Čitateljski raj

1
 Čitateljski raj

Suzan Simons
HIR SRCA

BIBLIOTEKA »EKSTAZA«
Štampa: maj 1982.
Sken i obrada: Čitateljski raj

2
 Čitateljski raj

1.
Mlada žena tiho uđe u radnu sobu i zatvori vrata za sobom.
Odahnuvši, zbaci srebrnaste sandale i spusti noge na mekan debeli
tepih. Malo zatim pređe preko sobe ka prozoru sa plišanim
draperijama i sede u udubljenje na prozoru naslanjajudi bolno čelo
na prozorsko staklo. Kad je pulsiranje u slepoočnicama popustilo,
ona se sklupča na mekano sedište, pokrivajudi bose noge krajem
svoje dugačke suknje.
Mala, lepo oblikovana ruka zabaci gomilu zlatne kose sa lica.
Velike, zelene oči svetlucale su od uzbuđenja dok je gledala prizor
pred sobom. Bila je rana junska nod, sa malo vlage u vazduhu.
Hiljade treperavih svetiljki davalo je Menhetnu svečan izgled. Na
mestu na kome je sedela, osedala se kao na nekom postolju na vrhu
sveta. To je bila njena prva poseta Americi; njeno prvo putovanje u
inostranstvo, i izuzetni ritam Njurorka ved je osvojio njenu maštu.
Bilo je toliko toga što je želela da uradi i vidi.
Za mladu ženu proteklih nekoliko dana bili su kao san. Da li je
zaista tek tri dana od kako je Niki pila čaj i jela domade biskvite, i to
one koje je sama umesila u očevom bungalovu u malom selu kod
Volverhemptona? Tako uostalom ljudi opisuju Česvik, mada je to
selo na priličnoj udaljenosti od Volverhemptona.
A sada evo je gde sedi u radnoj sobi obloženoj drvenim
lamperijama, u luksuznom apartmanu na sedamnaestom spratu
višespratnice na Petoj aveniji. Sve je ovde bilo moderno, sa
er-kondišnom, skupo. Kontrast između njenog sveta i ovog bio je
zapanjujudi. Baš kao što je razlika između Niki i njenih domadina
bila odmah tako očigledna, bar za nju. Niki je još uvek mogla čuti
prigušene glasove gostiju na prijemu u susednoj sobi - koja je bila
neka vrsta pripreme za tišinu teča Bitove radne sobe.

3
 Čitateljski raj

Vitka plavokosa devojka uzdahnu još jednom razmišljajudi o

teča Bilu i tetka Mod. Oni su bili zaista dragi ljudi, na svoj način. Ali
oni su se kretali u prefinjenom, bogatom svetu internacionalnih
skorojevida. Sezona u Njujorku bila je skoro pri kraju, a društveni
život je uhvatilo pravo ludilo. Jer, uskoro oni de se rastati i, po dvoje
ili troje, otidi na svoje jahte da bi krstarili do ostrva. Ili de otidi u
unajmljenu vilu, pored jezera ili azurno plavog mora. Njujork de
ležati usnuo u toplom vlažnom letu - prepušten siromasima koji
nemaju gde da idu, radničkoj i srednjoj klasi, hordama turista.
Niki je bila pomalo poražena. Još uvek joj nije bilo jasno da je
uredna, uvek perfektno odevena Mod bila rođena sestra njene
majke. Jer, kad god bi pomislila na svoju majku, Niki je se uvek
sedala u njenim vunenim džemperima koje je volela više od druge
garderobe, i njenog mirisa na rutinu vodu, koju je tako volela.
Nikina majka je bila prava žena iz provincije, baš kao što je i Niki
želela da postane jednog dana.
Po nekim mišljenjima moglo se redi da je Niki vodila, za svojih
dvadeset godina, jedan život u kome je bila od svega zaštidena,
možda čak i gurnuta u pozadinu. Ona je bila jedino dete svojih
roditelja, koji su je obožavali, jedinica u oca koji je ostao udovac u
najboljim godinama svoga života. Niki je celog svog života živela u
istoj voljenoj porodičnoj kudi u Česviku, gde je njen otac bio seoski
lekar, najbolji igrač bridža, i zadnjih godina najperspektivniji
slobodan muškarac. Niki nije nikada napuštala kudu, osim kada je
pohađala školu za sekretarice u svojoj osamnaestoj godini. Radila je
samo tri puta nedeljno, i to pre podne, kod oca u ordinaciji kao
sekretarica.
To što je živela životom u kome je bila od svega zaštidena ne
znači da je bila neobrazovana. Istina, Niki nije želela da ide na
univerzitet, no, bez obzira na to, Niki je bila načitana a učila je
sviranje na klaviru od svoje sedme godine. Uglancani veliki klavir
koji je ispunjavao sobu bio je klavir njene majke, i bio je
najdragocenija stvar koju je Niki imala.
4
 Čitateljski raj

Pomisao na njen dom prekrio joj je lice tužnim, čežnjivim

izrazom. To je bilo jedino mesto na ovom svetu gde se osedala
potpuno slobodnom. Baš kao što je bila potpuno slobodna sa
Markom Vinstedom, lokalnim advokatom, sa kojim se zabavljala
zadnjih godinu dana, odnosno od kada se on vratio iz Londona.
Zvanično veridba nije bila objavljena, ali svi u Česviku znali su da Je
Mark zaljubljen u nju još od njene četrnaeste godine. Sve ove
godine on je čekao da Niki poraste kako bi je mogao zaprositi: A
kako je on Niki bio veoma drag, pretpostavljala je i sama da de
jednog dana, možda, postati gospođa Vinsted. Mada je ova
pomisao nije uzbuđivala, ipak se osedala srednom i zadovoljnom.
Rođeni i vaspitavani u engleskoj provinciji, Niki i Mark su se
oduvek poznavali. Nikin otac je pomogao da Mark dođe na svet
Jednog tmurnog januarskog jutra pre dvadeset i šest godina. A
Mark se još mogao setiti svog prvog pogleda na novorođenu slatku
bebu, kada je on sam bio starmali petogodišnjak, koji je virio preko
čipkane ivice korpe u kojoj se nalazila beba.
Oni su bili kao stvoreni jedno za drugo, Niki i njen momak
tamne kose. Oni su bili zadovoljni stvarima u životu, koje se ne
mogu kupiti novcem niti ih novac može uništiti. Razumeli su se u
svakom pogledu, među njima nije bilo tajni niti misterija. Poštovali
su jedno drugo, verovali u iste vrednosti i od života očekivali iste
stvari. Život de im biti lep udvoje, često je razmišljala Niki.
Jedna suza skliznu iz ugla Nikinog oka i kao porculan belog
obraza i kapnu na njenu svilenu bluzu. Možda je bila greška što je
dozvolila da je otac i tetka Mod nagovore da provede leto u
Americi. Čak je i Mark navaljivao da iskoristi priliku. Tako se sada
nalazila ovde, u divno letnje veče, a glava je jako boli. Osedala se
strašno usamljena i, pomalo, sažaljevala je samu sebe, nekako
odbačenu od gostiju u susednoj sobi.
Prijatelji tetke Mod i teča Bila izgledali su tako strani i pre
pametni dok su razgovarali o nekom komadu, ili koncertu u Linkoln
Centru, ili o „izuzetnom“ umetniku na izložbi u Gugenhajmu: Niki je
5
 Čitateljski raj

nalazila da je sve ovo malo dosadno ali je vrlo zbunjivalo. Znala je:
za ovu pomodnu gomilu sredovečnih ona je strašno naivna i
zabavna samo zbog njenog staromodnog vaspitanja. A ona sama je
imala toliko mnogo poštovanja za sebe, da nije marila što de je
neko zbog toga ismevati. Njen boravak u Njujorku se do sada
sastojao pretežno od ovakvih skupova, koji su se smenjivali, jedan
za drugim. Šta pobogu ona uopšte radi ovde, pitala se.
Ipak, nije mogla da negira ono „nešto specijalno“ što je važilo
za Njujork. Niki je imala podugačku listu mesta i stvari koje je želela
da vidi i uradi. Nije se mnogo brinula što de svet misliti da se
ponaša kao nezasiti turista - ona je i bila turista! Niki je želela da se
popne na sam vrh Kipa slobode, da uplati turu za razgledanje Uje-
dinjenih Nacija, da se vozi fijakerom kroz Centar park, da jede
topao kesten, pečen na ulici, i da prošeta nodu od Brodveja do
Tajms skvera. Ovo je bila Nikina jedina prilika da vidi Njujork i činilo
se da je pravo tradenje njenog dragocenog vremena: dve nedelje na
beskonačnim prijemima sa tetkom i tečom.
Jer za samo dve nedelje, podi de avionom do Bostona a zatim
dalje za Bangor, pa Main, i na kraju de stidi u Bar Harbor,
odmaralište na atlantskoj obali. Tamo de provesti vedi deo leta sa
svojom rođakom. Kler Trambal i njen muž Neš imali su antikvarnicu
i prodavnicu suvenira u kojoj de Niki pomagati, za stan i hranu. Ona
nikada nije upoznala svoje američke rođake, ali ju je otac uveravao
da oni željno očekuju njenu posetu i pomod u radnji. Niki se nadala
da su njihova pisma iskrena, jer de sa njima provesti nekoliko
meseci.
Leto u Mainu! - Niki se oteo uzdah na tu pomisao: u šta se
samo uvalila!
„Bilo bi sve jednostavnije da sam ostala kod kude“ - gunđala je
poluglasno, ne sanjajudi kako de te njene reči biti istinite.
Za momenat, nemodna da odvoji san od jave, Niki se učinilo
kao da je u svojoj sobi u Engleskoj. Ali stvarnost se brzo vratila,

6
 Čitateljski raj

mora da je u međuvremenu zadremala, jer evo je sklupčane na

sedištu u udubljenju prozora u teča Bilovoj radnoj sobi. Osedala se
umorno iako se odmarala u svojoj sobi na materinsko insistiranje
svoje tetke. Znala je da de biti potrebno par dana, kako reče njen
otac, da se povrati od napornog puta. Niki zevnu lenjo i baš kad je
htela da ustane i poravna izgužvanu suknju, pre nego što se pridruži
gostima, zaledi je dubok muški glas u blizini mesta gde je sedela.
„Nadin“ - odsečan glas preseče sobu oštrinom noža - „ved smo
o tome svemu razgovarali. Pobogu, ženo, znaš koliko mrzim da mi
se telefonira kada sam na koktelu, čim neka žena počne da me
proverava, ona je potpisala sebi otkaz, bar što se mene tiče“, reče
hladnim beskompromisnim tonom. „Ti pridikuješ o ljubavi, dušo!
Nemoj mi razbijati iluzije, molim te. Nas dvoje smo istog kova -
sama to kažeš. Ti isto toliko veruješ u ljubav koliko i ja. Bar možemo
redi da smo bili iskreni jedno prema drugom“ - zaključi čovek
sarkastično.
Bio je to dubok i rezonantan, modan, siguran glas. Kao glas
iskusnog glumca, pomisli Niki; glas u kome se nasludivala surovost.
Poželela je da proviri iza draperije i potvrdi svoju predstavu o tom
đavolu od čoveka, ali nije imala hrabrosti pa tiho utonu još više u
udobnost koju joj je pružalo udubljenje prozora pokriveno me-
kanim jastucima. Da li da ovom uljezu stavi do znanja da nije sama -
pomisli iznenada ili je, možda, jednostavnije da ga pusti da završi
razgovor i izađe iz sobe, da ne zna da je ona sve vreme bila tu?
„Inteligentna si Nadin shvati da mi zaista nije do toga da
provodim vreme sa ženom tvog iskustva... - U redu, onda je među
nama sve svršeno! Da li sam bio dovoljno jasan“ završi vrlo
odsečno.
Dobro, dobro, pomisli Niki vrpoljedi se. Između tebe i te žene
je sve svršeno. Ona te je svakako dosad shvatila, čak i ja shvatam a
nikada nisam brzo shvalala te stvari. Spusti ved jednom slušalicu i
idi, ved jednom, počinje da me hvata grč u nozi!

7
 Čitateljski raj

„Slušaj Nadin, počinjem da gubim strpljenje. Ne teraj me da ti

kažem neke stvari zbog kojih deš zažaliti! Tvoja Ijubomom to izjeda,
Nadin, zar ne vidiš? Pretvorila te je u ružnu, histeričnu
nadžak-babu. Ne, ne postoji druga žena, bar ne sada. Ja te
jednostavno više ne želim i to je sve, zar ti nije jasno?“ Čovek
napravi pauzu, a zatim nastavi tonom u kome nije bilo ni trunke
milosti.
„Meni je jasno da žena koja je nekada bila tako lepa kao ti
smatra da treba da bude ta koja prekida sa muškarcima, ti si to tako
često činila, zar ne... Sasvim mi je bilo jasno da nisam ni prvi ni
jedini čovek u tvom životu. Ali, ja nisam od onih uvek nasmejanih
beskičmenjaka koje ti obično pokupiš. Ja sam tebe izabrao, zapamti,
ali me to više ne zabavlja pa te ostavljam. Dosadna si mi Nadin!“
,,O, bože gospode“, prošapta Niki skrušeno. Ovaj đavolji čovek
ponižava tako strašno Nadin, ko god i šta god, ona bila. Zar on
nema ni trunke sažaljenja za tu ženu? Niki je bila sigurna u jednu
stvar - ovaj čovek joj se nije uopšte sviđao i molila je boga da ga
nikada ne upozna. Mlada žena se trgnu jer se bol u listu iznenada
povedavao, a njene misli se vratiše nezgodnom položaju u kome se
nalazila. Morade uskoro da se pomeri i tu se ništa ne može učiniti!
Za sve to vreme, koje joj se činilo kao čitav čas, a radilo se
samo o nekoliko minuta, Niki je čula samo zvuk basa muzike koja je
svirala u susednoj sobi. Najzad zaključi da uljez sigurno sluša bez
komentara ono što mu žena sa druge strane žice govori. Prođe još
nekoliko dugih minuta bez ikakvog glasa. Niki pomisli da je sama u
sobi, da je taj čovek izašao iz sobe dok je ona bila preokupirana
grčem u nozi. Mora da je izašao, a ona ga nije čula. Iz sobe ima
samo jedan izlaz. Morade da reskira i proviri iza draperije. Ona
razmaknu mekanu zavesu samo malo i proviri.
On je još uvek bio tu, stajao je sa slušalicom u mišidavoj
preplanuloj ruci, zbunjeno zuredi u dve srebrnaste sandale koje su
ležale na tepihu ispred njega: sandale koje je Niki tako nemarno

8
 Čitateljski raj

zbacila sa nogu kada je ušla u sobu. Glasan usklik zaprepašdenja ote

joj se iz usta, bide otkrivena!
Podigavši pogled, Niki ugleda dva sivo-plava oka koja su je
direktno gledala. Svaki mišid na telu tog čoveka bio je napet - on
sam bio je isto toliko iznenađen saznanjem da, sve vreme dok je
razgovarao telefonom, nije bio sam u sobi.
„Do đavola... Ne, ne, Nadin, ne govorim tebi. Nisam sam ovde,
to je sve. Ne, rekao sam ti ved da nema druge žene u mom životu.
Jednostavo, ja te više ne želim“ bio je njegov jasan zaključak. Izraz
dosade video mu se na licu dok je ponavljao ono što je ved rekao.
Sva njegova pažnja bila je sada usmerena na vitko stvorenje
sklupčano na sedištu kod prozora. On nestrpljivo mahnu rukom toj
osobi ma ko ona bila da izađe i pokaže se.
Niki je oklevala, srce joj je lupalo kao pomahnitalo. Uhvadena
je! Sada nema načina da pobegne od ovog čoveka. Nerado posluša
njegovu neizrečenu komandu i izađe iz svog skrovišta, ali sa mnogo
napetosti i straha, jer je shvatila da je slučajno čula najneprijatniji
razgovor za ovog mrgodnog stranca. Mlada žena se pomalo
pribojava njegovog reagovanja. Vidno drhtedi Niki spusti noge u
nameri da ustane i suoči se sa tim čovekom. Ali noge je izdadoše i
ona pade natrag na plišano sedište. Zastade da izmasira mišid na
listu noge pa opet pokuša da ustane.
„Hej, vidi ko je tu? Ne, nije niko koga ti poznaješ Nadin, zato
prestani da se praviš mudra. Da, to je jedna devojka. Slušaj, Nadin,
dosta mi je tvojih insinuacija... Ne želim da budem surov prema
tebi!“
Čak i odavde gde je stajala, na oko dva metra od njega, Niki je
čula podrugljiv smeh te žene sa druge strane telefona. Dragi bože,
pomisli devojka, ta Nadin je ili luda ili pijana, zvučala je demonski.
Prošla ju je jeza dok je slušala njen suludi smeh. Niki sigurno ne bi
želela da je upozna.

9
 Čitateljski raj

Tada čovek ponovo progovori, ali njegov pogled više nije

ispuštao Niki iz vida, ni za momenat. On je uporno dugo gledao
pravo u oči, zatim svojim iskusnim pogledom prede preko njenog
savršenog tela sakrivenog u dugu suknju. Devojka oseti kako je
rumenilo obliva, dok je on odmerava.
,,U redu, Nadin,“ reče najzad umornim bezbojnim glasom.
„Nadao sam se da mogu da te poštedim od agonije, ali ako baš
moraš da znaš sve du ti priznati. Postoji druga žena, vrlo mlada, vrlo
lepa, i sasvim nevina - ima sve tri osobine koje tebi nedostaju ved
duže vreme. Ne! Ti si htela da znaš sve detalje, ne bih želeo da te
sada razočaram. Dozvoli da ti kažem sve o njoj“ procedi besno.
„Ona je jedno divno stvorenje - ima dugu plavu kosu, lice čisto kao
redak porculan, velike plavo-zelene oči, mlado željno telo, koje kao
da je prvi put probuđeno. Ona je nešto potpuno različito od tebe.
To si želela da čuješ, zar ne? E, pa, dobila si što si htela!... Da ona je
tu sa mnom u sobi“ reče tiho.
Čule su se glasne psovke koje su njih dvoje uputili jedno
drugom, pre nego što čovek spusti slušalicu. Zapalio je cigaretu i
ležerno stajao a Niki je tek tada shvatila stvarni značaj njegovih
reči. Zašto je, za ime sveta, taj čovek opisao baš nju dok je
razgovarao sa Nadin. I kako je uopšte znao sve o njoj!?
Nikine oči se još više raširiše dok je još jednom razmišljala o
onome što je taj čovek rekao ženi preko telefona. Zašto je govorio
tako kao da su njih dvoje ljubavnici! Buljila je zbunjeno u tog
stranca, nesvesno opažajudi njegova široka ramena koja su se
savršeno uklapala u večernje odeio očigledno šiveno po meri. Jake
mišidave noge u ležernom raskoraku, skupe italijanske cipele, ruke
oslonjene na uzane bokove, pronicljive plave oči, crna kosa,
proseda na sleopoočnicama, i nadasve preplanulo lice koje je tu
boju moglo dobiti samo na tropskom suncu.
„Sviđa ti se što vidiš“. Njegov glas prekinu je u razmišljanju i bio
je pre zaključak nego pitanje.

10
 Čitateljski raj

Niki se strese. Bila je izložena tom izuzetnom lepom čoveku

kao da je tinejdžerka, ili još gore, provincijska prostakuša. E,
pokazade mu ved da nije ni jedno ni drugo!
,,E, baš lepo!“ reče Niki. Želela je da može da pomeri noge i
nekako pobegne iz ove sobe, ali je bila nemodna da napravi makar i
najmanji korak, kao da je bila zakovana na mestu gde je stajala.
„Gledam u vas gospodine“, zamucnu besno, stežudi zube, „jer
ne mogu da verujem u ono što ste rekli toj ženi o meni. Ne zbog
vašeg navodnog neodoljivog šarma. Vi ste zaista jedan uobražen
čovek - izlete joj iz usta - ,,i nalazim da je vaše ponašanje veoma
uvredljivo“.
„Nalazite da se ponašam uvredljivo!“ eksplodirao je. ,,A zašto
vi dođavola mislite da sam vas opisivao Nadin?“ Ugasi cigaretu u
pepeljari koja mu je bila pri ruci pa pođe pretedim korakom ka
mladoj ženi.
„Ne, nemojte odstupati!“ vikao je. „Ponavljam vam - na
osnovu čega mislite da ste vi ta mlada, nevina, lepa osoba koju sam
opisivao svojoj bivšoj ljubavnici?“ Nadglašavao je svaku reč kao da
je to bila uvreda.
Devojka pognu glavu nesvesno nemodna da se suoči sa
opasnim izazovnim očima tog mladog čoveka.
„Pa?“ - insistirao je.
„J-ja imam plavu kosu“ - počela je oprezno, ,,i-i m-moje oči su
zelene... Oh, odlazite!“ - uspela je da uzvikne neprijatno zbunjena.
,,N-ne želim više da razgovaram sa Vama.“
Ne obradajudi pažnju na njene reči, kao da nije ništa ni rekla,
visoki modni stranac počeo je ponovo da govori, ovoga puta bez
trunke ljutnje u glasu. „Znate, vi ste zaista jedna lepa mlada
devojka“, promrljao je.
„Molim vas, ostavite me“ - prošaptala je Niki neubedljivo dok
joj je rumenilo ponovo oblilo lice.

11
 Čitateljski raj

„Zar ne volite da dobijate komplimente?“ upitao je čovek,

gledajudi je sa očekivanjem dok je ona odmahivala glavom, a zlatna
kosa lelujala joj je pri svetlosti lampe. „Vi ste onda zaista čudno
mlado stvorenje. Konstatovao sam da je u prirodi žene da žudi za
potvrdom muškaraca da Je privlačna i poželjna.“
„Sa mnom to nije slučaj!“ Niki zabaci glavu besno, oči su joj
besno sevale; čas su izgledale plave, čas zelene. Na kraju su dobile
neku žudkastu nijansu.
„Ali, tada vi u suštini i niste žena, zar ne?“ upita čovek. „Vi ste
samo devojka u ženskom telu, inače ste jedva nešto više od deteta.“
„Želela bih da znate gospodine, ma ko da ste, da ja imam skoro
21 godinu!“ Zurila je u čoveka pred sobom koji se nadvisio nad
njom svom svojom visinom, a bio je za glavu viši od nje. „To svakako
nije dete ni za tako „zrelog“ čoveka kakav ste Vi.“
„Zar ved toliko godina imate!“ reče podrugljivim tonom. Niki je
shvatila da je on pecka kako bi je izazvao.
„Mislim da me namerno izazivate“, reče gledajudi ga
bezizražajno, pravo u lice. ,,l uvek se osedam neprijatno sa čovekom
koji je dovoljno odrastao da zna mnogo više a pokušava da se igra.“
Čovek zabaci crnu kosu i nasmeja se glasno.
„Nisam siguran, ali mi izgleda kao da miš reži na lava“,
zadovoljno se smešio. „Draga moja devojko, ti ne znaš ni prvu stvar
u igrama koje ja igram!“ - reče prijatnim glasom.
,,A otkud znate?“ protestovala je, napudivši se u izazov koji se
nehotično oteo njenim mladim usnama.
,,Oh, dete“, upozoravao ju je tihim glasom „bolje budi obazriva
kada upuduješ tako očigledan poziv čoveku mog kova.“
,,J-ja nemam pojma o čemu govorite, gospodine.“
„Erik Damon.“
„Gospodine Damon“.
„Erik“.
12
 Čitateljski raj

„Gospodine Damon“, naglasila je Niki.

„Vi ste ili najnaivnija devojka koju sam ikada sreo, ili ste retko
talentovana glumica“, reče čovek dok mu je na senzualnim usnama
lebdeo prostački osmeh.
,,A ja Vas uveravam gospodine Damon“, odvrati Niki, „da ja niti
sam glumica niti detinjasto stvorenje kako Vi zamišljate.“
,,U tom slučaju ostaje mi da zaključim da ste imali dosadan
život, bar do ovog momenta“ - reče suvo.
,,A sudedi prema Vašem telefonskom razgovoru Vaš život je sve
drugo samo ne dosadan. Ali ako Vi baš smatrate da je to uzbudljiv
život, neka Vam bude!“ - odgovori mu Niki.
„Da li Vi uvek prisluškujete tuđ razgovor?“ nastavljao je, a iz
njegovih čelično plavih očiju nestade veselosti. „Da li devojka kao
što si ti, na ovaj način, traži zabavu, igrajudi se tuđim ljubavnim
životom, nikada se ne upuštajudi lično, čuvajudi svoju dragocenu
nevinost iza te plavokose, hladne lepote. Sve dok se pojavi neki
jadnik i stavi joj prsten na ruku.“
„Kakva strašna izjava“ - prekide ga Niki a glas joj je bio
neobično grub. „Vi ne znate ništa o meni gospodine Damon. I, pre
svega, nisam prisluškivala! zaspala sam, a kada sam se probudila Vi
ste ved razgovarali sa t-tom ženom. Glupo sam mislila da oboje
možemo izbedi velike neprijatnosti“ objašnjavala je glasnije no što
je bilo potrebno. „Neke stvari se jednostavno ne govore pred
svetom, gospodine Damon. Ali za to je potrebno imati osedanje,
neke manire, vaspitanje jednog džentlmena!“ Njene reči pogodiše
visokog stranca koji je bio pred njom.
,l tako, ja nisam džentlmen, zar ne? No - to za mene nije
uvreda devojko. Ja sve ovo vreme znam da ne želim da budem
onakav čovek kakv se Vama sviđa. Ja se samo pitam da li ste Vi baš
onakva kakvom samu sebe zamišljate. Bide zabavno da to
ispitamo.“ Poslednju rečenicu promrmljao je sebi u bradu. „I uzgred

13
 Čitateljski raj

budi rečeno, ja se uopšte ne osedam neprijatno zbog toga što ste Vi

čuli moj intimni razgovor“.
„Pa, trebalo bi da se osedate neprijatno“ - zaustavi se Niki
usred rečenice. Moral ovog čoveka nije se ticao nje same, ona
ostaje ono što jeste.
„Šta ste hteli redi?“ navaljivao je Erik, dok je posmatrao kako je
obliva crvenilo sve do vrha ušiju.
„Ništa!“
„Lažljivice! Znate Vi dobro da ste upravo hteli da mi održite
lekciju o mom sumnjivom ponašanju, mojim moralnim obavezama.
Upravo ste mi hteli redi da bi trebalo da pocrvenim od stida zbog
svega što ste čuli da sam razgovarao“ - reče samozadovoljno.
„Ako tako dobro sve znate, zašto pitate mene?“ -- negirala je
ljutilo.
„Možda zato što tako divno pocrvenite i zato što odavno nisam
sreo ženu ili devojku, koja ima zbog čega da pocrveni“. Nasmejao
se, neočekivano, veoma nežno.
Iznenadna promena u njegovom ophođenju iznenadila je
mladu ženu. Osetila je kako se silom smeši tom lepom, zaista
lepom, čoveku.
„Da, to je ponekad veoma neugodno“ - priznala je stidljivo. „Ja
ne mogu da kažem ni najmanju laž a da se ne odajem.“
„Verujem Vam“ - nasmejao se nežno. „Siguran sam da
zasvetlite kao božična jelka kad pocrvenite.“
„Sasvim ste u pravu“, uzdahnu Niki sedajudi na i ivicu masivnog
pisadeg stola od mahagoni drveta.
„Mlada damo, Vi imate prednost“, prošapta tik uz njen obraz.
,,Š-ššta“? Niki razrogači oči.
„Vi znate ko sam ja, ali nemate pojma ko ste Vi sami“.
„Gospodine Damon, Vi me plašite!“, reče pritiskajudi ruku na
grudi.
14
 Čitateljski raj

„Hej, stvarno mi je žao“ - izvinjavao se, a njegovo đavolasto

preplanulo lice dobi skrušen izraz. U tom momentu Niki je shvatila
kakav je Erik Damon bio kada je bio dečak; vragolasto dete koje je
verovatno imalo isti pokajnički iraz na licu kada bi ga uhvatili da
pred ručak krišom jede kolače.
Devojka se nasmeja a smeh je postajao sve glasniji. Bila je
nemodna da spreči suze opuštanja koje su joj tekle niz lice. Kada se
konačno sabrala, pokušala je da da neko objašnjenje ovom čoveku
koji je sada zbunjen stajao kraj nje.
,,Ž-žao mi je“ promuca, „ali da ste samo mogli videti svoje lice“.
„Sredan sam da sam ti pružio bar malo zabave“ reče suvo,
arogancija je ponovo zauzela svoje mesto u njegovom ophođenju.
„Žao mi je Erik, stvarno mi je žao - Niki mu odvrati. „Ali
izgledao si smešno“ nastavila je nemodna da spreči napad smeha.
„Žene su me svakako nazivale, ali nikada smešnim“
protestovao je. ,,l sada me oslovljavaš sa Erik pa mogu i ja da znam
tvoje ime gospođice...“
,,Oh, žao mi je. Zovem se Svidin, Nikol Svidin, ali me svi kod
kude zovu Niki, gospodine Damon“.
„Molim te, želim da me oslovljavaš sa Erik“ ohrabrio ju je on
dok se povlačio iza pisadeg stola da sedne u veliku fotelju.
,,J-ja, izvinite, obično nisam na pertu sa strancima, gospodine.
A naročito ne sa starijim od sebe“
„Blagi bože, odjednom osedam napad senilnosti!“ odgovori on
sarkastično.
,,Oh, pa nisam tako mislila“ reče Niki, tonom punim izvinjenja.
„Ja zaista ne mislim da ste stari“.
„Imam 36 godina Niki, odnosno imadu toliko za deset dana.
Mogao bih ti biti otac da nisam pazio, ali jesam.“ Pogledaj samo
okolnosti našeg poznanstva. Teško da se može redi da je to
normalna prilika da muškarac upozna devojku. Ti si čula prilično

15
 Čitateljski raj

intiman razgovor koji sam imao sa svojom bivšom, kako da se

izrazim pred jednom tako nevinom osobom, ljubavi? Ljubavnicom
ili partnerkom u krevetu?“ Erikovo lice se zategnu dok se izrugivao.
Niki je bila sve bleđa i bleđa od njegovih reči, koje joj je sasuo u
lice.
„Vi ste namerno vulgarni“ reče Niki očajna. „Ali ja se ne
šokiram tako lako kao što Vi mislite gospodine Damon. Moj otac je
lekar i ja sam upoznala i mračnu stranu čovekove prirode. No, bez
obzira na to, želela bih da zaboravim okolnosti ovog poznanstva. To
je sigurno.“ Devojka nesvesno ugrize donju usnu da ne bi zaplakala.
Nikada nije upoznala čoveka sličnog Eriku Damonu, nikada u celom
svom životu!
„Mislim da nikada dosad nisi upoznala čoveka sličnog meni, zar
ne, slatka mala Niki?“, promrmljao je kao da je pročitao njene misli.
„Po drhtaju tvoje samouverene bradice vidim da me osuđuješ, da
mi ne odobravaš. Možda čak ima straha u tvojim velikim zelenim
očima. Ja ti se ne sviđam, zar ne, ti mala, engleska gospođice? Jer
sam se usudio da povredim tvoju osedajnost. Kakve ste hladne ribe
vi Englezi!“ Namerno je izvrtao reči dok je govorio, uvijajudi ih u
indirektno uvredljivo značenje.
„Izgleda da veoma rado dajete sud o ljudima a da Ih uopšte ne
poznajete“ - povika Niki. ,,A uostalom, to uopšte nije istina! Englezi
su samo uzdržaniji u poređenju sa ljudima iz Amerike. Nije tu stvar
u tome ko je u pravu, a ko nije. To je pitanje razlike u kulturi. Budite
sigurni da nema nigde tako ljubaznih, srdačnih duša u celom svetu
kao što su ljudi iz Česvika. A sela kao što je moje razbacana su na
sve strane po Engleskoj. Vi niste u pravu, gospodine Dammon.
Englezi nisu hladne ribe!“, izjavila je nepokolebljivo.
Čovek je gledao sa oduševljenjem u rumeno lice ove mlade
devojke, koja je stajala tu pred njim kao vitez koji brani svoju čast.

16
 Čitateljski raj

„Osedam se kao da sam nagazio na osinje gnezdo“, mrmljao je

u neverici. „Da li si ti uvek tako - tako emotivna, tako brza u
odbrani?“
„Svakako da jesam, ako je to nešto u šta ja verujem ili volim“ -
reče Niki. „A, zar Vi niste isti takvi?“
„Ti si još uvek idealista“, reče neumesno.
„Da li ste nešto rekli, gospodine Damon?“ - upita devojka,
gledajudi ga nevinim pogledom.
,,J-ja samo. pitam gde je to selo, taj uzor humanosti Česvik“,
dodao je. „Bez sumnje, u samom srcu Engleske!“
„Možete se ismevati, ali ljudi u našem selu zaista vole jedni
druge“, odgovorila je tiho. „Mi smo svi kao porodica, mada živimo
lepše nego u porodici zato što smo izabrali da živimo zajedno. Zar Vi
nikada niste bili usamljeni?“
Njegov odgovor bio je potpuno otvoren, nepripremljen za
ovakvo pitanje.
„Zar nismo svi mi usamljeni?“. Njegove reči dobiše neku
toplinu u tom momentu, možda je u njima bilo čak iskre bola, ali
Niki to ne nrimeti.
„U Česviku niko nema potrebe da bude usamljen. Uvek je tu
neko da Vas razume, da Vam pruži toplu ruku kada Vam je potrebno
da osetite ljudsku toplinu. Da Vas ubedi da de sve biti u redu, ma
kako nepremostiv problem izgledao. Česvik je divno mesto, Erik. Ja
nikada ne bih živela u nekom drugom mestu“. Niki se smešila
smušeno, dok je lutala u mislima sedajudi se poljskog cveda koje su
ona i Mark pronašli pokraj starog kamenog mosta, dan pre nego što
je ona otputovala za London. Odjednom, osetila je veliku nostalgiju.
Zašto je ona tu u Njujorku, primorana da bude na koktelu sa grubim
neljubaznim strancem a mogla je biti kod kude sa Markom i ocem,
koji nisu nikada ni povisili ton u razgovoru sa njom?
Niki nije znala kakvu je sliku pružala posmatraču, dok je sedela
bez daha, potpuno mirna - kao neko divlje stvorenje spremno za
17
 Čitateljski raj

let. Prošlo je nekoliko sekundi pre no što je Erik Damon mogao da

je prekine u njenim razmišljanjima.
„Čini se da je to najidealnije mesto na svetu“ nastavljao je Erik,
a glas mu je bio oštriji no što je želeo.
„Mora da sam sve predstavila suviše idilično“. Bol koji je osetila
u njegovim neizrečenim rečima jasno se sada osedao u njenom
glasu. ,,l mi svakako imamo svoje probleme. Ali Česvik je veoma
lepo mesto“ reče Niki iskreno. „Mislim da se nije mnogo promenilo
od rata“.
„Od rata“, ponovi Erik u neverici, pažljivo posmatrajudi njeno
lice kao da je očekivao da se šali. „Od rata! Skoro da se bojim da te
pitam od kog rata, Niki. Probudi se devojko! Ti živiš u svetu iz snova
koji više ne postoji, ako je ikada uopšte i postojao. Ovo je dvadeseti
vek, Niki“. Ustao je iz fotelje kao da je bio pomalo ljut na ovu vitku
plavu devojku, koja je sedela na ivici pisadeg stola. Erik je hodao
tamo-amo, ispred Niki, a u njemu samom se začela neka vatra od te
njene nevine primedbe.
„Divno! Ja lično smatram da su „lepa“ mesta i „lepe“ stvari, i
„fini“ ljudi - savršeno dosadni. Što je najgore, oni svojom finodom
uništavaju druge ljude!“ Uhvatio je Niki za ramena i drmao je sve
dok joj zubi nisu zacvokotali.
„Erik, Erik, t-to boli“, izvijala se dok su njegovi prsti ostavljali
masnice na njenom telu. Gledala ga je zapanjeno, jer njegove lepe
crte lica su potamnele od njegovog nekontrolisanog besa.
„To boli“, ponovila je sada ved glasnije.
,,Š-šta? Šta si rekla?“ upita Erik, prelazedi drhtavom rukom
preko svog čela.
„Kažem da me to boli“.
,,Oh, bože, Niki, izvini“ - odgovori skoro sasvim normalnim
tonom. „Da li sam te povredio? Daj da vidim“ i ne razmišljajudi poče
da otkopčava njenu bluzu.

18
 Čitateljski raj

„Molim te! Sve je u redu!“ uzviknu Niki. „Molim te, ne dodiruj

me!“
Erik se hitro povukao, hladan izraz ponovo mu je pokrio lice.
,,J-ja ne volim da me strani ljudi diraju, to je sve“, objašnjavala
je Niki. „A, osim toga, uplašio si me“.
„Lažeš, lice ti je crveno kao krv“ - reče ozlojeđeno. „Priznaj - ne
znaš kako izgleda kada te muškarac dodirne, a bojiš se da to
saznaš“.
„Možda jesam, možda mislim da imam razloga da budem
uplašena“ - odgovorila je Niki, dok je masirala bolno mesto na
ramenu. „Ti si čudan, grub čovek Erik Damon“, nastavila je
zamišljena. ,,U jednom momentu izgledaš nežan, u drugom si van
sebe od besa. Ja te uopšte ne razumem“.
„Ti, izgleda, misliš da jedna tako neiskusna devojka može da
analizira čoveka skoro dvaput starijeg od sebe, i svakako sa
iskustvom duplo vedim od tvoga!“ Nasmejao se tužno, očiju
bezizražajnih, čela namrštenog. „Mislim da je vreme da te vratim
kudi tvojoj mami, mala“.
„Moja mama nije živa, gospodine Damon. Ali vi ste u pravu u
jednoj stvari. U mom životu nije bilo ničega što bi me pripremilo za
ciničnog, grubog i nemilosrdnog čoveka poput Vas“.
„Ne sviđaš mi se“, prošaptala je u očajanju. „Molim te, ostavi
me na miru, jer ja ne razumem ljude kao što si ti. Ne znam šta ti, u
stvari, hodeš od mene. Čovek kao ti je otrov za devojku kakva sam
ja. Ja to osedam!“ Niki se jedva čula dok je govorila pošto je spustila
bradu u bluzu. Drhtala je, nervozno stezala ruke, uplašena da digne
pogled i vidi Erikovu reakciju na njene reči.
„Nema apsolutno ničega što bi čovek mog kova želeo od tebe“,
rekao je, a svaka reč je zvučala uvredljivo. „Osim, možda šanse da
upozna te nevine usne sa strastima ženstvenosti“. Erik stavi svoje
preplanule uke Niki na lice i privuče je sebi.
,,Mo-molim te, Erik“...
19
 Čitateljski raj

„Molim te, Erik! Šta Niki? Molim te Erik, poljubi me? Zar se
nikada nisi pitala kako izgleda da te poljubi muškarac, pravi
muškarac?“
,,N-ne“, poricala je bez daha, odmahujudi glavom koja je još
bila u njegovim rukama, očiju sklopljenih od straha.
„Mora da sam poludeo“ uzviknuo je Erik. „Pa ti si još dete.
Izlazi odavde pre nego što uradim nešto zbog čega bi oboje
zažalili!“ Ustuknuo je za korak od Niki i okrenuo joj leđa, dok je ona
stajala sva uzdrhtala.
„Izlazi!“ - povikao je besno. „Izlazi za ime božije!“
Niki je za momenat ostala nepokretna, zatečena njegovom
gorčinom u glasu. Kako je samo mrzela ovog čoveka. Ustade i
potrča ka vratima, uplašena da pogleda još jednom u visoku,
ogromnu figuru čoveka u sobi.

20
 Čitateljski raj

2.
Bilo je kasno jutro slededeg dana kada je sunčev zrak,
probjajudi se kroz tanke draperije, najzad probudio Niki. Okretala se
i nameštala u krevetu sve dok se sivo jutro nije uvuklo u grad,
donosedi sobom blaženi osedaj njenom iscrpljenom telu i duši.
Buka metropole koju su meštani smatrali uspavankom izazvala je
pustoš u maloj provincijalki. To je zaista i bio jedini razlog njene
nesanice. Natmureno lice stranca, koga je srela u radnoj sobi, i
njegove reči pune mržnje i uvrede stalno su bili u njenoj glavi sve
dok glavobolja nije prešla u migrenu.
Naglo se pokrenula proveravajudi na taj način glavobolju. Bol
se smanjio ali je u vratu još osedala tup bol. Dok se protezala na
ogromnom krevetu neko zakuca na vrata.
„Slobodno“ reče Niki. U sobu uđe njena tetka u jutarnjem
ogrtaču od perja i vezene svile.
„Dobro jutro, dušo“, zacvrkuta veselo Mod Benson. „Nadam se
da si dobro spavala. Je li prošla tvoja glavobolja?“ Glas joj je zvučao
zabrinuto. Sela je na ivicu kreveta i zurila u devojku kratkovidim
očima. „Zaboravila sam da stavim kontaktna sočiva danas, dušo, pa
te jedva vidim“.
„Sada se odlično osedam, tetka Mod“, odgovori iskreno
devojka. Prethodna nod bila je zaboravljena. „Valjda sam popila
suviše šampanjca“, slaga smušeno.
„Dobro je Niki što ne osedaš nikakve posledice od toga. Ja se
međutim ne mogu povratiti tako brzo kao nekada“, reče uzdahnuvši
umorno, a na licu su joj se ispod šminke nazirale tamne tačke.
„Zašto, tetka Mod, Vi ste najčarobnija žena koju sam ikada
videla“, reče Niki.

21
 Čitateljski raj

„Održavanje te čarobnosti zahteva puno napora i vremena

Niki. Nemoj da te niko zavarava. Ja počinjem da osedam svoje
godine“, reče pomalo tužno.
„Ali Vi ste toliko mlađi od mame. Ne možete imati više od
trideset i pet godina“, uzviknula je Niki.
„Hvala ti, dete, bilo mi je potrebno da čujem tako nešto od
jutros. Međutim, mnogo sam bliža četrdeset i petoj godini. Između
Abigel i mene samo je godinu dana razlike, mada sam ja uvek
izgledala starija. Možda mi ne bi smetalo što starim da imam kderku
kao što si ti, Niki. Abigel je uvek bila srednija“, završi tetka setno,
dok je dugim prstima sa uredno manikiranim noktima gužvala
kudnu haljinu.
„Sada je dosta o tome, dete“, reče Mod sa iznenadnim žarom.
„Došla sam do tebe zato što imam neke planove o kojima želim da
razgovaram sa tobom pre ručka“.
„Ručak“! Niki potraži svoj sat na stočidu. „Koliko Je sati?“ Oh,
zaboga, pa to je pola jedan! To je pravi greh. Kod kude nikada ovako
dugo ne spavam - svi bi mislili da sam bolesna“, priznade uz
smešak.
„Znam, ali ovo je Njujork, ne Česvik, i to je ovde sasvim
normalno, zato se nemoj osedati krivom“. Devojka je imala tako
lepu kožu i ten, mislila je Mod. Niki je zaista bila slatka devojka kao
njena draga sestra Abigel.
„Niki, dušo“, započe Mod svojim toplim samouverenim
glasom, „ja i teča Bil nismo takvi da ne primedujemo da se ti
dosađuješ na našim prijemima. Ne, nemoj poricati, dušo. Jedna od
tvojih najlepših šarmantnih osobina je što si potpuno providna“,
reče suvo. „Osim toga, znam da bi želela da obiđeš i razgledaš
Njujork. Zato sam uredila da ti jedan naš prijatelj pokaže Njujork. Ja
i teča smo zauzeti, inače bi to ml učinili. Ali, kao što ti rekoh, imam
osobu koja de ti pokazati grad. Zato se obuci lepo ali praktično, a
Marija de ti doneti čaj. Erik de dodi za pola časa. Čini mi se da je

22
 Čitateljski raj

spomenuo da dete za ručak biti u Central parku“, objašnjavala je

Mod brbljivo.
„Erik! Niki se oteo uzvik. To ne može biti, mislila je, to uopšte
ne može biti. Mora da je samo u pitanju isto ime.
„Da, dušo, on se zove Erik Damon i bide ovde za nekoliko
minuta, požuri da se spremiš pre no što stigne“, požurivala ju je
tetka prosto je uguravši u kupatilo. „Čim budeš gotova popij svoj
čaj, dušo“. Mod Benson potom izađe iz sobe ne dajudi prilike svojoj
sestričini ni da progovori.
Ostala je tako stojedi sa peškirom u ruci, zbunjena razvojem
događaja. Obudi de se, rešila je, i izadi pred Erika Damona i redi mu
šta da uradi sa svojim pozivom za izlazak! Zadovoljna ovim
rešenjem Niki pusti tuš i prepusti se mlazu tople vode.
Nekoliko minuta potom, diskretno kucanje na vrata ponovi se
nekoliko puta, prekidajudi Niki u njenim užurbanim razmišljanjima.
U sebi je planirala šta da kaže Eriku Damonu. Mala, crna figura
kudne pomodnice pojavi se tiho na vratima.
„Gospodin Damon je ovde, gospođice Svitin“.
,,U redu, Marija, hvala Vam... do đavola!“ mrmljala Je Niki dok
su užurbani prsti nespretno pokušavali da zakopčaju dugmad na
letnjoj haljini. „Mogu li da Vam u tome pomognem, gospođice?“
ponudila se Marija uslužno.
,.Oh, molim Vas“, zamoli Niki iskreno obradovana. ,,J-ja sam
tako nervozna, Marija“.
„Gospodin Damon je tako različit od ostalog sveta“, reče sitna
žena dok je zakopčavala dugmeta.
„Si, gospodin Damon se mnogo razlikuje od ljudi sa kojima ja
obično izlazim!“ smejala se Niki nervozno. „Da li često dolazi ovde?
Je li on dobar prijatelj tetke i teče?“
„Ne, on - on je samo poznanik, on ni sa kim nije blizak prijatelj.
Ali kad god je u Njujorku priredi malu intimnu večeru za senjor
Bensona i gospođu. Ja mislim da on takođe savetuje Vašeg teču u
23
 Čitateljski raj

njegovim poslovima. Bože, ja sam se toliko raspričala, Vaša tetka de

se čuditi gde sam tako dugo. Izgledate divno, gospođice. Ta zelena
boja perfektno ide uz Vaše oči“, dodade Marija uz ohrabrujudi
smešak. „Mogu li da kažem gospodinu Damonu i senjori Benson da
dete sidi?“
„Da, molim Vas, recite im da odmah dolazim, i hvala Vam na
pomodi“, reče Niki.
„Zašto li sam toliko nervozna? Pa on je samo običan muškarac“
ponovi Niki glasno sama sebi, jer je ponovo bila sama, želedi da
prestane da je muči nervoza. „Zato što je on najlepši muškarac koga
si ikada upoznala a uz to i najopasniji“, priznala je samoj sebi.
Sležudi uzanim ramenima, promatrala se u velikom ogledalu na
vratima garderobe.
Marija je bila u pravu, zelena boja haljine isticala je njene oči
uokvirene prirodnim talasom Nikine plave kose, a elegantne kožne
cipele i tašna iste boje slagali su se sa zelenom haljinom. Kratka
suknja još više je isticala dužinu njenih vitkih nogu. Bila je
zadovoljna svojim izgledom.
Njena mala isturena brada, predstavljala je masku lažnog
samopouzdanja, bar to mora iskorištiti u prvom okršaju, to de joj
pomodi da ne odustane i pobegne od svega. Bila je spremna da
izađe i sretne Erika.
„Ej, evo je konačno, Erik“, reče Mod Benson, dok im je Niki
prilazila preko velike dnevne sobe. „Izgledaš divno, dušo“, reče
tetka Mod zadovoljnim tonom. „Erik, želela bih da ti predstavim
moju“...
„Zdravo Niki“, prekide Erik ceremonijalnu najavu.
,,D-dobar dan gospodine Damon“, zbunjeno reče Niki dok je
gledala u crne dlake koje su virile ispod raskopčane plave svilene
košulje. Na sebi je imao svetložuto odelo, a njegova košulja je imala
boju njegovih očiju, čega je Erik bio svestan, mislila je Niki. Nema
šta, taj čovek odlično izgleda!

24
 Čitateljski raj

„Mislio sam da smo to ved obavili sinod“, reče toplim, umilnim

tonom.
„Može se redi“, odgovori Niki oneraspoložena.
„Pa, onda možeš redi „zdravo Erik“, insistirao je.
„U redu. Zdravo Erik“, ponovila je podižudi pogled ka njegovom
licu.
„Vi se poznajete“! - reče Mod sa čudnim izrazom na licu dok je
posmatrala poglede koje su taj visoki muškarac i njena mlada
sestričina izmenili.
„Da, upoznali smo se u Bilovoj radnoj sobi sinod dok je trajala
zabava“, reče uz đavolast izraz u očima. „Mislim da sam prekinuo
malu Niki u njenom dremanju. Vaša sestričina mi je rasvetlila neke
stvari, Mod. Nalazim da je njena iskrenost nešto specijalno“.
„Onda, svakako, shvataš da je ta tvoja ideja da zajedno
izađemo na ručak i provedemo popodne u razgledanju Njujorka
besmislena“ - reče Niki. „Nismo se baš složili, tetka Mod, da ti
iskreno kažem“, objasnila je ona kratko.
„Gluposti, devojko, ne možeš mi uskratiti zadovoljstvo da
budem sa tobom samo zato što si nehotice čula moj telefonski
razgovor i što ti je bilo neprijatno jer si u tome uhvadena“.
„Kad bi mi samo neko mogao redi o čemu to uopšte govorite“,
reče Mod.
Pre no što je Erik Damon uspeo da detaljnije objasni stvar, Niki
ga preseče. „Slušaj, ako ved idemo na ručak, zašto odmah ne
krenemo?“
„Zaista, vreme je da pođemo, rezervisao sam sto za pola dva“,
reče hladno prihvatajudi streljanje Nikinih očiju.
„Provedite se lepo“, reče Mod. Ali velika rezbarena vrata
apartmana ved su se zatvorila za Niki i Erikom.
Oboje su dutali sve dok nisu seli u udobna sedišta sivo
metaliziranog Mercedesa, parkiranog ispred zgrade.

25
 Čitateljski raj

„Gosp. Damon....“ poče Niki.

„Slušaj, Niki, učini mi uslugu,“ navaljivao je muškarac. „Zovi me
Erik, tako čemo lepše provesti popodne. Pokušajmo da izvučemo
najlepše iz...“
„Iz neprijatne situacije koju niko od nas nije želeo“, reče Niki
završavajudi umesto njega.
„Ako ti tako želiš, u redu je“, odgovorio je pomalo
nezadovoljan, krenuvši kolima u gust saobradaj.
„Zar te ne zanima da znaš kuda te vodim?“ konačno je upitao
Erik.
„Mod mi je rekla nešto o ručku u Central parku“, odgovori Niki
nimalo oduševljena.
Erik se ljutito okrenu prema njoj dok su se kola polako
zaustavljala na semaforu. „Za ime sveta, devojko, zar ne možeš da
pokažeš bar malo oduševljenja? Mi demo biti zajedno još pet
časova, iskoristimo to na najlepši mogudi način“.
Niki ga pogleda, uplašena, raširenih očiju, pomalo uplašena.
,,U redu, Erik. Izvinjavam se.“
„Tako je ved bolje. Mislim da je najbolje da počnemo sa ručkom
u „Zelenoj taverni“, pa da zatim prošetamo kroz Botaničku baštu.
Zatim demo otidi do Ujedinjenih Nacija i završiti popodne u poseti
jednom mom prijatelju“, objasnio joj je. „Da li odobravaš moj plan,
gospođice Svitin?“ - upitao je suvo.
,,P-pa, naravno. Ne mislim da ti u svemu protivrečim. Zaista je
vrlo lepo od tebe što si me izveo. Oh, žao mi je što te je u stvari
Mod naterala na to, Erik.“
„Tako, znači to tebe muči!“ reče uz olakšavajudi smešak.
„Glupo dete, ja sam sam želeo da ovako bude.“
Niki je sedela potpuno mirno, zbunjena onim što je rekao,
gledajudi u zagonetan profil tu pored sebe.
„Sam si hteo!“

26
 Čitateljski raj

Erik se nasmeja. „Želeo sam da ti pokažem da nisam uvek

nepristojan, grub i uzbuđen. Želim da ispravim ono od sinod.
Izgleda da sam popio više no što treba, a uz to nisam bio najbolje
volje posle razgovora sa Nadin.“
,,Oh“, izusti Niki, pomalo razočarana, zatim uduta, nemodna da
smisli bilo šta drugo da mu kaže.
„Ovo su vrlo lepa kola“, reče tek posle nekoliko sekunde.
„Aha“.
„Ti živiš u Njujorku?“ pokušala je da započne, razgovor.
„Je si li znatiželjna da saznaš nešto o meni, Niki?“
„Pokušavam da vodim konvencionalni razgovor“, ispravila ga
je.
„Dobro, ako ti kažeš. U stvari, ja ovde imam stan samo iz
poslovnih razloga. Imam kudu u Londonu, stan u Rimu, i kudu za
odmor u Novoj Engleskoj“, objasnio je nonšalantno.
„Ti si veoma bogat?“
„Da, tačno je, imam mnogo para“, odgovorio je zamišljeno,
skoro kao da je hteo još nešto da kaže, ali se predomislio.
Posmatrao je Niki krajičkom oka dok je sada on njoj postavljao
pitanje.
„Da li si ikada želela da imaš puno para, Niki? Da možeš da
kupiš sve Što ti srce želi?“
„Znam da de tebi izgledati naivno, ali moj odgovor je ne. Znaš,
novcem se ne mogu kupiti one stvari koje meni nešto znače, Erik“,
prošaptala je Niki.
,,A, šta to želi tvoje srce, Nikol Svitin?“ Zaustavio je kola i stavio
ruku na naslon njenog sedišta. Toplina njegove ruke, tik uz njen
vrat, odjednom je onemogudila Niki da nesmetano razmišlja.
Potpuno je osedala tog preplanulog, vitkog muškarca koji ju je
gledao pravo u oči kao da mu je zaista bilo stalo da čuje njen
odgovor.

27
 Čitateljski raj

,,J-ja želim muža koji de voleti samo mene, moj dom, srednu
decu, dobre prijatelje, moje knjige i moju muziku“, reče tiho.
„Verujem da si iskrena“, priznade Erik i njegov grub stav
odjednom se promeni. Zatim se nagnu i nežno poljubi njene blede
usne. „Ti si divno dete.“
„Dete!“ uzvrati Niki ozlojeđeno.
„Polako, Niki, nemoj se odmah ljutiti. Stigli smo, mora da si
gladna kao vuk, jer nisi stigla da doručkuješ. Hrana je ovde izvrsna“,
dodade Erik pomirljivim tonom.
Kad joj je pomogao da izađe iz kola, Erik je uze za ruku i
povede prema veselom kafeu, svom u zelenilu. Stolovi pokriveni
živopisnim stoljnjacima bili su razbacani tu i tamo ispod velikih
suncobrana.
,,Oh, gospodine, milo nam je što ste opet došli“, dočekao ih je
šef kafea idudi u susret Eriku Damonu.
„Zdravo, Moris. Ovo je gospođica Svitin koja je ovde u kratkoj
poseti. Ona je iz Engleske.“
„Vaš sto je spreman, gospodine Damon“, reče Moris, dok ih je
vodio prema velikom žutom suncobranu.
„Imate li sveže rakove danas?“
„Za Vas uvek“, odgovori glavni kelner.
„Ja du prvo uzeti jedan martini s ledom, a mlada dama de uzeti
vodni sok.“ Erik tako poruči šta je hteo i potom posveti svu pažnju
devojci pored sebe.
,,A šta ako ja ne volim rakove, gospodine Damon“, jedva je
čekala da mu kaže kad su ostali sami. „Da li uvek tako zapovedate ili
je to slučaj samo kada ste sa mnom?“
„Naučideš, dete, da ženi uvek pratilac bira jelo, a naročito kada
on bolje zna šta je dobro jelo'' ispravio ju je. „Zar ti ne voliš
rakove?“

28
 Čitateljski raj

„Ja obožavam rakove! Nije u tome stvar“, odgovorila je

uvređeno. „Ali ja mogu sama da kažem šta želim, nisam dete da mi
se zapoveda.“
„Onda se nemoj ponašati kao dete,“ dobaci Erik.
„Prestani da me tretiraš kao dete“, reče opet Niki. „Ti me
stvarno dovodiš u očajanje“. Kada je videla da on nema nameru da
odgovori, Niki nastavi. ,,l ko je uopšte taj prijatelj kod koga me
vodiš?“
,,Madam Oliveti“, odgovorio je bez daljih objašnjenja. Pre nego
što je mogla da mu odgovori, stigla su njihova pida i razgovor je
prešao na neutralni teren.
Pošto se opustila, Niki je počela da uživa u Erikovom društvu.
Između zalogaja najukusnije hrane koju je ikada jela, čavrljala je sa
njim o svom domu u Česviku, o svom ocu, i o kratkotrajnom
boravku na školovanju u Londonu, otkrivajudi tako više o sebi no
što je bila svesna. Na njeno iznenađenje, Erik Damon je pažljivo
slušao, uputivši povremeno po neko pitanje, i izgledalo je da ga
zaista interesuje sve to što mu ona priča. Niki se veoma lepo
osedala.
Na još vede zadovoljstvo, konstatovala je da je njen vodič znao
sve o raznovrsnoj flori u botaničkoj bašti, mada joj je bilo čudno da
čovek poput Erika zna to.
Zatim se Niki našla u visokoj staklenoj zgradi na obali Ist Rivera
- u zgradi Ujedinjenih Nacija, ispred koje su se vijorile zastave svih
članica Ujedinjenih Nacija.
Dva časa posle toga izašli su, napolju je bilo sunčano kasno
popodne.
„Glava mi bruji od gomile informacija koje sam upravo dobila“,
priznala je svom pratiocu. ,,A i noge me strašno bole!“ „Ali, pored
svega provela sam divno popodne, Erik. Ja sam upravo ovako želela
da vidim Njujork.“

29
 Čitateljski raj

„Po mom mišljenju najbolje tek dolazi“, reče joj. „Odavde

idemo peške ako nemaš ništa protiv, samo do četrdeset i druge
ulice. Madam Oliveti tamo živi u Vudstok palati.“ On pokaza u
pravcu jedne starije građevine koja je ležala u suprotnom pravcu od
Ujedinjenih Nacija.
„Ko je madam Oliveti, Erik?“
„Ona je izuzetan živi primer šta sve čovek može da postigne
ako je rešen i zna šta hode. Pre četrdeset godina došla je u Njujork
iz Ajove gde je imala farmu; imala je samo nešto malo para i
izuzetan talenat. Uspela je da dobije stipendiju Žilardove muzičke
škole i pošla na koncertnu turu. Zatim su došla teška vremena i ona
se morala vratiti u Njujork, gde je otvorila privatnu školu. Madam
Oliveti živela je sama trideset godina u jednosobnom stanu. Nikada
se nije udavala, niti je imala normalan život žene a ipak ona je
ispunila svoj život.“ Erik je sve to rekao sa velikim poštovanjem.
„Ona ponekad još uvek svira za svoje stare prijatelje, ako je ruke tog
dana ne bole. Zadnjih pet godina pati od reumatskog artritisa.“
„Pa, ona je pijanistkinja, zar ne?“ uzviknu Niki. „Kako si znao da
i ja sviram?“
„To je moja stvar“ odgovori Erik, a na licu mu je lebdeo
zagonetni smešak.
Ušli su u elegantan stari hol Vudstok palate i ušli u stari spori
lift, koji de ih odvesti do osmog sprata. Tada je Erik povede do
jednih vrata roze boje, do apart-“ mana broj 808.
Erik je pritisnuo zvonce i rekao par reči u mali interfon pored
zvona. „To sam ja, madam Oliveti, Erik. Doveo sam Vam svoju
prijateljicu.“
„Erik, drago mi je da te vidim“, čuo se jasan zvonki glas žene
kojoj se nisu mogle odrediti godine. Zatim se pojavi žena sivih
oštrih očiju: „Uđite, uđite!“
„Ovo je Nikol Svitin,“ predstavio je Niki pokazujudi joj rukom da
uđe.
30
 Čitateljski raj

„Dobar dan, dušo“, pozdravi je žena. „Bože, pa Vi ste tako

mladi, nemojte mi zameriti dete moje. Jedna od prednosti starenja
je to što čovek može biti nepristojan a da mu se to prašta.
Ušli su u stan i Niki se odmah svidelo to što vidi. Jedan celi
došak svetloplave sobe zauzimao je veliki Stenvej klavir, koji je
blistao crnim sjajem pažljivo čuvanog predmeta. U suprotnom uglu
stajala je sofa pokrivena roze prekrivačem. Roze zavese pokrivale su
starinski prozor. Okolo je bilo nekoliko malih stolova i stolica, a
starinska fotelja za dvoje stajala je ispred divnog kineskog pisadeg
stola, čime je bio ispunjen ostatak sobe.
„Ako želite da operete ruke pođite kroz ona vrata“, ponudila je
madam Oliveti. „Donedu šeri i kolače pa možemo da sednemo i
popričamo“, reče tapšudi Erika po ruci. „Hvala ti još jednom dete
moje, bombone koje si mi poslao bile su vrlo dobre.“ Otvorila je
kamuflirana vrata, na jednom kraju sobe, iza kojih se nalazila
kompletna mala kuhinja.
Niki se izvinila i otišla da opere ruke i popravi šminku - više da
bi pružila priliku madam Oliveti da ostane nekoliko minuta nasamo
sa Erikom.
„Ah - evo nje. Sada demo popiti naš šeri, zar ne?“
Niki se udobno zavalila u veliku fotelju kada joj se madam
Oliveti obratila.
„Erik mi je pričao da ste i Vi dobra pijanistkinja, gospođice
Svitin. Možda dete kasnije hteti da udovoljite jednoj starici i
odsvirate mi nešto. Ja sama ne mogu više često da sviram, ali
uživam da slušam druge.“
„Ako želite, sviradu Vam, madam.“
Malo kasnije Niki je sedela za klavirom trljajudi vlažne dlanove
o suknju, nesvesnim, nervoznim pokretima. Zatim je polako počela
da svira Debisijev „Mesečev sjaj“, nervoza je nestala kao i obično
čim je počela da svira. Sagnute glave, na kojoj se po zlatnoj kosi
kroz otvoren prozor razlivalo svetlo popodnevnog sunca, potpuno
31
 Čitateljski raj

se predala muzici. Poneta raspoloženjem, počela je, zatim, da svira

Geršvinovog „Amerikanca u Parizu“, a zatim je demonstrirala malu
virtuoznost svirajudi Rahmanjinov koncert broj trinaest. Završila je
sa neodoljivom melodijom „Ljubav koja se pamti“.
Dok su se čuli zadnji tonovi muzike, mlada devojka je sedela
nepomično, potpuno nesvesna prisustva druge dve osobe u istoj
sobi.
„Bravo, Nikol, bravo“, stara žena reče šapatom. „Ti izvrsno
sviraš, što bez sumnje i sama znaš. Imaš izvrsnu tehniku, ali ti imaš i
onaj redak talenat - mogudnost da onima koji imaju srede da čuju
tvoje sviranje muziku oživiš. Mislim da za godinu dana, uz
odgovarajudi nadzor, možeš da pođeš na koncertnu turneju - ako to
želiš. Za profesionalni uspeh potrebno je imati rešenost i odlučnost.
Govorim ti iz ličnog iskustva - ja znam koje to žrtve zahteva od
umetnika. Pitam se da li si dovoljno jaka za takav život, dete?“ -
reče madam Oliveti i utonu u dutanje.
„Zvučite mi isto kao i Gabi, madam Oliveti, ona mi je to isto
rekla prošlog leta“, odgovori Niki uzbuđeno.
„Gabi. Gabi. Ko je ta Gabi?“ upita madam Oliveti.
,,U stvari, to je moja kuma Gabriels Fontini“, odgovori Niki.
„Vi ste Gabrielino kumče!“ začudi se madam Oliveti,
odmahujudi glavom sa čuđenjem. Draga moja Nikol, Gabriela
Fontini i ja studirale smo zajedno. Pre mnogo godina nas dve smo
svirale zajedno na koncertima u Evropi. Ona je ostala i postala
slavna, dok sam se ja vratila u Ameriku i postala profesor. Nismo se
videle trideset godina, a ni jedna ni druga nismo vične dopisivanju.
Morate mi redi sve o njoj, a i o Vama.
Kada su Niki i Erik izašli na ulicu ulice su bile osvetljene
neonskim svetiljkama.
„Mala moja, zaista si usredila madam Oliveti. Bila je to prilika
da se seti lepih dana svoje mladosti. Naša poseta bila je bolja nego

32
 Čitateljski raj

što sam očekivao“, reče zamišljeno, uzimajudi je za ruku i vodedi je

prema kolima.
„Ona je jedna izuzetna žena“, odgovori Nikol. „Svako bi bio
sredan i počašden da upozna takvu osobu. To što sam upoznala tvog
specijalnog prijatelja, bilo je najlepše od svega. Uživala sam u tvom
društvu, Erik. Dugo du sve ovo pamtiti“, reče Niki usplahireno dok
su žurili ka kolima.
Udubljen u misli, Erik nije ništa rekao. Pustio joj je ruku i
otključao kola. Tada, pre no što je uspela da sedne u udobno
sedište, on stavi svoje preplanule ruke oko njenih ramena gledajudi
je u oči koje su izgledale još zelenije na uličnom svetlu.
„Niki!“ Glas mu je bio čudan.
„Sutra ujutro počinjeno sa Kipom slobode, a uveče, šetademo
Brodvejom.“
,,Oh“. Bilo je sve što je Niki uspela da kaže pre nego što se
njegove usne spustiše na njena. Zatim joj pomože da uđe u kola.

33
 Čitateljski raj

3.
Niko je odsutno pevušila u sebi dok je sedala za roze satenski
tabured ispred toaletnog stočida, navlačedi par finih čarapa na svoje
vitke noge. Zatim je obukla čipkani donji veš i prišla ormanu
razgledajudi haljine. Izabra crnu, dugačku haljinu sa šlicevima sa
strane, u mandarin stilu, koju je Niki kupila u Njujorku, mada tetka
Mod nije bila oduševljena izborom. Ovo je Njujork, a na Česvik,
govorila je sebi. Pa čak i jednostavna devojka kao što je ona nije
imuna na prirodnu želju da izgleda šik.
Bila je to specijalna haljina za specijalno veče, mislila je. Bio je
Erikov trideset i šesti rođendan i njih dvoje de ga proslaviti u klubu
„21“, sve do zore. Mada nije proučila svoje motive, Niki je
jednostavno želela da izgleda odrasla za tu priliku, za izlazak sa
Erikom Damon.
Proteklih deset dana prošlo je u obilasku muzeja, okoline
Njujorka, pozorišta. Erik ju je praktično proveo s kraja na kraj
Njujorka. Vozili su se brodom oko ostrva Menhetn, peli se bez daha
na Kip Slobode, uspeli se liftom do poslednjeg sprata Empajer Stejt
bildinga odakle su posmatrali male ljudske figure dole na ulici.
Držedi se za ruke razgledali su romantičnu kapelu i retke primerke
srednjevekovne umetnosti izložene u samom manastiru.
Šetali su beskonačno, obišli Američki istorijski institut i muzej,
Metropoliten muzej, Hajdnov planetarijum - dok Niki iscrpljena i
jedva hodajudi od plikova na nogama nije skinula sandale i bosa išla
kudi.
Jeli su viršle i kokice na ulici i pili koka-kolu dok su gledali boks
u Medison skver gardenu, jeli hamburgere sa senfom usred
kišovitog nedeljnog popodneva, i posmatrali kako šef italijanskog
restorana pravi pizze. Sve je to bio način da se upozna život u
Americi, objašnjavao je Erik. Odveo ju je da sluša „Boeme“ u
34
 Čitateljski raj

Linkoln centru gde je otkrila da i on više voli lakše opere i Baha

nego Vagnera i Betovena. Rano, jednog jutra, povezao ju je svojim
sivim mercedesom van Njujorka u mesto Tariton, da obiđu
rezidenciju zvanu „Sanisajd“ u kojoj je u devetnaestom veku živeo
Vašington Irving.
Videla je Rokfelerov centar, kinesku četvrt, otmene četvrti
Njujorka i Vol strit, kao i, naizgled, neopisivu gužvu u Njujorškoj
berzi. Kasnije je, međutim, shvatila da ono što je njoj izgledalo kao
metež ima svog smisla za Erika jer se on razumeo u berzanske
poslove. Erik se izvinio za momenat i prišao otmenom, sedom
gospodinu, kada je Niki čula neke ljude pored sebe kako
razgovaraju o nekoj veoma važnoj ličnosti.
„To je on“, reče jedan od tih ljudi.
„Znači, to je veliki finansijski čudotvorac!“ - odgovori drugi
čovek. „Pa, vidi se da ima sve - mladost, lepotu, veliko bogatstvo.
Neki ljudi se rađaju sredni.“
„Nemoj se zavaravati, Demon je sam stvorio sve što ima. On je
lukav, a uz to potpuno nemilosrdan. Taj nikada i nikome ne
dozvoljava da mu stane na put“, ogorčeno je dodao onaj drugi
čovek dok je odlazio.
Niki je stajala zgranuta, srce joj je luđački lupalo, drhtao joj je
svaki živac. U ušima su joj odzvanjale reči „on nema srca“. U
očajanju sebi je govorila da je on dobar, pažljiv i strpljiv sa njom. To
ne može biti samo gluma, mislila je. Želela je iznad svega da veruje
Eriku.
Do kraja nedelje Niki se osedala kao da je videla i uradila sve
što treba u Njujorku, ali je ipak shvatila da je to daleko od istine. I za
sve to vreme Erik je nije napadao, odlično je igrao ulogu dobrog
ujaka, koji je pokazivao svojoj mladoj sestričini jedan od najvedih
gradova sveta. Niki nije mogla redi ništa protiv njegovog ponašanja
- bilo je besprekorno. Ipak svako njegovo „laku nod“, na kraju

35
 Čitateljski raj

svakog dana, i najpre starateljski poljubac ostavljali su u njenom

srcu neku prazninu.
Sve vreme nijednom nije bio podrugljiv, niti je ikada ponovio
onaj poljubac kada su izašli iz stana madam Oliveti. Bilo je
očigledno, da je Erik smatra detetom. Ona je bila rešena da mu baš
zato večaras pokaže da je žena - topla, požudna žena! Zato je
potrošila pravo malo bogatstvo za novu haljinu. Znala je da u njoj
dobro izgleda, jer dolazi do izražaja njena lepa figura.
Niki je upravo oblačila haljinu i pokušavala da zatvori
rajsferšlus na leđima, kada u sobu uđe Mod i težak francuski
parfem ispuni sobu.
„Želiš li da ti neko pomogne, dušo?“ upita je tetka. „Bil i ja ne
bi želeli da te opet ostavimo ali smo pozvani na svečanu večeru kod
Stentonovih, i Bil je obedao da de ovoga puta on održati zdravicu.
Bide strašno dosadno, radije bih išla sa tobom i Erikom“, uzdahnu
žalosno. „Eto gotova si“, reče tetka, uzmičudi nekoliko koraka da je
bolje pogleda. „Zaista lepo izgledaš u toj haljini“, reče Mod,
shvatajudi da Niki više nije dete, ved prelepa devojka.
„Niki“, reče oklevajudi. „Možda deš misliti da se mešam što du
ti nešto redi. Ja shvatam da ti ved imaš dvadeset i jednu godinu, ali
verujem da je sada Abigel na mom mestu, ona bi smatrala svojom
dužnošdu da te upozori da budeš obazriva sa čovekom kakav je Erik
Damon. Suviše si vremena provela s njim zadnje nedelje.“ Tetka
Mod uzdahnu duboko i nastavi: „Nisam ovo baš lepo izvela. Znaš,
nemam ja mnogo iskustva u tim stvarima. Vidiš, Niki, Erik je
šarmantan, bogat i suviše lep. On je navikao da dobije sve što
zaželi. Pazi se, dete, molim te. On je mnogo iskusniji od tebe, i ne
bih želela da vidim da te bilo čim povredi.“
„Tetka, ti si zlatna“, uveravala ju je Niki, grledi je. „Erik se prema
meni ponaša kao prema detetu, nemaš razloga da se brineš.
Ponaša se kao savršeni džentlmen, nešto kao ujak-neženja. On me

36
 Čitateljski raj

ne smatra devojkom“, pocrvenela je dok je izgovarala poslednje

reči.
„Valjda si u pravu, Niki. Izgledaš mi odjednom tako odrasla.
Postala si divna devojka, dušo“, primetila je tetka zamišljeno.
Trčedi natrag u svoju sobu, Niki otvori donju fioku na komodi i
izvadi jednu kutiju uvijenu u srebrnasti papir. U njoj se nalazio
poklon za Erika Demona - jedan ekskluzivni upaljač koji je kupila
kod Tifanija sa ugraviranim inicijalima. Znala je da je to lep poklon
za muškarca. Niki je nameravala da preda poklon Eriku tek na kraju
večeri, kada je on doprati kudi.
„I šta očekujem da se tada desi“, pitala se Niki. Da li de je Erik
samo poljubiti u obraz u znak zahvalnosti? Ili de je zagrliti i poljubiti
svim žarom koji se krije ispod njegove hladne spoljašnosti? Niki sva
pocrvene od uzbuđenja na tu pomisao. Šta se to dešava sa njom?
Zašto se trudi da je Erik vidi kao ženu?
„Zato što te tretira kao gimnazijalku, glupu, mladu učenicu koja
nema pojma o muškarcima, niti zna šta znači biti žena. A to nije
istina“ odgovorila je sama sebi. „Ti si žena, Nikol Svitin - imaš
osedaje jedne žene, emocije i čežnje. A nodas to može saznati ceo
svet, baš me briga, samo da Erik to vidi.“
Ono što joj je smetalo, bilo je njegovo uglađeno ponašanje
prema njoj, zbog čega je od besa lupala pesnicama u jastuk na
krevetu. One prve nodi u teča Bilovoj radnoj sobi, on ju je pitao da li
uopšte zna kako izgleda kada muškarac poljubi ženu. Ona mu je
besno odgovorila sa ne. Ali to joj je izgledalo daleko i sada je mogla
priznati sebi da se njen odgovor izmenio. Sada bi mogla da kaže
„DA“. Silno je želela da je Erik poljubi. Bila je to delimično znatiželja,
delimično zato što je on bio najlepši muškarac koga je ikada videla, i
ona je počela da se zaljubljuje u njega.
„Ali, moraš se paziti“, šaptala je Niki. „Ovo nije dečja igra“, to je
igra Erika Damona i ako ne paziš gotova si.“

37
 Čitateljski raj

Njeno sanjarenje prekinulo je zvono na vratima. Niki stavi

kutiju sa poklonom na mali stočid pored kreveta i ode da otvori
vrata.
Tu na vratima stajao je on - u elegantnom lanenom odelu. Bio
je ležerno oslonjen jia vrata, pušedi svoju cigaretu. Svojim plavim
očima obuhvatao je celu njenu figuru, što je izazvalo blag smešak
na njenim crvenim usnama.
„Nikada nisi izgledala lepše, Niki“, prozborio je kroz zube. „Da li
si ti to iznenađenje koje mi pripremaš za rođendan?“, reče lenjo.
Drhtaj uzbuđenja prožeo ju je celu u tom momentu. Erik je nije
ovako zadirkivao još od onog prvog susreta, samo su tada njegove
reči imale prizvuk surovosti, a sada toga nema.
„Pa, gospodine Damon, nemojte mi redi da nikada ranije niste
dobili devojku za rođendan“, odgovorila je ironično.
„Ne, nikada! Zašto me ne pozoveš da uđem i ponudiš me
pidem, Niki? Ima još vremena do večere, a ja bih želeo da ved sada
počnem da slavim“, predložio je Erik.
„Svakako, samo moradeš da mi kažeš kako da pomešam pide
koje ti piješ, ja sam za to pravi amater. Tek sam naučila šta je
martini a šta manhatn“, reče smejudi se.
„Teča Bil misli da bih bila užasna kelnerica. Meni sve to ima
ukus lekova“.
„U tom slučaju poslužidu se sam. Znam gde Bil drži moju
obiIjenu vrstu viskija, to ne prepuštam početniku kao što si ti“, reče
ulazedi u dnevnu sobu.
Niki pođe za njim razmišljajudi kako ima samo petnaest dana
otkako je avionom otputovala iz Engleske i sletela na Kenedi
aerodrom? Izgledalo joj je kao da je ovde čitavu večnost.
Podigla je pogled kada joj se Erik obratio: „Hodeš li ti nešto?“.
Odmahnula je glavom negirajudi pa utonu u jednu fotelju uz
kamin. Tamnokosi muškarac je bio odlučio da stoji, gledajudi je bez

38
 Čitateljski raj

reči. Niki je osetila kao da joj se jezik zavezao. Ovo veče je bilo
drugačije, on je bio svestan da ga Niki primeduje, oseda njegov miris
pomešan sa mirosom cigare. Nikada ranije to nije bilo tako:
odjednom je sve izgledalo zastrašujude.
„Platio bih sve da znam o čemu razmišljaš“, rekao je Erik tihim
glasom.
„O, bože, ponovo sam bila mislima daleko kod kude. Izvini, da li
si nešto rekao?“
„Pitam se kada odlaziš za Main?“, ponovio je.
„Main? J-ja sam skoro zaboravila na to“, promrmljala je Niki -
„Mislim da du idi za pet do šest dana. Moji rođaci me ved očekuju.“
,,l ja uskoro odlazim iz Njujorka“, reče Erik.
„Odlaziš?“ Očajno je pokušavala da joj reči zvuče staloženo ali
joj se u glasu osedao nemir i pored svih napora. „Gde odlaziš, ako
nemaš ništa protiv što pitam?“ Odjednom se setila šta je rekao
Nadin one večeri preko telefona. Ona ne sme napraviti istu grešku.
Ovaj čovek se nikome ne ispoveda.
„Idem na jednu finansijsku konferenciju u Pariz, idude nedelje“,
reče ljubazno.
„Svidede ti se u Mainu“, dodao je malo zatim. „Juli i avgust su
strašno topli meseci u Njujorku. Main de ti se više dopasti. To Je
izuzetna prilika da upoznaš jedan mali američki grad - da upoznaš
vredne, normalne ljude.“ Naglašavao je svaku reč, klimajudi glavom.
„Da, Main de ti se svideti.“
„Svakako si bio tamo kad sve znaš o Mainu“ reče Niki upitno
podižudi jednu obrvu. „Mnogo si putovao, zar ne?“
„Moj odgovor je da - na oba pitanja.“
„Ja do sada praktično nigde nisam putovala, ali sam ti to
svakako ved rekla“, reče Niki uz čudan smešak. „To mi nikada do
sada nije ništa značilo. Razlika između nas je mnogo veda nego tih

39
 Čitateljski raj

nekoliko godina starosti, zar ne Erik?“, odjednom ga je upitala vrlo

ozbiljno.
„Da to je tačno“, odgovorio je Erik nežno, njegove plavo-sive
oči posmatrale su je neprestalno. „Možda je bolje da pođemo,
Niki?“
,,U redu, samo da uzmem šal“, uzdahnula je melanholično.
Zaustavila se ispred ogledala u svojoj spavadoj sobi da se još
jednom pogleda. Proteklih deset dana bilo je kao san, san koji de se
uskoro završiti. Glupa realnost bila je tu, i tog istog momenta je
shvatila da voli Erika Damona, a kroz nedelju dana nede ga više
nikada videti. Niki je sklopila oči, stavila ruke na grudi i počela da se
okrede po sobi.

***

Niki se okretala kao u snu, obrazi su joj bili rumeni, oči

sklopljene. Stavila je ruke Eriku oko vrata i pevušila ljubavnu pesmu
uz koju su celo veče igrali.
„Bilo je to divno veče, Erik“, rekla je tiho dok se on oslobađao
njenog zagrljaja da otključa vrata stana. „Svaka devojka zaslužuje
jedno divno veče kao što je bilo ovo, da bi imala čega da se seda
celog svog života. Osedam se kao da je bio moj rođendan i Božid,
sve u isto vreme.“
„Drago mi je da si se lepo provela“, reče Erik, zadovoljan
osmeh lebdeo mu je na licu. Uzeo je Niki za ruku i uveo u stan.
„Hodeš li brendi“, pitala ga je učtivo.
„Možda je bolje da preskočimo brendi i popijemo šolju kafe“,
predložio je Erik.
„Ne“, pudila se Niki ljupko. „Ne želim da me sada napusti ovaj
divan osedaj. Ne kvari zabavu, dragi. Hajde da sednemo, upalimo
samo jednu lampu i pijuckamo liker, dok posmatramo svetla
Menhetna i šapudemo jedno drugom najslađe tajne naših srca.“

40
 Čitateljski raj

„Nikol Svitin, mislim da si se malo napila“, nagađao je biago je

gledajudi.
„Možda si u pravu Erik Damon, finansijeru, svetski putniče,
glavni daso u gradu, ali nije to od šampanjca, to je od Njujorka koji
pobuđuje u meni osedanja. To je osedaj očekivanja, svetla, mase
ljudi tamo dole. Koja bi devojka na mom mestu bila pri sebi?
Zaboga, ovo je divno letnje veče i ja sam se upravo provozala
kočijom kroz Central park u društvu sa lepim muškarcem koji
uništava sve oko sebe. Pitam se zato: koja bi devojka ostala
trezna?“
Erik se nasmeja odmahujudi glavom. „Nadam se da deš uvek
imati to isto oduševljenje za život, mala moja. Popijmo u ime
mladosti i strasti koju vi mladi imate za život“, predložio je dižudi
čašu da nazdravi.
,,A ja ti želim sredan rođendan“, reče za uzvrat, zuredi u
njegovo lice, kao da traži nešto u njemu, neki znak njegovog
stvarnog prisustva. Nedokučiva maska nije otkrivala Erikovo
osedanje.
„O, bože“, uzviknu Niki i skoči na noge. „Skoro sam zaboravila
tvoj poklon. Ne idi, čekaj!“ I pre no što je Erik shvatio šta se zbiva,
Niki istrča iz sobe.
Kada je ušla u svoju sobu Niki je podigla suknju iznad kolena i
klekla, kako bi mogla da otvori fioku komode, razbacujudi njenu
sadržinu tražedi kutiju sa poklonom.
„Dođavola! Dođavola!“ vikala je razočarana. „Šta sam sa njom
učinila?“
„Ej, ej, zar tako govori jedna fina mlada dama?“ čuo se muški
glas iznad nje.
„Baš me briga. Ne mogu da je nađem. Ne mogu da nađem
kutiju sa poklonom za tebe“, uzvikala je. Uspravila se i našla se
licem u lice sa Erikom. „Molim te makni taj smešan izraz sa lica
gospodine Damon. Mislim da ništa nije smešno!“ besnela je.
41
 Čitateljski raj

„Obožavam tvoje zelene oči kada me besno gledaš“, reče Erik.

„To me potseda na slatke uspomene našeg prvog susreta“.
„Hmmm“. Zabacila je glavu, obrazi su joj goreli, oči blistale, kao
da je spremna za bitku.
„Uzgred rečeno, ta mala kutija koju tražiš mora da je ona
srebrnasta kutija firme Tifani“, reče lukavo.
„Kako si znao“? upita Niki besno. Erik je obuhvati rukama oko
ramena i okrenu prema stočidu.
„Pa naravno! Izvadila sam je ranije i spustila tamo kada si
zvonio. Baš sam glupa“, prekorevala je samu sebe. „Pa, sredan ti
rođendan, i hvata ti na svemu“, reče sva uzbuđena pružajudi mu
kutijicu.
Erik uze kutijicu ne dotičudi Niki. Ona se stresla dok je on
stajao pored nje i gledao je nekim čudnim pogledom. Pogled brzo
nestade i Erik sede na taburet i odveza kravatu jednom rukom dok
je drugom milovao kutijicu sa poklonom.
„Želim da se osedam opušten dok otvaram poklon. Oboje se
možemo raskomotiti reče bezazleno“.
,,U redu“, reče Niki, prihvatajudi njegov poziv dok joj je
pomagao da sedne na krevet.
„Upaljač je vrlo lep, hvala ti, Niki“, reče posle nekoliko minuta.
Legao je na leda i posmatrao je divnu plavušu u crnoj večernjoj
haljini. „Večeras si mila, nežna žena, Niki“, reče Erik.
„Ja i jesam žena.“
,,U tom slučaju, priđi Niki - smiluj se čoveku koji je pred tobom.
Poljubi ga u izborano čelo“, začikivao ju je nežno, ali se nije smejao.
Niki je oklevala, nervozno grizudi donju usnu.
„Nije valjda da me se bojiš?“ navaljivao je.
„Svakako da se ne bojim“ - odgovori mu Niki hrabro. A pitala
se, nije li to baš ono čega se plašila.

42
 Čitateljski raj

Niki se nagnula nad Erika, njene meke usne pomilovaše

Erikovu oštru bradu. Počela je čudno da diše.
Kada se ved uspravila, Erik je uhvati rukama i privuče sebi na
krevet.
„Erik?“, njeno celo bide je pitalo.
„Duti. Zagrli me. Poljubi me, Niki. Oboje znamo da je to ono što
želimo“, kao da je naređivao tihim glasom, dok je spuštao svoje
usne na njene. „Zaboravi na sve, postojimo samo nas dvoje.“
Zatim je poljubi, nežno nagoveštavajudi da je to samo
prethodnica velike strasti. Čak je i Niki primetila da Erik pokušava
da savlada svoje uzbuđenje. Očekivao je i najmanji znak od te slatke
osobe u njegovom zagrljaju, znak da ga i ona Isto toliko želi.
Podignuvši glavu, Erik je gledao u divno rumeno lice. „Niki!“
„Hodi, dragi“, reče Niki stavljajudi mu glavu na rame.
Erikove tople usne spustiše se na njene drhtave usne u potrazi
za njenim slatkim sokovima. Nikine usne se razmakoše da prime
njegov vreli poljubac. Odjednom je u sebi osetila divlje uzbuđenje.
Sve što je znala, bilo je da taj čovek čelične volje želi nju i da su
njena probuđena osedanja hrlila prema njemu kao morski talas
prema obali. Erik je pobudio u Niki onaj nagon, koji ona ranije nije
osetila da poseduje. Bila je sigurna da se nikad ranije nije tako
osedala.
Njegove jake ruke spuštale su se niz njena vitka leđa, ispitujudi
mekane obline, učedi njeno telo da mu uzvrati. Privukavši je grubo
na grudi, stegao je rukama, i sa očajnim uzdahom uhvatio za gustu
plavu kosu, uronuvši licem koje je gorelo od uzbuđenja u njene
grudi.
„Niki, Niki, kako sam mogao da budem uvek kraj tebe, a da te
nikada ne dodirnem. Želim te više no što sam ikada želeo ijednu
ženu. Šta da radim sa tobom“, mrmljao je uzbuđeno.
„Molim te, Erik, j-ja te volim. Molim te, poljubi me ponovo“,
šaptala je očajno, dok su se njegove usne spuštale na njene.
43
 Čitateljski raj

Nikine ruke su pokušavale da opipaju čvrste grudi ispod

Erikove svilene košulje. Oslobodio je jednu ruku i pomogao Niki da
izvuče košulju iz pantalona, i ona polako stavi svoju nežnu ruku na
mišide njegovih vlažnih leda.
Erik je uze u ruke, privuče je još bliže sebi sve dok Niki nije
osetila svaki njegov mišid na sebi. Negde u svesti osetila je da je
rajsferšlus njene haljine raskopčan, i pre nego što je mogla išta da
izusti, Erik svuče haljinu sa njenih ramena i poče da je ljubi.
Obasipao ju je poljupcima po telu, ljubio iza uha i najzad
spustio poljupce na njene grudi. Niki se uvijala ne znajudi da ga
time još više uzbuđuje. Čovek je šapatom ponavljao njeno ime,
nesvesan toga, svukao je čipkani materijal sa njenih grudi i strasno
je ljubio.
„Erik!“
Glasno je izgovorila njegovo ime i njihove gorude usne spojiše
se još jednom u poljubac kao da im nikada nede biti dosta. Erik se
okrenu, ne odvajajudi svoje usne od njenih, pokrivajudi njeno nago
telo svojim, spuštajudi je na krevet.
„Hvala bogu da je i ovo veče prošlo“, zevnu Bil Benson
stavljajudi ruku nežno oko Modinog ramena. „Najbolje je kada se
vratimo kudi, Mod. Znam da je ovo bilo naporno veče za tebe, ali ti
nekako uvek uspevaš da izgledaš lepo, da izgledaš zainteresovana
za sve. Kako to uspevaš, ne znam, ali sam ti zahvalan“.
Mod je naslonila glavu na rame tog pedesetogodišnjaka pored
sebe. „Sve bih učinila za tebe, dragi“, reče zadovoljno.
„Znam, Mod“, reče nežno se smešedi. „Hodeš li da popijemo
šolju kafe zajedno?“
„Prvo du da pogledam da li se Niki vratila, dušo, i odmah
dolazim. Kako li se provela sa Erikom?“ pitala se. „Bil, da li misliš da
je Erik osvojio Niki?“ U njenom glasu bilo je iskrene zabrinutosti.

44
 Čitateljski raj

„Ma, hajde, Mod. Brineš bez razloga. Damon je suviše

pametan da bi dozvolio da se išta desi, čak i kad bi Niki htela. Ali
ako hodeš moje mišljenje, naša nedaka čvrsto stoji nogama na tlu“.
Malo zatim, Mod je tiho kucala na vrata Nikine spavade sobe.
„Niki... jesi li Još budna?“ pitala je tiho polako otvarajudi vrata.
„Kako si se provela?... O, bože, Erik. Niki!“ uzviknula je
zaprepašdeno.
Erik se prvi povratio. Okrenuo je glavu da odgovori Mod dok je
pokrivao Niki da je sakrije od pogleda.
,,U redu, Mod, molim te izađi“ progunđao je hrapavim glasom.
„Evo me odmah, samo izađi, molim te“.
,,U redu“, konačno je uspela da progovori sva potresena dok se
okretala i izlazila iz sobe.
„O, bože, Niki“, mrmljao je dok je svoje čelo naslanjao na
njeno.
Niki je ležala tu pored njega, zatvorenih očiju, suze su se
prelivale preko njenih gustih, zlatnih trepavica. Dug, glasan uzdah
ote joj se iz usta.
„Oprosti mi, mila“, mrmljao je otsutno, topao dah razlivao se
preko njenih rumenih obraza. „Sve bih dao da se ovo nije desilo.
Dovraga. Izgubio sam kontrolu nad sobom. Tako nešto mi se nikada
nije desilo. Ja sam svemu kriv, Niki“. Govorio je tiho, gorko se
optužujudi.
„Bolje da odmah odem i ubedim Mod da se nikakva
nenadoknadiva šteta nije desila“. Njene široko otvorene oči gledale
su u njega dok je izgovarao ovu peckavu primedbu, sa sarkazmom u
glasu. Na njenom licu se pojavio bolan izraz.
„Zar nije bolje da zajedno odemo od njih?“ Jedva se usuđivala
da diše, uplašena da svoje želje izgovori glasno.
„Ne. Ne mila. U ovom momentu je bolje da se ja suočim sa
onim što me čeka. Ti se saberi pre nego što izađeš. Na licu ti Je
topao, povređen izraz žene koja je upravo vodila ljubav - budi
45
 Čitateljski raj

sigurna da tvoja tetka i teča nede biti oduševljeni“. Njegovo

ponašanje poprimilo je opet opori humor.
„Moramo razgovarati, Erik. Zar ne?“, upitala je sva napeta.
„Kasnije“. Odvojio se od nje i ustao dovodedi u red svoje odel.
Uzdrhtavši zbog naglog gubitka njegove toplote, Niki obavi svoja
ramena rukama, pažljivo posmatrajudi svaki njegov pokret kroz
poluspuštene trepavice.
„Sve du ja srediti sa tvojom tetkom i tečom, dušo, ne brini“,
reče Erik oporo. „Da li se dobro osedaš, Niki?“
„Borila se da izgovori nemarno „Da“. „Erik, ja te zaista volim“,
izustila je tiho svoje priznanje.
Erik je svojim dugim prstima prolazio kroz kosu dovodedi je u
red. „Znam. To je ono najgore, Niki. To je zaista ono najgore“. Zatim
izađe, ostavljajudi je sasvim samu.
Prošlo je malo vremena pre no što je Niki bila u stanju da se
pomeri sa mesta gde je Erik ostavio. Konačno je sela i počela da
popravlja svoju haljinu. Okrenula se naglo i gledala svoju nagu
razbarušenu sliku u ogledalu.
O, bože, zaplaka Niki u sebi, pritiskajudi rukama oči da spreči
bujicu suza, na pomisao da je potpuno izgubila glavu i skoro
dozvolila Eriku Damonu da spava sa njom. Ali zašto da zavarava
samu sebe, jeste izgubila je glavu, ali nikako nije mogla da natera
sebe da žali da se sve to nije dogodilo. Volela je Erika, ludo, svim
srcem, i bila je potpuno sigurna da i on nju isto toliko želi. Ne treba
o tome više misliti, bar ne sada.
Niki popravi haljinu i poče da četka kosu tako snažno da je
zaboleše ruke. Zatim stavi ruž za usne i malo pudera na obraze, kao
da bi to moglo sakriti njen sanjalački, odsutan pogled. Diskretno
kucanje na vratima privuklo je njenu pažnju dok je proveravala svoj
izgled u velikom ogledalu.
„Niki, to sam ja, Mod. Mogu li da uđem?“
„Svakako, uđi“ reče Niki nesigurnim glasom.
46
 Čitateljski raj

„O, tetka Mod!“

„Draga moja Niki!“ Progovoriše obe u isti glas, gledajudi jedan
drugu preko velike sobe.
„Upravo sam pošla k vama... mislim da se pridružim tebi i teča
Biiu i Eriku, nastavi Niki a glas joj je bio tih jedva čujan.
„Sedni, Niki“, reče tetka nežno. „Moram sa tobom razgovarati“.
Niki sede na ivicu velikog kreveta, dok je Mod kao furija hodala
tamo amo po sobi. „Niki - Erik je otišao“. Mod se konačno zaustavi
ispred Niki pre no što je rekla. „Zamolio je Bila i mene da ti kažemo
zbogom umesto njega. Ti uskoro odlaziš u Main, a on putuje u
Pariz, i smatrao je da je najbolje da se više ne vidite. U ovoj situaciji
teča Bil i ja smo se složili. Mi ti ne zameramo zbog onoga što se
umalo nije ovde dogodilo večeras. Za sve je kriv Erik Damon. Dobro
je što se sve ovako završilo, veruj mi. „Niki“ Izgledalo je kao da moli
Niki da je razume, i to je izgovorila tonom koji je savršeno
odgovarao očajnom izrazu na njenom licu.
„Erik Damon je internacionalni plejboj“, nastavila je Mod,
„zaradio je svojih prvih milion dolara kada je imao dvadeset i jednu
godinu, i od tada je imao bezbroj čarobnih, finih žena od kojih ni
jednu nikada nije oženio, Niki! Teča Bil i ja ne želimo da se ti
prevariš i upustiš u takav život. Suviše te mnogo volimo da bi smo
mogli gledati kako ti taj čovek slama srce“. Mod je gorko plakala i
nije se zbog toga stidela.
Niki je prebledela. Sedela je nepomično, pokušavajudi očajno
da shvati o čemu ta žena govori.
Da se nikada više ne vide. Niki je odmahivala glavom u
neverici. Mora da je po sredi neka greška - neka strašna greška. Ona
je volela Erika, on je u njoj probudio ljubav koju mu je iskazala
svojim pogledom, svojim rukama svojim usnama. Sada joj tetka
Mod objašnjava da je Erik otišao i njoj ostavio u zadatak da se
pozdravi sa Niki umesto njega.
„Ne!“ ote se protest iz dubine Nikinog srca.
47
 Čitateljski raj

„Šta ti je, dušo? Šta se desilo?“ pitala je tetka Mod kroz suze.
Mlada devojka zurila je u Mod Benson, uplašena i povređena.
„Ne može biti kraj, ne posle svega što se večeras desilo. O dragi
bože pomozi mi - ja volim tog čoveka!“ Šaptala je Niki tako tiho da
je tetka Mod nije mogla čuti.
„Žao mi je, dušo, stvarno mi je žao, ali ti si poznavala Erika tako
malo. Ta zaslepljenost de prodi i shvatideš da je sreda što si se
izvukla što je uspeo samo da te okrzne i ništa više“, zaključila je
Mod usiljeno vesela.
„Mislim da je suviše kasno za beg“, odgovorila je Niki ozbiljno.
„Nikada se ranije nisam ovako osedala, Mod, i bojim se da sam
strašno zaljubljena u Erika. Ne, nemoj mi redi da sam luda, ja to
sama najbolje znam. Znam vrlo dobro kakva sam ja devojka a i
kakav je Erik muškarac - mi nismo jedno za drugo, u tome je stvar.
Ponekad me plaši, ponekad mi se uopšte ne sviđa... ali svejedno, to
me nede sprečiti da ga i dalje volim“.
,,U tom slučaju, mogu samo da kažem da mi je žao što sam ti
nanela takav bol“.
„Ne budi smešna, tetka, nemaš ti ništa sa tim. Pobogu, pa ja
sam odrasla devojka, nisam dete“, potsetila ju je. „Ti stvarno
izgledaš umorna, zašto ne ideš u krevet? Ujutru demo još o svemu
razgovarati“.
„Dobro, dušo, zaista se odjednom osedam strašno umorna“,
priznade Mod saginjudi se da poljubi Niki u obraz, „pokušaj da
spavaš, Niki, sve de ti izgledati drugačije sutra ujutro“.
„Laku nod, Mod“, reče Niki bezbojnim glasom a misli su joj ved
bile negde na drugom mestu.
Škljocanje brave na vratima označilo je izlazak tetka Mod iz
sobe. Niki se bacila na jastuke razbacane po krevetu. Pogled joj je
lutao od jednog predmeta do drugog, odražavajudi emotivni haos
koji je osedala.

48
 Čitateljski raj

Okrenuvši glavu da vidi koliko je sati na malom satu koji je

stajao na natkasni, sjajan mali predmet na krevetu privukao je
njenu pažnju - Erikov upaljač! Srebrni upaljač koji je tako pažljivo
odabrala za njegov rođendan, a on ga je zaboravio. Niki ga izvadi iz
kutije i nasloni na svoj žarki obraz.
„Erik, Erik, zar je mogude da ti ništa ne značim?“ pitala se sva u
suzama.
Polako, Niki, pomisli, samosažaljivo jadikovanje nad samom
sobom ne samo da je beskorisno, ved je i prerano. Taj čovek sigurno
nije bio indiferentan prema njoj. Skoro je započeo ljubavni život sa
njom, to nije kraj. Zašto bi otišao bez reči objašnjenja to nikako nije
shvatala. Osim ako tome nisu kumovali tetka Mod i teča Bil.
Nasmejala se glasno svom slabašnom pokušaju da analizira čoveka
kakav je Erik Damon, on nije bio od onih ljudi koje je Niki poznavala.
On je radio samo ono što je on hteo, bio je sam sebi zakon. Uopšte
nije bilo načina da sazna gde joj je bilo mesto kada se radi o Eriku
Damonu - mora mu sama vratiti upaljač.

49
 Čitateljski raj

4.
Sutradan ujutro, tačno u osam sati, bleda vitka devojka stala je
ispred čuvara zgrade u ekskluzivnoj Petoj aveniji, zahtevajudi da je
pusti kod Erika Damona.
,,U redu, gospođice“, i pristao je na kraju uniformisani čuvar.
„Nazvadu da pitam, ali je bolje za nas oboje da ga stvarno poznajete
inače sam propao.“
„Molim Vas, samo nazovite gospodina Damona, bide sve u
redu, videdete“, uveravala ga je Niki.
Posle nekoliko minuta čovek se vratio, užurbano birajudi ključ
iz gomile na kariki za ključeve koju je nosio za pojasom. ,,U redu je,
gospođice Svitin, pođite za mnom, otključadu Vam lift, to je
privatan lift i vodi do sprata gde stanuje gospodin Damon.
Gospodin Damon Vas očekuje.“
„Hvala“, odgovorila je pomalo odsutno, razmišljajudi unapred o
neizvesnom susretu sa Erikom.
Par minuta kasnije, Niki se našla ispred velikih lakiranih crvenih
kineskih vrata koja su predstavljala ulaz u stan. Podigavši ruku da
pritisne dugme za koje je mislila da je zvono, skoro je odskočila
kada su se vrata automatski širom otvorila.
„Zdravo, Niki.“ Ugledala je Erika - neobrijanog, njegova tako
uredna kosa razbarušena; očigledno je još pokušavao da se razbudi.
Na sebi je imao samo kratak bade-mantil koji je otkrivao njegove
vitke mišidave noge i stopala.
„Zdravo, Erik. Jesam li te probudila.“ Bio je to više zaključak,
nego pitanje. „Žao mi je.“ Stajala je premeštajudi se s noge na nogu,
izgledala je neobično sveža i mlada. Nije imala hrabrosti da ga gleda
u oči, ved je zurila negde iza njegovih ramena.

50
 Čitateljski raj

„Uđi, Niki. Hodeš li šolju kafe, ja moram da popijem jednu.

Vilijams mora da je ved spremio kafu u kujni.“ Ustao je i pošao niz
hodnik očigledno očekujudi da i ona pođe za njim.
Niki je ostala nepomična za momenat, a zatim krenula za njim,
bacajudi pogled na modernu dnevnu sobu sa zelenilom u velikim
saksijama i čistim mesinganim nameštajem. Ulaz u stan bio je
upravo onakav kakav je Niki mislila da de biti - skup; nešto što je
bilo specijalno kreirano, sve je odavalo prisustvo muškarca. Erik je
spomenuo da upotrebljava ovaj apartman za poslove, a ne kao svoj
dom.
Izgubivši Erika iz vida, Niki je požurila niz hodnik u veliku, svetiu
kuhinju. Jedan zid bio je pokriven veselim žutim tapetama, sa
narandžastim i zelenim prugama, dok je suprotni zid bio
jednobojan, sa tapiserijom u vrlo lepim tonovima. Bakreno
kuhinjsko posude bilo je raspoređeno svuda okolo i davalo je
kuhinji izgled umetničke nemarnosti. Dve velike rerne bile su
ugrađene u zid, a pored toga i mikrotaiasna rerna i električni roštilj.
Sve stvari iz snova bile su ugrađene u ovu modernu kuhinju.
„Ovo je fantastično“, uzviknula je Niki oduševljena.
„Šta?“ pitao je Erik dok je iz orma na uzimao dve šolje za kavu.
„Kažem da je kuhinja fantastična!“
„Da, valjda jeste“, reče neubedljivo. Sipao je kafu u šolje i
gurnu jednu prema njoj. „Po tvom odobravajudem pogledu mogu
da zaključim da si dobra domadica ili, u najmanju ruku, da se baviš
kulinarskom veštinom?“
„Ako na svoj uobičajeni mudar način želiš da pitaš da li znam
da kuvam odgovor je „da“. U stvari, ja znam odlično da kuvam“,
reče Niki nametljivo. „Stvar je u tome da nikada nisam videla
ovakvu kuhinju, osim u časopisima, impresionirana sam, gospodine
Damon.“
,,U tom slučaju zaista je šteta jer ovu kuhinju niko ne
upotrebljava. Ja skoro uvek jedem u restoranima, ili poručim da mi
51
 Čitateljski raj

se hrana donese. Kuhinja, kao uostalom i ceo apartman, slabo se

koristi, služi za prikazivanje.“
,,A gde ti u stvari živiš, Erik?“ upitala je zainteresovano.
„Mislio sam da sam ti ved rekao - imam kudu u Novoj Engleskoj
apartman u Londonu...“
„Ti dobro znaš šta ja mislim.“
„Slušaj, Niki, nisi me valjda probudila u osam sati i to u subotu,
da bi me pitala gde stanujem.“
„Svakako ne!“ odgovorila je kratko, dok je sedala na visoku
barsku stolicu pored njega. Od njegove blizine prošla ju je jeza.
„Pa, šta misliš?“ pitao je nervozno.
„Ako pokušavaš da budeš neprijatan da bi me zbunio, prizna-
jem u tome uspevaš“, odgovorila je oštro. ,,U, u stvari, došla sam da
ti donesem upaljač. Izgleda da si ga sinod u žurbi zaboravio.“
,,U redu, Niki“, uzdahnuo je umorno. „Slušaj, nodas sam malo
spavao. Moram da se istuširam i obrijem, pa demo onda
razgovarati.“
Niki je klimnula glavom u znak odobravanja, bujna plava kosa
rasula joj se oko lica. „Da bih ti pokazala da se ne hvalim napravidu
ti prvoklasan doručak.“ Gledala ga je dok je ustajao.
„O, dete, molim te ne gledaj me tim tvojim velikim vernim
očima. Da si malo mlađa, mogao bih biti osuđen zbog zavođenja
maloletnice.“ Zaustavio se iza nje, ispružio ruku da joj popravi plavu
kosu. Iznenadna nežnost njegovog dodira ponovo je u Niki izazvala
drhtaj.
„Bidu gotov za dvadesetak minuta“, odgovorio je nežno.
Skoro pola časa kasnije, Erik je ušao u kuhinju, bez i jednog
znaka njegove pređašnje nežnosti, njegova ozbiljnost bila je
besprekorna. Na sebi je imao uske crne pantalone, i crnu svilenu
košulju raskopčanu pod grlom. Niki je bila sigurna da on čuje kako
joj srce lupa-

52
 Čitateljski raj

„Doručak je serviran, gospodine.“ „Nadam se da se ne ljutiš,

Erik, otvorila sam plakare i razgledala šta imaš.“
„Ni govora“, reče tiho. „Doručak izgleda lepo, ali dozvoli da ne
prosudim dok ga ne probam“, zadirkivao ju je, dok je sedala
nasppram njega, pružajudi mu tanjir prepun kajgane sa šunkom i
tostom.
„Da sam imala vremena i materijala, napravila bih ti pravi
engleski doručak.“
„Ti izgleda da si stvarno rođena domadica.“
„Pa jesam kad to ja hodu“, ispravila ga je. „Znam još neke stvari
koje nemaju veze sa domadinstvom! Zašto se uopšte muškarci čude
kada jedna žena, koja ima svoju profesiju, ili je umetnica,
intelektualka, pokaže kako zna da kuva? Kao da jedan talenat
isključuje sve druge.“
„Ljudi, ona opet počinje svoje“, mrmljao je Erik.
„Ne, sasvim sam ozbiljna, Erik. Takvo razmišljanje zaista me
nervira. Ja sam umetnica u nekoliko oblasti - pijanistkinja sam,
pomalo kompozitor, moje pesme štampane su u uglednim
književnim časopisima. A ponešto znam i o biznisu. Znam da kucam
na mašini, znam stenografiju, mogu da vodim knjigovodstvo i da
sređujem arhivu. Pošto sve to znam, ljudi očekuju da nemam pojma
o kuvanju. E, pa, tu nisu u pravu. Osim toga umem da pletem i
kukičam, a za cvede sam pravi čudotvorac.“ Zastala je jer je ostala
bez daha.
„Je li tvoje izlaganje završeno?“, zakikotao se.
Niki poče da se smeje zajedno sa njim, srednim veselim
smehom.
„Ne znam šta je to u tebi Erik što me nagoni da se branim, kao
da sam na govornici i da držim govor.“
,,l to se dešava među ljudima - oni se mogu slagati ili ne, ali
nikada nisu indiferentni jedno prema drugom. Hajde, pojedi

53
 Čitateljski raj

doručak, pre no što se ohladi“, reče joj nežno. „Ja du napraviti još
po jednu kafu, ili bi možda radije popila čaj?“
,,U stvari, ja radije pijem čaj. Ja du ga skuvati.“
„Ni govora, nisi ti jedina koja imaš skriveni talenat za
domadinstvo. Ja znam da skuvam odličan čaj.“
Niki je brisala drugu šolju, shvatajudi kako u svemu uživa toliko
da je zaboravila zašto je u stvari došla do Erika.
„Zašto, Erik?“
„Zašto šta, Niki?“
„Zašto si odjednom otišao sinod? Kako si mogao da me jednog
momenta onako ljubiš, a odmah zatim odeš bez reči. Kako si mogao
redi Mod da mi kaže zbogom umesto tebe, da mi kaže kako se više
nedemo videti? Zašto mi to sam nisi rekao? Još od prvog momenta
našeg poznanstva smatrala sam da nisi kukavica, da možeš da
raskineš sa svakom ženom. Zašto si onda tako otišao.“ Najpre je bila
uvredena, a zatim se naljutila i postala sarkastična.
„Slušaj, Niki, naša veza nikada ne bi uspela, to oboje znamo.
Pre svega, ja nemam nameru da se ženim. Čovek kao ja nije neženja
ni u trideset i šestoj godini.
,,A, zatim, pogledaj sebe - ti si skoro dva puta mlađa od mene,
malo nevinašce“ tek izašlo iz škole. Slatka mala devojka koja mi
jednom reče da je njen san muž koji je voli, puno dece i njen
sopstveni dom. Niki, mi ne tražimo iste stvari od života. Ja ne želim
da se vezujem ni za jednu ženu. Ti, međutim ne pristaješ ni na šta
drugo osim braka. Ja ti to ne mogu priuštiti, dušo. Samo bih te
povredio.“
„Zašto mi to nisi rekao sinod? Zašto si pobegao i to prepustio
mojoj tetki i teči?“
„Zato što ja znam da postoji fizička želja među nama, vatra
koja se pali kad god smo blizu jedno drugom. Nikada se ranije
nisam zaboravio kada sam sa nekom ženom, kao što je bilo sa
tobom sinod. Za naše sopstveno dobro, moram se skloniti od tebe.
54
 Čitateljski raj

Zar ne shvataš?“ Prestao je da govori i ustao. ,,N-ne želim više da te

vidim, jer se bojim onoga što se može desiti“, zaključio je, okrenuvši
joj leđa, dok su se ispod svilene košulje nazirali napeti mišidi.
„Plašiš se? Čega? Ne mogu da zamislim da se ti ičega plašiš“,
reče nežno dok je ustajala i približavala mu se.
„Pa plašim se - a da si iole svesna i ti bi bila uplašena“,
odbrusio je besno dok se okretao prema njoj“. I prestani ved
jednom da me provociraš“.
„Ne provociram te“, uzdržavala se da ne zaplače.
„Da, provociraš me ali nesvesno“, uzdahnuo je. „Ta zlatna kosa,
dugačke vitke noge, divno mlado telo, druge žene bi prodale dušu
da imaju sve to. Ponekad želim da te nikada nisam sreo“.
Njegove pocrnele, mišidave ruke nisu više izdržale, on je zagrli i
privuče k sebi, spuštajudi svoje žudne usne na njene, potvrđujudi
svoje reči. I kada joj je poljupcem otvorio usne, Niki je osetila kako
joj se vrti u glavi i poznati drhtaj ponovo je obuze celu. Erik je
podiže sa lakodom i podiže je na kuhinjski bar.
Niki je bila nežna, dozvoljavajudi mu da radi šta hode dok joj je
jednom rukom otkopčavao bluzu.
„Vidiš šta mislim?“ procedio je Erik kroz zube. „Dozvoljavaš mi
da te dodirujem onako kako to nikada nikome nisi dozvolila! Mislim
da imam dovoljno iskustva da naslutim da sam ja prvi. Zašto mi to
dozvoljavaš? Mod i Bil su mi rekli da si tako redi verena sa nekim
mladidem u Engleskoj. Sa momkom koga oduvek poznaješ, sa
momkom koji je lud za tobom i koji hode da se tobom oženi. Ako
voliš tog momka, kako možeš da dopustiš sebi ovakve intimnosti sa
mnom? Da li te je on ikada ovako dodirivao ili ljubio kao što se mi
ljubimo? Kladim se u sve što imam da nije. Ili možda grešim možda
si ti takva sa svim muškarcima. Da li si spavala sa tim tvojim
Englezom, Niki? Je si li spavala sa njim?“ pitao je glasom punim
ljutnje.

55
 Čitateljski raj

U mrtvoj tišini apartmana zvuk šamara koji mu je opalila

odjeknuo je kao grom iz vedra neba.
„Mrzim te“, povikala je. „Mrzim te, Erik Damon, više no što
sam ikada mislila da du modi da mrzim i prezirem nekoga“.
„Gle, gle, izgleda sa sam prekinula ljubavnu svađu od ranog
jutra?“ začu se dubok ženski glas.
Erik i Niki se okrenuše, zgranuti da tu ima još nekoga, da bi
videli crnku raskošne lepote kako stoji na vratima kunjihe, obučena
samo u gornji deo muške pižame. Erikove pižame, primetila je Niki,
ugledavši monogram na džepu.
„Očigledno uvek moramo imati publiku“, reče Erik okredudi se
prema Niki. „Ovo mora da je istorijski momekat“, nastavio je „nisam
znao da ti uopšte znaš da postoji i jutro, Nadin“.
„Ali svakako, dragi, mi samo imamo običaj da dan pretvorimo u
nod, zar si zaboravio kada smo izlazili i igrali do zore“. Ušla je u
kuhinju i skinula pogled sa Erika samo toliko da vidi koji su efekat
imale njene reči na bledu devojku, koja je stajala kraj njega. Zar nas
nedeš upoznati, dragi?“ izazivala je.
„Moram te upozoriti, Niki, Nadin je u svom 'najboljem'
raspoloženju prema tebi. Do sada je nikada nije interesovalo da
upozna neku drugu ženu“, „Pošto izgleda da je Erik zaboravio šta su
lepi maniri, ja du se predstaviti sama“, reče blago. „Ja „ sam Nadin
Kol, stara Erikova prijateljica. Vi mora da ste njegova 'nova riba'.
Ona je divna, Erik, ali zar nije malo premlada za tebe? Da li se
osedaš kao sedamnaestogodišnjak dok je grliš? To nisam očekivala
od tebe, dragi. Ti si u savršenoj fizičkoj formi, vedina ljudi mladih od
tebe poželela bi tvoj fizički izgled“. Zatim jetko dodade: „Nadam se
da si joj objasnio pravila igre?“
„Bolje ne pokazuj zube, Nadin. Niki ti možda izgleda pitoma
kao jagnje, ali je prikrivena tigrica“.
„Mislite li da sve svoje žene tretira sa takvim prezrenjem? Da
vidimo, čini mi se da sam čula da Vas Erik zove 'Niki'? Moramo se
56
 Čitateljski raj

jednoga dana videti i uporediti iskustva. To može biti zabavno.

Slažete li se, Niki?“
„Na žalost, nedu biti dovoljno dugo u Njujorku da bih mogla da
prihvatim Vaš 'ljubazni' poziv, gospođice Kol. I ja zaista mislim da mi
nikada nedemo imati šta da pričamo jedna drugoj“, reče Niki sa
prizvukom ironije u glasu, pošto joj se povratio smisao za
dosetljivost.
„Izgleda da Vi niste takvo nevinašce kao što izgledate. Ona je
zaista dražesna, Erik. Možda je samo malo nezrela. Ali mi je jasno
zašto si zasad lud za njom. Pitam se samo ima li ona iskustva da
zadovolji jednog čoveka tvog apetita. Ili je njena naivnost samo
gluma?“
„Ti si kučka, Nadin“, viknuo je iz sveg glasa.
„To si mi ved ranije rekao, ljubavniče. Ali se uvek vradaš i tražiš
više“.
„Gadiš mi se! Oblači se i izlazi iz mog stana“.
„NE! Ne, ja sam ta koja mora da pobegne od vas dvoje“ -
viknula je Niki“. Jedina pametna stvar je da JA odem“. Zaustavila se i
značajno pogledala u Erika. „JA ne moram ni da se oblačim!“
Prošla je brzo pored njih dvoje i požurila kroz hodnik do izlaza,
ostavljajudi ih zapanjene.
Snažna ruka zaustavi je pre no što je mogla da izađe. „Niki!“
Erik je bio tik iza nje. „Ovo neizbežno izgleda kao kliše, ali nije
onako kako izgleda“.
„Da li znaš da me to uopšte ne zanima“. Okrenula se prema
njemu, očiju punih suza od gneva i razočaranja. „Ako nekoga treba
da žalim, onda je to Nadin. Čuješ li me, Erik? Žalim tu jadnu,
patetičnu figuru. Ona bar ima neko osedanje za tebe ma kakvo ono
izgledalo. Njoj je bar toliko stalo do tebe da se bori za tebe sa
drugom ženom. Jednom sam čula čoveka u Vol stritu kako kaže za
tebe da si bez srca. Nisam želela da mu verujem, ali vidim da je u
pravu. Ti si uspešan, pametan bezobziran, ambiciozan - i bezdušan.
57
 Čitateljski raj

Ti ne znaš da voliš. Kako sam mogla uopšte pomisliti da je fizička

privlačnost izumeđu nas ljubav? Kakva sam samo budala ispala!“
Vešto se izvukla iz njegovog zagrljaja. Preturajudi po tašni pronađe
srebrni upaljač i baci ga u Erikovom pravcu:“ Zbogom Erik - i želim ti
sve najbolje!“
Malo zatim Niki se našla na ulici. Bilo je ved kasno pre podne.
„Želite li taksi, gospođice“, upitao je livrejisani portir kao da je
osedao da je zbunjena.
„Da, svakako, molim Vas“.
Portir je zvuždukom pozvao taksi i, kao nekom čarolijom, samo
nekoliko sekundi kasnije taksi je naišao u punoj brzini i zaustavio se
ispred ulaza.
„Dokle želite da Vas vozim, gospođice?“ pitao je taksista.
„Ja zapravo ne znam, možete li da me malo provozate okolo?“
„Svakako, gospođice, za Vaš novac sve može“. Pošto je prošlo
nekoliko minuta vožnje u tišini, taksista se usudi da pita: „Vi ste
Engleskinja, zar ne, gospođice?“
„Da, jesam“.
„Uvek sam smatrao da je engleski akcenat prijatan“.
„Molim Vas, gospođice, ne mislim da se mešam u Vaše stvari
ali valjda imate kuda da idete? Možda kod prijatelja? Ova vožnja
bez cilja ne vodi ničemu, samo de Vas mnogo koštati. Morate imati
bar jednog prijatelja u Njujorku“.
„Imam“, odgovorila je Niki odahnuvši. „Kako se samo ranije
nisam setila. Možete li me odvesti do palate Vudstok u Četrdeset i
drugoj ulici?“
„Dobro je što ste progovorili, svakako, gospođice, bidete tamo
za par minuta“, nasmejao se taksista.
Za nekoliko minuta, devojka se našla pred vratima apartmana
808 široko se osmehujudi da uzvrati ljubazan osmeh, koji joj je
uputila madam Oliveti.
58
 Čitateljski raj

„Nikol, kakvo divno iznenađenje!“

„Madam, kako ste? Nadam se da Vam moja neočekivana
poseta nede smetati?“
„Ne, nikako, dušo. Pisala sam neka pisma, ali to nije važno, to
može da sačeka. Uđi“. Graciozno se izmakla da pusti Niki da uđe.
„Hodeš li šolju čaja?“
„Hvala, hodu. Mogu li da Vam pomognem; madam?“
„Ne, hvala ti, dete. Nemoj misliti da ne cenim tvoju pomod,
meni samoj potrebno je malo neke aktivnosti“. „Moram svakog
dana da se što više služim rukama da ne bih izgubila i ono malo
pokretljivosti što mi je ostalo. Deo terapije je pletenje, zato stalno
nešto pletem i poklanjam svim poznanicima u Njujorku moje ru-
kotvorine koje ja optimistički nazivam 'šal'. U stvari, ved sam zapo-
čela jedan šal za tebe od zlatno-žute vune, koja de lepo pristajati uz
tvoju divnu kosu. Trebade mi još dosta vremena da ga završim, pa
deš morati da mi ostaviš svoju adresu u Engleskoj da ti ga pošaljem
kad se vratiš kudi“. Smešila se zadovoljno dok je razgovarala, zatim
je odjednom zadutala i zagledala se u Nikinu sagnutu glavu. „Hej,
Nikol, pa ti plačeš“.
,,O-da, gospođo“, šrmktala je Niki.
„Hajde, kaži mi o čemu se radi?“
,,S-sve je tako glupo. B-bide u redu za koji minut. Rasplakala
sam se kad ste spomenuli Englesku... odjednom sam osetila strašnu
nostalgiju“. Brisala je vlažne obraze, niz koje su tekli potoci suza.
,,V-vrlo ste pažljivi, madam“.
Starica joj se približi i potapša drhtavu ruku koju joj je Niki
pružila. Sačekala je da Niki prestane da plače.
„Niki, ne znam zašto osedam da sam nekako vezana za tebe;
mnogo bih volela kada bi me oslovljavala mojim imenom Lujza.
,,Madam“ zvuči neprijatno“.
„Ako Vi želite ma... mislim Lujza, svakako“.

59
 Čitateljski raj

„Smem li da te pitam da li zbog Erika plačeš?“

„Jeste, jeste, to je zbog njega!“ Osedala se tako dobro što može
ovoj plemenitoj ženi da priča o Eriku Damonu. „Strašno smo se
posvađali jutros. On mi je sasvim jasno stavio do znanja šta misli a
došlo je još do nekih komplikacija, pa sam otišla. Sada ga više
nikada nedu videti, Lujza“.'
„Ti ga sigurno voliš?“
„Mnogo ga volim“.
„Onda shvatam tvoj problem mnogo bolje nego što misliš. Vaši
životi su tako različiti - čini se kao da ste ti i. Erik došli iz dva
potpuno različita sveta. Priznajem da mnogo bolje razumem svet u
kome ti živiš, nego Erikov. Njegov način života mora da ti izgleda
plitak i površan, dušo. Ti si u životu imala toliko lepih stvari koje on
nije imao“.
„Neobično je što ti tako misliš, Lujza. Vedina ljudi bi automatski
shvatila da sam ja ta kojoj je mnogo što šta uskradeno“.
,,A od kada bogatstvo i sve što ide uz to ima nekog značaja za
tebe? Ne, Niki, ti i ja smo sredne. Mi imamo roditelje koji nas vole;
udoban dom u kome smo rasle; odane prijatelje; i - našu muziku“.
„Ti stvarno sve razumeš“, uzviknula je Niki“, trebalo je odmah
da to shvatim“.
„Zatim, tu je Erik - veoma lep“ pametan i bogat - jadnik. Gle-
dam ga skoro ved deset godina. Prvi put smo se upoznali u kudi
jednog zajedničkog prijatelja. On nije lak za druženje - dobroj ženi
bi bio potreban ceo život da ga upozna“. Zastala je da bi svojim
rečima dala što vedi značaj. „Erik je tako zatvoren, čovek mora
mnogo da se trudi da vidi pravog Erika iza arogantnog, ponosnog,
samouverenog Erika. On zapravo ne zna kako da bude drugačiji; ne
veruje osedanjima, ceni samo hladnu objektivnost. To je sigurno
razlog što ima toliko uspeha u poslu“.
,,l nikad se nije ženio“, razmišljala je Niki glasno.

60
 Čitateljski raj

„Tačno, nikada se nije ženio. Godinama se zabavljao sa lepim

ženama. Mnoge su želele da postanu gospođe Damon, ali sve su
bile slične i on se nijednom nije oženio. Ni jedna mu nije slomila
srce... bar do sada. U svakom slučaju, osedam da bi sa tobom bilo
drugačije“.
„Erik mi je rekao da nismo jedno za drugo, Lujza. On nema
nameru da se ženi, a kaže da sam ja upravo devojka kojom se
muškarci žene“.
„Jesi li ti takva?“
„Jesam li ja šta, Lujza?“
„Da li si ti samo devojka za brak?“
„Uvek sam tako mislila, ali kada sam sa Erikom, ja zaboravim ko
sam. Jedino što želim je da ga volim i da on voli mene“. Sva je
pocrvenela od tog priznanja.
„Dete, izgleda da si ga dobro preplašila“.
,,N-ne razumem“, odgovorila je Niki zgranuto.
„Ti si lepa, poželjna devojka, draga moja. Nežna, dobrodušna,
poverljiva, ali sa glavom koja ume da misli, zar ne. Kladim se da Erik
nikada u životu nije sreo devojku kao što si ti“.
„Ali, ja odlazim na Main sutra ujutro i ne znam šta da radim“,
uzviknula je Niki očajno. „Šta da radim?“ Okrenula se i pogledala
Lujzu preplašenim očima.
„Nas dve, koje volimo Erika Damona, moramo biti strpljive sa
njim“, odgovorila je skrušeno“. Zar ne razumeš, slatka moja Nikol?
On se boji da nam uzvrati ljubav. Zar ti Erik nije ništa pričao o sebi?“
„Ne“, uzdahnula je.
„Erik nikada nije imao nikoga, Niki. Odrastao je u sirotištu koje
je toliko mrzeo da je pobegao kada je imao petnaest godina. Uspeo
je da se održi svojom voljom u hladnom nemilosrdnom svetu gde
samo najjači uspevaju da prežive. Ne smemo mu suviše zamerati

61
 Čitateljski raj

.zbog toga kakav je moramo shvatiti da nikada nije mogao naučiti

šta znači voleti“. Oči joj se ispuniše suzama.
„Lujza, molim te ne plači. Ti nisi ništa mogla da učiniš za njega“,
molila je Niki a srce joj je pucalo od bola.
„Ja sam ga napustila, plakala je Lujza neutešno.
„Ne, niste ga Vi napustili“, tešila ju je Niki zbunjeno.
„Da, ja - ja sam ga napustila, draga moja Niki, znaš ja sam
Erikova majka!“
Niki je ostala bez reči.
„Ali, ali kako? Oprostite Lujza, nisam mislila da to kažem“.
Devojka se izvinjavala iskreno, na celom njenom licu se ogledao šok
koji su izazvale reči Lujze Oliveti.
„Ne, ne, sve je u redu. Nemaš potrebe da se izvinjavaš. Tvoja
reakcija je prirodna. To samo nekoliko ljudi zna, ne zato što sam se
ja toga stidela, ved zato što nisam imala prava da to pričam. Ali tebi
želim sve da kažem, Niki. Možda de ti to pomodi da bolje shvatiš
mog sina. Ni sam Erik ne zna sve o tome - možda de jednoga dana
saznati“. Zadutala je kako bi se sabrala.
„Sve je počelo za vreme rata. Prihvatila sam angažman da odr-
žim koncerte u Engleskoj u misiji dobre volje za Ministarstvo
inostranih poslova. Davala sam koncerte u Londonu kada sam upoz-
nala Erikovog oca. On je došao u garderobu posle koncerta, da mi
kaže da je koncert bio divan. Dolazio je svake večeri cele nedelje,
dok najzad jedne večeri nisam pristala da izađem s njim na večeru.
Bio je izuzetno lep čovek, Niki, mada su posledice rata učinile svoje.
Bila je to luda ljubav, i za dve nedelje mi smo se venčali. Gabriela
Fortini bila nam je sve dok na venčanju. Ja nisam bila tako mlada
kao ti, ali nas dvoje smo bili veoma sredni.“ Lujza je zastala.
„Moraš shvatiti haos koji je vladao u Evropi u to vreme. Moj
muž je bio mnogo stariji od mene - bio je ved izgubio celu porodicu,
oca, ženu, dvoje dece, kuda mu je bila razorena, zemlja opustošena.
Doživeo je mnogo bola u životu, ali se i dalje borio. Bio je čovek
62
 Čitateljski raj

herojskog držanja.“ U njenom glasu bilo je ponosa dok je govorila,

mada je to sve bilo pre više od tri decenije.
„Nismo znali koliko demo modi biti zajedno. On je bio u
pokretu otpora i ja sam ga viđala samo povremeno, posle prvih
nedelja. Zatim je došao neočekivano jedne nodi da mi kaže...“
zastala je u velikom bolu i duboko uzdahnula pre nego što je
nastavila... da su njegova prva žena i dvoje dece čudom spašeni i da
su pronađeni u jednom logoru za izbeglice. Nismo mogli ništa
učiniti osim da budemo hrabri. Tokom rata bilo je mnogo rastanaka,
mi smo bili samo jedan od mnogih slučajeva. Pošto sam se vratila u
Njujork otkrila sam da očekujem bebu. Nisam imala kome da se
obratim, nisam čak ništa rekla Erikovom ocu. i onda nešto malo pre
no što se Erik rodio, Gabi mi je pisala da je njegov otac poginuo na
zadatku u Danskoj. Ne sedam se dobro šta je bilo nekoliko meseci
posle toga. Prošlo je dosta vremena pre nego što sam dovoljno
ojačala da bi doktori mogli da mi kažu da je i moja beba umrla.“
Glas joj je bio tako nežan da se Niki primakla sasvim blizu nje da bi
čula njene zadnje reči.
„Možda du ti jednoga dana pričati šta je posle toga bilo. Glavna
tema moje priče događa se pre petnaestak godina, kada sam
predavala u Žilardovoj školi i imala nekoliko privatnih učenika.
Živela sam u istom ovom stanu. Sedam se da sam toga dana ručala
kod Stofera - uzela sam novine da pregledam i tamo je stajao lik iz
moje prošlosti. Ali ja sam znala da to ne može biti čovek koga sam
volela pre toliko godina u Londonu. Bila je to fotografija
fenomenalnog mladida koji je upravo zaprepastio finansijske
krugove zaradivši nekoliko miliona dolara na berzi. Mladid se zvao
Erik Damon! Ponela sam novine kudi i sklonila ih u fioku,
uveravajudi sebe da je to samo moja mašta i da ja vidim nešto što
ne postoji. Ali, stalno sam uzimala te novine i studirala svaki detalj
na tom poznatom licu, sve dok nisam shvatila da moram nešto
učiniti. Otišla sam jednom dobrom prijatelju, visoko cenjenom
advokatu i rekla mu sve. Tada je on ispitao dokumente u bolnici gde
63
 Čitateljski raj

sam se porodila i otkrio da moja beba nije nikada umrla, to jest da

je Erik Damon moj sin!“ Ustala je da dospe čaj u njihove šolje.
Ne dižudi pogled nastavila je:
„Ali kako sam mogla da odem tom mladom grubom čoveku i
objavim da sam ja njegova majka, posle sveg bola koji je pretrpeo?
Kako sam mu mogla redi da nisam znala da je živ sve dok nisam
videli sliku u novinama. Da je bio toliko sličan svom ocu koga sam
toliko volela, da me interesuje samo on a ne njegov novac? Ja sam
bila žena skromnih mogudnosti, a on je upravo postao vrlo bogat.
Nije bilo nikakvog načina da to učinim. Zato sam počela da se
raspitujem i sve sam saznala o Eriku Damonu i čekala sam priliku da
ga sretnem. Onda sam pre deset godina pročitala u novinama da se
Erik vratio u Njujork i uspela sam da izdejstvujem preko poznanika
da budem pozvana na večeru na kojoj je Erik bio počasni gost.
Tamo sam se srela sa svojim sinom.
„Ne znam iz kog razloga, ali od prvog susreta smo se perfektno
uklopili. Od tada se viđamo kad god je on u gradu, šalje mi lepe
poklone sa svih strana sveta. To je više no što sam ikada sanjala da
du imati, Niki. Ne želim to da izgubim, naučila sam da se ničemu
drugom ne nadam.“
„Pre no što si prvi put bila ovde sa Erikom, on mi je rekao da de
me upoznati sa jednom specijalnom, vrlo hrabrom damom... čak ni
on sam nije znao koliko si hrabra!“
„Vrlo je lepo uputiti jednoj starici tako lepe reči, naročito sada
kad ti je ispričala jednu čudnu priču.“
„Možda bi ta priča mnogo značila Eriku da je imao prilike da je
čuje“, reče Niki nežno.
„Možda.“ Bila je skeptična Lujza Oliveti. „Ali ne zaboravi da moj
sin nije tako 'pun simpatija' kao ti, draga moja slatka osedajna, Niki.
Ja nisam šlepa na grehe moga sina, on vidi ljude samo u ružnom
svetlu, jer mu niko nikada nije ništa dao a da nije očekivao

64
 Čitateljski raj

kompenzaciju. Za Erika ljudsko ponašanje uvek ima neki viši motiv.

Ne, najbolje je da ovo ostane tajna“, uzdahnula je.
„Sve je ovo veoma tužno... dve žene koje vole istog čoveka,
svaka na svoj način, jedna kao majka, druga kao devojka, i ni jedna
mu ne može redi šta oseda. Mi gubimo“, mrmljala je Niki. „Hvala
Vam što ste mi sve ispričali, Lujza. Moj bol postaje podnošljiv pošto
ga delim s Vama. Vaša tajna zaključana je u mom srcu i tu de ostati.“
„Hodeš li mi pisati dok si u Mainu?“ zasuzila je starica, „mnogo
deš mi nedostajati“.
,,l Vi dete meni nedostajati, Lujza“, odgovorila je Niki. „Nas dve
smo poverile jedna drugoj svoju tajnu, mi demo uvek ostati
prijatelji.“

65
 Čitateljski raj

5.
Veselo zvonjenje na vratima trglo je Niki dok je brisala spretno
zadnji red keramičkih pločica. Podigla je pogled i ugledala tri dame
srednjih godina koje su ušle u radnju. Okrenula se i veselo ih
pozdravila - bile su to njene prve mušterije.
„Dobar dan, gospođe. Hodete li da razgledate ili imate nešto
specijalno na umu što mogu da Vam ponudim?“
„Dobar dan, devojčice“, odgovorila je jedna od njih. „Možeš li
nam redi gde da potražimo pribor za izradu goblena. Rekli su nam
da vi imate mustre u boji.“
„Mustre su tamo, izvolite pođite sa mnom“, reče Niki silazedi
sa merdevina. „Svaka mustra je unikat, i sadrži konac i
odgovarajude igle. Kao što ste spomenuli sve mustre su u boji i
svaka je unikat. Moja rođaka, koja je u stvari i vlasnica radnje, sama
kreira mustre. Ovo su njeni inicijali u uglu, KT - Klara Trambal“,
objašnjavala je Niki ponosno. Klara je bila talentovana i bilo je
normalno da ona pokaže toliko entuzijazma prema mušterijama,
koje su došle u radnju „Kod Belog Bora“.
„Imate tako mnogo lepih stvari, mogla bih gledati ceo dan“,
reče jedna od mušterija.
„Da, ima još nekoliko umetnika koji nam donose svoje radove“,
objasnila je Niki. „Na primer, sve šare na onoj tradicionalnoj
američkoj nošnji su ručni rad. Sigurna sam da vi ne znate koliko
vremena i umešnosti treba za sve to.“
,,l mi smo vezle kada smo bile mlade, zar ne Hazel?“
„Ma hajde, nemoj da dosađujemo mladoj dami sa tim
pričama, Hazel“, zasmejala se treda žena.
„Dame, slobodno razgledajte koliko god želite. Ako želite nešto
da pitate, ja se zovem Niki i bide mi drago da Vam pomognem“.

66
 Čitateljski raj

Zatim se graciozno okrenu i vrati iza tezge da namesti kožne

novčanike i tašne. Kler je imala u radnji toliko lepih stvari mislila je
Niki. Niki je ved bila u Bar Harboru pre tri nedelje i ved je poslala
kudi lepo odabrane poklone za oca, Gabi i Marka Vinsteda. Poslala
je jednu drvenu figuru Mod i Bil Benson i heklani večernji džemper
Lujzi Oliveti. Do sada je Niki bila najbolja mušterija ove male radnje.
Zvonce na vratima ponovo je odvratilo njenu pažnju. Ovoga
puta Niki je ugledala mladog čoveka atletske figure, živih zelenih
očiju, koje bi svaka žena poželjela, plave kose od sunca i mora, sa
osmehom koji je otkrivao lepe, bele zube. Širokim osmehom
pozdravi Niki.
„Niki, dušo“, izgledaš bajno.“ Nagnuo se preko tezge i spustio
poljubac na njene iznenađene usne. Izgledala je izazovno u uzanim
farmerkama i majici, sa amblemom grada Maina i napisom DRŽAVA
BOROVOG DRVETA.
„Nas nekoliko demo idi na jahanje, danas popodne. Hajde sa
nama. Obezbedio sam Odličnog konja za tebe, zove se Zefir, a Kler
de biti u radnji popodne. Hajde, Niki. Ne možeš sedeti u kudi svako
popodne i svirati tvoje sonate i skale. Rad bez imalo zabave stvara
dosadnu devojku. Ovde se preko leta nalazi puno zgodnih momaka.
Hajde samnom i ja du te upoznati sa svima. Ako ne pristaneš,
ponovo du te poljubiti pred ove tri žene što biraju goblene i
posmatraju nas s velikim interesovanjem. Šta kažeš, Niki? Odgovori
mi brzo.“
,,U redu, Davide“. „Ja volim jahanje, mada odavno nisam imala
prilike.“
„Ti si prva žena kojoj moram da pretim da bih je nagovorio da
izađe sa mnom. Nisam baš sigurna da si ti dobra za moju sujetu.
Niki obično moram da bežim od devojaka“, reče David
podsmešljivo.
„To ti verujem, Davide, ti si stvarno lep momak.“

67
 Čitateljski raj

„Ej, mala, pa ti znaš kako da podiđeš momku, međutim ja sam

malo iskusniji od tebe, gospođice Svitin, a i stariji sam godinu dana,
devojčice.“
„Nisi ti kriv, Davice, krivica je u meni.“
„Tako znači; ko jednom izgubi, dvaput je oprezniji. Izgleda mi
da si ti nedavno pretrpela neuspeh?“
„Tako nešto, ali ne želim da o tome razgovaram.“
„Izgleda da imaš posla sa starijim muškarcima.“
„Ne bih tako rekla, mada Englezi izgledaju nekako stariji, u
poređenju s Amerikancima.“
,,A je li 'on' Englez?“
„Ne, nije.“
„Znači da voliš starije muškarce, bez obzira na nacionalnost?“
„Ja još uvek mogu, recimo da pustim brkove ili malo nabelim
zulufe.“
„Sada postaješ smešan. Slušaj, imam posla, bolje je da odeš“,
dodala je ved pomalo iritirana.
,,U redu, Niki. Nadi demo se u kudi posle ručka. Odavde
kredemo. Zdravo.“
Tri žene su šaputale među sobom, dok se jedna najzad nije
odlučila da kaže:“ On je zaista vrlo lep momak. Je li Vam rođak?“
„Ma ne, mi smo samo poznanici.“
„Ali on je tako zgodan momak.“
„Da, veoma je lep“, reče Niki i potvrdno.
Bilo je skoro pola jedan, kada su Niki i David išli prema kudi
Klare i Neša Trambala. Kroz visoku travu, koja je rasla između kude i
obale, trkali su se, smejudi se, sve do same obale. Tamo su dva
dugonoga stvorenja u farmerkama sa svojim konjima ved čekala,
držedi uzde u rukama.
„Zdravo“ uzviknuli su jedno drugom juredi niz obalu:

68
 Čitateljski raj

David ih je upoznao sa Niki. Bili su to Dženi Stjuart i Rod Čarls.

„Zdravo Niki“, pozdravili su je prijateljski. Dženi je bila visoka,
vitka, crvenokosa, imala je gomilu kovrdžave kose na glavi i velike
braon oči. široki osmeh ozario se na njenom pegavom licu. Njen
pratilad bio je visok, crnomanjast, i lep. Oboje su sedeli komotno u
sedlima, kao da je to bio najprirodniji položaj za sedenje.
„Drago nam je što si i ti mogla da dođeš, Niki“, reče Dženi.
„Ovo je Zefir, to je pametan konj, ali zna šta hode. ja nisam znala da
li se ranije jahala, a i David nije znao, pa sam zato izabrala sigurnog
konja. „Dženi je objašnjavala, dok je Niki spretno skočila na sedlo.
David je proverio da li kaiš na sedlu i remen dobro stoje, bili su
spremni da pođu.
„Hvala. Konj mi izgleda odličan, Dženi. Tako sam sredna što
sam tu sa vama“, reč Niki iskreno.
Četiri jahača okrenuše konje da ih prošetaju po obali dok su
ustanovili da je Niki sigurna na konju, koji je dobila da jaše. Bio je
savršen letnji dan na Pustom ostrvu - plavo nebo beli vazdušasti
oblaci, i blagi morski poveratac. Hladni talasi kvasili su noge
konjima dok su u mokrom pesku ostavljali tragove kopita koja su
kaskala po pesku. Niki je osedala kako povetarac sa mirisom soli
mrsi njene kose, dok joj je sunce grejalo lice svom svojom
toplotom. Zatvorila je oči za momenat i duboko udahnula vazduh.
Po prvi put otkako je upoznala Erika Damons, osetila je da je
slobodna i nesputana.
„Zadovoljna si što si došla?“ upita je glas tik pored nje.
„Divno je! Kako sam uopšte mogla izgubiti osedaj slobode koji
čovek ima kada jaše konja.“
„Zar nisi sada zadovoljna što sam te skoro naterao da izađeš sa
nama danas?“
„Da, Davide, svakako da jesam.“
Rod se okrenuo i povikao, očigledno samo zbog Niki. „Obala
ovde postaje kamenita, pa demo ostaviti obalu i podi u unutrašnjost
69
 Čitateljski raj

ostrva. Ima lepih jahačkih staza južno od nas, u Akadija na-

cionalnom parku.“
„Dodi demo ovde jedno popodne idude nedelje i uzeti linijsku
kaubojsku kočiju, koja vozi turiste duž obale“, predložio je David.
„Ne možeš provesti leto na Pustom ostrvu a da ne vidiš sve što se
nudi, uključujudi i planinu Kadilak, koja se uzdiže 450 metara iznad
mora. Zatim demo se prepustiti domadim specijalitetima - morskim
specijalitetima od kojih curi voda na usta. Samo zamislite deco šta
nam se sve nudi: divno letnje vreme, bez er-kondišna, izvrsna
hrana, dobri i prijatni, veoma prijatni ljudi - šta čovek može još da
poželi?“
„Ne znam kako se ti osedaš Niki, ali sam ja od cele priče
ogladnela“, smejala se dženi.
Niki se osmehnula mladidu koji je jahao pored nje, nadajudi se
da nije opazio izraz tuge u njenim očima. Da, svakako, šta bi jedna
devojka još mogla poželeti? Osim ljubavi čoveka koga ona voli. Ne
misli, ne misli na njega, prebacivala je samoj sebi. Bila je zadovoljna
i mirna od kada je došla u Main, mada mora priznati često je mislila
na Erika. U početku je plakala svake nodi dok bi sva iscrpljena
zaspala. Tamni crni kolutovi uokvirili su joj oči, izgubila je apetit pa
su joj sve haljine postale velike. Na kraju je bila prinuđena da se
pomiri sa situacijom, ako ni zbog čega drugog, zbog svoje rođake
Klare. Klara i Neš bili su tako dobri rođaci, imali su puno
razumevanja za njenu situaciju. Dali su jo najlepšu sobu u kudi onu
koja je gledala na okean. Soba je bila ispunjena antikvitetima i
imala je svoje malo kupatilo. U sobi je stajao veliki staromodni
krevet pokriven belim heklanim prekrivačem, sa škrinjom od
kedrovog drveta; na donjem kraju polica za knjige na zidu, gde se
mogla nadi knjiga za svačiji ukus a bila je tu i stolica za ljuljanje
pored prozora.
Niki je uskoro počela da uživa radedi u maloj radnjici sa suveni-
rima kod Belog bora. Popodne je svirala na velikom klaviru u dnev-
noj sobi, ili je išla u šetnje pored mora, skupljajudi školjke za svoju
70
 Čitateljski raj

novu zbirku. Bilo je čudno da je ovo mesto ostalo letovalište, još od

kraja devetnaestog veka; kriktanje galebova koji su leteli okolo,
monotonija talasa koji udaraju o obalu jedan za drugim, žarko
sunce na nebu i okean koji se proteže dokle god čovečiji pogled
stiže. Negde daleko, iznad vrhova, čak i najviših borova, video se
dimnjak jedne od mnogih razbacanih kuda na ostrvcu, uprkos
šumskog požara koji je pre trideset godina skoro uništio Bar Harbor,
pretvarajudi mnoga imanja u zgarišta.
Sada su jahati jedan za drugim utabanom stazom koja je
vijugala kroz šumu. Dženi je išla napred, Rod za njom, zatim Niki i
David. Sunce se probijalo kroz guste borove grane, ovde je bilo
svežije i vazduh je bio ispunjen mirisom borovine. Put se zatim
proširivao i Rod je jahao pored Niki.
„Pričaj mi o Pustom ostrvu, Rod. Po nekim imenima koja sam
videla zaključujem da je tokom istorije bilo uticaja Francuske pored
engleskog uticaja“, primetila je Niki.
„Ostrvo je u stvari dobilo ime po istraživaču Čampleinu, koji se
ovde iskrcao 1604. godine. Nekoliko godina posle boga, francuski
jezuiti poslali su ovamo svoje misionare koje su Englezi brzo
istisnuli. Prvo englesko naselje osnovano je 1700. godine“,
objašnjavao je Rod. „Na drugom kraju ostrva nalazi se najlepše
imanje „Francuski dvor“, ja sam nisam nikada bio tamo. Vlasnik je
prilično osamljen u svojoj kudi. Priča se da je on kolekcionar i
multi-milioner.“
„Hajdemo dalje, dosta je istorije za jedan dan“, reče David.
„Polako, prijatelju“, zadirkivao ga je Rod. „Ja imam svoju
devojku, tvoja me ne interesuje mada je veoma privlačna.“
„Ej, vas dvoje, ponašajte se malo pristojnije“, prekorevala ih je
Niki. Blago je zamamuzala svog konja da ga potera napred i stigne
Dženi.
„Da li ti je lepo?“ pitala je Dženi.
„Da. Zefir je divan konj, mnogo ti hvala.“
71
 Čitateljski raj

„Nadam se da deš dolaziti kod nas i jahati kad god zaželiš.

Stvarno bih to želela, Niki.“
„Možda hodu. Nekada sam mnogo volela da jašem, skoro sam
zaboravila kako je to lepo.“
„Niki, ja se obično ne mešam u tuđe živote, ali reci mi da li je
David u pitanju?“
„Dženi, žao mi je što to čujem od tebe. Ja sam rekla Davidu da
ja volim drugog čoveka. David, je divan momak i ja se nadam da
demo biti prijatelji, ali to je sve što možemo biti.“
„Izvini što sam pitala, Niki. Molim te ne plači, nisam trebala da
te potsedam na ono što te žalosti“.
,,U redu je Dženi. Valjda du jednom preboleti.“
„Razumem te. Stvarno te razumem. I jasam zaljubljena, samo
moj momak to ne zna. On me je oduvek smatrao samo drugaricom
i ništa više.“
,,E, Dženi, nadala sam se da si ti bolje srede od mene.“
„Kako to da smo obe nesredne u ljubavi?“ - reče Dženi.
„Hajde da pričamo o nečem drugom pre nego što se
rasplačemo i pokvarimo sebi provod“, odgovorila je Niki. „šta deš
obudi za subotu uveče?“
„Kupila sam novu haljinu, boje kajsije, sa trakama koje se
vezuju na leđima i uz nju imam odgovarajudi šal. To je duga
haljinam ali ne prava večernja haljina“. A šta deš ti obudi?“
„Ja sam ponela samo nekoliko stvari sa sobom, mislim da du
morati da obučem dugačku zelenu svilenu suknju i bež svilenu
bluzu. To sam nosila više puta otkako sam došla u Ameriku.“
„Vidi ti njih! Rod i ja smo mislili da jedna drugoj poveravate
tajne, a vi razgovarate o haljinama! To su ti žene, Rod“, začikivao ih
je David. „Hajde da se trkamo do onog najvedeg bora.“
Bila je ponod lepe letnje nodi. Čisto nebo, sjajne zvezde i pun
mesec. Svež povetarac pirio je probijajudi se od mora kroz drvede.
72
 Čitateljski raj

Niki je bila obučena i čekala je na vratima kada se pojavio David

Trambal i zaustavio kola ispred kude. Izašao je iz kola i pošao prema
Niki.
„Evo moje misteriozne dame, a sve što vidim je sjaj njene
zlatno plave kose“, mrmljao je David. „Želeo bih da je uzmem u
naručje i pokažem joj da ljubim kao muškarac a ne kao dečak. Da li
deš me mrzeti ako probam?“ pitao je David dišudi ubrzano.
„Ti znaš odgovor Davide. J-ja to ne mogu tako, mislim, d-da
pokušam da zaboravim onog drugog čoveka.“
„Tako si lepa, Niki, i toliko te volim da bih i na to pristao.“
Prišao joj je sasvim blizu. Sklanjajudi njenu gustu kosu, poljubi je
nežno u vrat.
„Molim te, David“, glas joj je bio grub. „Ti samo otežavaš
položaj i sebi i meni. Ja bih želela da volim tebe ali čovek ne može
birati koga da voli. Ja znam kako je to bolno i ne bih želela da to tebi
učinim.“
„Ti ne možeš da prestaneš da voliš tog čoveka. Niki, kako se on
uopšte zove? Izgleda tako bezlično; ne znam ni ime čoveka koga
mrzim“, reče David sa gorčinom u glasu.
„Erik“ promrmljala je Niki. „Molim te ne budi tužan Davide,
hajde da budemo prijatelji, dobri prijatelji“, počela je ponovo da
plače.
„Ne plači, Niki - molim te, žao mi je što plačeš. Vidi kakva je
divna nod, idemo na zabavu, ješdemo, pidemo i zaboraviti ljubav,
tugu, bol. Bidemo jednostavno par koji je izašao da se provede i to
je sve, slažeš se?“
Niki je klimnula glavom potvrdno, nije smela ništa da kaže.
„Zašto se ne vratiš u svoju sobu i malo popraviš šminku, a ja du
popričati sa bratom i njegovom ženom za to vreme“, reče upudujudi
joj osmejak ohrabrenja.
Niki je ušla u kudu i ustrčala uz stepenice u svoju sobu.
Pritiskala je hladnu oblogu na oči crvene od suza, i vrele obraze, a
73
 Čitateljski raj

zatim popravila šminku na očima i obrazima. Kada je vratila veseo

izraz lica, sišla je i pridružila se Davidu.
„Ovo je znači „Na rivi“, razlegao se devojački smeh kroz nodni
povetarac. Dženi mi je pokazala nešto kao malu seosku kudu, a ovo
je u stvari trospratna palata“. Niki je stajala i posmatrala raskošnu
zgradu u engleskom Tjudor stilu okruženu zelenom travom,
žbunjem, i sa mnogobrojnim prozorima koji su blještali osvetljeni.
Ovo je prelepo!“ uzviknula je Niki oduševljena.
„Ali ispod sredne, samouverene maske koju Dženi ima na licu
krije se jedna „obična sirota devojka“ koja se boji da je voljena zbog
novca koji ima a ne zbog nje same“, reče David. „Dobide veliko
nasledstvo za svoj naredni rođendan i ne bih bio nimalo iznenađen
ako odmah sve ne da nekome. U tom slučaju de modi da kaže Rodu
da ga voli i to de biti prilika da ustanovi šta on oseda prema njoj.
Ja lično mislim da je on ludo voli, ali je ponosan i nikada ne bi
pristao da primi sav taj silni novac koji Dženi ima. Ako Dženi odluči
da se otarasi svog novca, Rod de znati da joj novac ništa ne znači.
Onda me ne bi čudilo da se venčaju pre nego istekne ova godina“,
„Znači ona mi je pričala o Rodu. Zaista bih želela da se sve lepo
završi za njih oboje, Davide“.
„Ali oni nede modi to isto da kažu za nas dvoje, zar ne
zlatokosa?“
„Davide, obedao si da nedemo o tome pričati“.
„Jesam, ali sam toliko lud za tobom da ne mogu da se
uzdržim“.
„Znam kako se osedaš“.
„Mi smo dve savršene lude, ljubavi. Hajdemo, zašto stojimo na
vratima, vreme je da uđemo i pridružimo se ostalima. Čujem da
muzika svira i ako ništa drugo bideš u mojim rukama dok igramo
zajedno“.
„Ti si nepopravljiv, mladi gospodine Trambal“, nasmejala se
blagonaklono.
74
 Čitateljski raj

„Ej, vas dve zaljubljene ptičice, imate li nameru da ostanete

napolju cele nodi, ili dete ipak udi i pridružiti se ovoj gužvi?“ čuo se
jedan veseo glas iz kude.
„Dolazimo... samo sam ovoj lepotici pokazivao čudo od
arhitekture - palatu „Na rivi“.
„Nije li to mladi Trambel, prepoznajem njegov stil udvaranja -
star je kao Partenon, otrcan i neoriginalan, pitam se kako uopšte
uspeva kod devojaka“, ču se neki drugi glas iz kude.
David se oneraspoložio na ovu primedbu.
„Ne obradaj pažnju, Davide. Kada bi mi se bar udvarao na taj
tvoj otrcani način! Mislim da je vreme za naš svečani ulazak,
gospodine“, reče Niki veselo da oraspoloži Davida.
„Dobro veče, gospođice, dobro veče, gospodine Davide“,
pozdravio ih je pompezno batler blago nagnuvši glavu. Na ulazu u
kudu Stjuartovih, Niki je zastao dah od lepote ogromnog hola sa
božanstvenim lusterom koji je obasjavao mermerni pod kao hiljadu
malih sunca.
„Dobro veče, Vadkins. Je li gospođica Dženi tu?“
„Da gospodine, svi su ved u južnom atrljumu, izvolite pridružite
im se. Izvinite me moram da Idem, devojke de vas poslužiti pidem“,
reče vradajudi se na svoje mesto kod vrata.

***

Malo kasnije David se obrati Niki: „Uđimo“ i povede je kroz

velika staklena vrata u atrijum.
„Želiš li da jedeš, piješ ili igraš?“, pitao je David.
„Da igram“.
,,U tom slučaju demo igrati, orkestar upravo svira našu pesmu.“
„Ali, mi nemamo pesmu.“

75
 Čitateljski raj

„Sada imamo“, reče David obuhvativši Niki rukama. „Vidiš kako

lepo igramo, ljubavi. To obično nešto znači.“
„Meni to znači da smo oboje morali da pohađamo školu
igranja“, nasmejala se Niki.
„Školu igranja gospođice Obri, svake srede“, priznao je David
široko se osmehujudi.
„Školu, gospođice Kristabel, u mom slučaju“, odgovorila je Niki
kikotom.
„Kada bi nas samo mogle videti!“
„Nismo ih obrukali“, smejali su se glasno, dok su se igrajudi
probijali kroz gomilu parova.
Niki je sada uživala u provodu. Igrala je sa Davidom i Rojem i
još mnogo mladih ljudi koji su se svi međusobno poznavali. Pojela
je mnogo delikatesnih kanapea, punjene pečurke i ljute knedle od
mesa, pa sve to zalila sa mnogo penušavog šampanjca.
„Zabava je divna, Dženi. Ne pamtim kada sam se zadnji put
ovako lepo provela. Sviđaju mi se tvoji prijatelji - oni me tako zaba-
vljaju!“ Niki je stajala i razgovarala sa Dženi dok su David i Roj otišli
da napune svoje čaše.
,,l ti se njima sviđaš, Niki, i to naročito muškom delu. Večeras
izgledaš nekako drugačija, sva sijaš. Čak i u ovakvoj gomili ti se
izdvajaš. Možda deš nodas sresti nekog lepog stranca koji de te
osvojiti na prvi pogled. Pre par minuta ti to ne bih mogla redi“, reče
njena domadica. „Ali eno visokog, crnomanjastog i vrlo lepog
muškarca koji nam se upravo približava.“
„Šališ se“, smejala se Niki okredudi se da vidi tog stranca koga
joj je Dženi prorekla.
Niki je ostala bez kapi krvi u obrazima, noge joj odjednom
postadoše slabe da je drže. Srce joj je lupalo iz sve snage. Bio je to
Erik Damon!

76
 Čitateljski raj

„Vi mora da ste moja domadica gospođica Stjuart“, započeo je

razgovor učtivo. Smešio se crvenokosoj devojci sa njemu
svojstvenim neodoljivim šarmom, na koji Dženi Stjuart nije ostala
ravnodušna. „Dozvolite mi da se predstavim. Ja sam Erik Damon,
poslovni partner Vašeg oca i Vaš sused. Ja sam vlasnik Francuskog
dvora.“
„D-dobro veče gospodine Damon.“
„Erik! Molim Vas, zovite me Erik.“
„Dobro Erik... ja sam Dženi.“ ,,A ovo je...“
„Izvinite, ovo je moja prijateljica iz Engleske, Nikol Svitin“, brzo
promrmlja Dženi jer se osedala neprijatno što je zaboravila na
predstavi Niki.
„Gospođica Svitin“, ponovio je sa čudnim bleskom u očima.
Ispružio je svoju ruku prema Niki znak pozdrava, i pre no što je ona
bila svesna šta se događa, okrenuo joj dlan da bi spustio svoje usne
na njen puls, sa unutrašnje strane zgloba. Niki je istrgla ruku kao
opečena.
,,O'h“, uzdahnula je Niki. Buljila je u Erika u neverici i užasnuta.
Kako? Zašto je Erik ovde?
„Tvoj šampanjac, Niki“, čuo se prisan Davidov glas. „Hej, zašto
odjednom izgledaš kao bolesna, dušo. Možda ne bi trebala više da
piješ.“ Niki je samo klimnula glavom i uzela čašu koju joj je ponudio;
ruka joj je drhtala, pa je morala i drugom da pridrži čašu.
„Gospodine Damon, dozvolite da Vas upoznam sa Davidom
Trambelom i Rod Čarlsom. Ovo je naš sused iz „Francuskog dvora“,
gospodin Erik Damon“, predstavi ga Dženi.
Čuvši ime tog visokog, crnomanjastog muškarca David Trambel
preblede. Gledao je netremice u Niki, kao da s njenog bledog lica
želi da pročita odgovor na nemušto pitanje.
„Hajdemo, Niki, ovo je naša igra“, pozva je David, ali jedna
druga ruka uze iz njene ruke čašu.

77
 Čitateljski raj

„Upravo je pošla sa mnom.

„Izvinite nas.“ Bila je to očigledno naredba koju je visoki
stranac izustio. Erik uze mladu devojku za ruku tako sigurno i čvrsto
i povede je do mesta gde su ostali igrali. Niki se izvijala pokušavajudi
da se oslobodi njenog stiska. Okrenula se i pogldala okolo; videla je
zapanjena lica koja su ih posmatrala. Otvorila je usta da kaže nešto
kao izvinjenje, i odjednom osetila da je sve suvišno. Zatvorila je
usne i stisla ih u tanku besnu liniju. Kako bi uopšte mogla nekome
objasniti o čemu se radi.
Privukavši je grubo k sebi, Erik je pritisnuo na svoje grudi.
Polako ju je primorao da mu stavi ruke oko vrata, obuhvatajudi ih
obe svojom jednom rukom. Drugom rukom je nežno i veoma prisno
milovao po vratu. Crvenilo od stida prošlo joj je kroz celo telo.
„Skloni ruke sa mene“, siktala je. „Ovo nije ples - ovo je
uvreda! mogu samo da zamislim kakvo ti zadovoljstvo pruža ovaj
perverzan način omalovažavanja mene kao žene. Sada, kad si stavio
do znanja kakva sam ja žena, pusti me, Erik. Molim te svi nas
gledaju“, u glasu joj se osedao sav očaj koji ju je celu ispunjavao.
„Pusti ih neka gledaju, baš me briga. Izgledaš lepo i veoma
pohotno. Koji bi čovek mogao da se skloni? Svi muškarci ovde
večeras želeli bi da su na mom mestu, a naročito onaj crvenokosi
momak, tamo, koga tvoji prijatelji teše.
„Da niste pomalo zbunjeni, gospodine Damon? Ja nemam
nikakvu listu obožavaoca, to je više vaš stil nego moj“, odgovorila
mu je Niki zajedljivo.
„Pa, ko je onda, mladi Romeo? Izgleda kao da bi mi najradije
razbio glavu pesnicom.“
„To je David“, reče tiho. „On je bio pažljiv prema meni, Erik,
kada mi je bio potreban neko. On zna da postoji drugi čovek u mom
životu, odmah sam mu stavila do znanja da možemo biti samo
prijatelji. Molim te dozvoli da odem, ne želim ovakve scene.“

78
 Čitateljski raj

„Neko drugi u tvom životu“, pitao je Erik nežno, „kako se ono

zvaše mladi advokat u Engleskoj?“
..Mark - Mark Vinsted“, kao da se pitala iznenađena njegovim
pitanjem.
„Da, to je njegovo ime.“ Erikov glas bio je čudno nežan. „Ali ne
mari, kada sam ovako blizu tebe, sve ostalo može da ide bestraga.
Sada postojimo samo ti i ja. Jedino na šta mogu da mislim je da te
držim u rukama, ljubim tvoje usne, milujem tvoj dugi beli vrat i sva
ostala slatka tajna mesta na tvom telu, koja me privlače. Stalno si
mi u pameti, Niki, ne mogu da živim bez tebe“, šaptao joj je žudno.
,,K-kako se usuđuješ da mi to kažeš!“. Oči su joj bile pune besa.
„Još ne mogu da zaboravim neprijatnost našeg zadnjeg susreta. Ti
me želiš, je li? E, pa ja ne želim tebe. I šta uopšte očekuješ posle
onoga što sam videla: polunaga žena koja je spavala u tvom stanu i
očigledno u tvom krevetu! Tvoja bivša ljubavnica ponovo je bila u
milosti posle kratkotrajne svađe. Ti se čak ne trudiš ni da se otarasiš
stare ljubavnice pre no što stekneš novu. Telo mi se grči od pomisli
da od te žene dolaziš meni. Gadiš mi se!“
„Ne zavaravaj se, dušo. Ti mi govoriš jedno, ali de te tvoje telo
uvek izdati. Možeš izredi koliko god želiš lepih reči, sve se svodi na
jedno - ti me želiš isto onoliko koliko ja želim tebe! Iznad svega sam
oduvek cenio iskrenost - tebe sam zamišljao kao savršenu celinu.
Niki, nemoj me razočarati“, reče kroz zube.
„Da tebe ne razočaram - e pa to je isuviše“. Ova očigledna
drskost uzrujala je Niki tako da je drhtala od besa; samo što nije
zaplakala. „Da li si uvek tako ciničan, Erik, ili tvoj cinizam ide sa
tvojom sujetom? Zar nisi nikada i nikome verovao, osim samom
sebi? Da li postoji nešto na ovom svetu za šta bi ti žrtvovao život?
Zar nema ničega ispod hladne, nedokučive spoljašnjosti, osim
zlatnog dolara na mestu gde bi trebalo da bude srce?“
„Jesi li rekla sve što si htela?“ pitao je Erik uspevajudi jedva da
kontroliše glas. „Možda deš jednom i odrasti, drago dete, možda deš

79
 Čitateljski raj

naučiti da ljude primaš onakve kakvi su, a da ne pokušavaš da ih

menjaš prema svom ukusu. Ako ništa drugo Nadin me bar prihvata
onakav kakav sam. Ja ni jednoj ženi ne objašnjavam kakav sam, čak
ni tebi. Rekao sam ti ved u Njujorku da ne donosiš brzoplete
zaključke, da stvari nisu onakve kakve izgledaju. Prihvati ili odbi,
kako hodeš, Niki. Ja nedu ni za šta biti kriv - razumeš li me?“
„Da, gospodine Damon, jasno ste pokazali ko ste“, glas joj je
bio rezak, pomalo stran. „Ti nikome ne odgovaraš - za razliku od
ostalih smrtnika.“
„Ne, i ja sam običan smrtnik“, reče, a u glasu mu se osedao
nagoveštaj ironije. ,,U mnogo čemu ja sam kao i svi ostali ljudi -
osim možda što sam manje glup, jer ne dozvoljavam da me ljudi
zavaravaju. Priznajem njihove malobrojne dobre strane i
mnogobrojne mane, baš kao što znam za svoje dobre strane i svoje
mane. U tome je velika razlika - ja znam šta sam i zato sam to što
sam, a time se malo ko može pohvaliti.“
Zabacila je glavu i pogledala Erika, proučavajudi njegovo uzano,
gospodsko lice, duboke, plave oči od kojih joj srce lupa tako da se
čuje na drugom kraju sobe. Ovaj čovek je bio velika ljubav njenog
života, znala je to i osedala svim srcem. „Ne smemo kriviti Erika za
ono što se dešava, Niki. On se boji da nam uzvrati ljubav“, to joj je
govorila Lujza Oliveti.
„Ako nastaviš da me tako gledaš, devojko, ja nedu biti
odgovoran za ono što se može desiti. Želeo bih da te uzmem u
naručje, odnesem svojoj kudi i zaključam sva vrata i prozore“, reče
Erik grubo.
„Verovatno bih ti to dozvolila, kada bih znala da me voliš“,
prošapta Niki.
„Ljubav je iluzija, Niki, a ja sam pre svega realist.“
„Za tebe je znači sve samo fizička želja. Ali želja može da
iščezne sa dolaskom zore, ostavljajudi samo utaljenu strast i
neprijatan ukus u ustima. Možda ti možeš da podneseš bududnost

80
 Čitateljski raj

u kojoj deš lutati od jedne ljubavi do druge, ali ja ne mogu, Erik. Ja

verujem u ljubav i brak sa jednim čovekom za ceo život“, kao da je
molila da je razume.
„Znam, Niki, znam,“ reče napeto, „zašto misliš da sam se
sklanjao od tebe zadnje četiri nedelje. Radio sam po šesnaest
časova dnevno, da bih iznurio svoj um i telo toliko da zaspim čim
legnem? Glupo sam zamišljao da de mi susret sa tobom kroz
nekoliko meseci izgledati kao prijatna uspomena, uspomena na
jednu lepu devojku čiji de lik, koji se urezao u mome srcu ipak
zbledeti. Izdržao sam mesec dana, više nisam mogao, morao sam
da te nađem.“
„Erik, bolje da te nikada nisam srela. Nema više povratka,
nema zaborava, bar ne za mene. Skoro da te zbog toga mrzim, ja
nisam više sposobna da ikoga drugog volim. Uvek bih upoređivala
drugog čoveka sa tobom. Ne mogu da podnesem da budem pored
tebe - pusti me da odem“ - uzviknula je i istrgla se iz njegovog
zagrljaja. Potrčala je bez cilja samo da pobegne od ovog čoveka koji
joj je nanosio bol.
„Niki“ - povikao je Erik za njom. Glas mu je podrhtavao od
uzbuđenja, ali ga ona nije čula.
„Niki“ ... Bio je tu sada mlađi, nežan glas kraj nje. „Sve de biti u
redu.“
„Davide, to si ti. Molim te otprati me kudi.“
„Svakako, šta god želiš. Strašno si bleda, Niki.“
„Strašno me boli glava“, reče jer je zaista osetila da je hvata
jaka glavobolja.
„Hajdemo. Redi du Dženi da odlazimo. Niki - Damon je taj
čovek, zar ne?“
„Da, Davide, to je on.“

81
 Čitateljski raj

6.
Bio je sumoran dan, Niki je stajala besciljno na prozoru
gledajudi na „obalu, na pesak na obali, na talase koji su beskonačno
udarali o obalu. Stresla se i obavila džemper još bolje oko sebe. Svi
dani protekle dve nedelje bifi su isti, bezlični, mogla je mirno da živi
bez osedanja za bilo šta. Njen iznenadni susret sa Erikom ostavio joj
je otvorenu ranu. Povukla se potpuno u sebe, bilo je to sada pitanje
samoodržanja.
„Šta da radim? Ta ljubav prema tebi, Erik?“ šaputala je
borovima. Mora ga izbegavati po svaku cenu, govorila je njena
praktična strana. Taj čovek je opasan, pre svega zato što zbog njega
zapostavljaš osnovne moralne principe na kojima se zasniva ceo
tvoj život. Ima još samo mesec dana do povratka u Česvik, ocu,
voljenoj kudi, Marku... dragom Marku koji te voli celog svog života,
Marku koji želi da mu budeš žena i izrodiš mu decu.
Glupost! Nisam više toliko naivna da bih želela da se udam za
Marka. Bez Erikovog zagrljaja, bez njegovog poljupca ti si samo pola
živa... pola žena. Možeš li sebi iskreno priznati da bi radije bila
Erikova ljubavnica makar samo za jednu nod, nego Markova žena za
ceo život? Ako je to istina, strašna bi bila nepravda udati se za
Marka, čak i kada bi pristala da nikada više ne vidiš Erika! Od
momenta kada te Erik prvi put poljubio postala si zauvek njegova.
Iz razmišljanja je trže kucanje na vratima. Bila je to Dženi: „Niki
je si li tu?“ upitala je veselo.
„To si ti Dženi, uđi“, pozva je Niki okredudi se da ugleda osmeh
na pegavom licu, koje je provirivalo iza otvorenih vrata.
„Dođavola, izgleda da nam je kiša pokvarila planove za ja
hanje.“
Niki je slegnula ramenima razmišljajudi kako je postala prisna
sa Dženi za ovo kratko vreme.
82
 Čitateljski raj

„Ne očajavaš valjda, po ovom vremenu? Da li ti se javljao?“

„Ne, Erik se ne javlja. Rekla sam Klari ako zove da mu kaže da
nisam kod kude. Kod tebe ne zabavi jednostavno nisam mogla sa
njim razgovarati. Ti me razumeš, zar ne?“
„Ja mislim da te shvatam, ali pitanje je da li je to slučaj i sa
Erikom. Želiš li da ga vidiš, Niki?“, upita Dženi.
„Ne znam, možda ako bi se javio...“
„Čuj Niki, moram biti grubo iskrena sa tobom, jer te volim i
želim da budeš sredna a to očigledno nisi. Erik Damon nije čovek
koji dvaput moli bilo koju ženu. Ako želiš da ga ponovo vidiš moraš
ti idi k njemu.“
„Znam, ali nije u tome stvar, ja moram biti sposobna da
zadržim samopoštovanje. Erik nije tip čoveka za koga se treba udati
- on je to sam stavio do znanja. Ne mogu dozvoliti sebi da on misli
da ga jurim kao tolike druge žene.“
„Drugim rečima, on ne želi da se ženi, ali mu ne bi smetalo da
živi sa tobom?“
„Da - zar ne vidiš da bih bila samo još jedno ime na njegovoj
listi? Na listi na kojoj su, sigurna sam, mnoge lepotice ovoga sveta.
Ja čak ne bih bila ništa izuzetno za njega, samo mlada devojka čiji bi
lik brzo zaboravio. Ali ja sam ta koja bi se sedala svega, svakog
momenta koji smo proveli zajedno. Ja to ne mogu da podnesem, ne
mogu da podnesem da mu ništa ne značim.“
„Mora da ga zaista mnogo voliš.“
„Da, mnogo ga volim.“
„Onda se nemoj potcenjivati. Ti si lepa i bideš lepa i kada
budeš imala osamdeset godina. Ti si talentovana i inteligentna.
Sigurna sam da se možeš suprotstaviti bilo kojoj devojci iz njegovog
džet-set društva.“
„Hvala ti Dženi, ti si tako dobra.“

83
 Čitateljski raj

„Niki, valjda nisi mislila da se spakuješ i vratiš za Englesku a da

ga ne vidiš još jednom? Pitam se šta bi mu rekla da te je nazvao. Na
kraju, ti ne želiš sa njim da razgovaraš - Nemoj da te ponos spreči u
namerama, možda deš žaliti celog svog života.“
„Znam“, odgovori Niki šapatom.
„Slušaj, moja kola su tu i ne trebaju mi više danas. Možda bi
želela da se provozaš. Malo svežeg vazduha de ti dobro dodi.“
„Možda si u pravu.“
„Evo ključeva“, reče Dženi vadedi svežanj ključeva iz pantalona.
„Niki, samo vozi glavnim putem uz obalu. „Francuski dvor“ je drugo
skretanje levo.“
„Hvala ti na svemu Dženi.“
Pet minuta posle toga, Niki je sedela za volanom sportskog
automobila vozedi glavnim putem, uveravajudi sebe da de duga
besciljna vožnja dobro dodi da je povrati iz lošeg raspoloženja. Nije
uopšte imala nameru da vozi do „Francuskog dvora“. Ako Erik želi
da je vidi, mora je nazvati, ona je sada izašla da se provoza okolo i
to je sve.
Dok je vozila drugom ulicom pored obale primetila je da more
postaje nemirno. Crni talasi razbijali su se jedan za drugim o obalu,
i raspršivali se u hiljade sitnih kapljica, koje su letele svuda
unaokolo i mešale se sa kišom padajudi na pesak. To ju je potsetilo
na jedan drugi tmurni dan na obali u Engleskoj kada je izašla da
poseti Gabi u njenoj kudi na obali, gde je često odlazila sa svojim
roditeljima. Od tada voli kišne dane. Svetlo bi se ponegde probijalo
kroz crne oblake, Niki bi prigrtala kišni mantil da se zaštiti od kiše.
Išla bi istom stazom do obale, udarajudi po kamenju štapom, koji je
uvek nosila za takve, prilike. Magla bi se pojavila tu i tamo a ona bi
ličila na Šerlok Holmsa koji luta obalom, udubljen u razmišljanje.
Gde li je sada ta mlada devojka, razmišljala je, svet je nekada
bio tako jednostavan. Tvoji snovi su se ispunili, samo je trebalo da
zatvoriš oči i postojalo bi sve što želiš. Svi su te voleli, život je bio
84
 Čitateljski raj

blag prema tebi, sve dok jednoga dana kamion nije odneo život Abi-
gel Svitin, tvoje majke. Niko nikada ni'e saznao zašto se zaustavila -
možda je htela da pogleda neobično drvo kraj puta, takva je ona
bila. Kada joj je majka umrla, Niki se uozbiljila, dugo se nije smejala
i nikada više nije izigravala Šerlok Holmsa. Međutim, vreme i
mladost učinili su svoje i Niki se ponovo smejala.
Ni ova situacija nije ništa lakša, razmišljala je Niki. Izbaciti Erika
iz svog života, za nju bi značilo povrediti svoje sopstveno srce.
Uprkos svesnog protesta, Niki je znala da joj je više stalo da se
svađa sa Erikom, nego da se ljubi sa nekim drugim čovekom. A kada
bi je zagrlio i ljubio bilo je važno samo da tako ostane.
Niki naglo okrenu kola prema putu uz obalu sa koga je bila
sišla. Bez problema je našla put do „Francuzovog konaka“ i ubrzo se
našla pred ogromnom gvozdenom kapijom. Niki je izašla iz kola i
prišla maloj metalnoj kutiji na zidu pored kapije, gde je bio smešten
interfon. Niki veselo podiže slušalicu. Samo nekoliko sekundi kasnije
progovorio je prefinjen muški glas: „Dobar dan, molim vas
predstavite se.“
„Ja sam, Niki. Nikol Svitin, ali...“
„Dobro došli u Francuzov konak, gospođice Svitin.
„Ali, ne razumem - znate li vi ko sam ja“, nije mogla da se
uzdrži a da ne zapita.
„Izvinite gospođice, ali gospodin Damon je naredio da ako
ikada dođete u Francuzov konak, ili bilo koju drugu rezidenciju
gospodina Damona, da Vas odmah pustimo unutra. Otvoridu Vam
kapiju gospođice.“
„Hvala“ reče Niki, spusti slušalicu i uđe u Dženina kola. Čekala
je sa uzbuđenjem, kada se veličanstvena kapija otvori pred njom.
Vijugav put vodio je do kude, okolo nije bilo uobičajene bašte
sa cvedem i žubnjem, prostor je bio pokriven borovom šumom
šumskim žbunjem i poljskim cvedem. Tada se pred njom ukaza
kuda, ali ne neka staromodna kuda ved prelepa jednostavna kuda u
85
 Čitateljski raj

holandskom kolonijalnom stilu. Dvorogi krov pružao je lep profil

usmeren ka nebu, a prednji deo kude bio je svom dužinom pokriven
tremom. Spolja, kuda je ličila na toplu, gostoprimljivu staromodnu
kudu i bila je mnogo veda nego mnoge kude.
Ostavila je kola na prostoru za parking i nervozno pošla prema
vratima, stazom popločanom prirodnim kamenom koja je vodila do
trema. Samo što je dotakla mesinga ni zvekir, vrata se otvoriše pred
njom. Pred njom je stajala pedesetogodišnja žena prijatnog izgleda,
metalno sede kose začešljane u punđu.
„Vi ste gospođica Svitin, zar ne? Izvolite, uđite. Ja sam Tula
Berman, domadica kod gospodina Damona. Dozvolite da uzmem
Vaš mantil i kišobran.“
„Hvala“ reče Niki.
„Izvolite ovuda, gospođice“, uvela ju je ta žena uz prijatan
osmeh na licu. Mogla je videti drvene stepenice sa ogradom od
trešnjevog drveta. Ogroman dimnjak kamina dominirao je
dnevnom sobom. Sa svake strane kamina nalazila se po jedna
biblioteka u staklu, a tu su bile i lepo raspoređene fotelje
presvučene zlatno-roze brokatom.
„Kako je sve lepo“, reče Niki oduševljena. Gospođo Berman,
hodete li redi Eriku da želim da ga vidim“.
„Vrlo rado bih to učinila, gospođice Svitin, ali nažalost,
gospodin Damon je morao hitno da ode zbog posla. Otišao je skoro
pre dve nedelje“.
„Znači zato se nije javljao, to sve objašnjava“. U stvari, Erik se
javljao mojoj rođaki, ali ja nisam bila kod kude, a on nije ostavio
poruku“. Bilo je to sve što je mogla da kaže kao objašnjenje, a zatim
upita: „Kada ga očekujete, gospođo Berman?“
„Nikada se ne zna, gospođice Svitin. Nekada je to nedelja-dve,
nekada par meseci“.
Razočaranje koje je Niki osetila jasno joj se videlo na licu.

86
 Čitateljski raj

„Ali, gospodin Damon je naredio da Vam prenesemo da se

osedate kao kod svoje kude. Mislio je da bi ste možda želeli da
dolazite i svirate klavir. Gostinska soba je spremna za Vas ako
odlučite da ostanete ovde. Gospodin Damon želi da se osedate kao
kod svoje kude dok je on otsutan“.
„To je vrlo lepo od njega“, reče Niki nesigurno, dok je išla
prema klaviru i prelazila prstima preko sjajnih dirki. „Kakav divan
klavir. Izgleda potpuno nov“.
„Jeste, potpuno je nov, kupljen je pre no što je gospodin
Damon otputovao. Koliko ja znam na njemu još niko nije svirao“.
Niki je osetila kako joj obrazi gore. Da li je mogude da je Erik
kupio klavir i doneo u ovu kudu samo zbog nje?
„Skoro je četiri časa, gospođice, da li bi ste želeli da popijete
čaj sa mnom i pojedete neki kolač? To jest, ako ne smatrate da je
ponuda neumesna? Jutros sam ispekla kolače za slučaj da gospodin
Damon dođe iznenada. To su njegovi omiljeni kolači“.
„Želela bih da mogu da ostanem, gospodo Berman, ali ne
mogu jer sam pozajmila kola od poznanice i moram da ih vratim još
večeras. Zato, na žalost, moram da odbijem Vašu ponudu“.
,,U redu, sigurna sam da de biti još mnogo prilika za to
gospođice Svitin. Molim Vas dođite da nas posetite kada Vam bude
zgodno, a ja du preneti gospodinu Damonu da ste dolazili, čim se
bude vratio“.
„Hvala, gospođo Berman“. Dok je vozila natrag govorila je
glasno sama sebi: „Nadam se da nije sve suviše kasno, Erik“.
Spuštao se sumrak. Niki i Dženi su završile sa pakovanjem
korpe sa hranom za izlet. Pribor za jelo i salvete bile su tu kao i sve
druge potrebe i mogle su da krenu.
„Jesi li stavila ona dva stara debeta u gepek, Niki?“
„Da, ser kapetane“. „Rod i David i ostali momci radili su celo
popodne“.

87
 Čitateljski raj

„Da, ima tu puno posla, ali rezultat je izvrstan. Morali su najpre

da iskopaju rupu u pesku, napune je ugljem za roštilj i poredaju red
račida, red školjki, red morske trave. Izgleda da demo imati lepo
veče za piknik na obali. Jesmo li spremne da krenemo. Ja du uzeti
korpu, a ti ponesi gitaru“.
„Uzela sam je“ reče Niki i pođe za Dženi u kola.
Kroz desetak minuta Dženi je parkirala kola na malom
uzvišenju iznad obale, gde su bila parkirana i mnoga druga kola.
„Sudedi po gomili dole na obali mi stižemo poslednje“ - reče
crvenokosa pokazujudi na gomilu mladida okupljenih oko rupe.
„Najzad ste stigle“, reče David gledajudi kako se njih dve muče
da siđu niz obalu. „Hteli smo da počnemo bez vas, ali nismo imali
sve što je potrebno“.
„Pa naravno, ja sam isplanirala ovo gala veče i potrudila se da
najvažnije stvari donesemo Niki i ja. Osgurala sam se ja da ne
počnete bez nas!“
„Kad smo svi tu, počnimo sa iskopavanjem! Nisam ništa okusio
od doručka“, šapnu David Niki.
„Tako sam gladna“ - pridruži mu se Niki.
Dva časa kasnije bilo je sasvim drugačije; morala je da se brani,
jer više nije mogla da jede.
„Sviraj nam nešto Dženi“, predložio je neko sa druge strane
logorske vatre.
,,U redu, ali svi da pevaju“, složi se Dženi.
Začuše se akordi na gitari: i svi se pridružiše pevajudi poznatu
pesmu.
„Ovo je mesec maj kad slatki pupoljci pupe, slatki Vilijam leži
na odru, zbog njegove Barbare lepe“.
Pevali su pesmu za pesmom. Vatra je osvetljavala njihova
vesela lica. Talasi su nežno udarali u obalu, mesec je sijao, Dženi je
svirala, a Niki pevala čistim umilnim glasom.
88
 Čitateljski raj

Odjednom začuo se bat čizama i zvižduci. Na maloj plaži su se

pojavila dva uniformisana policajca.
„Dobro veče“, reče Rod policajcima koji su se približavali vatri.
Jedan od dvojice policajaca klimnu glavom. „Ja sam Henderson
a ovo je Simons. Žalim, ali moramo da prekinemo vašu zabavu - ovo
je privatna plaža i vaš greh je u tome što ometate tuđ posed“.
,,Mi na tuđem posedu, pa ja sam toliko puta bila na ovoj plaži i
nisam imala problema“, reče Dženi.
„Žao mi je gospođice, ali ovo je privatna plaža i morate je
napustiti“.
„Da li se možda neko žalio, „pitala je Niki. „Ne mari, ved smo se
pakovali da pođemo“.
Niki je svu pažnju bila usredsredila na još jednu figuru, u senci
iza vatre. Trudila se da razazna ko je ali bez uspeha.
„Dobro veče, ima li nekih problema“, reče dubok muški glas,
pun autoriteta.
„Ko ste dođavola sad Vi...“ Čovek iza vatre priđe i svi pogledaše
u lepo lice Erika Damona.
„Gospodin Damon“, zamucnu je policajac. „Nisam znao da ste i
Vi ovde“.
,,U redu je, u čemu je problem?“
„Upravo smo sredili stvar sa ovima, gospodine. Oni de odmah
napustiti Vaše imanje“.
„Bojim se da je ovo nesporazum - ovi ljudi su moji gosti“.
Njegov ton bio je takav da je policajac shvatio da je stvar završena.
„Da, gospodine. Hajdemo Simons. Izvinite“, reče i udalji se
odvodedi pse.
„Hvala gospodine Damon“, reče Dženi, koja se prva povratila
od iznenađenja. „Nismo mislili da Vas ometamo. Nisam znala da
ovaj deo obale pripada „Francuzovom konaku“.

89
 Čitateljski raj

,,U redu je sve gospođice Stjuart“, osmehnuo se Erik. „Nodas

Vam niko više nede smetati, ali možda je najbolje da se sa ovim
završi zabava“, Erik ih je sve redom pogledao i zaustavio pogled na
Niki i Davidu, čija je ruka bila ležerno prebačena preko njenog
ramena. „Da, zabava je završena“.
„Hajde da se spakujemo i odemo“, požurivao je rod društvo.
Ustao je, stresao pesak sa pantalona i pružio ruku da pomogne
Dženi da ustane. „Hajdemo, dušo, ja du te otpratiti kudi. „Dženi mu
je sva ozarena uzvratila osmeh.
Na brzinu su pokupili stvari, pa su se razišli u grupama po
dvoje-troje.
Niki je polako ustala i skoro pala, jer su joj noge klecale. Erik joj
priđe i pridrža je. „Ti ideš sa mnom“, to je bilo pitanje koje je
istovremeno bilo zaključak.
,,A zašto bi ona išla sa Vama“, pitao je David prilazedi im.
„Zato što Niki pripada meni, ona to zna“.
„Ja ne pripadam nijednom muškarcu!“
„Čuli ste šta kaže dama, Damon. Niki hajdemo“, reče David i
napravi pokret da krene za ostalima.
Erik je gledao Niki pravo u oči i ona je osedala neizrecivu snagu
njegove volje, koju nije mogla da odbije. Njegov pogled je
istovremeno i uplašio i uzbudio, osedala se kao da pažljivo balansira
na ivici provalije. Mogla je ili da se povuče u sigurnost ili da srlja u
ono šta joj Erik nudi.
„Niki! Davide! Idete li?“ čuo se Dženin glas, iznad njih.
„Niki?“, pitao je i David - poslednji put.
„Žao mi je, Davide“.
„Nadam se da znaš šta radiš“, reče i pridruži se ostalima.
Erik je posmatrao bledo lice Niki, pre no što je progovorio.
„Ako potrčiš možeš stidi tvoje mlade prijatelje. Još nije kasno da se
predomisliš, Niki“.
90
 Čitateljski raj

„Odavno je bilo kasno“, prošaptala je.

91
 Čitateljski raj

7.
Njih dvoje stajali su jedno pored drugog na pustoj plaži, u
mraku. Vitka mlada žena u izbledelim farmerkama gledala je negde
daleko u more. Visoki muškrac, širokih ramena, bio je nem i
nepomičan. Gusti oblaci prekriše mesec. Poslednji plamičak utrnu u
vatri, ostavljajudi samo pepeo.
„Ovde je strašno mračno“, nameravala je da to kaže ležerno, ali
je zvučalo glasom deteta koje se plaši mraka.
„Nisi valjda uplašena?“ Uhvatio ju je za ruke i dugo ih držao u
svojim. „Niki, hladna si kao led. Zašto mi nisi rekla da ti je hladno?“
Povukao je rukom i žurno poveo sa plaže. Nije joj dao priliku da
razmisli, govorila je Niki sama sebi. Zabola je zato štikle u pesak i
zaustavila ga trzajem. Erik se začudio: „Zar ne ideš samnom?“
„A gde idemo?“ upitala je odlučno.
„Zar te majka nije naučila da na pitanje ne odgovaraš
pitanjem?“
,,A, je li tebe tvoja tome naučila“, sasula mu je u lice,
postiđeno primetivši da je njena strela pogodila cilj.
„To je bilo nepošteno pitanje“, glas mu je bio neobično nežan.
„Mi smo pravi majstori da jedno drugo vređamo, zar ne, Erik?“
„Izgleda da je tako“.
„Je li ovo put do „Francuzovog konaka?“
„Jeste, to je prečica između glavne kude i plaže. Ima samo pet
minuta hoda“. Išli su tik jedno pored drugog uskom stazom.
Polako su se približavali kudi koja se nazirala kroz borove grane.
„Gospođa Berman mi nije rekla da si dolazila dok sam bio na
putu“, rekao je to testirajudi njeno reagovanje kao da su bili
protivnici koji odmeravaju snage pre nego što sednu za
pregovarački sto.
92
 Čitateljski raj

„Jesam, jednom sam izašla da se provozam i zaustavila se da

pogledam kudu, toliko sam slušala o „Francuzovom konaku“.
,,l... kako ti se svidela moja kuda?“
„Uošte nisam očekivala da tako izgleda. To je zaista najlepša
kuda koju znam. Mislim da mi se dopala na prvi pogled, i to je
normalno. Kome se ne bi svidela takva kuda? To su ti sigurno ved
mnogi rekli. Zašto si je nazvao „Francuzov konak“, Erik?“
„Nisam je ja nazvao, ime je ostalo od stare kude. Priča se da je
prvo naselje na ostrvu nastalo baš na tom mestu“.
„Da, Rod mi je pričao da su prvi stanovnici bili francuski jezuiti
- otuda Francuzov konak“.
„Tako nešto“, odgovori Erik.
„Kada si se vratio?“ ohrabrila se da ga upita.
Erik pogleda na časovnik, pritisnu malo dugme koje je
osvetljavalo brojčanik i reče: „Pre tačno dva časa i sedamanaest
minuta“.
„Pa jesi li završio taj hitan posao?“
„Jesam“.
,,l onda?“
„Sada du da sedim i odmaram. Kada sam ovde ne radim ništa.
Ovde nema gomile papira i sekretarice. Samo dve osobe znaju broj
telefona. Primam samo hitne pozive, i te dve osobe znaju da je
tako. Ovde ne dovodim poslovne prijatelje, u stvari osim gospođe
Berman, Vadkinsa, i čuvara koga i videla, ti si jedina osoba koja je
ušla u kudu od kako sam je sagradio pre deset godina“.
Niki je zaustavila dah, nije se usuđivala da diše. „Da li hodeš da
kažeš da Nadin i sve ostale - da nisu nikada bile u ovoj kudi?“ pitala
je, jer joj je to izgledalo neverovatno.
„Ti si moj jedini i prvi prijatelj - bilo muški, bilo ženski - kome je
bilo dozvoljeno da uđe u ovu kudu. Ja ovde dolazim da se odmorim,
da šetam kroz šumu i uz more, da se nag kupam u maloj uvali. Ovde
93
 Čitateljski raj

ne želim da me išta podseda na život u onom drugom svetu. Tu

mogu biti ono što želim, nosim farmerke, ne brijem se nedelju
dana, spavam dokle hodu, čitam krimide. Ovde nema utvrđenog
rasporeda rada, nema fotografa, nemam televizor, mada mislim da
gospođa Berman ima mali televizor u svom apartmanu iznad
garaže. Ovde imam svoj mir.“ Niki ga je gledala začuđeno i bila je
iznenađena da je Erikovo lice izgledalo tako umorno na svetlosti
sijalice ispod trema.
„Izgledaš iscrpljen“, rekla je i poželela da ima snage da digne
ruku i pomiluje ga po čelu. „Trebalo bi da češde dolaziš ovde a
manje boraviš u onom drugom svetu, kako ti kažeš. Meni nije jasno
zašto uopšte odlaziš odavde.“
„Zimi je lako otidi odavde, vrlo je hladno, mada i tada ovo
mesto ima svoje draži, Niki.“
„Nisi me razumeo. Potreban ti je pravi odmor, Erik, suviše
radiš.“
„Upravo sam se vratio sa tronedeljnih konferencija i pregovora,
koji bi svakog drugog čoveka doveli do bolničkog kreveta. Ja još
izdržavam sve. Ali u pravu si, zaista nameravam da provodim više
vremena ovde, i u jednoj maloj vili na jugu Francuske koju sam
upravo kupio. Postepeno prepuštam svoje poslove drugima. Kada
budem imao četrdeset godina povudi du se iz praktičnih razloga.
Možda du držati predavanja, ili pisati knjige - i to je sve. Nema
smisla imati para a nemati vremena uživati u tome.“
Niki je grizla usnu u pokušaju da ne zaplače. Mislila je kako bi
im bilo lepo samo kada bi on mogao da se prilagodi. Mora da je
negde u svom životu isplanirao voljenu ženu i možda čak i decu.
Međutim, nije ništa rekla jer je shvatila da joj je Erik ovim dozvolio
da su se približi više nego ma ko drugi u njegovom životu. Da joj je
dozvolio da vidi i onu drugu njegovu stranu koju niko nije poznavao.
Nije se usuđivala da izgubi to poverenje.

94
 Čitateljski raj

„Stigli smo.“ Uzeo ju je za ruku i uveo kroz zadnja vrata u hol.

Pritisnuo je prekidač i upalio svetlo, od koga je Niki zatreptala i tek
kada je otvorila oči videla je da se nalaze u uglu kuhinje. Bila je to
velika kuhinja kakve imaju provincijske kude, sa ciglenim podom i sa
starinskim stolom na sredini. „Da li bi htela da pojedeš nešto?“
upita je Erik, otvarajudi frižider da vidi čega sve ima. „Gospođa
Berman mi uvek spremi nešto da pojedem ako kasno u ponod
ogladnim.“
„Evo neke ceduljice na stolu“, reče mu Niki.
„Da vidim. Gospodine Damon, sendiviči i domada supa su u
frižideru. Stavite da se podgreju u mikrotaiasnu rernu, potrebno
je dva minuta. Gospoda B. - Hodeš li i ti da jedeš?“
„Mislim da nebih mogla, Erik, toliko sam mnogo jela večeras. -
Možda ipak, malo supe i jedan sendvič“, reče brzo jer je primetila
da je počeo da se mršti. Očigledno nije želeo da jede sam.
„Odlično. Donesi činijice za supu iz kredenca.“ Lice mu je
ponovo dobilo zadovoljan izraz.
Da li de sve izgledati ovako? pitala se Niki. Bila je to mala
intimna soba u kojoj se osedao miris belog vresa. Nikin pogled se
zaustavio na jednoj polici punoj lula. Nije znala da Erik puši i na lulu.
„Niki, hodeš kafu?“ To je keok kafa sa kakao kremom, likerom
od kafe, malo konjaka i naravno sa dosta šlaga.“
„Keok - kažeš, pa da znaš da mi se mnogo sviđa.“ Zatim stavi
ruke preko očiju i reče: „Tako je mirno ovde kod tebe.“
Institktivno je osedala da je Erik posmatra, sklonila je ruku sa
očiju i ugledala Erikove plave oči zagledane sanjalački u njene.
Erik ustade, skloni njenu šolju i leže pored nje na trosed,
govoredi „sada je na mene red“. Udobno se naslonila na njegove
grudi, zagrlila ga jednom rukom, on je zatvorio oči i malo zatim
čvrsto zaspao.
Niki se osedala vrlo neugodno, nije mogla da se mrdne da
počeša nos kada je zasvrbi, niti pogleda na časovnik a da ga ne
95
 Čitateljski raj

probudi. On je to znao, bio je to tipično njegov stil, da joj pokaže

kako ona sama ne može da se izvuče i pobegne dok se on ne
odmori.
Niki uzdahnu nekoliko puta, želela je da se opusti i odmori, jer
ništa drugo i nije mogla u ovakvom položaju. Ali miris i toplota
Erikovog tela na koje se naslanjala uzbuđivali su je. Od odmora -
ništa. Jedino joj ostaje da se zabavi brojanjem šara na gipsanim
ukrasima na plafonu. Situacija je bila potpuno apsurdna: ležala je tu
u zagrljaju jednog muškarca, u najintimnijem položaju, a sve što je
mogla da radi je da broji šare na plafonu! Grizla je donju usnu i sve
snage da se ne nasmeje, ali celo telo joj se treslo.
Zatim se sledila - smeh joj je zastao u grlu. Erik kao da se
probudio, okrenu se najpre na jednu, pa na drugu stranu i svoju
tešku nogu stavio preko obe njene noge. Glava mu se našla na
njenom vratu. Osedala je njegov dah. Pogledala ga je i videla da joj
|e dok se okretao trzajem raskopčao dugmeta na bluzi pa se sada
videla čipka njenog kombinezona. Ako bi se Erik sada probudio
imao bi mnogo više da vidi.
Ukočila se uplašena da je Erik i u snu svestan intimnosti
položaja u kome se nalazila. Nije mogla više da izdrži, osedala je
strahovitu napetost u vazduhu. U tom momentu, kao da se budio
osedajudi njene misli, Erik otvori oči. Njegove trepavice milovale su
njen vrat. Krv joj je prostrujala celim telom, osetila je njegove tople
usne. Erik izusti njeno ime podižudi svoje teške, umorne oči kn njoj.
Zatim je poljubi tako nežno da je pogodio u samo srce. Niki je
pokušala da ga odgurne, ali Erik je bio uporan da izazove njena čula
i oseti da mu se predaje strasno, mrsedi rukama njegovu gustu
kosu.
Pritiskao ju je sve jače i jače, dok nije uzviknula od bola.
Osedala je bol od pritiska dugmeta njene bluze o rebra. Njegov
zagrljaj je malo popustio, ali je on nastavljao da je strasno ljubi. Bio
je to topao, nežan poljubac kao da je pio iz hladnog jezera gasedi
svoju žeđ. Snažna ruka milovala je njena ramena, njene grudi ispod
96
 Čitateljski raj

bluze, zatim se spustila do struka gde je raskopčana bluza otkrivala

njenu belu kožu. Srce joj je lupalo kao srce uhvadene ptice. Rukom
je milovao njen stomak, što je dovelo do ekstaze. Iznenada, Erik
ustade tako naglo da je Niki skoro pala sa troseda. Na svetlosti vatre
njegovo preplanulo telo sijalo je kao telo zlatnog Adonisa. Ko
opčinjena prizorom, Niki ispruži ruke da dodirne Erikovo telo dok se
spuštalo preko njenog. Na njen dodir Erikovo telo zadrhta od
uzbuđenja. Drhtavim glasom punim čežnje molio je i naređivao isto
vreme da ga miluje. Osetivši se potpuno slobodna Niki je dozvolila
sebi da prstima opipa svaki santimetar Erikovih grudi i leđa, ali kada
joj on povuče ruku dole, strah joj se odmah vrati. Pustio je da je
osedaj straha prođe, jer je shvatio da još nije spremna na ono što
on želi.
Erik ponovo sagnu glavu prema njoj i nastavi da je ljubi, sa
šarmom jednog gimnazijalca, oslobađajudi je straha. Dozvoljavajudi
joj da se opusti i oslobodi straha ljubio ju je strasno i ona mu je
uzvradala poljubce, pobuđujudi u njima iznova ono vatreno
uzbuđenje koje samo potpuno sjedinjavanje njihovih tela može da
smiri i oslobodi ih nekog bola koji su oboje osedali. Erikova ruka bila
je na njenim bedrima, i bila je spremna da je miluje tamo gde je
niko nije dotakao. Niki je odjednom bila svesna da je kaiš na njenim
pantalonama bio otkopčan a rajsferšlus poluotvoren. Erik je sagnuo
glavu i žudnim usnama poljubio ispod grudi.
„Ne! Ne!“ čula je samu sebe kako uzvikuje kao iz daljine.
Uspravila se izvlačedi se iz njegovog zagrljaja, odjednom je bila
svesna šta se dešava. Srce joj je ludo lupalo. „Ne! Ne mogu, jedno-
stavno ne mogu!“ Sedela je i drhtala, čula je njegove uzdahe tako
tužne da bi ražalostile i najneosetljiviju devojku.
„Niki“, uzdisao je ojađeno. „Ne boj se, mila, sve je u redu. Sve
de biti u redu.“ Ponavljao je nežno, strast se polako gasila u
njegovim očima dok je ljubio njene oči, obraze, bradu. Zatim ju je
zagrlio kao neko ko grli dete, da ga zaštiti od straha. „Dođavola,
zaboravio sam kako si mlada, slatka i nevina, Niki.“
97
 Čitateljski raj

Niki je najzad uspela da se sabere i progovori: „Erik, ja te želim,

znam da sam te razočarala, ali ja jednostavno ne mogu to da
učinim. Ja ne umem da budem ljubavnica - ja ne umem da se
ophodim sa muškarcima. Pokušala sam, ali ne umem.“
„Nije važno, Niki, zaista nije važno. Hajde najpre da popijemo
po konjak, ali se ti prethodno uredi.“ Glas mu je bio miran, Erik je
povratio svoju samokontrolu. „Sededemo i pričati i kada se potpuno
smiriš odvešdu te kudi.“
„Da, Erik.“
Kada se posle pet minuta Erik vratio u sobu nosedi konjak, Niki
je sedela na trosedu, sa rukama na krilu, i ništa nije odavalo da se
malo pre tako strasno ljubila, osim crvenila u njenim obrazima.
Pružio joj je čašicu i seo na fotelju preko puta nje, dovoljno udaljen
od nje.
Erik se malo nagnu prema njoj i reče: „Ne mogu redi da mi je
žao Što se ovo desilo večeras, Niki. Ja nikada nisam bio licemer. Ovo
se moralo desiti, ti to dobro znaš.“
„Znam, Erik, i ne tražim nikakvo izvinjenje.“
Naslonio se na fotelju pružajudi svoje dugačke noge prema
njenom trosedu. Posmatrao je njeno lice za momenat pre no što je
glasno uzdahnuo kao da je očekivao njeno ohrabrenje. „Danas sam
razgovarao sa madam Oliveti, pre no što sam odleteo za Njurork,
ona te pozdravlja.“ Zbunjeno se namrštio i dodao: „Vas dve ste brzo
postale prijateljice, a samo ste se dva puta videle dok si bila u
Njujorku.“ Zastao je i pogledao Niki pravo u oči tražedi u njima
odgovor na svoje pitanje.
„Ja sam posetila Lujzu još jednom posle toga.“ Niki se
odjednom osetila vrlo nesigurna.
„Valjda si tada počela da je oslovljavaš imenom“, primetio
jetko.
„Da“, trudila se da odgovor zvuči prirodno.

98
 Čitateljski raj

„O čemu ste pričale ti i Lujza?“ i on je pokušavao da izgleda

ravnodušan, ali je Niki primetila da su mu žile na vratu iskočile od
neizvesnosti. Nije znala šta smera, ali je osetila da je na opasnom
terenu.
„Pa, ne sedam se baš ničega specijalnog. Osim toga, to je bilo
davno. Mislim da smo pričale o muzici i o tome kako sam se ja lepo
provela u Njujorku.“ Nikino lice je bilo rumeno od nelagodnosti i
nervozno se vrpoljila na trosedu. Osedala se kao laboratorijski
uzorak pod mikroskopom.
„Znači, bio je to normalan učtiv razgovor dve poznanice?“
upita znatiželjno.
„Da.“
,,l na osnovu tog učtivog razgovora ti sada oslovljavaš madam
Oliveti njenim imenom? Jednu ponosnu, uzdržanu, dostojanstvenu
damu, koja bi mogla mnogo čemu naučiti i jednu vojvotkinju. Ženu
koja je toliko stara da ti može biti baka? A ona - ona te pozdravlja?“
„Da nisi možda ljubomoran? Koliko je dugo tebi trebalo pre no
što ti je dozvolila da je zoveš Lujza?“
„Ne radi se o tome“, reče, a lice mu dobi neprijatan izraz.
„Znaš, Lujza mi je dala nekoliko saveta u vezi sa tobom.“
„Mora da ti je bilo strašno“, odgovorila je suvo.
„Moram priznati da jeste, mada je bila vrlo obazriva. Nije
uopšte spomenula tvoje ime, ali ja sam odmah znao o kome je reč.“
„Šta li je nameravala?“
„Ako baš hodeš da ti kažem pravo u lice, navodadžisala je.“
„Navodadžisala? Jesi li siguran?“
„Svakako da sam siguran.“
Pocrvenela je osedajudi da ga njene reči nerviraju.
„Sedni, Niki. Da li ste ti i Lujza razgovarala o meni“ - upitao je
gledajudi je pravo u oči.
„Ne znam, možda smo te spomenute, uzgred u razgovoru.“
99
 Čitateljski raj

„Spomenute, kažeš, oduvek si slabo lagala, draga moja,“ jasno

joj stavljajudi do znanja da joj ne veruje. „Ti si se poverila Lujzi, zar
nisi, Niki? Rekla si joj da si Zaljubljena u mene. Da te ja zavodim,
engleski smisao za čast?“
„Nisam, stvarno nisam!“ odvratila je istim tonom. „Ja njoj
nikada tako nešto ne bih rekla.“
„Šta to? Da me voliš?“
„Da... ne... Oh, bože, ponekad mislim kako te mrzim, Erik.“
„Znači tako - rekla si joj da me voliš“. Lice joj je bilo rumeno,
mislila je samo kako da se izvuče. „Da, sve mi je jasno“, na licu mu
se pojavio zadovoljan smešak. „Zar niste zajedno kovale zaveru,
razmatrajudi svaki detalj kako bi našle način da me zauzdate?“
„Šta?“
„Ženidba, draga moja, mi govorimo o ženidbi!“
„To je vrlo neumesno od tebe, Erik.“
„Stvarno?“
„Za sve vreme našeg... ja ništa od tebe nisam očekivala.“
„Za vreme našeg odnosa?“
„Da, za vreme našeg odnosa. Ni jednom nisam spomenula
brak, ti to dobro znaš. U stvari, ja se nikada ne bih udala za tebe.“
,,A zašto ne bi?“ upitao je iznenađeno.
„Pre svega, ti nisi moj tip. Ja nisam od onih žena koje vole lepe
muškarce koji samo tom osobinom ispunjavaju sve njihove snove.
Osim toga, zar si zaboravio da ti nisi čovek za brak? I po mom
mišljenju, do toga ti uopšte nije stalo i dobro je što nisi. Ti nikada ne
bi bio dobar muž, a to nije baš kompliment. Ti ne želiš da se vežeš
ni za jednu ženu. Ponašaš se nezrelo“.
„Nezrelo?“
„Da. Jedan zreo čovek gleda na brak kao na ujedinjenje sa
ženom ravnom sebi, a ne kao na neku zamku u koju žena želi da ga
uhvati, kao da je on glavna nagrada na vašaru. Brak nije jednostran,
100
 Čitateljski raj

čovek ne gubi slobodu, a žena ne dobija sve. Ali, kao što ti kažeš ti
se ne vezuješ ni za jednu ženu bilo da je devojka ili majka. Ja ne bih
o tome više govorila, sve mi je to patetično“.
„Zašto to kažeš“, bio je sav spreman za borbu kao partner koji
sakriven u visokoj travi čeka na priliku da skoči na žrtvu.
„Ne znam, verovatno zato što je to istina. Molim te prestani da
vičeš na mene, ne mogu da mislim na miru kada se dereš.“
„Ja samo od tebe tražim pravi odgovor.“ Zatim je ustao i
otvorio crnu lakiranu kutiju na stolu. Izvadio je cigaru, pripalio je i
povukao nekoliko dimova pre nego što je progovorio. „Mislim da
sam ti ved ranije rekao da sam odrastao u sirotištu, u petnaestoj
godini sam pobegao. Granvil nije bio ništa bolji ili gori od bilo kog
sirotišta, ali je bilo malo osoblja a mnogo siročadi. Od najranije
mladosti sam znao šta znači reč - nezakonit.“
Niki se trgnula od te reči i ostala je da duti.
„Ne tražim tvoje sažaljenje, Niki.“
„Od mene nedeš ni dobiti nikakvo sažaljenje.“ uzviknula je. „Ali
za malog dečka što si nekada bio, svakako njega mi je žao.“
Erik je dugo gledao u nju pre nego što je nastavio: ,,U svakom
slučaju, rešio sam da jednoga dana zaradim mnogo novca, toliko da
mi niko ne može naređivati šta smem šta ne smem da radim. U
početku sam bio sudopera u restoranima, zatim raznosač novina.
Imao sam čak i kiosk za čišdenje obude. Sve dok jednoga dana na
Njujorškom doku nisam ugledao grčki teretni brod i odlučio da
malo vidim svet. Sledede nedelje ukrcao sam se na taj brod i
otplovio za Grčku. Bili smo na sred okeana kada su me otkrili.
Ostatak puta proveo sam perudi palubu.“
Erik se nasmejao. „Bio sam hrabar kako samo jedan dečak
može da bude, i to me je često stajalo masnica. Ali bio sam dobar
radnik i znao sam kako da iskoristim um što mi je bog dao. Jednoga
jutra pecao sam na molu kada sam sreo dečaka mojih godina. Od
tada smo često pecal zajedno i jednoga dana on me je pozvao
101
 Čitateljski raj

svojoj kudi. Tako sam otkrio da je Andreasov otac vlasnik broda

kojim sam preplovio Atlantik. Njegovi roditelji bili su dobr prema
meni. Dali su mi jednu sobu u njihovoj kudi. Andreas je postao moj
najbolji drug. Zajedno smo završili školu i počeli zajedno da radimo.
Ali, kada mu je bilo osamnaest godina, Andreas je bio paralizovan
posle automobilske nesrede i umro je šest mesec posle toga.
Njegov otac nije imao druge dece, bio je potpuno sam, tako sam ja
ostao i naučio sve o poslovanju jednog brodovlasnika Imao sam
lepu platu, a osim toga voleli su me kao svog sina. Upravo sam tada
otkrio svoj prirodn dar u poslovima gde se investira novac. Učio
sam još uvek, naravno, ali nekako sam znao kada je prava prilika za
kupovinu ili prodaju. Kada sam imao dvadeset jednu godinu,
zaradio sam ved preko milion dolara.“
Niki je sedela kao da je bila prikovana za fotelju sva
usredsređena na njegovu priču.
„Pre skoro dvanaest godina obratili su mi se iz Grandovila da
pomognem njihov program stipendija za mlade talente - nešto kao
uspešni diplomci. Samo su me molili da ne spominjem kako sam
otišao iz njihovog sirotišta. Novac otvara mnoga vrata detetu bez
imena, Niki. Tada sam pročitao moj dosije i saznao da je. mojoj
majci bilo rečeno da sam umro u porodilištu. Pronašao sam
penzionisanog doktora koji je u vreme mog rođenja radio u
porodilištu i on mi je ispričao ostatak. Ugleda da su u porodilištu
smatrali da bi vanbračno dete upropastilo karijeru moje majke. Bila
je vrlo poznata i pretpostavljam u ono vreme nisu bile poželjne
afere oko vanbračnog deteta. U isto vreme ona je bila bolesna i
postavljalo se pitanje da li de preživeti. Svojim novcem preko
dobrog advokata uspeo sam da pronađem svoju majku.“
„Pronašao si je!“ Niki je ostala zapanjena.
„Ti znaš ko ti je majka? Da li si joj se ikada javio da si živ, da si
njen sin?“

102
 Čitateljski raj

„Ne. Razmišljao sam o tome skoro godinu dana, Niki, i

zaključio da je isuviše komplikovano. Imao sam dvadeset i pet
godina - odrastao čovek. Kako uopšte da odem do nepoznate žene i
kažem joj da sam njen sin za koga je mislila da je umro? Ne, nisam
mogao to da uradim. Međutim, sredio sam da je upoznam na
jednoj večeri u Njujorku i tako sam se sprijateljio sa svojom
sopstvenom majkom.“ Zastao je i duboko uzdahnuo. „Možda deš
bolje shvatiti kada ti kažem da je Lujza Oliveti moja majka, Niki“.
Suze su se slivale niz njeno mlado lice, najzad je čula priču sa
druge strane. Mora da je teško jednom čoveku i jednoj ženi da
godinama žive sa jednim saznanjem, a ne mogu da priznaju istinu
jedno drugom. Svako je nesebično želeo da poštedi drugog. Mora
da je veoma teško Lujzi da gleda voljeno lice svoga sina a da se ne
oda. I njih oboje su se baš njoj poverili. Bilo je to više no što je Niki
mogla da podnese. Ona je bila jedina koja zna obe priče.
„Hej, ne bih ti sve ispričao da sam znao da de te tako rastužiti.
Plačeš kao da ti srce puca od bola, šta ti je, Niki?“
Nije mogla ništa da odgovori.
„Nije valjda da si znala. Pa naravno, ti si znala da je Lujza moja
majka, zar ne, Niki?“ pitao je zamišljeno.
„Da“, prošaptala je, moledi u sebi da joj Lujza oprosti za ovo.
„Saznala je, otprilike u isto vreme kada i ti.“
,,l nikada se nije odala.“
„Šta deš uraditi sada kada sve znaš?“ nije mogla da ga ne upita.
„Ništa, ništa nedu učiniti. Lujza ima svoje razloge što duti tolike
godine, ja cenim njene razloge.“
„Ali, Erik, šta ako je čuvala tajnu u strahu da ne izgubi tvoje
prijateljstvo? Šta ako misli da bi je ti mrzeo kad bi znao? Lujza ne
duti zato što se stidi.“
„Je si li sigurna, Niki. Kaži mi, strašno mi je važno da to znam?
Idi du da je posetim, Niki. Suviše smo dugo čuvali tajnu; a bez tebe

103
 Čitateljski raj

ne bi nikada ni saznali toliko jedno o drugom. Sutra ujutro putujem

za Njujork. Hajdemo, draga, kasno je, a imali smo oboje burnu nod.
Mislim da je najbolje da te odvezem kudi.“
Erik ju je odvezao kudi i ona je sve vreme želela da ponovo
oseti njegov poljubac i njegove ruke na sebi. Prošao je jedan dan,
dva dana. Rekao joj je da se vrada za tri dana i ona je živela u tom
iščekivanju. Međutim, prošlo je više od nedelju dana i Niki se
pakovala za povratak u Englesku. Znala je i osedala da se Erik nede
vratiti, da ona uzaludno očekuje poziv koji nikada nede dodi.
„Svemu si sama kriva, Niki“, prebacivala je sebi, slažudi zadnju
bluzu u kofer.
Klara i Neš odvezli su je na aerodrom i obedali da de je posetiti
idudeg leta. Poželeli su joj sredan put a Klara joj šapnu na uvo:
„Želim ti sve najbolje sa tvojim mladim advokatom, nadam se da
dete biti sredni kao Neš i ja.“ Niki nije želela da joj bilo šta
objašnjava tu na aerodromu. O svemu de pisati Klari kasnije, kada
se bude od svega povratila.

104
 Čitateljski raj

8.
Bilo je sunčano jesenje popodne, sunce je obasjavalo požutelo
lišde na drvedu. Svež povetarac mrsio joj je guste zlatne uvojke, dok
je Niki sa svežnjem pisama žurila stazom prema kudi. Ušla je , brzo
na zadnja vrata seeske kude, stresla se od hladnode, prsti su joj se
smrzli a nosid pocrveneo. Skinula je kaput i spustila hrpu pisama i
računa na sto“, pre no što je započela jutarnji ritual pripremalnja
čaja. Stavila je čajnik na šporet i nasekla kolač. Postavila je s sto,
ostalo je još par minuta pre no što dr Svitin dođe iz ordinacije da
popije čaj.
Samo jedna stvar je dominirala njenim životom - muzika.
Provodila je časove i dane svirajudi, da bi svoj repertoar dovela do
savršenstva. Poprimila je briljantan stil koji ranije nije imala.
Planirala je da se pridruži svojoj kumi Gabrieli Fortini u Parizu, u
prolede idude godine, gde de zajedno dati finiš njenom izvođenju,
pre no što prvi put javno nastupi idudeg septembra. Niki nije više
bila devojčica koja se igra, postala je zrela, znala je šta hode od
života. Odlučila je da se posveti karijeri. Muškarci je više nisu
interesovali.
Niki je brzo pregledala koverte, odvajajudi na jednu stranu
pisma za oca. Tri pisma bila su za nju - kratko pismo od Gabi,
dugačko pismo od Dženi Stjuart, i veselo kratko pismo od Klare. Niki
pročita najpre Klarino pismo.
Klara je uzgred spomenula da je jedan visoki, crnomanjasti, lep
muškarac tražio sutradan pošto je Niki otputovala. Klara mu je rekla
da se njena mlada rođaka vratila u Englesku. Čovek je izgledao
šokiran i otišao bez reči. Klara je imala nameru da joj o tome piše
još u prvom pismu, ali je zaboravila...
Niki je savila hartiju i vratila je u koverat, bila je odsutna,
pokreti su joj bili mehanički. Odjednom je promenila izgled koji je
105
 Čitateljski raj

nedeljama imala. Znači Erik je ipak došao, ali kasno. Kasno! Sada
više nije važno. Da ju je Erik voleo, da je imao neke planove u vezi
sa njom, gde je bio do sada? Zašto nije došao? Gde li je sada?
Pomisao da Niki treba da se uda za drugog čoveka zaista ne
predstavlja prepreku za čoveka kakav je Erik Damon. On je poznat
po tome da je beskrupulozan kada su u pitanju njegove želje. Ne,
na žalost, po njegovom mišljenju ona se dobro izvukla. U stvari, Niki
bi trebalo da bude sredna što se Erik nije odmah vratio u Bar
Harbor, time bi samo povedao njen bol. Izgleda da je ipak uspela da
ubedi Erika da on nije njen tip, da se ne bi udala za njega.
Dobro je što sam se izvukla pre no što mi je zavrteo mozak.
Pokušavala je da se nasmeje a suze samo što joj nisu navrle. Suze
koje je potiskivala u sebi proteklih meseci. Spustila je glavu na ruke
i shvatila svu ljutnju, razočaranje i čežnju, sa kojom se borila od
povratka u Česvik.
„Niki, dete šta ti je?“, čuo se zabrinut, nežan glas Džona Svitina.
Tiho je ušao da popije čaj sa svojom kderkom a zatiče je kako gorko
plače kao da je kraj sveta. Od kako mu je žena umrla pre deset
godina, Niki mu je bila sve što ima na svetu. Bilo je teško odgajiti
sam devojčicu, ali on i Niki su se uvek lepo slagali, to jest do pre par
meseci. Očekivao je zadnjih par godina da de Niki i Mark objaviti da
žele da se uzmu, ali se to nije desilo. Mark de se oženiti drugom
devojkom, posle kratkog zabavljanja. Džon Svitin se čudio kako Niki
to hladno prima. Znači, njemu se samo činilo da je Niki bila
zaljubljena u Marka.
„Da li plačeš zbog Marka?“, pitao je nežno stavljajudi svoju
ruku na njeno rame. On ustade uzimajudi Niki za ruke, zagrli je
nežno da je teši. Ne, nije Mark, odmahnula je Niki glavom. Ko je
onda taj čovek zbog koga Niki pati? U stvari, primetio je promenu
na svojoj kderki, otkako se vratila iz Amerike. Sada mu je bilo jasno.
„Da li je to neki čovek koga si upoznala u Americi?“ Ovoga puta Niki
je odgovorila potvrdno. „Napravidu nam još malo čaja, a ti mi sve
ispričaj, bide ti lakše.“ Gurnuo joj je čistu maramicu u ruku, i pošao
106
 Čitateljski raj

da stavi čajnik. Za par minuta dr Svitin je sipao jak čaj sebi i Niki, i
dutao čekajudi da ona počne da govori.
„Pretpostavljam da si primetio da nisam kao pre od kada sam
se vratila...“
„Pa, jesam...“
„Ne moraš da mi odgovaraš, tata. Ti si znao da se nešto dešava
ali ništa nisi pitao jer uvek si pun razumevanja. Ja jednostavno
nisam mogla o tome razgovarati sa tobom, i sada mi je teško.“
Ispružila je svoju ruku prema očevoj, to je uvek ranije činila.
„Ti si odrasla, Niki, i ja ne očekujem da odrasla devojka može
da mi se poverava kao mala devojčica, nekada. Normalno je da
imaš svoje tajne. Ja zaista ne bih želeo da je drugačije, ali to me ne
sprečava da se brinem za tebe, da mi ne bude teško što vidim da
patiš.“
„Oprosti mi, tata, pokušavala sam da sakrijem svoju patnju od
tebe, a ti sve vreme znaš da nešto nije u redu.“
„Niki, pa ti imaš tek dvadeset i jednu godinu.“
„Tata, u Njujorku sam upoznala jednog čoveka, ali tu Ima
problema koji su nerešivi. Tu se ništa ne može učiniti.“
„Mogu da te slušam, bide ti lakše“, reče otac.
„Tata, ne znam šta da radim. Zaljubljena sam u čoveka po
imenu Erik Damon, ali on nema nameru da se ženi, to mi je sam
otvoreno rekao.“
„Ponekad se mladi ljudi boje braka, Niki. Možda de Erik
promeniti mišljenje kada sazri.“
,,U njegovom slučaju nije u pitanju zrelost. On nije mlad čovek,
tata. Erik ima trideset i šest godina.“
„Za neke ljude želja za brakom dolazi tek kada naiđu na pravu
ženu.“
„I o tome sam mislila, tata. Možda ja nisam prava žena za
Erika. Pitala sam se, da li bih mogla da se uklopim u njegov svet - on
107
 Čitateljski raj

je milioner, finansijer, u stvari svetski putnik, član džet-seta. Ima pet

šest rezidencija sa obe strane Atlantika. Čak ima stan u Londonu.
Erik vozi skupa kola i nosi samo ekskluzivnu odedu. Ne znam, tata,
možda se ne bih uklopila u njegov svet.“
„Drago dete, ti bi se uklopila u bilo koji svet. Sve je to
interesantno, ali šta je sa samim Erikom. Zar nije bitno ko je čovek
koga voliš, a ne njegovo bogatstvo.“
„Znam da si u pravu, tata. Erikov novac me ne privlači. U stvari,
upravo je obratno, njegov novac me odbija. Pokušala sam da iza
bogatog čoveka i skupih kola vidim njega samog, ali je bilo veoma
teško, on je zatvoren.“
„Nema sumnje da mora takav da bude.“
„Stalno mislim na njega. Tata, bojim se da de tako biti uvek i
mislim da nedu modi da podnesem.“
„Dušo, želeo bih da mogu da te poštedim bola koji osedaš. Ali
ne mogu: čini mi se da je najteži deo roditeljske brige biti
bespomodan.“
„Znaš, i sama se osedam bespomodna. Primila sam pismo od
Kler, javlja mi da me je Erik tražio sutradan pošto sam otputovala.
Rekla mu je da sam se vratila u Englesku i da se udajem za Marka
Vinsteda.“
,,I ti nisi ništa učinila da ispraviš tu pogrešnu informaciju.“
„Kako sam mogla? Erik i ja nismo u vezi ved mesecima. Zar ne
shvataš tata, Erik mi nikada nije rekao da me voli. Ne mogu tek tako
da se pojavim i molim Erika za ljubav. Ne mogu sebi dopustiti takvo
poniženje.“
Kada se vratio u ordinaciju dr Svitin je seo za sto i razmišljao
neko vreme, namrštena čela. Onda se odjednom uzbudio kao da je
našao rešenje za tešku situaciju. Brzo uze hartiju i olovku, napisa
nekoliko reči i stavi cedulju u koverat. Malo zatim zazvonio je
telefon, i on je dobio traženu informaciju. Kad je ispisao adresu na

108
 Čitateljski raj

kovertu, spremio je za poštu. Sada, sasvim veseo, dr Svitin je počeo

da prima sledede pacijente.

***

Nedelju dana kasnije doktor je saopštio Niki svoje planove.

„Putujem u London sutra ujutro, dušo, imam neka posla, ali te nedu
voditi bilo bi ti dosadno. Bidu odsutan nekoliko dana, hodeš li da
zamolim Beti Mekgradi da dođe i spava kod nas?“
„Nije potrebno, tata. Bide u redu, pa ja nisam više malo dete“,
odgovori Niki zbunjeno. Sve joj je izgledalo čudno. Otac je uvek
vodio sa sobom u London, ali sada je osedala da želi da ide sam.
Nije htela da insistira, najzad on ima prava na svoj privatan život.
„Nadam se da deš se lepo provesti, tata.“
„Hodu, sigurno“, odgovorio je Ozon Svitin.
Bilo je skoro devet časova. Doktor Svitin obuče svoje sivo
odelo, i siđe u restoran otmenog londonskog hotela. Restoran je
bio tih, elegantno uređen. Pre no što je ušao, zastao je u holu sa
velikim kristalnim lusterom uživajudi u atmosferi, kao što bi uživao
u gutljaju dobrog vina. Zatim uđe u restoran gde ga glavni kelner
odvede do stola u uglu sale.
Posle nekoliko minuta, visoki, crnokosi muškarac, uđe u
restoran. Ravnodušan glavni kelner, prišao mu je usplahireno i
naklonivši se nekoliko puta objašnjavao je nešto mašudi rukama.
Džon Svitin je sa velikim interesovanjem posmatrao scenu. Zatim
taj čovek pođe prema stolu za kojim je sedeo doktor. Svi su
posmatrali tog stranca, mada je on pokazivao da ga to ne
interesuje. Dr Svitin je morao da prizna kako je Erik Damon đavolski
lep: posedovao je neku magnetsku snagu koja nikoga nije ostavljala
ravnodušnim.
„Doktor Svitin?“ upitao je naklonivši glavu, pružajudi ruku u
znak pozdrava.

109
 Čitateljski raj

„Da.“
„Ja sam Erik Damon.“
„Dobro je što ste došli, izvolite sedite“, posmatrali su jedan
drugog odmeravajudi snage. Zatim oboje sedoše istovremeno,
osedajudi svu neprijatnost prvog susreta.
„Šta dete popiti?“ upitao je Džon Svitin.
„Viski ,čivas regal' sa ledom“, reče Erik kelneru.
„Meni donesite još jedan šeri“, poruči doktor za sebe. Zatim se
nasloni na stolicu i poče da posmatra Erika. Video je toliko mnogo u
životu bogatih i siromašnih ljudi, koji su jednako jadni u bolesti, čak
ga ni čovek kao Erik Damon ne može zavarati. Ali je mogao zamisliti
strah koji taj metalno-plavi pogled izaziva u ljudima. Oči koje su
otkrivale oštroumnog čoveka, oštrog jezika. „Čuo sam da imate
kudu ovde u Londonu“.
,,U stvari to je stan, često sam ovde službeno i komotniji sam u
svom stanu nego u hotelu.“
,,l ovde ste došli na poziv sekretara za finansije?“
„Izgledate dobro obavešteni gospodine doktore, pozvan sam
kao konsultant za finansijske konferencije. Nekoliko slededih
nedeIja imadu u raznim zemljama Evrope sastanak sa tamošnjim
ministrima za finansije.“
„Zvuči interesantno, mada, priznajem, finansijski svet je za
mene misterija.“
„Isto toliko mene zadivljuje vaš posao, doktor Svitin, čovek koji
je diplomirao kao najbolji u generaciji, živi u provinciji kao doktor
opšte prakse, a mogao je da bude visoko cenjeni specijalista.“
„Da li ste Vi poznanik moje svastike i njenog muža Bena?“
„Jesam. U stvari Vaša kderka i ja upoznali smo se u njihovom
stanu. Mislim da su Mod i Ben priredili koktel partiju da bi je
predstavili poznanicima“.

110
 Čitateljski raj

„Mogu samo zamisliti kako je moja mladunica bila

oduševljena.“
,,U stvari upoznali smo se kada sam je slučajno probudio dok je
dremala u Bilovoj radnoj sobi.“
„To mi ved liči na Niki“, nasmejao se doktor.
„Da, ona je interesantna devojka“, odgovorio je Erik.
„Međutim, ona je prosto impresionirana Vama.“
„Zar ne mislite da su mlade devojke često impresionirane
starijim muškarcima, a naročito ako su ti muškarci još i vrlo bogati“,
reče ležerno, ali je pažljivije uvo moglo osetiti britkost u njegovom
glasu. „Najzad, ja sam skoro šesnaest godina stariji od Vaše kderke.“
Znači o tome je reč. Niki je ipak povredila njegovu sujetu. Zato
uverava sebe da je Niki samo obična mlada devojka, tek izašla iz
škole, koja je naletela prvi put na starijeg muškarca i to starijeg
muškarca sa dosta para. „Čovek kao Vi mora da je u životu naišao
na mnogo ambicioznih žena?“
„Ne zavaravajte se, doktore, nema takve stvari kao što je žena
bez ambicije. Još nisam sreo ženu koja nije iskoristila priliku koja joj
se pruža.“
„Vaše mišljenje o ženama je vrlo cinično, gospodine Damon.
Možda niste imali prilike da upoznate pravu ženu“, reče Dion Svitin.
„Upoznao sam sve vrste žena, u suštini sve su one iste.“
„Možda je to slučaj sa vedinom žena, ali Vas iskreno uveravam
da sa mojom kderkom nije tako.“
„To su samo reči odanog oca.“
„Dobro, ali ipak mislim da je niste mogli dobro upoznati za
samo dve nedelje.“
„Dve nedelje?“
„Naravno, Niki je provela dve nedelje u Njujorku. Posle je otišla
za Main.“

111
 Čitateljski raj

„Da, znam“, reče kruto Erik. „Mislim da je vreme da položimo

karte na sto, doktor Svitin. Znate, ja imam kudu na Pustom ostrvu.
Niki i ja smo se videli nekoliko puta tokom leta.“
„Onda svakako znate da novac nema nikakvog značaja za Niki,
da se bolje izrazim, stvari koje idu sa bogatstvom; slava, mod,
društveni položaj. Zar Vam ona nije rekla...“, namerno je zastao.
„Nije mi rekla, šta?“
Džon Svitin je sada znao da se Erik usredsredio da dobije
odgovor. „Još od njene sedamnaeste godine, Niki su mnogi ljudi
prosili. Neki od njih bili su bogati, mada ne tako kao Vi, jedan je na
primer, bio mnogo stariji - recimo stariji od Vas. Čak je imala i dva
udvarača sa titulama.“
„I?“
,,I, ništa, sve ih je odbila, nisu je interesovali. Znate Vi ved
kakva je Niki.“
„Kakva je to ona?“ „Uvek sam znao da kada se Niki bude udala
to de biti samo iz ljubavi i ni zbog čega drugog. Ne zbog neke
prolazne ljubavi, ved iz velike ljubavi koja je uvek u čoveku, koja ga
greje dok je sam. Kada se prema nekome oseti takva ljubav, to je
ljubav za celi život.“ Ovoga puta Džon Svitin je znao da je pogodio
Erika na pravo mesto, jer mu je lice potamnelo od iznenađenja.
„Dođavola! Priznajem da Niki nisam prozreo. Jedna
dvadeset-dvogodišnja devojka me zbunila. Mislio sam da znam sve
o ženama, ali Vaša kderka... Vaša mlada kderka je trebalo da napiše
posebno uputstvo za muškarce.“
Dr Svitin ga je pustio da kaže sve što želi, shvatajudi kroz kakvu
borbu u samom sebi Erik prolazi.
„Je li ona sredna“, najzad je uspeo da pita.
„Da li je sredna?“ „Da, da li je Niki sredna?“ Džon Svitin je po
izrazu lica video koliko je Eriku bilo teško da to pita.
„Ne - ne, na žalost nije sredna.“

112
 Čitateljski raj

Erik se trgnu i pogleda dr Svitina, opažajudi na njemu

otsutnost. „Nije sredna! Zar nije sredna sa mladim Markom
Vinstedom?“
„Nije.“
„Zašto?“
„Zato što se to ne bi svidelo Markovoj supruzi.“
„Markovoj supruzi?“
„Da, on se upravo oženio pre nekoliko dana.“
„Ne razumem u vezi sa Markom Vinstedom i njegovom
nevestom. Zar Niki nije njegova supruga?“
„Neee...“ nasmejao se doktor, „oni su samo prijatelji iz
detinjstva, ništa više. Prošlog proleda činilo mi se da de to prerasti u
nešto više, ali se to nije desilo. Bar ne što se Niki tiče. Sama mu je
to napisala dok je bila na letovanju prošle godine.“
„Hodete da kažete da se Niki nije udala za Marka Vinsteda?“
reče Erik skoro optužujudim tonom.
„Ona se uopšte nije udala“, reče dr Svitin tiho.
„Mislio sam - mislio sam da je Niki ved udata za drugoga“
„Da li bi to smetalo?“
„Bi, sada mogu da Vam kažem, Džon. Prošao sam kroz pakao
zadnjih nekoliko meseci? Mogu vam takođe redi da volim Vašu
kderku, imao sam nameru da je pitam hode li da se uda za mene, a
onda je izbio nesporazum između nas... U svakom slučaju, morao
sam da otputujem u Njujork da vidim majku i neočekivani događaji
sprečili su me da se vratim u Main kada sam obedao Niki. Mislio
sam da de me čekati, ali kada sam se vratio ona je otišla. Rekli su mi
da je Niki otputovala kudi, da se uda.“ Erik je govorio tiho.
„Ako ti uopšte nešto znači, Erik, moram ti redi da je i Niki
mnogo patila.“
„Bududi da ste Nikin otac, Vi ste naravno odani najpre njoj.
Takođe verujem da joj želite sredu iznad svega. Verujete li mi kada
113
 Čitateljski raj

Vam kažem da je i meni njena sreda najpreča.“ Džon Svitin je

strpljivo čekao da čuje šta de Erik redi, ali on umesto toga postavi
novo pitanje: „Zašto ste mi zakazali sastanak ovde?“
Ovo iznenadno pitanje zateklo je dr Svitina nespremnog. To
nije očekivao. Bio je samo jedan odgovor koji može da da, da kaže
istinu. „Pisao sam Vam zato što je moja derka strašno nesredna a
mislim da ste vi za to krivi.“
„Da li je sada svemu kraj?“
„Ne znam, zaista ne znam“.
„Onda du morati da Vas pitam da li još uvek volite moju
kderku?“
Čiste, plave oči gledale su ga netremice: „Da“.
„Onda si lud, čoveče, nisi nikada Niki rekao da je voliš“.
„Tačno, nisam joj nikada to rekao“.
„Onda je sve u redu“.
„Mogu li da Vas povezem?“ reče Erik, osmehujudi se
zadovoljno.
,,U kom pravcu ideš?“
,,U malo mesto po imenu Česvik, imam neka posla sa jednom
mladom damom koja tamo živi. I vi?“
„Ne. Mislim da du ostati u Londonu još jednu nod, imam
sastanak sa starim prijateljima u klubu“. Nastavili su da razgovaraju
još nekoliko minuta i najzad se oprostiše. „Dajem ti jedan dan da
ubediš moju kderku, a onda se vradam kudi“, reče dr Svitin.
„Da, gospodine, razumem“, zadovoljno je odgovorio Erik.

114
 Čitateljski raj

9.
Niki je sebi pripremila za večeru samo jaja sa slaninom, bila je
neraspoložena i nije joj se jelo. Kad je završila večeru i oprala suđe,
sela je i čekala da dugo samotno veče prođe. Na televiziji nije bilo
ništa interesantno a nije bila raspoložena da čita što je inače rado
činila. Odlučila je da opere kosu. No pre nego što počne da pere
kosu, odlučila je da »usti muziku, bide joj prijatnije. Izabrala je ploču
koju je volela: Mocartovu simfoniju opus 40 u G-molu pa uključi
gramofon na najjači zvuk. Zatim se vrati da i pere kosu.
Obučena u izlizane farmerke i staru očevu košulju, nagnula se
nad lavabo i pustila vodu. Mlakom vodom nakvasila je svoje kratke
kovrdže i počela da pere kosu. Dok je trljala kosu, nogom je tupkala
u taktu sa muzikom i mrdala kukovima. Kad je oprala kosu dohvatila
je peškir i uvila turban.
Stala je kao ukopana jer je, odjednom, osetila miris dima. Da li
je to vatra? Ili je to miris duvana. Niki se okrenu kao čigra i i ugleda
Erika Damona kako stoji, ležerno oslonjen na vrata i puši svoju
cigaretu. Bio je obučen u tamno plavo odelo, sa svetlo-plavom
košuljom koja je isticala plavetnilo njegovih očiju. Te oči su je
oduševljeno posmatrale.
„Erik!“ Pocrvenela je od uzbuđenja, a noge su joj klecale od
iznenadnog susreta. Zatim, shvativši kako je nemarno obučena i
nenašminkana, sa peškirom oko glave, upita Ijutito: „Šta ti radiš
ovde?“ Niki je bila sigurna da nikada u životu nije gore izgledala. Ali
ona je bila lepa i bez ikakve minke.
„Šta si to uradila sa kosom za me sveta?“, reče Erik prišavši joj
skidajudi peškir sa njene glave, odirujudi rukama kratke mokre
ovrdže. Dodir mu je bio nežan i iki je osetila da drhti od njegove
blizine. Još uvek ju je opijao kao najjači konjak. Otrgla se od njega i
rekla „ošišala sam se!“
115
 Čitateljski raj

„To i sam vidim, ali šta te spopalo da ošišaš onako lepu kosu?“
„Nije ošišana, platila sam pravo malo bogatstvo da se izfriziram
u modernoj frizernici u Volverhamptonu. Ako baš hodeš da znaš
ovo je najmodernija frizura“, uzvratila je.
„Meni se više sviđala tvoja stara frizura“.
„Ali ja sam želela promenu“, odgovorila je resko.
„Vidim da ti se dud nije promenila. Možda je bolje da dođem
drugi put...“
„Ne, ne mari. Ostani i izvini, Erik“, reče vragolasto. „Prepao si
me kada si se pojavio, znaš devojke ne vole da ih ovako zateknu“.
Povratila je dah i reče: „Dadu ti jedno pide, a ti meni daj deset
minuta da se uredim“.
,,U redu“.
„Kako si uopšte došao ovamo?“ čudila se Niki.
„Dovezao sam se kolima“, odgovorio je ležerno, ali to nije bio
odgovor koji je ona tražila, pa je nameravala da ga opet pita kada se
presvuče.
„Bar je u biblioteci, ne bih znala da ti kažem šta imam da ti
ponudim“. Niki ga ostavi tu, da se sam snađe i ustrča uz stepenice,
u svoju sobu. Svukla je farmerke i košulju i otišla pod tuš. Obrisala
se obukla svileni kombinezon ukrašen čipkom i preko toga svileni
kaftan. Zatim je očešljala kosu koja se bila skoro osušila. To je sve
što može sada da uradi, pomislila je, gledajudi se u ogledalu. Njene
zelene oči bile su čudno svetle i žive. Nije loše za tako kratko vreme,
tešila je samu sebe.
Na izlazu iz sobe zastala je, bila je uplašena i pomalo se stidela
da ponovo sretne čoveka koji je dole čeka. Njeno pređašnje pitanje
opet joj pade na pamet. Kako je Erik došao čak ovamo? Zašto je
došao? Prošlo je skoro tri meseca od kada ga je videla. Bila je
iznenađena, jer je osedala da njegov uticaj na nju nije izbledeo.
Pogled na tog visokog, mišidavog muškarca zavrteo joj je mozak.
Zašto se uopšte Erik sada vratio? Da li je slatko-gorki bol ponovo
116
 Čitateljski raj

počinjao? Tako je mnogo radila i sebe ubeđivala da je njena bu-

dudnost u karijeri, da de modi da nađe zadovoljstvo u muzici. A taj
čovek je za sekund srušio sve njene iluzije: Erik je bio njen život,
njena jedina nada u bududnost.
„Tvojih deset minuta je isteklo!“ reče Erik otvarajudi vrata
biblioteke“. Erik je pogleda od glave do pete, a Niki pocrvene.
„Dobro je znati da su bar neke stvari na ovom svetu stalne - recimo
tvoja neučtivost“, reče umilno prolazedi pored njega, „vidim da te
još uvek zabavlja da me postidiš“.
„Namera mi je bila da ti dam kompliment, i to onakav kakav
čovek daje lepoj ženi. Ali moraš biti žena da shvatiš kompliment“,
odgovorio je zajedljivo.
„Ja u tome ne vidim nikakav kompliment“, odgovorila je
hladno. „Pretpostavljam da nisi došao čak ovamo da se vređamo,
koliko god te to zabavljalo“.
„Bio bih sredan da u tebi vidim ženu“.
„Ti uvek imaš spreman odgo vor, zar ne, Erik? Ja odustajem,
ne mogu sa tobom da izađem na kraj“, uzdahnula je ozbiljno. Njena
mala bela ruka je drhtala dok je popravljala uvojak kose.
„Muškarac i žena nisu stvoreni da se suprotstavljaju jedno
drugom, ved da se dopunjuju, ljubavi“.
„To je bez sumnje biser tvog ogromnog iskustva sa ženama“.
„Iskustvo nije ni izbliza tako veliko kako ti zamišljaš, mila“.
,,A šta je sa ženom kao Nadin Kol?“
„Nikada nisam poricao da je između mene i Nadin postojala
veza. Ali to Je mnogo pre nego što sam tebe sreo“.
„Kako samo možeš to da mi kažeš kada sam je videla svojini
očima u tvom stanu, u tvojoj pidžami?“
„Niki, moraš naučiti da mi veruješ, rekao sam ti letos da ne
donosiš brzoplete zaključke. Od kada sam sreo tebe, između mene i
Nadin nema ničega više. Nisam bio ni sa jednom ženom od kada

117
 Čitateljski raj

smo se sreli one večeri u Bilovoj radnoj sobi“. Glas mu je bio tih ara
se čula svaka reč koju je izgovorio. Niki je srce lupalo od uzbuđenja
dok je on Izgovarao: „Ne želim nikoga osim tebe“.
„Nemoj biti takva kada je reč o Nadin, mala moja, ja ti mnogo
što šta o njoj nisam rekao. Nikada nisi bila nemilosrdna, a ona je
bolesna. Alkohollčarka je“.
„Ovaj...“ namrštila se Niki“, izgleda da sam rekla strašne stvari,
Erik. Da li menja stvar ako se izvinim?“
„To uvek menja sve, kada smo nas dvoje u pitanju“.
Niki odjednom sinu ideja:“ Kada si letos otišao iz Maina da
vidiš Lujzu, da li si video Nadin?“
„Jesam“.
,,l ti si je nagovorio da ide u sanatorium?“ Posmatrala ga je dok
je potvrdno klimao glavom. ,,l to je bio razlog što si se kasnije vratio
iz Njujorka?“
„Jeste“.
,,Oh, Erik, zašto mi to nisi kazao?“
„Da li bi to išta promenilo, mala moja? Da li bi ti razumela da
sam ti rekao da sam bio sa Nadin? Da li bi verovala mom
objašnjenju?“
„Možda ne bih, ali ti nisi ni pokušao“.
„Bila si tako mlada, Niki, nisam smeo da reskfram“.
,,A, Lujza, kako je Lujza?“
„Moja majka je dobro. Onoga dana sam otišao pravo sa
aerodroma kod nje. Sedeli smo i pričali, a onda sam je uzeo za ruku
i Ispričao moju priču. Ona je skoro sve znala, ali ja sam prvi put čuo
o svom ocu. Bilo je to čudno otedanje, bio sam ponosan na nju Niki.
Lujza de dodi kod mene za Božid. Možda deš i ti imati prilike da
dođeš u London da se vidiš ta njom?“
„Možda hodu, volela bih da je opet vidim“.
„A šta je samnom, da li želiš i mnn« da vidiš“.
118
 Čitateljski raj

,,Ne znam“, Niki je odjednom osetila potrebu da nešto uradi sa

rukama. Pošla je prema baru i sipala sebi čašu soka, zatim sede u
veliku udobnu fotelju i zapali cigaretu.
„Nisam znao da pušiš“, komentarisao je Erik sa izrazom
čuđenja na licu.
„Ne pušim, ili bolje rečeno obično ne pušim“.
„Ali sada pušiš“.
„Da, sada pušim“.
„Zašto?“
„Ponekad“.
„Da II si sada nervozna, Niki?“
„Zašto me uvek obasipaš pitanjima, šta hodeš od mene?“
„Nisam znao da te nerviram. Nisam te ni dirnuo od kada sam
ušao“.
„Treba ii da ti čestitam na sa mokontroli?“
„Ti si zaista sposobna da iznerviraš i najstrpljivijeg čoveka“.
„Nisam te zvala da dođeš Erik. Ako nalaziš da ti je teško možda
je bolje da odeš“.
„Možda i hodu“. Na licu mu se pojavi besan izraz, lupi čašu o
najbliži sto i bez reči izađe iz sobe. Malo zatim Niki je čula kako se
vrata zatvaraju.
Niki je sedela nepomična, a zatim oseti kako sva drhti. Proklet
bio, proklet! Ne, ne ona je kriva, ona je za sve kriva. Šta de mi ponos
bez čoveka koga volim. Bolje da pokušam da ga vratim.
„Erik!“ skočila je i istrčala iz sobe. „Erik, ja...“ Mucala je
ugledavši siluetu čoveka koga je volela naslonjejog na vrata, ljubav
joj je ozarila lice. „Erik“, glas joj se jedva čuo, nije bila sigurna ni da
je izgovorila njegovo ime.
„Nisam mogao da odem, Niki, nisam mogao da odem i da te
nikada više ne vidim“, videla je svoj sopstveni bol u njegovim očima.

119
 Čitateljski raj

,,A-a ja nisam mogla da te pustim da odeš. Vrati se, Erik, hajde

da se vratimo na početak, kao da si tek ušao, hodeš li?“
,,U redu“. Ispravio se i pošao prema njoj. Niki se okrenula i
pošla u biblioteku znajudi da on ide za njom.
„Jesi li odavno u Londonu?“ započela je konverzaciju, ali je
znala da mora redi nešto da ublaži razdor koji je nastao među
njima, da ga zadrži kraj sebe.
„Imam neke konzularne sastanke slededih nedelja, i posle
Božida možda du idi u Francusku na odmor. Poslednja tri meseca
radio sam dan i nod“.
„Je li sve u redu“.
„Ne, nije“.
„Oprosti, čovek tvog položaja sigurno ima mnogo briga“.
„Tačno“. Erik je odjednom zadutao kao da pokušava nešto da
prebrodi.
„Ali, ti mora da imaš službenike koji ti mogu pomodi“.
„Ne - neke probleme čovek mora da rešava sam“. Zatim se
okrenu licem prema devojci koja ga je čekala na drugom kraju sobe.
„Zašto mi nisi rekla da se nisi udala za Marka Vinsteda?“
Niki je bila iznenađena pitanjem. Pogledala ga je začuđeno,
kao da ga nije razumela.
„Zašto mi nisi javila, Niki“.
„Nisam pretpostavljala da te to interesuje“.
„Mislila si da me ne interesuje!“
„Pa nismo bili u vezi“.
„Oduvek sam voleo da sam u vezi sa tobom“, na licu mu je
lebdeo čudan smešak.
„Dugo nisam znala za nesporazum, za ono što ti je Klara rekla.
Njeno pismo stiglo je tek pre par dana. Dotad nisam znala šta ti je
rekla“.

120
 Čitateljski raj

„Zašto meni nisi rekla još letos da si pisala Marku da raskidaš

veridbu?“
„Ne znam, Erik, možda sam se mislila da deš u tome videti
neku zamku, moj pokušaj da te privolim na nešto što ti nisi želeo.
Ali, kako znaš da sam to pisala Marku? To niko osim mog oca ne
zna.“
„Danas sam ručao sa tvojim ocem, Niki.“
„Šta!“
„Tvoj otac i ja smo ručali zajedno pre nekoliko časova.“
„Ali kako? Zašto?“
„Pisao mi je prošle nedelje i zamolio da se vidimo kada mi
bude odgovaralo.“
„Zašto bi on to učinio“, Niki je bila crvena od zbunjenosti.
„Smatrao je da si nesredna a da sam ja krivac.“
,,l on ti je to kazao?“
„Jeste“.
„On nema prava, nema prava da kaže tako nešto!“ zaplakala je
glasno, obrazi su joj goreli od poniženja.
„Želeo je samo da ti budeš sredna.“
„Baš me briga. Nije imao pravo da mi radi iza leđa, da me
ovako ponizi. Sada znam zašto si ovde. E pa lepo, možeš da pokupiš
tvoje sažaljenje i da ideš, do đavola, Erik Damon.“
„Čekaj malo, Niki!“
„Ono, pa ti pucaš od srede. Nije ni čudo što izgledaš tako
zadovoljan, izvojevao si još jednu pobedu!“
„To je istina, Niki.“
„Šta je istina?“ siktala je kroz zube.
„Da li me još uvek voliš?“
„Nedu ti priuštiti zadovoljstvo da saznaš odgovor na to pitanje.
Ja te mrzim.“
121
 Čitateljski raj

„Ne verujem ti, ali me teraš da to sam konstatujem“, reče idudi

prema njoj.
„Dalje od mene“ šaptala je Niki očajna.
„Zašto, nemaš se čega bojati ako me mrziš.“ Erik pruži ruku da
je dodirne. Izgleda da nemaš ništa ispod haljine koju nosiš.“ Glas
mu je bio dubok, zavodnički.
„Nedeš imati prilike da saznaš“, odbrusila mu je, okrenula se i
požurila ka vratima.
„Niki - Niki, zašto bežiš od mene?“ Erik se smejao, zatim je
obuhvati rukama oko struka i privuče sebi. Niki se otimala iz
njegovog zagrljaja, svom snagom ga Je udarala u lice. Niki se borila
sa njim kao divlje, uplašeno stvorenje, sve dok je dostigla stepen
nemodi. Usne su joj bridele pod njegovim poljupcima, telo je ostalo
bez daha dok ju je spuštao na kauč i pritiskao svom svojom
težinom.
Zatim je njegova žestina popustila i počeo je da je ljubi nežno,
grledi je strasno. Trudio se da joj pokaže da treba da mu veruje da
njemu dopusti da ih on vodi kroz strast. Niki prestade da se odupire
i prepusti mu se, pitajudi se da li može da veruje ovom čoveku.
Najzad je duboko uzdahnula i prestala da se bori protiv njega.
Obavila ga je rukama oko struka privukavši ga još bliže sebi,
uzvradala mu je svaki poljubac istom žudnjom, njeno uzbuđenje
raslo je zajedno sa njegovim.
Erikovi poljupci postali su duži, dublji, žudniji, dok nije iscedio i
samu dušu iz nje. Želeo ju je celu i ona se sada nije više bojala da se
prepusti svoj strasti koju je Erik u njoj izazvao.
„Erik, dragi toliko te želim!“
„Ne - ne, slušaj, Niki, moramo da razgovaramo dok još
možemo“, mrmljao je i shvatio je da su upravo došli do one tačke
odakle nema povratka.
„Ne, ja ne želim sada da razgovaram, želim da te ljubim,
zauvek“, reče privlačedi njegovo lice ka svom.
122
 Čitateljski raj

„Niki“ pokušao je da protestvuje, ali njene slatke usne bile su

suviše veliko iskušenje da bi mogao da odoli. Njene usne se
rastvoriše željno, dok su polako tonuli u more nabujalih osedaja.
Niki ga uze za ruku, poljubi u topao dlan pre no što je položi na
svoje vrele grudi. Nadljudskom snagom, Erik je uspeo da se otrgne
od tog divnog stvorenja pored sebe, seo je na sofu, vidno drhdudi u
naporima da se savlada. Niki ga je gledala očima punim ljubavi.
„Slušaj Nikol Svitin, sedni tamo u doše i lepo se ponašaj. Došao sam
da ti nešto kažem i tako mi boga nameravam to i da učinim makar
to bilo zadnje što du redi.“
„Ja - ja te samo želim, Erik“, šaptala je.
,,A ja želim nešto više!“ odgovorio je grubo i vidno uplašio Niki
koja je sedela tik uz njega. „Zar ne razumeš šta želim da ti kažem?“
Gledao je kako mu odrečno odmahuje glavom. „Ti mi zaista ne
olakšavaš situaciju, Niki.“
,,U čemu ti ne pomažem? Erik, ja jednostavno ne razumem šta
hodeš.“
„Ako si ikada bila sasvim iskrena prema sebi i prema meni,
Niki, reci mi sada da li me voliš?“
Nikol Svitin se zagleda u to lice tako blisko njenom. Nekako je
izgledao stariji, ili je možda bio samo umoran? „Erik, dragi ti znaš da
te volim.“
„Draga moja“, reče zagrlivši je“, molim te, udaj se za mene.
Hodeš li da budeš moja žena“?
Niki zažmuri, nije se nadala da de ikada čuti ove reči od Erika.
On još nije rekao ono što ona želi da čuje. Ne mogu da zamislim da
je moj otac mogao da te uceni - ne shvatam kako je uspeo da te
nagovori da mi nudiš brak?“
„Dođavola, devojko, tvoj otac nema veze sa time, osim da bez
njegovog dobronamernog uplitanja ja ne bih nikada saznao da se ti
nisi udala za drugog čoveka. Možeš li da zamisliš kako mi je bilo
kada pomislim da si tuđa žena, da neko ljubi moju devojku, da
123
 Čitateljski raj

miluje tvoje slatko mlado telo? Bio sam ljut na tebe kada si otišla
letos, bio sam tako ljut da su mi svi smetali. Da li je mogude da ne
shvataš u kakvom sam paklu bio sve vreme? Zar ne vidiš da sam
očajno, ludo zaljubljen u tebe?“
Niki je dutala gledajudi u Erika. Da li može da veruje u ono što
je čula.
„Zar nemaš ništa da kažeš?“ ,,T-ti me voliš?“ glas joj je zvučao
slomljen.
„Da, volim te, Niki, zato sam i došao ovamo da ti to kažem i da
te zaprosim.“
„Ti želiš da se oženiš sa mnom?“
„Da - zar nisi čula ved jednom šta sam rekao? Želim te, Niki,
želim da se oženim tobom, želim da imam decu sa tobom. Hajde
zatvori oči, imam iznenađenje za tebe.“ Erik izvadi malu kutijicu iz
džepa“. Pre no što je Niki znala šta se dešava, Erik joj stavi prsten na
ruku. „Sada možeš da otvoriš oči.“
Ali Niki je sedela nepomično, bojala se da otvori oči i ugleda
sredu koju joj nudi. Nije smela da otvori oči i rastera čaroliju.
Bojala se da de se probuditi i videti da sedi sama u sobi.
..Zaboga, Niki, otvori oči i reci nešto!“ molio je Erik. Ustavši i
gledajudi Niki, nije više mogao da izdrži. Otišao je do bara i nasuo i
sebi pide, koje je zatim popio u jednom gutljaju. Zatim uze još jednu
čašu.
Niki polako otvori svoje zelena oči i ugleda veliko dijamantsko
srce na svojoj ruci. Srce joj je lupalo kao ludo, bio je to najlepši
prsten koji je ikada videla. Dobila ga je od Erika. Znači, ipak je voli
Bilo je to više no što je mogla da podnese.
„Možda me ne voliš dovoljno“ najzad se usudio da je upita.
Možda misliš da sam suviše star za tebe? To na žalost, ne mogu dal
promenim. Bože, zašto nisam bar deset godina mladi? Ved dugo te
volim Niki, mada ti to nisam nikada rekao, volim te duže nego što ti
možeš da zamisliš,“
124
 Čitateljski raj

„Koliko dugo?“
„Prsten sam kupio u Njujorku prošlog leta. Od tada ga stalno
nosim sa sobom, ali ti ne bih mogao redi zašto. Onaj susret na plaži
u Bar Harboru nije bio slučajan. Znao sam da si tamo s... sa tvojim
prijateljem. Hteo sam da ti dam prsten još te nodi, hteo sami da ti
ponudim brak.“
„Zašto nisi?“, uzviknula je.
„Glupo sam mislio da ako me zaista voliš želedeš da spavamo
zajedno. Kada si me u zadnjem momentu odgurnula, nisam bio
siguran šta osedaš. Ali shvatio sam da ti treba malo vremena, daj si
drugačija od ostalih žena koje sam poznavao. Nameravao sam da te
zaprosim čim se sa puta vratim u Njujork, ali ti si otputovala.“
„Ne znam Erik.“
„Pretpostavljam da mi ovo više nede trebati“, reče sarkastičnoj
vadedi mali beli koverat iz džepa.
,,A šta ti je to?“
„Dokumenti za venčanje.“
„Ti mi ne daš priliku da dođem do reči, da odgovorim na tvoje
prvo pitanje. Samo pričaš i pričaš, valjda si mislio da te ne volim.
Zar ne znaš da bih pošla u pakao za tobom. Bilo mi je teško svih
ovih meseci. Šta misliš kako mi je bilo da mislim da jedini čovek
koga volim, da jedini čovek za koga bih se udala, ne veruje u brak,
da mi nikada nije rekao da ms voli?“ Oči joj se ispuniše suzama i pre
no što suze počeše da Joj se siivaju niz obraze, on joj priđe i zagrli je
kao da je nikada nede pustiti.
„Bili smo ludi oboje, draga“, iaputao joj je Erik. Dobro je da me
je tvoj otac našao. Ne želim ni da pomislim šta bi bilo da nije, da
moram da provedem ostatak života bez tebe ljubavi!“
„Ipak, moram da razgovaram sa ocem“, smejala se Niki.
„Sutra ujutro, tačno u deset, imamo sastanak sa tvojim ocem i
sveštenikom.“

125
 Čitateljski raj

„Zaista!“
„Tvoj otac mi veruje, draga. Mislim da je slutio da de se sve
dobro završiti za nas oboje. Nadam se da se ne ljutiš što sam bez
tebe izabrao venčanicu. Doneo sam je sa još nekim stvarima. Sutra
posle podne tvoj otac de nas odvesti na aerodrom, odakle polazi
naš avion za Grčku. Jedan moj prijatelj mi je dao vilu, divnu vilu kraj
mora. Za nekoliko časova draga moja Niki, bideš gospođa Damon.“
„Erik!“
„Šta je, Niki? Nisam li prenaglio, ti mi još nisi rekla da li želiš da
se udaš za mene? Ne mogu više da te čekam, želim te sada, Niki.“
,,l ja tebe želim, ali šta deš sa svojim konferencijama, sa
poslom?“
„Morade da se snađu bez mene. A šta je sa tvojom muzičkom
karijerom?“
„Volim te, Erik, želim da se udam za tebe.“
„Ja sam nezgodan neženja, draga, znaš da smo se i ranije često
svađali.“
„Izgleda da počinjemo svađom a završavamo ljubedi se“, reče
Niki grledi ga.
„To čini ljubav još sladom, zar ne?“
„Zar de uvek biti tako među nama, Erik?“
„Uvek.“
„Nemoj me nikada pustiti da odem od tebe.“
„Nikada“, Erik spusti svoje usne na njene, u poljubac pun
obedanja za bududnost.
kraj

126