Независне и зависне

предикатске реченице
 ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА
↓
Реченица која се састоји од једног предиката.
↓
Може се употребити на два начина:
↙ ↘
може преносити целовиту поруку може бити део сложене реченице, па има
(обавештење, питање, жељу, заповест, одређену службу, односно ближе одређује
молбу, зачуђеност и сл.). радњу или неки реченични члан.
↓ ↓
НЕЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА
↓ ↓
Може да стоји самостално јер преноси Не може да стоји самостално зато што је
целу поруку. само део сложене реченице.
↓ ↓
Миша ће доћи код мене. (нез.) Миша ће доћи код мене (нез.)
кад уради домаћи задатак. (зав.)
Погледајмо још једном ову сложену реченицу. Шта нам
казује зависна реченица?
Миша ће доћи код мене I кад уради домаћи задатак.
↓ ↓

независна предикатска реченица зависна предикатска реченица

. ↓ ↓
Може да стоји самостално јер нам казује Не може да стоји самостално јер нам не
целу мисао. Шта сазнајемо? Сазнајемо да казује целу мисао. Она нам само казује
ће Миша доћи код мене. КАДА ће Миша доћи код мене – кад уради
домаћи задатак. У оквиру сложене
реченице ова реченица има функцију
прилошке одредбе за време.

Да закључимо – у овом примеру имамо:

•једну комуникативну реченицу (почиње великим словом, завршава се тачком);
•две предикатске реченице (имамо два предиката: ће доћи, уради);
•ова реченица је по саставу сложена (састоји се од две просте предикатске
реченице);
• у овој сложеној реченици имамо једну независну и једну зависну предикатску
реченицу.
Погледајмо примере
1. Нез. 2. Нез. 3. Нез.
А) Макча уђе, I леже крај пећи I и заспа.
• Једна комуникативна реченица.
• По саставу: сложена → састоји се од три просте
предикатске реченице (предикати: уђе, леже, заспа).
• Све три просте предикатске реченице су независне – могу
да стоје самостално:
Мачка уђе. Леже крај пећи. И заспа.
• Овде имамо три комуникативне реченице.
• Свака комуникативна реченица се састоји од по једне
просте независне реченице.
ЗАПАМТИ! Сложена реченица која се састоји само од
независних предикатских реченица назива се
НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНА реченица.
независна + независна = независносложена
 1. Нез. 2. Зав.
Б) Зека је побегао иза куће I јер се уплашио.
• Једна комуникативна реченица.
• По саставу: сложена → састоји се од две просте
предикатске реченице (предикати: је побегао, се уплашио).
• Прва проста предикатска реченица је независна, а друга
зависна.
1. Зав. 2. Нез. 3. Нез.
В) Када дође лето, I носимо хаљине I и купамо се у реци.
• Једна комуникативна реченица.
• По саставу: сложена → састоји се од три просте предикатске
реченице (предикати: дође, носимо, купамо се).
• Прва проста предикатска реченица је зависна, а друга и
трећа независне.
ЗАПАМТИ! Сложена реченица која у свом саставу има бар једну
зависну реченицу назива се ЗАВИСНОСЛОЖЕНА реченица.
независна + зависна = зависносложена
 ЗАКЉУЧУЈЕМО!

• Када је комуникативна реченица проста

реченица, односно састављена од једне
предикатске реченица, та предикатска реченица
је увек независна реченица.
• Сложена реченица може бити састављена само
од независних реченица – независносложена
реченица или од зависних и независних
реченица – зависносложена реченица.
• Сложена реченица НЕ МОЖЕ бити састављена
само од зависних реченица. Односно, у сложеној
реченици мора постојати бар једна независна
реченица, док је број зависних реченица
неограничен.
 Запамти и ово!
• Зависне реченице су обележене помоћним речима –
везницима, речцама, заменицама и прилозима у
служби везника, на пример: јер, због, зато што, кад,
где, да, како, који, какав, колико итд.
• Ако је зависна реченица написана иза независне,
граница је испред везника. На пример:
Говори гласније I да те боље чујем.
• Када је зависна реченица написана на почетку, тј.
испред независне, одваја се запетом и граница је
после ње. На пример:
Када сам је угледао, I потпуно сам се збунио.