knjige.

club

1
knjige.club

Broj 33

2
 knjige.club

1. poglavlje

- Hvala, sledeći, molim!

Orhan je uzdahnuo, još jedan razgovor... Koliko ga
površnim smatraju ovi ljudi? Zar su zaista mislili da
mu je važno to što su krilo dečje bolnice nazvali
po njemu? Smešno. I zašto troše novac za ceremoniju
otvaranja i za postavljanje memorijalne ploče umesto
da ga ulažu u razvoj novih tretmana?
Velikodušnom donacijom želeo je da pomogne
bolesnoj deci, pa je javno prikazivanje
njegovog bogatstva krajnje neprimereno. A Orhanu je
na umu bio samo jedan cilj: želeo je da Samra, njegova
mala kćerka, konačno može da čuje.
Ajša se tiho nakašljala.
- Da dovedem sledećeg kandidata?
- Ima li ih još mnogo?Ne znam koliko dodvoravanja
još mogu podneti.
Njegova je pomoćnica bacila pogled na raspored.
- Vaša ekselencijo, samo još tri kandidata.
- Ajša, molim te, obraćaj mi se imenom bar kad
smo sami.
- Naravno, ekse... Orhane - Ajša se postiđeno
odmaknula.
Oboje su znali da Orhanovo depresivno
raspoloženje, koje traje sedam godina, neće uskoro
proći. Ali uprkos glavobolji, iscrpljenosti i nestrpljenju
u društvu londonskih lekara, koje je tog dana primio,
prisilio je sebe da se osmehne.

3
 knjige.club

Ajša je lojalna, pametna i efikasna, pa je poslednja

osoba na koju treba da istrese svoje
frustracije. Angažovao ju je zato što je stručnjak za
istoriju njegovog Dahara, ali s vremenom mu je
postajala desna ruka.
Zamišljeno je protrljao bradu dok je pogledom
lutao po luksuznom apartmanu na poslednjem
spratu, ali Samra je volela pogled na Oko Londona i
Parlament, i zato se postarao da joj ovde
bude udobno.
Orhan je činio sve da vidi kćerku nasmejanu, jer je
uvek bila toliko ozbiljna da mu se srce cepalo.
Nikakvo čudo, nedostajala joj je majčina ljubav
i briga, a on, njen otac, bio je često tužan.
Bacio je pogled u ogledalo na zidu: oštre crte lica,
tamne, blistave oči i duboke bore na čelu. A nekad mu
je na licu bio osmeh... Ali smrt njegove voljene žene
zauvek je odagnala vedrinu i bezbrižnost. Skrenuo je
pogled. Sad nije vreme za tmurne misli, morao se
pobrinuti da pomogne svojoj kćerki. Orhanu su u
životu bila važna samo dva cilja: Samrina sreća
i dobrobit njegovog malog sultanata u Persijskom
zalivu. Vladar Dahara bio je ponosan, snažan čovek
gvozdene volje.
Pred vratima apartmana stajala su dvojica
najvernijih čuvara; u holu hotela i u liftu bili su ostali
telohranitelji, ali umesto da se oseća sigurnim,
Orhanu se činilo da ne može disati. Poželeo je da kao
potpuni anonimus luta ulicama Londona.
Ali to nije bilo moguće. Imao je važnija posla,
morao je pronaći najboljeg lekara za svoju Samru.
- Koliko će Samra ostati u zoološkom vrtu? - upitao
je Ajšu.
4
 knjige.club

- Još sat vremena. Kao što ste zahtevali, zoološki

vrt je danas zatvoren za posetioce, pa će Samra
nesmetano uživati.
Orhan je zadovoljno klimnuo glavom. Nijedan
trošak nije bio velik za njegovu lepu devojčicu, jedinu
svetlu tačku u njegovom sumornom životu.
- Dobro je. Ne želim da bude ovde dok ne
pronađem specijalistu.
Primetio je bolan izraz na Ajšinom licu.
- Šta se dešava?
- Ništa. Samo...
- Recite! - strpljenje nije bilo njegova vrlina.
- Razgovarali ste s gotovo svim lekarima, ali
nikome niste dozvolili da završi. Niko vam nije bio
dovoljno...
- Sve ih je zanimao samo novac, a ovde je reč o
Samri. Želim najbolji tretman, najsavremenije
procedure, najsposobnije stručnjake. Ne treba
mi slava kao donatoru. Da Samra nije žarko želela da
pogleda taj mjuzikl, pozvao bih sve lekare u Dahar da
ovde ne gubim vreme.
Ajša je rezignirano klimnula glavom. Ipak, trudila
se da bude mirna, jer je bar jedno od njih dvoje moralo
ostati bistre glave. Orhan je očito potpuno izgubio
strpljenje.
- Ako ni sledećim kandidatom ne budem
zadovoljan, iz Londona ćemo otputovati u Boston
ili Njujork.
- Kako želite, Orhane - Ajša se osmehnula. - Da
pozovem sledećeg?
Orhan se zavalio u stolicu.

5
 knjige.club

- Da, hajde da završimo s tim. Ko je sledeći?

- Izvinite... ja sam dr Savana Braun. Selam
alejkum.
Orhan je iznervirano pogledao u oči boje žada i...
za trenutak je prestao da diše. Reagovao je na ovu
ženu intuitivno, onako kao što mu se to već jednom
desilo u životu. I to ga je saznanje šokiralo.
- Kako ste ušli? - osorno je upitao.
- Pešice - objasnila je pokazavši prstom istrošene
patike na svojim nogama. Njena bezbrižnost ostavila
ga je bez teksta.
- O, sad razumem vaše pitanje - nastavila je. - Vaši
su me telohranitelji ljubazno pustili u apartman, jer
sam želela da... napuderišem nos. Nadam se da neće
imati problema zbog toga.
Orhan je stisnutim očima odmerio mladu ženu od
glave do pete: izgledala je opasno otprilike kao jagnje.
Pa ipak, njegovo obezbeđenje nije je smelo
pustiti unutra.
Savana je bila visoka, moglo joj je biti trideset i
koja, i vitka, koliko je mogao proceniti
ispod komotnog kaputa. Kosa joj je bila divlja i
kovrdžava, lice bez šminke. Verovatnoća da je
želela da napuderiše nos bila je ravna nuli.
Nekako ga je podsetila na preslatkog i pomalo
nespretnog vilenjaka.
Srećom, u tom trenutku umešala se zaprepašćena
Ajša.
- Dobar dan, doktorko Braun. Možemo li vam
nešto ponuditi? Kafu?
- O, hvala, prijao bi mi jak čaj s pucnjem - kad je
videla Ajšin ispitivački pogled, Savana se nasmejala. -

6
 knjige.club

Molim vas, izvinite, zaboravila sam da vam

engleski nije maternji, već treći ili četvrti jezik?
- Četvrti - skromno je priznala Ajša.
- Četiri jezika! Ne možete zamisliti koliko vam
zavidim! A pritom su to različiti jezici ako se dobro
sećam naše prepiske: nacionalni dijalekt
Dahara, arapski, francuski i engleski?
Ajša je klimnula glavom.
- Impresivno. Nažalost, moje znanje stranih jezika
prilično je skromno. Čaj s pucnjem je jak crni čaj s
dosta mleka.
- Bez pavlake?
- Draga moja - Savana je odmahnula glavom -
nažalost, nisam toliko otmena - potom se okrenula
Orhanu uputivši mu razoružavajući osmeh. - Žao
mi je, previše sam temperamentna. Da ponovo
pokušam, možda malo formalnije? - ne
čekajući odgovor, pružila mu je ruku. - Dobar dan, ja
sam dr Savana Braun iz dečje bolnice Pedington, a vi
ste...?
- Šeik Orhan al Halil - odgovorio je dostojanstveno,
prihvativši njenu ruku. Pomalo ga je zabavljalo to što
je morao da se predstavi.
- Drago mi je! - Savana mu je snažno stisnula
šaku. - Samrin otac, dakle - osvrnula se po prostoriji.
- Vrlo dobro. Mogu li ostaviti kaput na sofu? Ili da
potražim vešalicu da ga okačite?
Orhan je zanemeo. Zar je očekivala da joj on
prihvati kaput? Njena nezainteresovanost za njegov
status i značaj bila je apsolutno osvežavajuća.
Savana je svukla kaput odloživši ga na sofu.

7
 knjige.club

Iako se neprimereno ponašala, nije mu to smetalo.

Doduše, morao je paziti da ne gleda dugo u njene
uznemirujuće lepe oči. Na sebi je imala
iznošenu suknju, bluzu cvetnog dezena, koja je videla
bolje dane, i patike pred raspadanjem. Sve u
svemu, izgledala je pre kao student nego kao lekar i
nikakve sličnosti nije bilo između nje i prethodnih
kandidata, koji su, bez izuzetka, bili besprekorno
odeveni.
I šta im je to vredelo? Osmeh mu je zaigrao oko
usana.
- Nešto nije u redu? - Savana je oborila pogled na
svoju bluzu, na kojoj su ostale mrvice čokolade. - O,
izvinite! - izvukla je maramicu iz ogromne tašne. - Na
klinici smo danas mafinima dočekali novog kolegu, a
ja sam svoj kolač podelila s jednim malim pacijentom
dok smo zajedno čitali knjigu i... - snuždeno ga
je pogledala - ... ostale su mrvice - s uživanjem je
oblizala komadić čokolade s prsta.
Orhan ju je gledao kao očaran.
- Bilo je ukusno. Obožavam čokoladne mafine i
rado ih delim s decom - nestrpljivo je otresla mrvice s
bluze. - Dovoljno je loše to što su ti mališani u bolnici.
Zaista, ima važnijih stvari od dobrih manira -
nije očekivala da će komentarisati njeno nervozno
brbljanje. - Kad već spominjemo šta je važnije: da
klinika nije na ivici bankrota, ne bih sad bila ovde niti
bih vas nervirala svojim bezveznim pričama, već u
operacionoj sali, gde mi je mesto - pogledala ga je i
pocrvenela. - O, opet sam naglas razmišljala, izvinite.
Ali tražili ste glavnog hirurga, a ne šarmantnu šeficu
administracije, zar ne?

8
 knjige.club

Orhan ju je gledao otvorenih usta pitajući se ko je

luđi od njih dvoje: Savana, koja je sve vreme pričala,
ili on, koji je nije prekidao, jer nije mogao
odvojiti pogled od njene malčice pretesne bluze.
Napokon se pribrao. Kad je Savana nastavila da
priča, malo se opustio. Očigledno nije primetila ništa,
tim bolje. Uostalom, tražio je lekara, a ne ženu.
- Pa svi mi u Zamku, tako zovemo dečju bolnicu
Pedington, mislimo da je Samra izvanredna, hrabra
devojčica i jedva čekam da je konačno
upoznam. Dakle - Savana je vratila upotrebljenu
maramicu u džep i s iščekivanjem je pogledala
Orhana - gde je ona?
- Izvinite? - Orhan se zavalio u stolicu pogledavši
Savanu u oči.
Šta je to s njim? Navikao je da on vodi razgovor, ali
ovoga puta nije tako. Ko je ova žena?
- Samra, gde je? - nakratko je pomislila da je ušla
u pogrešan apartman, ali ne, problem je
u uznemirujućem prisustvu ovog šeika.
Na fotografiji, koju je videla u bolnici, bio je
poprilično zgodan. Tamne oči, visoke jagodice,
tamnosmeđa kosa... sve u svemu neko ko privlači
pažnju. Međutim, stvarnost je daleko prevazišla njena
očekivanja. Jedan pogled na njega i kolena su joj
popustila. Nadala se da on to nije primetio. Postiđeno
je pročistila grlo.
- Šta ste rekli, gde je trenutno vaša kćerka?
- Izašla je - odgovorio je kratko i Savani je bilo
neprijatno.
U uobičajenim okolnostima nije se aktivno
uključivala u privlačenje novih pacijenata.

9
 knjige.club

Njena reputacija specijaliste otorinolaringologa

prelazila je granice Londona, pa nije morala sebe
da reklamira, ali u Samrinom slučaju napravila je
izuzetak. Kad je prvi put uzela u ruku medicinski
dosije te devojčice, poželela je da prihvati izazov.
Odlučno je podigla glavu pogledavši Orhanu u oči.
Izdržala je nekoliko trenutaka, pa je oborila pogled. Da
li je to neka vrsta šeikovog testa? I ako jeste, da li ga
je položila?
Ponovo ga je pogledala zaključivši da on i dalje zuri
u nju. Kao da je nešto čekao... ali je i dalje bio
neodoljivo privlačan.
Savana je stisnula usne. Zbunjeno je pogledala na
sat, pa je proučavala slike na zidovima pre nego je
ponovo pogledala Orhana. Ni pomerio se nije niti je
odmaknuo pogled s nje.
Savana se setila saveta koleginice, koja je u takvim
situacijama zamišljala svog sagovornika u donjem
vešu. Nažalost, ispostavilo se da joj to nije bilo od
pomoći, jer je pocrvenela pomislivši na polunagog
Orhana.
Ovo smešno odmeravanje snage moralo se završiti!
Odlučno se uspravila.
- Pa... kako da vam se obraćam?
Iznenađeno se namrštio.
- Ime mi je Orhan.
- Oh... - nije to očekivala. - Mislila sam da treba da
vam se naklonim i obraćam s Vaša visosti ili slično.
Dakle, Orhan... Lepo ime. Znači gospodar utvrđenja,
zar ne? Veoma prikladno.
- Nisam gospodar utvrđenja - hladno je odgovorio.

10
 knjige.club

Naravno, on je šeik, vladar. Svejedno, nju jedino

zanima katastrofalna finansijska situacija bolnice u
kojoj radi i koja je na ivici propasti. I beskrajna
lista čekanja pacijenata kojima bi se moglo pomoći u
Pedingtonu ukoliko uspeju da spasu kliniku. Bila je
spremna na sve da spreči bankrot... čak i ako
mora proći još jedan krug ove smešne igre ko-prvi-
obori-pogled.
Pogledala je u stranu. U redu, on je upravo
pobedio. Nije više mogla podneti da gleda u to
savršeno isklesano lice.
Orhan je bez sumnje najzgodniji muškarac, koga
je u životu upoznala. Zamislila je kako prste provlači
kroz njegovu raščupanu tamnu kosu i ponovo je
pocrvenela. Odmah mora prestati!
Savana se trudila da zadrži nervozu pod
kontrolom, ali što ga je duže gledala, to joj je bilo teže.
Pogled na te lepe usne... previše zavodljive za čoveka
koji je očigledno alfa mužjak, visok oko metar
devedeset.
Nije ona tražila muškarca, to je završena priča.
Potisnula je smeh. Čak i da je drugačije... zar bi se
čovek poput Orhana zainteresovao za nju?
Mogla se kladiti da je redovno vežbao i sigurno je
svakog jutra plivao u hotelskom bazenu. Nije bilo
drugog objašnjenja za ta široka ramena ispod odela
krojenog po meri.
- Evo čaja!
Savana je zahvalno pogledala Orhanovu
asistentkinju, koja je ušla noseći poslužavnik s
čajem i tanjirom kolača. Vau! Kolači s đumbirom i
čokoladnom glazurom.

11
 knjige.club

- Ovo su mi omiljeni kolači! - obradovala se

Savana.
- Dakle, dobro smo uradili domaći - primetio je
Orhan uz jedva primetan naglasak. - Nadam se da ste
i vi uradili svoj.
Njegove reči bile su izazov i Savana ga je prihvatila.
- Samrin medicinski dosije zaista je fascinantan.
Pažljivo sam ga proučila. I... mislim da je to važno,
potrudila sam se da naučim znakovni jezik. Kao
stručnjaku za uši, nos i grlo, to je veoma korisno. U
mnogim zemljama koriste se isti znaci i gestovi za
identične pojmove, ali isto je tako dobro kad čovek zna
pomalo i govorni jezik s obzirom na to da mnogi
moji gluvi pacijenti umeju da čitaju s usana. Da bih
se pripremila za sastanak sa Samrom, naučila sam
pomalo arapskog, kao i najosnovnije pojmove
znakovnog jezika, koji su karakteristični za vaš deo
sveta.
- Razumem - Orhan nije odmicao pogled s njenog
lica dok je Savanino samopouzdanje tonulo. Zašto ju
je, zaboga, uprava poslala na ovaj sastanak?
Previše ju je bilo lako zbuniti, a kad je takva, previše
je pričala.
Sve bi bilo mnogo jednostavnije kad bi bila sama s
devojčicom, odnosno, s pacijentkinjom. Uprava
klinike insistirala je na tome da se deca nazivaju
pacijentima, a Savana je mrzela taj izraz, koji je decu
sveo na bolest. U redu, ta deca jesu bolesna i potrebna
im je medicinska pomoć, ali su ipak pre svega - deca s
imenima, licima, ličnim pričama i sklonostima. A
ponekad su i neobično vešta, pa su joj tako isplela
najduži šal na svetu i to joj je bio najdraži poklon.

12
 knjige.club

Vantelesna trudnoća uništila je njen san da ima

sopstvenu porodicu, pa su deca, koju treba da
operiše, njena deca. Ne samo pacijenti.
Gotovo sve kolege u Zamku slično razmišljaju i
prema bolesnoj deci odnose se s poštovanjem,
pažnjom i ljubavlju, pa su deca dobijala najbolju
moguću negu u dečjoj bolnici Pedington.
Ako su podaci u Samrinom dosijeu tačni i ako se
Orhan složi s inovativnim konceptom lečenja koji mu
klinika može ponuditi, Savana bi s pravim
timom specijalista i s dovoljno novca mogla ispuniti
šeikovu želju da Samra konačno čuje. Ukoliko uveri
šeika u to da je najbolja, ne samo da će pomoći
njegovoj kćerki, već će spasti i bolnicu.

13
 knjige.club

2. poglavlje

- Možemo li iz početka? - iako je bio u iskušenju da

uzvrati Savani osmeh, Orhana je ophrvalo
nestrpljenje. - Nisam stekao utisak ni da smo počeli,
bar ne razgovor kakav sam zamišljao - znao je da
zvuči pomalo grubo, ali ova ga je žena
potpuno zbunila.
Začuđeno ga je pogledala pitajući se zašto je
odjednom toliko hladan, ali je shvatila: potrebno je
mnogo više od šarmantnog osmeha i
nekonvencionalnog ponašanja ukoliko želi da
pridobije Orhana da joj poveri kćerku.
Pre svega mora uveriti njega u svoje sposobnosti.
Napeto ju je posmatrao, zbunjen činjenicom da je
za samo nekoliko minuta ova mlada doktorka uspela
da dopre do njega.
Ta bezbrižna, pomalo haotična žena potpuna je
suprotnost svemu što je video u proteklih sedam
godina.
Dok je on stegnut, sumnjičav i zaštitnički
nastrojen prema svom detetu, ona bukvalno pršti od
živahnosti, entuzijazma i topline.
Niko od dosadašnjih kandidata nije se potrudio da
Ajši kaže više od “molim” i “hvala”, a Orhanu je
uvažavanje veoma važno. U njegovoj zemlji
svaka njegova odluka utiče na svakog građanina i
zato mu odluke nikad nisu bile lake i uvek je
pokušavao da sve uzme u obzir.
U svetu je ionako već previše nepravde, iskusio je
to na sopstvenoj koži.

14
 knjige.club

Pa ipak, stanovnici Dahara nisu zaslužili da njihov

vladar tone u samosažaljenju i tuzi zbog ženine smrti.
Pre sedam godina njegovoj tek rođenoj kćerki bio je
potreban otac i zato se potpuno usredsredio na
Samru, koja će jednoga dana postati
vladarka Dahara. Ali kad dovoljno stasa da odmeni
svog oca, važno je da može čuti svoje podanike. Samo
će tako umeti da proceni šta je najbolje za njen narod.
- Gde je igračka?
Savanino pitanje prenulo ga je iz razmišljanja.
- Molim? - iznenađeno ju je pogledao.
- Samrine igračke. Vaša kćerka ovde živi, zar ne?
Znam da joj je sedam godina, pa... - primetio je da je
preletela pogledom po elegantnom salonu. - Gde se
ona igra?
- Trenutno je u zoološkom vrtu s Tanom.
Ajša ga je iznenađeno pogledala, jer on nikada
neznancu ne bi rekao gde mu je kćerka... kao što je
tek retkima dozvoljavao da ga zovu imenom. Drugim
hirurzima nije mu palo na pamet da ukaže toliko
poverenje.
Ali Savana je u sebi imala nešto što mu je stvaralo
osećaj... poverenja. Zračila je gotovo opipljivom
toplinom, čak iako je veoma nekonvencionalna.
Ali ostavljala je utisak osobe, kojoj se moglo verovati.
Začudilo ga je to, jer je malo kome verovao kad je
o njegovoj kćerki reč.
- Ko je Tana?
Šokiralo ga je njeno direktno pitanje. Niko se u
Daharu ne bi usudio da s njim ovako razgovara. I ne
samo u Daharu. On je poznat širom sveta; fotografije s

15
 knjige.club

njegovog glamuroznog venčanja obišle su svet, kao i

one sa sahrane. Srce mu se stegnulo pomislivši na to.
- Tana je Samrina dadilja.
Savana ga je zbunjeno pogledala. U tom trenutku
setila se njegove tužne porodične priče i izraz
saosečanja preleteo je preko njenog lica, izraz koji je
Orhanu bio previše dobro poznat. Šeik udovac s
gluvom kćerkom, potonuo u tugu za voljenom
pokojnom ženom. Naravno, uradila je domaći.
- Pa da počnemo - Savana je izvukla debelu
fasciklu iz svoje torbe spustivši je na staklenu ploču
stola. - Obično zahtevam da dete bude prisutno na
ovom prvom sastanku. Iako sam poprilično sigurna u
to da će i hirurški zahvat i naknadno lečenje Samri
odgovarati, volela bih da čujem i njeno mišljenje.
- Šta podrazumevate pod tim?
Niko od ostalih hirurga nije spomenuo da ga
zanima šta Samra želi. Svi su zapravo
samo promovisali svoj poseban način lečenja... i
ekstravagantne cene.
- Za ljude koji su potpuno gluvi mogućnost da će
čuti ponekad je veoma uznemirujuća. Možda će vas to
začuditi, Orhane, ali ne žele svi gluvi da čuju.
- To se ne odnosi na Samru!
Savana se ljubazno osmehnula.
- Upravo to želim da čujem od nje. Ponekad
roditelji ne žele isto što i deca. Da li biste mi rekli kako
Samra komunicira?
- Uglavnom čita s usana, ali koristimo i znakovni
jezik, uobičajen u našem kraju. Verovatno znate da u
arapskom svetu ne postoji jedinstveni jezik znakova.
Savana je klimnula glavom.

16
 knjige.club

- Šta može da čita s usana? Arapski, engleski i

francuski?
Orhan se namrštio.
- Najlakše joj je ako koristimo lokalni dijalekat.
Želim da vas podsetim da je mojoj kćerki tek sedam
godina i znanje više stranih jezika ipak bi bilo
preterano.
- Upoznala sam neke veoma pametne
sedmogodišnjake - mirno je zaključila Savana.
Šta joj to znači? Samra je najvažnija osoba u
njegovom životu, pa zašto bi svoju ionako preterano
ozbiljnu devojčicu opterećivao časovima
stranih jezika kad joj je život i bez toga dovoljno
naporan?
Kad je ponovo pogledao Savanu, učinilo mu se da
mu je pročitala misli i da se zato s razumevanjem u
očima nasmešila. Ovoj doktorki zaista je stalo i do
pacijenata i do njihovih roditelja. Još jedan plus za
nju.
- Šteta - nastavila je Savana. - Strane jezike deca
mnogo brže usvajaju od odraslih. Što su mlađi, to i je
lakše.
- Zapravo, Samrin engleski nije loš - oprezno se
ubacila Ajša. - Čak smo se malo pozabavile
i engleskim znakovnim jezikom. Bilo joj je zabavno.
- O tome ništa ne znam!
Orhan nije imao razloga da se uzbuđuje, ali mu je
zasmetalo to što je izostavljen.
- To treba da bude iznenađenje za doktorku Braun
- brzopleto je objasnila Ajša.

17
 knjige.club

- Sjajno! - pohvalila ju je Savana. - Engleski

znakovni jezik veoma je sličan francuskom. Postavili
ste dobre osnove za Samrinu višejezičnost.
Ajša je pocrvenela od ponosa.
- Ali u kakvoj je to vezi sa Samrinom operacijom? -
ponovo se umešao Orhan.
- To je veoma važno - mirno je objasnila Savana.
- Bilo bi lepo kad biste me prosvetlili.
- Vrlo je jednostavno: kao i u slučaju bilo koje
druge operacije, i ovde postoji rizik da možda neće
uspeti.
Orhan se trgnuo. Pa niko ga od Savaninih
prethodnika nije upozorio na ovakvu
mogućnost! Hrabra je ova dr Braun što je to otvoreno
rekla.
- Mislio sam da ste najbolji.
- I jesam - odgovorila je Savana bez oklevanja. - Ah
Samrin je slučaj veoma složen, a moj pristup lečenju
sasvim je nov.
Pored toga, nikad nisam kombinovala ovu metodu
s genskom terapijom.
- Genskom terapijom? - Orhan ju je zabrinuto
pogledao. To je zvučalo opasno.
- Ne brinite, to je inovativna metoda. Dok sam bila
u Bostonu...
- Mislio sam da ste iz Pedingtona - zar ništa u vezi
s ovom ženom nije onako kako se čini na prvi pogled?
- I to je tačno - strpljivo je objasnila. - Ah za razliku
od drugih, odmor ne provodim izležavajući se na
suncu, već u drugim klinikama virim svojim kolegama
preko ramena. Tako uvek znam šta se novo dešava.

18
 knjige.club

- Znači, radite i na odmoru - bila je to tvrdnja, ne

pitanje.
- Moj posao je moj život - osmehnula se.
Orhan ju je ispitivački gledao. Zašto je toliko želela
da vidi Samru?
A onda mu je sinulo: Samra je izgubila majku i od
rođenja živi s tim da je gluva, a ova doktorka očito
smatra daje njegova voljena kćerka dovoljno trpela i
želela je da bude sigurna u to da se malena može
nositi s bilo kakvim razočaranjem.
Bacio je pogled na sat, Samra će se uskoro vratiti.
Međutim, on još uvek ništa nije čuo o tome kako
Savana planira da je leći, a Samri nije hteo da daje
neosnovanu nadu.
- U redu, Orhane... Vaše visočanstvo, rado ću vam
objasniti svoj plan - Savana je bila puna energije. -
Različiti aspekti operacije veoma su
uzbudljivi. Pretpostavljam da će Samra
biti impresionirana kad čuje da će biti prvo dete kojem
će u unutrašnje uho biti ugrađene dve koščice
napravljene u 3D tehnici, čekić i nakovanj.
Pretpostavljam da su vam poznati stručni termini? -
nije sačekala odgovor, izvukla je iz džepa model
srednjeg uha. - Zapravo sam ovo ponela za Samru, ali
pošto nije tu, pokazaću vama - rastavila je model. -
Kako je bila nedonošče, neke koščice u njenom
srednjem uhu nisu se potpuno razvile, pa je izgubila
sluh. Zapravo, postoje mnogi razlozi za to. I lekovi
koji se daju majci ponekad mogu biti štetni po bebu.
- Prestanite! - prekinuo ju je Orhan. Niko se nikad
nije usudio čak ni da nagovesti da je Samrina gluvoća
možda posledica medicinskog tretmana njene majke.

19
 knjige.club

Njemu nikad ne bi palo na pamet da agoniju

svoje žene poveže s kćerkinim hendikepom.
U početku je verovao da ga sudbina kažnjava zato
što je bio previše srećan. Prelepa žena, narod koji mu
je odan, predstojeće rođenje željenog deteta... a onda
surovi udarac sudbine.
Savana se nagnula napred položivši šaku na
njegovu. Orhan je instinktivno pokušao da se povuče.
Godinama nije dotaknuo ženu. Čak i ako je primetila
njegovo oklevanje, ničim to nije pokazala.
- To bi bio veliki korak - Orhan je osetio da se
toplina s njenih prstiju prenosi na njegovu ruku. - Ne
samo za vašu kćerku, već i za vas. Ako vam se čini
previše rizičnim, zaboravićemo operaciju. Još uvek
možete zahtevati da se Samri postavi kohlearni
implantat. Međutim, plašim se da bi efekat bio
neznatan. Ako želite, predstaviću vam prednosti i
nedostatke svih sličnih intervencija.
- Nema potrebe - Orhan je povukao ruku i ustao.
Strahovi ga ne smeju omesti, Samra je zaslužila da
dobije najbolju šansu. - Učinićemo ono što smatrate
da treba - rekao je. - Naravno, pod jednim uslovom.
- Oh, u redu... - iznenađena njegovom brzom
odlukom, bespomoćno ga je pogledala.
Orhan je prikrio osmeh. Ona je zaista prava
doktorka. Pojma nema o pregovaračkoj taktici.
- Na koji uslov mislite, Orhane? - sumnjičavo ga je
pogledala.
- Želim da pođete s nama u Dahar.
- Zašto?
- Da provedete neko vreme sa Samrom, naravno.
Uostalom, čini mi se da ste to želeli.

20
 knjige.club

Savana je instinktivno ustala podigavši ruke.

- Ali to nije neophodno. Mogu lečiti Samru ovde, u
Londonu - uspaničeno je gledala čas Orhana čas Ajšu
pokušavajući da odgonetne da li je to predlog ili uslov.
Orhan ni sam nije znao zašto je postavio taj uslov,
ali jedno mu je bilo jasno: ako on pristane na njene
uslove, moraće i ona njemu da izađe u susret. Ni u
kom slučaju nije bio spreman na to da potpunom
neznancu prepusti život svoje kćerke.
- Kad budemo u Daharu...
- Zaboga! Nisam pristala da pođem s vama. Ja sam
glavni hirurg u velikoj dečjoj bolnici u Londonu...
- ... koja je na ivici bankrota i treba da je preuzme
neka provincijska klinika ako se dobro sećam - hladno
ju je prekinuo Orhan. Mogao je sprečiti prodaju dečje
bolnice Pedington, ali to će učiniti pod
svojim uslovima. - Poći ćete s nama u Dahar da
otklonite moje sumnje.
- Kakve sumnje? - ogorčeno je uzvratila Savana.
- Šta ste očekivali? Sumnje oca koji brine za svoju
kćer. Sigurno vam nije teško pretpostaviti da roditelji
vole svoju decu i da su brižni.
Savana se zaledila i za trenutak je sklopila oči da
Orhan ne bi video bol u njima. Kad ga je ponovo
pogledala, nestalo je sjaja iz njenih očiju, a Orhan je
shvatio da ju je slučajno pogodio u živac.
- Prvo moram porazgovarati s našim upravnim
odborom - poslovno je rekla Savana.
- U redu - Orhan je pokušao da održi takav
službeni ton. Nije znao na koji su način njegove reči
pogodile Savanu, ali poželeo je da je privuče u zagrljaj
i uteši. - Dakle, rešeno je. Za kada da vam rezervišem

21
 knjige.club

let? Ako uspete da se organizujte u kratkom roku,

mogli biste s nama, privatnim avionom. Krećemo
sutra po podne. Zapravo sam želeo da otputujem
danas, ali Samra želi da vidi nekakav mjuzikal.
- Imate karte za “Princeze i žabe”? - upitala je
Savana u neverici. Znala je da je ta
predstava mesecima unapred rasprodata.
- Da. Želite li da nam se pridružite?
Savana se ironično nasmejala.
- Sumnjam da u tako kratkom roku možete dobiti
još jednu kartu.
- O, to nije problem. Uvek rezervišemo ćelu ložu...
za slučaj da Samra poželi da povede sa sobom
drugarice - brzo je dodao kad je primetio da je podigla
obrve. Očigledno je takav pristup smatrala
dekadentnim.
- Želite li vi da povedete nekoga?
Osetila je da mu pogled luta po njenoj šaci. Ne, u
to neče zalaziti. Nema potrebe da on zna da ona nikog
nema. Instinktivno je dodirnula stomak, gde bi nosila
bebu da je sve bilo drugačije. Da joj je sudbina bila
samo malo naklonjenija... Zatreptala je. Ali ni Orhana
sudbina nije štedela.
- Doči ču sama da upoznam Samru. Inače, mislim
da nije potrebno trošiti ni vaše vreme ni novac da me
vodite u Dahar.
- Troškovi ne igraju baš nikakvu ulogu - ustao je i
prišao sofi na kojoj je sedela Savana. Zapanjeno je
gledala kako podiže njen izgužvani kaput i
ispravlja ga. Predugi šal, koji joj je isplelo jedno od
“njene” dece, pritom je pao na pod. Oboje su se

22
 knjige.club

sagnuli istovremeno i sudarili su se glavama. Bio je to

komičan trenutak, ali se ni on ni ona nisu nasmejali.
Svojim lepim crnim očima uhvatio je njen pogled.
Veza je bila gotovo fizički uspostavljena, a Savana je
osetila da je kolena izdaju.
- U Daharu je veoma lepo u ovo doba godine -
Orhan se očito brže pribrao. Da li je i on to osetio? - I
nije problem ako vam treba nekoliko dana da
se pripremite za putovanje. Siguran sam u to da
rukovodstvo klinike neče imati ništa protiv ako
im objasnite složenost zahvata koji čete izvesti na
mojoj kćerki.
- Ne brine me operacija - odgovorila je Savana
drhtavim glasom.
- Dr Braun, ne znam šta su vam nadređeni
ispričali o meni, ali moji zahtevi treba da
budu ispunjeni pre nego što pristanem na
intervenciju. Samra mi je najvažnija, a kao što vi
želite da je upoznate i razumete, tako i ja moram steći
predstavu o tome ko ste i kakvi ste vi.
- A ne, nisam spremna na to!
Nema šanse! Ma koliko bio uznemirujuće seksi i
moćan, ne tiče ga se njen lični život. Zatresla je glavom
i ustala.
- O tome ne pregovaram - dodala je.
- Moja kćerka, moja pravila.
- Videćemo! - ošinula ga je pogledom. - Neko ovde
mora naučiti da ne može sve biti onako kako je
zamislio.
Podigao je obrvu odgovorivši toliko dubokim
glasom da je Savana zadrhtala od uzbuđenja:

23
 knjige.club

- A neko treba da nauči da možda mora biti

popustljiviji ako želi da ostvari cilj - Savana se mogala
zakleti da je s mukom prikrivao osmeh, ali Orhan se
u trenutku uozbiljio. - Naravno, prvo morate upoznati
tim, koji će biti uz vas tokom operacije u Daharu. Tek
tada ću odlučiti hoću li dopustiti operaciju.
- Dopustiti?
Dakle, bio on šeik ili ne, samo će ona odlučiti da li
će biti te operacije ili neće.
- Upravo tako. Kad je o Samri reč, odlučujem
isključivo ja. Uvek roditelji donose takve odluke, zar
ne?
Savana je tako snažno zagrizla sluzokožu ispod
donje usne daje osetila krv. Ona nikad neće biti majka
i zato mu se nije mogla usprotiviti.
Nekoliko sekundi vladala je mučna tišina.
- Šta predlažete, doktorko Braun? Kako da se
pobrinem za to da mojoj kćerki bude dobro? - zarežao
je.
Bio je spreman da za Samru pokrene i raj i pakao.
Kontrola nad njenim medicinskim tretmanom za
njega je bila važna, jer je samo tako mogao biti siguran
u to da joj se ništa neće dogoditi. Stisnutih usana
gledao je u Savanu, koja je zaustila da odgovori.
- Na primer, pokušajte da verujete meni i mojim
kolegama u Pedingtonu. Svi ćemo učiniti sve za
Samru... kao što to uvek činimo za svu decu - ton joj
je postao leden i Savana je primetila da je Ajša
neupadljivo napustila salon.
- Onda ćete se sigurno potruditi i u Daharu.
- Na to ne pristajem! - odlučno je odmahnula
glavom.

24
 knjige.club

- Operacija će biti obavljena ovde, u Londonu ili

odustajem.
Napetost među njima mogla se gotovo opipati, a
Orhan je u Savaninim očima video nepopustljivost.
Bila je apsolutno uverena u svoje sposobnosti, ali je
insistirala na svojim uslovima. I on treba da se
pokloni tome... zanimljivo!
Pitao se kako Savana funkcioniše. Šta joj uliva
snagu da mu se suprotstavi dok se svi ostali takmiče
ko će mu više laskati? Može li joj poveriti Samru?
Ta pomisao vratila ga je u stvarnost. Nema takve
osobe! Samo je on odgovoran za Samru.
- Mogu vam obezbediti stručnjake koje poželite
da radite s njima u Daharu. Onda vam ne bi bilo
važno gde operištete, zar ne?
- Ne, apsolutno ne! - i sama je bila šokirana svojim
žestokim odgovorom.
Orhanovo lice se okamenilo, dok je Savana
delovala uznemireno. Činilo se da se bori sa suzama.
Orhan je uzdahnuo. Da, želeo je kontrolu, ali ne po
toj ceni.
- Zar nisu sve operacione sale iste? - pokušao je da
popusti.
Savana je odmahnula glavom.
- Najvažnija mi je dobrobit moje kćerke, a ona je
najsrećnija u Daharu.
- Za mene je dobrobit mojih pacijenata najvažnija
i najsrećnija sam i najbolja kad radim u Pedingtonu.
- Zašto? Šta je toliko posebno u toj klinici?
Glas mu je postao blaži i Savana se opustila. Pa
ipak, ne bi mu se poverila. Ni najbliže kolege nisu

25
 knjige.club

znale za njenu vanmateričnu trudnoću, koja je

zauvek uništila san o tome da će imati svoju porodicu.
Znali su samo da je Savana srcem i dušom vezana za
Pedington i da je klinika njen dom.
- Pođite s nama u Dahar i provedite neko vreme s
nama - osmehnuo se Orhan. - Ako to prihvatite,
pristaću i ja na vaše uslove.
- Mislite, moći ću da operišem Samru u
Pedingtonu?
- Samo ako dođete kod nas u Dahar. Što pre, to
bolje.
Putovanje u Dahar... I pomisao na to bila joj je
čudna, ali Savana je osećala da treba da pokuša.
Uostalom, šta se moglo desiti na dečjem mjuziklu i
ako provede nekoliko dana u zalivskoj regiji? Pa to je
samo nekoliko dana, a za kliniku to može biti spas.
Orhan ju je procenjivao pogledom. Bio je zaista
neverovatno zgodan... Savanin stomak se zgrčio, pa je
duboko udahnula i klimnula glavom.
- Nadam se da u Daharu ima čokoladnih mafina.
- Ne brinite - Orhan se zadovoljno osmehnuo
uhvativši je za ruku. Kako dosad nije primetila koliko
su mu krupne i snažne šake? A pritom je bio toliko
brižan da se osećala gotovo krhko. U šta se upušta?
- Ajša? - doviknuo je Orhan preko ramena ne
ispuštajući Savaninu ruku. - Molim vas da spakujete
preostale mahne doktorki Braun. Siguran sam da
želi da ih podeli sa svojim malim pacijentima u klinici.
Zar joj je čitao misli?
Nekoliko minuta kasnije Savana je stajala ispred
lifta držeći u ruci do vrha napunjenu korpu ukusnim
kolačima, nestrpljivo pritiskajući dugme.

26
 knjige.club

Zašto ne dolazi? Osećala je poglede telohranitelja

na leđima i nadala se da će još koji trenutak moći da
zadrži napad histeričnog smeha. Bilo joj je
potrebno rasterećenje od napetosti, koju je osećala u
Orhanovom prisustvu.
Kako je to moguće? Samo sat vremena sa šeikom
Orhanom al Haliljem bio je dovoljan da je potpuno
izbeci iz ravnoteže.
I zašto je pristala na njegov suludi plan da otputuje
u Dahar s njim i Samrom? S tim ledenim čovekom,
koji joj je očigledno čitao misli?
Svoj privatni život obično je držala pod ključem, ali
pred Orhanom... Rezignirano je uzdahnula.
O, Bože! Postiđena, okrenula se telohraniteljima
osmehnuvši im se u znak izvinjenja.
Srečom, u tom trenutku otvorila su se vrata lifta,
pa je utrčala u kabinu.

27
 knjige.club

3. poglavlje

- Pričaj!
Savani nije prijalo to što njene kolege zure u nju s
toliko očekivanja u očima.
- Zar nije lakše da vam pošaljem cirkularni mejl, u
kojem ču izneti sve informacije?
- Pobogu, Savana! - uzviknula je Rozi Hobs. - Ne
moraš nam preneti razgovor od reči do reči, samo nam
reci šta je rekao Njegova ekselencija šeik.
- Misliš, Orhan?
- O, već mu se obraća imenom! - zadirkivao ju je
Alister zagrlivši svoju verenicu Klar. - Pa prihvata li da
operišeš njegovu kćerku?
- Da, ali kad sam insistirala da operaciju obavim
ovde, u Pedingtonu, postavio je uslov da pođem s njim
u Dahar... Ali još ne znam hoću li se upustiti u to.
- Savana! - Rozi ju je uhvatila za ruku. - Ni ti ni
bilo ko od nas ne želi da se Pedington preseli u onaj
užasni kraj. Kako da te podržimo?
Nažalost, nikako.
- Ne, u redu je. Verovatno bi trebalo da što pre
popričam s Viktorijom o njegovoj ponudi.
- Dakle, ponuda tvog šeika je... nemoralna? -
našalio se Metju.
- Možda se šeik dosađuje u svom haremu i zato želi
da povede Savanu - nagađala je Rozi.
- Izađite iz moje kancelarije! - iznervirano je
viknula Savana. - Orhan je očigledno mnogo voleo
svoju pokojnu suprugu, a s obzirom na njegovu

28
 knjige.club

uzdržanost, malo je verovatno da će pasti na kolena

preda mnom.
Osim toga, ona ionako nije na bračnom tržištu...
toga se zauvek odrekla posle vanmaterične trudnoće.
- Ponašate se kao tinejdžeri - dodala je. A ipak, ako
zatvore Pedington, nedostajaće joj svi. Dakle, postoji
samo jedna mogućnost: mora otići da kupi kofer. - Ja
sam šef - pročistila je grlo. - Orhan želi da
provedem nekoliko dana u Daharu i da upoznam
njegovu kćerku.
- Pa učini to! - nagovarao ju je Dominik. - Siguran
sam da će se Viktorija složiti sa mnom. Ako će to
pomoći da Pedington opstane, moraš otići.
Bila je to emotivna učena, jer su svi znali da
Savana voli svoj posao. Pedington joj je spasao život,
jer je te nedelje kad je izgubila bebu dobila ponudu
za posao. Rad ju je bukvalno izvukao iz depresije i
postalo joj je jasno da iako sama nikad neće biti
majka, može se potruditi da nečija deca prežive.
I danas, čitavu deceniju kasnije, još uvek je ovde.
Ali Pedington je na ivici sunovrata, baš kao ona tada.
- Možda bi ti mogao da odletiš tamo, Dominik -
učinila je poslednji, očajnički pokušaj.
- Savana, budi razumna - uzvratio je. - Ti si glavni
hirurg u Zamku i ti ćeš malu operisati. Dakle, pomiri
se, draga: moraš otputovati u Dahar. Zahvaljujući
operaciji šeikove kćerke dobićemo takav publicitet
da zatvaranje neće biti moguće - šarmantno joj se
osmehnuo i Savani je bilo jasno zašto se Viktorija
zaljubila u njega.
Ljubav za nju više nije opcija, pa je brzo odagnala
iz glave šeikove mračne i tužne oči.

29
 knjige.club

- Sutra ćemo te skinuti s rasporeda - objasnio je

Dominik zagrlivši Savanu, koja se okrenula ugledavši
dečačića na štakama.
- Polako, Rajane - rekla je. - Danas si prvi put
ustao, zar ne?
Sedmogodišnjak se baš napatio. Posle požara u
osnovnoj školi primljen je s teškim povredama. Bio je
jedan od mnogih kojima su pomogli lekari u
Pedingtonu. Ako je želela da omogući budućnost i
lečenje ove dece, morala je da se pribere i da uđe u taj
avion.
Odlučno se okrenula kolegama.
- U redu je, idem!

Orhan se nestrpljivo premeštao s noge na nogu.

Gde je ona? Na njegov zahtev, Ajša je pozvala kliniku
i dala je Savani sve potrebne informacije.
- Rekli ste joj da smo u počasnoj loži, zar ne?
- Naravno.
- I rekli ste joj vreme? Pola šest?
- Jesam, Vaša ekselencijo, triput.
Orhan se ponovo pitao kako mu Ajša odavno nije
dala otkaz. Čak i za dobrih dana nije vrcao od sreće, a
danas je i sam znao da je nepodnošljiv. Susret sa
Savanom izbacio ga je iz koloseka, a odlično je znao
zašto. Plava kosa, oči boje žada...
Jedan susret bio je dovoljan da mu od tada ne
izlazi iz glave.
Pročistio je grlo. Bez obzira koliko je smatrao
Savanu fascinantnom, kasnila je. Ili možda nije

30
 knjige.club

raspoložena da provede veče s njim? Ne bi ga to

iznenadilo.
Nagnuo se prema Samri poljubivši je u kosu.
Njegova je devojčica uzbuđeno pratila šta se oko nje
dešava, zamišljeno klimajući zub. U jednom trenutku
okrenula se prema njemu i znakovima mu se obratila:
- Tata! Vrpoljiš se tako da se čitav balkon trese.
- Žao mi je, srećo. Uzbuđen sam zbog “Princeze”.
- I ja sam! Misliš li da će i žabe plesati? - pogledala
ga je s nadom u očima.
- Sigurno - Orhan se nadao da deluje oduševljeno.
Kad su se svetla prigušila, začuli su se prvi zvuci
iz orkestarske rupe, a srce mu se bolno stegnulo.
Pomislio je kako bi bilo divno da to čuje
Samra. Muzika je ranije igrala veliku ulogu u
njegovom životu... dok je Samrina majka bila živa.
Ali kad su mu lekari rekli da nije preživela, ljubav
prema muzici umrla je zajedno s njenim osmehom.
Tihi žamor privukao mu je pažnju na vrata. Je li to
smeh?
Ko se usudio da se šali s njegovim
telohraniteljima?
U polumraku je video oreol kovrdžave plave kose.
Naravno, Savana Braun... kao vihor je uletela u ložu.
Kad je prišla i ugledala Samru, Orhan je primetio
tugu u njenim očima, a to je registrovao i u hotelu.
Zaključio je da se iza njene vesele fasade krije
tajna, koju ni sa kim nije spremna da podeli.
Pogledala ga je i tiho se izvinila što kasni.
Zapahnuo ga je miris kiše i svežeg cveća dok se
spuštala u sedište pored njega. Odloživši torbu i
jaknu, radoznalo je preletela pogledom po

31
 knjige.club

pozorišnoj sali. Zatim se nagnula napred i mahnula je

Samri.
Orhan je fascinirano gledao kako se njegova
kćerka... osmehnula. Šta je to u Savani kad
zrači takvom radošću?
Posmatrao je Savanine ruke dok se predstavljala
Samri, prvo na arapskom znakovnom jeziku, a zatim
na engleskom.
- Savana - ispisivala je vitkim prstima.
- Kao Savana Mej? - upitala je devojčica.
- Savana je vrsta mačke.
Samra je napravila znak za mačku, Savana je
klimnula glavom, a devojčica joj je rekla da će je tako
zvati.
Orhan je gledao svoju kćerku, pa Savanu, koja kao
da ga uopšte nije primećivala dok su razgovarale. Bio
je fasciniran zagonetnom doktorkom, koja je pridobila
njegovu kćerku u maniru Meri Popins. Svidela mu se
ideja sa simbolom za mačku, jer je odgovarala Savani.
U međuvremenu je Savana nastavila tihi razgovor
sa Samrom brzinom od koje zastaje dah. Činilo se da
njene ruke ne miruju i rekla je devojčici da će i za nju
izabrati neko ime, ali sad treba da usmere pažnju
na predstavu. Konačno, ovde su zbog bajke i princeze.
Kad se Orhan zavalio u sedište, osmeh mu je igrao
na usnama.
- Mogu li sesti ovde? - upitala je Samra posle
pauze, molećivo gledajući Savanu krupnim tamnim
očima.
Savana je neupadljivo pogledala Orhana. Ko bi
mogao da odoli tom divnom detetu? Osim toga,
naravno da joj nije smetalo da sedi između Orhana

32
 knjige.club

i Samre. Klimnula je glavom u nadi da ne izgleda

previše zadovoljno.
Međutim, promena plana u vezi sa sedenjem
donela je... opasnost. U trenutku kad je Savana
ugledala Samru, srce joj je preplavila ljubav
prema hrabroj devojčici i između njih dve je začas
uspostavljena veza. A Savana je isuviše dobro
znala kuda ovo može dovesti. Bez obzira na to što je
sebi ponavljala da su deca samo njeni pacijenti, često
je bivalo drugačije, a Savanu je obuzimao bolan
osećaj gubitka.
U takvim situacijama jedva je mogla podneti
pomisao na to da nikad neće postati majka. Ali ovo
nije vreme za takvo razmišljanje! Obećala je Viktoriji
da će se pridružiti Orhanu i Samri na mjuziklu i
učinila je to da spase bolnicu. Ako je devojčica srećna
i zadovoljna, tim bolje, a činilo se da jeste. Zadovoljno
se osmehujući, Samra ju je s obožavanjem gledala.
Savana je primetila koliko devojčica liči na oca. Iste
krupne tamne oči, ista gusta kosa. I gotovo uvek
ozbiljan izraz lica.
Činjenica da je Samra veoma lepa nije iznenadila
Savanu. Tokom vožnje do pozorišta nakratko je
proguglala i videla je da je i Orhanova pokojna žena
bila lepotica, a očito ju je mnogo voleo.
- Pa šta ste odlučili?
- Molim? - Savana ga je zbunjeno pogledala.
- Mislim na Samrino ime na znakovnom jeziku.
- O, smetnula sam to - okrenula se Samri. - Kako
želiš da te zovemo?
- Vi mi izaberite ime - odgovorila je Samra.
- Ja?

33
 knjige.club

Kad je Savana pogledala Orhana, bio je zbunjen

koliko i ona.
- Možda da malo sačekamo s tim?
- A šta ako vas nikada više ne vidim?
Savana je osećala Orhanov pogled pun iščekivanja.
Još uvek mu nije odgovorila, a Viktorijine reči još su
joj odzvanjale u ušima:
- Tvoje operacije možemo odložiti, ali ne možemo
odlagati spašavanje Pedingtona. Šeik je naša
poslednja šansa.
Savana se okrenula Samri.
- Šta kažeš na to da sledeći put izaberemo
savršeno ime za tebe?
Krajičkom oka videla je da se Orhan uspravio.
- Kad budem u Daharu, imaćemo dovoljno
vremena za to.
Još uvek ga nije pogledala, jer se plašila da če
videti trijumf u njegovim očima. Da bi
spasla Pedington, preuzeče svaku žrtvu... čak i ako
mora rizikovati da izgubi srce zbog ove
preslatke devojčice i njenog oca.
Samra je u neverici pogledala Orhana, pa su joj se
usne razvukle u osmeh. Svetla su se isključila i
malena se nagnula napred da bi pratila spektakl.
Izgledala je tako srećno i... živahno. Ova devojčica
definitivno je zaslužila da joj se povrati sluh novom
hirurškom metodom, a Savana če učiniti sve da tako
bude.
Pa zašto ju je onda pomisao na odlazak u Dahar
činila toliko nervoznom? Kad je videla krupnu šaku
kako nežno češka Samru po leđima, znala je odgovor:
Orhan.

34
 knjige.club

Ovaj čovek voli svoju kćerku, ali je njegova hladna

uzdržanost... teška. Osećala je daje sve što je radila ili
govorila odmeravao pod mikroskopom.
Iznenadna promena muzike vratila je njenu pažnju
na pozornicu. Zvuk se pojačao kad se princ-žabac
približio lepoj princezi, a pre nego što je
Savana shvatila šta se događa, Samra joj se popela u
krilo. Kao začarana, devojčica je zurila u scenu,
istovremeno pruživši ruke Savani. Savana ju je
instinktivno zagrlila i nesigurno je pogledala Orhana.
Lice mu je bilo nepomično, ali je Savana primetila
lagani trzaj na njegovoj bradi dok je okretao glavu
prema pozornici, kao da mu nije drago što njegova
kćerka sedi u krilu nepozante osobe.
Isuviše rano, isuviše blisko. Neprimereno. Iako
ništa nije rekao, Savana je razumela njegovu poruku.
Mogla je učiniti samo jedno: podigla je Samru i
predala ju je Orhanu. Namrštio se, ali mu je istog
trena pogled omekšao i s ljubavlju je zagrlio devojčicu.
Savana je izvukla pejdžer iz džepa pretvarajući se
da čita poruku. Zatim je sa žaljenjem slegnula
ramenima i ustala. Kad se tiho iskrala iz lože, osećala
se kao kukavica.
- Kako želite, Vaša ekselencijo - ne čekajući
odgovor, Savana je prekinula vezu ushodavši se
po ordinaciji, pa je prišla bolničkom hodniku, u kojem
je uvek bilo živo. A sad... kao da se ništa posebno nije
desilo.
Ali nije tako. Znalo se da je spašavanje klinike
nadomak ruke i zaposleni su bili kao u zanosu.
Odgovornost za uspeh te akcije pritiskala je Savanu.
Orhan bi učinio sve da se njegovoj kćerki povrati sluh,
čak i da malo popusti prkosnoj specijalistkinji.
35
 knjige.club

Savana je oduvek bila impresionirana roditeljskim

žrtvama za svoju decu. Naravno da bi i ona isto to
učinila da ih je imala. Prisetivši se kako ju je Samra,
puna poverenja, zagrlila, Savanino srce stisnulo se od
bola.
- Kuc, kuc... - Viktorija je odškrinula vrata. - Jesi
li se spakovala? Nemoj zaboraviti kupaći i kremu za
sunčanje.
- Mislim da bikini nije popularan u Daharu - suvo
je odgovorila Savana.
Viktorija ju je pažljivo pogledala.
- Ne moraš to da radiš, Savana - rukom je pomazila
poveći trudnički stomak i Savana je pogledala u
stranu. Trudnice je uvek rastuže.
- Pitanje nije mogu li podneti let do Dahara, već
kako ću podneti ako ništa ne učinim.
Štrcala je niza stepenice izletevši napolje. Umesto
da sačeka taksi, pretrčala je tih nekoliko kilometara
do klinike. Trebalo joj je vremena da razmisli. Tokom
boravka u Daharu moraće da održi profesionalnu
distancu prema Samri. I, naravno, prema njenom ocu,
koji joj je oduzimao dah u pravom smislu te reči.
Mogla bi otići u Dahar, ali najduže na dva-tri dana.
Tako će ispuniti Orhanovu želju, potom će operisati
Samru i neće uspostaviti emotivnu vezu ni s njim ni s
njom.

- Dve nedelje?
Orhan je odmaknuo telefon od uha mršteći se.
Većina ljudi bila bi srećna da provedu makar jedan
dan u njegovoj palati. Pročistio je grlo crtajući

36
 knjige.club

mače na notesu pored telefona, pa je pokušao još

jednom:
- Tako je, doktorko Braun, četrnaest dana.
Tišina.
- Dođite kod nas na dve nedelje ili ću angažovati
drugu bolnicu.
Savana je u neverici zurila u svoj telefon.
- Ajša će se pobrinuti za sve papire. I samo ćete sa
mnom biti u kontaktu kad je reč o Samri i njenom
lečenju.
- Nije potrebno.
- O, jeste.
- Zbog budućnosti klinike?
- Upravo tako. To je jedini razlog što sam pristala.
Razvedrilo se Viktorijino lice.
- Znači, jesi? O, to je divno, Savana! Na sastanku
odbora objaviću dobre vesti! Naravno, ako se slažeš.
Savana je klimnula glavom uz osmeh.
- A sad se gubi odavde! Imam posla.
- Pomalo ti zavidim - uzdahnula je Viktorija. -
Sedećeš pored mora, pićeš sveže ceđeni sok od
pomorandže i jesti egzotično voće; biće toplo i
sunčano... - zamišljeno je pogledala kroz prozor.
- Zar nisi spomenula sastanak?
Viktorija se nasmejala.
- Ali sad sam ogladnela, idem u kantinu - potom je
otišla.
Bar sam nekog obradovala, pomislila je Savana.
Možda neće biti loše. Treba na to da gleda kao
na službeno putovanje.

37
 knjige.club

Naredne nedelje definitivno će biti uzbudljive.

Iskreno se nadala da će Samra na kraju ponovo
čuti, jer budućnost klinike zavisi od toga, pa tako i
Savanina.

38
 knjige.club

4. poglavlje

Iako je visoka, Savana se morala potruditi da održi

korak s Orhanom. Zašto je insistirao na tome da joj
sam pokaže sobu? Kao vladar Dahara, ima mnoštvo
zaposlenih, a ipak joj je lično otvorio vrata svoje
palate, koja je ličila na sve samo ne na palatu.
Žurila je za njim prateći ga dugim hodnikom.
- Zaista vam je lepo ovde - pokušala je da održi
razgovor.
- Drago mi je što vam se sviđa - govor njegovog tela
bio je u potpunoj suprotnosti s ljubaznim rečima.
A opet, ni ona nije pokazala dobru volju, jer je dugo
oklevala da prihvati njegov poziv. Zato nije bolje
zaslužila.
- Nadam se da će vam odgovarati smeštaj - Orhan
je otvorio vrata zakoračivši u prostranu sobu.
- Ovo je... - pronicljivo ga je pogledala. - To je bilo
retoričko pitanje, zar ne?
Nije se potrudio da joj odgovori, ali primetila je
osmeh na njegovom licu.
- Predivno je, ali zaista nema potrebe...
Podigao je ruku.
- Važno nam je da se prijatno osećate kod nas.
Savana se ugrizla za jezik da ne kaže da ovde nije
dobrovoljno, već da bi sačuvala Pedington. I, naravno,
zbog preslatke devojčice.
Šeikova palata bila je zapanjujuća, a ipak
nerazmetljiva. Četiri sprata, lepo uređeno unutrašnje
dvorište, balkoni na sve četiri strane kuće i... ogroman

39
 knjige.club

bazen, kao stvoren za odmor iz snova. Orhan je

nestrpljivo pročistio grlo, a Savana je požurila da uđe
u svoj apartman.
- Ovo je vaša privatna terasa - Orhan je otvorio
velika francuska balkonska vrata
pokazavši prostranu terasu. - Ako želite, ovde možete
doručkovati.
- O, nadala sam se da ću jesti sa Samrom - Savana
se spustila na meki dušek.
Pogledala je Orhana, čije su oči blesnule kad ju je
video opruženu na krevetu, ali potrudio se da ostane
hladan.
Postidela se izbegavajući njegov pogled. Pa samo je
želela da proveri koliko je krevet udoban! Nespretno se
uspravila. Bio je to naporan dan. Prvo primopredaja u
Pedingtonu, zatim vožnja do aerodroma. A posada je
očigledno bila obaveštena o tome ko je ona.
- Kupatilo je tamo.
Umesto da pogleda u tom smeru, gledala je njegove
duge prste pokušavajući da zamisli kako bi bilo osetiti
ih na svom telu. Zgrožena takvim mislima, Savana se
pribrala.
- Veoma je lepo, Orhane, hvala. Da li bi vam
predstavljalo problem da mi donesete još nekoliko
peškira?
Zapanjeno ju je pogledao, a Savana se grohotom
nasmejala.
- Ma šalim se!
A obećala je sebi da će se tokom boravka ovde
pristojno ponašati.
- Mogu li da vidim Samru? Možda će ona hteti da
mi pokaže vašu palatu... mislim, vašu kuću.

40
 knjige.club

Savana se prenula, jer ga je u tom trenutku

zamislila bez odeće... Pogled mu je bio toliko prodoran
da se uplašila da će joj pročitati nepristojne misli i
da će se zgroziti.
- Volela bih da vidim Samrin dom njenim očima, a
sigurna sam da vi imate važnijih poslova. Sigurno
morate... da vladate?
- Oslobodio sam se svih obaveza tokom vaše
posete.
Ooo... To je iznenađenje, ali uznemirujuće.
- Definitivno ne želim da vam pravim probleme.
- U redu je. Želim da budem siguran u to da je
moja kćerka zaštićena na najbolji mogući način.
Kako je, uprkos drskosti i aroganciji, izgledao kao
da govori: “Strgni s mene svu odeću...” On je neko ko
naređuje i očekuje poslušnost, a to otvara mogućnosti
na koje ranije nije pomišljala.
Savana je osetila da su joj se obrazi zažarili. Šta mi
se dešava? Kao da je razumnu Savanu, čiji se život
vrti oko Pedingtona, ostavila na londonskom
aerodromu.
Kako i zašto je ovde, pred ovim nepristupačnum
šeikom, boreći se protiv apsolutno neprimerenih
misli, umesto da radi ono u čemu je zaista dobra: da
brine o pacijentima? Mora se nečim uposliti!
Orhan se nije pomerio odmeravajući je od glave do
pete. Čak i s nekoliko metara bezbedne razdaljine
među njima Savana se osećala kao... objekat.
Gotovo je fizički osećala njegov pogled. U finom,
urednom kostimu u prohladnom Londonu bila je
savršeno odevena, ali ovde su svi nosili široku,

41
 knjige.club

lepršavu odeću, koja je primerenija temperaturama u

Daharu.
Orhan je bio odeven zapadnjački, ali činilo se da u
širokoj lanenoj košulji i tamnim lanenim pantalonama
dobro podnosi vrućinu. Ili bar da mu nije vruće.
Savana se zbunjeno njihala napred-nazad u
visokim potpeticama, prkosno uzvrativši pogled
svom... šefu? Dobročinitelju? Šta god. Nije smeo
pomisliti da ona nema ništa pametnije da radi osim da
čeka njegova naređenja.
- Postoji li šifra, koju treba da upotrebim da bi se
ovde nešto desilo?
Orhan se namrštio.
- Nikad niste odmarali, doktorko Braun, zar ne?
Zaista je pametan.
- Možda.
- Zar zbilja nikad ništa niste radili samo zato što je
to zabavno, dr Braun?
Zašto ne prestane da joj se formalno obraća?
- Savana! - ispravila ga je.
- Zapravo sam mislio da ovde imamo vrlo
konkretan zadatak.
Iznenada je shvatila da ni Orhan ne ume da se nosi
s ovakvom situacijom, jer ni on ne ume da se odmara.
Orhan očigledno nije navikao na to da neko s njim
razgovara toliko direktno. Savana gaje pogledala
shvativši da su njegovo formalno držanje, zatvorenost
i hladna arogancija tek mehanizam zaštite.
Kad su im se pogledi sreli, talas uzbuđenja
prostrujao je njenim telom. Nikad to nije doživela. Nije
mogla zamisliti kako bi reagovala ako bi je zaista

42
 knjige.club

dodirnuo. Zadrhtala je od te pomisli. Mora se pribrati!

Već neko vreme bilo joj je jasno: ako se upusti s tim
čovekom, srce će joj zauvek biti slomljeno.
Orhan se iznenada okrenuo i izašao je iz sobe, u
kojoj će se Savana kasnije svući i baciti na krevet.
Poželeo je da nije bio tamo kad je isprobavala
udobnost dušeka.
Šta je zapravo mislio kad ju je pozvao u Dahar? U
svoj dom? U jedino mesto gde se osećao sigurnim.
Da, želeo je da Savana upozna Samru. Ali da li je
zaista želeo da sve ovo bude toliko lično? Odmahnuo
je glavom. Naravno da nije.
Svim silama pokušavao je da ignoriše privlačnost
koju je osečao prema Savani.
- Tata! - Samra je potrčala bacivši mu se u zagrljaj.
Video je da je i Savana sišla u dvorište i da ih
posmatra.
- Da? - upitao je spustivši kčerku na ivicu fontane.
- Ja... tražila sam Samru... - postiđeno je objasnila
Savana.
U tom trenutku Samra ju je ugledala pa joj je
uletela u naručje, kao da je odavno izgubljena...
O, ne! Nije smeo ni pomisliti! Savana nije Samrina
majka! Uprkos tome što je Savanino lice zračilo od
radosti i ljubavi.
Osetio je tračak ljubomore gledajući ih kako
komuniciraju. Živahni gestovi, grimase, prekomerni
pokreti usana... očigledno su želele mnogo toga da
kažu jedna drugoj.
Orhan je uhvatio sebe da zuri u Savanine usne,
pune i lepo izvajane, i opet je osetio ono što je mislio
da je umrlo u njemu.

43
 knjige.club

Odmah ga je obuzela griža savesti. Njegova ljubav

pripadala je Nuriji, a Dahar je bio u delirijumu kad su
se venčali. I nikad u narodu nije bilo dublje tuge nego
kad je ona umrla rađajući kćerku, koja je sad njegovo
sve...
Zar se to Samra smeje? Stisnuo je oči. Da. Savana
ju je golicala po stomaku, a devojčica se smejala.
Neverovatno! Obično je zatvorena i ozbiljna, baš
kao njen otac, komentarisali su ljudi. Te reči uvek su
ga činile ponosnim, ali sad... Zvuk njenog smeha,
lepši od svakog cvrkuta ptica, naveo ga je na sumnju.
Savana se uspravila i krenula je prema Orhanu
držeći Samru za ruku.
- Samri i meni treba vaša pomoć.
- Da...? - zašto mu glas zvuči grubo?
- Zapravo, Savani treba tvoja pomoć - objasnila je
Samra znakovnim jezikom. Saosećajno je objasnila
ocu da Savanine cipele i odeća ne
odgovaraju temperaturi u Daharu i zato je želela da
krene sa Samrom na suk, odnosno, na bazar u
Starom gradu.
Orhan je iznenađeno gledao svoju kćerku. Nikada
ranije ništa slično nije tražila, a palatu su uglavnom
napuštali kad su putovali, jer je Orhanu bilo važno da
je Samra uvek na sigurnom.
- Možemo poslati nekoga da kupi Savani sve što joj
treba - predložio je Orhan.
- Ali to nije zabavno - pobunila se Savana. - Nikad
nisam bio na suku - njen molećivi osmeh uzdrmao je
Orhanov otpor.
- Nije ni Samra - nije bilo sumnje da ne odobrava
tu ideju. Uostalom, u pretrpanim ulicama Starog

44
 knjige.club

grada moglo se svašta očekivati, a ponekad je

bilo nereda. Čak i ako bi sa sobom poveo
telohranitelje, ko zna...
- Nastaće ludilo ukoliko odemo na suk, a to neće
biti nimalo zabavno.
Mala Samrina šaka sklopila se oko njegovih prstiju
dok ga je molećivo gledala kružeći drugom rukom po
grudima.
- Molim te!
Pomislio je na sopstveno detinjstvo, na vreme
slobode, bez telohranitelja i mera predostrožnosti, na
duge sate u krivudavim ulicama Starog grada, na
razgovore s ljudima... Već je tada naučio pažljivo da ih
sluša. Upravo tako, da sluša. Ali Samra to ne može.
Njoj bi takav izlet bio stresan. Ljudi bi joj se obraćali,
a ona ne bi mogla da im odgovori.
Ta luckasta plavokosa doktorka, koja stoji pred
njim, to je morala znati! Nema posete suku! Bar ne
danas.
Ali kad je pogledao u krupne molećive oči svoje
kćerke, kapitulirao je. Uzdahnuo je primetivši Savanin
trijumfalnoi osmeh. O, da, ove dve nedelje biće duge...

- Ovo je baš zabavno, zar ne mislite tako? - upitala

je Savana Orhana ignorišući njegovo neraspoloženje.
Samra se već ušunjala u sledeću prodavnicu i
telohranitelj ju je u stopu pratio.
Orhan je promrmljao nešto nerazumljivo. On to ne
bi nazvao zabavom. Pošto su se telohranitelji razmileli
po suku da sve provere, Orhan je nevoljno pristao da
nosi sve ono što su Samra i Savana kupile. Ispostavilo
se da je njegovoj devojčici šoping veoma zabavan.

45
 knjige.club

- Samo još jedna, molim te! - gledala ga je krupnim

crnim očima, a on se nasmejao i ona je već uletala u
narednu prodavnicu ne čekajući odgovor. Savanino
prisustvo pretvorilo je njegovu ozbiljnu kćerku u
samouverenu mladu damu, koja zna šta želi.
- Mislim da bi se Samra sjajno osećala u Parizu -
zaključila je Savana.
Ideja o Samri kao mladoj, nezavisnoj ženi u Parizu
uplašila je Orhana. Pa ona je samo mala devojčica,
njegova princeza.
- Dahar je najbolje mesto za moju kćerku.
- Nisam htela... - Savana je ućutala pogledavši
Orhana ispod oka. - Naravno da jeste, pa gledajte je!
Jedva je odmaknuo oči sa Savane i... zapanjeno je
zurio u Samru, koja je žustro gestikulirala obraćajući
se prodavcu. Nije se stidela svog ograničenja, njoj
je bilo normalno to što ne čuje.
Ali Orhan to nije mogao da prihvati. Njegova je
kćerka zaslužila samo najbolje!
A žena pored njega to će joj omogućiti...
Činilo se da se Savana odlično zabavljala na
Samrinom šoping-maratonu. Ali nije znala da
se malena cenkala s prodavcem i to po svim pravilima
te umetnosti. Buduća vladarka zemlje pregovarala je
o ceni pantalona! Orhan je očajno odmahnuo glavom,
ali dirnulo ga je to koliko mu se učinila
neopterećenom.
Videti Samru sa Savanom... sve je to trebalo da
doživi s majkom, koje se ne seća.
- U redu - pozvao je Samru. - Sad je dosta, idemo
kući.

46
 knjige.club

U povratku je Orhan bio uzdržan. Čim su izašli iz

Starog grada, promenio se gradski pejzaž, a širokim
bulevarima i neboderima Dahar je
opravdao reputaciju moderne zemlje u nastajanju.
Savana se nagnula prema Samri, koja je zaspala
utonuvši među kese iz šopinga. Čak je i u snu
izgledala srećno i zadovoljno.
Savana je brzo pogledala kroz prozor u pokušaju
da zadrži glupe suze, koje su je pekle ispod kapaka.
Mora zadržati emotivnu distancu. Čvrsto je stisnula
oči. Ni u kom slučaju ne srne pustiti Samru u svoje
srce...
- Da li je sve u redu?
- Naravno - pogledala je Orhana, iznenađena što je
primetio promenu u njenom raspoloženju. - Bio je ovo
dug dan.
- Pogledajte desno - počeo je da joj priča o
poslovnom delu grada pored kojeg su prolazili, ali
Savana je slušala samo njegov duboki glas, ne i
ismisao izgovorenog.
Brzo se pribrala. Ništa prema njemu ne srne da
oseća! Iako on odlično izgleda, njoj je definitivno
nedostižan. Pa ipak, toliko je privlačan i
harizmatičan...
A ona? Iako su otprilike istih godina, Savana je
smatrala da je njeno vreme prošlo. Iako je u najboljim
godinama, to što ne može imati decu oduzelo joj
je mladalačku bezbrižnost. Možda je smrt njegove
žene učinila nešto slično Orhanu.
Tiho je uzdahnula.
- A ono tamo je... - pokazao je ulevo - ... stari
dvorac.

47
 knjige.club

Ogromna građevina s kulama i opasana visokim

zidinama veličanstveno se uzdizala usred prostranog
parka. Činilo se da je izgrađena pre više stotina godina
i podsećala je na staru francusku tvrđavu.
- Znači, vi živite u... novom dvorcu?
Potamnele su Orhanove oči.
- Ne.
Na sledečoj raskrsnici skrenuli su s glavnog puta.
- Ovo je zapravo bio novi dvorac.
Široka avenija vodila je do ulaza u zgradu, koja je
bila savršena mešavina klasične arapske arhitekture i
modernog dizajna s mnogo stakla. Tradicija i
budućnost.
Savana je shvatila da gleda u savremeni Tadž
Mahal. Palata nije bila nastanjena i več sedam godina
služila je kao uspomena na veliku ljubav. Samra, koja
se upravo probudila, pritisnula je šake na prozore
limuzine i poslala je poljubac majčinom mauzoleju.
Savana je jedva obuzdala suze. Ukočeno Orhanovo
lice, devojčica koja pozdravlja mrtvu majku i ova
veličanstvena palatu usred Dahara, prazna i pusta...
bilo je to previše za njeno meko srce!

48
 knjige.club

5. poglavlje

- Mogli biste nam priuštiti modnu reviju.

Orhan je bio zapanjen sopstvenim predlogom, kao
i Savana. Ali nekako mu se činilo da im treba malo
vedrine. Bio je nesrećan sedam dugih godina i vreme
je da se to promeni.
- Hajde! - pokazao je na brdo kesa. - Nismo satima
bazali po suku obilazeći sve te radnje da bismo vas
gledali kako se mučite u toj neudobnoj, pretoploj odeći
- da je bio iskren, priznao bi da mu se za nijansu više
sviđala ideja da Savana obuče neku gotovo
providnu odoru.
- Nema potrebe - postiđeno je uzvratila Savana.
- Ali insistiram! - Orhan je odmah shvatio da je
njegov ton previše grub, pa se osmehnuo u znak
izvinjenja. Mora obuzdati taj zapovedni ton i...
mnogo toga moraće da promeni.
Pogledao je kćerku, koja je halapljivo gutala hranu.
Posle kupovine odlučili su se za piknik u dvorištu
palate, jer je to bilo Samrino omiljeno mesto.
Orhan je razmišljao o tome kako je dobar osećaj
što je Savana ovde, u ovoj kući. Intuitivno je shvatila
šta mu znači dom, jedino mesto gde je zaista bio
smiren.
- Da li bi vas zadovoljilo da orobam samo jednu
odevnu tombinaciju? - ponudila je kompromis.
Orhan je kratko klimnuo glavom, ali u tom
trenutku Samra ga je molećivo pogledala.
- Molim vas, Savana, pokažite Samri i meni kako
izgledate u novoj garderobi.
49
 knjige.club

Orhan ju je molećivo pogledao, želeo je da udovolji

svojoj kćerki, a ne sebi, shvatila je Savana, pa je uz
dubok uzdah ustala.
- Tamo je garderoba, u kojoj se možete presvući -
objasnio je Orhan.
Naravno. Savana se ne bi iznenadila da joj je
poslao sobaricu da joj pomogne. Inače, sviđalo joj se
to što u kući nije bilo mnogo osoblja. Palata je
diskrenta i nudi sve pogodnosti modernih kuća.
Tokom večere Orhan joj je ispričao da je sam
osmislio taj objekat kao svoj diplomski rad na
studijama arhitekture. Pomešanih osećanja Savana
je uzela kese uputivši se u garderobu. Smetalo joj je
da bude u centru pažnje.
- Hajde, još jednom!
Savana se osmehnula, pa se okrenula i opet je
nestala u garderobi. Već je pokazala tri modela i
nestalo je početne nelagode. Samra je povukla Orhana
za rukav. Njeno lepo lice blistalo je od zadovoljstva.
Ruke su joj poletele i objasnila mu je da se i on sada
mora doterati i da će mu ona pričvrstiti maramu
na glavu.
Smejući se, Orhan je zagrlio kćerku, pa joj je
udovoljio.
Izašavši iz garderobe, Savana je zastala ugledavši
Samru kako usredsređeno crta ogromne brkove iznad
očeve gornje usne, a Orhan je to strpljivo
podnosio. Samra je konačno završila i zakikotala se
kad je videla šta je uradila.
Potom je uzela kariranu maramu pričvrstivši je
pletenom trakom oko Orhanovog čela, i on je sad
izgledao kao princ iz 1001 noći. Otac i kćerka
toliko su se dobro zabavljali da je Savana oklevala da
50
 knjige.club

im se pridruži, jer nije htela da poremeti

trenutak njihove bliskosti.
A onda se uspravila i nasmešila.
- Sviđa li vam se ovo? - prošetala je kao manekenka
pokazujući im oboma nežnu, gotovo providnu haljinu.
Orhan ju je fascinirano odmerio. Bezbrižno se
osmehnula i izgledala mu je kao sasvim mlada
devojka, ali kad su im se pogledi sreli, u njenim
očima video je nešto što ga je pogodilo pravo u srce.
Zato je seo ne odmičući pogled s nje. Poželeo je da je
privuče sebi, da podigne tu svetlucavu tkaninu i da
je ljubi po ćelom telu...
Samrino oduševljeno pljeskanje prenulo ga je iz
čarolije. I dalje su se gledali u oči, a Orhan je
pokušavao da prenese svoje misli Savani, jer ih
nije mogao naglas izgovoriti. Činilo se da je naslutila
šta mu se dešava u glavi, jer je u njenim očima
ugledao izazov.
A onda je pobesneo na sebe. Savana nije došla
ovde da bude njegova ljubavnica, čak ni da se
sprijatelji s njim. Njeno prisustvo u Daharu isključivo
je poslovne prirode, a on je budala ako je i za
trenutak pomislio da bi mu mogla biti bilo šta drugo
osim Samrina doktorka.
- Dovoljno smo se zabavili za večeras.
- Tako je - Savana se odmah složila. - Idem u svoju
sobu.
Samra je potrčala za njom obgrlivši je oko struka,
a Savana je nju poljubila u kosu, pa je požurila niz
hodnik da prikrije suze u očima.

51
 knjige.club

- Sjajno, hvala! - Savana je uzela hrpu

dokumentacije iz ruke dr Hazarija. - Je li to sve?
- Njegova ekselencija zahtevala je da vam predamo
sve što vam treba.
Savana je otišla u kliniku da bi se odmaknula iz
one kuče i... od onog čoveka.
- Jeste li jutros s njim razgovarali?
- Naravno, inače nikome ne bismo smeli predati
medicinsku dokumentaciju naše princeze bez
izričitog odobrenja Njegove ekselencije.
- Naravno - bacila je pogled na podebelu fasciklu.
- Znači, upravo ste zvali šeika?
- Da. Kada je reč o Samri, dostupan je u svakom
trenutku. Veoma je brižan.
Zahvalila se dr Hazariju pokušavajući da se
koncentriše na čitanje, ali pred očima joj je titrao lik
Orhana al Halilja. Puls joj je poludeo prisetivši se
njegovog pogleda kad mu se prethodne večeri
predstavila u prozirnoj smaragdnozelenoj
haljini. Savana je bila sigurna u to da je mislio i
osećao isto što i ona.
Dosta! Stisnutih očiju pokušala je da odagna
Orhanov lik s onim smešnim brkovima, koje mu je
Samra nacrtala. Bio je to divan trenutak... A onda su
im se pogledi sreli i nešto se dogodilo. U očima su mu
zasvetlele iskre i bilo je jasno da ju je poželeo baš kao
i ona njega.
Savana je duboko uzdahnula. Želja, ljubav,
strast... sve je to odavno otpisala, jer se,
doduše ishitrena, trudnoća pretvorila u horor. A bila
je srećna uz dobrog čoveka s kojim je planirala
budućnost.

52
 knjige.club

A toliko je želela da uzme u naručje svoje dete... I

zar je moguće da još uvek oseća takav bol? Morala je
što pre skrenuti misli, pa je uzela mobilni i okrenula
poznati broj.
- Znači, tako vi radite?
Lagani drhtaj prostrujao joj je niz kičmu kad je
prepoznala glas. Podigla je glavu. Orhan je stajao pred
njom prekrštenih ruku, ležerno odeven i
neobrijan. Brzo je prekinula vezu.
- Ako mislite na dolazak u kliniku da bih pogledala
karton svog pacijenta, tako je - odgovorila je mirno,
ustajući od stola. Pa ipak, obraze joj je oblilo
izdajničko rumenilo.
Iako je stajala tik pred njim, Orhan nije ustuknuo
da joj ustupi prostor, kako je uljudnost nalagala, a od
njegove blizine zatreperio je svaki nerv u njenom telu.
Prkosno je podigla bradu, izazovno ga pogledavši.
Dobro je što nije mogao primetiti da joj je srce
podivljalo. Osetila je gotovo bolnu potrebu da
pruži ruku i da ga dodirne.
- Nisam to mislio. Iskrali ste se iz kuće i nikome se
niste javili. Samra se rastužila, pomislila je da ste
otišli, jer ne želite da provodite vreme s njom niti da je
operišete - videla je prekor u njegovim crnim očima i
činilo se da se teškom mukom uzdržava da ne bude
grub.
Savana ga je zapanjeno pogledala.
- Nisam mislila da...
- Upravo tako - prekinuo ju je Orhan. - Niste
mislili. Dobro je što nemate decu, jer ne
saosećate najbolje s njima.

53
 knjige.club

Bol od kojeg su joj se zamaglile oči pokazao je

Orhanu da je bio zao.
Savana je nepomično stajala pred njim
pokušavajući da svari njegove bezobzirne reči. A šta
je drugo mogao da joj kaže? Da su tog jutra zatekli
njenu sobu praznu i pretražili ćelu palatu?
Daje njegova kćerka bila skrhana, jer je pomislila da
je Savana pobegla? Kako joj je mogao objasniti da se i
sam uplašio... da će opet biti ostavljen? Njegov bes bio
je samo način da izrazi strah.
- Onda će vam biti drago da čujete, Vaša
ekselencijo, da nikad neću imati dece. Zbog jednog...
medicinskog slučaja od pre deset godina nikada
neću zatrudneti.
Ukočio se. Bilo mu je teško, jer je znao da je
odgovoran za tugu u njenim očima.
- Zaista mi je žao - nastavila je Savana - što se
Samra zabrinula. Nisam htela da je povredim -
spustila je dokumenta na sto i nadlanicama je
pritisnula oči. Zatim ga je pogledala s tragovima suza
na licu i tiho je dodala: - Kao što nisam htela
da uvredim ili uznemirim vas.
Orhanu se srce stegnulo, poželeo je da je zagrli i
uteši, pa da prestane taj bol koji joj je nehotice naneo.
Kako je mogla biti pristojna i iskrena kad je bio
baš neljubazan prema njoj?
Ne razmišljajući, privukao ju je u zagrljaj. Nije ga
iznenadilo što se nakratko trgnula, a onda je, na
njegovo zaprepašćenje i olakšanje, zagnjurila lice u
njegova prsa, kao da će joj ravnomerni otkucaji
njegovog srca pružiti utehu.
Orhan je pokušao da kontroliše disanje da Savana
ne bi primetila koliko ga je uznemirila blizina njenog
54
 knjige.club

tela. Kako bi bilo da... pošto je već upoznala njegovu

grubu, mračnu stranu, pokuša da izvuče na svetlost
dana čoveka kakav je nekad bio? Čoveka koji je tešio
druge, koji se smejao, koji je voleo život...
Sedam godina držao je tog čoveka pod ključem i
postao je druga osoba, ophrvana bolom i tugom. Ali
sad, u ovom trenutku, držao je Savanu u naručju
i osećaj je bio... savršen. Nežno ju je pomilovao po
slepoočnici, tek tada primetivši da ona na glavi nosi
maramu nebeskoplave boje, svetlucavu,
optimističnu, koja joj savršeno pristaje. Kako da je to
tek sad uočio? Zato što mu je pao kamen sa srca kad
ju je pronašao?
Držao ju je čvrsto i oboje su ćutali. Spojilo ih je
iskustvo pretrpljenog gubitka. Ali Orhanu se po glavi
vrzmalo na stotine pitanja. Kad se Savanino disanje
konačno umirilo, nežno joj je podigao bradu da bi se,
kako je rekao sebi, uverio u to da u njenim divnim
očima više nema suza i... poželeo je da je poljubi. Ta
želja toliko ga je uplašila da se trgnuo.
Činilo se da mu Savana čita misli, jer se izvukla iz
njegovih ruku uz stidljiv osmeh.
- Da li je ovo bila naša prva svađa?
- Plašim se da nije, draga moja, i...
Draga moja? Zar je to upravo izgovorio? Osećanja
ne smeju biti u igri, jer je reč o Samrinom zdravlju.
Bilo je to impulsivno i... beznačajno. Pročistio je grlo.
- Pretpostavljam da ste upoznali kolegu
otorinolaringologa?
- Da, a volela bih da upoznam i ostatak ekipe. Uvek
je važno poznavati kolege, koji će se pobrinuti za
nastavak nege.

55
 knjige.club

- Zar ne radite to sami?

- Odmah posle operacije, naravno, pobrinuću se za
Samru, ali kad se vratite u Dahar, ostaću u
Pedingtonu. Ili gde budem morala. Zatvaranje klinike
i dalje je nad nama kao Damoklov mač.
Usiljeno se osmehnula, kao da želi da se posle ovog
intimnog trenutka vrati redovnom poslu.
Pomisao na to da će Savana otići iz njegovog života
deprimirala je Orhana, jer mu se činilo da se delići
njegove lične slagalice konačno sastavljaju.
- Onda... dobro je što imamo gotovo dve nedelje na
raspolaganju da dogovorimo detalje. Sada kad znam
gde ste, idem kući da umirim Samru. Bilo bi lepo
da se vratite u palatu na ručak.
Pre nego što je prišao vratima, okrenuo se.
- Uzgred, bio sam slobodan da spakujem ponešto
vaše odeće. Danas po podne idemo na izlet.
- Zaista?
Ostala je bez reči, a on je zadovoljno zaključio da
se nije usprotivila.
- Onda ćemo se kasnije videti.
Uljudno je klimnuo glavom odlazeći. Od tog dana
delili su spoznaju o bolu onog drugog. O bolu, koji je
on otvoreno priznao, dok je ona pokušavala da ga
prikrije.
Orhan je stisnuo zube požurivši dugim koracima
prema izlazu s klinike. Morao je na miru o svemu da
razmisli.
Savana mu se uvukla u dušu, više nego što je to
dobro za njega.

56
 knjige.club

6. poglavlje

Posle dvosatnog proučavanja Samrine medicinske

dokumentacije Savana se vratila u palatu.
- Voliš li konje? - upitala ju je devojčica.
- O, da - klimnula je glavom Savana. I zaista,
nedeljama i mesecima posle oporavka
od histerektomije jahala je kad god je mogla da bar na
trenutak skrene misli s onog što joj je obeležilo život.
Pogledala je Orhana.
- Spomenuo si izlet... Mislio si na jahanje?
- Tako nešto - neodređeno je odgovorio, bez
osmeha i bez aluzije na trenutak koji su podelili u
kancelariji na klinici. Ništa.
Po svaku cenu moraće da zadrži profesionalnu
distancu. Prečesto joj se dešavalo da zavoli svoje male
pacijente, a Samra je bila na dobrom putu da joj se
zavuče u srce.
A opet, blizak odnos s decom učinio ju je boljim
lekarom uprkos tome što je to podrazumevalo
emocionalni rizik.
Zašto se Orhan ne odnosi prema njoj kako bi
trebalo? Uostalom, ona je ekspert u svojoj oblasti, a
on je insistirao na njenom dolasku u Dahar. U
međuvremenu je shvatila da to nije bila najbolja ideja.
- Šta moram učiniti da biste mi rekli kuda idemo?
Iznervirano ju je pogledao. Težak je i nepredvidljiv,
zaključila je sumorno. Savana se osečala kao da je
ubačena u bokserski ring. Prva runda: bio je zao
prema njoj i zabio je prst u njenu največu ranu. Druga

57
 knjige.club

runda: zagrlio ju je snažnim rukama, milovao i tešio

dok joj se suze nisu osušile. I sada, u trečem
krugu, ponovo je drži na distanci.
- Idemo na izlet... u selo.
Samra je oduševljeno klimnula glavom, jer mu je
čitala s usana, a onda je uhvatila Savanu za ruku.
Dok je preplitala prstiče sa Savaninim, doktorkino se
srce bolno stezalo. Opet je silno poželela da ima
svoju porodicu...
- Pomislio sam da biste želeli da bolje upoznate
našu zemlju, van glavnog grada. I vama i Samri biče
zanimljivo da upoznate ljude kojima če Samra
jednoga dana biti vladarka. I shvatičete zašto je
operacija toliko važna.
Savana je pogledala devojčicu primetivši da njene
oči blistaju u iščekivanju.
- Hoćemo li posetiti tvoja omiljena mesta? - upitala
ju je znakovnim jezikom.
Samra se namrštila, pa je odmahnula glavom.
- Nije često putovala po zemlji - objasnio je Orhan.
- Zašto nije?
To pitanje bilo je jednostavno i savršeno
opravdano, a ipak, činilo se da Orhan nije znao šta da
odgovori. Zar je bio toliko zaštitnički nastrojen da je
uvek želeo da mu kćerka bude blizu? Ali s obzirom na
posebne okolnosti, nije ga za to mogla okriviti.
Dvoje zaposlenih iznelo je iz palate kutije i torbe.
- Šta je ovo?
- Zalihe. Kad pođem u siromašnije krajeve, nosim
poklone. Ići ćemo u konvoju da sve prevezemo. Većina
toga već je utovarena.

58
 knjige.club

- Mislila sam da je obrnuto, da obično vladar

dobija poklone?
- Ne, ovde je drugačije - bacio je pogled na Samru
i u tom trenutku više nije bio nestrpljivi vladar, koga
je lako iznervirati, već otac koji želi da bude
dobar primer svojoj kćerki. - Moja je porodica imala
ogromnu korist od prirodnih resursa naše zemlje. Ne
krijem da sam veoma zahvalan što sam rođen u
vladarskoj kući. Nažalost, nemaju svi ono što im
treba. Uvek će biti bogatih i siromašnih, baš kao
što će uvek biti ljudi koji su srećniji, inteligentniji i
lepši od drugih.
Zastao je preletevši pogledom preko Savaninog
tela. Ako je time hteo da joj kaže da je smatra lepom...
Prestala je da diše. Ne, ne sme o tome razmišljati!
- Poklonima pokušavamo bar nešto da učinimo za
one koji nemaju dovoljno. Usput ćemo se zaustaviti u
bolnici da uzmete nešto opreme. Bilo bi lepo
da ponekog od njih pregledate, jer većini plemena
nedostaju lekari.
- O, vrlo rado! - prihvatila je Savana.
Orhan je zaista impresivan i nije joj bilo teško da
mu oprosti nagle promene raspoloženja.
Kad je Samrina dadilja došla da pripremi devojčicu
za put, Orhan se okrenuo Savani.
- Krenućemo za deset minuta, molim vas, budite
tačni.
Klimnula je glavom, ali on se već okrenuo.
Zamišljeno je lutala pogledom po dvorištu.
Fontane, popločane staze, jednostavna elegancija...
zar to nije odraz Orhanove ličnosti? Da li ju je pozvao
ovamo da joj pokaže svoju nežnu stranu?

59
 knjige.club

Savana je sela na ivicu veće fontane prvukavši

raširene prste kroz vodu i za trenutak se upitala da li
je upravo to ona radila u Orhanovom životu:
stvarala nemire i talase? Osmeh joj je zaigrao na
usnama. Možda je baš ona neko ko je potreban
ovom uzdržanom šeiku?
Zadivljeno je gledala lepe balkone i vitke zasvođene
stubove pokušavajući da se seti šta je pročitala o
Daharu.
Za razliku od drugih država u regionu, u Daharu
nije bilo građanskih ni plemenskih sukoba, a vladari
iz Orhanove porodice bili su mnogo napredniji od
većine šeika u susednim zemljama. Glavni grad je
uspešno spojio tradiciju i modernizam, baš kao i
Orhanov dom. Ta zemlja čvrsto je ukorenjena u
istoriju, ali s jasnim fokusom na budućnost. Ali
zbunilo ju je to što je novi dvorac, u kojem je živeo sa
svojom suprugom, delovao hladno i neudobno.
Savana je uzdahnula. Kako će se njegova kćerka
osloboditi preterano zaštitnički nastrojenog oca i
živeti svoj život?
- Osećam se kao vozač jer obe sedite pozadi.
- Zauzete smo crtanjem onoga što vidimo kroz
prozor automobila - odgovorila je Savana. - A zar vi ne
morate da se usredsredite na put?
Iako su se kratko poznavale, Savana je osećala
neobičnu povezanost sa Samrom, a posredstvom
crteža naučila je mnogo o devojčici i njenim
pogledima na svet.
- Zapravo, nameravao sam da vam pokažem razne
zanimljivosti - progunđao je Orhan. - Ali vidim da ste
zauzeti ćaskanjem sa Samrom.

60
 knjige.club

- Da ne znam, pomislila bih da ste ljubomorni -

ležerno je odgovorila Savana gledajući Samrinu
poslednju skicu.
- Nisam ljubomoran!
Iznenađena, Savana je podigla glavu presrevši u
retrovizoru Orhanov besni pogled. Ali kad je primetio
da se uznemirila, lice mu se odmah opustilo. Pogledali
su se u oči i činilo se da je zemlja prestala da se
okreće. Savana je osetila žmarce i znala je da ih i
Orhan oseća.
Nakašljala se od nelagode.
- Znate, pošto Samra čita s naših usana, teško je
ovako voditi razgovor. Ne želim da se oseća
izostavljenom.
Orhan je zurio u put pred sobom.
- Naravno - konačno je odgovorio. - Napokon, ona
je razlog što ste ovde.
- Upravo tako. A opet, većina dece njenog uzrasta
nije zainteresovana za razgovor odraslih.
- Većina dece njenog uzrasta neće jednoga dana
biti odgovorna za upravljanje zemljom.
- Tačno - Savana se nagnula napred. - Ako želite
da čujete da je vaša kćerka izvanredna, dodaću i ovo:
Samra je veličanstvena.
- Nadam se da je ova dijagnoza bila besplatna.
Da li je to bila šala ili ga je opet nečim razljutila?
- Da ne moram plaćati stanarinu i životne
potrepštine, sve moje dijagnoze bile bi besplatne.
Radila bih u Pedingtonu bez plate, pogotovo ako
klinika ostane tamo gde je sad.
- Zvučite ozbiljno.

61
 knjige.club

- I jesam! Biti glavni hirurg, pomagati deci, pružati

nadu njihovim roditeljima, to je moj život. Mada...
priznajem da je ponekad teško, ali...
- Spominjali ste preseljenja na periferiju? - Orhan
je promenio temu.
- Mislite na spajanje s bolnicom Riversajd?
- Da. Šta je u tome loše?
- Sve!
- Zar to ne bi donelo poboljšanje? Bolja oprema,
moderniji uređaji...?
- Ništa više ne bi bilo isto kao sad. Pedington ima
karakter, dušu. Riversajd park je komercijalno
područje, tamo je sve novo, sterilno, bez ljubavi.
- Pa koji je onda razlog preseljenja?
- Uprava klinike želi da proda zemljište u centru,
jer će to doneti ogroman profit. Pritom, gospoda
ignorišu činjenicu da će pacijenti i njihove porodice
platiti cenu toga. Moraće dalje da putuju i da troše
novac na hotele ako više ne budemo u gradu - duboko
je udahnula. - Sad sam održala čitav govor, a teško mi
je da pričam o tome.
- Pa meni je zvučalo vrlo uverljivo - ovoga puta
znala je da se on osmehuje.
- Javni nastupi su vaš domen.
- Samo ako moram - naglasio je. - Pogledajte levo.
Ovaj potez mi je jedan od omiljenih.
Savana je okrenula glavu i... zanemela je. Glavni
grad države prostire se uz morsku obalu i veoma je
lep, ali prostrano polu-ostrvo, koje je ugledala,
oduzelo joj je dah. Brežuljci pod voćnjacima dokle
pogled doseže, a okean u daljini, nezemaljski blistav i
plav...
62
 knjige.club

- Nikakvo čudo...
- Molim? - osvrnuo se Orhan.
- Ne čudim se što toliko volite Dahar. Neopisivo je
lep.
- Ništa lepše od... - zastao je pre nego što je dovršio
rečenicu, ali je znao da je Savana naslutila šta je hteo
da kaže. Zapravo, da je ona lepa i pametna, da ga
je impresionirala svojom posvećenošću malim
pacijentima i da je susret s njom vratio svetlost i
radost u njegov život.
- Ništa lepše od strasti kojom ste vezani za
Pedington - rekao je umesto istine.
- Pa izgleda da smo slični - primetila je, a Orhanu
je bilo žao što nije bio iskren do kraja.
Bilo mu je sve teže da krije naklonost prema njoj.
I što ju je bolje upoznavao, to se više radovao što je
instinktivno baš nju izabrao. Ni ona nije volela
ni igrala igrice. Ona je najbolja u svom poslu i nije se
morala truditi da ga impresionira. Pa ipak, nimalo nije
arogantna. To je činjenica. Ali nije ga samo
njena strast prema poslu očarala... Ali može li on
zaista zamisliti da ponovo voli?
- Šta je ono? - prenula ga je Savana iz razmišljanja.
- Solarno postrojenje - objasnio je. - Za voćnjake.
Savana ga je začuđeno pogledala.
- Mislila sam da ovde ima dovoljno sunca.
- Tako je, ali nema dovoljno vode. Tamo iza je
ogromno postrojenje za desalinizaciju, a električna
energija proizvedena solarnim panelima koristi se
za rad pumpi. Sveža voda se pumpa kroz sistem cevi
do plantaža narandži i nara.

63
 knjige.club

- Sve je odlično smišljeno - Savana je bila

impresionirana.
- Hvala. Uživam u takvim projektima. Tokom
studija arhitekture i poslediplomskih studija
urbanističkog i pejsažnog planiranja imao sam
mnogo ideja kojima sam se trudio da doprinesem
blagostanju svoje zemlje. Važno je da zemlja ostane
plodna, jer je mom narodu potrebna mogućnost da se
sam izdržava, a voda igra presudnu ulogu. Želim da
Samra jednog dana preuzme vlast nad zemljom koju
nije opljačkao njen vladar.
- To je plemenito - Savana je pomisla da je čovek,
koji se tako brine o svojoj državi, sigurno nesebičan i
velikodušan iako se ponekad pretvara da je hladan i
pun prezira.
- Nije to plemenito, podrazumeva se! - pobunio se
Orhan. - Odgovoran sam i za svoju zemlju i za svoju
kćerku.
- Znam. Ipak, mislim da Samru i njenu budućnost
ne smatrate samo obavezom - tiho je dodala.
- Pred nama je nekoliko napornih dana - stisnuo
je usne i Savana je znala da je razgovor završen.
Kad se ponovo zavalila u sedište, Orhan je osetio
blagi miris divljeg cveća, koji je ostavila za sobom.
Delom svoje duše želeo je da Savana bude uz njega,
da mu bude osoba od poverenja i prijateljica, ali
drugim delom borio se protiv te potrebe, jer se
plašio da će Savana njegov svet naopačke okrenuti.
Ako se zaljubi u Savana Braun, povratka neće biti.
Zaslužila je čoveka koji će joj pripadati i srcem i telom,
a on joj to nije mogao ponuditi. Morao je zauvek ostati
sam.

64
 knjige.club

7. poglavlje

- Podigni ruku! - zapovedio je Orhan. Samra je

jedva potisnula kikot dok je njen otac,
smrtno ozbiljan, usredsređeno rukovao nožem. - Ovo
je stara tehnika, koju je koristio tvoj deda. Obratite
pažnju! - hrabro je napravio poslednji, dubok rez.
- Pažljivo! - zavapila je Savana.
- A sad svi napolje. Hajde, podignite ruke! - Samra
i Savana ispružile su ruke prema njemu pa im je
Orhan spustio na dlanove zrna rubin crvene
boje. Savana u životu nije videla tako lep nar.
Sa zadovoljnim osmehom na licu Orhan je ubacio
pregršt zrna u usta. - Sviđa li vam se? - pogledao je
Savanu u oči, a ona je zamrla. Pogled je lutala
s njegovih tamnih, očaravajućih očiju preko klasičnog
ravnog nosa do usana. Nehotice je razdvojila usne dok
ga je gledala kako oblizuje sok iz ugla usta.
Kao začarana, gledala je njegove pune usne.
Situacija je bila apsurdno erotična: voćnjak ogrejan
suncem, šum mora u pozadini, blistavo
zvezdano nebo, sveće, koje su treperile posvuda u
luksuznom kampu, koji su Orhanovi ljudi
postavili trećeg dana njihovog putovanja.
Plaža je bila samo njihova, ali i beduinski šatori s
udobnim dušecima, jastucima i ćebadima, kao iz
bajke iz 1001 noći. Međutim, postojala je jedna
razlika: nisu morali da se odreknu modernog luksuza.
Solarni tuševi davali su toplu vodu, imali su satelitske
telefone i najfiniju posteljinu.

65
 knjige.club

To je bio šeikov životni stil. Savana ga je ponovo

krišom pogledala i trgnula se kad joj je uzvratio
pogled. Nesposobna da se pomeri ili da progovori,
pokušavala je da umiri srce ravnomernim disanjem.
Da li je i on to osetio? Za Savanu sumnje više nije
bilo: prepuštena je na milost i nemilost želji, koju je
osećala kad god je Orhan bio kraj nje. Ako joj
se primakne još za korak ili ako je pogleda kao
malopre, kolena će joj popustiti.
U poslednjem trenutku obuzdala se da ne ispruži
ruku i nežno ga pomiluje po neobrijanom obrazu.
Orhan je neprimetno odmahnuo glavom da je podseti
da nisu sami. Srećom, Samra nije primećivala sve jači
erotski naboj među njima.
Iscrpljena, Savana se sručila na komotnu sofu od
ratana. Nekoliko sekundi kasnije Samra se privila uz
nju, umorna i srećna. Za završetak tog
uzbudljivog dana organizovan im je piknik na plaži.
Orhan je seo naspram njih dve, a Savana je opet
uhvatila sebe kako ga čeznjivo gleda.
To mora prestati! Ovde je zbog Samre, a ne da
koketira s čovekom koji joj od svih ljudi na
svetu najmanje odgovara. I nije ozbiljno
zainteresovana za njega... bar ne previše.
- Dakle - Orhan je prekinuo tišinu.
- Pretpostavljam da je vreme da Samra ode u
krevet.
- Već? - Savana ga je zbunjeno pogledala. - Čitate
li joj pre spavanja?
Orhan ju je u neverici pogledao.
- Mogu li vas podsetiti na to da je moja kćerka
gluva, doktorko Braun?

66
 knjige.club

Savana se trgnula, a Orhan je zažalio što je opet

bio grub.
Trudila se da ne pokaže koliko ju je povredio.
- Da li vam je iko ikada pokazao kako se čita gluvim
osobama?
Orhan je odmahnuo glavom. Komunikacija sa
Samrom i njeno vaspitanje bili su veoma složeni. Iako
se stideo toga, nije prestao da se nada da će se
jednoga dana dogoditi čudo i da će Samra čuti.
Bio je dovoljan pogled na Savanu da se oseti kao
gubitnik.
Bez uvijanja mu je rekla da operacija možda neće
uspeti.
- Imam knjigu koja bi joj se mogla svideti - u
njenim očima plamteo je bes, ali glas joj je bio smiren.
- Bilo bi lepo kad biste mi je pokazali.
Vratio se sjaj u njene oči.
- Rado! - Savana je objasnila Samri šta namerava
i zamolila je devojčicu da joj donese knjigu.
- To je mogao učiniti neki sluga - primetio je
Orhan.
Savana je prekrstila ruke.
- Deca vole da budu potrebna. Tako se osećaju
korisno i da ih ozbiljno shvatate.
- Hoćete da kažete da moj pristup nije dobar?
- Ne, samo želim da vas podsetim na to da je deci
važnije da budu potrebna nego da im se ispune sve
želje.
Otkud ovoj ženi hrabrosti i snage da tako
razgovara s njim? Pa ipak, čini se da njegov crno-beli
pogled na svet nije uvek ispravan.

67
 knjige.club

Samra je dotrčala noseći knjigu-

- Sjajno, hvala - rekla je Savana na znakovnom
jeziku. - Orhane, hoćete li čitati priču? Prevodiću je
Samri.
- Zar nećete ponavljati ono što čitam?
- Ne. Jezik znakova nije prevod od reči do reci, pre
je rezime priče s najvažnijim detaljima. Za to se koristi
kombinacija gestova, izraza lica i prekomernih
pokreta usana. Pokazaću vam.
Ustala je i sela pored njega. Njen miris i blizina
toliko su ga uzbudili da se jedva koncentrisao.
Upravo zato je izabrao sofu preko puta nje.
Srećom, Savanina pažnja bila je usmerena na
Samru, pa se Orhan opustio.
- Da počnemo? Prvo pročitajte naslov.
- Lepotica i zver - pročitao je Orhan dobacivši joj
prekorni pogled. - Pretpostavljam da vam je ovo
smešno.
Nevino ga pogledavši, Savana je počela da
gestikulira. Širom otvorenim očima i
smrknutim izrazom lica predstavila je zver, a to je
Orhana podsetilo na njega samog.
- To je samo bajka - rekla je, ali je teško prikrila
osmeh.
Orhan je brzo skrenuo pogled.
- Da nastavim?
- Da, molim.
Na sopstveno iznenađenje Orhan je zaključio da je
uživao u ovome. Kad god je pročitao rečenicu ili dve,
Savana je to prevela na znakovni jezik. Zadivljeno je
gledao Savanu kako prepričava priču o lepoj

68
 knjige.club

devojci, koju je otac prodao za jednu ružu strašnom

čudovištu, a ispostavilo se da je to princ, začaran zbog
sebičnog ponašanja.
Iako je Orhan na nekim mestima želeo da zatvori
knjigu, jer je sličnost između njega i zveri bila
upadljiva, zbog Samre je nastavio. Razrogačio je oči
kao i Samra kad je lepotica konačno napustila zver, a
nedugo zatim otkrila da je zver gotovo umrla od tuge
za njom. Kad mu se vratila, pretvorio se u zgodnog
princa i živeli su srećno do kraja života.
- Ovako se... - zadovoljno se osmehnula Savana -
... pričaju priče znakovnim jezikom.
- Bilo je vrlo... uverljivo - Orhan je pažljivo birao
reči, jer ga je uznemirilo to koliko se pronašao u
ponašanju zveri.
- Mislim da bi mala dama sad zaista morala u
krevet - primetio je, jer je Samra jedva držala otvorene
oči. Privukao ju je u naručje i poljubio, a kad je
podigao pogled, primetio je da su Savanine oči vlažne.
Brzo je ustala spremajući se da ode.
- Da li vam smeštaj odgovara? - upitao je.
Bilo je to apsolutno nepotrebno pitanje, jer je već
tri noći spavala u luksuznom šatoru. Ali pošto je
izgledala nesrećno, Orhanu se nije svidela ideja da je
ostavi samu.
Na sopstveno zaprepašćenje poželeo je da bude s
njom i Samrom. Kako bi lepo bilo kad bi sve troje
zajedno spavali u istom šatoru, pričali priče i smejali
se do kasno u noć!
- Apsolutno - odgovorila je kratko. - Idem u šetnju.
- Drago mi je. Odvešću Samru u krevet.

69
 knjige.club

Iako se nije okrenula, video je da je klimnula

glavom. Potom je nestala u mraku prema plaži.

- Evo - Orhanov glas odjeknuo je u tišini noći. -

Sigurno vam je hladno.
Pre nego što je Savana odgovorila, prebacio joj je
meki šal od kašmira preko ramena i... dodirnuo ju je
duže nego što je bilo neophodno.
- Hvala vam za priču. Samra je bila apsolutno
oduševljena.
- Nema na čemu - prošaputala je ne odmičući
pogled s tamne linije horizonta. Nije ga mogla gledati
u oči, bila je zbunjena, rastrzana između osećanja
i razuma. Zaljubila se u Orhana, koji im je pokazao
kako se vade semenke nara, koji je strasno pričao o
tome kako se njegova zemlja iz primitivne
transformisala u modernu. I način na koji je s
ljubavlju gledao svoju kćerku, a onda i nju.
Ali Savani je bilo nepodnošljivo to što se među
njima uvek izdizao nevidljivi zid čim se malo približe.
Iako je znala da je tako bolje za oboje.
On pripada ovoj divnoj zalivskoj zemlji, koju je i
ona zavolela.
- Dođite - Orhan je pokazao glavom prema šatoru.
- Sedite još malo sa mnom.
- Zapravo treba da obavim nekoliko telefonskih
poziva, da proverim da li je sve u redu na klinici -
odmaknula se u stranu izbegavši njegovu ruku, koju
je podigao u nameri da je prebaci preko njenih
ramena.
- Mislim da bi bolje bilo da odložite te pozive.
Savanin puls se ubrzao.

70
 knjige.club

- Ne želite da otkažete operaciju, zar ne?

- Ne, naravno - stigli su do šatora i Orhan je seo u
fotelju, učtivo pokazavši Savani da i ona sedne. -
Samo... kad vas vidim ovde sa Samrom, kako se
dobro slažete, i što sve bolje shvatate zašto mi je
Dahar toliko važan... Ukratko, želim da operaciju ovde
obavite. U Samrinom životu bilo je previše nemira i...
Ne, ne, ne\ Savana je odlučno odmahnula glavom
pre nego što je uspela da progovori.
- Operisaču u Pedingtonu, uz dužno poštovanje
prema vama i vašem medicinskom timu, samo u
Pedingtonu mogu optimalno da radim.
- Ali ja to ne želim! - Orhan je ljutito udario
pesnicom po stoli. Savana se trgnula, ali se brzo
pribrala i mirno ga je pogledala u oči.
- Uz dužno poštovanje, Vaša ekselencijo, niko ne
dobije uvek ono što želi. I sami ste to nedavno rekli:
život je nepravedan.
Njene reči doživeo je kao šamar, koji ga je
pogodio iznenađujučom silinom. Otkud ovoj ženi
tolika snaga i hrabrost?
- Nečete me zaustaviti u nameri da zaštitim Samru!
- njegov duboki glas zvučao je gotovo preteče. - Mogu
vas sprečiti kad god poželim.
Tad je Savana shvatila da se on plaši da bi se
njegovoj kćerki nešto moglo dogoditi, a da bi on bio
nemoćan da joj pomogne.
Srce joj se stegnulo od sažaljenja, ali morao je
shvatiti da njegova potreba za kontrolom nije baš ni u
kakvoj vezi s ljubavlju, za koju su preduslovi
poverenje, samopouzdanje i hrabrost. Duboko je
udahnula pogledavši ga.

71
 knjige.club

- Samra je zaslužila moju apsolutnu koncentraciju

tokom operacije, a to mogu samo u Pedingtonu. Ne
možete sve kontrolisati, Orhane, ponajmanje mene.
Možda je vreme da se više usredsredite na ono
što imate nego na ono što biste želeli da imate.
- Imam kćerku koja ne čuje! - s mukom je procedio.
- Imate preslatku, srećnu, radoznalu i pametnu
kćerku, koja bi učinila sve za vas ako joj to konačno
dopustite.
Malo je poćutao.
- Možete li garantovati da će operacija biti uspešna
ako je obavite u Pedingtonu?
- Ne - mirno je odgovorila - ali mogu vam obećati
da ću sve učiniti da tako bude - sklopila je šake da
Orhan ne primeti koliko se tresu.
- A... šta niste dobili iako ste čeznuli za tim? -
upitao je iznenađujuće tihim glasom.
- Dete - odgovorila je Savana.
- Bili biste divna majka - iskreno je rekao i Savana
je osetila ubod u srce.
- Pa... nažalost, neću biti u prilici da to saznam.
- Da li bih bio indiskretan kad bih pitao zašto?
Uzdahnula je.
- To nije lepa priča.
- Ali je vaša. Jedna pametna žena nedavno me je
posavetovala da se usredsredim na ono pozitivno u
svom životu.
Podigla je obrvu. Čak i da to nisu bile njene reći,
shvatio je poruku.
Osetila je da u njoj raste snaga. Pogledala ga je
primetivši da on nije uznemiren iako bi se to očekivalo

72
 knjige.club

posle njihovog žestokog razgovora. Naprotiv, činilo se

da je razumeo nešto ključno. Da li je konačno shvatio
da će njegova preterana privrženost više naškoditi
Samri nego što će joj pomoći da bude srećna? I da
su mu tuga i strah od neizvesnosti satrli srce i dušu?
Savana je čvršće zategnula kašmirski šal oko
ramena.
- Teško vas je odbiti, Orhane.
- Isto kao i vas - ohrabrujuće je stisnuo njenu
ruku. - Ispričajte mi, molim vas.
- Pre nekoliko godina... zapravo, pre podosta
godina, jer ću uskoro napuniti četrdeset...
- Kao i ja!
- Za mene ste još žutokljunac od trideset pet
godina.
- Vama ne može biti više od tridesetak.
- Trideset sedam - ispravila ga je primetivši u
njegovim očima nevericu. - Pred kraj studija medicine
ostala sam u drugom stanju.
- Bili ste udati?
- Ne, već u ozbiljnoj vezi - bezuspešno je izbegavala
njegov pogled.
- Nije želeo da se oženi vama?
Savanu je iznenadila ogorčenost u Orhanovom
glasu.
- Jeste, ali smo se razišli - bilo je lako razgovarati
s Orhanom o tim teškim vremenima. I nikada se ranije
nije osećala ovako sigurnom i zaštićenom.
Nastavak priče naprosto je iscurio iz nje. Veza s
kolegom sa studija, neplanirana trudnoća...

73
 knjige.club

- Pre toga nisam znala da želim dete, a Džon je bio

dobar momak i pomirili smo se s tim.
- I šta se onda desilo? - zabrinuto je upitao Orhan.
- Vanmaterična trudnoća i... odstranjena mi je
materica - čudno, nije joj bilo neprijatno da mu priča
o tome. Staviše, osetila je olakšanje. - Potom smo se
Džon i ja razišli. Nekako u to vreme ponuđen mi je
posao u Pedingtonu i to me je vratilo u život. Od tada
sam se predala radu.
- Žao mi je, Savana, niste to zaslužili.
- Niko to ne zaslužuje - brzo je povukla ruke kad je
ponovo pokušao da je dodirne. Nije mogla podneti
njegov nežni dodir. - Sad zaista moram nazvati kolege
- ustala je. - Želim da popričam s njima o nekim
detaljima Samrine operacije, naravno, ako date zeleno
svetio.
- Naravno.
Orhan se ponovo zatvorio. Stisnutih usana hladno
ju je odmerio, a ona je uzdrhtala, kao i prvi put kad
ga je videla.
I znala je ko će je te noći progoniti u snovima.

74
 knjige.club

8. poglavlje

Trepćući na jarkom jutarnjem suncu, Orhan je

lutao pogledom po živopisnom planinskom vencu i
obali okeana na suprotnoj strani doline. Seo je na
ivicu kreveta dlanova pritisnutih na lice. Prethodne
noći jedva da je oka sklopio. Obukao je kupaće gaće,
možda će mu plivanje pomoći da se isključi.
Izašavši iz šatora, ugledao je Savanu kako lakira
nokte na nogama. Na sebi je imala laganu, pamučnu
haljinu s tankim bretelama, koja mu je
pružala savršen pogled na njena uzana ramena i
zavodljivi dekolte.
Instinktivno se okrenula, a on, nesposoban da
skrene pogled s nje, zurio je u njene oble dojke.
Bradavice su joj očvrsnule, kao da ih je nežno
protrljao između palca i kažiprsta, i talas želje razlio
mu se po telu. Nikoga osim njih nije bilo, a njegov
šator je tu...
- Čekate nekog? Možda mene? - Orhan je znao da
zvuči mrzovoljnije nego što je želeo. Bilo mu je strašno
što gubi kontrolu, a to se uvek događalo u Savaninom
prisustvu.
Zbunjeno ga je pogledala, a onda je pogledom
skliznula po njegovom nagom torzu i u njenim očima
video je drugačiji izraz. Nesvesno je jezikom oblizala
suve usne.
- Hočete li da plivate sa mnom?
- Hm... Dakle, treba... - zamucala je.
- Hajde, izgovorite do kraja.
- Vest o operaciji objavljena je u štampi.
75
 knjige.club

U momentu je presahnula Orhanova želja

ustupivši mesto gnevu i zaštitničkom instinktu.
- Kako se to dogodilo? S kim ste sinoć razgovarali?
- S kolegom iz Pedingtona. Molim te, Orhane,
zaista mi je žao. Samo smo razgovarali o tome gde da
postavimo 3D štampač.
- Pa je vest procurila - s mukom je potiskivao bes.
Savana je sumorno klimnula glavom. Ako on sad
odluči da otkaže operaciju, Pedington će sigurno biti
zatvoren. A ukoliko ona želi da spase kliniku, mora se
potruditi. Ali iznenadila ju je njegova reakcija.
- U redu, prvo najhitnije. Otkazaću putovanje u
Almalet.
- Zašto? Samra se radovala predstavi sa
sokolovima i druženju s decom.
- Ići ćemo drugi put kad ne bude dece - Orhan je
govorio u zagonetkama. Da li je zbunjen zato što je
izgubio kontrolu zbog nagađanja u medijima u vezi s
operacijom? - Možemo otkazati dolazak dece i
pustiti Samru da gleda sokolove - razmišljao je naglas.
- Ali ona voli društvo! Vi ste nekad smeli da se
igrate s decom.
- Tako je sigurnije za nju. I lakše.
- Samra je gluva, ne plaši se ljudi - pobunila se
Savana.
- Samra je moja kćerka, nije vaša! - da ju je nožem
napao, rana ne bi mogla biti dublja.
Orhan je podvukao crtu i morala je to da poštuje.
Obećala mu je diskreciju, a sad su on i njegova kćerka
na naslovnim stranicama tabloida. Hrabro je
progutala suze pogledavši ga.

76
 knjige.club

- Onda je najbolje da se vratim u Englesku.

Složićete se sa mnom da, s obzirom na novonastale
okolnosti, treba što pre da počnem pripreme za
operaciju u Pedingtonu.
- Ne, ostaćete u Daharu, baš kao što smo se
dogovorili. I u redu je, neću promeniti plan - obećao je
pomirljivo.
Savana je s olakšanjem klimnula glavom.
- Zašto se ne radujete? Dobili ste ono što ste želeli.
- Nije reč o pobedi ili porazu, Orhane, već o tome
šta je najbolje za vašu kćerku. Ako se konačno
odreknete stava mrzovoljnog gunđala, možda ćete to i
sami uvideti.
- Mrzovoljno gunđalo?
- Da - uznemireno ga je pogledala. - Isuvište ste
mladi i atrakt... - zastala je, pa se ispravila: - Vi ste
mlad i talentovan državnik, nema razloga da budete
mrzovoljni.
- Mislite da sam mrzovoljan?
- Tako nekako - srne li mu reći šta zaista misli?
Naime, da je iza njegovog štita brižan otac pun ljubavi.
- Možda ste u pravu - slegnuo je ramenima. - Cim
se vratimo, održaćemo konferenciju za štampu,
zapravo, vi ćete biti govornik. Ali pre toga završićemo
ovo putovanje kako je planirano.
- Možemo li izostaviti tu konferenciju za štampu? -
s mukom je izgovorila.
- Ni slučajno! - stao je ispred nje, ruku prekrštenih
na širokim, preplanulim prsima, pa Savana nije znala
gde da gleda.

77
 knjige.club

- A kako bi bilo da izdate saopštenje? Ili da vi

održite konferenciju za štampu? Novinarima bi draže
bilo da čuju vas nego...
- Mislim, doktorko Braun - prekinuo ju je - da
ljude pre svega zanimaju vaše lekarske sposobnosti i
planovi za Samrinu operaciju. Konferencija za štampu
privući će pažnju na Pedington, a to vam je potrebno
s obzirom na kritičnu finansijsku situaciju, zar ne?
- Tako je - usta su joj bila suva, a ruke vlažne od
znoja. On je, naravno, u pravu, ali... - Šta kažete na to
da pronađemo zamenu za mene?
Orhan se nasmejao.
- Oprostite, ne mogu zamisliti ništa strašnije od
toga da se pojavim pred mnoštvom novinara koji će
postavljati pitanja...
- Čak ni ako budućnost Pedingtona zavisi od toga?
- Zar me ucenjujete?
- Ne, samo znam da su informacije procurile i da
moramo reagovati i povratiti kontrolu nad situacijom.
Ne podnosim gubljenje kontrole - osmehnuo joj se, a
Savana je uzdrhtala.
- Volela bih da razmislim o tome.
- A da to zajedno uradimo?
Začuđeno ga je pogledala.
- Učinili biste to za mene?
- Uradio bih to za Pedington.
Orhan je znao da laže i sebe i Savanu, ali nije joj
mogao reći da bi za nju učinio sve, jer ga je vratila u
život.
- Onda smo se dogovorili. Sad idem da plivam -
prebacio je peškir preko ramena. - Kada se za tri dana

78
 knjige.club

vratimo u palatu, zajedno ćemo održati konferenciju

za štampu.
Okrenuo se i na usnama mu je zaigrao slabašan
osmeh. Uživao je u njenom društvu i žestoko je
potiskivao svaku misao na njen odlazak.

I pet sati posle razgovora s Orhanom Savana je

osećala neprijatnu mučninu pri pomisli da izađe pred
toliko ljudi, ali nije imala izbora. Njena inovativna
hirurška metoda privući će pažnju javnosti i to će
pomoći njenoj klinici. Zato je pristala.
Neupadljivo je pogledala Orhana. Da, razlog je i
ovaj visoki, tamnokosi, grešno zgodni čovek. Ali on je
njoj nedostižan...
Pogledala je Samru, koja je oduševljeno s decom
pratila nastup sokolara. Dobro je što se suprotstavila
Orhanu, Samra se odlično zabavlja.
Pomisao na to koliko bi Samra bila srećna da čuje,
učvrstila je Savaninu odluku da preduzme tu rizičnu
operaciju, a to znači da ne može izbeći konferenciju za
štampu.
- Zar vam se ne sviđa predstava? - upitao je
primaknuvši se.
Da su sami, u njegovom udobnom šatoru, ona bi...
Šta bi učinila? Pobegla? Poljubila ga? Ili bi se uvijala
pod njim moleći ga da je konačno uzme? Prenula se.
- Da, veoma! - pogled na dobro građene momke,
koji su, nagi do pojasa, jahali konje i u punom galopu
prihvatali sokolove da im slete na kožnim kaišem
raštićenu podlakticu, bio je zaista impresivan.
- Da li biste voleli da i mene vidite u akciji? - oseća
li se u njegovom glasu nada? Zapanjeno ga je

79
 knjige.club

pogledala. Zar je ozbiljan? Od pomisli na

polunagog Orhana na konju kako galopira pustinjom
obuzela ju je vrelina. Ovo je neprimereno!
- Naravno, to bi pokvarilo naš raspored - priznao
je gledajući je očima punim iščekivanja. - Bio bih
znojav i morao bih se ponovo istuširati ili okupati
u moru.
U mislima ga je videla kako izlazi iz vode u
kupaćim gaćama. Njegovo savršeno telo zablistalo je
na suncu i... Aaah, dosta! Nije više mogla podneti te
slike.
- Ne morate se truditi zbog mene - zastala je
pogledavši u njegovo razočarano lice. - Ali zaista bih
volela da vas vidim polunagog u sedlu... - zar je
to upravo izgovorila?
Orhanove zavodljive usne izvile su se u osmeh, a
Savanino srce tuklo je kao u kakve tinejdžerke.
- Osim toga, to će inspirisati Samru da se počne
baviti jahanjem - pokušala je da se izvuče.
Pognula je glavu, a kad ga je ponovo pogledala,
učinilo joj se da je nevidljiva prepreka između njih
nestala.
Topot kopita tutnjao je u istom ritmu kao njeno
srce kad je Orhan uhvatio njenu ruku prinevši je
usnama, dok ju je netremice gledao u oči. A onda je
brzo pustio njenu ruku u nadi da ona neće pogrešno
razumeti taj trenutak slabosti.
- Idem da obiđem Samru.
Orhan je bio siguran u to da se veza poput one koju
je imao sa suprugom ne može ponoviti, ali shvatio je
da je pogrešio. Savana je osvojila njegovo srce. Ali

80
 knjige.club

on ima vladarske obaveze i mora brinuti o svojoj

kćerki.
Prestao je da diše pomislivši na budućnost bez
Savane. Kad se ona vrati u London, ostaće
bolna praznina u njegovom životu.

81
 knjige.club

9. poglavlje

Još malo i počeće konferencija za štampu. Orhan

se osvrnuo, ali nije video Savanu. Možda je izašla
napolje?
Izašao je u prostrano dvorište bolničkog
kompleksa ugledavši njene plave uvojke iza
jedne fontane.
- Jeste li spremni da se suočite s obožavaocima? -
seo je pored nje na klupu od mahagonija.
Savana se nasmejala.
- Radije bih sedela ovde i odgovarala telefonom na
pitanja.
Nežno ju je gurnuo laktom.
- Znate da možete ovo. Isplanirali ste ćelu
proceduru toliko detaljno da biste to i u snu
mogli objasniti novinarima.
- Detinjasto se ponašam, zar ne?
- Malčice. Inače ste... - pogledi su im se sreli i
Orhan je osetio nalet endorfina - ... podnošljivi.
Nasmejala se odmahnuvši glavom.
- Trebalo bi da ste vi nervozni.
- Zašto? - iznenađeno ju je pogledao. - Angažovao
sam najboljeg hirurga, a više od toga ne mogu.
U tom trenutku zazvonio joj je telefon i Savana je
posegnula rukom u torbu.
- Poruka - rekla je, a onda prebledela čitajući tekst.
- Da li je sve u redu?

82
 knjige.club

- Nije. Jedna moja pacijenatkinja, za koju sam se

nadala da će sve biti u redu, upravo je primljena u
Urgentni centar.
Utešno joj je spustio šaku na rame.
- Najbolje što možemo učiniti za vašu
pacijentkinju...
- Penelopu - dodala je Savana.
- ... za Penelopu jeste da održimo dobru
konferenciju za štampu. Moramo privući pažnju
na Pedington.
- Znam. Ipak, hvata me panika kad pomislim na
mnoštvo ljudi.
- Ne treba da se plašite - uhvatio je njene drhtave
ruke u svoje, čvrsto ih stisnuvši.
U njenim očima bilo je toliko zahvalnosti i
poverenja da se Orhan jedva obuzdao da je ne privuče
sebi. Ali znao je da novinari vrebaju sa svih strana,
a poslednje što mu trenutno treba jesu naslovi o
njegovoj vezi s lekarom, koja če operisati Samru. To se
ne srne dogoditi! Pri tom je Orhan znao da bi Savana
bila savršena majka njegovoj kčerki.
Ta pomisao toliko ga je uplašila da mu je za
trenutak zastao dah. Savana je otvorila mogućnost,
koja je isuviše dobra da bi bila istinita.
- Hajdemo - ustao je ispustivši njene ruke.
Nesigurno se osmehnula.
- Ostaćete uz mene, zar ne?
- Uvek ću biti uz tebe, Savana - odgovorio je
iskreno.
Njegove reći odzvanjale su u Savaninim ušima dok
je sedela za stolom na podijumu. Biće uz nju,

83
 knjige.club

zauvek... U Orhanovim očima videla je nešto što je

jasno odražavalo njena osećanja: ljubav.
Ona ga voli, voli Samru i ovu živopisnu zemlju.
Ta spoznaja dala joj je snagu da podigne glavu i
počne. Samouvereno je objasnila kako će obaviti
operaciju na Samri. Kad su je novinari obasuli
pitanjima, odgovarala je smireno i kompetentno, jer
joj je Orhan svojim prisustvom ulivao sigurnost.
- Postoji samo nekoliko klinika na svetu, na kojim
se može primeniti ovaj inovativni zahvat. I samo smo
mi u dečjoj bolnici Pedington dovoljno hrabri da
to učinimo.
- Hoćete da kažete da ste jedini lekar, koji je
spreman da isproba tu novu metodu? - upitao je
novinar sa izraženim britanskim akcentom, ali je na
to pitanje odgovorio Orhan:
- Mislim da vam je jasno da je Savana Braun
izvanredan lekar. Nikome drugom ne bih
poverio zdravlje svoje kćerke. I da ne bude
nesporazuma, život princeze Samre i sad je srećan i
ispunjen, pa ova operacija nije “sve ili ništa”, može
samo da pomogne - zahvalno je pogledao
Savanu nastavivši: - Dr Braun je jedini hirurg, kome
verujem, a dečja bolnica Pedington jedina je klinika
koja raspolaže opremom za tako složenu operaciju i
negu. Pedington ima sjajnu reputaciju i verujem
doktorki Braun i njenom timu svim srcem. Čak i
ako operacija ne bude dala željeni efekat, moja će
kćerka jednoga dana biti vladarka Dahara. Hvala vam
što ste došli i nadam se da ćemo se uskoro ponovo
videti u Londonu - potom se okrenuo Savani. - Bili ste
neverovatni!

84
 knjige.club

- Želite li da prošetate sa mnom? - Orhan je

promolio glavu u Samrinu sobu, gde je Savana čitala
njegovoj kćerki pre spavanja. - Savana? - ušao je u
sobu i nežan osmeh zatitrao mu je na usnama. Samra
i Savana zaspale su zagrljene. Savanin obraz bio je
prislonjen uz Samrinu glavu, a ruke je
zaštitnički obavila oko devojčice.
Obilazeći oko kreveta, nakratko je pomislio da
ostavi Savanu da spava, ali osetio je neodoljiv nagon
da je uzme u naručje i prenese u njenu sobu. I
pre nego što ga je preuzeo zdrav razum, nagnuo se i
podigao ju je. Bunovno se promeškoljila u njegovim
rukama, pa gaje zagrlila oko vrata i privila mu se
uz prsa. Orhan se više nije mogao obuzdati i...
utisnuo je poljubac na njene usne.
Savana nije znala da li sanja ili ju je zaista
poljubio. I nije htela da zna, želela je da ovaj
magični trenutak zauvek potraje. Čvrsto je stisnula
oči.
Čak i u polusnu, znala je da je to Orhan. Njegov
miris, nežni dodiri... te snažne ruke, kojima ju je
posesivno stezao... Srce je počelo da joj razbija u
grudima.
Ma to je sigurno san. Oprezno je otvorila oči i
pogled joj se spojio s Orhanovim. Njegov
gladni poljubac toliko ju je uzdrmao da joj je samo
jedna misao bila u glavi: Još! Kad je usnama kliznuo
niz njen vrat, zastenjala je, a njeno se telo napelo od
naboja.
- Želim te!
85
 knjige.club

Izgovorila je to naglas? Ali to je istina, želela ga je

više nego bilo koga.
Orhan je ubrzao korak i umesto u njenu, uneo ju
je u svoju spavaću sobu, u koju Savana ranije nije
imala pristup.
Spustio ju je na prostrani krevet uzdišući od želje.
Niko je pre nije tako neskriveno želeo. Videla je glad u
njegovim očima i nije mogla zamisliti ništa lepše nego
da je zadovolji. Pridignula se, pogledala ga je pravo u
oči i spustila ruku na njegove pantalone, tamo gde je
njegova želja bila najočiglednije izražena.
Orhan je uzdahnuo, a onda ju je privukao u krilo
da bi mu obavila noge oko struka. Uhvatio ju je za
zadnjicu obema rukama pritisnuvši je na sebe
pre nego što ju je ponovo poljubio. Savana mu je divlje
uzvratila. Pažljivo ju je oborio na krevet i nekoliko
sekundi stajao je nepomično iznad nje gledajući je
očima potamnelim od želje. Onda je kleknuo na
krevet...
Sa svakim uzdahom, koji se oteo iz Savaninog grla,
Orhanov je bio sve srećniji. Bez obzira na to da li je
vrhovima prstiju prešao po njenom vratu, ili je
usnama mazio nežnu kožu njenog dekoltea, ili je
jezikom dražio njene bradavice, svaki njegov gest
izazvao je očekivane reakcije.
A u Savanainim očima video je mnogo više od želje
za seksom. Orhan se mogao zakleti da mu je
prošaputala na uvo da će zauvek biti njegova. Samo
njegova.
Savana je drhtala od uzbuđenja. Pomogla mu je da
otkopča košulju, a onda i pantalone. Njeno
nestrpljenje uzbudilo je Orhana i u roku od nekoliko
sekundi oslobodio je odeće i sebe i nju.
86
 knjige.club

Dok je pritiskao svoje nago telo uz njeno, oteo joj

se životinjski krik. Kad je usnama skliznuo preko
njenih dojki i stomaka naniže, pomislila je da će
umreti od želje.
Posle čitave večnosti u slatkim mukama kojima ju
je izložio, Orhan je posegnuo rukom među njene
butine osetivši da je vrela, vlažna i spremna. Zatim joj
je nežno razmaknuo kolena i prodro je u nju gledajući
je pravo u oči.
Kad su ubrzo potom gotovo istovremeno dosegnuli
vrhunac, Orhan je eksplodirao u njoj dok se Savana
uhvatila za njegova ramena vrisnuvši njegovo ime.
Potom su ležali zadihani dok je Orhan nije povukao
na sebe.
Njegovi mirni otkucaji srca preneli su se na nju i
znala je da će te noći spavati bez snova, jer sve za čim
je čeznula bilo je tu, uz nju.

87
 knjige.club

10. poglavlje

Probudilo ga je sunce i oprezno se izvukao iz

kreveta bacivši pogled na usnulu Savanu. Morao je
razmisliti šta dalje. I može li se dalje? Savana živi u
Engleskoj, a on u zemlji, kojom vlada, uz kćerku, koju
podiže.
Zaljubiti se u Savanu ne vodi nikud. Ta spoznaja
teško ga je pogodila. Savana, prelepa žena puna
optimizma, koja je u njegov i Samrin život donela
radost i sreću, ne srne biti povređena! I zaslužila je
boljeg od njega.
Brzo se obukao da ne bi pao u iskušenje da se
zavuče pod pokrivač kraj nje, jer je znao da za njih
dvoje nema nade u ljubav, sreću i budućnost.
Njegov je posao da vlada zemljom, to je obećao svojoj
pokojnoj ženi i u njegovom srcu nema mesta ni
za koga drugog.
Pogledao je Savanu, koja je mirno spavala. Baš je
nemilosrdan i neodgovoran! Neoprostivo je sebično što
joj je dopustio da mu se toliko približi iako je dobro
znao da njegovo srce nije slobodno, jer je slomljeno.
Ali morao se postarati za to da Savana ne bude
povređena. Kako?
Odmahnuo je glavom stisnutih usana. Znao je šta
će učiniti: isto ono što i posle velike tragedije pre
sedam godina. Zatvoriće srce i usredsrediće se na
svoju zemlju i kćerku, za više nema snage.

88
 knjige.club

U deliću sekunde Savana je primetila da nešto nije

u redu. Još u polusnu, shvatila je da leži u svom
krevetu i naglo se uspravila. Kako je dospela ovamo?
Gde je Orhan? Zar je sve sanjala?
Ustala je navukavši široke haremske pantalone i
tuniku, kakve su nosile žene u Daharu.
Da li je nešto pogrešno rekla? Da li se Orhan
naljutio na nju? Šta bi to moglo biti?
Naravno da nije očekivala da će joj ujutro doneti
šolju čaja i sveže pecivo u krevet, pa ipak... Mogao je
bar da se probudi kraj nje posle strasne noći.
Ali njegovo ponašanje sigurno je poruka. Preneo ju
je u njenu sobu posle... Kako joj je to mogao učiniti?
Požurila je dugim hodnikom do njegove radne sobe.
Da li se Orhan pokajao? Gotovo joj je pozlilo od
straha i nejasan osećaj gubitka širio se u njoj... kao
onda kad joj je odstranjena materica.
Sa usana joj se oteo tihi jauk. Kako je mogla biti
toliko glupa? Morala je da se pribere, da povrati
kontrolu nad sobom, jer budućnost Pedintona zavisi
od toga. I podneće svaku žrtvu za tu kliniku.
Pokucala je na vrata i ne čekajući odgovor, ušla je
zatekavši Orhana nagnutog nad nekakvim
dokumentima.
Zar mu nije jasno da je njen svet iskočio iz
koloseka kad mu se predala?
- Je li ono vaš prtljag? - upitala je zbunjeno, kad je
iz te prostorije izašao sluga natovaren koferima.
- Da - odgovorio je Orhan. Njegove tamne oči, iz
kojih je prethodne noći izbijala strast, bile su
bezizražajne i Savana je zadrhtala. - Bilo bi dobro

89
 knjige.club

da se i vi spakujete, poslaću slugu da vam pomogne.

Avion nam poleće danas u podne.
- Avion?
- Da, za London.
- Šalješ me u Englesku?
Jedan pogled na Savanino lice rekao mu je sve što
je trebalo da zna. Ali koliko god bolelo, znao je da je to
ispravna odluka i neće se predomisliti.
- Svi idemo u Englesku. Pobrinuo sam se za sve u
Pedingtonu, želim da Samra bude što pre operisana.
Savana je ćutke zurila u njega, a on se jedva
obuzdao da joj ne priđe. Zeleo je da je zagrli i da joj
kaže da je idiot. Ali bilo bi samo gore. Orhana, koga
je Savana vratila u život tokom prethodne dve nedelje,
više nema... iako je konačno ponovo bio srećan.
O tome nije smeo da razmišlja, jer on nikada više
ne može biti takav čovek.
- Doktorko Braun, nemamo vremena, a ja moram
toliko toga da uradim. Molim vas da me izvinite... -
bacio je pogled na sat izbegavajući da pogleda u nju. -
Bilo bi dobro da pomognete Samri da se spakuje, jer
vi najbolje znate šta će joj trebati u klinici.
- Možda bi trebalo vi da objasnite svojoj kćerki šta
se ovde događa - prkosno je uzvratila.
- Kako to mislite? Ona zna da ćemo otputovati u
London - glas mu je bio grub i Savana je ustuknula u
neverici. Bio je isto tako neprijatan i grub kao posle
ženine smrti. I upravo je o tome reč: nije joj mogao
dati svoje srce, jer mora da brine o svojoj zemlji i da
odgaja Samru.
- Vaša ekselencijo - Savana ga je prezrivo odmerila
- iako shvatam da je vaše vreme dragocenije od mog,

90
 knjige.club

želim da istaknem da trenutno treba da budete pre

svega otac.
Orhan se ukočio.
- Hoćete da kažete da zanemarujem svoje dete?
- Ni u kom slučaju. Ali znam da hirurška
intervencija deci može biti zastrašujuća. Baš kao i
njihovim roditeljima.
Da li mu je velikodušno ponudila objašnjenje za
njegovo ponašanje? To nije mogao prihvatiti.
- Imam utisak da ste pogrešno protumačili moj
poziv u Dahar, dr Braun. Samra mi je apsolutni
prioritet, ona je najvažnija u mom životu. A sad ću vas
zamoliti da se spakujete, jer uskoro polazimo.
Na njegovo iznenađenje, Savana je mirno stajala
pred njim. Iznerviralo ga je to što se činilo da je ova
nemoguća situacija manje bolna njoj nego
njemu. Zato je primorao sebe da joj zada poslednji,
odlučujući udarac.
- Doktorko Braun, ne želite da Pedington bude
zatvoren, zar ne?
Bio je siguran da će se ona rasplakati, ali nije.
Samo ga je netremice gledala.
- Sigurno ste i vi samo čovek, zar ne? I u redu je
da osećate strah i bol, baš kao i svi ostali - glas joj je
bio jasan i miran dok mu je pružala tu mirovnu
ponudu. On je bio zao i hladnokrvan, a ona je
pokazala neverovatnu hrabrost, neustrašivo
braneći ono u šta je verovala. - Nadam se da se ne
ljutite na mene što sam otvorena, ali mislim da
grešite, jer vašoj kćerki neće pomoći to što se slepo
držite prošlosti.

91
 knjige.club

- O, je li? A ti misliš da ti veliko majčinsko iskustvo

daje za pravo da me obasipaš savetima?
Savana je nakratko sklopila oči boreći se s naletom
mučnine. Znala je da je to Orhan izgovorio u besu. Pa
ipak, zabolelo ju je.
Ali morala je biti jaka, ostaviti po strani svoja lična
osećanja i ponašati se profesionalno.
- Orhane... ili Vaša ekselencijo, čak i ako nisam
rodila, provela sam svaki dan s decom i njihovim
roditeljima, koji su prolazili kroz najteže trenutke u
životu. Iskreno sam tugovala s njima, ali sam se
mnogo češće svim srcem radovala kad su deca
ozdravila. Srećom, to drugo se češće događalo u
Pedingtonu - duboko je uzdahnula. - Zato je moj
odgovor da, mislim da na osnovu dugogodišnjeg
iskustva mogu suditi o situaciji. I znam kada su želje
roditelja u suprotnosti s detetovim potrebama.
- Zaista u to veruješ? Misliš da ignorišem potrebe
svoje kćerke? - besno je skočio na noge.
- Ne, mislim da voliš svoju kćerku najbolje što
umeš.
- A ti misliš da nisam dovoljno dobar u tome? Da
ne volim dovoljno Sa mru?
Savana je odmahnula glavom.
- Verujem da možeš učiniti mnogo više nego što
misliš da možeš - jedva je obuzdavala suze. On je ne
voli, ali ona mu neće dopustiti da je sažaljeva. - A
sad izvini, moram da se spakujem.
Kad su se vrata zatvorila za njom, Savana se
naslonila na zid hodnika da predahne, a onda
se laganim korakom uputila u svoju sobu.

92
 knjige.club

11. poglavlje

Čak ni zaglušujuća buka avionskih motora nije

otrgnula Orhana iz sumornih misli. Savana nije
razgovarala s njim otkad su krenuli. Nije da joj je
zamerio. Šta god da se dogodilo među njima, nije
zaslužila da se onako ponaša prema njoj.
Zahvalno je uzeo čašu mineralne vode, koju mu je
ponudila stjuardesa. Samra je mirno sedela, ozbiljna
kao pre. Bolno su mu nedostajali njen smeh i
srećno lice iz prethodnih nedelja. Život je tako
nepravedan.
Samra je otkopčala sigurnosni pojas i kad je Orhan
hteo da je zagrli, shvatio je da ona želi nešto drugo.
Kao da se to podrazumeva, popela se Savani u krilo.
Kao začaran ih je gledao dok su prvo porazgovarale,
a onda je Savana počela nešto da pevuši njegovoj
kćerki. Samrini prsti dodirvali su Savanine usne dok
je dlan druge ruke držala na njenim grudima
osećajući vibracije. Postiđen time, Orhan je okrenuo
glavu.
Samra je postala pričljiva otkad je Savana s njima.
Njen glas bio je tipičan za glas gluvog deteta,
izgovarala je reći nejasno, ali za nedelju dana, ako
operacija bude uspešna, Samra će čuti i počeće vežbe
s logopedom.
Srce mu se bolno stisnulo kad je pomislio na to da
Savana neće biti uz nju tokom oporavka, jer se on za
to pobrinuo.
- Pogledaj! - Savana je gestikulirala. - London!

93
 knjige.club

Orhan se uspravio. Doneo je odluku i sad ju je

gledao nedokučivim očima, kakve su inače.
Čudan osećaj praznine obuzeo je Savanu. Stan u
kojem je boravila nikad joj nije bio pravi dom, možda
zato što je provela više noći u Pedingtonu nego u
sopstvenom krevetu. A u Orhanovoj palati u Daharu
osećala se kao kod kuće posle nekoliko dana.
Usmerila je pažnju na Samru. Slomiće joj se srce
kad se bude opraštala od devojčice... Nekako će
preživeti. Sećanje na Dahar izbledeće s vremenom i
ostaće samo iluzija...
Žurno je uzela nekakva dokumenta iz džepa.
Grafikoni, beleške, naučni članci... to će joj odvući
pažnju. Operacijom, doduše, neće spasti Samri život,
ali će joj otvoriti potpuno novi svet.
Kad je avion konačno sleteo i Savana ponovo
uključila telefon, dobila je depresivnu poruku: stanje
malog Rajana, njenog pacijenta, dramatično se
pogoršalo. Zato što pre mora u Pedington.
Klimnula je glavom u znak pozdrava Orhanu.
- Vidimo se sutra u Pedingtonu.
Poljubila je Samru u kosu i u trenutku kad je
prolaz oslobođen, strčala je dole. Ne osvrćući se,
požurila je kroz aerodromsku halu. Tek kad je sela u
taksi, odahnula je.
Činija keksa od čokolade i đumbira pogoršala je
Orhanovo raspoloženje.
- Ko je ovo naručio?
- Niko. Pretpostavljam daje zabeleženo da ste
poslednji put tražili taj keks i zato su vam ih poslali u
znak dobrodošlice - objasnila je Ajša
priključujući laptop.

94
 knjige.club

Orhan je nemirno šetao od zida do zida. Da bar nije

rezervisao ovaj hotelski apartman! Sve ga je podsećalo
na prvi susret sa Savanom. U susednoj sobi Samra je
sedela kraj prozora gledajući kišu. I njoj
nedostaje Savana.
Savana... Svetla tačka u njegovom životu, žena,
koja je imala hrabrosti da mu saspe istinu u lice da je
uplašen. A taj zastrašujući strah obuzimao ga je kad
god je pomislio na to koliko je nemoćan i da će
dobrobit svoje kćerke u nekom trenutku morati
poveriti nekome drugom.
Odjednom mu se razjasnilo pred očima.
Odmahnuo je glavom u neverici lutajući pogledom po
krovovima Londona. Šta je to učinio? Zar je idiot?

- Treba li da ponovimo? - Savana je pogledala svoje

kolege preko operacionog stola. Mada su upravo
vežbali na modelu, bilo je važno da što
preciznije simuliraju uslove opracije.
Odmahnuli su glavom. Upravo je tako i trebalo da
bude.
Čulo se snažno kucanje po vratima i provirio je
kolega pedijatar. Savana ga je veselo pozdravila.
- Spreman si da nam pomogneš oko priprema?
- Naravno. Drago mi je što sam s vama u timu.
Rozi, idem u pab, hoćeš li mi se kasnije pridružiti?
Prijatno veće svima!
Savana je osećala gotovo fizički pritisak. Uz
ljubavne jade i povređen ponos to nije bila
dobra kombinacija. Možda sutra posle Samrine
operacije treba da poseti kardiologa? Zamislivši tu
scenu, nasmejala se. Dobro je! Dakle, na dobrom je

95
 knjige.club

putu da oreboli Orhana. Ako se uskoro bude mogla

šaliti na njegov račun, to će značiti da je gotovo.
- Za danas je dosta - obratila se svom timu. -
Razlaz! Sutra rano svi moramo biti odmorni i u formi.
Vrata su se zalupila iza poslednjeg kolege i
napokon je ostala sama. Zagledala se u
model srednjeg uha na kojem su vežbali zamislivši
Samrino milo lice. Samri će ostati jedva
primetan ožiljak iza ušiju, ali ta operacija zauvek će
joj promeniti život. To je prvi korak na dugom
putu oporavka.

96
 knjige.club

12. poglavlje

Orhan je stalno gledao na sat, ali se činilo da je

vreme stalo. Već dva i po sata Samra je bila u
operacionoj sali, a njemu se činilo da je godinama nije
video. Čekanje je bilo užasno.
Nevoljno je pomislio na Savanino lepo lice i znao je
da će ona u svakom slučaju biti uz njega i da će mu
pružiti utehu, ma kako se operacija završila. Utehu,
koju nije zaslužio.
Kad je tog jutra došla po Samru da je odvede u
pripremnu salu, osmehnula mu se i čak je nakratko
spustila ruku na njegovu da ga umiri. Iako je bio zao
prema njoj, pokazala je veliko srce.
- Učinićemo sve što je u našoj moći - rekla je, a on
joj je verovao svim srcem. Ipak, gušio se od straha.
Hoće li rezultat, kojem se nadao, biti vredan rizika?
Odjednom je shvatio... Nije se plašio operacije. Sav
njegov bes, podlost i cinizam bili su očajnički pokušaj
da prikrije prava osećanja.
On voli Savanu svim srcem! Ne predati se toj
ljubavi značilo bi prokleti sebe i svoju kćerku
na samotan život bez radosti.
Sklopljenih očiju zagrlio je jastuk razmišljajući o
ženi kojom se oženio pre devet godina. Svaki put kad
je pogledao njihovu kćerku, video je nju, Nuriju.
S ljubavlju joj se u mislima zahvalio na svemu. Srce
mu je snažno udaralo kad je od nje zatražio blagoslov
za novi početak sa Savanom.
Konačno otvorivši oči, znao je šta treba da radi.

97
 knjige.club

Savana je u operacionoj sali bila u svom elementu,

osećajući nalet energije.
Usredsređeno je radila. Znala je da će biti potrebne
nedelje, možda i meseci da sve profunkcioniše, ali ako
otok ne bude veliki, Samra će im ubrzo po buđenju iz
anestezije sama kazati da li su uspeli.
Sestra je obrisala znoj sa Savaninog čela. Pogledala
je na sat. Još samo nekoliko poteza i Orhan će ponovo
videti svoju kćerku...
- Kada će se probuditi? - Orhan je jedva obuzdavao
nestrpljenje.
- Za otprilike pola sata - odgovorila je Savana ne
odmičući oči sa Samrinog lica.
- Toliko dugo? - nervozno je dobovao prstima po
dovratku.
Čekao je već pet sati, a sad mu je rekla da se strpi
još pola sata.

Samra se promeškoljila, a Savana ni u kom slučaju

nije želela da se devojčica probudi iz anestezije i da
prvo ugleda namršteno očevo lice. Na ovaj dan važnije
je nego ikad da kraj sebe ugleda dve osobe pune
ljubavi.
- Bilo bi dobro da sedneš pored nje i da je držiš za
ruku - predložila je Savana.
- Da sednem naspram nje ili da je držim u
naručju?
- Naspram nje. Ako je operacija uspešna koliko se
nadamo, čuče te. Ali preplaviće je akustični utisci, pa

98
 knjige.club

treba ne samo da pričaš s njom, već i da se ispomažeš

znakovnim jezikom. Toliko je navikla da ti čita s
usana da će to i sada intuitivno učiniti.
Orhan je klimnuo glavom, jedva dišući od
uzbuđenja. Njegova kćerka će, ako je sve u redu, prvi
put čuti očev glas! Savanina uputstva pomogla su mu
da se smiri.
Um mu je brzo radio. Kako ranije nije razmišljao o
tome šta će joj prvo reći? Volim te? Ili da izgovori
molitvu zahvalnosti? Ili nešto pragmatičnije
poput ”zdravo” ili “čujes li me?”
Kad se Samra opet pomerila, Orhan ju je uhvatio
za ruku. Njeni mali prsti stisnuli su se oko njegovih,
a činjenica da je u ovom ključnom trenutku Savana s
njima učinila mu se sasvim prirodnom. Bez nje...
Savana je pustila tihu muziku da bi devojčica prvo
čula prijatne zvuke, a Orhan je nesvesno zapevao, jer
se doktorka potrudila da na internetu pronađe
tradicionalnu muziku iz Dahara.
Pevao je svojoj kćerki u nadi da će ga ona čuti. Iako
su joj oči bile sklopljene, Orhan je primetio da Samra
reaguje. Ruka joj je zadrhtala, čelo se
zbunjeno mrštilo. Iznenada je otvorila oči.
- Nastavi! - ohrabrila ga je Savana kad je zastao.
Sa suzama u očima uhvatila je Samrinu drugu ruku.
Iako je u tom trenutku znakovnim jezikom
razgovarala s ocem, devojčica se okrenula Savani,
koja joj je nešto tiho rekla, i on je, srca napetog do
pucanja, konačno shvatio da je operacija uspela.
Šlep od suza, za koje nikad ne bi pomislio da ih je
toliko u njegovim očima, privio je kćerku na svoja
široka prsa.

99
 knjige.club

Ona čuje!
Savana je održala obećanje i pobrinula se za
ostvarenje Samrinog velikog sna.
- Hoćeš li pokušati nešto da nam kažeš? Da čuješ
i svoj glas? - upitala je Savana uzbuđenu devojčicu,
koja je klimnula glavom, tiho zajecavši obuzeta
srećom.
Orhan, koji je jedva podnosio strah u očima svoje
kćerke, primorao je sebe da nastavi da peva drhtavim
glasom. Učinio bi sve da pomogne Samri da
napravi prvi od mnogih koraka na putu koji je
očekuje. Kad god mu je glas popustio, Savana se
potrudila da ga podrži i da mu pruži snagu i
samopouzdanje da bude čovek kakav je morao biti
u ovom trenutku.
Samra je otvorila usta, a njene tamne bademaste
oči lutale su od Orhana do Savane.
- Čujem vas - konačno je izgovorila, a suze su joj
potekle niz obraze. - Mogu da čujem tatinu pesmu
iako sam njegov glas dosad osećala samo ovako -
jedan mali otvoreni dlan spustila je na Orhanova
prsa, a drugu na Savanina. Osvrtala se oko sebe, pa
je na znakovnom jeziku upitala Savanu odakle dolaze
drugi zvuci.
- To je muzika. Čuješ muziku iz zvučnika.
Samra je u neverici pogledala male mobilne
zvučnike i Savanin telefon.
- Tačno je onako kako sam zamišljala... neopisivo
lepo - rekla je znakovnim jezikom. - Hvala ti za sve što
si učinila!
- Tako sam srećna zbog tebe! - odgovorila je
Savana naglas proprativši to na znakovnom jeziku,

100
 knjige.club

dok joj je glas podrhtavao od sreće. - Zaslužila si ovaj

novi, uzbudljiv i sjajan život!
- Toliko sam srećna! - viknula je Samra trgnuvši se
od snage sopstvenog glasa. - Jesam li uvek ovako
glasno pričala? - prošaputala je.
Njihov zajednički smeh čuli su gotovo svi na
odeljenju, a pre nego što je Orhan u glavi
obradio informaciju da ga kćerka zapravo prvi put
čuje, Samra se uspravila zagrlivši ih oboje, pa ih
je povukla za sobom na krevet ne ispuštajući ih iz
snažnog stiska.
Nekoliko minuta kasnije Savana se oprezno
izvukla iz zagrljaja izvinivši se oboma. Zastala je u
vratima posmatrajući oca i kćerku kako korak po
korak prihvataju novi svet, koji se otvorio pred
Samrom. A onda je potrčala niz dugi bolnički hodnik,
jer je znala da će se suze radosnice za nekoliko
trenutaka pretvoriti u suze tuge i očaja.

- On hoće... šta?! - Savana je stajala pored

umivaonika prskajući lice hladnom vodom. Zar
da ovakvog, od plača otečenog lica izađe pred kamere?
Užasnula ju je ta ideja. - Ne! To apsolutno ne dolazi u
obzir! Zašto to sam ne učini? Pa Samra je
njegova kćerka i ovo je njihov veliki zajednički
trenutak.
- Čini se da on ne misli tako - ljubazno, ali odlučno
rekla je Viktorija.
- Ko ne misli tako? Dominik? - zbunjeno je upitala
Savana. - Da li te je zato poslao ovamo?
- Naravno da ne, ludice. Orhan... sećaš li se?
Orhan al Halil, šeik milijarder iz Dahara izrazio je tu

101
 knjige.club

želju. Pri čemu... želja u suštini i nije prava reč.

Odabrao je tebe od svih hirurga, koji su bili uključeni
u operaciju. Tebi je uspelo ono što nikome ranije nije,
a sad oklevaš da slušaš kako te obasipaju
hvalospevima?
- Da, naravno. Ne pada mi na pamet da se uživo
pojavim u TV programu!
Niti bilo gde više. Ne bi to podnela. Čemu slušati
sve te lepe i pohvalne reči kad je znala da će se njihovi
putevi zauvek razići.
- Nemoj da budeš smešna! Reflektori su već
postavljeni, a pola bolničkog osoblja zauzelo je mesta
u konferencijskoj Sali - Viktorija je spustila ruku
na Savaninu.
- Šta? - Savana se preneraženo povukla. - Ne samo
da će tamo biti novinari, već i sve moje kolege iz
Zamka? Zar ste svi poludeli? To ne dolazi u obzir! Ne!
- žestoko je odmahnla glavom.
Ne dolazi u obzir! Dopustiti Orhanu da je nasamo
ignoriše je jedno, ali pred tolikom publikom? Nikad!
- Moram li ponovo da spomenem njegovo enormno
bogatstvo, koje se meri milijardama dolara?
- Nikad nisam rekla da ovo radim zbog novca -
progunđala je Savana. Baš kao što nikad
nije pretpostavila da će se zaljubiti.
Međutim, to je nije sprečilo da se odvaži i da uradi
tu operaciju, kao prvi hirurg koji je to učinio, i to
uspešno, uprkos činjenici da joj je Orhan slomio srce,
jer se prema njoj ponašao kao prema strankinji posle
njihove prve i jedine zajedničke noći. Smatrala je da je
pretrpela dovoljno poniženja od Njegove ekselencije
šeika od Dahara.

102
 knjige.club

- Hoćeš da kažeš da bi Pedington trebalo da se

odrekne ovakvog publiciteta samo zato što si ti
kukavica?
Viktorija je prebledela, činilo se da je iskreno
besna, a Savana ju je čak razumela. Nikakvo čudo što
Viktorija potiskuje bes, jer ona ima sve osobine koje
Savani nedostaju: samopouzdanje, otvorenost,
sposobnost da bez stida izađe pred mnoštvo ljudi, da
rodi bebu...
Ne, bez samosažaljenja!
- Savana - Viktorija je spustila ruke na ramena
svoje koleginice i pažljivo ju je pogledala. - Možeš ti to.
Samo pet minuta. Pet! A onda se možeš ponovo
sakriti u svoju operacionu salu i ostati tamo do kraja
života.
Savana je nevoljno klimnula glavom.
- U redu, pobedila si - rezignirano se osmehnula. -
Dominik nije imao šanse, zar ne?
Viktorija je bila bar toliko milostiva i pristojna da
pocrveni. Ponosno je položila dlanove na svoj poveliki
trudnički stomak. Dete, verenik... posle
nekoliko teških životnih oluja njen život dobio je
magičan zaokret. Savana ju je s ljubavlju zagrlila.
- Hvala ti za sve. Dominik i ti odlično ste obavili
posao.
- Postoji li... - počela je Viktorija, ispitivački
gledajući Savanino lice, još uvek rumeno od plača - ...
problem? Nisi se posvađala sa šeikom ili nešto slično?
- S Orhanom? Ne, naravno da nisam - odgovorila
je prebrzo, trudeći se da deluje ležerno.
Viktorija ju je sumnjičavo odmerila.

103
 knjige.club

- Bilo bi dobro kad bi se potrudila da izgledaš malo

srećnije.
Baš smešno! Kako može izgledati srećno žena
slomljenog srca? Savana je pogrešila što se izvukla iz
svog sigurnog skrovišta i otputovala u Dahar, a
sad mora da živi s posledicama. Sve je rizikovala i sve
izgubila. Ali plač nad svojom sudbinom sigurno nije
rešenje.
- U redu. Uostalom - izvukla je poslednjeg asa iz
rukava da se ohrabri - moramo spasti Pedington.
Hajde da Orhanu održimo tu konferenciju za
štampu, a posle toga... ne bih imala ništa protiv čaše
vina u pabu.
- Za mene samo mineralna voda - podsetila ju je
Viktorija, šokirana time što je primetila da su
Savanine oči pune suza. - Možda bismo mogli
negde drugde? U neki bar podalje od klinike? Mislim
da bi ti dobro došlo malo otklona od bolničkog
okruženja.
Savana je klimnula glavom, jer je znala: ako sad
još nešto kaže, sve će iz nje izleteti. Srce joj se raspalo
na hiljadu komada, jer je volela Orhana, ali i malu
Samru. Pritiskao ju je nepodnošljiv bol, jer će uskoro
morati da se oprosti od oboje iako joj se prvi put u
životu činilo da ima svoju porodicu.
- Hajde, dodaj mi šminku. Pobrinućemo se za to da
publika padne na kolena pred tobom.
Savana je strpljivo dopustila Viktoriji da je ulepša
puderom, maškarom, rumenilom i diskretnim ružem.
Viktorija je zadovoljno pogledala ono što je učinila,
jer je Savana sad bila osvežena, bez tragova plača.
- Jesi li spremna za okršaj pred kamerama?

104
 knjige.club

- Koliko je to moguće u ovom trenutku!

Brzina kojom se sala za konferencije punila
novinarima navela je Orhana da pomisli da su oni
zapravo sve vreme bili tu. Zar su i oni nestrpljivo
čekali ishod operacije kao on?
Utoliko bolje. Ovom spektakularnom operacijom
Pedington je zaslužio maksimalnu pažnju javnosti...
pre svega zahvaljujući Savaninom izvanrednom
uspehu.
Pun elana, okrenuo se publici.
- Dotorka Savana Braun učinila je za moju
kćerkicu ono što smo svi mislili da je neverovatno -
Orhan je pogledao Savanu i ohrabrio se kad je video
da mu ona prilazi s osmehom na usnama. Nadao se
da joj je jasno da je ozbiljan i da je nije hvalio
samo zato što su kamere uključene. - Mislim da me je
dr Braun u međuvremenu dovoljno dobro upoznala -
nastavio je primetivši na sopstveno iznenađenje da
mu glas pomalo podrhtava. Čudno, ali uglavnom pred
ljudima nije pokazivao emocije - da zna koliko znači,
ne samo mojoj kćerki, već i meni, to što je omogućila
Samri da čuje. Pošto će Samra jednoga dana
preuzeti moje obaveze kao vladarka Dahara, bilo je
veoma važno da može čuti glas ljudi iz svog naroda -
ponovo je pogledao Savanu, jer mu je bila važna
njena reakcija - kao i naše tradicionalne pesme.
Danas je bio taj dan. Ne medicinskim čudom, već
odlučnošću, pameću, izvanrednom veštinom i
čeličnom voljom doktorka Braun i njen tim pobrinuli
su se za to da Samra prvi put čuje očev glas i pesmu
iz svog naroda - gotovo se zagrcnuo od osećanja koja
su ga preplavila, pa je nastavio: - Zato ću osnovati
fondaciju za dečju bolnicu Pedington, koja će

105
 knjige.club

omogućiti ovoj klinici da ostane tu gde jeste, tačnije,

u srcu Londona, da bi ovi vredni ljudi mogli
neometano da nastave posao na unapređenju i
uvođenju inovativnih metoda u lečenje dece - Savana
je zurila u njega otvorenih usta, a suze olakšanja
potekle su joj niz obraze.
Orhan je poželeo da je zagrli. Više nije bilo sumnje,
konačno je ostavio prošlost za sobom i od sada će svu
pažnju usmeriti na budućnost.
- Ipak, najveće iznenađenje tokom vremena koje
sam proveo s doktorkom Braun... Savana... - okrenuo
se njoj, pa ju je uhvatio za ruku. Dopustila mu je to
teška srca. - Savana, ne samo da si omogućila
mojoj kćerki da čuje, već si i meni povratila veru u
ljubav.
Šta je to upravo izgovorio?! U ušima joj je zazvonilo
na hiljade zvona i više ga nije čula. Gotovo se
nasmejala. Šteta što nije paralelno komunicirao s
njom i znakovnim jezikom. Pokušala je da se
usredsredi na čitanje s njegovih usana, ali bila je
sposobna samo da razmišlja o tome kako su je te usne
ljubile. Zbunjeno je zatreptala kad ga je videla da je
usnama oblikovao četiri reći, a zatim ga je pogledala
sa strahom i iščekivanjem u očima.
Za razliku od nje, činilo se da je publika razumela
njegovo pitanje, jer se u mnoštvu podigao žamor, a
zasvetlelo je na desetine kamera.
- Žao mi je - pokazala je na usne. - Nisam te
razumela. Da li bi mogao da ponoviš pitanje? - u tom
trenutku smeh se prolomio po sali, a Savana je od
stida poželela da propadne u zemlju. Ona definitivno
nije za svetlost reflektora.

106
 knjige.club

Orhan ju je nežno pogledao, umirujuće pomazivši

njenu drhtavu ruku.
- Pitao sam te, draga, da li bi mi učinila čast da se
udaš za mene - osmehnuo se pogledavši je baš onako
kao one noči pune strasti.
U Savaninoj glavi je vrilo. Da li to znači... da je on
voli?
Jako je zažmurila, pa je širom otvorila oči da se
uveri u to da ne sanja.
- Ali mislila sam... - preneraženo je stisnula usne.
Uostalom, ne tiče se novinara to što su proveli
nezaboravnu noč i što je Orhan posle toga bio
hladan prema njoj. Nije je više želeo, to je jasno stavio
do znanja. Ili nije?
- U međuvremenu mi je mnogo toga postalo jasno,
valjda mi je trebalo vreme da se sve posloži kako treba
- tiho je nastavio Orhan da ga je jedva razumela. -
Danas sam pokušao da zamislim budućnost bez tebe
i... nisam mogao podneti pomisao na to.
Obuhvativši dlanovima njeno lice, zagledao joj se u
oči.
- Ti si mi, Savana Braun, pokazala koliko je ljubavi
u meni. Potrebna si mojoj zemlji, mojoj kćerki, a
najviše meni. Treba nam tvoja radost, tvoj smeh,
tvoj optimizam. Ti si naše svetio u svakoj mučnoj
situaciji. Molim te, reci da želiš da budeš moja žena...
i Samrina majka - poljubio joj je ruku pogledavši je u
oči. - Hajde da budemo porodica.
- Porodica? - ponovila je Savana u neverici. - Nas
troje?
Orhan je zabacio glavu nasmejavši se.
- Da! Nas troje... ako me još uvek želiš.

107
 knjige.club

Savana nije mogla prestati da klima glavom dok su

joj se suze u potocima slivale niz lice.
- Da! - svaki delić njene duše bio je ispunjen
neočekivanim osećajem sreće.
Porodica...
- Da!

Šest meseci kasnije

- Mislim da treba da presečeš vrpcu, Orhane -
Savana je odlučno predala makaze svom mužu. -
Uostalom, ti si zaslužan za sve promene ovde.
- A ti ste me inspirisala nudeći odlične predloge -
nije želeo da umanji njen doprinos.
- Onda imam još bolju ideju - osmehnula se
Savana. - Kako bi bilo da pustimo Samru da to uradi?
- Da otvori centar?
- Da, naravno! - što je više razmišljao o tome, to
mu se više sviđala ta ideja. - Hajde!
- uhvatila je Orhana za ruku i povukla ga malo
unazad da bi imao bolji pogled na nekadašnju palatu,
sedam godina praznu i pustu, a sad punu života. -
Pogledaj šta si uradio! Prvi centar za gluve u
Persijskom zalivu.
- Ti si neverovatna! - odgovorio je Orhan zavukavši
prste u guste uvojke svoje žene.
- Složićemo se da smo oboje neverovatni -
osmehnuvši se, zagrlila ga je oko struka nudeći mu
usne. - Nisam očekivala da će me porodica
toliko inspirisati. Hvala ti!
Orhan se nasmejao.

108
 knjige.club

- Hajde, treba da otvorimo centar! - uhvatio ju je

za ruku i pošao prema glavnom ulazu.
- Prvo da pronađemo našu devojčicu i da vidimo ko
joj sad ide na živce zato što želi da se zabavlja!
- Da, Dahar mora to uzeti u obzir - smejala se
Savana pokušavajući da održi korak s mužem. - Naša
devojčica će svoju zemlju i svoje roditelje
učiniti veoma, veoma ponosnim.
Osetivši snažan stisak Orhanove ruke oko svog
struka, s blistavim osmehom na usnama obratila se
novinarima, koji su nestrpljivo čekali ceremoniju
otvaranja.

KRAJ

109