HAJDUCI

BRANISLAV NUŠIĆ
Likovi
dečak pripovedač
Žika Dronja
Mile Vrabac
Sima Gluvać
Mita Trta
Laza Cvrca
Čeda Brba
roditelji dečaka
Na hrastovom stablu
Priča počinje opisom hrastovog stabla poleglog uz obalu Dunavu. To
stablo bilo je okupljalište desetak dečaka svakog četvrtka i nedelje.
Stalnu postavu činili su: Žika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvać, Mita
Trta, Laza Cvrca i dečak pripovedač. Ovde se i upoznajemo sa svakim
pojedinim likom i zašto svaki pojedini nosi baš taj nadimak.
Četvrtkom posle podne
• Četvrtkom odmah posle ručka dečaci beže na hrastovo stablo. Tada
nisu imali škole, pa im je četvrtak bio kao mali Uskrs. Pričaju tu o
svemu i svačemu. Primerice, jednom su razgovarali šta bi voleli da
budu. Cvrca je Trtu upitao bi li više voleo da bude tica ili lađa, a ovaj je
odgovorio da bi više voleo biti tica. Gluvać bi voleo da je riba, Dronja
da je tigar, Cvrca da je pas, a Mile da je roda. Pripovedač bi voleo da
bude lokomotiva. I tako su se dečaci zabavljali na hrastovom stablu
četvrtkom, raspredajući o svemu i svačemu i uživajući u bezbrižnom
detinjstvu. Ponekad bi zaigrali i fudbal s loptom od kučine sve do
predveče kad bi pošli kućama.
Nedelja
• Nedelja je bila jako različita od četvrtka. Dolazio bi im Čeda Brba,
pekarski šegrt, koji nedeljom porani pa ih sve dočeka na stablu. Čeda
je bio poseban. Dok je išao s njima u razred uvek je najviše problema
pravio. Izbacili su ga iz prvog razreda gimnazije, pa je pošao u
pekarske šegrte. Kada dođe nedeljom na hrast priča ostatku družine o
svojim junaštvima, podvizima i sve se hvali, a dečaci znaju da laže, ali
svejedno se prave da mu veruju.
Avanti, generale!
• Jedna od Čedinih podvala desila se na velikom gradskom vašaru. Tu je
nastupao jedan Italijan s majmunom obučenim u odelo generala i
psom koji je bio obučen u konja. Kada bi Italijan poviknuo „Avanti“
(Napred), majmun bi skočio na psa kao na konja. Čeda je odlučio da u
toj točki pusti svog nekog džukelu, koji je skoro rastrgao i majmuna i
psa, ali mu je majmun zaskočio na leđa i pas je izbezumljen pobegao u
šumu s majmunom. Italijan je od Cigana posudio konja i pošao u
šumu, gde je majmuna preplašenog našao na stablu i jedva ga
namamio da siđe.
Matamuta
• Na drugom kraju grada živi dečak vršnjak družine, koji se rodio nem. Zato su ga i
prozvali mutavi Mata, odnosno skraćeno Matamuta. On se nije previše družio s
decom jer nije umeo da govori. Ali Matamuta je bio snažan pa se pričalo o
njegovom junaštvu. Deca su pričala priču da se Matinoj mami šest nedelja prije
porođaja ukazao arhangel Gavrilo i upitao majku šta bi volela da njeno dete bolje
ima, pamet ili snagu. Ona je rekla snagu i tako ga Bog nije obdario ni jezikom ni
pameću. Dečaci nisu pričali o Matamuti u Čedinom prisustvu jer se on isto
smatrao junačinom, pa bi bio ljubomoran kada bi pričali o Matinoj snazi.Krenu
tako Čeda jedan dan s Milom Vrapcem i Lazom Cvrcom prema Matamutinoj kući
da ga Čeda izazove na borbu. Ali Čedu je uhvatio strah pa se pravdao da nije
namazao mišice zejtinom i da ne može u borbu. Pošli su kući, ali im je Čedo
došao sledeći put sa povezom na čelu i modricom na oku i ispričao lažnu priču da
mu srce nije dalo mira i da se išao suočiti s Mutamatom. Sutradan je Cvrca
saznao da je Čeda zapravo dobio batine od svog gazde jer je ukrao dve perece.
Posle pobede
• Čeda im je pričao da je otišao od gazde i da nije to zanat za njega.
Dečaci su mu predlagali da bude potkivač konja, kovač, pa i vojnik. Ali
Čeda je odlučio da ide u hajduke. Deca su pre čula strašne stvari o
hajducima. Da žive u planinama i da su se odmetnuli od vlasti i čine
razna zla dela. Ali o hajducima su se pričale i bajkovite priče poput
onih da presreću bogate seljake i otmu od njih ono što su oni uzeli
sirotinji i vrate joj to.Čeda Brba je upitao i dečake hoće li mu se
pridružiti. Prvi se odazvao Cvrca, a ostali su rekli da će da razmisle pa
da se sutradan, u četvrtak sastanu na stablu i većaju o odlasku u
hajduke. Brba im se zapretio da ne smeju nikome da kažu o ovom
predlogu.
Hajduci
• Hajduci nisu ono što su bili u vreme turske opasnosti. Tada su to bili
ljudi koji su bili hrabri i koji su štitili svoj narod i selo. Sada su hajduci
uglavnom odmetnici koji haraju i pljačkaju. Zato su se dečaci mnogo
dvoumili o odlasku u hajduke.
Težak san
• Dečak je sanjao putnička kola koja čeka u zasedi kao hajduk. U kolima
je bio njegov profesor geografije koji ga je naterao da legne na drum i
tukao prućem. Trgnuo se tako iz sna i skužio da je u svom krevetu i da
pored kreveta stoji majka.
Brba ‘arambaša
• Bio je četvrtak i posle škole su svi otišli na hrastovo stablo. Tamo ih je
već čekao Brba i očekivao njihove odgovore hoće li poći u hajduke. I
tako svi pristadoše. Igrali su se hajdučkih igara: bacanje kamena s
ramena, pravili gusle i pevali hajdučke pesme. Odredili su da se
sastanu u starom mlinu, ali jedan po jedan da ih nitko ne bi uočio. U
mlinu su Čedu izabrali za ‘arambašu.
Epidemija
• Sutradan je škola bila zatvorena zbog epidemije. Deca nisu znala tačno
šta to znači reč „epidemija“, ali su se radovali što nema škole. Na putu
su sreli svog ‘Arambašu koji im je rekao da sutra ujutro u sedam krenu
od kuće drumom uz Dunav i da dođu do groba Maksa Žabe. Tamo će
da polože zakletvu.
Na grobu Makse Žabe

• Maksa Žaba nije bio neki junak, nego je izvršio ubistvo i pljačku, pa su
ga osudili na smrt i sahranili tu kraj druma gde su ga streljali. Na tom
mestu su sahranjeni brojni hajduci, pa je Čeda izabrao baš to mesto za
zakletvu. Čekali su dugo Cvrcu, ali on se nije pojavio.
Cvrca izdajica
• Poslepodne su pohitali na hrastovo stablo, a tamo je bio i Cvrca. Samo
se Čeda nije pojavio. Odma su napali Cvrcu da ih je izdao i nije se
pojavio na polaganju zakletve. Ispričao im je da je uveče rekao majki
da ga probudi ujutro da ide polagati zakletvu za hajduke, a ujutro ga je
dočekao tata s kajišem u ruci i nije mogao doći.
Oproštaj
• U subotu ujutro sastadoše se kod hrasta da rasprave šta će ko da
ponese u planine. U nedelju nisu išli nigde jer su u ponedeljak ujutro
imali da pobegnu. Dečakova mama se već poveselila da se dečak zbilja
primio zadaće i da se zato zatvorio u sobu, a on je zapravo tražio
sitnice koje bi mogle biti korisne hajducima. Našao je iglu, konac,
čačkalice, kutiju šibica, kutiju crne boje za cipele. Otišao je da se
pozdravi s golubovima i sa psom Neronom. Zatim se pozdravljao sa
stvarima u svojoj sobi i svakoj spevao pesmicu. Majka mu je napravila
štrudlu od višanja, a zahvalio joj se tako što joj je poljubio ruku i pošao
na spavanje.
Odmetanje
• Skupili su se dečaci ujutro kod starog mlina i pošli u hajduke. Hodali su
tako i pričali jedan drugome kako su pobegli od kuće. Zaustavili su se u
nekoj šumi i odlučili da se tu raspakuju. Seli su i najeli se onoga što je
već tko poneo sa sobom, a onda su krenuli pregledavati oružje kojim
raspolažu.
U Gori Hajduci
• Dečaci su pokazali i strah od noći, ali im je Čeda rekao da nemaju šta
da se boje jer su oni hajduci. Tek što je to prozborio, nešto je
zašuštalo. Svi su se razbežali, neki i na drveće. Tek kasnije su shvatili da
je to bilo jedno obično magare i sišli dolje.
Prva Borba
• Dečaci su pokazali i strah od noći, ali im je Čeda rekao da nemaju šta
da se boje jer su oni hajduci. Tek što je to prozborio, nešto je
zašuštalo. Svi su se razbežali, neki i na drveće. Tek kasnije su shvatili da
je to bilo jedno obično magare i sišli dolje.
Magaretova Ispovest
• Dečaku se onako snenom činilo da im je magare ispričalo svoju priču.
Reklo je da je pobeglo u planine od gazde Tase mlekadžije. Pobeglo je
u slobodu, ali kada je stiglo u šumu, shvatilo je da je to glupa ideja, jer
nije imalo šta da jede. Šest dana je lutao po planini, brstio lišće i grizao
kore drveta. Dosadila mu je i samoća, pa je bilo lepo kada su dečaci
hajduci naišli. Dečaci su se i dalje bojali i nitko više nije mogao da
zaspi, pa je Čeda predložio da svako ispriča jednu priču.
Brbina Priča
• Brba im je prvi ispričao priču. U Prilepu je kraljevao Vukašin Mrnjačević i imao tri
sina: Andrijaša, Dmitra i Marka. Kraljević Marko je bio napredniji od sve dece, jak
i srčan. Na dalekom istoku carevao je car kojeg su zanimala tri pitanja: kada je
čovjek najjači, kako čovek može da izbegne smrt i treba li čovek da sluša samo
sebe u životu ili treba da se osloni i na savete svojih prijatelja. Tako je car pošao u
svet da traži mudrost obučen u prosjačko odelo.Na svom putu susreo i kraljevića
Marka. On mu je na prvo pitanje dao odgovor da je čovek najjači kada brani
pravdu. Odgovor na drugo pitanje bio je da čovek može živeti posle smrti ako za
života čini dobra dela. A odgovor na treće pitanje bio je da čovek treba da sluša
sebe ako se gleda na oba oka, a ako samo na jedno, onda neka priupita prijatelja.
Car je bio zadivljen odgovorima, pa je poslao mnoštvo darova za Marka, koji je
darove podelio sirotinji. Sebi je samo ostavio mač i zlatni buzdovan.
 Gluvaćeva Priča
• Mladi kozar je po cele dane čuvao svoje stado koza u planinama. Jednom mu
je pobeglo jare, pa je krenuo da ga traži. Kada se u potrazi popeo na stenu,
ugleda divan crveni cvet. Jare je htelo da obrsti cvet, ali ga je kozar sprečio i
doneo u svojoj kapi vode da ga zalije. Od tada je kozar svaki dan bežao da
zalije i gleda cvet. No oluja je jednom potrgala cvet, pa ga kozar uzme kući i
stavi ga u čašu s vodom. Usnuo je san u kojemu se pojavio sedi starac.
• Rekao je kozaru da se vrati na onu stenu gde je našao cvet, raskopa stenu i
tamo nađe svoju nagradu. On zaista pronađe tamo novac i svakojako
skupoceno blago, ali ga ne uzme. Kada je došao kući ugleda prekrasnu
devojku koja se pretvorila iz cveta u ljudsko biće. Cvet je nastao od majčine
suze. Rekla mu je da je i ona njegova i svo ono blago što je pronašao.
Trtina Priča
• Trta je sanjao da je car. Bio je pravedan i ispunjavao ljudima molbe.
On je tražio da njemu nabave bonbona, da mu naprave tortu za ručak,
mnogo sladoleda i da se upregne fijaker da sam tera konje. Dok je
sanjao da je jeo tortu, probudio se. Upitao je služavku što je značio
san, a ona je rekla da će mu se ubrzo desiti veoma radostan događaj
već to popodne. Naime, služavka je samo pogodila da će se desiti
nešto vrlo brzo, a to je bilo da je Trta dobio batina nakon što mu se
otac vratio iz škole, gde mu je profesor rekao sve najgore o Trti.
Vrapčeva Priča
• Vrapčeva priča bila je o mišu koji se bojao izići iz rupe zbog mačka. Miš
se tako dogovorio s mačkom da će mu dovesti druge miševe da ih
pojede, samo ako njega pusti na miru. Mačak je tako rekao da će
ležati i praviti se pijan, a miš će skakati po njemu i pokazati ostalima
da se ne trebaju bojati. Kada je miš došao do mačka i krenuo da mu
gricka brkove, mačak zarine zube u miša i pojede ga jer je izdao svoj
rod.
Cvrcina Priča
• Cvrcin brat Pero je znao da izmišlja. Tako je jednom uzeo sekine lutke i
svima počupao kosu. Zbog toga je završio u kazni i bez ručka. Kada ga
je sestrica upitala zašto je to učinio, počeo je da priča priču kako
postoji jedan dan u godini kada lutke propričaju. Po njegovoj priči one
su se same posvađale i počupale, a najgore od svega je što je uspeo
da sestricu uveri u tu priču.
Dronjina Priča
• Bio jedan vrlo bogat čovek koji je imao sina. Hteo je da vidi kako će se
sin ponašati s bogatstvom, pa zazida blago u zid i uredi kao da su bili
opljačkani. Sin je bio jako tužan zbog blaga, ali još više zabrinut zbog
oca. Zato je sin odlučio da kupi konja i kola i počne da štedi. Kada je
otac uvidio da je sin pošten i da neće da rasipa bogatstvo, kaže sinu da
ode da kupi budak i razbije zid. Kada je tamo našao blago, otac mu je
rekao da je hteo da mu da pouku o tome kako je teško steći bogatstvo
i da se to mora ceniti.
Moja Priča
• Ovo je priča dečaka pripovedača. U njegovoj priči glavni lik je Raka
Pustoglavić, jedino dete bogataša. Bio je razmažen i nevaljao. Roditelji
više nisu znali šta da rade od brige za njega. Stoga pođoše jednog dana u
cirkus da se razonode malo. Tamo ugledaše dresera životinja i sjete se da
njega upitaju za pomoć.

• Kada je dreser došao kod njih kući, nalupao je Raku jer nije hteo da
posluša. Zatim kaže roditeljima da mu ne daju ni jesti dok ne moli.
Naredio je Raki da uzme knjige i da nauči. Sve je poslušao nakon batina, a
roditelji nisu mogli da prestanu da se čude. Od toga dana Raka se
promenio i počeli su da ga zovu „dresirani Raka“.
Hajdučke nevolje
• Dok su oni tako jedan za drugim pripovedali svoje priče, polako su
utonuli u san. Kad su se probudili bili su gladni, pa su se razdelili da po
stablima pogledaju ima li kakvih plodova za jelo. Na kraju su ispekli
bundevu, ali nije valjala, pa krenuše da jedu žireve. Potom ih uhvati
žeđ. Tako su od grčeva u stomaku polegali na tlo i utonuli u polusan.
Šta Je Tamo Bilo
• Ono jutro kada su se dečaci odmetnuli, probudila se Cvrcina majka da
pogleda decu, kad ono Cvrce nema u krevetu. Tako je bilo i u drugim
kućama. Ceo dan su ih čekali, napravili uzbunu, ali dečaci se nisu
vraćali. Očevi su pošli sutradan da prijave njihov nestanak vlastima.
Načelnik im je rekao da ništa ne brinu, da će ih on naći.
Potera
• Načelnik se prvo svuda raspitao o dečacima, pa izdao naredbu da se
razbeže panduri po lugovima i šumama i nađu dečake. Dečaci su ležali
još uvijek sklupčani od gladi, kada ih je našao jedan opštinski pandur.
Uz negodovanje, dečaci su pošli na kraju za pandurom i poveli za
sobom i magare.
Tamnica
• Dok ih je doveo do sela, pandur ih je zatvorio u svinjac. Maločas
kasnije su skužili da tu ima buva. Pandur im je doneo samo dva
komada hleba i imali su tu da prenoće, u svojoj hajdučkoj tamnici.
Povratak
• Ujutro ih je probudila svinja, a svi su bili zakrvavljeni od češanja i buva.
Pandur im je opet dao hleba i napili su se vode s bunara i krenuli u
selo. Pitali su se što će da im kažu njihovi kod kuće. Putem su susreli
dva školska druga koja su im rekla da se u varoši nakupilo sveta koji
čeka da vidi njih kako ih pandur vodi u glavno načelstvo. Kada su došli
pred svoje, očevi su krenuli da ih mlate.
Na Hrastovom Stablu
• Od njihovog bega u hajduke prošlo je dve nedelje. Celo to vreme
hrastovo stablo bilo je pusto. Dečaci su svi bili otpušteni iz škole i
zapravo su imali vremena ići na stablo, ali ih je bilo sramota da izađu
na ulicu. Dečak se već poželeo izaći van i igrati se pa upita mamu da
prošeta. Odluči se otići do hrastovog stabla, a kada je došao, tamo su
bili svi osim Čede. Njega je bilo sram što je pokupio onolike batine
pred svojom družinom. Zarekli su se jedan drugome da više nikada ne
pominju ono što je bilo.
PORUKA
• NE SMEMO BITI NAIVNI, PA SLUŠATI GOREG OD SEBE SAMO DA
BISMO DOKAZALI DA NISMO KUKAVICE. NAROČITO AKO SMO SVESNI
DA TO NIJE DOBRO.
HVALA NA PAŽNJI!