"Petar Pan"

Bio jednom carobni decak po imenu Petar Pan. Ziveo je u zemlji Nedodjiji, na
zelenom ostrvu, visokooo iznad oblaka.

Najvise na svetu je voleo da leti, i obilazi decu sirom sveta. Jedne noci dok je leteo
iznad gustih krovova Londona video je osvetljen prozor i unutra devojcicu sa dva
brata. Stao je da ih oslusne i ugledao je Vendi Darlin, devojčicu saaa mnooogo
mašte, koja je volela je da pred spavanje priča priče svojoj braći Džonu i Majklu, a
najvise je volela da im priča upravo o njemu, o avanturama Petra Pana.

Nakon što je njihova majka došla da im poželi laku noć i zatvorila vrata, istog
momenta je u sobu ušao u pratnji svoje najbolje drugarice, čarobne vile Zvončice.
Petar Pan je priznao deci da je voleo da se sakrije i krišom sluša kako Vendi
pripoveda o njegovim avanturama, i rekao im je da mu se nikako ne dopada predlog
gospodina Darlina da se prestane sa pričama, i da odrastu, već će on lično da se
pobrine da niko od njih ne odraste! Odvešće decu u svoj dom, čuvenu zemlju
Nedodjiju, gde se nikada ne odraste – samo malo vilinske prašine i radosnih misli i
op, uspeli su da polete.

Posle uzbudljivog leta, deca i Petar su stigli u Nedodjiju, i Vendi je odmah mogla da
prepozna svako mesto iz čuvenih avantura, od indijanskog sela preko Lagune Sirena
pa sve do broda kapetana Kuke, Petrovog najvećeg neprijatelja.

"Prokleti Petar Pan!!! Kada bih samo mogao da pronađem njegovo skrovište",
gunđao je gusar u tom trenutku. Na ostrvu su, kao i Petar, živeli izgubljeni dečaci. Oni
nisu želeli da požele Vendi dobrodošlicu. Kakav čudan doček. Zapravo, je Zvončici
Petar bio izuzetno drag, i nije želela da ga deli s nikim, pa se Zvončici nije dopadala
Vendi, pa je slagala izgubljene dečake. Rekla je da je Vendi zla ptica koju je trebalo
da oteraju, srećom Petar je izbavio Vendi iz nevolje i izgrdio izgubljene dečake.

"Zvonciceee! je l tako dočekujemo goste?!" uzviknuo je Petar. Onda je, za kaznu,

proglasio Zvončicu na nedelju dana iz Nedodjije. Mala vila se osećala veoma tužno i
ugroženo.

Došlo je vreme da se istraži Nedodjija! Petar je želeo da pokaže Vendi Lagunu Sirena,
dok su Majkl i Džon hteli prvo da vide indijansko selo. Petar je uvek imao sjajne ideje
i voleo je da komanduje, stoga je Džonu dao jedan poseban zadatak. "Ti budi vođa!"
rekao je, odvedi Majkla do indijanskog sela, a ja ću pokazati Vendi Lagunu Sirena!
Džon je bio presrećan, on vođa! Uau, kakva čast, odmah je počeo ponosno da
maršira ka magičnoj šumi.

Indijanci nisu bili naročito raspoloženi, i čim su ih ugledali, odmah su zarobili Džona i
Majkla i odveli ih u svoje selo.

U Laguni Sirena, Petar i Vendi su otkrili da je kapetan Kuka krenuo u akciju. Plovio je
u čamcu sa svojim vernim prvim oficirom, Smi-jem. Sa vrha litice, primetio je da je
Kuka zarobio Tigru Ljiljan, kćerku poglavice, kako bi mu ona otkrila gde se skriva
Petar Pan. Kuka je pokušavao da je zaplaši, ali Tigra Ljiljan se nije bojala, i nije
odgovarala, naprotiv, odbijala je čak i da ga pogleda. Kuka joj je pretio da će je vezati
za stenu, i da će je morska plima udaviti, ali ona i dalje nije želela otkriti tu tajnu koju
Kuka toliko želi.

Petar nije oklevao ni sekunde, već je odmah poleteo i suprotstavio se kapetanu Kuki.
Usledio je zastrašujući dvoboj! U kojem se Kuka služio sabljom, a Petar lukavstvom,
savladao je Kuku, a gusar umalo nije pao u čeljust krokodila, svog drugog velikog
neprijatelja koji ga je danonoćno pratio u želji da ga pojede. Kapetan Kuka i Smi su
uspeli da pobegnu krokodilu. Bio je to veliki trijumf za Petra. Uspelo mu je da vrati
Tigru Ljiljan svom ocu.

Indijanski poglavica bio je veoma zahvalan, i zauzvrat je oslobodio Džona i Majkla,

tako da je to bila dvostruka pobeda.

Kuka ništa nije išlo po planu, ali Smi ga je utešio. Uhvatili su Zvončicu i doveli je na
brod. Zvončica i dalje nije volela Vendi, ali je shvatila da je Kukina ljubaznost bila
lažna. Kuka će povrediti Petra, a ona nije mogla to da dozvoli, odletela je do njega i
opisala mu šta se desilo. Bili su potrebni deca, nije bilo vremena za gubljenje.

Stigao je Petar Pan na brod kapetana Kuke. Svojim nožem je presekao konopac
kojim su bili vezani njegovi drugari i oslobodio ih, a zatim svi zajedno napali gusare.
Izgubljeni dečaci bili su šampioni u bacanju kamena, a Petar je bio prebrz za Kuku,
koji se na kraju i predao. Međutim, došlo je do preokreta. "U redu", kazao je Kuka
velikodušno, "slobodni ste da idete".

"Ura za admirala Petra Pana!! Ura za izgubljene dečake i hrabru decu Darlingovih!!!"
Bilo je vreme da se pođe kući, a Zvončica je uz pomoć svoje vilinske prašine
pretvorila Kukin brod u veliki, zlatni, leteći brod!

Vendi, Džon i Majkl vinuli su se u zvezdano nebo i vratili su se kući u svoj topli dom.
Nakon što su uspavali dva mlađa brata, Vendi, majka i otac posmatrali su Petrov
brod kroz prozor. "Mama, zar nije divan?" upitala je Vendi svoju majku sa osmehom.

Bio je to zaista jedan fantastičan prizor, koji je oduzimao dah. "Imam utisak da sam
video taj brod, baš odavno, kada sam bio jako mlad", prošaptao je njihov tata, a onda
se setio kako je divno verovati u bajke…

Petar Pan je, nakon sto se oprostio od svojih drugara, osetio malo usamljeno.
Nastavio je da leti iznad gradova i video puno osvetljenih prozora. Iza svakog od njih
je zivelo neko dete koje je mastalo i sanjalo o njemu. Tada je shvatio da dokle god
ima dece koja veruju u njega, on nikada nece biti sam. Srecan, poleteo je u novu
avanturu!