~1~

http://www.lexilogos.com/keyboard/chinese_pinyin.htm - za kucanje pinyin-a

Padei su razliiti oblici jedne promenjive rei. U srpskom jeziku ima sedam padea
u jednini i mnoini. Promena rei kroz padee zove se deklinacija.
Padei u srpskom jeziku su:

nominativ,
genitiv,
dativ,
akuzativ,
vokativ,
instrumental i
lokativ.

Nominativ
Nominativ je nezavisan pade koji u reenici moe da stoji samostalno. Dobija se na
pitanja: ko? ta?. U reenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija,
imenini deo predikata i priloka odredba za nain sa veznicima kao i nego.
Nominativ uvek stoji bez predloga.

Marko je doao svojoj kui.

Drvena kapija je otvorena.
On je bio uitelj u naoj koli.
Zovem se Bond, Dejms Bond.
Odjeknulo je kao bomba.
Miin tata je dobar kao hleb.

Genitiv
Genitiv je zavisan pade koji oznaava pripadnost, deo neega i poreklo. Dobija se na
pitanja:

(od) koga? (od) ega? iji? Upotrebljava se sa predlozima i

~2~
bez njih. U reenici u genitiv je atribut, objekt, imenini deo predikata, priloke
odredbe (mero, vreme, nain, uzrok, cilj) i logiki subjekat.
Osnovna znaenja genitiva su:
posesivni ili prisvojni genitiv (oznaava ije je neto, kome pripada).
partitativni ili deoni genitiv (deo ili koliina neega sa prilozima: malo, mnogo,
dosta, neto...)
ablativni genitiv (oznaava poreklo neega, odakle je neto poteklo)
Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, vie,
povie, nie, pre, uoi, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod,
kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, du, uzdu, irom, preko, bez,
osim, umest, pomou, posredstvom, izmeu, protiv, nasuprot, usprkos, unato, zbog,
usled, radi, povodom...

Iz kue su izale dve ene.

Lopta je pala pored linije.
Nisam bio u koli zbog bolesti.
Maja peva od sree.
Svakog dana idem u grad.
Otac mog druga je advokat.
Popila sam olju mleka.
Mi se sakrio u korenu hrasta.
U dvoritu kole nije bilo aka.
Bilo me je strah u umi.

~3~

Dativ
Dativ je zavisan pade koji znai pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na
pitanja: kome? emu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih
(namena, pripadnost) U reenici dativ je objekat, atribut, priloka odreba za mesto i
logiki subjekat.
Predlozi za dativ: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Moja sestra sutra ide frizeru.

Kupio sam mami okoladu.
Dajte mi malo eera.
Jue sam ti dao pismo.
Marku je sestra bolesna.
Petar je poao prema koli.
Ja sam krenuo ka svojoj kui.
Slina je zvezdama na nebu.
Okenuo se Ani i osmehnuo se.
Uzeo joj je obe knjige.

Akuzativ
Akuzativ je zavisan pade kojim se oznaava objekt radnje, pravac kretanja i mesto.
Dobija se na pitanja: koga? ta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac,
mesto) i bez njih (objekat, vreme). U reenici akuzativ je objekat, priloka odredba
(mesto, vreme, nain, uzrok) i logiki subjekat.
Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, meu, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Kupio sam mali skejt.

~4~

Svako jutro ustajem rano.

Proitao sam celu knjigu.
Popeli su se uz planinu.
Moj roendan je u sredu.
Ispriao je priu kroz suze.
Sreo sam naeg uitelja jue.
Kua je liila na dvorac.
Oi su mi osetljive na svetlost.
Uz ovo jelo ne treba mi salata.

Vokativ
Vokativ je nezavisan pade koji slui za dozivanje, obraanje, skretanje panje. Pri
pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga. (Hej)

Ana, hoemo li u grad?

Pravi si heroj, drue!
Hej, Ivane, doi brzo!
Dobar dan, nastavnie.
Uroe, skolni noge sa stola.
Nemoj, sine, trati tako brzo.

Instrumental

~5~
Instrumental je zavisan pade koji kazuje drutvo i orue ili sredstvo za rad. Dobija
se na pitanja: s kime? ime? Upotrebljava se se sa predlozima (drutvo) i
bez predloga (orue, sredstvo).
Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, meu, za

Putovali smo vozom.

Idem sa prijateljima u bioskop.
Subotom uvek imam trening.
Hodala je brzim koracima.
Moj tata se bavi trgovinom.
Lopta je pod stolom.
Bio je u Americi godinama.
Otila je sa osmehom za njim.

Lokativ
Lokativ je zavisan pade koji oznaava mesto na kome se neto nalazi i objekat o
kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? ime? o kome? o emu? na
kome? na emu? po kome? po emu? u kome? u emu. Uvek se upotrebljava sa
predlozima.
Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u

Knjiga iz istorije lei na stolu.

Deca se igraju u dvoritu.
Pokazao mi je dokaze o krai.
Prepoznao sam ga po koraku.

~6~

Farmacija je pri medicini.

Avion je nestao je u oblaku.

Srpski jezik gramatika

(http://www.charolija.com/svasta-nesto/srpski-jezik-gramatika/)

Idemo nekim ustaljenim redom:

- Vrste rei
- Reenice
- Tvorba rei
- Sluba rei u reenici i
- Padei.
Vrste rei
Za poetak emo se podsetiti kakve sve vrste rei postoje. Re je skup glasova ili
samo jedan glas koji ima neko znaenje. Reima saoptavamo svoje misli, oseanja i
obavetenja.
Neke rei u naem jeziku se menjaju, a neke ne.
Rei koje menjaju svoj oblik nazivamo promenjive rei.
Rei koje uvek ostaju u istom obliku su nepromenjive rei.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta rei, pet promenjivih i pet nepromenjivih.
Promenjive vrste rei su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenjive vrste rei su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rece.
Imenice
Imenice su promenjive vrste rei koje oznaavaju bia, objekte, materiju, kao i
apstraktne pojave. Gramatike kategorije imenice su rod, broj i pade. U reenici
imenice su samostalne rei, a mogu da vre sve slube rei (subjekat, imenski deo
predikata, objekat, atribut i priloke odredbe.)
Imenice se dele po rodu na imenice:
- mukog (taj) (tata, sin, ma, no, ma, majmun, kamen, smeh, Petar, Kraljevo)
- enskog (ta) (majka, erka, sveska, kia, srea, Dragica, Srbija)

~7~
- i srednjeg roda (to) (dete, pile, ime, pero, more, selo, veslo)
Imenice se po broju dele na:
- jedninu i (kua, kola, olovka, sestra, lav)
- mnoinu (kue, kole, olovke, sestre, lavovi)
Postoje i imenice koje imaju samo mnoinu: farmerke, kola, plua, prsa)
Po znaenju imenice se dele na:
- vlastite (imena bia, draava, gradova, reka, planina, morai piu se velikim
slovom)(Jelena, Marko, panija, Go, Jadransko more, erdap)
- zajednike (imena bia, pojava i predmeta sa zajednikim osobinama, piu se malim
slovom)(brod, kola, klupa, sestra, brat, pismo, reka, more, mi, papagaj, slon,
konj, kia, sneg, ulica, semafor, ovek, ivotinja)
- zbirne (imena vie predmeta ili bia skupa u neogranienom broju, zbiru)(lie,
perje, deca, braa, gospoda, kamenje, prstenje, telad, prasad, uad, ebad, momad,
unuad, stanovnitvo, seljatvo)
- gradivne (imena pojmova koji oznaavanju neku materiju ili grau)(brano,
gvoe, ugalj, sneg, mraz, voda, vino, mleko, so, mast, benzin)
- apstraktne (imenuju ono to se ne moe opipati, neto to se zamilja)(misao,
lepota, ljubav)
- glagolske (oznaavaju neku radnju, stanje ili zbivanje) (uenje, plivanje, vonja,
seoba, pisanje)
- brojne (nastaju od projeva pomou sufiksa)(milione, prvai, petak)
Zamenice
Zamenice su promenljive vrste rei odnose se na lica, stvari, osobine, odnosno
zamenjuju imenice ili prideve i po tome se dele na imenine i pridevske.
Imenike zamenice
zamenjuju imenice i dele se na line i neline. U reenici su samostalne, a vre
slubu subjekta ili objekta.

~8~
Line imenike zamenice imaju rod (muki, enski i srednji) i broj(jednina i
bnoina). Kada se menjaju po padeima line zamenice mogu imati due ili krae
naglaene oblike.
Jednina:
1. ja
2. ti
3. on (muki rod), ona (enski rod), ono (srednji rod)
Mnoina:
1. mi
2. vi
3. oni (muki rod), one (enski rod), ona (srednji rod)
Lina povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeima. Ne
upotrebljava se u slubi subjekta i nema nominativ. Kada uz glagol stoji re SE
(igrati se, smejati se) SE nije lina povratna zamenica.
Nom. Gen. sebe
Dat. sebi
Aku. sebe/se
Vok. Ins. sobom
Lok. sebi
Neline zamenice imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba
broja i ne razlikuju lica.
Dele se na:
- upitne (ko, ta)
- neodreene (neko, neto)

~9~
- odrine (niko, nita)
- opte (svako, svata)
Pridevske zamenice
zamenjuju prideve. U reenici su nesamostalne rei i imaju funkciju atributa ili dela
imenskog predikata. Kao i pridevi, slau se sa imenicom u rodu, broju i padeu.
Dele se na:
- Prisvojne (posesivne) oznaavaju pripadanje bia i predmeta pojedinim licima.
Jednina:
1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja;
3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova
Mnoina:
1. lice: na, naa, nae; nai, nae, naa;
2. lice: va, vaa, vae; vai, vae, vaa;
3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova
Povratne prisvojne zamenice oznaavaju da objekat pripada subjektu:
jednina: svoj, svoja, svoje;
mnoina: svoji, svoje, svoja.
- Pokazne upuuju na bia i predmete i njihove osobine.
1. lice:
za bia i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
za veliinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;

~ 10 ~
2. lice:
za bia i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
za veliinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;
3. lice:
za bia i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
za veliinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;
- Upitno odnosne zamenice imaju iste oblike, ali razliita znaenja u reenici.
Upitne zamenice se koriste u upitnim reenicama, a odnosne se odnose na neku drugu
re u reenici. (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, iji, ija, ije)
- Neodreene ukazuju na nepoznatu linost ili premdet, nepoznate osobine imenice
uz koju stoje. (nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, neiji, neije,
neija)
- Odrine odriu da se nekog ili neeg tie ono to se iznosi u reenici. (nikoji,
nikoja, nikoje, niiji, niija, niije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika,
nikoliko)
- Opte zamenice upuuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori.
(svakakav, svakakva, svakakvo, svaiji, svaija, svaije, ma iji, bilo iji, koji god).
Pridevi
Pridevi su promenljive vrste rei koji oznaavaju osobinu pojma oznaenog
imenicom uz koju stoje. Oni se slau sa imenicom uz koju stoje po rodu, broju i
padeu. U reenici nisu samostalne rei i imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
Dele se na:
- Opisne, koji oznaavaju osobine imenica uz koje stoje. (lep, star, mlad, ruan,
srean, mraan, glup)
- Prisvojne, koji oznaavaju pripadanje imenice uz koju stoje nekome. (gradski,
kuni, srpski, Petrov, Sarin, lekarski, babin, mamin, sestrin)

~ 11 ~
- Gradivne, koji oznaavaju od ega je nainjena imenica uz koju stoje. (bakarni,
slan, krvav, drven, peani, plinski, medeni)
- Vremenske, koji oznaavaju imenicu po vremenu. (meseni, letnji, zimski, tadanji,
noni, dnevni)
- Mesne, koji oznaavaju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje. (prednji,
zadnji, gornji, donji, juni).
Pridevski vid je gramatika kategorija koju imaju samo pridevi. Postoje dva
pridevska vida:
- Neodreeni pridevski vid (lep ovek). (Neki lep ovek je doao.)
Odreeni
. (Ovaj lepi ovek je doao.)

pridevski

vid

(lepi

ovek)

Komparacija (poreenje) prideva

Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju oznaava naziva se komparacija ili
poreenje prideva. Postoje dva stepena poreenja. Porede se samo opisni pridevi.
- Pozitiv je osnovni oblik prideva. (srean, debeo, tanak, tih)
- Komparativ je prvi stepen poreenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka -ji,
-lji, nji, -i na pozitiv. (sreniji, deblji, tanji, tii)
- Superlativ je drugi stepen poreenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka najispred
komparativa.
(najsreniji, najdeblji, najtanji, najtii).
Nepravilna komparacija:
dobar bolji najbolji
zao gori najgori
mali manji najmanji
velik vei najvei
brz bri najbri
Glagoli

~ 12 ~
Glagoli su rei koje kazuju radnju (itati, kopati, pevati), stanje (osediti, pocrveneti,
venuti) ili zbivanje (naoblaiti se, sevati, grmeti). To su nesamostalne, promenljive
vrste rei. U reenici vre slubu predikata, a glagolski prilozi sadanji i proli vre
slubu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija.
Zavisno od svrenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na:
- svrene (oznaavaju zavrenu radnju)(doi, nauiti, ustati, pojesti, rei)
- nesvrene (oznaavaju radnju koja ko traje)(dolaziti, uiti, ustajati, jesti,
govoriti)
Glagoli radnje (trati, pevati, igrati)
Glagoli stanja (misliti, voleti, eleti)
Glagoli zbivanja (duvati, sevati, svitati) Zavisno od prelaznosti radnje na objekat
glagoli se dele na: - prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga)
(kuvati, bacati, sanjati) - neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu
bez predloga)(leati, ustati, misliti)Glagoli koji uz sebe imaju re SE, nazivaju
se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli.
(eljati se, smejati se, umivati se).
Glagolski oblici
U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na:
- Line (9)
- Neline (5)
Nelini glagolski oblici su:
- infinitiv (osnovni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja, a ne
kazuje se nita o vremenu vrenja radnje, rodu i broju)(hteti, trati, govoriti, ii,
sei)
- radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graenje drugih glagolskih
oblika i govori da je radnja, stanje ili zbivanje izvreno i da su subjekti bili aktivni)
- trpni glagolski pridev(oznaava da se na nekome ili neemu vrila ili izvrila
neka radnja, tj. da neko trpi vrenje radnje.1. nacrtan, nacrtana, nacrtano, nacrtani,
nacrtane, nacrtana,2. sruen, sruena, srueno, srueni, sruene, sruena,3. zabrinut,
zabrinuta, zabrinuto, zabrinuti, zabrinute, zabrinuta,

~ 13 ~
- glagolski prilog proli oznaava radnju koja se deava u prolosti i to pre neke
druge radnje. (krenu-vi, mahnu-vi, vide-vi, tres-avi,..)
- glagolski prilog sadanji oznaava radnju koja se vri istovremeno ili paralelno sa
radnjom koju odreuje(crtajui, nosei, idui)

Lini glagolski oblici su:

- Prezent sadanje vreme obeleava radnju koja se vri:
- u isto vreme kada se govori o njoj: Trim na stadionu.
- stalno, sve vreme, tj. prezent koji se koristi stalno, sve vreme: Ibar protie kroz
Kraljevo.
- Perfekat prolo vreme glagolski oblik za izricanje radnje koja se deavala u
prolosti, pre trenutka govorenja(trao sam, jeo sam, govorio sam, priala sam)
- Futur I ili budue vreme je glagolsko vreme koje slui za opisivanje radnje,
stanja ili zbivanja koji e se desiti u budunosti(trau, jeu, govoriu, priau,
priaete)
- Imperfekt oznaava preanje nesvreno vreme. Koristi se za radnju koja se vrila
u neposrednoj prolosti, pre trenutka govora o njoj(etah po parku. Trah na
stadionu. Plivah u moru. Trae po parku)
- Pluskvamperfekat davno prolo vreme koristi se da opie dogaaj koji se desio
pre neke druge prole radnje(bio sam darovao, bila sam darovala, bili su
darovali)
- Aorist ili prolo svreno vreme je glagolski oblik koji oslikava radnju koja se
desila u prolosti(padoh, uradih, sretoh, shvatih, uradismo, uradiste, ispekoe).
- Futur II oznaava buduu radnju koja e se izvriti pre, posle ili istovremeno sa
nekom drugom buduom radnjom(budem radila, bude govorio, bude pevao,
budemo trali, budete plivali, budu vozili)
- Imperativ
je nain kojim se izraavaju zapovesti i elje da se obave odreene radnje. Imperativ
ima samo drugo lice jednine i prvo i drugo lice mnoine prezenta.

~ 14 ~
- i, -j (za 2. lice jednine)(Hajde tri, pevaj)
- imo, -jmo (za 1. lice mnoine)(Hajde trimo, pevajmo)
- ite, -jte (za 2. lice mnoine)(Hajde trite, pevajte)
- Potenicijal
je glagolski oblik kojim se iskazuje mogunost, uslov ili elja da se neka radnja
izvri(jednina:bih, bi, bi (spavao): mnoina: bismo, biste, bi (spavali):)
Brojevi
Brojevi su vrste rei koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih vrsta
rei i promena rei se vri kroz padee. Dele se na osnovne, redne i zbirne.
Osnovni brojevi (jedan, dva, tri)Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo
brojevi od jedan do etiri.
Broj jedan, jednina:

- Nom. jedan jedna jedno

- Gen. jednog(a) jedne jednog(a)
- Dat. jednom(e) jednoj jednom(e)
- Aku. jedan; jednog(a) jednu jedno
- Vok. jedan jedna jedno
- Ins. jednim(e) jednom jednim(e)
- Lok. jednom(e) jednoj jednom(e)
Mnoina:
- Nom. jedni jedne jedna
- Gen. jednih jednih jednih
- Dat. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
- Aku. jedne jedne jedna
- Vok. jedni jedne jedna

~ 15 ~
- Ins. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
- Lok. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
Broj dva: (za muki i srednji rod je isto)
- Nom. dva dve
- Gen. dvaju dveju
- Dat. dvama dvema
- Aku. dva dve
- Vok. dva dve
- Ins. dvama dvema
- Lok. dvama dvema
Broj tri: (isti za sva tri roda)
- Nom. tri
- Gen. triju
- Dat. trima
- Aku. tri
- Vok. tri
- Ins. trima
- Lok. trima
Broj etiri: (isti za sva tri roda)
- Nom. etiri
- Gen. etiriju
- Dat. etirima
- Aku. etiri
- Vok. etiri

~ 16 ~
- Ins. etirima
- Lok. etirima
Redni brojevi (prvi, drugi, trei) Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem
pridevskih nastavaka za rod:
est jedn. esti, esta, esto.
Izuzetak su brojevi prvi, drugi, trei i etvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni
brojevi se obavezno menjaju kroz padee: prvi, prvog(a), prvom(e); sto osmoga, sto
osmome
Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih sloenih brojeva
koji se zavravaju njime (dvadeset jedan, sto trideset jedan). Na osnovu osnovnog
broja dodaje se nastavak -oro, poev od broja etiri.(etvoro, petoro, dvadeset
osmoro). Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.
Pisanje brojeva
Osnovni i redni brojevi mogu se pisati ciframa, ali zbirni se mogu pisati samo
slovima:
osnovni
;
jedan,
dva,
tri,
etiri

1,
2,
3,
4redni;
prvi, drugi, trei, etvrti 1. 2. 3. 4(obavezna je taka posle rednog broja), (I,
II,
III,
IV)
, zbirni; dvoje, troje, etvoro