“Orlovi rano lete”

Prvi deo

I glava
Na ivici Prokinog gaja (za koji su babe govorile da je bio uklet, 1875, je poginuo čuveni hajduk Jovanče, a tu je I sahranjen, I
kraj njegovog groba, pod kruškom divljakom odmaraju čobani) čuje se zvuk kukavice, ali je to bio decak koji se odazivao na

na nečiji ugovoreni signal. Bosonogi junak bio je Stric, a sa bukve se spustio Jovanče. Stric se žali kako je zbog Dunava dobio
packu (rekao je da se uliva u Jadransko more, a posle packe da ponire u zemlju). Dečaci su pobegli iz škole zbog strogog
učitelja.

II glava

Učitelj koji je došao u selo Lipovo, stigao je tu po kazni, zbog pijanstva. Stric je patio zbog stare učiteljice Lane i pokušao je da
je molitvom vrati. Učitelju je zbog velikog crvenog nosa, dao nadimak Paprika, što je i učitelj saznao, a kada je pokušao da
sazna od koga je potekao nadimak, Jovanče je slagao da ga je on smislio, pa je učitelj od Strica tražio da donese šibu, a ovaj je
usput sebe šamarao što nije imao hrabrosti da se javi i doneo je suvi prut koji je odmah pukao. Učitelj je počeo da se dere na
njega, a Jovanče je iskočio kroz prozor, a tu je nastao džumbus jer su svi krenuli da ga jure (mnogi su kupili lešnike). Jovanče je
odjurio do svog čukundede u Prokin gaj, na zaravan koju je nazvao Tepsija.

III glava

Stricu je pravo ime bilo Stevo, ali pošto je bio najviši u odeljenju, zvali su ga Stric (a po visini je ličio na svog brata od tetke
Nikoletinu Bursaća). Bio je siroče, a odgajio ga je deda uz pomoć strica, koji ga nikada nije tukao (ako bi nekad bio ljut, tukao
bi gunj umesto dečaka). Uvek je nosio slameni šešir. Jovanče mu je saopštio da će se svaki dan praviti kao da ide u školu, a da
će dolaziti u Prokin gaj, Stric mu saopštava da će mu se i on pridružiti ( zbog Dunava), a dogovarali su se i koga će primiti u
družinu, devojčice ne. Stric je smatrao da bi ih one odale, smatrao je da bi od njih mogao da dobije informacije šta se dešava u
školi (koga je učitelj tukao i da li se raspituje o njima). Kada ga je pitao za Lunju, Stric je rekao kako ne može očima da je vidi i
da će ih ona prva pronaći jer ih je stalno uhodila.

IV glava

Stric je preplašio devojčice kada su se vraćale iz škole (samo su mu noge virile iz krošnje drveta) i saznao je da je učitelj taj dan
istukao Đoku Potrka i Lazara Mačka (dve delije iz četvrtog razreda). To su im bili nadimci. Potrka su tako zvali što je trkom
dolazio u školu i vraćao se iz nje, a nadimak je dobio kada je prilikom jedne crkvene procesije nosio krst i toliko brzo išao da su
babe mislile da je ukrao krst. Lazar Mačak je bio mali i prgav i veliki majstor, čak je i školski globus popravio, ali je Zemljina
kugla bila malo nakrivljena i ličila na pijanca. Njih dvojicu je Stric privoleo da im se pridruže u družinu.

V glava

Mačak je na tavanu smislio da bi trebalo da naprave kolibu koja će ih štiti od kiše, ali da hoće i svoju radionicu tu da preseli i
da će im za to trebati magare. Dok su Lazarevi radili u polju, dečaci su u jedan deo bašte stavcili alatr, a uveče je Stric doveo
svog magarca da prevuče sav majstorski alat koji je bio prekriven starom kartom Bosne i Hercegovine. Pijani seoski crkvenjaka
kada je video to čudovišno magare, od straha je upao u baru. Kada su došči do Prokinog gaja, Stric je Mačku rekao da se vrati,
a da će on tu prespavati. Mačak se uplašio od povratka kući kroz šumu po mraku i zamolio je Strica da viče „ku-ku-ku-ku“. Na
kraju je Stric riknuo: Auuuu! Av-av-auuuu! i bilo mu smešno koliko se Mačak uplašio i to je pričao svom Sivcu, magarcu. Stric
se pokrio kartom pre nego što je zaspao.

VI glava

Lazar je ujutro dojurio naoružan jer je bio zabrinut da Strica nije pojeo vuk. Čak je i od magarca pomislio da je vuk. Kada je
shvatio da Stric bezbrižno spava ispod karte, sakrio se iza drveta i udario ga je granom po karti. Stric je sanjao kako je pao sa
kruške. Posle sledećeg udarca pomislio je da ga magarac udara, a onda mu se pokazao Mačak. Shvatili su da je Sivac
(magarac) izgrizao Stričev šešir i sada je majstor Mačak trbalo da pokaže svoje umeće. On je uzeo parče kartona na koje
pisalo: „Ništa nema da te brine

Od ovoga pacov gine!“

Stric se prvo opirao da tako nešto nosi, a Mačak mu je rekao da i njegov nadimak predstavlja opasnost za pacove, pa da su po
tome pravo društvo. Dodao mu je na šešir i pantljiku od stare devojačke marame i stavio tri ciklama cveta ubeđujući ga da će
tako izgledati 15 godina mlađe (iako je Stric imao 12 godina).

VII glava

Družini se pridružio i Nik Ćulibrk. Njegov otac Mile, zvani Majkel, radio je u Americi, pa je i imena menjao po američki. Ženu
Maru je zvao Meri, oca Đurđa Đan, a Nikolu Nik. Drugi stranac u njihovvoj četi bio je Ivan Popović zvani Vanjka jer mu je otac
bio zarobljenik u Rusiji. Vanjku su zvali Vanjka Široki jer je bio debeo. U družinu je došao i Nikolica s prikolicom. Tako su ga
zvali jer je stalno sa sobom vodio psa Žuju, nikada se nisu razdvajali, a učitelj je zabranio da kuče bude vezano u šupi. Ovaj
sitni i mali đak prvak zato nije želeo više da ide u školu i pratio je Strica da vidi kuda to ide. Stric nije želeo da ga primi jer je
bio mali, ali on mu je pripretio kujom, a Stric je pribegao onom što je uvek u nevolji radio, popeo se na drvo, a Nikolica mu je
rekao da mu on i kuja neće dati da siđe sve dok ne pristane da i on postane njihov član, što se i desilo, na opšte oduševljenje
ostalih dečaka.

VIII glava

Dečaci su otišli na grob hajduka Jovančeta da se zakunu da neće nikom reći gde je logor.

IX glava

Dečaci žele da srede svoj logor, Mačak da napravi kolibu, a Nikolica želi kućicu za svog psa gde i on može da uđe jer je on sa
Žujom kada pada kiša. Prvo je napravio za kuče ( pobo kočiće i pruće okolo), ali ona nije htela da uđe, prvo je morao Nikolica. I
dečaci su želeli istu kućicu kao Žujinu. Dečaci su toliko bili zaneti radom da im je bilo žao kada je došlo vreme da se vrate
kući. Nikolici je bilo najžalije jer je Žuja morala da ostane da čuva logor.

X glava

Ujutro su se Nikolica i Stric zajedno pojavili u logoru i Stric je bio ljubomoran kada je vvideo koliko se Žuja obradovala i koliko
voli svog Nikolicu. A njegov Sivac njemu samo jede šešire, košulje. Napravili su kućicu i bili presrečni. Od Đoke Potrka su tražili
da smisli natpis, a on im je rekao da je zbog toga i dobio batine jer je učitelj video njegovu pesmicu: „Naš učitelj baš je slika,

Nos mu crven ko paprika!“

On je tražio slamku jer mu je ona bila potrebna za inspiraciju (različite bilke su izazivale različite emocije). Na kraju je sastavio:
„Ovdje živi hrabra četa

harambaše Jovančeta.“
 XI glava

Posle napravljenih kućica, Mačak je napravio ii pravo ognjište, na kome su kuvali kukuruz ili krompir, koji je nabavljao Jovanče
(iz njihovih njiva). Nikolica je svoju porciju delio sa kujom. Dečacima je ovde sve bilo milo, nisu izvoljevali kao kod kuće, čak se
ni mraka više nisu plašili. Mačak im je I ljuljašku napravio I jednom je nestao, pa je Jovanče krenuo da ga traži, a plašio se
drekavca za koga je čuo da se tu pojavljuje. Pošto je čuo šuškanje, bio je spreman na sve, ali ubrzo se iza stene pojavio Lazar
Mačak koji je iza stene otkriogustim žbunjem zaklonjenu pećinu. Dogovorili su se da sledeći put ponsu lampu I uđu.

XII glava

Jovanče je te noći imao košmare, sanjao je kao da se iza stene lisica kezi na njega, a pojavljuje se I Nikolica s kujom. Ipak je,
čim se probudio otišao u Prokin gaj, ali se razočarao kada je saznao da Mačak neće doći jer ga je otac zadržao kod kuće, što je
značilo da neće istraživati pećinu. Tog dana je Stric iknuo kada je opazio Lunju. Ona je otkrila da je pratila nesmotrenog Strica
(na to se on već uspentrao uz bukvu). Pošto je Lunja bila zaljubljena u njega, dečaci su se šalili s njim da siđe I da ih venčaju, a
na to se on baš ljutio I rekao je: “Nek ide kud hoće, dabogda crkla”, a njoj se pojavila suza u oku, a Stric se pravio kao da mu je
svejedno. Pošto je Lunja htela da bude s njima, oni su joj postavili uslov da I ona mora da dobije batine od učitelja. Ona je
ljutito otišla rekavvši im da će dobiti batine.

XIII glava

Lunjha je u školi rekla učitelju da hoće da dobije batine, a on se samo smejao I kad je ona bacila na zemlju dnevik, I kad je
tablu oborila, on kao da je bio u transu, do suza se smejao, a I deca sa njim. Kad je ugledao nered po učionici, počeo je da se

dere na đake što se smeju. Lunja se tada uplašila I iskočila je kroz prozor, kao što je i Jovanče učinio.

XIV glava

Sledećeg juta Jovanče I Mačak su otišli do pećine, a poneli su I ašov I lampu. Kada su doporli do ulaza, svađali su se koji će prvi
da uđe, pa kad je Jovanče Mačku pomenuo drekavca, on mu je prepustio prvenstvo ulaska, rekavši mu da je on ipak
komadant. Ugledali su pećinu kao dvoranu s čijeg su plafona visile kamene sveće, s kojih su padale vodene kaplje, koje su
dečake uplašile. Iz dvorane se odvajao jedan deo puta gde su oni uplašeno krenuli I shvatili da se tu nalazi jezerce. Odjednom
se u pečini začulo: “Ej! “ i oni su prestravljeni isključili lampu.

XV glava

Ostali dečaci kada su videli da Jovanče I Mačak nisu došli, pomislili su da su se oni predali učitelju I da I da će otkriti njihov
logor. U strahu da ih ne nađu, Stric je jedva dočekao da predloži da se popnu na bukvu, samo su Žuju ostavili vezanu I ona je
lajala.

XVI glava

Pošto su ugasili lampu, dečaci su još jednom začuli dozivanje i glas kojih ih je molio da upale lampu. To je bila Lunja koja je,
bežeći iz škole, upala u jamu i našla se u pećini I rekla da ima oružje, ukosnicu. On aim je saopštila šta je uradila u školi I
Jovanče je rekao da je I ona sada deo njihove ekipe.Kada su se približili T epsiji, čuli su neki žagor koji je dolazio s visine, a
Lunja je prepoznala Stričev glas, a oni su se šalili s njom da se njoj koliko je zaljubljena, njegov glas pričinjava. Kada je Jovanče
prišao bukvinoj krošnji, iz nje su počeli da iskaču dečaci.

XVII glava

Posle Lunjinog bega, učitelj se stalno derao I bio je još gori I sve više đaka je odlazilo u Prokin gaj. Oni su stalno nešto
dorađivali u logoru. Sada su rešili da Žuji naprave tajnu kućicu od neke rupe koju su prekrili granjem, a Đoko Potrk je smislio
natpis (dok je grickao stabljiku kiselog kupusa) : “Kolibica kuje Žuje.
 Nek se vidi, nek se čuje.”

Nikolica se plašio za Žuju, šta će biti ako neko padne na nju, jedvva se rastao od nje. Prva žrtva koja je upala u jamu, bio je
Stric koji je išao unazad I tako upao (samo se video natpis sa njegovog šešira: “Ništa nema d ate brine,

od ovoga pacov gine”). Bilo ga je

sramota zbog Lunje I nije hteo da izađe, pogotovo što je tur pokvasio u Žujinoj posudici sa vodom. Izašao je tek kad su svi
otišli. Malo je prilegao ne bi li se osušio na suncu I tako je izaspao, a I žbunja se pojavilo lisičje lice starca koji je pokušavao da
pročita natpis sa njegovog šešira.

XVIII glava

Učitelj se u kafani, uz čokanj rakije, požalio debelom knezu Valjuški da mu deca ne dolaze uškolu. Knez je naredio poljaru
Lijanu da sazove roditelje da vidi što ne puštaju decu u školu. Svi su rekli da njihova deca još u zoru odlaze I Stričev
deda Aleksa je bio začuđen. Pitali su Lijana da li je video neštro neobično, a on samo kako je video pijanog kneza kada je pao s
mosta, našta ga je knez opomenuo da se misli na decu. Lijan je dobio zadatak da pronađe njihovo skrovište.

XIX glava

U logoru ništa ne slute, sve je veselo. Ujutro prvi stižu Jovanča I Lazar, koji radionicu premeštaju u pećinu I nestrpljivi su kada
će drugarima ispričati za pećinu (žele prvo da provere da li mogu imati poverenja u njih). Zatim dolaze I Nikolica I Stric koji
Žuju vade iz kućice. Odmah za Stricem se nečujno pojavljuje I Lunja koja dečacima krpi čarape I sređuje odela. Za njom dolaze
nerazdvojni Nik Ćulibrk I Vanjka Široki. Poslednji je tu Đoko Potrk. Lunja im saopštava da ima utisak kao da ih neko posmatra,
da se tu neko šunja, a dečacima nije svejedno, malo su se uplašili.

XX glava

Poljar Lijan je potpomognut rakijom razmišljao gde li bi to dečaci mogli da se kriju. Njegov zadatak je I inače bio da čuva polja
sa voćem I povrćem od dece, da ih ne kradu, tako da je dobro znao kuda bi to oni mogli da se kreću. Sve živo je pretražio, a
Gaj mu ni na kraj pameti nije padao na pamet, čak se I on plašio drekavca. Ipak je smogao snage da dodje na ivicu Gaja I tu je
video uspavanog Strica, za čiji natpis na šeširu se pitao kakve li su to bapske mađije. Odredio je da sledeći dan porani pre
dečaka I da ih sačeka.

XXI glava

Sledećeg jutra poljar Lijan je krenuo put Gaja, ali je zbog straha od drekavca, morao dobro da potegne iz flaše. Želeo je da se
približi Tepsiji, ali je tu upao u Žujini kućicu. Bupnuo je pravo u njenu posudu s vodom, pa na kuju, razbudio je, I kada je ona
počela da laje, prestravljen je istrčao misleći da je to drekavac. U strahu, naleteo je na plast sena I tu se osetio zaštićenim od
drekavca. Kada je svanulo, I kada je on malo došao sebi od straha, odjednom se pred njim pojavvilo okato I ušato stvorenje I
on je opet pomislio da je to drekavac I kao lud počeo da trči. To je bila samo krava.

XXII glava

Prvi je naišao Stric, koji je poranio da ga deda ne bi naterao da ide da bere drenjine. On je mislio da je Žuja pojela to što je
upalo kod nje, ali kada je halapljivo pojela kukuruz koji joj je bacio, shvatio je da nije. Kada je naišao Jovanče, šalio se snjim da
to nije opet on, Stric upao kod Žuje. Lunjine slutnje su se obistinile I svi su bili preplašeni, a Đoko Potrk je grickajući ljeskovu
grančicu sastavio pesmu:”Čekam napad, slutim šibe,

sve se vrtim poput ribe.”

Stric ga je grdio zbog takvih stihova, ali svi su se tako osećali. Sutradan ih je u logoru dočekao natpis: “Nadmudrili ste me
sonom Jamom, ali I Ja ću vam Podvaliti. Čeka Vas Veliko Iznenađenje. Čuvajte se.
 Čovjek iz Jame.”

XXIII glava

Lijan je sav radostan obavestio kneza Valjuška da je pronašao dečake I tražio rakiju za nagradu. Bilo mu je žao dečaka jer mu
se mnogo svvidelo kako su uredili logor (čak je I njemu bilo žao što nije mlađi, pa da im se pridruži). Za glavnokomandujućeg u
akciji hvatanja dečaka izabran je knez Valjuško, kao bivši austrougarski podoficir. Roditeljima je naređeno da ponesu oruđe
kojim će tući decu, a Aleksa (Stričev deda) je rekao da će on poneti merdevine. Pošto su pomislili da ga on njima tuče,
objasnio im je da će se ovaj popeti na najviše drvo I da mu zato trebaju. Napad su odredili zap red sam ručak (smatrali su da
će deca tada biti na okupu).

XXIV glava

Deca su (prethodno opomenuta Žujinim lajanjem) bila opkoljena, ali nisu se bez borbe predala. Jovanče nije prihvatio Mačkov
predlog da se sakriju u pećinu jer bi tako ostali bez svakog skrovišta. Napadače su gađali krompirima, Jovanče je I kuburu
upotrebio, pucao je Lijanu u štap, a ovaj je pao misleći da je ranjen . Jedan ugarak od vatre je pao na kolibu I zapalio krov.
Nastala je opšta pometnja. Lunja je sprečavala Stričevog dedu da se popne do njega, a deda se sam uspentrao zbog dima koji
je nadirao. Da ga Stric ne bi od gore gađao, morao je da mu obeća da ga neće tući. Knez je naredio da se zarobljeni hajduci
vežu konopcem I pravac u školu. Samo je Jovanča uspeo da pobegne.

XXV glava

Na čelu kolone ja bio Stric, koji se obraćao kapi Jovančetovoj, a na kraju, uz kneza, Lunja. Kada su sreli Nikoletinu Bursaća, on
je na kneževu opomenu, gde je bio da im pomogne u hvatanju hajduka, rekao da on nikada ne bi nadecu I kakav je to učitelj
zbog koga deca beže iz škole. Roditelji su se složili s tim , a Stric da je on voleo d aide ka dim je Lana bila učiteljica, I svi su rekli
da žele da im se Lana vrati. Onda je I Jovanče iskočio iz žbuna, a knez je smatrao da je to pobuna.

XXVI glava

Knez se sutradan uputio po žandare da prijavi Nikoletinu I Lijana koji su se pobunili protiv vlasti, a roditelji su išli u varoš da
traže Lenin povratak. Žandari ih nisu uhvatili, a učitelja su se konačno otarasili kada je posle pijanstva sa knezom I
crkvenjakom upao u kreč, pa onako beli, kao duhovi preplašili baba Stanku koja je pala preko krmače I dobila teške povrede.
Ona je to prijavila sudu I tako su otarasili pijanog učitelja. Dolaskom učiteljice Lane sve se vratilo u normal, samo što je svuda
mirisalo na rat.

Došla je zima, a poljar Lijan, po tragovvima zna ko gde kuda ide. Deca više ne idu put Prokina gaja. Samo su se jednom videli
Jovančini tragovi. Pisac se pita šta li će doneti novo proleće 1941. godine.

Kraj prvog dela