Био једном један дрвосјеча по имену Ћепето који није
имао дјеце. Да се не би осјећао усамљено, он је једног
дана издељао лутка од дрвета, направио му шешир од
мекане средине хљеба и одијело од хартије, па му
даде име Пинокио... Његов лутак је говорио и ходао
као прави дјечак.
Ћепето је ријешио да Пинокија лијепо васпита. Продао
је свој капут да би му купио буквар и послао га у
школу као правог дјечака. Али на улици Пинокио зачу
циркуску музику, па како му се није ишло у школу-
продаде буквар, купи улазницу и пође да гледа
представу; из прикрајка су на њега мотрила два
неваљала другара, мачак и лисац.
Власник циркуса, гутач пламена, помисли да је
Пинокио једна од његових лутака, па га зграби за косу
и убаци у своја кола. Али кад му Пинокио кроз сузе
исприча шта му се све догодило, гутач ватре, који је,
иако страшно изгледа, био доброг срца, ослободи га, и
чак му поклони неколико златника, препоручујући му
да старом Ћепету купи нов капут.
Мачак и лисац чули су разговор гутача пламена и
Пинокија и ријешили да се домогну златника. Пришли
су Пинокију и испричали му да знају једно чаробно
поље на којем, кад се увече посије златник, преко
ноћи из њега израсте дрво од злата.
Простодушни Пинокио послуша двојицу варалица, и
чим је пала ноћ пође на означено мјесто да посије
своје златнике, али га на улици сустигоше два
разбојника-а то су били мачак и лисац- па му отеше
новац и окачише га на дрво.
Срећом, наиђе вила и ослободи га, па га одведе својој
кући.Вила је његовала Пинокија све док се није
опоравио, а онда га замоли да јој исприча своје
доживљаје.
Пинокио, не желећи да вила дозна као је изневерио
Ћепета, стаде да измишља и прича којекакве лажи;
али док је говорио, примјети да његов нос постаје све
дужи. Пинокио схвати да мора бити искрен, па
исприча вили цијелу истину.
Вила га строго укори, а онда га посла кући, јер је
знала да је Ћепето веома забринут због њега. Пинокио
обећа вили да ће се одмах вратити кући, али успут
срете Луцињола, лијеног и непослушног дјечака, који
га убеди да пође с њим у земљу играчака.
У овој чудесној земљи било је много друге дјеце која
су се забављала најразличитијим играчкама, па су то
радили и Пинокио и Луцињоло, али забава је кратко
трајала. Свој дјеци одједном су порасле уши и сви се
претворише у магарчиће.
Пинокија-магарчића купио је власник једног циркуса и
тјерао га је да наступа свако вече. Али једног дана
Пинокио је пао, и од тада је храмао. Па је газда
ријешио да га се отараси и бацио га у море.
Кад је пао у воду, Пинокио се опет претворио у лутка,
али тек што је то схватио-прогута га кит.
Изненађењима још није био крај: у утроби кита
Пинокио угледа Ћепета, који је био пао у море из
чамца док је тражио Пинокија. Ћепето и Пинокио
загрлише се, одлучивши да заједно умру у китовој
утроби.

Срећом, кит стаде да кија, и тако их избаци из свога

трбуха, те се на крају нађоше на обали здрави и
читави. Какво је тек било изненађење кад су схватили
да Пинокио више није лутак него прави дјечак од крви
и меса.