Drugi deo

I glava

S proleća je Nikoletina otišao u vojsku i Stricu i Jovančetu je rekao da bi im bio zahvalan ako bi obišli njegovu majku i odneli joj drva.
Dečaci to i učinili, a Marija im je zahvalno rekla da joj je Nikola ostavio već dovoljno. Jednog dana se Stric pohvalio lulom u školi, ali mu je
bila napukla, pa ju je dao Mačku da mu je popravi. Tih dana stalno se čulo nadletanje aviona, a onda je jednog dana učiteljica došla i
saopštila im da je Beograd bobmardovan.

II glava

Kada je jedan dan sve unaokolo gorelo, Jovanče je shvatio da je gotovo sa detinjstvom i da njih čekaju ozbiljni vojni zadaci, da želi da
pomogne Nikoletini, koji je u tom napadu Nemaca možda i nastradao.

III glava

Dečaci su stalno sretali naoružane vojnike, a učiteljica im je objasnila da idu u šumu jer neće da se predaju neprijatelju, pa su se oni setili
svog hajdukovanja i zamišljaju kako će i Stric doći naoružan.

IV glava

Jednog jutra je Stric dotrčao do Jovančeta sav usplahiren jer je video da Nikoletina ima pušku. Stričev stric mu je rekao da ne treba da se
meša u ta posla sa oružjem, da su to opasna posla. Jovanče mu je rekao da mu je stric u pravu jer zbog toga ljudi idu u zatvor. Posle dva
dana Jovanče I Lazar su otišli do Gaja I tu su sreli Nikoletinu. Oni su ga pitali šta je to sakrio u šumi. On Im je rekao da ništa nije krio, a oni
su pomislili da je možda našao njihovu pećinu.

V glava

Sad I tenkovi sve češće prolaze, a stigao je I proglas da svi koji imaju oružje, predaju ga. Dečaci govore Nikoletini da ne treba da se
predaju.Jovanče poziva Strica I Lazara do Gaja.

VI glava

Okupator je streljao one kod kojih je našao oružje. A imali su I saveznike koji su radili protiv svog naroda. Takve su bile ustaše koje su bile
surove prema svom narodu, otimali su od njih sve: oružje, odeću, obuću, hranu. Stric I Jovanče su stražarili čuvajući ovvce, pa su tako I
Nikoletinu obavestili da se skloni. Posle pet minuta su se u Nikoletininoj kući pojavile ustaše koje su sve ispreturale. Nikoletina im je bio
zahvalan jer je zahvaljujući njima sačuvao živu glavu I došao na ideju da oni stražare ko ulazi u selo.Oni su bili srećni jer će ponovo imati
četu.

VII glava

Družina se opet okupila u Prokinom gaju, pa I Lunja, a Stric se bunio što se ona meša u vojne stvari. Oni su se sastali da se podele u
osmatrače po raznim brdima, a ko prvi vidi neprijatelja da dolazi, da pošalje dimne signale. A oni koji ne mogu da vide, do njih će dotrčati
sa drugog brda. Kada su pitali ko će na Lisinu, najopasnije mesto, javio se Jovanče, a I Lunja se prijavila. Kad je Stric pitao zašto, ona je
rekla da zna brzo da zapali vatru. Na Golo brdo je išao Mačak, a Nikolica s prikolica (Nikolica sa Žujom) je trebalo da bude kod raskrsnice I
da obavesti učiteljicu. Ona I Nikoletina su smislili plan, samo da se oni dogovore ko će s kim, ali je zamolila da Lunja ne bude sa Stricem
jer je on kinji, na šta je Stric rekao da mu je drago da ne bude s njom, a ona je rekla da je zbog Jovanča došla I samo s njim da hoće, a das
u joj njeni rekli da curice ne treba da se druže s kojekavim budalama. Tu su se svi nasmejali, a Stric je rekao kako mu je Marica dala
ogromnu jabuku.

VIII glava

Poljar Lijan priča sa praznom flašom I ugleda ogroman plast koji se kreće, pa je mislio da halucinira. To je bio Vanjka koji je doneo Mačku
lišća za vvatru.Onda su sa Lisine vvideli dim, pa I oni zapalili. Poljar Lijan se odao jer se zakašljao zbog velikog dima. Dečaci su mu se
obradovali I nazvali ga stricem Lijanom, I objasnili su mu kako čuvaju selo od ustaša I kako ga je učiteljica hvalila.

IX glava
Četvorica ustaša su se rasporedila, dvojica prema učiteljici, a dvojica ka Nikoletini. Nik I Nikolica su otišli do učiteljice, a Stric je krenuo da
upozori Nikoletinu. Ustaše su ga zaustavljale, ali je on bežao od njih. Čak su I pucali na njega, I kada je u Prokinom gaju naleteo na
Nikoletinu, video je da mu je metak prošao kroz šešir. Ljuti što nisu našli učiteljicu I Nikoletinu, ustaše su se zarekle da će ih pronaći,
maker selo spalili.

X glava

Deca su bila zabrinuta za Strica jer je su od Nika saznala za pucnjavu, a niko ga nije video. Počeli su da žale za njim, a on je bio sakriven iza
žbuna. Lunja je bila uplakanas, a I Stric je počeo da plače od žalosti za sobom, a Lunja je to čula I kada su svva deca krenula do žbuna,m
on se napravio da je mrtav. Hrabro je podnosio koprivu koja mu je žarila uvo, ali kada je mrav krenuo ka nosu, on je kinuo. Lunja je bila
presrećna, a I njemu je prijala njena zabrinutost. On je rekao da ga ostave na miru, a svi su bili zabrinuti. On joj je rekao da ga ostavi na
miru I ona je po tome znala da njemu nije ništa I rekla je – neka ga gleda njegova debela Marica. Oni su bili ljuti jedno na drugo, a Stric je
namerno naglas rekao da je Maričina jabuka bila kisela I da ju je bacio. Ona se pravila da niđta ne čuje, ali mu je posle ipak tražila da vidi
šešir.

XI glava

Dečaci još nisu stigli da stanu na svoja stražarska mesta, a u selo su pristizali Italijani sa ustašama. Jovanče je obavestioo dečake da idu u
Gaj. Tu je sreo Nikoletinu u uniformi (koji je uzeo svoj odranije sakriveni mitraljez iz krošnje drveta) , a I učiteljica je bila tu. Pošto su čuli
da su ih pronašli, Jovanče odlučuje da beže u pećinu. Na putu su sreli I poljara Lijana I svi su zajedno ušli u Mačkovu pećinu.

XII glava

Sada su I avioni počeli da preleću, jednom su tako čuli kao grmljavinu, to je bilo bombardovanje Drvara, partizani su ga oslobodili. Posle
mesec dana od toga, sedeli su na svojoj osmatračnici kad su začuli mitraljez, a Mačak je rekao da je to Nikoletinin puškomitraljez, a svi su
mu verovali jer je on znao da razlikuje zvuk puške, abacača mina, topa, puškomitraljeza, teškog mitraljeza…. Dok su tako razgovarali,
naišao je avion koji je bombardovao njihovu školu, I svi su rastužili jer su se suočili sa ratom. Ustali su tako uplakani I skinuli kape da odaju
počast školi.

XIII glava

Kada je sve prošlo, otišli su do škole da stvari koje nisu izgorele, a Mačak može da ih popravi, prebace u Prokin gaj. Učiteljica se divila
njihovoj ratnoj školi u Prokinom gaju, a školu im je noću čuvao poljar Lijan.

XIV glava

Jovanče I Mačak sada su mogli da detaljno istraže pećinu. Rešili su da vide šta je iza jezerceta I shvatili su da postoji otvor na pećini, a to
je bio otvor za njihov potok koji je ponirao u pećinu. Oni su danima sedeli na obali, a nikada nisu primetili taj otvor. Tu su I čuli s druge
strane Ledenice da pucaju na njihovo selo I požurili su da se vrate u Prokin gaj.

XV glava

Ostali u Gaju su se uspaničili, mislili su da su ih Mačak I Jovanče napustili, ali pojavio se I poljar, a I oni I brzo su morali da idu u pećinu.
Stric se čudio tom njihovom skrovištu. Za to vreme neprijatelj je prodirao u Gaj.

XVI glava

Deca su danima bila u pećini bez hrane. Kada su išli u izvidnicu, videli su da je iznad njih neprijatelj napravio logor I im je tu stovvarište
municije. Pošto im tu nije bilo izlaza, krenuli na novootkriveni izlaz iznad potoka Ledenice. Kada su došči do šume, naišli su na Nikoletinu
koji je predvodio četu partizana I žalio im se das u ostali bez municije. Jovanča im je ispričao za neprijatelja I svi su krenuli u pećinu, ne bi
li ih napali s leđa.

XVII glava

Uveče je Nikoletina napao stražara, ali je shvatio da je pijan I lako su ih sve opkolili I razoružali. Njihovu municiju su preneli u pečinu, a
neprijatelje su sad lako savladali. Nikoletina je bio ponosan na Jovančeta I rekao mu je da nije on džabe potomak hajduka I poklonio mu
je baterijsku lampu I rekao mu da će im dobro doći kurir kakav je on.
 XVIII glava

Neprijatelj, ljut zbog napada partizana, sledeći dan šalje bombardere koji su sravvnili Prokin gaj. Dečaci su pobegli u pećinu, ali opet im je
sve bilo uništeno. Mačak je rekao da će sve popraviti, uz reči da je rat glupost. Đoko Potrk je smislio pesmicu: “Lazar Mačak vješti brat,

Više vredi nek sav rat.”

Tada se pojavio poljar Lijan koji je se žalio jer su mu bombardovali vatru koju je pripremio da bi ispekao krompir, a Đoko je I njemu
posvetio pesmu: “Poljar Lijan, strah pastira,

Poginuo kraj krompira.”

XIX glava

Nikoletina je odlučio da se u Prokinom gaju napravi partizanska radionica. Joanče je zamolio da s njim tu bude I Mačak koji je dobar
majstor. Mačak se malo uobrazio zbog toga jer su primetili da je dobar majstor.Stric mu je rekao da će on,Jovanče, Đoko I Vanjka ići na
kurs za kurire, biće veza štaba I seoskog odreda. Nikolicu nisu primili jer je bio mali, ali on se uvukao u kukuruze I slušao, a I predavač ga
je na kraju prozivao kada je proveravao da li su svi tu (Nikolicu s prikolicom).

XX glava

Jednoga dana Lunja je poljaru rekla da se oko Gaja šunjaju 4 četiri nepoznata seljaka, oni su brzo obavestili partizane koji su ih zarobili.
Ispostavilo se da to I jesu neprijateljski vojnici prerušeni u seljake koji su došli da unište municiju koju neprijatelj prilikom bombardovanja
nije dokrajčio. Zbog svojih sposobnosti, Lunja je dobila ulogu izviđača.

XXI glava

Svake večeri pri povratku s kursa, Stric je prolazio kraj Maričine kuće, devojčurak ne tako debeo plave kose I velikih modrih očiju. Ona ga
je hranila I umiljavala mu se, I Stric se zaljubio. To su svi primetili, pa I Lunja koja je bila jako tužna. Da je cela neprijateljska vojska prošla
pored nje, ona je ne bi videla. Tako tužnu ju je jednom zatekao Jovanče koji joj saopštio da se ona njemu sviđa, ali da mu je bilo glupo
zbog Strica. I ona je njemu rekla da je ona očarana njime, još onda kada je iskočio kroz prozor. On ju je pozvao da ponekad svrati do njega
I poljara Lijana.

XXII glava

Kada je Nikoletina postao komadant omladinske čete, tražio je da mu daju Jovančetovu družinu za kurire. Tada su

se svi okupili da se oproste, a Aleksa (stričev deda) doneo je jagnje I rakije. Stricu je bilo krivo što je Lunja srećna kraj
Jovančeta, a ona je sva sijala. Na kraju joj je prišao I pitao je da li mu oprašta, ona je rekla da da I dag a nikad neće zaboraviti. Stric je
osetio tugu.

XXIII glava

Sada su se svi rastali s Lunjom, koja je tužna ostala. I molila se da bude onako kako su se dogovorili- kad sve prođe, da se ponovo sastanu
u logoru Tepsija gde će dugo pričati s ljubavlju, ali samo lepe stvari, jer to je jedino bogatstvo koje ostaje iza nas.

KRAJ