Tom Sojer obrađena lektira književnika Marka Tvena.

Lektira
sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne
elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za
kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela
Tom Sojer je roman koji možemo da smatramo i autobiografijom jer je
utemeljen na doživljajima samog Marka Tvena. Autor ga je pisao u nekoliko
navrata: prvi deo napisan je u zimu 1872. godine, drugi deo u proljeće 1875.
godine, a treći na leto te iste godine. Napisan je jednostavnim stilom i uz
mnogo pripovedanja i humora pa je jednako interesantan i deci i odraslima.
Tven je ovim romanom hteo da odrasle čitaoce podseti na detinjstvo.

Pripovedanje u romanu Tom Sojer odvija se linearno, bez paralelnih radnji. Sva
dešavanja u romanu vrte se oko jednog lika, a to je Tom Sojer. On se ističe
svojom inteligencijom, neobuzdanošću i humorističnom naravi. Sposoban je
snaći se u svakoj životnoj situaciji i za njega ništa nije nemoguće. Na nedaće
koje mu se dešavaju u životu gleda kao na izazov i odmah pokušava da ih reši.

Tom Sojer je pustolovni roman koji govori o pustolovinama dečaka koji tokom
svojih lutanja doživi mnogo lepih i ružnih stvari. Glavna odlika ovog romana je
uzbudljivost i zanimljivost radnje pa se zbog toga smatra pustolovnim.

Tven u ovom delu ne piše samo o šaljivim dogodovštinama, on takođe

suptilno kritikuje tadašnje društvo i okolinu. Premda se čini da je roman Tom
Sojer jednostavan za čitanje i lako razumljiv, u suštini je kompleksan. Donosi
mnoštvo ideja koje su osim kroz radnju, ispoljene i kroz likove. Likovi ne mogu
da se odvoje od radnje, što se smatra jednom od glavnih karakteristika stila
pisanja Marka Tvena.

Autor je radnju ovog dela smestio u sredinu 19. veka, u malo mesto Sent
Petersburg koji se nalazi na obali reke Misisipi. Likovi nigde u knjizi nisu
detaljno opisani i Tven se nigde ne bavi isključivo njihovim opisima, već nam
kroz radnju pomaže da spoznamo njihov karakter. Svaka pustolovina donosi
neku novu osobinu određenog lika.

Književni elementi
Književni rod: epika

Književna vrsta: avanturistički roman

Vreme radnje: sredinom 19. veka

Mesto radnje: Sent Petersburg, gradić na obali Misisipija

Tema: pustolovine dečaka Toma i njegovih drugova

Ideja: nepodoštine nekada mogu da budu i korisne, ako dolaze bez zlih

namera

Prepričano delo
Tom je vragolasti dečak koji često izvodi nestašluke te se to već može videti
na početku romana. Pisac nam opisuje radnju u kojoj se Tom sakrio u ostavi i
krade pekmez iako mu je tetka zabranila da ga jede. Tom je lukav pa se vrlo
uspešno izvlači iz situacije, ali tako da beži na kupanje, a ne u školu.

Tetka ga je zbog toga sledeći dan, u subotu, stavila u kaznu, pa mora da okreči
celu dvorišnu ogradu. No, Toma ništa ne može sputati niti zaustaviti u naumu
da se izvuče. On svoje prijatelje uveri kako je krečenje jako zabavno te oni sav
posao odrade umesto njega i još mu i plate za to. Kada je posao bio gotov,
tetka Poli je bila jako iznenađena i nije mogla verovati da je Tom tako brzo i
dobro uspeo sve to da oboji. Za nagradu ga pušta da ode da se igra i daje mu
jabuku.
Tom provodi vreme igrajući se sa svojim prijateljem Džo Harperom te u tom
trenu ugleda predivu devojčicu imenom Beki Tačer. Tom se zaljubi u nju na
prvi pogled.

U nedelju Tom mora prisustvovati misi i to obučen u svečanu odeću, lepo

odelo i svečane cipele. Tomu se nikako nije sviđao ovakav izgled koji ga je sa
jedne strane sputavao. Na ulazu u crkvu dobijale su se ceduljice sa obzirom
na to koliko je ko poznavao Sveto Pismo. Tom je zamenio svoj zarađeni novac
sa ceduljicama i tako dobio svoj primerak Biblije.

U ponedeljak je trebalo poći u školu, no Tomu se to baš i nije dalo pa je

odlučio da glumi da je bolestan. Ipak, tetka prepoznaje njegovu glumu pa Tom
mora da se zaputi u školu. Putem je sreo sina pijanice koji dane provodi ne
radeći ništa jer ne ide u školu. Njegovo ime je Haklberi Fin. Njih dvoje se tada
dogovore da će se naći uveče i ići na groblje.

Pošto se Tom zapričao s Hakom, zakasnio je u školu. Učiteljica ga odluči

kazniti i to tako da mora da sedi sa devojčicom u klupi. Srećom po Toma, radi
se o devojčici Beki u koju je Tom zaljubljen. On joj odmah iskaže svoja
osećanja i želi da se veri. Beki odmah pristaje, no kada saznaje da je Tom već
bio veren sa drugom devojčicom, rasplače se i prekida veridbu.

Uveče Tom se sastaje sa Hakom i po dogovoru odlaze na groblje. Ali ni sami

nisu slutili da će tamo videti pravo ubistvo. Naime, došlo je do svađe i tuče
između Mafa Potera koji je bio pijan, kriminalca Crvenog Džoa i doktora
Robinsona. Crveni Džo je nožem ubo doktora, a u tom trenu dečaci od straha
pobegnu i kažu jedan drugome da neće nikada nikome ovo reći.

Informacija o ubistvu na groblju brzo se proširila mestom. No, kako je nož

kojim je ubistvo počinjeno pripadao Poteru, on je glavni osumnjičeni. Ne
pomaže mu ni ubica Crveni Džo, koji će čak i svedočiti protiv njega ne bi li još
više sebe osigurao. Tomu proradi savest i muče ga noćne more oko celog
događaja.
Toma muče brojni problemi, svađa se sa tetkom, a tužan je i zbog toga što ga
je Beki odbila te odluči iz svih tih razloga da pobegne od kuće. Putem sretne
prijatelja Džoa Harpera koji je i sam odlučio isto pa se upućuju u gusarsku
avanturu. Pridružuje im se i prijatelj Hak Fin te sva trojica ukradu splav i počnu
plovidbu. Plovili su nizvodno rekom od St. Petersburga sve do Džeksonovog
ostrva.

Iako im se život na ostrvu činio idealnim i poželeli su nikad da se ne vrate, kod

prijatelja se počela javljati čežnja. Tom ih ipak uverava da ostanu na ostrvu. U
isto vreme saznali su da meštani pretražuju reku i traže ih. Tomu je bilo žao
tetke Poli pa odluči jedne noći kada su njegovi prijatelji spavali, da se iskrade
te joj ostavi poruku u kući da je dobro i da je živ. No prilikom posete, on
zatekne tetku u društvu Džoove majke, Meri – sestrične i Sida kako plačući
planiraju sahranu. Tada se Tom predomislio.

Kada se vratio prijateljima na ostrvo, izneo im je novi plan. Oni provode dane
uživajući u igri, a Hak ih je čak i naučio da puše. Nakon toga, obuzela ih je
slabost i mučnina. Uskoro ostrvo zahvati oluja, pa su oni primorani da potraže
zaklon.

Kako je Tom čuo kada će se održati njihov pogreb, plan im je bio da se tada
pojave tamo i sve iznenade. Planirano i učine, i razvesele sve prisutne svojim
dolaskom.

Kada su se vratili u školu Džo i Tom su bili pravi junaci. Svima su pričali svoje
avanture, a zapalili su čak i lule. Jedino Tom se nikako nije mogao pomiriti sa
Beki. Sve do jedne prilike kada Tom odluči uraditi dobro delo i na sebe
preuzme krivicu oko pocepane stranice dnevnika. Naime, stranicu je pocepala
Beki.

Ubrzo je i školskoj godini stigao kraj, a tako je došao i ispit znanja, tj. završni
ispit. Na njemu se Tom baš i nije iskazao jer mu se učiti nikada nije dalo.
Praznici su počeli, a Beki odlazi iz grada. Tada Tom shvati da će mu biti jako
dosadno. Da sve bude još gore, on se razboli.
Počinje suđenje Poteru i Toma ponovo progoni osećaj krivice. Odluči da se
pojavi u sudnici i razotkrije pravu istinu, tj. da je pravi krivac Crveni Džo. No, on
tada beži.

Tom i Hak odluče da pođu u potragu na skriveno blago u jednoj staroj kući.
Tamo sreću i Crvenog Džoa i njegovog novog saputnika koji im beži sa
pronađenim blagom. Sanduk koji je pun zlata nalazi se u Džoovim rukama, a
dečaci odlučuju da ga prate kako bi ga se domogli.

Malo nakon ovog događaja, Beki se ponovo vraća u grad. Organizovano je za

svu decu poseta MekDugalovoj pećini. Tamo se Becky i Tom izgube pa svi
organizuju potragu za njima.

Pošto je Hak i dalje pratio zlikovca Džoa, saznaje da će on uskoro napasti

udovicu Daglas pa odluči da ode na imanje i kaže sve vlasniku. Udovicu su
spasili no Džo je ponovo pobegao. Njegov saputnik se utopio u reci.

U isto vreme Beki i Tom su već na izmaku snaga u pećini. Pogotovo Beki koja
je već skroz klonula. Tom odluči da sam ode u potragu za izlazom te na tom
putu sreće Crvenog Džoa. Džo pobegne od straha, a Tom pronalazi maleni
otvor za izlaz.

Iako su se porodica i meštani već oprostili od Toma i Beki, oni se vraćaju živi i
zdravi. Sudija Thačer je naredio da se zatvori ulaz u pećinu kako se ovakve
stvari više ne bi događale. To nije bila dobra vest za Crvenog Džoa koji je
ostao zarobljen u pećini te je od gladi umro.

Tom i Hak u tajnosti odlaze u pećinu i tamo pronalaze sanduk pun zlata.
Njega je tamo sakrio Crveni Džo. Njih dvojica su sada bogati, ali to im ništa ne
znači. Hak ima novi dom, živi kod udovice Daglas. No, za njih je idealan život
avantura i već jedva čekaju kada će se otisnuti na sledeću.

Ovaj roman inspirisan je na istinitoj radnji samog pisca, njegov opis

odrastanja i detinjstva pa se smatra i autobiografskim.
Analiza likova
Likovi: Tom Sojer, Haklberi Fin, tetka Poli, Beki Tačer, Džo Harper, Sid, Meri,
Crveni Džo, Maf Poter, doktor Robinson, udovica Daglas…

Tom Sojer – glavni junak romana koji je na početku prikazan kao nestašan i
neobuzdan dečak. Čitaoci dobivaju dojam da je nevaspitan jer čini sve kako bi
bilo po njegovom. On to postiže uz puno mašte i ambicije pa možemo da
zaključimo kako je on itekako mudar i sposoban. Na početku romana se ne
ponaša u skladu s pravilima, čini razne nepodopštine i izvlači se
spletkarenjem. Uz to, manipuliranjem uspeva da pridobije ljude i navede ih da
rade umesto njega, a onda on na kraju pokupi zasluge.

Karakter Toma Sojera se tokom priče poprilično menja pa kada problemi

postanu veći, na videlo izlaze njegove vrline – poštenje i dobrota. On tada
počinje da svoje natprosečne sposobnosti koristi za dobro. Počinje da donosi
razumne odluke i da radi za opće dobro, a ne samo za sebe.

Haklberi Fin – Tomov najbolji prijatelj s kojim se uvek rado upušta u nove
avanture. Odrastao je s ocem alkoholičarem koji nije mnogo brinuo o njemu
pa je naučen biti slobodan i prepušten samom sebi. Njegova sloboda je mač
sa dve oštrice: s jedne strane može da radi šta god želi, a s druge nema
nikoga da brine o njemu i da bude tu kad mu je potrebno.

Budući da je poreklom iz loše obitelji, ostali su ga smatrali jednakim

propalitetom kakav je i njegov otac pa nisu želeli da se nalazi u njihovoj blizini.
No, postojala je nekolicina ljudi koji su voleli Haka i koji su se rado družili s
njim. On nije išao u školu pa su mnoga deca mislila kako je on sretan zbog
toga, ali on je time mnogo toga propuštao. Unatoč teškom životu, Hak je bio
dobar, pravedan i požrtvovan dečak koji je za svoje prijatelje spreman
napraviti sve.

Tetka Poli – dobrodušna žena koja je brinula o Tomu. Draga je i jednostavna.

U njoj se često prelama ljubav prema Tomu i potreba da ga nauči lepom
ponašanju.
Beki Tačer – lepa devojčica u koju je Tom bio zaljubljen, a i ona je osećala isto
prema njemu. Njihova ljubav naišla je na brojne prepreke.

Džo Harper – jako dobar prijatelj s kojim je Tom provodio dane igrajući se.
Pobegao je od kuće s Tomom jer je bio ljut zbog toga što ga je majka kaznila
za nešto šta nije uradio.

Sid – Tomov mlađi polubrat, ali je za razliku od njega uglađen i pristojan.

Jedva bi čekao šansu da smesti nešto Tomu i tako da dovede u nepriliku.
Zbog toga se Tom često služio šakama kako bi urazumio Sida.

Meri – Tomova sestrična. Pristojna je i dobro odgojena, uvek je tu za druge i

spremna je da pomogne ljudima.

Crveni Džo – ubojica i kriminalac kojeg pokreće velika mržnja. Velika je

opasnost za Haka i Toma.

Maf Poter – alkoholičar i veliki naivac čiji je karakter najviše došao do izražaja
kada je lažno svedočio.

Doktor Robinson – ugledan mladi doktor kojeg svi cene zbog njegove
stručnosti. Greška mu se potkrala kada je odlučio da unajmi Mafa i Crvenog
Džoa da iskopaju telo na groblju kako bi sproveo medicinska istraživanja.

Udovica Daglas – plemenita i dobrodušna žena. Jako voli deci i na kraju je

usvojila Haklberija.

Beleške o piscu
Mark Tven ili Semjuel Langhorn Klemens (pravo ime) poznati je američki
književnik i humorista koji je svojim delima postao poznat i cenjen među svim
generacijama. Rodio se 30. novembra 1835. godine u mestu Florida kao šesto
od sedmoro dece.
Pošto nije bio baš uzoran učenik, već je u dvanaestoj godini odlučio da prekine
školovanje. Radio je različite poslove. Svoj radni vek je započeo kao štampar,
a neko vreme je radio i kao kormilar na jednom od parobroda na reci Misisipi.
Nakon toga bio je i kopač zlata te novinar pa izdavač i na kraju je svoj radni
vek završio kao književnik i predavač.

Nije mogao da bude dugo na istom mestu i stalno se selio. Tako je i započeo
novinarsku karijeru. Nakon što je neko vreme učestvovao kao dobrovoljac u
građanskom ratu, odlučio se za posao izveštača gde je počeo objavljivati dela
pod imenom Mark Tven.

Smatra se kako je velik broj najboljih dela napisao tokom osamdesetih godina
19. veka. Od njegovih dela treba izdvojiti: „Kraljević i prosjak“, „Život na
Misisipiju“, „Tajanstveni stranac“, „Doživljaji Toma Sojera“, „Avanture
Haklberija Fina“, „Naivčine u inostranstvu“.

U svim svojim delima zadržao je vedri duh te je poznat po humorističnim

romanima. Promoviše slobodu, prava na jednakost te je izrazito dobro
prikazao život američkog društva iako nije imao osnovnog obrazovanja. Umro
je 21. aprila 1910. godine u Stormfildu.