Антон Павлович Чехов

Јована Зарић
 Антон Павлович Чехов је један од најпознатијих руских драматичара. Писао је кратке хумореске о отуђеним људима, које
је друштвена реалност изобличила. Фабуле нјегових дела једноставне су и без великих јунака и великих збивања. Писао је
драме од комичних једночинки, а касније и од више чинова. Чехов је пуно утицао на развој модерне књижевности.
Чехов је рођен 1860. у Таганрогу у Русији, као треће од шесторо деце. У роднoм граду завршио
је основну школу и гимназију. Већ је тада почео да се занима за позориште и књижевност. У
гимназији је почео да уређује школске новине и објављује своје радове.
Након очевог банкрота, Чеховљева породица преселила се у Москву, али он је остао у родном граду. Тада је напиао своју
прву драму „Без оца“, нажалост она је изгубљена и ни до данас није пронађена. Након средње школе и Чехов је отишао у
Москву и уписао Медицински факултет. Наставио је да објављује чланке у студенским часописима, али анонимно.
„Вањка“ је кратка прича славног руског драмататичара. Као и у многим његовим кратким причама, ни ова нам не говори о
неком конкретном догађају, његов главни мотив су људи и то не као лични карактери него као типови, што значи да не
представаљу толико одређену особу колико врсту људи. У овом случају имамао дечака који ради као шегрт и трпи
злостављање својих газди.
 Фабула је врло једноставна - видимо дете које пише писмо деди и у њему се жали о свом животу, успут се присећа лепшег
живота и детињства на селу. Дечак није уједно и приповедач, и ако у већини приче извршава ту функцију. Приповедач с друге
стране, по све је објективан, не износи никада лични суд о ониме што читамо, већ то препушта читаоцу. Он само износи
радњу и на њој је да изравно утиче на читаоце.
 Прича започоиње на бадње вече, када вањка остане сам у кући, па има прилику да напише деди писмо. У том опису
упознајемо лик деде и Вањкиног живота на селу. Дечак је на селу био вољен, о њему су се сви бринули , учили га читати и
писати, бринули се да је сит, чак му давали и бомбоне. У граду више се нико не брине о њему- баш супротно, малтретирају га
туку и изгладњују. Све послове мора да ради, а ако погреши добива батине.
 Једном кад је прича написана, читаоц чак и поверује да би прича могла да
има срећан крај, али онда се испољава права Вањкиња природа, а то је да је
он дете- неуко, невино и наивно. Видимо то по садржају које је написао на
писмо. Уместо адресе, ставио је „Деди у село“, а онда је ставио и име деде.
Тек сада читаоц схвата да је Вањка само мали дечак жељан љубави и
сигурности и одједном његова трагедија постаје још већа. Јасно нам је да
писмо никада неће доћи до свог одредишта и да дечак неће бити спашен.
Ипак на животу га одржава нада. Читаоц зна да је празна, али за Вањку је то
једина светла тачка у животу.
 Врста дела: кратка прича
Време радње: 19. век
Место радње: Москва
Тема дела: тежак живот дечака Вањке
Идеја дела: тежак живот само нада чини лакшим
Најпознатије Чеховљеве драме су: „Галеб“, „Ујка Вања“, „Три
сестре“ и „Вишњик“.
Преминуо је 15. јула 1904. године у Немачкој.