
брату — датив, неправи објекат.
10.☼ Чудовиште — номинатив, субјекат,

иза брода — генитив, прилошка одредба за место,
ка гусарима — датив, прилошка одредба за место,
гусари — номинатив, субјекат,
капетан — номинатив, субјекат,
чудовишту — датив, неправи објекат,
чудовиште — номинатив, субјекат,
према капетану — датив, прилошка одредба за место,
море — номинатив, субјекат,
капетан — номинатив, субјекат,
Ја — номинатив, субјекат,
ти — датив, неправи објекат.
11.☼ Леп дан — номинатив, субјекат,

цвркут — номинатив, субјекат,
птица — генитив, атрибут,
зраци — номинатив, субјекат,
сунца — генитив, атрибут,
хук — номинатив, субјекат,
потока — генитив, атрибут,
ка врху — датив, прилошка одредба за место,
планине — генитив, атрибут,
бео — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
испред куће — генитив, прилошка одредба за место,
љубичице — номинатив, субјекат,
својој мајци — датив, неправи објекат.
7
АКУЗАТИВ
1.☺ 1. Цару — датив, неправи објекат, га — акузатив, прави објекат,

2. Девојци — датив, неправи објекат, задатке — акузатив, прави објекат,
3. Девојку — акузатив, прави објекат,
4. Девојку — акузатив, прави објекат,
5. Цара — акузатив, прави објекат.
Текст: Дјевојка цара надмудрила
2.☺ Кад кренем у школу, идем прво низ улицу, па свратим у радњу близу
куће, одатле скренем на Булевар, а онда се попнем уз улицу и трчим у школу.
3.* „Чим сунце прхне — номинатив, субјекат,

Из шумских грана, — генитив, прилошка одредба за место,
Поврви светина — номинатив, субјекат,
Са свих страна — генитив, прилошка одредба за место,
Друмом, кроз поља — акузатив, прилошка одредба за место,
И кроз потоке — акузатив, прилошка одредба за место.
Добрица Ерић Вашар у Тополи
4.☺ У среду идемо у позориште. У зору ради вежбе. Видећемо се за који дан.
5.☺ Изашао је из куће на брзину. Причао нам је кроз плач.
6.* Добар ђак — номинатив, именски део предиката (именски предикатив)

лењ — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
из постеље — генитив, прилошка одредба за место,
натоварена кола — акузатив, прави објекат,
из блата — генитив, прилошка одредба за место,
с места — генитив, прилошка одредба за место,
магаре — акузатив, прави објекат,
буре— акузатив, прави објекат,
из подрума — генитив, прилошка одредба за место,
Трту — акузатив, прави објекат,
из постеље — генитив, прилошка одредба за место,
он — номинатив, субјекат,
једну ногу — акузатив, прави објекат,
оно ‒ номинатив, субјекат,
најтеже ‒ номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
га — акузатив, прави објекат,
име —акузатив, прави објекат,
у школу — акузатив, прилошка одредба за место.
Бранислав Нушић Хајдуци
7.* Милош — номинатив, субјекат,

под бијелу кулу — акузатив, прилошка одредба за место,
стр'јелу — акузатив, прави објекат,

за златну тетиву — акузатив, прилошка одредба за место,
,
кроз прстен — акузатив, прилошка одредба за начин,
јабуку — акузатив, објекат,
у бијеле руке — акузатив, прилошка одредба за место,
је — акузатив, прави објекат,
8
цару честитоме — датив, неправи објекат.
Народна песма Женидба Душанова
8.☼ Некакав човек — номинатив, субјекат,

у воденицу —акузатив, прилошка одредба за место,
жена — номинатив, субјекат,
врећу — акузатив, прави објекат,
врећа ‒ номинатив, субјекат,
до воденице — генитив, прилошка одредба за место,
кући — датив, прилошка одредба за место,
жену — акузатив, прави објекат,
је — (њу, врећу), акузатив, прави објекат.
9.* Село моје баке је веома лепо. — субјекат,

Јуче сам нацртао село. —објекат,
Ормар стоји до прозора. — субјекат,
Поправићемо ормар сутра. — објекат,
Урадио сам задатак. — објекат,
Задатак је био веома лак. ‒ субјекат,
Попио сам сок. — објекат,
Сок је био одличан. — субјекат.
10. * „Јаку струју. ― прави објекат,

жабу ― прави објекат
кроз јегуљино тело. ― прилошка одредба за место,
струју ― прави објекат,
у тело ― прилошка одредба за место,
слике ― прави објекат.
човека. ― прави објекат
Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета
11. ☼ Здравствену књижицу — акузатив, прави објекат,

из кухиње ‒ генитив, прилошка одредба за место,
глас — номинатив, субјекат,
моје маме — генитив, атрибут,
ове резултате — акузатив, прави објекат,
лекару — датив, неправи објекат,
ка клиници — датив, прилошка одредба за место,
две другарице — акузатив, прави објекат.
12.☼ Ка реци. — датив, прилошка одредба за место,

писмо — акузатив, објекат,
из Ваљева ‒ генитив, атрибут,
ми — датив, неправи објекат,
га — акузатив, прави објекат,
поштар — номинатив, субјекат,
кућа — номинатив, субјекат,
моје тетке — генитив, атрибут,
најлепша ‒ номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
најбољи ђак— номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
Мој брат — номинатив, субјекат,
награду — акузатив, прави објекат,
поруку — акузатив, прави објекат,
сестри — датив, неправи објекат,
9
у сусрет ‒ акузатив, прилошка одредба за место,
пријатељима — датив, неправи објекат.
13.☼ Моја мајка ‒ номинатив, субјекат,

своју пријатељицу Миру — акузатив, прави објекат,
јој — датив, неправи објекат,
изненађење — акузатив, прави објекат,
торту — акузатив, прави објекат,
од чоколаде — генитив, атрибут,
Мирин рођендан — акузатив, прави објекат,
прослава — номинатив, субјекат,
рођендана — генитив, атрибут.
10
ВОКАТИВ
1.☺ —Томе! Томе! — орило се са улице.

— Хоћеш ли ти, Дарко, да дођеш са својим друговима код нас?
— Чуо си, брате мој, шта о нама говоре?
2.☺ „ Не једанпут говорио је Јеленко својој снаси:

— Зашто ме, снахо, не послушаш? Што не пређеш у нашу кућу? Видиш ли, јадна
не била, да не можеш изаћи на крај с том дечицом! Куд ћеш, јаднице, пре?
— Не могу, дешо — одговорила би му Миона уздахнувши.“

3.☺ „‚О, јетрво, госпођо краљице!

Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Већ ти збори млађој јетрвици.‘
Она оде младој јетрвици:
„Јетрвице, млада Гојковице,
Нешто ме је забољела глава...“
Ово су стихови из песме Зидање Скадра.
4.* — Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинско кљусе.

‒ Ехеј, будале, враћајте се!
— Ехеј, магарци, вантазије, озепшћете, бог вас убио!
Бранко Ћопић Поход на Мјесец
5.* „Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,

Ала си умилна!“
(...) Кад се вода нада мноме склопи,
Ој, Дунаво, ти ме не утопи!“
Песник се обраћа Дунаву.
Бранко Радичевић Ђачки растанак
6.* „Гусле моје, овамоте, мало!

Амо и ти, танано гудало...
Зоро бела, сунце огрејано,

Лисна горо, поље обасјано,
Цвеће мило, росо, бистро врело.
Па ти јоште, моје чедо бело —
Ко да гледне чарне очи твоје,
Па у срцу да му не запоје!
Ао свете, мио и премио,

Красно ли те вишњи удесио...“
Бранко Радичевић Гојко
7.*„Море, чу ли, Вукашине краљу!
Не мучи се и не харчи блага,

Не мо'ш, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града!“
11
„Кад то зачу Вукашине краљу,
Он дозива два брата рођена:
„Чујете ли, моја браћо драга...“
Народна песма Зидање Скадра
8.* „Да чујеш ли, Краљевићу Марко!

Тебе царе на диван зазива,
Да ти идеш цару на дивана“.
Расрди се Краљевићу Марко,
Па довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша...“
(Народна песма Марко пије уз Рамазан вино
9.☼ „Механџија — обраћање,

црни Бугарине! — обраћање,
— Милоше, Стојане! — дозивање,
мој мили ујаче, ‒ обраћање,
мој ујаче, српски цар Стјепане! — обраћање,
дијете Милошу ‒ обраћање,
мој мили нећаче!— обраћање,
Петре! — скретање пажње.
12
ИНСТРУМЕНТАЛ
1.☺ Са Ољом — прилошка одредба за друштво,

са Јеленом — прилошка одредба за друштво.
2.☺ Колима и аутобусом — прилошка одредба за средство,

камионом ‒ прилошка одредба за средство,
са братом Иваном ‒ прилошка одредба за друштво,

скутером — прилошка одредба за средство,
тихим гласом — прилошка одредба за начин,
са лакоћом — прилошка одредба за начин.
3.☺ Булеваром — прилошка одредба за место,

многобројним улицама — прилошка одредба за место,
обалом — прилошка одредба за место,
пред позориштем — прилошка одредба за место,
са љубављу — прилошка одредба за начин,
пред кућом — прилошка одредба за место,
са весељем — прилошка одредба за начин,
пред школом — прилошка одредба за место,
са радошћу — прилошка одредба за начин.
4.☺ Средом и четвртком ‒ прилошка одредба за време,

суботом — прилошка одредба за време,
авионом — прилошка одредба за средство,
са рођацима и пријатељима — прилошка одредба за друштво,
возом — прилошка одредба за средство.
5.* Иване — вокатив, ⁄ (нема службу у реченици),

са мном — инструментал, прилошка одредба за друштво,
до куће — генитив, прилошка одредба за место,
Мира — номинатив, субјекат,
глумица — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
мантил — акузатив, прави објекат,
села— номинатив, субјекат,
према реци —датив, прилошка одредба за место,
вина — генитив, прави објекат,
ка стадиону — датив, прилошка одредба за место,
свеске — номинатив, субјекат,
моје сестре — генитив, атрибут,
уредне — номинатив, именски део предиката (именски предикатив),
ме — акузатив, прави објекат,
лавеж — номинатив, субјекат,
паса — генитив, атрибут.
Ударио је свеском по клупи. — прилошка одредба за средство,
Купио сам нову свеску. — објекат,
Ставио сам налепницу на свеску. — прилошка одредба за место.
Свеска је врло лепа. — субјекат,
Ово је моја свеска. — именски део предиката (именски предикатив),
13
Идем са њом у биоскоп. — прилошка одредба за друштво,
Дао сам јој карте. — неправи објекат,
Она је моја најбоља другарица. — субјекат.
Идем кући. — прилошка одредба за место.
Зидам кућу. — прави објекат.
14
ЛОКАТИВ
1.☺ Ствари су биле – у дворишту, на тавану, у кући, у соби, у подруму, по поду, по

степеницама.
2.☺ Треба да поразговарамо о... о проблему, о рођендану, о летовању, о твом

понашању.
3. ☺ У шуми — прилошка одредба за место,

по ливади — прилошка одредба за место,
на деблу — прилошка одредба за место,
о доживљајима — неправи објекат,
У септембру ― прилошка одредба за време,
у јуну ― прилошка одредба за време,
у мају — прилошка одредба за време.
4.* Говоримо о школи. — локатив, неправи објекат,

Идемо ка школи. — датив, прилошка одредба за место,
Седимо у библиотеци. — локатив, прилошка одредба за место,
Журим ка библиотеци. — датив, прилошка одредба за место,
Пишем сестри. — датив, неправи објекат,
Говорим о сестри. ‒ локатив, неправи објекат,
Мислим о Јелени. — локатив, неправи објекат,
Говорим Јелени шта да ради. — датив, неправи објекат.
5. * О пецању — локатив, неправи објекат,

о путовањима — локатив, неправи објекат,
о такмичењима — локатив, неправи објекат,
у селу — локатив, прилошка одредба за место,
у кући — локатив, прилошка одредба за место.
6.*
ОБЈЕКАТ
НЕПРАВИ
ПРАВИ
Датив
Деони генитив
Локатив
Акузатив
7.☼ Атрибут: кинеска, тој застакљеној, сунцем окупаној, о гајењу бонсаи, узгајања
патуљастог дрвећа, једног београдског солитера,, бонсаи биљака.
Прилошка одредба за место: На малој и сунчаној, јужној тераси, на пространству
столетних шума, у тој застакљеној и сунцем окупаној просторији, у ботаничкој
башти, на многим интернет-адресама,
Прилошка одредба за начин: у потпуној хармонији и слози.
Политика, Бонсаи на тераси
15
8.☼ На Дурмитору ― прилошка одредба за место,
о чувеном војводи Момчилу ‒ неправи објекат,
ујаку Краљевића Марка ― апозиција,
његовом граду Пирлитору. ‒ неправи објекат,
на свом крилатом коњу Јабучилу. ‒ прилошка одредба за начин.
Политика, Дурмитор
9.☼
Падеж Служба Значење Пример
Номинатив Субјекат Вршилац радње Мама је дошла.

или носилац стања Моја мама је лепа.
или особине
Именски део Субјекту Иван је мој
предиката (именски приписује неку најбољи пријатељ.
предикатив) особину или га
ближе одређује
Генитив Прави објекат Деони или Узео је кекса.
партитивни
генитив
Атрибут Посесивни или Лишће брезе је
присвојни генитив тихо шуштало.
Прилошка одредба за Место вршења Јурили смо се око
место радње куће.
Датив Неправи објекат Намена Понео сам Марији
џемпер.
Прилошка одредба за Место вршења Журим ка школи.
место радње
Акузатив Прави објекат Предмет радње Пишем задатак.
Прилошка одредба за Место вршења Попео се на брдо.
Прилошка одредба за Начин вршења Помози му на
начин радње прави начин.
Прилошка одредба за Време вршења Видећемо се на
време радње лето.
Вокатив Дозивање, Иване, позови
/ обраћање, Ољу!
скретање пажње
субјекат Вршилац радње у „Вино пије
народним песмама Краљевићу
Марко“
Инструментал Прилошка одредба за Друштво са којим Идем са татом у
друштво се врши радња зоолошки врт.
Прилошка одредба за Средство којим се Пишем домаћи
средство врши радња хемијском
оловком.
Прилошка одредба за Време вршења Празником радња
време радње не ради.
Прилошка одредба за Начин вршења Ишао је брзим
начин радње кораком.
Прилошка одредба за Место вршења Ходамо улицама.
Локатив Прилошка одредба за Место вршења Причамо у њеној
16
место радње соби.
Неправи објекат Предмет разговора Говоримо о
журци.
Прилошка одредба за Време вршења Идемо у јуну на
време радње летовање.
17
ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ
ИМЕНИЦЕ
1. ☺ Брдо — заједничка, дрвеће — збирна, сто — заједничка, синови — заједничка,

старац — заједничка, Нови Београд — властита, злато — градивна, златник —
заједничка, мама — заједничка, вода — градивна, лишће — збирна, листови —
заједничка, лист — заједничка, листић — заједничка, листак — заједничка, радост —
мисаона (апстрактна), свирање — глаголска, расположење — мисаона (апстрактна).
2.☺ Другови — заједничка, камења — збирна, сока — градивна, забави —

заједничка, школи — заједничка, песку — градивна, плажи — заједничка, реци —
заједничка, љубави — мисаона (апстрактна), среће — мисаона (апстрактна).
3.☺ „Сунце зађе, а спушта се тама,

На небу је вечерњача сама
Небо ведро, а река се чиста
тамо-амо у пругама блиста.
Бранко Радичевић Ђачки растанак
4.☺ Шећере — градивна именица у множини,

шећер — градивна именица у једнини,
соли — градивна именица у множини,
со — градивна именица у једнини.
5.* Пет — петица, петерац (стих од пет слогова), петак (дан у недељи), петак
(ученик петог разреда), петина.
Девет — деветерац (стих од девет слогова), деветорица, деветка, деветина.
6.* Лист — листови; лишће, грм — грмови; грмље, прстен —

прстенови; прстење, камен — каменови; камење,
грумен — грумен(ов)и; грумење, буре — бурета или бурићи; бурад ,
дугме — дугмета или дугмићи; дугмад,
пиле — пилићи; пилад,
прасе — прасићи; прасад.
7.* Пилад — једнина, женски род, бурад — једнина, женски род, дрвеће —
једнина, средњи род, грожђе — једнина, средњи род, воће — једнина, средњи род,
грмови — множина, мушки род, грмље — једнина, средњи род, каменови —
множина, мушки род.
8.* Дрвље, дрво, дугмад, јато, телад, грм, трње.
9.* Градивне — чоколаду, путер, павлаком.

Заједничке: комаде, лешнике, чинију, салветом, фрижидеру, масе, рукама, куглице,
мрвицама.
Глаголске — служења.
10.* Скакање, причање или прича, пливање, надахнуће, достигнуће, махање,

трчање или трк, јурење или јурњава, гледање.
18
ПРИДЕВИ
1.☺ Златну — описни , сунчеву — присвојни, свеж — описни,

нежни — описни, светлуцаве ‒ описни, планинском — присвојни.
2.☺ Описни: снажан, брз, зелен, сељачки, сиромашан.

Градивни: мермерни, камени, порцулански, млечни.
Присвојни: сељаков, дечји, београдска, железничка, кућни, мамин, Миличин,
Алексин.
Временски: јутрошњи, јесење, ноћно, ондашњи.

Месни: горњи, леви.
3.☺ Брз дечак, брзог дечака, брзом дечаку, брзог дечака, брзи дечаче, (са) брзим
дечаком, (о) брзом дечаку.
4.* Описни: меким, дугим, танким, тежак, загушљив, топли,

присвојни: кућне,
временски: пролећна,
месни: десну, доњем,
градивни: дрвене, вунени.
5.* Описни: необичан, мудар, поносан,

присвојни: дечији, нишки,
временски: предратни,
месни: десни, тамошњи,
градивни: воштани, сребрни, свилен, снежни.
6.* Узео је изворску воду. Немојте пити бунарску воду! Погледате планинске
врхове! Блеште под сунчевом светлошћу!
7.* „Тамо, остаци кеја, као да је некад нека античка лука штитила трговачке бродове
и ратне лађе крај обале неког ишчезлог океана; мало даље још, дугачке линије
срушених зидина, пусте широке улице.(...)
Где сам? Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној базалтној
стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“
Жил Верн Двадесет хиљада миља под морем
8.* „Тамо, остаци кеја, као да је некад нека античка лука штитила трговачке бродове
и ратне лађе крај обале неког ишчезлог океана; мало даље још, дугачке линије
срушених зидина, пусте широке улице. (...)
Где сам? Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној базалтној
стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“
9.* Нежни — описни придев, атрибут,

сунчеви — присвојни придев, атрибут,
јарким — описни придев, атрибут,
високо — описни придев, атрибут,
сиве — описни придев, атрибут,
дуже —описни придев, именски део предиката (именски предикатив),
стеновити — описни придев, атрибут,
планински — присвојни придев, атрибут,
јучерашњу — временски придев, атрибут,
Хајдину — присвојни придев, атрибут,
данашњи — временски придев, атрибут,
19
летњи — временски придев, атрибут,
краћи — описни придев, именски део предиката (именски предикатив),
леве — месни придеви, атрибути,
десне — месни придеви, атрибути.
10.* Овдашњи, ондашњи, тамошњи, тадашњи, јутарњи.

На пример:
Ондашњи ђаци гимназије су били веома успешни.
У тадашњим условима то није било лако.
Читали смо све о томе у јутарњим новинама.
11.* миш(и)ји, новосадски, Новосађанинов, фрушкогорски, Драганов, Љубичин,

Миличин, Драгичин, шумадијски, Шумадинчев, Иванов, Алексин, енглески,
Енглескињин, грчки, Гркињин, историјски, биолошки.
12. * Олован, гвозден, пешчан, воден, вунен, памучан, глинен, стаклен.
13. ☼ „Са врха једне планине зрачила је бела светлост. Извор те необјашњиве
светлости био је на другој страни планине.
По каменом тлу Атлантика Немо се кретао без оклевања. Он је познавао тај
мрачни пут.
Да, ниска шума мртвог дрвећа, без лишћа, без сока, окамењеног у води,
између кога су овде-онде штрчали високи борови. Угљенисано дрвеће је стајало
усправно, а његове црне гране оцртавале су се јасно према воденој таваници.“
ПРИДЕВСКИ ВИД
1.* Неодређени: бео, мамин, стар, Зоричин, Србинов.

Одређени: бели, стари, чоколадни, српски, овдашњи, јутрошњи, тамошњи, горњи.
2.* Неодређени: црвен, леп, јак, сигуран, Марковим, златан, славан.

Одређени: црвени, челични, горњем, морском, јучерашњих.
3.* Меки, лаки, строги, јаки, бистри.
4.* Неодређени: Милановог, мајчин.

Одређени: недељни, београдским, јуначки, националној.
20
ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА
ИЛИ
КОМПАРАЦИЈА
1.☺ Моја свеска је уредна, Маркова је још уреднија, а Анина је најуреднија.

Она је лепа, ти си лепша, а ја сам најлепша.
Ја сам био брз, али си ти био бржи. Дечаци из 5/5 су били најбржи ове године.
2.☺ сјајан, сјајн+ији, нај+сјајнији;

сигуран, сигурн+ији, нај+сигурнији;
млад, млад+ји, нај+млађи;
сив, сив+ји, нај+сивљи;
црвен, црвен+ији, нај+црвенији;
мек, мек+ши, нај+мекши.
3.* Тесан, тешњи, најтешњи; лош, лошији, најлошији; горак, горчи, најгорчи; врућ,
врући, најврући.
4.* Велики, леп, зао, лош, стар.
5.* Плићи, љупкији, жалоснији, љући, мекши, чешћи, бољи, даљи.
6.* Висок ‒ виши, највиши, зао ‒ гори, најгори, јасан ‒ јаснији, најјаснији, ведар ‒
ведрији, најведрији, јак ‒ јачи, најјачи, горак ‒ горчи, најгорчи, строг ‒ строжи,
најстрожи, грдан ‒ грђи, најгрђи.
7.☼ Плит+ји, љупк+ији, жалосн+ији, љут+ји, мек+ши, чест+ји, (бољи је неправилни

облик компаратива придева добар), дал+ји, вис+ји, (гори је неправилни облик
компаратива придева зао), јасн+ији, ведр+ији, јак+ји, горк+ји, строг+ји, грд+ји.
8.☼ Груб, грубљи, најгрубљи, лак, лакши, најлакши,

снажан, снажнији, најснажнији, мудар, мудрији, најмудрији, бистар, бистрији,
најбистрији.
21
ЗАМЕНИЦЕ
ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ
1.☺ Ви, вас, вама, вас, ви, вама, (о) вама.

На пример:
Ви сте нам помогли. Захваљујемо вам се.
2.☺ Ништа, ничега или ни од чега, ничему или ни према чему, ништа или ни за шта /
, ничим или ни са чим, ни о чему.
На пример:
Не причамо ни о чему. Не видим ништа.
3.☺ Је, јој, је или ју.
4.* Он.
Не позајмљуј свакоме свој рад.
6.* Нисам ни од кога чуо. Не иде ни са ким. Он на то ни због чега не би пристао. То

ни од кога ниси могао добити. Ничим то не дирајте. Он не говори ни о коме. Ни са
ким се не свађај.
7.* Она каже да је она девојчица њена сестра.

Ти си тврдио да су ти претили ти дечаци.
Оне тврде да су оне клупе чистије.
8.* Ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив, субјекат,

ми — енклитички облик личне заменице, 1. лице једнине, датив, неправи објекат,
ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив, субјекат,
ти — енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, датив, неправи објекат.
9.☼ Забављени собом, ми смо заборавили на вас.

Собом — лична заменица сваког лица, инструментал,
ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив,
вас — лична заменица, 2. лице множине, акузатив.
Ја ни од кога нисам чуо да треба теби да је предам.
Ја — лична заменица, 1. лице једнине, номинатив,
ни (од) кога — нелична, одрична за лица, генитив
теби — лична заменица, 2. лице једнине, датив
је — (њу), енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , женски род, акузатив.
Он је разговарао са нама о нашим проблемима.
Он — лична заменица, 3. лице једнине , мушки род, номинатив,
са нама — лична заменица, 1. лице множине, инструментал.

О чему сте са њим разговарали док сам ја учио са њом?
(О) чему — нелична именичка заменица, упитна, за ствари, локатив,
(Са) њим — лична именичка заменица, 3. лице једнине , мушки род, инструментал
ја — лична именичка заменица, 1. лице једнине, номинатив,
(са) њом — лична именичка заменица, 3. лице једнине женског рода, инструментал.
Коме ти то кажеш кад те овде нико не разуме?
Коме — нелична именичка заменица за лица, упитна, датив,
ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив,
те — енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, акузатив,
нико — нелична именичка заменица, одрична, за лица, номинатив.
22
10. ☼ Зар то ниси приметио док си му је враћао?
Му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , мушки род,
датив,
је — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , женски род,
акузатив.
Он се ни по чему не разликује ни од кога од вас.
Он — лична заменица, 3. лице једнине , мушки род, номинатив,
ни (по) чему — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, локатив,
ни (од) кога — нелична именичка заменица, одрична, за лица, генитив,
вас — лична именичка заменица, 2. лице множине, генитив.
Ни пред ким се нису стидели.
Ни (пред) ким — нелична именичка заменица, одрична, за лица, инструментал,
Нисам се плашио ничега.
Ничега — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, генитив.
Нисам се никога стидео.
Никога — нелична именичка заменица, одрична, за лица, генитив.

Знаш ти добро шта си му учинио!
Ти ‒ лична именичка заменица, 2. лице једнине, номинатив,
шта — нелична именичка заменица, односна, за ствари, акузатив,
му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , мушки род,
датив.
Поносим се собом.
Собом — лична заменица сваког лица, инструментал.
Чуо сам да си јој је поклонио.
Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине женског рода,
датив,
је — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине женског рода,
акузатив.
Никоме ништа нисам донео.
Никоме — нелична именичка заменица, одрична, за лица, датив,
Ништа — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, акузатив.
Ја се ни због чега не љутим.
Ја — лична именичка заменица, 1. лице једнине, номинатив,
ни (због) чега — нелична именичка заменица, за ствари, генитив.
11.☼ Он је био неко и нешто. — именски део предиката (именски предикатив),

Нисмо видели ништа. ‒ објекат.
12.* Ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив, или енклитички облик

личне заменице, 1. лице једнине, датив,
га — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род, генитив или
акузатив,
им — енклитички облик личне заменице, 3. лице множине, датив, свашта —
именичка нелична заменица, општа, за ствари, номинатив или акузатив,
ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив или вокатив или енклитички облик
личне заменице, 2. лице једнине, датив,
јој — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине женског рода, датив,
њ — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род, акузатив,
их — енклитички облик личне заменице, 3. лице множине, генитив или акузатив,

собом — лична заменица сваког лица, инструментал,
себи — лична заменица сваког лица, датив или локатив
му — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род, датив,
23
је — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , женски род, акузатив или
генитив
вам — енклитички облик личне заменице, 2. лице множине, датив,
ником — нелична заменица, одрична, за лица, датив или локатив,
ничим — нелична заменица, одрична, за ствари, инструментал,
ма коме — именичка нелична заменица, за лица, општа, датив или локатив,
ма чему — нелична именичка заменица, за ствари, општа, датив или локатив
било кога — нелична именичка заменица, општа, за лица, генитив или акузатив.
13.* Она ради своје домаће задатке. — Девојчица ради задатак који је она добила.
Она ради њене домаће задатке. —Девојчица ради задатке неке друге девојчице.
Обуо је своје ципеле. — Носи ципеле које му припадају.
Обуо је његове ципеле. — Носи ципеле неког другог човека.
14.☼ Он ти је рекао све о њој.

Он — лична заменица, именичка, 3. лице једнине, мушки род, номинатив, субјекат,
ти — енклитички облик личне именичке заменице, 2. лице једнине, датив, неправи
објекат,
о њој — лична заменица, именичка, 3. лице једнине, женски род, локатив, неправи
објекат.
Дај му их одмах!
Му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, мушки род,
датив, неправи објекат,
их — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице множине, акузатив, прави
објекат.
Сачекај их и иди са њима.
Их — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице множине, акузатив,
прави објекат,
са њима — лична заменица, именичка, 3. лице множине, инструментал, прилошка

одредба за друштво.
Чувај себе.
Себе — лична заменица сваког лица, именичка, акузатив, прави објекат.
Пошаљи јој је.
Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, женски род,
је — енклитички облик личне именичке заменица, 3. лице једнине, женски род,
акузатив, прави објекат.
Стидим се јер сам те увредио.
Те — енклитички облик личне именичке заменице, 2. лице једнине, акузатив, прави
објекат,
Стално је причала о њему.
О њему — лична заменица, именичка, з. лице једнине, мушки род, локатив, неправи
објекат.
Слушај ме!
Ме — енклитички облик личне именичке заменица, 1. лице једнине, акузатив, прави
објекат.
Слушам вас.
Вас — лична заменица, именичка, 2. лице множине, акузатив, прави објекат.
15.☼ Никога нисам видео.

Никога — нелична именичка заменица, за лица, одрична, акузатив, прави објекат.
Свашта сам чуо о вама.
Свашта — нелична именичка заменица, за ствари, општа, акузатив, прави објекат;
24
о вама — лична заменица, именичка, 2. лице множине, локатив, неправи објекат.
Човек нечему мора да се нада.
Нечему — нелична именичка заменица, неодређена, за ствари, датив, неправи
објекат.
Свашта ће да уради да би бар нешто успео.
Свашта — нелична именичка заменица, општа, за ствари, акузатив, прави објекат,
нешто — нелична именичка заменица, неодређена, за ствари, акузатив, прави објекат.
Пошаљи јој некога.
Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, женски род,
некога — нелична именичка заменица, неодређена, за лица, акузатив, прави објекат.
Причао вам је о себи.
Вам — лична именичка заменица, енклитички облик, 2. лице множине, датив,
неправи објекат,
(о) себи — лична именичка заменица сваког лица, локатив, неправи објекат,
Купите себи доручак.
Себи — лична именичка заменица сваког лица, датив, неправи објекат.
Чекајте нас код њих.
Нас — лична именичка заменица, 1. лице множине, акузатив, прави објекат,
њих — лична именичка заменица, 3. лице множине, генитив, прилошка одредба за
место.
16.* Ја, ти, их, ми, нам, нико, ни од кога, ничега, јој.
17.* Ти си њој помогао, набавио си јој нове скије, а она ти је баш лепо захвалила.
Звали смо их поименце и тражили смо све њих, али се они нису јављали, нити
смо их могли наћи.
25
БРОЈЕВИ
1. ☺ Шест, петнаест, шездесет, двеста тридесет пет, шестсто, три хиљаде двеста
шеснаест.
2.☺ Шести — редни број, шесторо — збирни број, шесторица — бројна именица,
шест — основни број.
3.☺ Девети — редни број, дванаест — основни број, седморо — збирни број, први
— редни број, сто тридесет — основни број.
4. * Хиљада, двојица, двојка, двоје, хиљадити, милијарда.
5. ☼ Нас троје.
6.* Дванаест хиљада — основни, триста — основни.
7.* Петоро чисте учионицу, а четворо перу клупе. — субјекат.

Позвао сам дванаесторо. — објекат.
Ми смо били први на циљу, а они су били други. — именски део предиката (именски
предикатив).
Три девојчице су купиле три лепе књиге. — атрибут.
8.* XXVII, LXIX, CXLI, MMIX.
9.☼ MCCCLXXXIX
26
ГЛАГОЛИ
1. ☺ Послао сам — једнина,

ћете доћи, — множина,
чека — једнина.
2.☺ Су промицале — перфекат, 3. лице множине, женски род,

су ударали — перфекат, 3. лице множине, мушки род,
хучи — презент, 3. лице једнине,
носи — презент, 3. лице једнине,
чучимо — презент, 1. лице множине,
чекамо — презент, 1. лице множине,
прође — презент, 3. лице једнине,

ћемо причати — футур, 1. лице множине,
ћу се похвалити — футур, 1. лице једнине.
3. ☺ Одричан облик: не умем, не смем, нећу, нећу моћи.

Потврдан облик: јесам, био сам, узећу.
ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ

ИЛИ
ГЛАГОЛСКИ ВИД
1.☺Маштамо — несвршени, трајни,

су дочекивали — несвршени, учестали,
прескочио је —тренутно-свршени,
стићи ћемо — завршно-свршени,
потрчимо — почетно-свршени,
је пукао — тренутно-свршени,
је заплакало — почетно-свршени,
препричавали смо — несвршени, учестали.
2.☺ Дотрчати, претрчати, истрчати, стрчати, утрчати, оптрчати, затрчати, устрчати,

натрчати, потрчати, (растрчати се).
Испливати, препливати, отпливати, допливати, упливати, запливати, (напливати се).
Издржати, задржати, придржати, одржати, уздржати, подржати,
3. * Чучнути, сести, лећи, пасти, гурнути, вирнути, исећи, викнути.
Трчати — претрчавати, оптрчавати;
слушати —преслушавати, дослушавати, одслушавати,
пливати — препливавати,
скакати — прескакивати, доскакивати, искакивати, одскакивати, скакутати,
чекати — дочекивати, сачекивати,
свратити — свраћати,
дочекати — дочекивати,
викати — узвикивати, довикивати, надвикивати се.
5.☺ На пример:
Они свраћају код нас кад долазе у град.
27
Узвикивали су њено име гласно.
Скакутала је цело поподне.
6.* Писати ‒ записати, написати, уписати, дописати, пописати,исписати, отписати,

потписати, прописати, расписати.
Љубити — заљубити се, одљубити се, наљубити се, пољубити, изљубити.
Мислити — замислити, промислити, умислити, домислити, измислити, смислити,
размислити.
7.* Мислила сам — трајни, несвршени.

Слушао је — трајни, несвршени.
Чекам — трајни, несвршени.
Дочеках га коначно — завршно-свршени.
Стојим — трајни, несвршени.
Седим — трајни, несвршени.
Устадох. — тренутно-свршени.
Викне — тренутно-свршени.
Се ућутимо —почетно-свршени.
Поскочи — тренутно-свршени,
Реци — тренутно-свршени.
Поломио је — тренутно-свршени.
Провозали смо кола. — завршно-свршени.
8.☺ Дочитати, ишчитати, начитати се, прочитати.

На пример:
Он је ишчитао све књиге.
Преспавати, одспавати, успавати се, наспавати се, испавати се.
На пример:
Сигурно се наспавао.
9.* Легнем – лежим – лежем

Седим – седнем – седам
Скочим – скачем – скокнем – скакућем.
10.*
Кад вечерамо, одлазимо на партију шаха. — завршно-свршени.
Док вечерамо, причамо и смејемо се — трајни, несвршени
11.* Одредите: глаголски вид:

Купио сам ауто. тренутно-свршени
Послао сам јој поклон. тренутно-свршени
Пас је залајао. почетно-свршени
Уплашио сам је. тренутно-свршени
Разбисмо прозор. тренутно-свршени
Прочитао сам лектиру. завршно-свршени
Пратио сам га.
Долетели смо синоћ. несвршени, трајни
Застао је. завршно-свршени
Заљубила сам се. тренутно-свршени
Путујем сутра. завршно-свршени
Донећу ти новине. несвршени, трајни
Пренећемо књиге. завршно-свршени
Учим српски. завршно-свршени
Трава се зелени. несвршени, трајни
28
Уплашио сам се. несвршени, трајни
Бежао сам од ње. тренутно-свршени
Трчао сам за аутобусом. несвршени, трајни
Написао сам писмо. несвршени, трајни
Угледао сам се у
огледалу. завршно-свршени
Читао сам књигу. тренутно-свршени
Ударио сам се.
Бацио је лопту. несвршени, трајни
Прескакала је конопац. тренутно-свршени
Јурну ка њима. тренутно-свршени
Облеће око нас. несвршени, учестали
Не надај се.
Човек се учи док тренутно-свршени
је жив. несвршени, учестали
несвршени, трајни
12.☼ Је спавао, су лежале, је посматрао, размишљао, ради — несвршени, трајни.

Мрдну, удари, устаде, се уплашио,улетео, затворио — тренутно-свршени.
Потрчао — почетно-свршени;
Прескакао је, ударао, дозивао — несвршени, учестали.
Дотрчао је, — завршно-свршени.
Толкин Хобит
29
ГЛАГОЛИ ПО ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ
ИЛИ
ГЛАГОЛСКИ РОД
1.☺ Мама прави колаче за Ивану. — прелазни.

Мама чешља Ивану. — прелазни.
Мама и Ивана иду у шетњу. — непрелазни.
Ивана је порасла. — непрелазни.
Ивана се сама чешља. — прави повратни.
Ивана се заљубила. — неправи повратни.
Ивана и Милан се воле. — узајамно-повратни.
2.* Прави повратни: облачити се, купати се.

Неправи повратни: смејати се, стидети се, надати се, сналазити се, сијати се,
умиљавати се.
Узајамно-повратни: дружити се, јурити се, гурати се, руковати се.
3.* Су се кретали ― трајни, несвршени,

Су проповедали ― трајни, учестали,
Стигли су ― завршно-свршени,
Имали су ― трајни, несвршени,
Наметну ― тренутно-свршени.
Анита Ганери Атлас светских религија
4.☼ Прелазни: виде, узјахао, савије, опази, повиче, уради, послала си, послао сам,
купи, хоћеш,
Непрелазни: прође, потрчи, отишао, не иде.
Повратни: се освијесте.
Народна приповетка Еро с онога свијета
5.☼ Одредите: глаголски вид: глаголски род:

Купио сам ауто. тренутно-свршени прелазни
Послао сам јој поклон. тренутно-свршени прелазни
Пас је залајао. почетно-свршени непрелазни
Уплашио сам је. тренутно-свршени прелазни
Разбисмо прозор. тренутно-свршени прелазни
Прочитао сам лектиру. завршно-свршени прелазни
Пратио сам га.
Долетели смо синоћ. несвршени, трајни прелазни
Застао је. завршно-свршени непрелазни
Заљубила сам се. тренутно-свршени непрелазни
Путујем сутра. завршно-свршени неправи повратни
Донећу ти новине. несвршени, трајни непрелазни
Пренећемо књиге. завршно-свршени прелазни
Учим српски. завршно-свршени прелазни
Трава се зелени. несвршени, трајни прелазни
Уплашио сам се. несвршени, трајни неправи повратни
Бежао сам од ње. тренутно-свршени неправи повратни
Трчао сам за аутобусом. несвршени, трајни непрелазни
30
Написао сам писмо. несвршени, трајни непрелазни
Угледао сам се у
огледалу. завршно-свршени прелазни
Читао сам књигу. тренутно-свршени прави повратни
Ударио сам се.
Бацио је лопту. несвршени, трајни прелазни
Прескакала је конопац. тренутно-свршени прави повратни
Јурну ка њима. тренутно-свршени прелазни
Облеће око нас. несвршени, учестали прелазни
Не надај се.
Човек се учи цели живот. тренутно-свршени непрелазни
Играли смо се заједно. несвршени, учестали непрелазни
несвршени, трајни неправи повратни
несвршени, трајни прави повратни
несвршени, трајни узајамно-повратни
31
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
ИНФИНИТИВ
1.☺ Како направити палачинке?

Умутити једно јаје са мало млека, досути две кашике брашна, додати киселу воду,
мало соли и шећера. Загрејати у тигању мало уља, испећи палачинку са једне
стране, преокренути је у ваздуху ( или виљушком) и допећи са друге стране.
Пријатно!
2.☺ Мислити, слушати, радити, изаћи, пећи, сликати.
3.* Прођ-ох, слуша-ти, рек-ох, спава-ти, исплет-ох, ујед-ох, отрес-ох, мак-ох, нађ-
ох, гледа-ти.
4.* Боље с мудрим плакати него с лудим пјевати. Мудра је мука преварити.
Лакше је чувати овце него новце. Речи треба мерити, а не бројати.
5.* Не вреди више чекати. Не могу веровати како је тешко некада бити фер.
Морам и ја прочитати ту књигу. Нису нам се могли јавити. Наједанпут стане
дувати јак ветар. Чим он почне говорити, све се утиша. Срамота га је признати да
није радио. Погрешно је чекати да други почну. Он је кадар стићи и утећи и на
страшном месту постојати. Учити је задовољство. Пријатно ми је шетати с тобом.
ПРЕЗЕНТ
1.☺ Ко љети пландује, зими гладује. Добра овца не блеји много, али много
вуне даје. Тиха вода бријег рони. Човек се до смрти учи. Више ум замисли него море
понесе. Паметан полако иде а брзо дође.
2.☺ УЗЕТИ
Једнина множина
1. л. узмем узмемо
2. л. узмеш узмете
3. л. узме узму
3.☺ Гледам — 1. лице једнине, могу — 3. лице множине, прођу — 3. лице множине,
надамо се — 1. лице множине, стижете — 2. лице множине, морам — 1. лице
једнине, помогнем — 1. лице једнине, не може — 3. лице једнине, се избори — 3.
лице једнине.
4.* „Неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да
удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље сасвијем, па се онако гола увеже и
обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје не види ни мало, и
то се зове додола, па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра
сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица или
друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако
игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој
додо, ој додо ле.“
Вук Караџић Етнографски списи, одломак
32
5.* „Певам дању, певам ноћу,
Певам селе, што год хоћу:
И што хоћу, то и могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,.
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.“
Песму пева Здравко Чолић.
Бранко Радичевић Мини Караџић у споменицу
6.* Се зрачи — зрачити се, сја — сјати, свлачи — свлачити, се вуче — вући се, суче
— сукати, мину — минути, баци — бацити.
7.* Изведи инфинитивну и презентску основу глагола:
Глагол инфинитивна основа презентска основа

наићи наиђ-ох наиђе-мо
загристи загриз-ох загризе-мо
сећи сек-ох сече-мо
макнути макну-ти макне-мо
дати да-ти да-мо
мислити мисли-ти мисли-мо
савити сави-ти савије-мо
извући извук-ох извуче-мо
8.* Презент: падне, одузме, постану, јави се, удари, изиђу.

Инфинитив: живети.
9.☼ Закључивати — закључити; закључујем — закључим.

Истрчавати — истрчати; истрчавам — истрчим.
Обећавати — обећати; обећавам — обећам.
Приближавати — приближити; приближавам — приближим.
Издржавати — издржати; издржавам — издржим.
Забрањивати — забранити; забрањујем — забраним.
Записивати — записати; записујем — запишем.
Смиривати — смирити; смирујем — смирим.
Избацивати — избацити; избацујем — избацим.
Скраћивати — скратити; скраћујем — скратим.
10.☼ Кретати — крећем,

скакати — скачем; скакутати — скакућем;
шапнути — шапнем; шапутати — шапућем;
цвокотати — цвокоћем; кликтати — кликћем,
сести — седнем, седати — седам, седети — седим;
срести — сретнем, сретати — срећем, дати — дам, давати — дајем;
пасти — паднем, падати — падам, пући — пукнем, пуцати — пуцам, лећи — легнем,
легати — лежем, лежати — лежим;
проћи — прођем, пролазити — пролазим, вући — вучем, сећи — сечем, тећи —
течем, пећи — печем.
11.*„Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе,

33
А свежи јутарњи дах пролеће долине мирне,
И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом
У голе гранчице дирне...“
Војислав Илић Зимско јутро
34
ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА
1.☺ Глагол ЈЕСАМ

1. лице једнине: јесам, сам 1. лице множине: јесмо, смо
2. лице једнине: јеси, си 2. лице множине: јесте, сте
3. лице једнине: јесте, је 3. лице множине: јесу, су
Глагол ХТЕТИ
1. лице једнине: хоћу, ћу 1. лице множине: хоћемо, ћемо
2. лице једнине: хоћеш, ћеш 2. лице множине: хоћете, ћете
3. лице једнине: хоће, ће 3. лице множине: хоће, ће
Глагол БИТИ
1. лице једнине: будем 1. лице множине: будемо
2. лице једнине: будеш 2.лице множине: будете
3. лице једнине: буде 3. лице множине: буду
2.* Глагол ЈЕСАМ у одричном облику:

1. лице једнине: нисам 1. лице множине: нисмо
2. лице једнине: ниси 2. лице множине: нисте
3. лице једнине: није 3. лице множине: нису
Глагол ХТЕТИ у одричном облику:
1. лице једнине: нећу 1. лице множине: нећемо

2. лице једнине: нећеш 2. лице множине: нећете
3. лице једнине: неће 3. лице множине: неће
Глагол БИТИ у одричном облику :

1.лицеједнине: не будем, 1. лице множине: не будемо,
2.лице једнине: не будеш, 2. лице множине: не будете,
3.лице једнине: не буде, 3. лице множине: не буду.
3. * Глагол ЈЕСАМ:
сам, си, је, смо, сте, су.
Глагол ХТЕТИ:
ћу, ћеш ће, ћемо, ћете, ће.
4.☼ Подвуци помоћне глаголе:

Они су се повукли чим смо јавили да долазите. Хоћеш ли доћи? Ми ћемо ти помоћи.
Нећу ићи. Он ми је помогао. Е, баш су те прешли. Ви бисте знали све о томе.
35
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
1.☺ „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама и
умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат ни вештину
нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису знали да пеку цигле ни
куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као мрави, и све што би радили, било им
је без плана и рачуна.“
Густав Шваб Прометеј
2.* „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама и умом:
гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат ни вештину нису
знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису знали да пеку цигле ни куће
да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као мрави, и све што би радили, било им је без
плана и рачуна.“
3. ☺ „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама и
умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат ни вештину
нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису знали да пеку цигле ни
куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као мрави.“
4. * Моћи: могао — могла; сећи: секао —секла, наћи: нашао — нашла; сићи: сишао
— сишла; умети: умео — умела; клекнути: клекнуо — клекнула, спремити: спремио
— спремила, славити: славио — славила.
5. * Питао, био, успавао, умио, истрчао, попио.
6. ☼ Озебао човек треба да се загреје. — атрибут.

Он је озебао на скијању. — главни глагол глаголског предиката.
Остарели људи треба да пазе на себе. — атрибут.
Они су остарили за ових 10 година. — главни глагол глаголског предиката.
Млеко је прекипело. — главни глагол глаголског предиката.
Прекипело млеко треба очистити са шпорета. — атрибут.
36
ПЕРФЕКАТ
1. ☺ „Матуранти су устали, без речи и без шума, такорећи. Професор их је у чуду

погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и мирно је отишао до њега и
лепо спустио шешир на полицу. Поново је погледао у матуранте. Били су тако мирни,
да им ни бубице нису биле равне. Колико се сећао, а тога би се сећао, никад нису
били тако мирни. Прегледао је столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се
ђаци смирили без икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. Отворио је дневник,
али није знао шта да почне. Ова неуобичајена тишина избацила га је из седла.
Помислио је како је ово стање да се излуди. Устао је и пошао међу ђаке.“
Милован Витезовић Шешир професора Косте Вујића
2.☺ Снег је вејао и вејао све више, а Хајди је једва чекала да цела кућа буде завејана.
Сутрадан је изашао деда, па (је) разгрнуо снег око целе куће и бацио га на гомилу.
Увече је деда устао и извадио вечеру из ормана, а Хајди је привукла столице столу.
Петар је широм разрогачио своје округле очи кад је видео колики је комад сувог меса
Чика с Планине дао њему.
3.☺ Радио сам, купио сам, стајао сам, стао сам, извинио сам се (упутио извињење),
извинуо сам се (савио сам се), био сам, пио сам.
4. ☺ „Замрзла од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље

кукуруза. Мајка свих река је већ поверовала да јој је најмлађа кћи заборавила своју
сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по
небу, а громови сурвавали стење с планине. Шћућурене у својим коритима, реке су
престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну.“
Гроздана Олујић Небеска река
5.* Подвуци крњи перфекат:

„Једне ноћи изишла девојчица из куће, са крчагом, да тражи воде за болесну мајку.
Нигде није нашла воде, па, онако уморна, легла на траву и заплакала.“
Лав Николајевич Толстој Девојчица и крчаг
37
ФУТУР I
1.* Гледаћеш — ћеш гледати, викаћеш‒ ћеш викати, доћи ћеш — ћеш доћи, вући
ћеш —ћеш вући, наћи ћеш — ћеш наћи, пићеш — ћеш пити, седећеш — ћеш седети,
ући ћеш — ћеш ући, изаћи ћеш — ћеш изаћи.
2.* Футур: ће изучити, остаће, даћу, родиће, видећеш, ће бити.

Презент: да ( ако бог да = дати), нећу, буду, мора, нема.
Инфинитив: родити.
Перфекат: одговорила је, није било.
3.* Купиће кокошку, па ће је лепо хранити, а она ће излећи јаја. Продаће јаја, а од
новца купиће јаре. Јаре ће лепо порасти, постаће коза, па ће ту козу продати, а од
новца купиће теле...
4.* Перфекат: се чинило, је помагао, говорио је.
Футур: доћи ће, ће погледати.

Презент: затекне, има, нема, се не сврати, помогне, не послушаш, не пређеш.
5. * Презент — укрштају, размишља,

Перфекат — је започео,
Футур — ће учествовати, ће играти, ће имати
Часопис Блиц, Новак и Марија укрштају рекете
6. ☼ Мислићу — футур, нисам хтео — перфекат, знам — презент,

даш — презент, немам — презент, ћемо узети — футур,
гледале смо — перфекат, бити — инфинитив,
сумњале — радни глаголски придев, сумњати — инфинитив,
знале смо — перфекат, су се окренуле — перфекат.
7.☼ Хоћемо — презент, знати — инфинитив, ћемо знати — футур,

буде — презент, треба — презент, мислила — радни глаголски придев, мислила сам
— перфекат, знаћу — футур, бити — инфинитив.
8. ☼
ГЛАГОЛСКИ
ОБЛИЦИ
ЛИЧНИ НЕЛИЧНИ
1.Инфинитив
2.Радни
ВРЕМЕНА НАЧИНИ глаголски
1.Презент придев
2. Перфекат
3. Футур
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
38
ПРИЛОЗИ
1.☺ Место: куда, где, овамо, овде, ту, овуда.

Начин: како, некако, људски, тако.
Количину: још, неколико, сасвим, много.
Узрок: зато, стога.
Време: одсад, никад, пре, некад, сад, касно.
2. ☺ Купила сам неколико књига, али сам потрошила много новца. Хоћу још торте.
Имам толико пријатеља! Било је превише људи на једном месту!
3. * То је био пријатељски сусрет. — придев.

Он се пријатељски понашао. — прилог.
Бацио је један радознали поглед. — придев.
Он је радознало загледао све углове куће. — прилог.
Ти си паметно дете. — придев.
Решење је било паметно замишљено. — прилог.
4.* Дођи ближе. — прилог.

Она му је ближа од мене. — придев.
То мора боље да се уради. — прилог.
Оне су боље од тебе. — придев.
5.* Заменице: ни од кога, никоме, ни од чега, никога, ни у чему, ни са ким, некога,

некоме, нечему.
Прилози: никако, никуда, ниоткуда, нигде, некако, некуда, негде.
6. * Прилози: много, раздрагано, врло, весело, стрпљиво.

Придеви: широком, пространом, сеоске, љубазни.
7. * Поступио је пријатељски.
Појавио се одједном и нестао брзо и изненада.
ПРЕДЛОЗИ
39
1.☺ Месно значење: пред кућом, на улицу, у граду, поред села, испред куће, ка
школи, из луке.
Временско значење: за време рата, пред вече, у пролеће, под зиму, у зору,
шетње пред вече, с јесени, од јутра, до мрака.
Узрочно значење: због болести, од узбуђења, од галаме, из зависти, из страха,
Циљ: ради куповине,
Начин: с одушевљењем, од срца, из све снаге, под руку.
Поређење: од њега, од свега.
Друштво: са сином, с породицом
2. * Марија је више волела Марка. Више куће је била школа.

Ниже школе је било двориште. Сишао је ниже него што је требало.
Не прилази близу! Она станује близу моста.
Пре зоре стигосмо на море. Дошли су пре ручка.
Завршио је пре него што су очекивали.
Около кућа је посађена шума. Јуре се около.
3. * Отац је препливао преко залива. — предлог.

Отац је препливао преко — прилог.
Весело дете — придев; весело пева.‒ прилог.
Да ти није пало на памет! — предлог + именица.
Научио је лекцију напамет. — прилог.
Кренуо је пут града. — предлог; Пут води до града. — именица.
Дрвеће је посађено дуж пута. — предлог.
Нацртај једну дуж. —именица.
Идемо крај пута. — предлог.
Никад изаћи на крај са задацима. — именица.
4. * Месни: пред (кућом).

Временски: до (јесени), пре (посла).
Узрочни: због (болести).
Друштво: са (пријатељем).
Поређење: (бољи) од (њега).
Начин: са (одушевљењем).
Циљно: ради (тебе).
Допусно: упркос (твојим речима).
РЕЧЦЕ
40
1.* Супротност: међутим, пак.
На пример:
Позвали смо и њега, међутим, он није хтео доћи.
У тим речима, пак, има доста истине.
Речце за изузимање: само, једино.
На пример:
Једино он зна да управља овим бродом
И ја сам то мислио, само, нисам био сигуран.
Речце за истицање: бар, и, баш.
На пример:
И хтео је, и није хтео.
Баш је чудан овај кловн!
Да је оставио бар једну крофну!
Речце за наглашавање става говорника (модалне речце): дакако, заиста,
ваљда, уистину, несумњиво, свакако, јамачно, неоспорно, нипошто.
На пример:
Једрилица је заиста пристала у луку. То је, несумњиво, била грешка. Сада су збиља
поверовали.
Показне речце: ево, ено, ето.

На пример:
Ево га, долази! Ето, то је урадио!
Упитне речце: зар, ли, да ли.
На пример:
Да ли је ти знаш?
Зар то не можеш да урадиш?
Одрична речца :не.
На пример:
Не, не може!
Потврдна : да!
На пример:
Да, наравно!
2. ☼ Мамин — придев, дванаестерац — именица, двоје— број, њихови —

заменица, ондашњи — придев, горњи — придев, учење — именица, свилени —
придев, петица — именица, грчки — придев, данашњи — придев, кроз — предлог,
дакле — речца, нечији — заменица, вредан — придев, петина — именица, кончани
— придев, тамо — прилог, према — предлог, обично — прилог.
ВЕЗНИЦИ
41
1.☺ и изаћи напоље.
па опрати судове.
Урадићу домаћи, али нећу данас да цртам.
а ти спреми собу.
јер идем у град са мамом.
који су нам јуче задали.
кад завршим са бојењем.
ако не будем ишао код лекара.
да бих био спреман за сутра.
или нећу?
2. * Иван и Оља иду на Аду. — везник повезује речи.

Понећемо мој бицикл или Ољине ролере. — везник повезује скупове речи (синтагме).
Кренућемо чим се спремимо. — везник повезује реченице.

Узећемо воду за пиће, али нећемо носити сокове. — везник повезује реченице.
Обавезно ћемо ставити капе и резервне мајице. ‒ везник повезује реч и скуп речи
(синтагме).
3.☼ Прилози: превише, тад.

Предлози: мимо, уз, код, за.
Везници: јер, док, али, и.
Речце: бар, и, ли, не, заиста, ено, баш.
УЗВИЦИ
1.☺ Узвици за исказивање осећања: хеј, јао, ух, еј, јупи, брр, куку леле.
Узвици за дозивање и терање животиња: мац, пис, шиц, мјао, пију.
Узвици за подражавање звукова из природе: крц, шљис, трас, бућ, дум, бам.
2. * Прилог: мало, још, испред, много, превише,.

Предлог: мимо, на, од, над, уз, испред, за.
Везник: јер.
Речца: можда, чак, бар, заиста.
Узвик: мац, јој, ох, ех, пис.
3. ☼ Отићи ћу ако будем

Глагол, помоћни глагол, везник, помоћни глагол,
могао.
глагол.
Не знам шта раде.

Речца глагол заменица глагол.
Задатак сте можда добили.

Именица помоћни глагол речца главни глагол.
Не знам одакле ти идеја.

Речца глагол прилог заменица именица.
4. ☼ Прилози: зато, сад.

Предлози: са, на.
Везници: јер, мада, чим, пошто, кад, да
42
Речце: међутим, дакле, да, не, ли, ето.
Узвици: ух, их.
5. ☼ Прилози: сутра, кад, овамо, радосно, брзо.

Предлози: на, пред, са.
Везници: јер, и, па, јер, кад,
Речце: једино, можда, збиља, свакако, заиста, међутим, не, ли, да, и, ево, ето, бар,
чак.
Узвици: ух, фију.
РЕЧЕНИЦА
43
РЕЧЕНИЦЕ У ГОВОРНОЈ УЛОЗИ
1.☺ Добио сам петицу! — обавештајна реченица.

Зар ниси знао четврти задатак? — упитна реченица.
Сигурно се одлично спремио за одговарање. — обавештајна реченица.
Сјајно, хајдемо! — узвична реченица.
2.☺ Не знам да ли ће доћи. — обавештајна реченица.

А ако не дође, шта ћемо? — упитна реченица.
3.* Сумњам да ће ти ово помоћи.

Не знаш да ли да идеш на излет.
Можемо ли да не идемо на тај пут?
4. ☺ Срећан пут свима! — жељна реченица.

Молим те, додај ми ранац! — заповедна реченица.
Сви у ред, крећемо! — заповедна реченица.
Не брини, сачекаћемо те још пет минута. — обавештајна реченица.
Зар још ниси кренуо? — упитна реченица.
Када ли ће он да стигне? — упитна реченица.
Он сигурно зна пут до тамо.—обавештајна реченица.
Какав доживљај! ― узвична реченица.
5.* Обавештајне реченице су:

— Помозите ми!
— Стижемо! Извадите конопац из ранца и баците му! Ухвати га!
— Ухватио сам га! Држим се чврсто!
— Вуци! Још мало!
— Успело је!
6.* На пример: Добар дан! Збогом! Срећан пут! Срећан рођендан! Лепо спавај! Лаку
ноћ!
7.* — Кренимо кући! Кући ћемо стићи на време. Пожури само са куповином. И
спакуј се још у хотелу.
РЕЧЕНИЦЕ ПО САСТАВУ
44
1.☺ Доле ‒ прилошка одредба за место,
под градом Леђаном — прилошка одредба за место,
изиш′о је — предикат, краљев заточниче — субјекат.
Ова реченица је проста проширена.
Он — субјекат, телала — објекат, пусти — предикат, у сватове — прилошка
одредба за место.
Ова реченица је проста проширена, у саставу сложене реченице.
Телал — субјекат, виче — предикат, и тамо и амо — прилошка одредба за
место.
И ова реченица је проста проширена, у саставу сложене реченице.
Дакле, ова сложена реченица је састављена из две просте проширене
реченице.
2.☺ Погледа — предикат, га — објекат, Милош — субјекат, попријеко —

прилошка одредба за начин.
Удари — предикат, га — објекат, руком — прилошка одредба за средство, уз
образе — прилошка одредба за место.
Реченица је сложена, састављена од две просте проширене реченице.
Колико ‒ прилошка одредба за количину, га —објекат, лако — прилошка
одредба за начин, ударио — предикат,
Три зуба —објекат, му ‒ објекат, у грло — прилошка одредба за место, сасуо
— предикат.
Реченица је сложена, састављена од две просте проширене реченице.
3.* Га — објекат (глаголска допуна),

танана — атрибут (именичка одредба),
кротко — прилошка одредба за начин (глаголска одредба),
тихо — прилошка одредба за начин (глаголска одредба),
од злата — атрибут (именичка одредба),
јабуку — објекат (глаголска допуна)
данас — прилошка одредба за време (глаголска одредба),
у Бојану, — прилошка одредба за место (глаголска одредба),
је — објекат (глаголска допуна).
Народна песма Зидање Скадра
4.* „Кинези су за производњу папира користили кору дуда и бамбус,│ а Европљани
су користили старе крпе од лака и памука.― две просте проширене реченице у једној
сложеној
Када мајстор стави калуп у базен, │пулпа се скупља на калупу,│ а течност се
цеди остављајући на ситу танак слој влакана. ― три просте проширене реченице у
једној сложеној.│ Пошто се крпе лупањем претворе у кашасту пулпу│ мајстор
потапа калуп у огроман базен │у коме се налази пулпа.“ ― три просте проширене
реченице у једној сложеној.
5.* „Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,

А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези
И круже видокруг тавни.”
Војислав Илић Зимско јутро
45
6.* „Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која
бијаше мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца учаше како ће просити и паметно
говорити.”
Народна приповетка Дјевојка цара надмудрила
7.* „Тек ми је пета година,| а већ се свијет око мене затвара| и стеже.| Ово можеш,
|а оно не можеш,| ово је добро, |оно није,| ово смијеш казати,| оно не смијеш.| Ничу
тако забране са свих страна, као јато љутитих гусака...”
8.☼ „Знамо ли| — не знамо,| то ми баш није јасно, |али, онако узбуђен и преморен
од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу дједовим кољенима, ја,
велика делија, смјели ловац на Мјесец, наоружан грабљама трипут дуљим од мене. |
Посљедње што ми је од те вечери остало у очима| био је разигран пламичак дједове
ватре,| који се неосјетно преселио и у мој сан, |и тамо се разастро у моћан и стравичан
Мјесечев пожар.”
9. ☼ „Када се, међутим, у Кинеском мору појавило седмоглаво чудовиште, |и као

од шале потапало енглеске, и не само енглеске лађе,| и када нико од тадашњих
владиних мезимаца није имао храбрости |да пође| и да чудовиште ликвидира, |—
дакле, када је све било тако| као што сам вам рекао, |— јави се наш гусарски капетан,
дивна једна фигура, звани Звоно, |и рече:| „ Вратите ми једрењак, |вратите ми мојих
седамдесет гусара,| вратите ми заставе и оружје |— и нека ме поједе морски пас| ако
се не вратим са свих седам глава тога чудовишта!”
Душан Радовић Капетан Џон Пиплфокс
10.☼ Предикати су: је помаљало, окрете.

Прилошке одредбе су:
прилошке одредбе за начин: стидљиво, опрезно, кријући се од света,
ушушкавши се поново мајци у крило,
прилошке одредбе за место: у врбаку, под гомилом сребрних изданака
бамбуса, из мајчиног крила, у крило,
прилошке одредбе за узрок: угледавши толики непознати свет око себе,
уплашивши се нових звукова и светлости.
Реченице су просте јер имају само један лични глаголски облик, само један
предикат.
Вратио се кући и научио историју.
па средио собу.
Кад је завршио диктат.
али није стигао да вежба математику.
јер мора да вежба.
да би био спреман за сутрадан.
12.☼ На пример:
Вежбам у рано јутро. — Вежбам кад устанем ујутру.
Учим због тешког испита. — Учим да бих положио тежак испит. Отишао је болестан
на посао. — Отишао је на посао иако је болестан. Отишао је кући не сачекавши ме.
— Отишао је кући, а није ме сачекао.
Окренуо се брзо вичући на њега. — Окренуо се брзо док је викао на њега.
Гледајући га у очи, причао је мирно. — Гледао га је у очи и причао мирно.
46
13. ☼ „Према хришћанској Библији, Господ је послао анђела Гаврила │да саопшти
Марији │да ће постати Исусова мајка.│ Исус се родио у Витлејему,│где су Марија и
њен муж Јосиф отишли│ да учествују у попису становништва.│ Град је био препун
│и нису нигде нашли смештај,│ па се Исус родио у скромној штали.│ Исус је
порастао у Назарету, родном граду својих родитеља│ и вероватно је учио за столара,
као његов отац.“
Анита Ганери, Атлас светских религија
14. ☼ „У неком научном институту један од експериментатора је имао изузетно

истанчан слух. ― проста проширена реченица,
Његове колеге су говориле да може да чује како трава расте. ― сложена реченица
састављена од три просте реченице.
И заиста, он би се окренуо чим би неко пришао његовом уређају на мање од три
места. ― сложена реченица, састављена од две просте реченице.
Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета
47
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ
1.* „Настао је часни пост. Зима већ превалила. Не дува више оштра устока ни
хладни север. Сад се бели ветар игра голим гранама високих букава. Снег свуд готово
окопнео. (...) На све стране размилели се вредни ратари. Тек у подне стиже Миона из
чаршије.“
2. * „Месеци и године су пролазили. У сићушној глави су поново отпочињале да

се роје велике слике о другачијем животу.
И од тада, како би дунуо ветар, тако би и зрнце узлазило у сиви пешчани
облак.
Сићушна глава није мировала. Стално су се у њој ројиле велике слике. Малено
зрнце је све чешће жудело за новим ветром (...)“
Стеван Раичковић Бајка о зрну песка
3. * „Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу

привлаче снежни планински врхови и ружа сунца у модринама неба, очаравају је
облаци и звезде. (...)
Мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих
река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне
ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали
стење с планине.“
4 .☼ „Био је и говедар и пудар, фурунџија и млекаџија, и баштованџија и ашчија,

(он — изостављен субјекат),
али је ова два последња занимања ипак највише ценио (он — изостављен
субјекат),
и једнако је једно другим замењивао; (он — изостављен субјекат),
и умро је (он — изостављен субјекат),
а никако није могао стално да се реши за једно или друго занимање. (он —
изостављен субјекат).
Стеван Сремац Чича Јордан
48
ПРЕДИКАТ
1.☺ „Ти добри људи помагали су јој свакад у тежем раду пољском. Они јој
узору мало њиве, посеју и среде као себи. Остало ради сама Миона. Сама окопава,
плеви, жање. Никад се неће пожалити.
2.* „Сунце је једна од милијарди звезда у галаксији Млечни пут. Ова галаксија је
и сама једна од милијарду галаксија у васиони. Астрономи Сунце сврставају у „жуте
патуљке“, јер је мала звезда. Сунце је ротирајућа лопта изванредно врелог гаса. Гас
се састоји углавном од водоника (три четвртине његове масе ) и хелијума.“
Дечја илустрована енциклопедија, Звезде и планете
3.* Нећемо се видети —глаголски предикат, футур.

Сам се уморио —глаголски предикат, перфект.
Идем —глаголски предикат, презент.
Је моја најдража пријатељица — именски предикат, копула у презенту.
Сачекаш —глаголски предикат, презент.
Ићи ћемо —глаголски предикат, футур.
Је први пут ‒ именски предикат, копула у презенту.
Путујеш ‒ глаголски предикат, презент.
Нећу стићи —глаголски предикат, футур.
Ћу поправљати —глаголски предикат, футур.
Се припремио — глаголски предикат, перфект.
Је чуо —глаголски предикат, перфект.
4.* Глаголски део именски део
Ја сам Марко.
Ти си добар.
Иван је одличан.
Ова свеска је твоја.
Ја бих био први.
Море је било мирно и топло.
Ветар је био нежан и окрепљујући.
Соња је ученица наше школе.
Марија ће бити врло добра.
Прошле године сте били сјајни.
5.* Глаголски предикати: Мама спава. Тата чита. Ми се играмо. Они су

победили. Браћа ће помоћи. Ви сте завршили посао.Они су се одушевили. Ђаци ће се
радовати.
Именски предикати: Деца су весела. Време је лепо.
6.* Глаголски предикати: долази, пада, није провирио, је освануо, је истурила,
заблеснула је.
Именски предикати: су све топлији, је јака и кратка, су крупне, је јак и
опојан.
7.☼ Био је — глаголски део,

поуздан и поштен, а поглавито погодан — именски део,
су били— глаголски део, задовољни ‒ именски део.
јесте био — глаголски део, славан баштован и још славнији пудар — именски део.
Стеван Сремац Чича Јордан
49
8.* Треба да посетимо изложбу.
Мораш доћи на предавање.
Није могао да побегне.
Нико није смео да изађе.
9.* Почео сам да радим.

Он стаде да ређа примере.
Узеше да га критикују.
Кад ћеш престати да глумиш?
Зар није требало да кренемо?
Морам да идем.
Јеси ли могао да устанеш?
Зар ниси почео да радиш домаћи?
Хоћу да идем с тобом.
10.* Био је уморан, |легао је на кревет |и заспао.

Сви су се дружили с њом | и позвали су је на излет.
Нисам хтео да јој наудим, |већ сам позвао другаре |да јој помогнемо.
Не треба да се љутиш,| па Марко је увек био такав.
Треба да се умијеш| и устанеш.
Небо је мирно и тихо, |по њему плове позлаћени облаци.
50
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АТРИБУТ
1.☺ Пријатан и забаван дан — описно значење.

Отишао је на зимски распуст у јануару — временско значење.
Ово је наш породични одмор. — присвојно значење,
Ићи ћемо на одмор на селу, или на мору, одмор у граду није нам довољан. — месно
значење,
Мамин рођак — присвојно значење,
из Београда — месно значење,
ми је донео лопту за кошарку. — описно значење.
2☺. На пример:
КАКАВ? Ишли смо на диван, весели излет.
КАДА? Ишли смо на пролећни, априлски излет.
ЧИЈИ? Ишли смо на школски, ученички излет.
ГДЕ? Излет на Дивчибаре прошле године је био диван, а излет у Нови Сад је ове
године био још бољи.
КОЛИКО ДУГ? Ишли смо на тродневни излет на Дивчибаре.
Сјајно, блиставо, широко, плаво небо се простире над дубоким, плавим,
опасним морем.
Мама је направила торту од чоколаде са филом од лешника и шлагом од
јагода.
Купила сам џемпер од вуне са украсима на ранфли.
5.☺ „Звезде су огромне ротирајуће лопте ужареног гаса. Оне производе огромну
енергију. На ноћном небу оне нам могу личити на сићушне светле тачке, али многе
звезде су невероватно велике.“
Освојио је прво место на градском такмичењу.
Отишао је на наградно путовање после четири године напорног рада.
7.* „Јесен у винограду
Погледаш ли у виноград, а он окићен црним, као смола, и жутим као ћилибар

грожђем, пуним меденог сока – мелема за уморне, малаксале груди... Прескочи само
преко јендека и приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати
мирис. Три корака од тебе савила се позна бресква, а на њеним голим, црним и
храпавим гранчицама жуте се слатки плодови.
Не знаш куда ћеш пре да погледаш, или у грожђе што ти над главом виси или
на мирисне жуте дуње.“
Светолик Ранковић Јесен у винограду
51
8. * Враћамо се са летовања. — прилошка одредба.
Читам писма са летовања. — атрибут.
Радимо на кући. — прилошка одредба.
Кров на кући је пропао. — атрибут.
Из моје свеске је узео један лист. — прилошка одредба.
Лист из моје свеске је плавичаст. — атрибут.
9.* Атрибути: бледу, уздрхталу,

прилошке одредбе: у санке, у страшну провалију, најсилније, најхучније ,
полугласно.
Антон Павлович Чехов Шала
10.* Свако лето идемо у нашу кућу у планини. Велика, дрвена кућа изнад чесме у
селу свима се свиђа. Сва остала домаћинства у брдима су мала.
11.* Одмор у лето је занимљивији од одмора у зиму. Ипак, распуст у зиму је бољи
за људски организам.
Задатак од пре пет минута урадила је само једна ученица нашег разреда.
Дневници од прошле године морају да се чувају.
12.* „Дрвенасте цветнице су вишегодишње биљке које живе и размножавају се

дужи низ година. Имају једно или више трајних стабала са гранама. Стабло и гране
поседују јаку дрвену масу која одржава биљку усправном и садржи проводно ткиво
за транспорт воде и органских материја.“
Осведочени визуелни речници, Визуелни речник биљака
13.* „Побожне жене су своје животе посветиле молитвама и ткању чипки.

Бенедиктинске монахиње су наставиле традицију преданог рада у тишини манастира.
У Брижу се и данас производи најфинија и најскупоценија чипка на свету.“
Часопис Блиц, Бриж, Белгија
14.☼ Из стабла младе шљиве никли су први изданци.
Извор испод стабла старог кестена затрпан је лишћем.
Шарена крила мог паметног папагаја сијају се на сунцу.
15.☼ „Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни планински
врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и звезде.”
16. ☼ „Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред
мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог кестена с
раскоканим презрелим чаурама: (...) Исплута он иза ријетка дрвећа на бријегу,
бљештав, надомак руке, тајанствен и нијем. (...) Споро напредујемо уз мрачан
зашаптан бријег. Над нама разгорено небо најављује близину најтајанственијег
путника, Мјесеца.”
17. ☼ „Мајор Драгутин Гавриловић је добио за живота Златну медаљу за

храброст, Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда, Орден Белог орла са
мачевима четвртог реда, француски Ратни крст са палмом, Орден Карађорђеве звезде
четвртог реда, Орден Светог Саве четвртог реда и Орден југословенске круне трећег
и четвртог реда.“
Политика, Хероји Београда
52
ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АПОЗИЦИЈА
1.☺ Школска слава, слава Светог Саве, слави се и код нас.

Милена, њена бака, позвала нас је на колаче.
2.☺ Хајди, Петрова једина другарица, увек је ишла са њим на пашњак.

Белка, њена омиљена козица, весело је скакутала око Хајдиних ногу.
Испунила ми се жеља да понови видим малог Петра козара, мог најбољег
друга.
Клара је уживала у друштву козица, Хајдиних најмилијих другарица.
Чика с Планине је чувао Клару, Хајдину другарицу, с много пажње.
Хајди је увече уживала у слушању ветра, великог и чудног говорника у
гранама јела.
3.* „У нашем сунчевом систему постоји девет планета, које круже око Сунца,
наше родитељске звезде. Меркур, планета најближа Сунцу, друга је најмања планета
у Сунчевом систему. Површина Меркура је веома слична површини нашег Месеца,
Земљиног јединог сателита.“
4.* „Аватар“ Џејмса Камеруна, конкурент за овогодишњу награду Оскар, имао је

девет номинација, а добио је свега „три“ Оскара.
Часопис Блиц, Аватар
5. ☼ „Калиграфија, уметност лепог писања, цени се нарочито на Далеком истоку.

Калиграфи, прави уметници, састављају прелепе цртеже животиња од редова
арапских слова. Многи текстови из Кине и Јапана имају облик ролне, која се отварала
са десне стране и читала одгоре на доле. Књиге на Западу имају сасвим другачији
облик и пишу се слева надесно, у водоравним редовима.
Сумери, народ из Месопотамије, вероватно су измислили клинасто писмо пре
више од 5000 година.“
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
1. ☺ Прилози: данас, ноћас, однода, отада, стално, понекад, опет, кад, тад, сад, онда,
тада, синоћ, вечерас, јутрос, некада, никада.
Именице (без предлога и са предлозима): на лето, у јесен, пред вече, у цик
зоре, једног дана, једног лепог дана, године 2016, у следећем миленијуму, овог века,
оног лета, сваког јутра.
2.☺ Прилози: ту, тамо, овде, онде, где, куда, одакле, одовуд, горе, доле, лево,
десно, оданде, куд-који, напред, назад.
Именице с предлозима: према кући, ка школи, уз школу, из дворишта, на
дрвету, око дрвета, изнад школе, преко конопца, у школу.
3.☺ Прилози: овако, тако, онако, спремно, сјајно, успешно, изванредно, одлично,
брзо, лепо, срећно, дуго, никако, некако, људски, споро, дивно, свакако, ма како,
изрсно, било како, како год.
53
Именице: као сат, као миш и мачка, као ветар, као каква препредена мачка, као
и сав остали свет.
4.☺ Прилози: колико, толико, много, мало, оволико, онолико, доста, још;
Именице са предлозима: по више пута дневно, три пута на дан.
5.☺ Прилози: зашто, зато, стога.

Именице са предлозима: због своје нарави, због лошег успеха.
6.* Прилошке одредбе за време — сутра, у зору, сутра, већ у седам сати ујутру.
Прилошке одредбе за место — од куће, друмом уз Дунав, тамо, на десној страни
Дунава, испод Спасићевих винограда, на гробу Максе Жабе, на одређеном месту,
читав сат хода од вароши.
7. ☼ У млако млеко, ‒ прилошка одредба за место,

Кад квасац нарасте ― прилошка одредба за време,
у тесто ‒ прилошка одредба за место,
на пет јуфки (лоптица) ‒ прилошка одредба за начин,
на каишеве ‒ прилошка одредба за начин,
око јајета ‒ прилошка одредба за место,
на погачу ‒ прилошка одредба за место,
тестом ― прилошка одредба за средство,
на високој температури‒ прилошка одредба за начин.
Колачи за Ускрс, Рецепти
8. ☼ Атрибут ― наш, мајора Гавриловића, Дунавском, пуним воде, цели, целу,

директном, пољских оруђа са дунавске стране, тешким, цело, огроман, горућих
зграда.
Апозиција ― вод мајора Гавриловића.
Прилошке одредбе за место ― на Дунавском кеју, у рововима.
Прилошке одредбе за начин ― под директном ватром пољских оруђа са дунавске
стране.
Прилошка одредба за узрок ― под тешким ударцима.
Ђорђе Себ. Раш Дневник мајора Драгутина Гавриловића
54
ДОПУНЕ
ПРАВИ И НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ
1.* Сока — деони генитив, прави објекат.

Сендвиче — акузатив, прави објекат.
Мајци — датив, неправи објекат.
Ту књигу — акузатив, прави објекат.
О којој — локатив, неправи објекат.
Девојци — датив, неправи објекат.
Цвеће — акузатив, прави објекат.
2.* —Ја вас волим, Нађењка!

И загонетка остаје загонетка! Нађењка ћути, о нечему размишља...Ја је испраћам са
санкања кући, она успорава и чека да ли ћу јој рећи оне речи.“
Антон Павлович Чехов Шала
3.* „Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још како-тако,
али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е, лакше би било извући
натоварена кола из блата; лакше би било помаћи с места магаре кад се узјогуни и
одупре ногама; лакше би било изнети буре од сто литара из подрума но Трту извући
из постеље, ујутру. И није да неће, хоће он, па чак пружи једну ногу, па пружи другу,
али оно што је најтеже на њему то остане у постељи, па ни маћи. ”
4.* „Крадљивац и краставци

Пошао једанпут неки човек да краде краставце од баштована. Прикраде се
краставцима и помисли: „Однећу краставце и продаћу их, па ћу за те паре купити
кокошку. Кокошка ће да носи јаја, а ја ћу је насадити, па ће извести пилиће. Одгајићу
пилиће, продаћу их и купити крмачицу. Она ће ми опрасити прасиће. Прасиће ћу да
продам и да купим кобилу. Она ће ми ождребити ждребад. Одгајићу ждребад, па ћу
их продати, а онда ћу купити кућу и направити башту. Кад будем имао башту
посејаћу краставце и нећу дозволити да их краду — имаћу јаку стражу. Узећу чуваре
и поставићу их да чувају краставце. Тада ћу са стране да приђем и викнем:
—Хеј, ви, боље чувајте!
Ово он повика из свег гласа. Чувари га чуше, па истрчаше и избише га.“
Лав Толстој
5.* Субјекат: Јохан Гутенберг, преса, једна страна, Гутенберг, модерне штампарске
машине.
Апозиција: један немачки занатлија.
Прилошка одредба за време:1438. године, Године 1445, данас.
Предикати: је измислио, притиска, би се одштампала, је направио, омогућавају.
Објекти: прву штампарску пресу, лист хартије, прву штампану Библију на свету,
штампање милиона књига, њихову дистрибуцију.
Прилошка одредбе за место: на плочу са мастиљавим металним словима.
6.* „Јохан Гутенберг, један немачки занатлија, 1438. године је измислио

прву штампарску пресу. Преса притиска лист хартије на плочу са мастиљавим
металним словима, да би се одштампала једна страна. Године 1445. Гутенберг је
55
ЛИЧН
А направио прву штампану Библију на свету. Модерне штампарске машине данас
ЗАМН омогућавају штампање милиона књига и њихову дистрибуцију.“
ИЦА
7. ☼ „Кинези су за писање користили дрво, бамбус и животињске кости. Касније
су додадавали дугачке комаде свиле и хартије савијене у свитке .
Кинески калиграфи повлаче грациозне, непрекинуте потезе четкицом
направљеном од животињске длаке повезане свиленим концем. Она се налази у
шупљој цевчици од бамбуса.“
8. ☼ Именице: Ћирило, свештеник, хришћанство, народима, књиге,

глагољици, језик, угледу, писмо, глагољицу, писмо.
Придеви: Свети, словенским, црквене, старогрчког, старословенски, грчко,
унцијално, словенско.
Заменице: који, он, их.
Бројеви: прве, прво.
Глаголи: је проповедао, написао је, је превео, створио.
Предлози: међу, на, са, на, по, на.
Везници: и, који.
Прилози ― притом.
9. ☼ Атрибут: у долини Нила, папируса, ове биљке, спољашња зелена,
унутрашњих белих, танке, чекића, првог, други.
Прилошке одредбе: на плантажама у долини Нила, једна поред друге, преко
првог слоја, ударцима чекића, на сунцу, на листовима.
Објекат: од стабљике ове биљке, од унутрашњих белих влакана.
56

Zbirka Zadataka Iz SRPSKOG Jezika Za 5. Razred RESENJA

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Zadataka Iz SRPSKOG Jezika Za 5. Razred RESENJA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

РЕШЕЊА

1.☺ Именице: људи, раду, рука, њиве,

2. ☺ Описни: здрава, весела, разборита, вредна, најбоље,

3.* Именице: Клара, животу, светлост, ветрић, мирис, цвећа,

Јохана Шпири Хајди

4.* Ја ― 1. лице једнине, њега — 3. лице једнине, мушки род,

ОБЛИЦИ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ

1.☺ Дечаком, дечаку, дечаци, сата, сатом, сати.

2.☺ Дечаков, нечовечан, младост, лекар, пекар, татин, свестан, тркач.

3.☺ Писање, учење, гледање, пливање, сањање. Ово су глаголске именице.

5.☺ Игралиште, учионица, клизалиште, скијалиште, читаоница.

6.☺ Ред: редар, редни, редић, редован, ређати,

7. ☺ Крив ‒ кривда, кривац, кривина...

9.* Пут — путовање, путник, путар, путић, путовати,

суд — судити, судија, судница...

10.* Наставци за облик: граду, градом, града, градски, градња,

11.*Докторски („и“ је истовремено и наставак за облик речи), , докторка („а“ је

2.☺ Иванови кликери — субјекат,

5.* Џон Пиплфокс — субјекат,

6.☼ Мајка ми је уплела косу. Мајка — субјекат.

7.☼ Кућа ― субјекат, шкрипа ― субјекат, кола ― субјекат.

2.☺ Мог брата — атрибут, птица — атрибут, патака — атрибут.

4.* Купио сам јогурта и млека. — Купио сам јогурт и млеко.

5.* Треба да купим на пијаци парадајза, краставаца и купуса.

7.* „До већих дубина и влажнијих слојева ― прилошка одредба за место,

9.☼ Иван — номинатив, субјекат,

ладолежа — генитив, атрибут,

10. ☼ „Најраније претходнице наше азбуке су семитске азбуке које су

2.☺ Учитељици — неправи објекат у дативу,

4.* Дворишту — прилошка одредба за место, jој — неправи објекат,

6.* Из фрижидера — генитив, атрибут,

7.* Ивица и Марица — номинатив, субјекат, вршилац радње

8.* Иза дечака — прилошка одредба за место,

9.* Марко — номинатив, субјекат,

10.☼ Чудовиште — номинатив, субјекат,

11.☼ Леп дан — номинатив, субјекат,

1.☺ 1. Цару — датив, неправи објекат, га — акузатив, прави објекат,

3.* „Чим сунце прхне — номинатив, субјекат,

5.☺ Изашао је из куће на брзину. Причао нам је кроз плач.

6.* Добар ђак — номинатив, именски део предиката (именски предикатив)

7.* Милош — номинатив, субјекат,

стр'јелу — акузатив, прави објекат,

8.☼ Некакав човек — номинатив, субјекат,

9.* Село моје баке је веома лепо. — субјекат,

10. * „Јаку струју. ― прави објекат,

11. ☼ Здравствену књижицу — акузатив, прави објекат,

12.☼ Ка реци. — датив, прилошка одредба за место,

13.☼ Моја мајка ‒ номинатив, субјекат,

1.☺ —Томе! Томе! — орило се са улице.

2.☺ „ Не једанпут говорио је Јеленко својој снаси:

— Не могу, дешо — одговорила би му Миона уздахнувши.“

3.☺ „‚О, јетрво, госпођо краљице!

4.* — Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинско кљусе.

5.* „Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,

6.* „Гусле моје, овамоте, мало!

Зоро бела, сунце огрејано,

Ао свете, мио и премио,

7.*„Море, чу ли, Вукашине краљу!

Не мучи се и не харчи блага,

8.* „Да чујеш ли, Краљевићу Марко!

9.☼ „Механџија — обраћање,

1.☺ Са Ољом — прилошка одредба за друштво,

2.☺ Колима и аутобусом — прилошка одредба за средство,