1

Palatalizacija

Palatalizacija se sastoji u promeni zadnjonepčanih suglasnika k, g, h i, kod

nekih imenica, suglasnika c i z u prednjonepčane suglasnike č, ž, š kada se
nađu ispred vokala e, i ili nepostojanog a. Ta glasovna promena se u srpskoj
filologiji ranije nazivala prva palatalizacija.
Palatalizacija se vrši:
1) u vokativu jednine ispred vokala e kada je nastavak za oblik:
– momak – momče,
– vodnik – vodniče,
– drug – druže,
– vrag – vraže,
– duh – duše,
– siromah – siromaše;
2) u glagolskim oblicima:
– ispeći – ispekoh – ispeke – ispeče,
– moći – mogoh – mogete – možete,
– reći – rekoh – rekohe – rekoše;
3) u tvorbi reči:
– junak – junačina,
– vuk – vučica,
– beg – bežati,
– drug – družina,
– prah – prašina,
– strah – strašljiv;
4) ispred nepostojanog a:
– dah – dahak – dašak,
– zrak – zrakak – zračak;
5) promena glasova c i z u č i ž takođe spada u palatalizaciju, a vrši se:
a) u vokativu jednine imenica koje se završavaju konsonantom c ili z:
– jarac – jarče,
– lovac – lovče,
– Mesec – Meseče,
 2

– knez – kneže,
– markiz – markiže,
– vitez – viteže;
b) u prisvojnim pridevima izvedenim od vlastitih ili zajedničkih imenica:
– carica – caričin,
– drugarica – drugaričin,
– Jovica – Jovičin,
– kraljica – kraljičin,
– lovac – lovčev,
– Ljubica – Ljubičin,
– Milica – Miličin,
– Sunce – Sunčev.

Odstupanje od palatalizacije
Ta glasovna promena se ne vrši kada reč gubi svoje značenje:
1) u oblicima imenica ispred nastavka -e: grade pruge (a ne grade pruže),
prate vojnike (a ne prate vojniče);
2) u tvorbi pojedinih prisvojnih prideva sa nastavkom -in: bakin (a ne
bačin), kolegin (a ne koležin), snahin (a ne snašin);
3) u tvorbi prisvojnih prideva od imenica koje se završavaju na -čica (da bi
se izbeglo udvajanje sloga či): devojčica – devojčicin (a ne devojčičin),
pevačica – pevačicin (a ne pevačičin), prodavačica – prodavačicin (a ne
prodavačičin), seljančica – seljančicin (a ne seljančičin);
4) kod prideva: dug – dugi, dugim, dugih, dugima; jak – jaki, jakim, jakih,
jakima;
5) ispred nastavka -ica: kocka – kockica, mačka – mačkica, tačka – tačkica.

Palatalizacija
Autor: Petar Jokić, nastavnik
Palatalizacija
Palatalizacija je glasovna promena po kojoj se zadnjonepčani suglasnici K, G i H menjaju u
prednjonepčane Č, Ž i Š ● ispred E u nastavku za novi oblik reči, i pred I u nastavku za novu
reč, kao i iza nepostojanog A. Primeri kad K, G i H ispred E u nastavku za novi oblik reči
 3

prelaze u Č, Ž i Š: ● nominativ ČOVEK, vokativ ČOVEČE; nominativ DRUG, vokativ DRUŽE

nominativ DUH vokativ, DUŠE. Primeri kad K, G i H ispred I u nastavku za novu reč prelaze u
Č, Ž i Š: JUNAK + INA = JUNAČINA DRUG + INA = DRUŽINA DUH + INA = DUŠINA
(augmentativ). Palatalizacija je i u slučajevima kad se zubni suglasnici Z i C nađu iza
nepostojećeg A i ispred E i I menjaju tako što Z pređe u Ž, a C u Č. Primeri: STARAC -
STARČE, ZEC - ZEČINA, KNEZ - KNEŽEVI VITEZ - VITEŽE.
Odstupanja od ove glasovne promene su:
Prisvojni pridev od vlastitih imenica koje se završavaju na KA i GA primeri su gde dolazi do
odstupanja od ove glasovne promene. Pravilno je jedino: Luka -Lukin, Nevenka - Nevenkin,
Draga - Dragin itd. Međutim, kad su u pitanju imenice koje imaju nastavak ICA, C prelazi u Č:
Milica - Miličin, Dragica - Dragičin itd.

Sibilarizacija
Ova glasovna promena dobila je ime po suglasnicima C, Z i S koji se u nauci o glasovima
nazivaju sibilanti. SIBILARIZACIJA je glasovna promena po kojoj zadnjonepčani suglasnici K,
G i H menjaju se u zubne C, Z i S ispred I u nastavku za novi oblik reči ili novu reč: Menjaju se
K u C, G u Z i H u S Primeri: JUNAK+I= JUNACI, IZLOG+I = IZLOZI, SIROMAH+I=
SIROMASI. SIBILARIZACIJA se vrši u dativu i lokativu jednine imenica ženskog roda čija se
osnova završava na K, G i H ● nominativ MAJKA, NOGA, SVRHA ● dativ i lokativ MAJCI,
NOZI, SVRSI; ● nominativ ĐAK/ ĐACI, IZLOG/ IZLOZI, MONAH/ MONASI; ● dativ i
lokativ množine: ĐACIMA, IZLOZIMA, MONASIMA; ● vokativ množine: ĐACI, IZLOZI,
MONASI; ● instrumental množine: ĐACIMA, IZLOZIMA, MONASIMA; ● u imperativu
nekih glagola: peći (infinitivna osnova pek+i = peci!), leći (inf. osn. leg+i = lezi!)... Ova
glasovna promena se ne vrši: ● u ličnim imenicama (Lenka/ Lenki, Olga/ Olgi, Fidrih/ Fidrihu);
● u nekim zajedničkim imenicama: voćka/ voćki, liga/ ligi, psiha/ psihi, kao i onim gde bi očito
došlo do zabune kad bi se izvršila sibilarizacija: deka - deki, a ne deci, seka - seki, a ne seci,
vladika - vladiki, a ne vladici itd.
 4

Palatalizacija
Palatalizacija je fonetska alternacija u kojoj se zadnjonepčani suglasnici k, g, h zamenjuju sa
prednjonepčanim (palatalnim) suglasnicima č, ž, š.
K:Č
1) Palatalizacija u deklinaciji
nominativ: vojnik, seljak, momak, vuk
vokativ: vojniče, seljače, momče, vuče
2) Palatalizacija u tvorbi reči
junak- junačina (augmentativ)
seljak- seljačina (pejorativ)
vuk- vučica (mocioni sufiks)
ruka- ručica (deminutiv)
3) Palatalizacija kod glagola
rekoh-reče
tekoh-teče
ispekoh-ispeče
C:Č
Promena glasa C u glas Č takođe spada u palatalizaciju. Najčešće se javlja u prisvojnim
pridevima od vlastitih imena.
Milica-Miličin
Stevica-Stevičin
Marica-Maričin
carica-caričin
kraljica-kraljičin
zec-zečiji
deca-dečiji
ptica-ptičiji
Odstupanja od palatalizacije
devojčica-devojčicin, a ne devojčičin
spremačica-spremačicin, a ne spremačičin
G:Ž
1) Palatalizacija u deklinaciji
nominativ: bog, vrag, beg
vokativ: bože, vraže, beže
2) Palatalizacija u tvorbi reči
noga-nožica
knjiga-knjižica, knjižurina
beg-bežati, bežanija
tuga-tužan, tužiti
Z:Ž
nominativ: knez, markiz
vokativ: kneže, markiže
 5

H:Š
1) Palatalizacija u deklinaciji
nominativ: duh
vokativ: duše
2) Palatalizacija u tvorbi reči
prah-prašina, prašak
smeh-smešak, smešan
3) Palatalizacija kod glagola
rekoh-rekoše
Палатализација у новоштокавским дијалектима
Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Уколико сте тражили чланак о палатализацији у општем смислу, погледајте чланак Палатализација
у лингвистици.
Палатализација (лат. palatum, непце) је језичка појава у српском језику где се
задњонепчани сугласници К, Г и Х мењају у предњенепчане сугласнике Ч, Ж и Ш, када се
нађу испред меких самогласника Е и И и непостојано А. Раније се у српској филологији
ова појава називала прва палатализација.
Ситуације које илуструју палатализацију су:
 испред е у вокативу једнине мушког рода:
o к > ч – радник > радниче!
o г > ж – враг > враже!
o х > ш – дух > душе!
 испред е у презенту глагола чија се основа завршава на К, Г или Х:
o к > ч – реке теку > река тече
o г > ж – ја могу > ти можеш
 у облицима множине именица око и ухо:
o к > ч – око > очи
o х > ш – ухо > уши
 треће лице множине презента и глаголски прилог садашњи:
o к > ч – гукати > гучу, гучући
o г > ж – стругати > стружу, стружући
o х > ш – махати > машу, машући
 у аористу неких глагола:
o к > ч – рекох > рече
o г > ж – дигох > диже
o х > ш – казах > казаше
 при градњи деминутива:
o к > ч – момак > момчић
o г > ж – круг > кружић
o х > ш – дах > дашак
 у творбама речи:
 6

o к > ч – мрак > мрачан

o г > ж – дуг > дужина
o х > ш – страх > страшљив
 код трпних глаголских придева:
o к > ч – вук-ен > вучен
o г > ж – траг-ен > тражен
 у неким случајевима код именица које се завршавају на З или Ц, где З прелази у Ж и Ц
прелази у Ч: кнез > кнеже, витез > витеже, ловац - ловче - ловчев, птица - птичица -
птичурина, улица > уличица

Изузеци
 код придева и заменица: дуг, дуги, дугим, дугих, дугима, јак, јаки, јаким, јаких, јакима
 у облицима именица испред наставка -е: војнике, слуге
 у творби придева са наставком -ин: бакин (од бака), снахин (од снаха)
 испред наставка -ица: коцка-коцкица, тачка-тачкица
Palatalizacija, sibilarizacija i jotovanje u srpskom jeziku
0
By slexty on Novembar 30, 2014 Književnost
Gramatika srpskog jezika razlikuje mnoge glasovne promene u srpskom jeziku. Njihova
definicija glasi: Glasovne promene ili alternacije predstavljaju niz promena glasova koje se
dešavaju u mnogim jezicima.
Glasovne promene, onako kako ih vidi gramatika mogu biti recimo gubljenje, sažimanje ili
pojavljivanje glasova. Ono što se javlja kao rezultat ovih promena jeste pojavljivanje nekog
drugog glasa i to na mestima gde bi se logično očekivalo pojavljivanje nekih drugih glasova.
Često se pojavljuje zbunjivanje među školarcima, a naročito kada se glasovne promene odigrvaju
u vlastitim imenima ili u imenima gradova. Zato ćemo se potruditi da pokušamo da razjasnimo
ove nedoumice.
Glasovne promene su grubo podeljene na samoglasničke i suglasničke. Palatalizacija,
sibilarizacija i jotovanje u srpskom jeziku, pored ostalih spadaju u suglasničke promene.

Palatalizacija u srpskom jeziku

Definicija
Glasovnu promenu poznatu kao palatalizacija u srpskom jeziku gramatika definiše kao glasovnu
promenu u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G, H prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž, Š i
to ispred samoglasnika A, E, I.
Palatalizacija u srpskom jeziku se javlja u sledećim slučajevima: u deklinaciji ( kod imenica
muškog roda u vokativu jednine, ukoliko se imenica završava na K, G ili H ), u tvorbi reči (
ukoliko se tvorbena osnova završava na K, G ili H ) i kod glagola ( ukoliko se tvorbena osnova
glagola završava na K, G ili H ). Naravno, ovo je samo uopšteno, jer se palatalizacija u srpskom
jeziku pojavljuje i u mnogim drugim slučajevima.
Gramatika srpskog jezika smatra palatalizacijom i promenu suglasnika C i Z u suglasnike Č i Ž.
Kao i svaka druga glasovna promena, tako i palatalizacija u srpskom jeziku ima izuzetke- Izuzeti
od ove glasovne promene su prisvojni pridevi koji nastaju od ličnih imena, a ukoliko se
završavaju na – KA ili – GA ( Lenka – Lenkin, Senka – Senkin, Marika – Marikin, Olga – Olgin
 7

) i kod onih reči koje bi sprovođenjem palatalizacije potpuno izgubile primarni smisao ( zeka –
zekin, deka – dekin, baka – bakin, sluga – služin, pega – pegica, dug – dugi, kocka – kockica ).
U vlastitim imenima, koja se završavaju na – ICA vrlo je važno da znate da se prilikom građenja
prisvojnih prideva javlja palatalizacija u srpskom jeziku, pa je tako: Ljubica – Ljubičin, Novica –
Novičin, Olgica – Olgičin, Dušica – Dušičin, Tomica – Tomičin.
Primeri
Primeri za ovu glasovnu promenu su brojni, pa ćemo ih podeliti prema najčešćem pojavljivanju:
1. Vokativ
 mraz – mraže
 drug – druže
 vuk – vuče
 beg – beže
 radnik – radniče
2. Izvedenice
 muka – mučenik
 prah – prašak
 sneg – snežina
 noga – nožica
 krug – kružić
3. Prezent glagola
 tući – tučem – tuku
 seći – sečem – seku
 izvući – izvučem – izvuku
 obući – obučem – obuku
 peći – pečem – peku

Sibilarizacija u srpskom jeziku

Definicija
Definicija ove glasovne promene u srpskom jeziku koju daje gramatika glasi: Sibilarizacija je
glasovna promena ili aliteracija zadnjonepčanih suglasnika K, G, H u zubne suglasnike C, Z, S,
ukoliko se nađu ispred vokala E i I.
Sibilarizacija u srpkom jeziku se najčešće javlja u tri slučaja i to: u nominativu množine imenica
muškog roda, u dativu i lokativu imenica ženskog roda i u imperativu glagola.
Vrlo često se sibilarizacija u rečima pojavljuje u kombinaciji sa drugim glasovnim promenama.
Kao i svaka glasovna promena, tako i sibilarizacija u srpskom jeziku ima izuzetke i to: kod
pojedinih ličnih imena u dativu i lokativu ( Ivanka – Ivanki, Boka – Boki, Olga – Olgi, Užičanka
– Užičanki, Japanka – Japanki, bibiotekarka – bibliotekarki, Bosanka – Bosanki, Beograđanka –
Beograđanki ), kod reči koje se završavaju na – ČKA, – ĆKA i – CKA ( mačka – mački, kocka –
kocki, zvrčka – zvrčki, mućka – mućki, praćka – praćki, tačka – tački, zvečka – zvečki ), kod reči
koje se završavaju na – NKA, – SKA ili – TKA ( freska – freski, lutka – lutki, tetka – tetki, četka
– četki, maska – maski, zagonetka – zagonetki, crnka – crni, patka – patki ), kod reči kod kojih bi
se ovom glasovnom promenom izgubio njihov smisao ( seka – seki, zeka – zeki, kuka – kuki,
liga – ligi, meštanka – meštanki, baštovanka – baštovanki , frizerka – frizerka, pega – pegi ) i
kada je u rečima prisutna suglasnička grupa – ZG i – SH ( Pasha – Pashi, mazga – mazgi, tezga –
tezgi ).
 8

Ono što treba imati na umu, jeste da gramatika dozvoljava ovu glasovnu promenu u određenim
slučajevima ( daska – daski – dasci, Požega – Požegi – Požezi, kćerka – kćerki – kćerci, vojska –
vojski – vojsci… ).
Primeri
Kao i za palatalizaciju, tako su i primeri za sibilarizaciju brojni, pa ćemo i njih podeliti po
učestalosti javljanja:
1. Množina imenica muškog roda
 korak – koraci
 ulog – ulozi
 jastog – jastozi
 putnik – putnici
 đak – đaci
2. Dativ imenica ženskog roda
 oznaka – oznaci
 ruka – ruci
 knjiga – knjizi
 devojka – devojci
 olovka – olovci
3. Imperativ glagola
 tući – tuci
 izvući – izvuci
 podvući – podvuci
 obući – obuci
 seći – seci

Jotovanje u srpskom jeziku

Definicija
Još jedna glasovna promena, jotovanje često izaziva zbunjenost kod školaraca. Ali, kada budete
naučili koja je definicija jotovanja i vidite koji su primeri, verujem da će vam biti mnogo jasnije.
Pa tako, gramatika veli da je jotovanje glasovna promena u kojoj se sonant J spaja sa
nenepčanim suglasnicima, prelazeći u prednjonepčane suglasnika. Verujem da vam tek sada
ništa nije jasno, pa da raščlanimo malo i ovu definiciju koju daje gramatika.
Nenepčani ili nepalatalni suglasnici su: C, D, G, H, K, L, N, S, T, Z. Pa kada se oni u nekoj reči
nađu ispred sonanta J, oni prelaze u: Č, Đ, Ž, Š, Lj, Nj i Ć.
Jotovanje u srpskom jeziku se najčešće javlja u sledećim slučajevima i to: kod komparacije
prideva, kod prezenta pojedinih glagola, kod trpnog prideva pojedinih glagola, kod instrumentala
jednine imenica ženskog roda, a kada se one završavaju na suglasnik i kod izvedenica. Vrlo je
važno da vodite računa o završetku prezentske osnove, kako se ne biste zbunili.
Vrlo je važno da obratite pažnju na određene reči u kojima se često greši, poput: strog – stroži (
ne strožiji ), visok – viši, tesan – tešnji, besan – bešnji.
Primeri
I za jotovanje u srpskom jeziku, zarad lakšeg snalaženja dajemo vam odvojene primere:
1. Komparacija prideva
 debeo – deblji
 9

 suv – suvlji
 beo – belji
 sladak – slađi
 drag – draži
2. Prezent glagola
 vikati – vičem
 mahati – mašem
 pisati – pišem
 plakati – plačem
 klicati – kličem
3. Trpni pridev
 hraniti – hranjen
 lomiti – lomljen
 graditi – građen
 nositi – nošen
 roditi – rođen
4. Instruental
 misao – mišlju
 so – solju
 mladost – mladošću
 mast – mašću
 radost – radošću
5. Izvedenice
 grozd – grožđe
 zdrav – zdravlje
 pevati – pevanje
 ostrvo – ostrvlje
 crtati – crtanje
Glasovne promene
PALATALIZACIJA SIBILARIZACIJA
Palatalizacija je jedna od glasovnih promena u srpskom Sibilarizacija je još jedna u nizu glasovnih promena i
jeziku koja podrazumeva promenu zadnjonepčanih ona se zasniva na prelasku zadnjonepčanih
suglasnika K, G i H u prednjonepčane suglasnike Č, suglasnika K, G i H u zubne suglasnike C, Z, S u
Ž i Š ako se nađu ispred samoglasnika E, I ili A. slučaju da se nađu pred samoglasnicima E i I.
Palatalizacija se javlja: Kada sibilarizacija stupa na snagu?
o u vokativu jednine imenica muškog roda koje se završavaju
o kod množine imenica muškog roda:
na K, G, H: radnik – radnici siromah – siromasi jastog –
vuk – vuče ; radnik – radniče ; Predrag – Predraže jastozi
o kod građenja reči čija se tvorbena osnova završava na K, G, seljak –seljaci orah – orasi
H: o kod imperativa:
strah – strašan ; prah – prašina ; muka – mučiti vući – vuci leći – lezi pomagati – pomozi
o kod prezenta glagola čija se tvorbena osnova završava na K, obući – obuci peći – peci
G, H:
o kod lokativa i dativa imenica ženskog roda:
tući – tučem – tuku ; peći – peku ; obući – obučem –obuku
supruga – supruzi
A pošto je srpska gramatika puna izuzetaka, ne treba da
čudi što ih nalazimo i ovde. Tako, palatalizacija se neće devojka – devojci
 10

izvršiti u sledećim slučajevima: muka – muci

o kod prisvojnih prideva koji su nastali od ličnih imena sa šaka – šaci
završetkom –ga ili –ka: Međutim, sibilarizacija se neće izvršiti u sledećim
Senka – Senkin ; Petka – Petkin ; Gaga – Gagin slučajevima:
o o kod ličnih imena u dativu i lokativu
postoje reči koje bi, ako bi se izvršila palatalizacija, potpuno
izgubile svoj smisao, zbog čega u ovakvim slučajevima Užičanka – Užičanki
nema palatalizacije:
Slovenka – Slovenki
baka – bakin ; dug – dugi ; kocka – kockica
Desanka – Desanki
JOTOVANJE Japanka – Japanki
Jotovanje je glasovna promena u srpskom jeziku u kojoj se Stanka – Stanki
sonant J veže sa suglasnicima ispred sebe, a koji nisu o kod reči koje se završavaju sa -ČKA, -ĆKA, -CKA
prednjonepčani, već Z, S, D, T, N, L, K G, H, a rezulat tačka – tački mačka – mački kocka – kocki
vezivanja su prednjonepčani suglasnici Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ,
voćka – voćki zvečka – zvečki
Č.
o kod reči koje se završavaju na –NKA, -TKA I –SKA
Međutim, u slučaju da se sonant J nađe ispred usnenih
suglasnika B, P, V, M, on se sa njima neće stopiti, već preći crnka – crnki pripovetka – pripovetki lutka – lutki
u samoglasnik LJ, iz čega se dobijaju suglasničke motka –motki maska – maski
grupe BLJ, PLJ, MLJ i VLJ. o kada se javi suglasnička grupa ZG ili SH
Jotovanje se javlja u prezentu pojedinih glagola kao što su mazga – mazgi tezga – tezgi
klicati – klic + jem – kličem
mahati – mah + jem – mašem
pisati – pis + jem – pišem
ali i kod komparativa prideva
crn + ji – crnji
uzak + ji – uži
tvrd + ji – tvrđi
Jotovanje će se izvršiti i pri izvođenju nekih reči poput
cvet + je – cveće
grm + je – grmlje
žbun + je – žbunje
u instrumentalu jednine imenica ženskog roda koje se
završavaju suglasnikom
mladost + ju – mladošću
mast + ju – mašću
so + ju – solju
ali i kod trpnog prideva nekih glagola
platiti – plaćen
voleti – voljen
kositi – košen
Postoji nekoliko prideva čiji je komparativ nepravilan i u
kojima je izvršeno jotovanje, a većina prilikom građenja
njihovog oblika često pravi grešku:
kaže se STROŽI, a ne STROŽIJI
kaže se VIŠI, a ne VIŠLJI
kaže se BEŠNJI, a ne BESNIJI
kaže se TEŠNJI, a ne TEŠNIJI

Palatalizacija
Charolija November 19, 2016 Palatalizacija2016-11-19T17:28:01+01:00 Glasovne promene No Comment
 11

Na mestu zadnjonepčanih suglasnika k, g i h nalaze se u promeni i građenju nekih reči

prednjonepčani suglasnici č, ž i š. To se dešava ispred vokala i i e. Navedena glasovna promena
naziva se palatalizacija.
Njeni rezultati jasno se vide u vokativu jednine:
pesnik – pesniče,
drug – druže,
duh – duše.
Nominativ množine imenica oko i uho takođe potvrđuje palatalizaciju:
oko – oči,
uho – uši.
Rezultati palatalizacije uočavaju se i u glagolskim oblicima:
pekoh – pečem,
vukoh – vučem,
sekoh – sečem.
Palatalizaciju prepoznajemo i u građenju novih reči dodavanjem nastavaka (sufiksa):
vuk + ica > vučica,
(ruka) – ruk + ica > ručica,
(majka) – majk + in > majčin,
(noga) – nog + ica > nožica,
kovčeg + ić > kovčežić,
drug + ina > družina,
tuga – rastužiti,
dug – dužiti,
prah – prašiti,
prah – prašina,
tih – tišina.
Osim ispred samoglasnika (vokala) i i e, rezultati palatalizacije su vidljivi i ispred nepostojanog
a:
zrak + ak > zračak – zračka (genitiv), zračku (dativ);
mrak + an > mračan – mračna (ž. rod), mračno (s. rod);
dug + an > dužan – dužna (ž. rod), dužno (s. rod);
dah + ak > dašak – daška (genitiv), dašku (dativ).
Tamo gde se na mestu glasova c i z nalaze suglasnici č i ž, takođe se uočavaju rezultati
palatalizacije:
mesec – meseče, mesečev, mesečina,
stric – striče, stričev, stričevina,
zec – zečić, zečetina,
klicati – kličem,
micati – mičem,
knez – kneže, knežev, kneževina,
vitez – viteže, vitežev.
TIPIČNA GREŠKA!
 12

Palatalizacija je izvršena i u muškim i ženskim vlastitim imenima koja se završavaju na –ica:

Novica – Novičin,
Dragica – Dragičin.
Isto važi i za zajedničke imenice:
kraljica – kraljičin,
carica – caričin,
kuvarica – kuvaričin.
U govoru se, međutim, često čuju nepravilni oblici bez palatalizacije:
Novicin, Dragicin, kraljicin i sl.
S druge strane, palatalizacija nije izvršena u prisvojnim pridevima dobijenim od vlastitih imena
koja se završavaju na –ka:
Branka – Brankin,
Anka – Ankin,
Jovanka – Jovankin.