SLUŽBA REČI U REČENICI

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje. Sastoji od rečeničnih
delova (članova), koji imaju odgovarajuću službu u rečenici.
Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.
Glavni rečenični članovi su:
☼ subjekat i
☼ predikat.
Zavisni rečenični članovi su:
☼ objekat,
☼ atribut,
☼ apozicija i
☼ priloške odredbe.
Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će još članove rečenica
imati. Neke rečenice imaju samo jednu reč koja vrši funkciju predikata.
Subjekat
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici
označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi
reči sa imenicom u nominativu.
Primer: Moj tata ima braon kosu
Predikat
Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje
označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice,
pridevi, prilozi i brojevi.
Primer: Prijatelji stalno dolaze kod nas.
Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom
se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa
jednom rečju ili sa skupom reči.
Primer: Marko je slomio prozor.
Atribut
Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica.
U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi,
zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.
Primer: Torba učitelja je crna.
Apozicija
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači
imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.
Primer: Ivo Andrić, naš nobelovac, rođen je u Travniku.
Priloške odredbe
Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok
vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u
nekom padežu s predlogom ili bez predloga.
Primer: Uradio sam to bez napora.
SUBJEKAT

Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni
predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice, zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa
imenicom u nominativu. Pored nominativa subjekat može da bude i u drugim padežima.
Subjekat može biti:
gramatički i
logički subjekat.
Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.
Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu nego u genitivu, dativu ili
akuzativu.

PREDIKAT

Predikat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju
radnju su glagoli. Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Predikat može biti:
glagolski i
imenski predikat.
Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u
licu, broju i rodu ako glagolskioblik razlikuje rod.
Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.
Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i BITI (budem,
budeš, bude, budemo, budete, budu).
Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi,
imenička ili pridevska sintagma.
Prema složenosti predikat se deli na:
prost i
složen predikat.
Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.
Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol
nema potpuno značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.

ATRIBUT

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica.
Atribut odgovara na pitanja: KAKAV? ČIJI? OD ČEGA?...
Službu atributa vrše:
pridevi,
imenice,
zamenice i
brojevi,
Imenice koje su u službi atributa obično stoje iza zamenice koju određuju i mogu se zameniti pridevom
sa istim značenjem.
Primeri imenica u službi atributa:
košulja na pruge ► prugasta košulja
ogrlica od zlata ► zlatna ogrlica
torba učenika ► učenikova torba
uže sa broda ► brodsko uže

APOZCIJA

Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica.
Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Apozicija je uvek u istom padežu
kao i imenica koju određuje.
Apozicija se u govoru odvaja pauzom, a u pisanju zarezima.

OBJEKAT

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši
radnja. Pripada grupi zavisnih rečeničnih članova.
Objekat može biti:
pravi i
nepravi.
Pravi (bliži) objekat je stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu. Upotrebljava se uz
prelazne glagole i radnja direktno prelazi na njega. Dobija se na pitanja: koga? šta? čega?
Nepravi (dalji) subjekat stoji u genitivu, dativu, akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu.
Upotrebljava se uz neprelazne i povratne glagole. Dobija se na pitanja: kome? čemu? kome? o čemu?
čime? čega? za čime?
U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom
reči. U jednoj rečenici mogu da budu i pravi i nepravi objekat.
Objekat nikada ne može biti u nominativu i vokativu.

PRILOŠKE ODREDBE

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina, uzrok ili cilj
vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju grupi zavisnih rečeničnih članova.
Priloške odredbe se dele na:
priloška odredba za vreme,
priloška odredba za mesto,
priloška odredba za način,
priloška odredba za količinu,
priloška odredba za uzrok,
priloška odredba za cilj,
priloška odredba za društvo.
U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.
Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kada?
Priloška odredba za mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: gde? kuda?
odakle? dokle?
Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kako?
Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se
na pitanje koliko?
Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja glagolske radnje i dobijaju se se na
pitanja zašto? zbog čega? radi čega?
Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje s
kim?
Primeri...
Subjekat
Marko je juče bio u Beogradu.
Moja najbolja drugarica je Ana.
Na prozoru vise bele zavese.
On stalno priča o odbojci.
Majci je drago što sam dobro.
Petica je najbolja ocena.
Predikat
Maja sluša rok muziku.
Olivera je moja učiteljica.
Pobedili smo Partizan.
Naoblačilo se i pada jaka kiša.
Oni su juče bili nestašni.
Izađi napolje i igraj se.
Objekat
Sonja čita knjigu.
Stalno razmišljam o izletu.
Baka je unuku ispričala priču
Pas juri mačku.
Aleksa je Ani poklonio cveće.
Mama ih je pohvalila.
Atribut
Pili smo vodu iz bunara.
Maja ima narukvicu od srebra.
Ona visoka devojčica peva.
Crveni telefon je opet zazvonio.
Uže sa broda se pokidalo.
Isprljao sam prugastu košulju.
Apozicija
Ana, moja drugarica, lepo igra.
Ivo, Markov drug, trenira fudbal.
Dobio sam loptu od Bože, mog dede.
Reks, Nedin pas, je bele boje.
Na Kopaoniku, našoj najvišoj planini,
danas nema snega.
Priloške odredbe
Marko je bio u Nišu.
Sutra ću kupiti skejt.
Moj bicikl se nalazi iza kuće.
Boske dobro igra odbojku.
Putovali smo juče šest sati.
Nisam bio u školi zbog bolesti.
REŠENJA VEŽBANJA 1

Vežbanja (vrsta reči, služba reči, padeži)

1. Sledeće imenice razvrstaj na vlastite, zajedničke, gradivne i zbirne: braća, Mira, doručak, sto,
puter, džem, kifle, vaza, cveće.

 vlastite: Mira
 zajedničke: doručak, sto, kifle, vaza
 gradivne: puter, džem
 zbirne: cveće, braća

2. Pre pet hiljada godina drevni Indijci su uzgajali šećrnu trsku.

Iz rečenice prepiši sledeće članove:

• prilošku odredbu: pre pet hiljada godina (priloška odredba za vreme – Kada su drevni
Indijci uzgajali šećernu trsku?)
• subjekat: drevni Indijci (Ko je uzgajao šećernu trsku?)
• predikat: su uzgajali (glagolski predikat – sastoji se samo od glagola uzgajati)
• objekat: šećernu trsku (pravi objekat – u akuzativu je – dobija se na pitanje Šta/koga su
drevni Indijci uzgajali?)

Odredi koja je priloška odredba u pitanju, kakav je predikat (imenski ili glagolski), kakav je
objekat (pravi ili nepravi)

3. Odredi vrstu podvučene reči, a zatim odredi padež: Svako radi svoj posao.
• Vrsta reči: svako – zamenica, nelična, opšta
• Padež: nominativ (ko, šta?)

4. Odredi vrstu podvučene reči, a zatim odredi padež: Niko nikome ne smeta.
• Vrsta reči: nikome – zamenica, nelična, odrična
• Padež: dativ (kome, čemu?)

5. U rečenici: Mama mi je napravila tortu od jagoda- objekat je (zaokruži tačan broj):

1. tortu od jagoda
2. mi
3. tortu
4. mi, tortu od jagoda

Tačan odgovor je pod 4 (mi – nepravi objekat, trotu od jagoda – pravi objekat)

6. Odredi funkciju/službu podvučenih reči u svakoj rečenici:

 Miloš je student. imenski predikat (sastoji se od pomoćnog glagola i imenice student)

 Mi smo gradili kuću tri meseca. pravi objekat (Koga/šta smo gradili tri meseca?)
 On radi bez prstanka. priloška odredba za način (Kako on radi?)
 Mama mi je napravila tortu za rođendan. nepravi objekat (Kome/čemu je mama napravila trotu
za rođendan?)
 Miloš, moj najbolji drug, trenira ragbi. apozicija (pokazuje nam bliže ko je subjekat, daje
detaljnije informacije o njemu)
 Pogledao me je izazivački. me – pravi objekat (Koga/šta je pogledao? Duži oblik je – mene)
izazivački – priloška odredba za način (Kako me je pogledao?)