POTRAGA ZA DEDA-MRAZOM

Uloge: Deda-Mraz, Mrazi njegov sin, Rudolf, etiri Vilenjaka iko, Miko, Uko i Duko,
Uskrnji Zeka, Vila Zubika, Nova Godina, Direktor, nekoliko dece
Scena 1 Deda Mrazova kua na Severnom Polu.
Muzika Zvonii, zvonii
Mrazi (sedi za stolom i broji pisma): est miliona i osamsto pet, est miliona i osamsto est, i
poslednje, est miliona osamsto sedam pisama. Uh.
Deda Mraz (ulazi): O, izvini to te prekidam.
Mrazi: Ne prekida, zavrio sam
Deda Mraz: I? Koliko ih je?
Mrazi: est miliona i
Deda Mraz: Molim? Samo est miliona? Da nisi pogreio negde?
Mrazi: Ne, nisam. Ovo su samo pisma koja su pristigla potom. Ima jo trideset i dva miliona
i-mejlova, kao i nekoliko stotina hiljada sms poruka.
Deda Mraz: Aha, pa dobro je. Zato tako malo poruka?
Mrazi: Verovatno zato to su kratke i u njih ne moe da stane mnogo elja.
Deda Mraz: Da, verovatno zato.
Mrazi: Tata
Deda Mraz (zamiljeno): Molim?
Mrazi: Da li bi mogao ove godine da da
Deda Mraz: ta? Da li bih mogao ta?
Mrazi: Mislio sam da ove godine ostane sa mnom za Novu Godinu i Boi?
Deda Mraz: Kako to misli, da ostanem s tobom?
Mrazi: Pa lepo. Boi je porodini praznik. Trebalo bi da ga provedemo zajedno.
Deda Mraz: Ne mogu, to je neizvodljivo. Vidi li ti te milione pisama sa eljama? Milioni i
milioni dece ekaju novogodinje poklone. Kako mogu da provedem praznike sa tobom? Ko e
onda obradovati svu tu decu?
Mrazi: Ali tata
Deda Mraz: Nema tu ali. To je moj posao i ja moram da ga radim.
Mrazi (ljutito): Da, mora. Svi su ti vaniji od mene. Nikad nisi tu kad mi treba. Sva druga
deca e dobiti ono to ele, samo ja neu. U stvari, ba me briga. I ne treba da bude tu. Bie mi
bolje sa mojim drutvom. Samo ti idi i deli svoje glupave poklone glupavoj deci. (teatralno
naputa scenu).
Ulazi Rudolf.
Rudolf: Deda, ta se to dogaa?
Deda Mraz: Kao i svake godine. Mrazi se ljuti to moram da idem od kue za Novu Godinu i
Boi.
Rudolf: Jo uvek ne razume koliko je tvoj posao vaan?
Deda Mraz: Shvatie jednog dana, kad bude i sam morao da ga radi. ta imamo u planu za
danas?
Rudolf: Na redu je veliki trni centar tamo dole u gradu.
Deda Mraz: Eh, da. To mi nije omiljeni deo posla, ali ta e kad se mora. Hajdemo.
Scena 2 Trni centar.
Muzika Merlin Stie nova godina
Direktor nervozno eta i gleda na sat.
Direktor: Gde li je taj deda? Ve treba da otvorimo prodavnice, eka nas toliko dece, a njega jo
nema. Ako ne stigne za pet minuta ja u
Ulaze Deda i Rudolf: Izvinite to kasnimo.
Direktor: O, konano ste stigli. Hajde, hajde, pourite, sedite na svoje mesto, deca samo to nisu
stigla.
Deda Mraz: ta ste vi dobili danas, direktore?
Direktor: Ja? Glavobolju!
Rudolf: Pogledaj sve ove lepe poklone ispod jelke. Jeste li potroili mnogo para?
Direktor: Nisam! Sve ovo sam ukrao! Naravno da sam potroio mnogo para, losu jedan. Ali
isplatie se, jer u sve da rasprodam po duplo veim cenama.
Rudolf: Oprostite, nisam ja los, ja sam irvas.
Direktor: Ma svejedno je, samo radi svoj posao. Evo dece. (namesti veliki vetaki osmeh i
uvodi prvu devojicu). Evo duo, ovde je Deda Mraz. On jedva eka da saslua tvoje elje i da ti
da poklone koje eli (apatom publici) a koje e tvoji roditelji morati da plate na izlasku iz
trnog centra.
Devojica 1: (seda u krilo deda mrazu) Deda Mraze, mogu li da dobijem lutkicu i kuicu za
lutkicu?
Deda Mraz: Naravno, srce.
Devojica 1: Hou kuu na plai na Havajima. Model deluks, sa akuzijem i garaom za dva
auta. I plakarom za cipele. I sa est spavaih soba ne bolje sedam, za svaki dan po jedna i
Deda Mraz: Videemo ta moemo da uinimo za tebe. Izvoli lizalicu.
Devojica 1: (izlazi, ne ba zadovoljna poklonom)
Ulazi Deak 1. Ehej, Deda, Je I ti stomak pravi? (udara ga pesnicom u stomak)
Deda Mraz: Ej, pusti me!
Deak 1: A je l ti brada prava?
Deda Mraz: ta je tebi?
Deak 1: Proveravam da li si ti pravi Deda Mraz ili si se maskirao samo da bismo kupili poklone
kod tebe. Poto ne mogu da ti skinem bradu, sigurno je prava. Zato hou da mi da onaj tamo
automobil.
Deda Mraz: Koji?
Deak 1: Onaj napolju, na ulazu u robnu kuu. Izgleda isto kao pravi, samo je manji, za decu.
Eto, to elim za Novu Godinu. Da li si zapamtio?
Deda Mraz: Jesam, jesam.
Deak 1: Odloo, i nemoj da ti se desi da zaboravi.
Deak 1 izlazi. Ulazi devojica 2.
Devojica 2: Deda Mraze, ja bih elela novu haljinu i cipele. U stvari nekoliko haljina. I izme.
Dva para. Jedne duboke do kolena i jedne onako srednje. I minka mi treba. Maskara i ru. Kao i
nekoliko parfema, evo zapisala sam kojih
Deda Mraz: (prekida je) Ali ti si jo devojica, devojice se ne minkaju.
Devojica 2: Ej, ajde ne priaj gluposti. Nije ni udo da te zovu Deda, jer si zastareo hiljadu
godina. Kako to devojice se ne minkaju, naravno da se minkaju. Ko bi po tebi trebalo da se
minka? Deaci??
Deda Mraz: Ne, ne deaci. Nego neko stariji, devojke, ene, a ne male lepe devojice kao to si
ti. Zar ne zna da si lepa ba tako, bez minke i tih gluposti?
Devojica 2: Uh! (prevre oima i ustaje) Ne mogu da verujem kakvih sve zastarelih likova ima.
Idem na neko drugo mesto, negde gde za svoj novac mogu da kupim ono to elim.
Ona odlazi, ulazi deak 2.
Deak 2: (peva) Deda Mraze, Deda Mraze ne skrei sa staze
Deda Mraz: Konano neko milo i pametno dete koje zna da se ponaa.
Deak 2: (nastavlja sa pesmom) i donesi mi poklon pravi, da ne dobije po glavi!
Deda Mraz: Kakva je sad to pesma?
Deak 2: Prava, za razliku od tebe. ta ti misli, ko si ti? Deda Mraz? Ma nemoj. Pa svako malo
pametnije dete odavno zna da Deda Mraz ne postoji. Obukao si sad to odelo, nalepio tu lanu
bradu i glumi ludilo. Pusti me tih pria.
Deda Mraz: Pa zato si onda doao?
Deak 2: Al ti je to glupo pitanje. Zbog poklona, naravno. Poto moji matorci nikako da
ukapiraju da sam ja sve te dedamrazovske gluposti odavno provalio, odluio sam da to
iskoristim. Vidi, traiu aj-pod i oni e morati da mi ga kupe, jer ako ga ne dobijem misliu da
nisam bio dobar deak i da me deda mraz ne voli. ta kae? Jel da da sam genije?
Deda Mraz: Ali ta ako oni nemaju novac za neto tako skupo?
Deak 2: Ba me briga. Neka ga nabave kako znaju i umeju. Inae u biti tako tuan da u
popustiti u koli i nee nita biti od mene a za sve e oni biti krivi. Vidi, to ti je psihologija. A
sad mi daj taj aj-pod i dovienja.
Ulazi devojica 3: Dobar dan, deda. ta si spremio da mi pokloni ove godine?
Deda Mraz: Pogledaj sve ove lepe igrake
Devojica 3: Da ti pravo kaem, nita to mene ne zanima. Sve su to igrake za klince.
Deda Mraz: Za klince?
Devojica 3: Da. Ja sam ve rekla mami i tati da elim kompjuter, ali oni ne sluaju. Misle da
sam ja neka klinka i da mi trebaju igrake. Zato su me i doveli ovde. A ja sam cele godine bila
vredna i uila i imam sve petice da bih dobila kompjuter, a oni me dovedu u prodavnicu
igraaka. Strano!
Deda Mraz: To je lepo to ima sve petice, ali, ui se za znanje, a ne zbog poklona.
Devojica 3: To i oni kau. Ali ipak moraju da mi kupe kompjuter. Zasluila sam ga. Eno ih.
Zdravo deda, vidimo se neki drugi put, kad bude imao ono to ja elim.
Devojica 3 odlazi sa scene, ulazi deak 3.
Deak 3: Ej, Deda Mraze
Deda Mraz: Zar se ne kae prvo dobar dan?
Deak 3: ta? Dobar dan? Kakav dobar dan?
Deda Mraz: Pa osnovna kultura je rei nekom dobar dan kada ga vidi.
Deak 3: Ma pusti sad kulturu, kao da je to bitno. Nego, ima li papir i olovku da zapie moje
elje.
Deda Mraz: Nemam.
Deak 3: teta. Morae onda sve da zapamti. Dakle, elim auto na daljinski, zatim gejm boj sa
igricama, kao i soni. Hteo sam da ti kaem i koje igrice, ali mator si pa e zaboraviti.
Uglavnom, neke za deake i neka ih bude bar sto. Eto, toliko. Odoh sad, a ti to lepo sve spakuj
pa mi donesi kad bude dolazio, da ne moram sam.
Deak 3 odlazi, pojavljuju se direktor i Rudolf.
Direktor: I? ta si do sad prodao?
Deda Mraz: Jedan aj-pod.
Direktor: Molim? Za sve ovo vreme? Samo jedan aj-pod? Pa to je neuveno.
Deda Mraz: Znate ta? Meni je ve dosta svega. Devojice koje trae kue na Havajima i crvene
ferarije, koje hoe da se minkaju, deaci koji ne veruju u Deda Mraza i iskoriavaju svoje
roditelje Pa to je strano. Ja to ne mogu da podnesem. Ne mogu to da gledam. Gotovo. Idem.
Dovienja.
Deda Mraz naputa scenu.
Direktor: Gde e sad on?
Rudolf: Ne znam.
Direktor: Ne moe to tako. Imamo ugovor. Treba da ostane ovde do zatvaranja. Ja u da ga
tuim. Pa to je strano. Kakvi su ovi dananji Deda Mrazovi? C c c ekaj, moram sad da ovo
nekako popravim Gde je ona tabla?
Direktor kai tablu: DEDA MRAZ JE OTIAO DA NAHRANI IRVASE i ljutito maui
rukama odlazi sa scene.
Rudolf: Ali, ta emo sad da radimo? Ako Deda ne podeli poklone ni Nova Godina nee moi da
stigne. ta sad da uradim? Najbolje da odem kod Mrazia, da mu kaem ta se dogodilo. Moda
on zna gde bi Deda otiao.
Odlazi i on, scena se menja ponovo u Deda Mrazovu kuu.

Scena 3 Deda Mrazova kua na severnom polu
Muzika Suner Bob Boina pesma
etiri vilenjaka stoje oko stola sa pismima. Vilenjaku iku je odelo pomalo tesno.
iko: Momci, radiemo prekovremeno ako malo ne pourite! Nema zezanja! Idemo!
Miko: Koje su moja pisma? Ja sam zaduen za slatkie.
Uko: Eno onaj dak tamo. (pokazuje na vreu sa pismima u uglu).
Duko: Hej, a na ta ti to lii ovee?
iko: Kada sam poslednji put nosio ovo odelo?
Duko: Ne znam. Ali sudei po izgledu, u ranim sedamdesetim! (svi se smeju)
iko: (ljutito) Ma nemoj mi rei. Pogledaj sebe
Uko: Hej vas dvojica, dosta prepucavanja, treba da radimo.
Miko: (zamiljeno) Eh, te sedamdesete Nekada je bilo lake sa decom. Traili su na poklon
okolade i bombone a danas
iko: (otvarajui jedno pismo) Danas trae neke neke komp kom-pu kop-ju-te
Duko: Kompjutere, neznalice, kompjutere.
iko: A ta je to kompjuter?
Duko: To je jedna sprava koju su ljudi izmislili da ne bi morali da rade.
iko: Ahaaa A ta e to deci?
Duko: Da se igraju. Danas se deca igraju na kompjuterima.
iko: Shvatam, to je neto kao trambolina.
Duko: (lupa se po elu) Kakva trambolina te spopala?
iko: Pa kae da se igraju na njima, verovatno skau, kao po trambolini.
Duko: Naravno da ne. Kompjuter se stavi na sto, sedne se ispred njega i onda se igra. Uz
pomo mia.
iko: E sad mi je jasnije. Pa dobra su to deca. Vole ivotinje
Duko: Kakve ivotinje?
iko: Pa mieve.
Uko: Molim te, nemoj vie da mu objanjava. Vidi da pojma nema. Nisu to pravi mievi, nego
mehaniki, bolje reno optiki.
iko: Ahaaaa.
Uko: I tebi je sad kao jasno?
iko: Pa i nije ba.
Miko: Nije ni meni, ali nemojte sad da se objanjavate, nego radite neto.
Ulazi Rudolf: Hej momci, jeste li videli Deda Mraza?
Uko: iko, jesi li video skoro glavnog?
iko: Nisam.
Rudolf: Otiao je ljut iz trnog centra i sad nigde ne mogu da ga naem. Ne javlja se ni na
mobilni. A gde je Mrazi?
Duko: On je tu negde. Pozvau ga. (Odlazi i vraa se sa Mraziem)
Mrazi: Rudolfe, sve sam uo. ta emo sad?
Rudolf: Ne znam. Mislio sam da e ti znati gde bismo mogli da ga traimo.
Mrazi: Ja? Kako bih ja to mogao da znam? Jutros smo se posvaali. Otiao je ljut. A sad je
nestao. (planim glasom) Ja sam kriv za sve
iko: Nemoj tako, Mraziu. Pronai emo ga.
Uko: Imam ideju. Hajde da objavimo na internetu da je Deda Mraz nestao. Neko sigurno zna
gde je, neko ga je negde video.
Miko: A ta je to internet?
Duko: To je svetska kompjuterska mrea. Preko nje su svi povezani i mogu da komuniciraju
jedni sa drugima.
Miko: Mrea? Kao paukova mrea?
Duko: Naravno da to nema veze sa paucima. Ma gde ti ivi ovee, ne zna ta je kompjuter,
ne zna ta je internet
Uko: Opet vas dvojica poinjete. Nemamo sad vremena za objanjavanja. Nego, Mraziu, reci,
ta da napiemo u oglas?
Mrazi: Svako ko ima bilo kakvu informaciju o trenutnoj lokaciji Deda Mraza, neka se javi na
na i-mejl.
iko: A ta je sad pa to, taj i neto?
Uko: To je i mejl adresa, i neu da ti objanjavam emu slui.
Mrazi: I obavezno dodaj nagrada sledi! Neko ga je nadam se video, pa e nam javiti.
iko: I ta sad?
Rudolf: Nita. Samo ekamo.
Muzika, instrumental, dok svi etaju po sceni, nervozno, iekujui i povremeno bacajui
poglede na sat. A onda se zauje zvonce i na scenu dolazi Zeka.
Zeka: Dobar dan!
Mrazi: Dobar dan, dobar dan. Izvoli, ui.
Zeka: uo sam da traite Deda Mraza, pa sam doao da pomognem.
Rudolf: Poznaje ga?
Zeka: Naravno da ga znam. Mi smo stari drugari.
Mrazi: A ko si ti?
Zeka: Pa zar to nije oigledno? Ja sam Uskrnji Zeka.
Mrazi: Izvini, zaista sam izgubljen zbog svega ovoga to se deava. Oigledno je ko si ti.
Zeka: I imam neto da vam kaem. Ne znam koliko e pomoi, ali Deda je bio kod mene danas.
Rudolf: Zaista? Kad? ta je rekao? Gde je sad?
Zeka: Saekaj, saekaj, jedno po jedno pitanje. Ne znam gde je sad, ali bio je vrlo tuan. Rekao
je da se razoarao u sve i da nije raspoloen za slavlje i podelu poklona.
Rudolf: Kako to? Ne moe to tako. To mu je posao. Mora da deli poklone. Nova Godina i Boi
nee moi da dou ako nema poklona.
Mrazi: Znao sam. Ja sam kriv za sve. Zbog mene se razoarao. (poinje da plae)
uje se zvono i ulazi Vila Zubika.
Vila: Hej, ujem da traite Deda Mraza ta je sa tobom, zato plae?
Mrazi: Zato to je zbog mene Deda Mraz otiao i sad ne znamo gde je, a ako se ne vrati na
vreme nee biti ni Nove Godine. (nastavlja da plae)
Vila: Ma ko ti je rekao da je zbog tebe? Naravno da nije.
Mrazi: Zaista? A ko si uopte ti i otkud zna da nije zbog mene?
Vila: Ja sam vila Zubika i znam da nije zbog tebe, jer mi je rekao.
Rudolf: Videla si ga? Priala si sa njim?
Vila: Da. I to je najbolje, znam i gde je otiao.
Mrazi: Gde? (brie suze)
Vila: Priao je sa mnom o dananjoj deci. alio se kako su nezahvalna, a onda je otiao kod
Nove Godine.
Rudolf: Odlino. Hajde, pourite, moramo da ga naemo i ubedimo da mora da podeli poklone.
Zeka: A nagrada? Pominjali ste i neku nagradu
Rudolf: Nagrada je to to e ipak biti Nove Godine.
Zeka: Pih, al ti je nagrada
Rudolf: Sluaj ti, nisi nam ni bio od naroite pomoi, vila Zubi nam je rekla gde je Deda, a sad
jo hoe nagradu.
Zeka: Ma, dobro, alim se. Ne treba mi nagrada. Imam i ja svoje paketie koje delim deci, ta se
odmah nervira.
Mrazi: Nemojte se sad raspravljati, nego hajdemo. Moramo da pourimo.
Svi izlaze sa scene, zamrauje se, uje se muzika a na scenu ulaze Deda Mraz i Nova Godina.
Deda Mraz: Draga moja prijateljice, vidi li ti ta se deava na ovom svetu? Vidi li kakva su ova
dananja deca? Pre su bila mnogo bolja. Govorili su molim i hvala. Traili su poklone za brau i
sestre. Bili su obzirniji, paljiviji. Toga vie nema. Sve je samo daj, daj Zna li koliko smo
pisama dobili ove godine?
Nova Godina: Ne znam.
Deda Mraz: Pet, est, sedam stotina miliona? I koliko se seam, ni u jednom nije bilo rei
hvala.
Nova Godina: Preoptereen si, moj stari dobri prijatelju.
Deda Mraz: Nisam! Boi je preoptereen! Komercijalizovan i kompjuterizovan! Nekada su
traili bicikle, sanke. Sada naruuju neto posebno! Ono to ide samo, ono to govori!
Automobile na daljinski. Lutke koje govore. Kompjutere, igrice za kompjutere, nintendo,
plejstejn, aj-pod i sve tako neto. Nema vie duha, nestalo je arolije. Vreme je da odem u
penziju, da obesim torbu.
Nova Godina: Ali ti usreuje decu iz celoga sveta. Ko je tamo gore na nebu? Deda koji donosi
darove.
Deda Mraz: Ali nema toga vie, draga moja. Oni danas vie ne veruju u deda Mraza!
Nova Godina: Nije istina. Sigurna sam da ima jo mnogo dece na svetu koja veruju. Dece koja su
skromna i ne trae skupe i velike poklone.
Deda Mraz: Priao sam danas i sa Uskrnjim Zekom i sa Vilom Zubi. I oni imaju iste probleme.
Ni njima niko nije odavno rekao hvala. A i oni usreuju decu i poklanjaju im darove. I od njih se
sad oekuju kompjuteri i mobilni telefoni i ostale moderne novotarije.
Nova Godina: Postoji li bilo ta to bi te ubedilo da ipak podeli poklone?
Deda Mraz: Kada bi bar jedno dete pokazalo mrvu zahvalnosti za ono to inimo za njih, ja bih
bio presrean.
Muzika
Ulazi devojica.
Devojica: Deda Mraze! Dobro je, pronala sam te. Ve sam pomislila da sam zalutala.
Deda Mraz: Dobro vee, devojice. Otkud ti ovde?
Devojica: Morala sam da doem. Imam neto vano to elim da ti kaem i da te zamolim.
Deda Mraz (okree se ka Novoj Godini): Eto, ta sam govorio? Sigurno hoe neki skup poklon.
Lutku koja govori ili se minka. Ili neku slinu skupu igraku.
Nova Godina: Nemoj da prenagljuje. Sasluaj je prvo ta ima da kae.
Devojica: Nova Godina je u pravu. Uopte mi ne treba nita takvo.
Deda Mraz: Nego?
Devojica: Pa, vidite ovako. Moj tata je direktor robne kue. Mogu da imam sve to poelim od
tih skupih stvarica. Ali ono to meni zaista nedostaje, to je da provodim malo vie vremena sa
njim.
Nova Godina: Eto, ta sam ti rekla.
Devojica: Da, meni nedostaje moj tata. (poinje da plae). Deda Mraze, bila bih ti veoma
zahvalna kad bi mogao da uini da on malo vie brine o meni, a malo manje o stvarima.
Deda Mraz: To je tvoja elja?
Devojica: Da! Da li moe da je ispuni?
Deda Mraz: Potrudiu se. Evo, kreem odmah. (okree se zbunjeno oko sebe) Ali, zato ovde
nema nikoga? Gde su moji vilenjaci koji prave paketie? Gde su irvasi? I gde je moj Mrazi?
Mrazi i Rudolf ponovo utravaju na scenu.
Mrazi grli Deda Mraza.
Mrazi: Tata! Traili smo te ceo dan! Zabrinuli smo se gde si. Bili smo i kod Nove Godine, ali
tamo nije bilo nikog pa smo zakljuili da si se najverovatnije vratio kui.
Deda Mraz: Jeste. Bio sam mnogo razoaran danas.
Mrazi: U mene?
Deda Mraz: Ne, ne u tebe. Sada te razumem. Znam kako ti je i shvatam zato si se jutros naljutio.
Svako dete eli da provodi Boi i novogodinje praznike sa svojim roditeljima.
Mrazi: Naravno da to elim. Ali ti ima vaan posao. Mora da usrei jo mnogo dece a ne
samo mene. Zato emo sve ostale dane u godini provoditi zajedno.
Rudolf: Tako je. Da li je sad konano sve u redu? Pono samo to nije dola, a mi nismo ni
poeli da delimo paketie. Deda, hoemo li krenuti?
Na scenu utrava Direktor.
Direktor (zadihano): Saekajte, samo malo, uh, dobro je da sam vas pronaao.
Deda Mraz: Otkud vi direktore?
Direktor: Moja kerka je nestala. Rekli su mi je da je krenula u potragu za Deda Mrazom. Da je
niste moda videli?
Deda Mraz: Da, jesmo, dola je ovamo da trai poklon.
Direktor: Da trai poklon? Od tebe? Ali ja imam punu robnu kuu stvari, moe da dobije sve to
poeli. Zato je dolazila ak ovamo?
Devojica: Tata! Kako ne razume? Meni ne trebaju stvari. Treba mi neto sasvim drugo.
Direktor: Neto drugo? ta drugo? ta drugo mogu da ti poklonim?
Deda Mraz: Svoje vreme. Svoju ljubav. Deci je to bitnije nego skupi pokloni. To sam i sam
danas shvatio.
Direktor: Pa ti zna da ja tebe volim, najvie na svetu. Zar bih inae dolazio ak ovamo, na kraj
sveta, na severni pol, samo da te pronaem?
Devojica i Direktor se zagrle.
Direktor: Deda Mraze, ao mi je to sam se onako ponaao danas. Mogu li nekako da se
iskupim?
Rudolf: Naravno da moe. Na primer, mogao bi da sve one skupe igrake koje ima tamo
podeli siromanoj deci irom sveta.
Direktor: Dogovoreno. Hajdemo. Dau vam sve to, pa ponesite na vaim sankama i poklonite
onima kojima to treba. A ja u da odem kui i da se ceo dan igram sa svojom kerkom.
Devojica: Deda Mraze, hvala to si mi ispunio elju. (poljubi ga)
Deda Mraz: Rekla je hvala. To je ono to sam ceo dan eleo da ujem. Rudolfe, spremaj sanke,
zovi sve ostale i kreemo. Treba podeliti sve te poklone!!!
Pesma Preko brda preko brega