KOBNA OPKLADA by Nana May

Sletanje je nešto što je gotovo uvek povezano sa dosta sreće, uz svu veštinu
koju padobranac poseduje. Tara je to odlično znala. I pored stotinak izvedenih letova
još uvek je osećala nalet nervoze u stomaku i mišićima pri pogledu na tlo kojem se,
često munjevito, približavala. Čini se da je među padobrancima postojalo nepisano
pravilo da onaj ko poslednji otvori padobran pokazuje najveću hrabrost ili ludost, ko to
zna?
Tara nije bila osoba sklona nepotrebnim rizicima, ali njeno druženje sa Džej
Džejom je bilo baš to. Ona i Džej Džej su odrasli zajedno i njihova, gotovo
svakodnevna, zabava bili su izazovi. Kladili su se u sve. Neka vrsta njihovog rivalstva
tipa ’’ko ovo sme’’ ih je pratila od desete godine. Prvi skokovi u vodu, prvi padovi sa
rolera, prva skijanja... Padobranstvo je stiglo kao nešto sasvim očekivano.
Tarini i Džej Džejevi roditelji su bili nerazdvojni prijatelji. Često se dešavalo da sa
strepnjom očekuju vesti o svojoj deci. Ni pretnje, ni kazne, ni molbe nisu pomagale. Na
kraju su se pomirili sa sudbinom u nadi da će im deca preživeti sve ludosti i najzad se
smiriti.
Tara im je, iz pozicije u kojoj se trenutno našla, odmah mogla reći da se to
nikada neće desiti. Vetar je duvao sve jače i Tara oseti da padobran, ponet naletima,
ide malo više od planiranog ka jugu. Nije osećala strah, više nelagodnost, jer je granica
sa Meksikom bila jako blizu.

* * * *

Prizor koji se pojavio pred muškarčevim očima bio je nestvaran: na velikom

plavom padobranu visila je ogromna kokoška! On protrlja oči i u neverici pogleda još
jednom! Slika je i dalje bila ista. Prva pomisao koja mu je prošla kroz glavu je da
verovatno halucinira od prevelike vrućine, ali kada se digao ogroman oblak prašine pri
kokoškinom ateriranju, morao je da prizna, ma koliko idiotski izgledalo, da je ’’leteća
kokoška’’ realnost. Posmatrao je kako se nezgrapno bori sa padobranom, a onda se
promolila glava nakrivljene kreste. Nekako se uspravila, raširila krila i krenula ka njemu.
Ni sam nije znao kako je ostao na mestu. Verovatno su mu noge otkazale.Tu, u
bespuću, pored džipa koji je prokuvao, imao je problem sa gigant kokoškom koja je
trčala, spotičući se, u njegovom pravcu. Nikada mu se u životu ništa luđe nije desilo!
- Ne prilazi! – viknuo je u njenom pravcu.
Izgleda da ništa nije moglo da je zaustavi. Onda kokoška progovori ljudskim
glasom:
- Šta si se ukipio!? Pomozi mi da se izvučem iz ovoga!
- Nisam te ja terao da letiš! – detinjasto se branio na njen povišen ton –
Uostalom, kokoške i ne lete!... Hej, pa ja pričam sa kokoškom. Ja sam lud!
- Stvarno si budala! Zar ne vidiš da je ovo kostim! – ’’kokoška’’ skide glavu i pred
muškarčevim očima bljesnu riđa kovrdžava kosa i srcasto lice sa besnim zelenim
očima. – Dođi, pomozi mi da se raspetljam! Užasno mi je vruće!
On nije mogao da progovori.
- Ej, začarani, požuri! Uskoro će od mene ostati samo mrlja. Ovaj sunđer se
upalio od vrućine! – uopšte se nije obazirala na njegovu neskrivenu zaprepašćenost.
Bez reči joj je prišao i sa strpljenjem, koje bi malo ko imao na njegovom mestu,
krenuo da razvezuje glomazan kostim koji je na sebi imala. Sa olakšanjem pomisli, dok
su mu prsti petljali oko čvorova, da je najzad ućutala. Kada je dovoljno razlabavio

1
sunđer na njenim leđima, ona lako iskoči i pred njim se ukaza, pa... malo je reći vrlo
zgodna devojka. Duge preplanule noge su virile iz minimalnog šorca (u malo
patrijahalnijoj zemlji bi bila uhapšena za remećenje javnog reda i mira), a majica... nije
preterivala kada je rekla da joj je vruće. Majica je bila skroz zalepljena za telo.
- Ja sam Tara Vilou – predstavila se zvaničnim tonom kao da su na nekom
uštogljenom prijemu.
- Nikolas Darkvud, na vašoj usluzi – rugao se.
- Sada ti je smešno. – pecnula ga je i Nikolas shvati da je ona znala da je svojom
pojavom izazvala paniku.
Tara je posmatrala momka pred sobom. Odavno je bila svesna da svojim
izgledom privlači muškarce. Bila je takođe svesna i koliku moć nad njima može imati. U
sebi se osmehnula – bila je sigurna da je i ovaj ’’lak plen’’ i da će je ovim čudom od
džipa odvesti gde želi. Trenutno joj je bilo vruće, a Džej Džej će dobiti svoje kad se
bude dokopala sigurnosti svog stana. Onda će napregnuti vijuge i smisliti osvetnički
plan. Bila je potpuno sigurna da je Džej Džej smislio i ovo sa vetrom da bi joj vratio za
njenu krađu njegove odeće u hotelu. Bilo je zabavno gledati ga kako samo u peškiru
silazi na recepciju. A, da pokupila mu je i novac, kreditne kartice, dokumenta...
- Žao mi je što prekidam vaše sanjarenje na ovako ugodnom mestu, ali mogu li,
radoznalosti radi, da saznam šta tražite na severu Meksika obučeni u veselu kokošku?
– prenuo je njegov kontrolisan glas.
Vidi, vidi, pomisli, pa on se brzo oslobodio panike i sad je, kao zavitlava. Njene
oči bljesnuše opasnim sjajem. Da ju je bolje poznavao, znao bi da mu se nešto sprema,
ali...
- Pa, da budem iskrena, celog života sam sanjala tebe da sretnem, pa pošto je
ovo jedina prilika...
Namrštio se. Nije mu se svidelo što se ona šali na njegov račun. Ne da nije imao
smisla za humor, ali u trenutku mu se učinilo da je pregruba za njega. Ako hoce grubu
igru, dobice je! U jednom koraku se nasao pored nje i desilo se neizbežno: zgrabio je i
čvrsto naslonio svoje usne na njene. Nije ovo očekivala. Nije stigla ni da se odupre a on
je vec svojim jezikom istraživao njene poluotvorene usne. Krenula je da ga ujede, ali on
je bio dovoljno brz da se izmakne, tako da je i planiran udarac u nogu izostao. Besno je
mrmljala, a on ju je gledao, sa bezbedne udaljenosti, dok mu je iz očiju iskrilo
zadovoljstvo.
- Ti!..Ti, bestidni kretenu! – provalilo je iz nje. Izgledalo je kao da je odskočila od
zemlje.
- Nikada mi jedna kokoška nije podarila lepši poljubac. Ovo je bilo otkrovenje! –
sada je počeo da se smeje svojoj šali.
Tara je bila naviknuta da vlada situacijom. Često joj se dešavalo da se stvari
izmaknu kontroli, ali ih je ona uvek nekako dovodila u red. I sada je bila uverena da će
biti po njenom. Ovog puta pažljivo osmotri muškarca pred sobom. Kratak grč nervoze
joj prođe kroz stomak. Podcenila ga je. Pokušala je sebe da opravda time što je vrućina
i sletanje u bespuće sigurno ometajuć faktor za zdravo rasuđivanje. Muškarac pred
njom nije bio tako mlad kako se njoj u prvi mah učinilo. Bio je vitak, srazmerene građe,
obučen u farmerke i kaubojske čizme. Na glavi mu je bio ’’stetson’’ šešir, pa je Tara
imala utisak kao da se kostimirao za neku reklamu. Još je samo falila zvečarka tu
negde i bilo bi idealno! Njegovo lice je imalo pomalo grube crte, ali su zato usne bile
pune i meke.
- Da li sam prošao, pa možemo da nastavimo tamo gde si nas grubo prekinula?
– izazivački ton u njegovim rečima je bio jasan, a tamne oči su bile više nego rečite.

2
 - Da li je to uobičajeno u ovoj pustinji? Mora da imate manjak žena pa
’’naskačete’’ na svaku – pokušala je da mu parira.
- Suviše skromno s tvoje strane. Ja te nikada ne bih svrstao u kategoriju ’’svaka’’.
- Slušaj, predlažem da promenimo temu, suviše je toplo.
- U pravu si, kad god te pogledam temperatura skače.
- Divno, vidim da je suptilnost jedna od tvojih ’’jačih’’ osobina. – bila je
sarkastična – Možemo li ovaj visokoumni razgovor da nastavimo na nekom drugom
mestu?
- Vaša želja je za mene zapovest! – smešno joj se naklonio, a onda sa
nameštenom skrušenošću dodao – Imamo jedan mali problem: motor se nije dovoljno
ohladio. Moraćemo malo da sačekamo.
Biće da joj se zbunjenost ogledala na licu, pa je požurio da objasni:
- Džip je ’’prokuvao’’. Treba još malo vremena da se ohladi, a onda idemo
odavde. – onda se uozbiljio – Molim te, zadovolji moju radoznalost: kako je ’’čudna
ptiica’’ kao ti izabrala da sleti baš ovde?
- Duga je to priča. Pitanje je šta ti radiš ovde? – začkiljila je svojim zelenim očima
i on oseti da je ona svesna kakav efekat proizvodi. Tim više je bila privlačna. Svoju
lepotu je nosila sasvim nonšalantno. Dopalo mu se to što je umela da upotrebi svoj
izgled sa prirodnošću koja ga je ostavljala bez reči. Nije bilo naglašenih pokreta ni
afektiranja, ali je ne samo izgled već i celu sebe stavljala u prvi plan. Bila je jaka i to se
moglo odmah i videti i osetiti. Nikolas pomisli kakav bi srećnik bio muškarac koji bi
uspeo nju da savlada i učini svojom! Odmah je poželeo da on bude taj muškarac.
- U stvari, ne znam. Imao sam želju za brzom vožnjom i to mi se obilo o glavu!
Malo sam preforsirao svoje vozilo. – sa žaljenjem pogleda svoj prašnjavi džip i to Tari
izmami osmeh na lice. Bio je kao dete kome se pokvarila igračka. Nije htela da dozvoli
da joj to odvuče pažnju. Imala je važnijih stvari na umu – da ode odavde što pre. Vapila
je za tuširanjem. Ovo je, svakako najgluplje što joj je Džej Džej priredio! Toliko promašiti
mesto za sletanje! Bila je sigurna da sada umire od brige. Neka, tako mu i treba! Da je
ponela mobilni, mogla je da se organizuje, zapravo... Moraće da pita ovog
’’ožalošćenog za džipom’’ gde se nalazi. Vetar je bio prilično jak tako da nije mogla da
proceni koliko je kilometara promašila dogovoreni stadion.
- Pa, imaš li nešto za piće? Toliko sam se nagutala prašine.
- Za tako zanimljivu osobu ću stvoriti sve što poželi! – krenuo je da ’’rovari’’ po
priručnom frižideru, koji je srećom poneo. Bila je lepa, ali nešto drugo u njoj je
neodoljivo privlačilo Nikolasa. Da li je to bio njen samouveren stav ili hrabrost da se
idiotski obučen pojaviš bilo gde... Odgovor mu je izmicao. Voleo je sve da racionalizuje
jer mu je tako bilo lakše da se suoči sa problemima, a ova devojka će definitivno za
njega biti problem!
Ni ona mu nije ostajala dužna. Osećao je njen pronicljiv pogled na sebi. Poželeo
je da polaska svojoj sujeti, ali njen procenjivački pogled nije pokazivao zainteresovanost
za njega kao muškarca. No, dobro, ako je samo žedna ( bar nešto joj treba od njega) on
će je napojiti. Preturao je po frižideru. Uglavnom su bile limenke piva i najzad je uspeo
da nađe i limenku koka-kole.
- Evo! – pobedonosno je podigao limenku.
Ona nije bila oduševljena.
- Koka-kola? Pa. zar kauboj kao ti nema nešto bolje?
- Žao mi je, damo, ostalo je samo pivo.
Ozarila se, što je njega potpuno izbacilo iz ravnoteže.
- Super. To mi baš treba na ovu vrućinu. Nemoj mi samo reći da je i ono
’’prokuvalo’’!

3
 - Nije, hladno je, ali...
- Šta, čudiš se što žensko pije pivo. – počela je da se smeje, a onda se smilovala
i dala objašnjenje – Toliko je vruće da bi koka-kola, koja je slatka samo još više izazvala
moju žeđ. Ovako će mi biti dovoljna jedna limenka, sem ako nisi nameračio da ti se džip
hladi do uveče.
- Pa, vidiš to nije loša ideja, ali ovde noći umeju da budu hladne isto onoliko
koliko su dani vreli. – zaćutao je. Pomisao na mrak i njih dvoje zbijeni u džipu mu se
dopadala.
- Izvini, malo sam ošamućena, gde smo mi ustvari?
- Na severu Meksika.
- Nije moguće! Pa, ubiću ga, sigurno!
- Kako? – Nikolasu se učinilo da nije dobro čuo, a li ona je nastavljala
neobazirući se.
- Kako, ’’kako’’ !? Golim rukama ću ga zadaviti!
Njeno iznenađenje je bilo iskreno, kao i bes. Biti na severu Meksika u šorcu i
majici nije prijatna stvar. Jedno je kada si u svojoj državi i zadesti te takva situacija, ali
potpuno drugačije je kada se pređe granica i nema mogućnosti kontakta. Džej Džej je
ovoga puta preterao! Njen bes je bio ogroman. Nadala se da će se sve srediti kako
valja, da će se njena avantura srećno završiti, ali Džej Džej... smisliće nešto užasno za
njega.
Nikolas Darkvud je posmatrao lice svoje nove poznanice. Bila je stravično besna.
Ono što je Nikolas očekivao bio je bar delić zabrinutosti ili straha, ali ne! Ona je bila sva
pretvorena u mahniti bes. Nekako je i njega ophrvala nelagodnost. Njene zelene oči su
poprimile tamnu boju, jer su se od nadošlih osećanja zenice toliko raširile da se samo
po obodima mogla naslutiti zelena boja.
Uh, pomisli Nikolas, ova žena je u stanju da ubije kada je ljuta! Nevoljno prizna
sebi da ga to još više privlači. Telom mu prođe osećaj želje u nadi da je ona tako
neumerena i u drugim emocijama.
Međutim, vidljivost njenog besa je trajala kratko. Ona potegnu dobar, muški
gutljaj iz konzerve i boja se vrati u njene oči. Povratila je samokontrolu i gotovo mirnim
glasom upitala:
- Bez dokumenata sam i novca, možeš li da mi pomogneš?
Nikolas pogleda instrument tablu u vozilu: džip je bio spreman.
- Upadaj. Idemo do mene da se odmoriš, a onda ćemo smisliti nešto, jedino ako
ne pričaš sa nepoznatima... – pokušao je da se našali.
- Vidiš, to je pitanje. U ovom trenutku, mislim da sam ja veća opasnost za druge
– bila je iskrena.
Nikolas se nasmeja, proveri da li je sve uredu i da li se ona udobno smestila.
Zadovoljno pređe rukom po volanu kada je njegov džip počeo da ‘’prede’’.
- Ti stvarno voliš ovu mašinu? – nije odolela a da ne prokomentariše.
- Pa, to je tačno. Ovaj džip je prilično star, iako se po njemu ne bi reklo. Dobio
sam ga za 18-ti rođendan od roditelja za osvojen rodeo.
- Ti si rodeo – jahač?! Ne mogu da verujem! Pa, da, zato taj ’’stetson’’ i kostim...
- Grešiš ova odeća nije kostim, šešir nosim da mi ne bi izgorelo lice i nos kao
tebi! – ’’čačnula’’ ga je i na to je reagovao.
- U redu – pomirljivo je rekla – na ovom malom prostoru je dovoljna jedna besna
osoba. Nisam htela da te naljutim. Ne deluješ kao tip za rodeo.
Nikolas se stišao. Skrenuo je pogled na predeo kroz koji su prolazili: kaktusi i
slaba vegetacija i, naravno, užareno sunce, koje njima nije mnogo smetalo jer je

4
klimatizacija u džipu radila. Nije vozio prebrzo, tu grešku nije hteo da ponovi. Udahnuo
je vazduh, kratko bacio pogled na devojku pored sebe i odlučio da joj odgovori:
- U pravu si. Ja nisam tip za rodeo i time se ne bavim. Tada je to bila mladalačka
ludost – moj otac se time bavio i ja sam hteo da mu dokažem da i ja to mogu. Bilo je to
finale u kome on nije mogao da učestvuje zbog povrede sa prethodnog rodea. Eto, to je
priča.
- Izvini, nisam htela da povredim tvoja osećanja – bilo joj je malo neprijatno.
- Iskreno, nisi. – osmehnuo joj se – Cela priča je izmišljena!
Ona ga je zbunjeno pogledala, a on je počeo grohotom da se smeje.
- To mi je standardna priča za zavođenje devojaka i uvek upali! Istina je samo da
sam ovaj džip dobio za rođendan, tačnije odsvojio sam rodeo jer sam se ’’preganjao’’
sa mojima oko automobila. Nisu hteli ni da čuju da ja vozim. Nije imalo šanse da mi
daju novac za to, pa sam odlučio da se sam pobrinem za to...Eto, bio sam, pa...malo
neukrotiv u mladosti.
- Pa, stvarno...
- Mala šala, nemoj da se ljutiš. Kada pomeneš nešto lično, ljudi odmah očekuju
da u ’’naletu iskrenosti’’ ispričaš neku traumu ili bar tužnu epizodu. – bio je nasmejan.
Video je i kod nje nagoveštaj osmeha. Imala je smisla za humor i to je samo upotpunilo
zaključak da mu se neverovatno dopala. Izgledala je opuštenije, što je njemu dalo
mogućnost da zadovolji svoju radoznalost.
- Hajde, sad, objasni mi šta znači sve ovo. Umreću ako mi ne kažeš – komično je
zakolutao očima i krenuo da klima glavom ka volanu. Put je bio pust i njegove su
egzibicije srećom bile bez posledica.
Očigledno, Tari je njegovo glumatanje bilo simpatično, jer je počela da
objašnjava, iznenađujući i samu sebe:
- Vidiš, Džej Džej je moj drug od kada znam za sebe. Često imamo pomalo
grube šale. Ovo je jedna od njih. Skloni smo da upućujemo izazove jedno drugom kada
god možemo, u početku su naše šale bile bezazlene, ali kako je prolazilo vreme, izazovi
su postajali sve teži i teži. Moje kostimiranje je trebalo da se završi na igralištu gde bi
posle deci podelili slatkiše, ali moj drug Džej Džej je izgleda loše procenio vetar ili mi je
ovo priredio namerno. Kako god da je bilo, ubiću ga!
- Znaš, ja sam mislio da sam bio najgori. Moji su imali muke dok se nisam smirio,
ali ti...Nikada ne bih predpostavio da je devojka u stanju da sleće padobranom zbog
opklade. Stvarno!
- Oh, kako ti boluješ od predrasuda. – temperamentno je počela da brani ženski
rod – Zašto ne bih, da li je zabava rezervisana samo za muškarce?
- Ne mislim da je rizikovanje života, ipak je opasno leteti padobranom, i rizik od
manijaka, kakav bi mogao biti ja, nešto što spada u domen zabave. – nije mogao a da
ne gunđa. Stvarno, svašta je moglo da joj se desi. Ko zna kako bi stigla do prvog
naselja da nije on naišao. Po ovoj vrućini bi dehidrirala. Ako je ona nerazumna žena,
bar taj Džej Džej bi morao da ima više mozga! Osetio je kako se ljuti na tog momka.
Nije mu bilo jasno kako je mogao svoju prijateljicu da dovede u ovako rizičnu situaciju.
Ta neozbiljnost ga je podsetila na Džejms Džejsona sa koledža. Momak je bio uvrnut na
svoj način. Sjajan prijatelj, ali je pravio razne budalaštine: jedno vreme je bio i cirkuski
artista, hodanje po žici ili nešto slično. Nikolas se seti da su se čuli pre nekih desetak
godina i da je Džejms Džejson još uvek imao epizode ’’svog ludila’’, ali već vidno
smiren, bavio se svojim biznisom. Delovao je gotovo pouzdano.
- O čemu sad razmišljaš? Kako moje nežno krhko telo rastržu životinje! Da se
nisi usudio da podceniš moju izdržljivost!
Šeretski je pogledao:

5
 - Ne znam samo da li si u svemu toliko neumerna, ali ako jesi onda to može biti
samo izazov za jednog zdravog muškarca!
Iznenađujuće i za nju samu, pocrvenela je na njegov komentar. Nije da nije
slušala sličnne komentare, ali Nikolas je delovao kao neko ko tačno zna šta govori i
neko ko ima dovoljno iskustva da savlada sve ženske ’’neumerenosti’’.
Njeno crvenilo i usplahirenost nije mu promakla. Prikrio je iznenađenje jer je
očekivao još neki njen buntovni komentar, ali ovde je ćutala, kao neka neiskusna
devojčica koju je pogodio malo slobodniji komentar. Bio je, u najmanju ruku, začuđen.
Zar to nije ona ista devojka koja je svesna svog uticaja na muškarce, pa njegov
komentar je samo potvrđivao da ona uspeva da ga privuče i pomalo manipuliše...
Izgleda da nije sve onako kako se čini na prvi pogled.
- Slušaj, ovaj put se otegao, a ti si sigurno umorna. Šta kažeš na dobro tuširanje,
svežu garderobu, ogroman stejk i brdo salate?
- Ostala sam bez teksta! Već mi voda ide na usta. Još koliko vremena ćemo se
voziti?
- Oko petnaestak minuta. Moramo da zastanemo u gradiću da bih kupio neke
potrebštine i onda nastavljamo. Znaš moj ranč nije u potpunoj divljini, mada se meni
dopada njegova izolovanost. Prednost je mir i osećaj potpune slobode, a mana što do
prve prodavnice moraš da pešačiš pet kilometara ili da se voziš kao mi.
- Ne mogu da te zamislim sa cegerima u rukama kako pešačiš tih pet kilometara
- počela je da se smeje. Pomisao na Nikolasa kako nosi mrežaste cegere pune voća i
povrća je bila toliko komična da nije mogla da se zaustavi.
- Ne znam da li bi ti bilo isto tako smešno kada bih tebe poslao na pešačenje. –
nije se ljutio i samom mu je bilo smešno. Ona se tako zarazno smejala da je bila
neodoljiva.
Najzad su stigli do malog meksičkog gradića. Glavna ulica je bila prašnjava,
izlozi na retkim radnjama zamazani, tako da Tari nije bilo jasno kako tu neko uopšte
može kupovati. Njoj je sve izgledalo prljavo. Nikolas je uhvatio njen izraz u očima. Oseti
potrebu da brani gradić:
- Možda izgleda jadno, ali ovde stalno duva vetar i koliko god se trudili da
raščiste i učine grad lepšim, sama zemlja koja je, primećuješ, crvenkasta to ne
dozvoljava. Ja mislim da im je prašina ušla u svaku poru. Moraš ući samnom u radnju
da bi videla kako je unutra. Radnje su starinske ali izuzetno dobro opremljene.
Iznenadićeš se!
Bila je prijatno iznenađena njegovom potrebom da brani ovo mesto. Toliko
emocija mu je prošlo licem:
- Ti stvarno voliš ovaj gradić. Kako se zove?
- Santa Ana.
- Lepo ime, a sada da obavimo to što si planirao. Ni starinska lepota ovog mesta
me ne može ubediti da sam sita! Jedva čekam taj stejk. Posle onog skakanja, tek sada
osećam pravu glad i jedino o tome mogu da mislim. Čini mi se da sam na onoj vrućini,
ne bih bila ovoliko gladna, ali srećom po mene, radi ti klima uređaj!
Kao potvrda njenih reči, začu se blago zavijanje iz pravca njenog ravnog
stomaka.
- Možda tebi i ne bih poverovao, ali njegova je ’’argumentacija’’ više nego
ubedljiva. – Nikolas zaustavi automobil i pozva je da zajedno uđu u radnju ispred koje je
parkirao. Dvoumila se časak dva jer joj se nije napuštala prijatna hladovina džipa, ali je
pristojnost natera da ipak prihvati njegov poziv. Radnja je stvarno bila otkrovenje. Bila
je, za početak, klimatizovana, čemu se ona ni u najluđim snovima nije nadala. U isto
vreme je unutrašnjost bila kao najmoderniji supermarket. Koliko spolja delovalo

6
skromno, toliko je unutra ’’šljaštalo’’ od neona i imalo je svega: od uvoznog voća i
povrća, do opreme za stanovanje, garderobe...
- Povlačim sve što sam mogla reći, a nisam o ovom mestu – izustila je i izmamila
Nikolasov zahvalan pogled. On je bio dovoljno poznat ovde, u to se odmah uverila.
Naročito je ženski deo bio presrećan što ga vidi. Tara je uveravala sebe da joj ne smeta
ta vrsta bliskosti koju su pokazivale mlade, lepe Meksikanke, ali nekako je počela da
oseća dozu mrzovolje što više nije samo ona u centru njegove pažnje. Tešila se da je
umorna i da joj je prosto svega dosta. Da ne bi pokazala osećanja, skrenula je misli na
drugu stranu. Počela je da zagleda garderobu i našlo se tu par stvari koje bi rado
imala: bila je tu predivna tanka , ručno rađena jakna od jelenske kože, koja je bila više
nego povoljna, ali, avaj! Tara nije ponela sa sobom novac. Vrato joj se bes prema Džej
Džeju. I ovo će mu naplatiti!
Kupovina nije dugo trajala i umesto cegera, Nikolas je nosio oveću kutiju. Seli su
ćuteći u automobil i nastavili put. Kao da se nešto u toj radnji desilo. Nijedno od njih nije
progovaralo, kao da se vedri duh koji je vladao u automobilu, posle izlaska iz radnje
zauvek izgubio. Tara je bludela pogledom kroz prozor kola, a Nikolas je bio zamišljen.
Povremeno bi bacio pogled na nju i njeno opušteno telo pored sebe. U grudima mu je
’’zavijala’’ nervoza. Što su se više približavali njegovom ranču, to je za njega bilo
izvesnije da će ona, čim se završi papirologija (koju je on mogao da sredi za par dana),
otići i ko zna da li će se ikada sresti. Uostalom, njih dvoje su dvoje stranaca koje je prst
sudbine nakratko spojio.
Svakim pređenim kilometrom, Nikolas je bio svesniji svoje nervoze. Osećao je
njeno prisustvo intezivnije nego ikada. Svaki njen nasumičan pokret, njegovo telo je
registrovalo istog trenutka. Ličila je na predivan pustinjski cvet – prelep, smešten tamo
gde ne pripada, a opet divalj i zavodljiv. Nije znao da li je to njen parfem, ali
unutrašnjost automobila je prijatno mirisala. Požele da zaustavi džip i zarije lice u njenu
kosu. Iznenadi ga intenzitet ove želje. Žene su za njega bile bez tajni, jasne u svojim
željama. Njihova tela su odgovarala na sličan način, samo se razlikovao njegov put
osvajanja. Neke su želele samo dobar provod, neke malo luksuza, neke je privlačio
svojim izgledom i iskustvom...Ova je bila drugačija. Interesantna. Nije bila od onih koje
je lako fascinirati. Delovala je neustrašivo. Većina bi se u ovoj situaciji rasplakla, ali ne i
ona! Ona je mirno sedela kao da svakodnevno sreće nepoznate ljude na obodu
meksičke pustare.
- Koliko još ima do obećanog raja? – progovorila je i prenula ga.
- Skoro smo stigli. – bio je tih. Zapravo oboje su bili tihi. On je bio ponosan na
svoj ranč. Dosta je truda uloženo da imanje izgleda kao oaza sa dosta zelenila. Voleo je
da pokazuje svoje imanje, ali sada je malo strepeo od njenog oštrog jezika. Već je
mogao da prepozna neke njene osnovne karakteristike, a jedna od njih je svakako bila
surova iskrenost.
- Šta se ono tamo zeleni? – živnula je. Tuje i borovi kojima su se približavali
delovali su potpuno nestvarno na ovom podneblju gde je jedino biljka bio kaktus. Ranč
je bio ušuškan u zelenilo. Dug red jablanova oivičavao je put koijm su prolazili. Nikolas
pomisli kako je dobro kada ti reka protiče preko imanja, jer to svakako daje mogućnosti
da se vegetacija uspešno održava. Bude malo više truda, ali rezultat je više nego
zadovoljavajući: bogat vrt prepun raznobojnog cveća naslanjao se na starinsku kuću,
koja nije imala izgled hacijende, više je podsećala na viktorijanske zgrade.
Tara je izgledala zamišljeno dok je posmatrala kuću i prilaz.
- Dakle, ’’ovo zeleno’’ je moj ranč. Moram ti odmah priznati da trenutno nemam
domaćicu, prethodna se udala i odselila. Tako, kuvam sam. Stejk znam da napravim
tako da nećeš ostati bez obećanog obroka. – iznenada mu je pažnju privukao parkirani

7
automobil ispred zgrade. – O, ne! Moja majka je tu! Pripremi se na sve moguće
neprijatnosti. Ja se unapred izvinjavam!
Tari je bio smešan njegov očaj na licu. Zapravo bila je to mešavina očaja i
straha. Njoj je bilo interesantno da posmatra Nikolasa, koji je delovao izuzetno
muževno, kako sa strahom priča o svojoj majci. Tara je svoje ’’okretala’’ kako je htela.
Pomislila je da se Nikolas verovatno opet šali sa njom.
Nikolas se nije šalio. Obožavao je svoju majku i u većini slučajeva mu nije
smetao njen oštar jezik. Ovog puta je želeo da izbegne njene otrovne komentare. Tara
mu se dopala i nije bio siguran kako će podneti Livijinu direktnost, zajedljivost i pomalo
otkačeni smisao za humor.
- No, dobro, stigli smo. Videćemo kako će biti. – promrmljao je i zaustavio auto.
Tara brzo iskoči i proteže se. Bila je umorna. Vrućina, letenje i sve potom, ju je
izmorilo. Izgleda da ipak neće uspeti da se domogne tuša i mira. Vrata na kući su se
otvorila istog trenutka kada su se zalupila vrata na džipu. Lepa, negovana žena je
provirila sa zasenjujućim osmehom na licu.
- Nikolase, najzad! Sedim ovde satima! – dramila je. No, njene tamne oči nisu
gledale muškarca, već devojku. Tara je osetila rendgenski pogled koji ju je otvoreno
procenjivao. Osećala se kao da je kategorisna bez reči.
- Nikolas, dušo, jel’ to nova domaćica? Uvek si imao ukusa. Nesumnjivo je lepa,
ali da li zna da kuva, čisti i slično? Mislim da joj uniforma i nije odgovarajuća...
- Majko, prekini! – upozoravajuća oštrina je bila više nego jasna, ali se činilo da
žena ne obraća pažnju na to. Otvoreno je, gotovo izazivački gledala Taru.
- Pa, sine, ako se još nisi iživeo sa svojih trideset i pet, ja nemam šta da dodam.
Da li je ovo dete uopšte svesno koliko ti godina imaš? – onda se najzad obratila Tari,
kojoj je prvi put u životu bilo neprijatno. – Draga moja, njegovi provodi kratko traju,
moram te upozoriti. Već godinama se ne smiruje. Eto, daće ti neki poklončić, možda
neko letovanje i zaboraviti da postojiš.
Tara se ponosno uspravi. Možda jeste pravila razne budalaštine, ali neće
dozvoliti ikome da je podceni.
- Gospođo, dozvolite prvo da se predstavim. – u trenutku Tara više nije izgledala
kao devojčica. Zategla je ramena i ceo njen stav je bio aristokratski. Pogled njenih
zelenih očiju je bio hladan i jasno je stavljao do znanja da ona vrlo dobro zna ko je. – Ja
sam Tara Vilou. Izvinjavam se, ali izgleda da nisam dobro čula vaše ime.
Nikolas je uživao gledajući svoju majku koja je ostala bez teksta. Oh, prizor je bio
divan. Livija je, u neprilici, promrmljala svoje ime, a onda pročistila glas i ponovila ga
glasnije:
- Ja sam Livija, Nikolasova majka. – učinila je nešto što je Nikolasa potpuno
dotuklo – Oprostite što sam ovako prenagljeno odreagovala. Nikolas ume da priredi
razne neumesne šale sa svojim prijateljima, pa sam ja navikla da ih dočekam sa
podozrenjem. Uđite, gospođice Vilou, biće mi drago da pripremimo neko osveženje za
vas.
- Zahvaljujem, ali čini mi se da nisam baš dobrodošla, pa ne bih da remetim vaš
ustaljeni raspored. – Tari se otelo malo kontrole, što je izazvalo osmeh na Livijinom licu.
- Nemojte mi toliko uzeti za zlo ovakav pristup. Naravno da ste dobrodošli i
verujem da je jako zanimljivo kako ste se vas dvoje sreli. Kada bolje pogledam vi ste
potpuno različiti od devojka koje je Nikolas ovde dovodio bilo iz prijateljskih ili ’’onih’’
drugih razloga.
Nikolas je bio zadivljen promenom u ponašanju svoje majke. Očekivao je malo
veći otpor, ali ništa od toga se nije desilo. Očigledno je da je Tara uspela nekim svojim
gestom da prevaziđe Livijino nepoverenje. Livija ju je uhvatila pod ruku kao da su stare

8
prijateljice i izgledalo je kao da pre par trenutaka nije postojala šansa da razmena malo
neprijatnih reči pređe u otvoren rat. Bio je zadivljen, a onda mu sinu da su njih dve ‘’ista
kategorija’’. Livija je, dok je bila mlađa izlazila svim vrstama izazova u susret. Ništa je
nije moglo sprečiti da učini ono što naumi. Ovoga puta, iako starija i smirenija, imala je
samo jedan cilj – da se Nikolas oženi. Pokazivala je, na svakom koraku da ne odobrava
Nikolasov lagodan odnos prema ženama. Nije se stavljala na njihovu stranu, verovatno
zato što je njena procena bila da one nisu dostojne njenog sina jedinca. Nikolas odluči
da prihvati ovu pozitivnu promenu u ponašanju svoje majke, nadajući se da to nije samo
privid u suptilno zagorčavanje njegovog života. Nije znao da li da mu bude drago što je
ona koliko-toliko zakopala ratnu sekiru.
- Uđi, draga moja, srećom ovde uvek ima jedna sređena soba za iznenadne
goste. Da se Nikolas pita, verovatno bi smo svi spavali gde ko stigne, ali ja imam običaj
da svratim ponekad i dovedem stvari u red. – Livija je prela – Izvini, možda grešim, da li
si htela u Nikolasov apartman?
- Ne, još uvek nismo toliko bliski – Tara mudro izbeže zamku. Livijina radoznalost
ju je prosto probadala, ali nije htela da joj pruži zadovoljstvo i sve odmah ispriča. Na
kraju krajeva, koliko je razumela Nikolas je domaćin ovde.
- Hm, samo pitam. – Livija se ljubazno osmehnula, a onda dobacila preko
ramena – Niki, unesi stvari koje si kupio, uključujući i odeću za svoju prijateljicu.
Taru kosnu njena rečenica. Nijednom rečju Nikolas nije pomenuo da je u radnji
kupovao odeću za nju. Bilo je to jako ljubazno od njega, jer je stvarno imala potrebu da
se presvuče, ali njegova majka je to očigledno pogrešno shvatila, ili je Nikolas imao
običaj da tek tako ženama kupuje odeću.
- Majko, opet si proveravala šta sam kupio! – Nikolas sevnu besno očima. Ispao
je smešan pred Tarom. Eto, sada ga majka proverava i šta kupuje, kao da je malo dete!
– Stvarno si preterala. Znao sam da će biti problem ako otvoriš tu prodavnicu! Još gore
je što živiš iznad!
Tara odluči da uopšte ne komentariše. Bila je suviše umorna da bi se bavila
njihovim porodičnim odnosima. Trebalo bi samo malo da odmori i dođe do telefona.
Uradiće ono što joj je izuzetno mrsko, ali u ovoj situaciji neophodno – pozvaće oca da je
izbavi odavde. Džej Džej nije baš pouzdan, a otac ima dovoljno političkog uticaja da joj
omogući prelazak iz Meksika u Države. Znala je da će je to skupo koštati, jer su njeni
roditelji jedva čekali priliku da joj pokažu da treba da prestane sa budalaštinama koje
radi sa Džej Džejem.
- Oprostite, Tara – Livijaje uživala i to otvoreno pokazala, tako da je njeno
izvinjenje zvučalo smešno . Povukla je Taru za ruku i uvela je u prijatnu osenčenu sobu.
Krevet je imao baldahin i Tari je bilo odmah jasno da zbog velikih vrućina, verovatno
ima dosta insekata. Pored kreveta je bila jednostavna komoda, a na suprotnoj strani
toaletni sto i veliko ogledalo. Tek sada je mogla da vidi koliko je ‘’uhvatilo’’ sunce. Da,
bila je skroz crvena!
Livija je pratila njen pogled i osmehnula se, prvi put sa razumevanjem:
- Imate nežnu kožu, draga moja. Kupatilo vam je odmah tu, a ja ću odmah doneti
melem. Videćete melem deluje skoro momentalno i ponovo čete biti lepi.
Tara je pogleda sa očajem i ponada se da će biti u pravu. Pomislila je da kada se
istušira ima samo peškir da se presvuče, ali Nikolas zakuca na otvorena vrata i uđe.
- Kao što je moja draga mama rekla, kupio sam ti par stvari i nadam se da će ti
odgovarati. – pružio joj je oveću kesu i dodao – A, sada ćemo te ostaviti malo da
odmoriš. Ja ću spremiti stejk kako sam obećao i iskoristiti vreme dok se odmaraš da
malo prevaspitam svoju majku.

9
 Način na koji je izvukao Liviju napolje i kakav je ona imala izraz na licu, izmami
Tari osmeh. Bilo joj je jasno da Nikolas nije ‘’mamin sin’’ i da se zbog nje uzdržava. Isto
joj je bilo jasno i da Livija pokušava da mu zagorča život gde god stigne. Tari nije bilo
jasno da li je Livija bila samo posesivna majka ili se tu krilo još nešto. Utešila se da nije
njen posao oko toga da lomi glavu. Zavirila je u kesu i prvo što je izvukla bila je jakna
koja joj se svidela u radnji! Nikolas je, dakle, video da joj se dopala. Lepo od njega, ali
vratiće mu svaki dolar. Izvadila je i ostale stvari. Sve su bile njen broj i to je iznervira.
Kakav muškarac! Osećala se kao da ju je čitavu opipao i uzeo meru.
Ovde sam samo privremeno, utešila se. Nikolasa vidi prvi i poslednji put. Odjurila
je u kupatilo da se istušira. Po izlasku je sa olakšanjem konstatovala da je Livija nije
uznemiravala već je melem diskretno ostavila na komodu pored kreveta. Tara odmah
namaza lice i sve otkrivene delove koji su pocrveneli, opruži se na krevetu ‘’samo na
minut’’.
- Spavalice, vreme je za hranu – Nikolasovo veselo lice je bilo tik uz njeno uvo.
Skočila je kao oparena.
- Vi, ovde, nemate običaj da kucate na vrata – razgnevila se. Međutim, on se
samo veselo nasmejao:
- Imamo, ali kada neko spava tako da ga ni topovi ne bi probudili...
- Dobro, gde je ta hrana? – odlučila je da prihvati njegov veseli ton. Njegovo telo
je bilo suviše blizu, a ona je još uvek bila snena i razne stvari su krenule da joj se
motaju po glavi. On je pomno pratio svaki njen pokret i Tara je mogla da nasluti da je
njemu prilično jasno da joj nije neprivlačan. Ustala je napravila grimasu kao da će pasti
u nesvest:
- Hranu, dajte mi hranu! – počela je da se krevelji.
On se nasmeja i galantno joj se nakloni pokazujući vrata:
- Draga gospo, sto je postavljen.
U trpezariji ju je stvarno čekao postavljen sto. Na starom hrastovom stolu se
pušilo meso, a obilna količina salate je izgledala više nego privlačno. Iznenadila se
kada je videla da je sto postavljen samo za dvoje.
- Majka je shvatila da mi od tebe ne preti nikakva opasnost, pa je mirne duše
mogla da ode. Sem toga pregledom kupljenog je utvrdila da se nisam mnogo potrošio
na tebe iako da te je videla u tim farmerkama ..., pa verovatno bi stražarila između
naših soba! – šeretskim pogledom ju je odmerio od glave do pete.
- Stvarno, Nikolas, zar ti sve svoje devojke oblačiš? Nije onda čudno što je tvoja
majka tako nepoverljiva prema meni.
- Prvo ja ne ‘’oblačim’’ svoje devojke. Ponekad neka dobiije neki poklon od mene
i da te ispravim ne postoje ‘’moje devojke’’. Zar vi ženske glave misllite da sam ja
Supermen? Zaboga, moja majka već godinama kuka da se oženim. Zato je toliko
naporna. Svaku žensku osobu koju sretnem vidi kao buduću snahu. Neke joj se ne
sviđaju, neke bi mogle da prođu...
- Molim te, zadovolji moju radoznalost: šta ti je rekla za mene? Morala je nešto
reći.
- To je interesantno – nije rekla ništa. – zamislio se – Mislim da nam ne preostaje
ništa drugo nego da se venčamo. Ti si jedina uspela da je ućutkaš, a veruj mi to nije
lako sa Livijom.
- Ti si skroz otkačen! – ljutnula se – Hajde da jedemo.
- Samo trenutak. Zar misliš da će ovaj ručak proći bez krompira?
Bio je smešan dok je na svoje duge ruke navlačio debelu rukavicu. Tara je bila
iznenađena kojojm spretnošću vadi krompire iz rerne. Izgledali su ukusno. Ruku na
srce, sve je izgledalo ukusno! Jedva je sačekala da i on sedne, a onda je navalila sa

10
apetitom da jede. Na njegovu ponudu vina nije mogla ni da odgovori jer su joj usta bila
puna.
- Slušaj, vidim da ti nisi u stanju da razgovaraš. Jadan ja doveo sam u kuću
proždrljivca, a zalihe su mi slabe! – vajkao se zavitlavajući je – Može li ovako: ja ću da
pričam, a ti jednom trepni za ‘’da’’, a dva puta za ‘’ne’’?
- Trebalo bi da ti bude kompliment to što ovako jedem. To znači da je hrana
vrhunski pripremljena! – nije se dala.
- Prihvatam kompliment, ali ne preporučujem preterivanje inače ćeš potonuti u
bazenu. Jesam li ti pomenuo da se iza kuće nalazi bazen?
- Nisi.- promrsila je kroz zalogaje. Stvarno je bio u pravu. Ako se bude prejela
neće moći da pliva, a sada joj je to izgledalo kao privlačan predlog. Pa, nema veze,
uspeće sve što bude htela, kao i uvek.
- Za kupaći kostim ne moraš da brineš, imam par komada u rezervi.
- Nisam ni sumnjala.
Kako joj je prolazila glad, Tara je sve sporije jela i njihov razgovor se odvijao oko
zajedničkih interesovanja kojih je bilo više nego što su oboje očekivali. Nekako su došli i
do nekretnina i Tara je otkrila da on dosta o tome zna. Pomogla mu je oko sudova,
znajući da on to sam radi, a onda ju je on poslao iza kuće sa jasnim uputstvom gde se
nalaze kabine za presvlačenje kao i čisti peškiri.
- Idi, presvuci se. Dok preplivaš jednu dužinu, ja ću skuvati kafu.
- Mogla bih da se naviknem na ovo. – koketirala je.
- Ponuda za venčanje ostaje, ali o tome ćemo uz kafu.
- Brišem ja! – nasmejala se – Stvari postaju ozbiljne!
Lako je našla sve što joj je trebalo. Voda je bila nebeski plava, a bazen okružen
pažljivo gajenim rastinjem koje je zaklanjalo ovu malu oazu mira od radoznalih pogleda.
Tara spretno uskoči u bazen i brzim zamasima ga prepliva. Voda je bila taman kako
treba ni hladna ni topla. Ona se prepusti laganom ljuljanju i opusti mišiće. Da, ovo je
upravo ono što joj treba: malo relaksacije da se izbistri mozak i organizuje povratak
nazad u sigurnost svog stana. Držala je oči zatvorene, no kroz njih se ipak probijao
kaledioskop mekih sunčevih zraka. Gotovo u polusvesnom stanju, pratila je tu igru
svetlosti i senke ispod svojih trepavica kao da na čitavom svetu ne postoji ništa drugo.
Blago milovanje vode opuštalo je njena prenapeta čula, uzburkana svim što joj se
dešavalo. Bez ikakvih misli, želja i osećanja, Tara je pustila svoje telo da lako pluta
površinom bazena. Oči su joj bile zatvorene. Neko neobično kretanje u blizini koje je
više osetila nego čula, natera je da se trgne i otvori oči. Osećaj joj je bio dobar – pored
bazena je stajao Nikolas i netremice je posmatrao.
- Zar ti niko nije rekao da je nepristojno tako zuriti u ljude, pogotovo ako te ne
vide? - reče ona sklapajući trepavice.
- Ako i jeste, ne sećam se – njegov smeh se razleže mirnom površinom bazena.
Pošto joj je glava bila dopola u vodi, devojka njegov glas oseti kao strujanje
svuda oko sebe. Osećaj i nije bio baš prijatan i ona se zato okrenu na stomak i zapliva.
U par zamaha je mogla doći do ivice bazena kada je osetila strujanje vode oko sebe.
Otvorila je širom oči i videla da je Nikolas doplivao do nje:
- Kafa je gotova, a ja sam poželeo i nešto slatko uz nju.- približio joj se. Odmah
joj je postalo jasno šta bi to slatko trebalo da bude. A kada je spustio svoje usne na
njene, svaka misao joj je nestala iz glave. Tela su im bila priljubljena jedno uz drugo,
dok su ih talasi vode nežno milovali. Ne napuštajući njene usne, Nikolasove ruke su
nežno prelazile preko njenog tela, uzbuđujući je svojim blagim dodirima. Istraživao je
njen osetljivi vrat i nabrekle grudi koje su postajale sve tvrđe pod njegovim dodirima.

11
Povlačio je ruku preko njenog stomaka i mekih bedara. Onda se napola okrenuo u vodi,
podvukao ruku pod njena leđa i podigao je iz uzburkane vode.
Dodir svežeg vazduha je brzo vratio Taru u stvarnost. Otrgla se iz Nikolasovih
ruku i promrsila nešto o tome kako su oboje ludi. Ona naročito!
- Stani, Tara. Nemoj mi reći da nisi uživala. – bio je ljut.
- Uživala sam, ali ovo je pogrešno. Niti se poznajemo i ko zna da li ćemo se
ikada videti. Ja jesam jogunasta i sklona avanturama, ali nisam sklona seksualnim
avanturama! – njene zelene oči su blistale prikrivenim suzama. Nije bila tužna, samo
besna na sebe što je dozvolila da joj stvari izmaknu kontroli. Bilo joj je jasno jednim
pogledom na njegovo telo i zašto se to desilo. Sve vreme je odbijala sebi da prizna da
je on izuzetno privlačan muškarac. Sada je mogla da ga vidi samo u kupaćim gaćicama
i on je izgledao još privlačnije: telo je bilo mišićavo, i dobro građeno. Imao je duge i za
muškraca iznenađujuće prave noge. Kosa, koja mu je gotovo sve vreme bila sakrivena
ispod šešira, bila je nešto duža, ali crna kao gar, isto kao i oči koje su je otvoreno
‘’gutale’’.
- Šta može biti pogrešno ako se dvoje ljudi privlači? – bunio se.
- Pogrešno je to što ovo nije normalna situacija! Moram se javiti mojima! –
prebacila se na drugu temu. Videla je da on neće odustati, ali da će odabrati trenutak
da nastave gde su stali. Tara je tek sada imala potrebu da odavde pobegne glavom bez
obzira. Umesto toga je odlučila da sve prebaci na ruganje:
- Da li su ti traume vezane za majku možda opravdanje za nepristojno
ponašanje? –izgledao je toliko samozadovoljno jer je želja da mu se naruga bila
neodoljiva.
- Zavisi...- začkiljio je na jedno oko – Da li ti imaš neku ’’terapiju’’ samo na
vrebalnom planu ili mogu da ti se pridružim? Ako me budeš zagrlila odagnaćeš sve
moje strahove, siguran sam,.
Tara pomisli da kada god je htela ona njemu da se naruga, stvar bi se okrenula
ka njoj kao bumerang. Nije joj preostalo ništa drugo nego da se nasmeje, odvoji od
ivice, od njega i zaroni u bazen. Malo se ohladila i izronila pored stepenica i polako
popela na pločice koje su okruživale bazen. Pomalo je žalila što napušta sigurnost
vodenog okruženja, ali nije bilo ni prijatno da ga gleda tako blizu sebe.
Dok se ona borila sa vodom i uzburkanim osećanjima, Nikolas je već bio van
bazena. Bio je prilično visok i iz njene perspektive plivača, a sada kada je bosonoga
trebalo da prođe pored njega izgledao je još viši. Kao pravi domaćin, Nikolas se pravio
da ne primećuje njenu zbunjenost, koja je bila još više uzrokovana oskudnim kostimom
koji je imala na sebi. Nikolas se trudio da ne bulji u njeno telo, ali mu je to teško polazilo
za rukom, jer je ona bila savršeno građena.
Omotavajući se velikim peškirom koji joj je spremno dodao, razmišljala je koliko
dugo će morati da ostane ovde. Seli su u visoke, platnene stolice.
- I, kada krećeš sa ’’terapijom’’? – nastavio je zavitlavanje.
- Šta, malom dečaku treba uteha!
- Ne, muškarcu treba ...
- Muškarac!? – raširila je oči u čuđenju – Koji muškarac?
- Da demonstriram? – ne čekajući njen odgovor, ustao je i uhvatio je oko struka,
podižući njeno vitko telo visoko u vazduh.
- Spusti me, fizička snaga ništa ne dokazuje! – koprcala se.
Umesto odgovora, olabavio je stisak tako da mu Tara, sasvim lagano kliznu u
naručje. Ona oseti trenutnu slabost i njeno disanje se ubrza. Spustio je glavu i sasvim
nežno je poljubio u vrat. Ona porumene i zatvori oči.

12
 - Da vidimo... – pažljivo ju je posmatrao, podigavši jednu ruku – ubrzano diše...
Lice joj je rumeno... Oči zatvorene... Da li imaš nekih sklonosti prema ženama?
- Naravno da nemam. – bila je potpuno zbunjena. Nije joj bilo jasno odakle sada
takvo pitanje.
- Znači mora da sam muškarac, u protivnom ne bi želela da odeš u krevet
samnom!
- Šta ti pada na pamet! Da si jedini na svetu....! Odakle ti tolika samouverenost. –
bila je crvena u licu – Da li ti delujem toliko ugroženo da ne biram!?
- Ne, dušo, ne deluješ. – smejuljio se – Deluješ kao da do sada nisi bila sa
pravim muškarcem.
- A, ti si, naravno, taj pravi!
- Bez lažne skromnosti, ubeđen sam da jesam! To što si malo divljačna samo
znači da nisi osetila pravog muškarca uz sebe inače ne bi imala potrebe da sebe
dovodiš u rizične situacije. Tebi je, ustvari potreban neko da te vodi... – znao je da će
ona pući od besa, ali tako besna je bila neodoljiva i on nije mogao a da joj se ne divi.
- Mene neko da vodi!!- poskočila je – Nema tog muškarca koji može preuzeti
kontrolu nad mojim životom. O tome se radi, zar ne? Ja sam ti izazov za kroćenje? Da li
misliš da sam na tom nivou Darvinove skale da me treba pripitomljavati!?
Nije imao argumente koji bi ublažili njen bes ili...možda. Čvrsto ju je stisnuo, dok
se ona batrgala i neumoljivo spustio svoje usne na njene. Dodir njihovih usana je
smanjio ljutnju, ali napetost je i dalje rasla, ali ovoga puta usmerena u drugom pravcu.
Kao bez ikakve svesne kontrole njihove usne su se tražile, stiskale, prepletale... Strast
koju je Nikolas osetio bila je neponovljiva. Nije bio mlad i imao je iskustva sa ženama,
ali ovaj osećaj je bio nedoživljen. Ova devojka u njegovim rukama uspevala je da ga
učini toliko ranjivim da je to bilo zastrašujuće. Nije više imao kud. U tom trenutku su ga
prošli ledeni srsi po leđima jer je shvatio da neće biti u stanju da joj dozvoli da od njega
ode ikada! Kao ošinut tom mišlju, gotovo grubo je prekinuo njihove međusobne dodire.
Potpuno okrenut sebi i svom doživljavanju cele situacije, jedva da je shvatio njeno
zaprepašćenje, suzne oči i najzad beg u sigurnost kuće. Kupanje je bilo završeno, ali ne
samo ono. Nikolas se okrete ka ravnoj vodi bazena i zagleda u nju. U trenutku mu se
učini da u bazenu pliva mala riđokosa, zelenooka devojčica. Brzo protrlja oči i slike
nestade. Bio je svestan svojih godina i ozbiljnosti koju su neminovno donosile, ali želja
za malim detetom koje se kupa u njegovom bazenu mu se prvi put javila. Nije žurio da
se veže za neku ženu. Njegov racio je govorio da ima još vremena i da se odluke tog
tipa ne donose na prečac. Nikolas je uživao u životu, ponekad neumereno, ponekad na
granici, ali važne odluke ni u poslu, a ni u životu nije donosio ponesen trenutnim
osećanjem. Ovoga puta je bilo drugačije. Bez mnogo razmišljanja, bez učešća njegove
analitike, odluka je doneta: ova devojka pripada njemu i sam ju je Bog poslao. Da nije
nje nikada ne bi shvatio koliko jedno krhko biće može okrenuti čitav svet... Međutim, nju
neće biti lako ubediti u idilu sa malenom devojčicom! Nikolas je znao da je Tara u
određenom smislu ambiciozna, temperamentna i svojeglava. Možda najviše svojeglava,
a to znači da će pre dopustiti da joj srce krvari, nego da prizna da joj je do nekoga stalo.
Utešno je što njihova tela reaguju bez kontrole, a to nije loš adut za početak. Nikolas se
osmehnu: da, to uopšte nije loše za početak!
Tara je stigla u sobu zadihana. Bila je na ivici suza i zbog toga još nesrećnija.
Slabost bilo koje vrste, doživljavala je kao poraz. Telo joj je drhtalo, ali ne samo od besa
i povređenosti već i zbog osećanja koja je izazvao kod nje ovaj nepoznati muškarac.
Preispitivala je svoje korake od skoka iz tog prokletog padobrana, pa dalje – sve vreme
je govorila o sebi, o njemu nije doznala ništa, sem da se ’’plaši’’ majke. Svaki njegov
odgovor je bio poluozbiljan. Sudeći po načinu na koji ju je ljubio, žene su mu jele iz

13
ruku. Povredi je pomisao na druge žene i to drugi put za jedan dan. Šta se to sa njom
dešava? Samo još fali da opaše kecelju i zatvori se u njegovu kuhinju, bude srećna u
ovoj divljini i baci se na gajenje dece i krava! Osećala je nemoćan bes, ali nije bila toliko
glupa da i u ovoj situaciji tera svoje. Pognuće glavu i javiti se roditeljima. Preživeće
njihovo gunđanje koje će trajati, znala je to, sigurnih godinu dana. Naročito očevo ’’a
znaš onda kada si sletela u Meksiko...’’
Kucanje na vratima ju je prenulo. Šta taj čovek sada hoće? Da je napastvuje?
- Odlazi! Vrištaću!
Njegov duboki glas je imao snagu da pokrene svaku ćeliju njenog tela i ona
uzdrhta kao da mu je ponovo u zagrljaju:
- Nemoj me toliko podcenjivati. Ti jesi izuzetno privlačna, ali ja nisam zver...
Slušaj, pomoćiću ti da odeš svojoj kući. Moram priznati da toliko kavaljerstva ipak ima u
meni. Otvori, osećam se glupo što pričam vratima!
- Ne smeta i ovako te odlično čujem. – uživala je što ga je bar malo dovela u
nepriliku, ali kako je bila iskrena prema sebi, odgovarao joj je ovakav vid komunikacije
jer nije više verovala svom telu u njegovoj blizini.
- Dobro, ako tako želiš...neću navaljivati. – pomirio se sa njenim uslovima. – Da li
bi bila raspoložena kasnije, za večerom da porazgovaramo kao odrasli ljudi o ovome
što se desilo. nemam nameru da navaljujem, samo da vidimo šta se dešava.
Tara nije volela pregovore, a ovo joj je ličilo na to. Šta ima da se razgovara za
večerom oko jednog poljubca. Ništa se nije bogzna desilo!
- Nema o čemu da se priča – suvo je prokomentarisala.
Iako je pokušao da prikrije povređenost u glasu, ona se mogla osetiti kada je
rekao:
- Možda za tebe nema, ali imam utisak da naša međusobna privlačnost ni tebe
nije ostavila ravnodušnom.
- Slušaj, ovo je krajnje glup razgovor – odlučila je da prekine sve – Idem da se
istuširam. Videćemo se kasnije.
- Dobro. – u njegovom glasu nije bilo ljutnje, samo konstatacija da prihvata njenu
odluku. Tara je bila pomalo razočarana što je tako brzo odustao. Njenoj sujeti je prijalo
to ubeđivanje ispred vrata. Mogla je sebi da kaže da je on još jedan muškarac kojim
može da manipuliše... A da li je to stvarno prava slika? Nikolas je izgledao kao tvrd orah
i ako je on smislio nešto da uradi, Tara nije bila sigurna da će i ona, koja od inata živi,
umeti da ga spreči. Nadala se samo da će on izgubiti interesovanje za nju kada mu se
javi neka od njegovih bivših ili novih. Zašto bi se sa njom gnjavio samo iz zabave? Ili
bar, takva vrsta zabave bi mu verovatno brzo dosadila.
Još malo se vrtela po sobi. Nije bila sobom zadovoljna. Nikolas je začas mogao
da izazove osećanje koje je hteo. Pomalo se osećala manipulisanom. Bila je sigurna da
će sve to proći kada ode odavde. Za njega je bila, u ovom trenutku, nešto egzotično što
je došetalo u njegov život. Pažnju joj privuče lepo zapakovan paket koji se nalazio ispod
noćnog stočića. Nije ni želela da se odupire svojoj prirodnoj radoznalosti. Čim je
ostavljen tu, gde ona boravi, mora biti da je nešto za nju. Brzim pokretrima je pocepala
hartiju i otvorila kutiju. Zastao joj je dah: u kutiji se na samom vrhu nalazila predivna
svilena nežno zelena haljina gotovo istovetna boji njenih očiju! Bila je impresionirana
njegovim zapažanjem i muškom suptilnošću. U kutiji su bile i sandale od lagane kože u
istoj boji kao i haljina. Nije bilo preteranih ukrasnih detalja i Tara shvati da bez obzira
što ovaj muškarac živi na ranču u divljini Meksika itekako poznaje modu. Možda on nju i
ne doživljava samo kao zabavu. Nemoguće je da sa tolikom pažnjom biraš odeću za
osobu koja ti je samo zabavna! Nije htela, ipak da se zanosi. Bila je ovo lepa pažnja s
njegove strane i ništa više. Možda je to način da joj pokaže da mu se sviđa, ali to joj je

14
već bilo kristalno jasno. Crv sumnje joj prođe kroz misli, ipak je njegova majka
komentarisala ’’sitne poklončiće’’. Ova haljina nije bila ’’sitna’’ bar što se cene tiče bila je
sigurna, ali ko zna šta Nikolas smatra sitnim.
Imala je potrebu da ’’spere’’ sve misli iz glave. Najbolji način je tuširanje, makar
bilo po hiljdu i prvi put. Pustila je slavinu da teče u kupatilu svom snagom, a onda je u
ormariću ugledala bočicu sa jasminovim uljem. Nije bila poseban ljubitelj jasmina, bio je
prejak za njen ukus, ali možda njen domaćin nešto tako voli, jer inače zašto bi se ta
bočica našla tu gde je... Lukavi osmeh joj je oblio lice. Sasula je bočicu u već napunjenu
kadu. Zgrozila se. Oblaci pare su već mirisali nepodnošljivo jako.
Kada je najzad izašla iz kade, oprala je kosu iznad lavaboa i shvatila da oko
sebe širi težak miris jasmina.
Bila je gladna opet. Njen mladi organizam je izdržavao svašta ali glad je bila
zdrava, prava i Tara, koja nikada nije imala probleme sa kilažom je mogla da jede kao
lučki radnik. Plivanje i događaji oko bazena su uticali da joj se glad javi ranije, a i neko
vreme je prošlo u njenom doterivanju. Mogla je još malo da se duri, ali stomak koji je
turobno zavijao podseti je da nije loše povremeno progutati malo ponosa zarad
sopstvene dobrobiti.
Izašla je iz sobe obučena u novu haljinun. Sandale su joj takođe odgovarale.
Kosu je podigla u neformalnu punđu. Poslednji pogled u ogledalo učinio je da bude
zadovoljna. Melem koji joj je Livija dala pokazao je efekat. Lice se smirilo i njen ten je
sada bio blago preplanuo što je doprinelo da njene oči budu blistavije nego ikada. Kroz
glavu joj prođe kako je ceo dan tu, noć već dolazi a svojima se nije javila. Dobro, bila je
odrasla i oni su navikli da ona ne živi sa njima, ali njoj samoj su u ovom trenutku bili
potrebni. Poželela je da se, kao malo dete, baci majci u naručje, da se probudi i utvrdi
da je sve ovo bio samo san.
On je bio okrenut leđima kada je ušla u kuhinju. Nije mogla a da se ne divi
njegovim širokim ramenima i uskim kukovima. Na sebi je imao tamne pantalone i
besprekornu belu košulju. Mogla je nesmetano da ga posmatra i to je učinilo da njena
mašta proradi. On je nešto ’’petljao’’ oko šporeta i njen stomak prepozna i pre nego što
je osetila miris pržena jaja sa slaninom. U isto vreme, on se naglo okrete osećajući
njeno prisustvo. Tara pocrvene jer je postala svesna da su joj se misli o njegovoj
telesnoj građi više nego jasno ocrtale na licu.
- Da li je to moja mila gošća rešila da me ubije zagušljivcima?
- Da li to znači da ti se ne sviđa moj miris?
- Dušo, već sam ti, čini mi se, pokazao da mi se na tebi sve sviđa! – okrenuo se
nasmejan i Tari zastade dah. Oh, bio je tako zgodan!
- Šteta što mi je sva šminka ostala kod kuće, tek bi onda video šta sve mogu od
sebe da učinim! – zavodljivo je treptala i pućila usne.
Nikolasa je zabavljao ovakav pravac događaja. Bila je neodoljiva, sem mirisa,
naravno. Nije mu bilo jasno odakle je iskopala jasmin. Mora da je neka od njegovih
povremenih gošći to zaboravila u kupatilu. Nekako je bio siguran da Tara tako nešto ne
koristi. Setio se mirisa njenog parfema u kolima. Bio je to blag miris svežine. Jasmin,
definitivno nije njena ’’marka’’. Pogledao ju je od glave do pete i video da je obukla
stvari koje joj je kupio. Bio je zadovoljan jer je pogodio njene mere, naročito haljina koja
se zavodljivo uvijala oko njenog tela. Neki opušteni duh je vijorio oko nje i Nikolas
požele da baci večeru u sudoperu i prekrati svoje muke... Podsetio je sebe da drži ruke
dalje od nje, bar za sada. Nije želeo da je prepadne.
Tara shvati da je odmerava i podseti sebe na fino ponašanje. Godine treninga od
strane njene majke bi ipak trebalo da daju neke plodove. Osmehnula se ljubazno i
progovorila:

15
 - Želela bih da ti zahvalim, ne samo za gostoprimstvo koje si mi pružio već i za
odeću koju si mi kupio. Naravno, kada se vratim u normalu, nadoknadiću ti sve...
- Da li ti to želiš da me uvrediš?- delovao je ljutito.
- Ne, naravno, samo mislim da je preterano da me još i oblačiš. Jednostavno
nisam navikla na ovakve situacije i ni sama ne znam kako da se ponašam. – bila je
iskrena.
- Budi samo prirodna i prepusti se –imitirao je dežurnog TV seksologa i Tara se
zasmeja. Saveti te gospođe su se uvek svodili na to ’’budi prirodan i prepusti se...’’
- Uhvatio sam te! – slavodobitno se iskreveljio – Pratiš savete za stogodišnje
device!
Kako je bio na granici da pogodi, ne za TV emisiju, već za ovo drugo, Tara odluči
da mudro odćuti.
- Maca ti pojela jezik? Ili sam možda, nehotice pogodio slabu tačku?- začkiljio je
zainteresovano i njenom pravcu. Previše zainteresovano, po Tarinom mišljenju.
Shvatila je da je vreme da promeni temu:
- Ne, nego više ne mogu da izdržim. Gladna sam, a ta slanina miriše odlično!
Bojim se da će zahvaljujući našem pričanju zagoreti a to bi bila prava šteta!
Nikolas je pogleda još jednom, onako podozrivo, ispod oka, ali nije ništa
komentarisao. Prionuo je na pripremanje hrane kao da je kuvao čitavog života. Tara je
mogla nesmatano da uživa ne samo u njegovom priustvu već i u jednostavnoj kuhinji,
koja nije bila prostrana kao ostali delovi kuće, ali je prostor davao osećaj intimnosti. Da,
da su druge okolnosti, Tara pomisli, volela bi da joj se baš ovako nešto desi: lep i
interesantan muškarac joj sprema večeru. Još da su upaljene sveće i kuhinja ukrašena
cvećem, pomislila bi da je zalutala u reklamu za romantična putovanja.
- Da upalimo sveće? – kao da joj je pročitao misli Nikolas pokaza na svećnjak
koji je bio smešten na stočiću pored vrata kuhinje. I umesto da normalno odgovori,
Tara poskoči i zaprepašćeno ga pogleda.
- Bojiš se sveća? – pomalo nesigurno je upita. Nije mu se dešavalo da ga
devojke tako pogledaju kada postavi krajnje jednostavno pitanje. Kroz glavu mu prođe
misao da ona jeste interesantna i neobična, ali koliko ona malo zna o njemu, on o njoj
zna još manje. Bile su čudne njene reakcije na sasvim jednostavne stvari. Možda mu
se učinilo, ali...
- Izvini – vratila se Tara u realnost – Samo sam to i ja pomislila, pa sam bila
zatečena kada si to i rekao.
Nikolasu laknu, za trenutak ga je njena reakcija zaprepastila. Prijalo mu je što su
bar na trenutak mislili isto. To može biti dobro:
- A, da nisam ti rekao za moje posebne sposobnosti...
- Dobro, dobro, hajde da jedemo. Gde su tanjiri – Tara je bila praktična. Imala je
osećaj da će se srušiti ako uskoro nešto ne pojede.
Shvativši da je situacija ’’kritična’’, Nikolas joj pokaza gde stoji posuđe. Brzo su
namestili sto. Nikolas je spremio hrane kao da će cela četa kauboja da večera. I on
sam je bio gladan, ali utešio je sebe da će se ovog puta, ali samo ovog puta, zadovoljiti
hranom. Situacija je bila donekle komična. Sedeli su za lepo postavljenim stolom i jeli
jaja i slaninu obučeni kao za francuski restoran!
Nikolas se trudio da njihov razgovor bude vezan za nevažne teme. Primetio je da
se ona odlično razume u tržište nekretnina. I to ga je zainteresovalo. Kao vlasnik
građevinske firme i lanca agencija za prodaju nekretnina, Nikolas je i sam često
regrutovao ljude za posao. Imao je dosta poverenja u svoje saradnike i nikada se nije
desilo da naprave grešku pri odabiru osoblja.

16
 - Izvini, izgleda da se dobro razumeš u tržište nekretnina. To je malo
iznenađujuće s obzirom da sam mislio da su padobrani tvoja glavna preokupacija – nije
odoleo a da je ne pita.
- Pa ja radim kao menadžer agencije za nekretnine u Tesvilu. – bila je polaskana
što ga je zainteresovala za nešto drugo, sem za svoj izgled.
- Kako se zove agencija?
- Tesvil! – nasmejala se – Nema neko ime jer je to deo lanca građevinske firme i
agencija za prodaju nekretnina ’’Darnik’’ sa sedištem u Dalasu. Eto, sada sam ti sve
rekla.
Nikolas je pogledao u čudu. Naravno, ona nije mogla da zna da je ’’Darnik’’
skraćenica od Darkvud Nikolas! Ovo je bilo mnogo bolje nego što je mogao da se
nada. Čak i ako brzo ode iz Meksika, nema šanse da zauvek ode iz njegovog života.
Pošto je zaposlena u njegovoj firmi, mogao je da je nađe uvek. Mogao je da je premesti
u Dalas, mogao je... Pokušao je da se smiri i u sebi zahvaljivao Bogu, hiljadu puta na
ovoj neočekivanoj sreći.
- Da li znaš ko je vlasnik? – nije obratila pažnju na njegov promukli glas, a on je
nestrpljivo pitao.
- Znam samo da je relativno mlad, da dobro vodi firmu i da je stalno na
gradilištima. Agencije ne posećuje i verujem da ga to i ne zanima sve dok uspeva da
dobije profit. Priča se, ali...- odmahnula je ljupko rukom – to su tračevi, naravno.
- O, reci mi, molim te, obožavam tračeve – Nikolas je želeo da čuje šta mu to
njegovi zaposleni ’’stavljaju na dušu’’.
- Pa, dobro, navodno je najbolja partija za udaju, ali izgleda da nije nešto
posebno zainteresovan za porodicu. Često putuje u društvu poznatih lepotica, ali slike
mu nisu u novinama jer izbegava publicitet. Starije koleginice misle da on ima neki
telesni nedostatak, čim toliko izbegava fotografe i veruju da mu jedino novac
obezbeđuje društvo. Ne misliš li da je to tužno? –njene zelene oči su izgledale
zabrinuto, a onda se trgla – Ma, to su samo govorkanja u firmi koja sam načula usput.
Ja nikada nisam videla vlasnika, ne znam mu ni ime. Priznajem, zadovoljna sam
platom i mogućnošću napretka. Imam utisak da kada dobro radiš, to ne promiče
šefovima...Dopada mi se da radim tamo. Posao je dinamičan, a stanovi koje prodajemo
su pristupačni i lepi.
- Drago mi je što uživaš u poslu. – Nikolas se kontrolisao. Nije mu bila prijatna
pomisao da njegovi zaposleni misle da mu nešto fali. Istina nije voleo da se slika i
izbegavao je gužve kada god je to bilo moguće. Sem toga veze koje je imao su bile
takvog karaktera da nije imao potrebu da se prikazuje sa njima. Uvek je smatrao da
samo iskompleksirani muškarci imaju potrebu da se u javnosti ’’kite’’ lepim ženama.
Odlučio je da o svemu razmisli kasnije. Sada mu je bilo važno da održi opuštenu
konverzaciju i da što bolje upozna Taru.
- Da li će biti zabrinuti na poslu što te nema?
- Ne, neće, koristim neke slobodne dane i Džej Džej to odlično zna. – namrštila
se – Ne bi se on usudio da mi napravi probleme na poslu. Ionako planiram da mu
zagorčam život, a da mi je naparavio problem na poslu, podvrgla bi ga inkvizitorskom
mučenju!
- Hej, hej, polako. – usprotivio se Nikolas – Nije sve tako crno. Upoznala si
mene. Možda iz toga izađe neko dobro.
Tara se nasmejala i odgovorila na izazov:
- Da, u pravu si, nisam dehidrirala i ne znam kako ću stići do kuće.
- U Tesvil?

17
 - Ne, sutra uveče treba da budem kod mojih, u Dalasu. Imaju neku proslavu, pa
pošto imam te slobodne dane, obećala sam.... Srešću tamo i Džej Džeja – ova
pomisao joj se dopala i Nikolas veselo primeti kako se sladi.
- Znači, desert ne treba da vadim, samo da ti na tanjiru isporučim tog Džej
Džeja?
- Upravo tako! – počela je grohotom da se smeje. Zamislila je odmah mršavog,
dvometraša Džej Džeja sklupčanog na poslužavniku i ta slika je bila neodoljiva. U sebi
je dodavala i detalje na tu komičnu sliku – Džej Džejev uplašen pogled, zgražavanje
roditelja. Uh, kako bi to bilo zabavno! Onda se uozbiljila. Ona stvarno mora biti sutra
uveče u Dalasu inače će njen otac pomisliti da ju je neko oteo. Od malena ima taj
problem sa svojim roditeljima. Kako se otac oduvek bavio politikom, uvek je postojala
zebnja da će neko preko njegove porodice pokušati da ga uceni ili izvrši neku vrstu
pritiska. Tarin otac je to uvek naglašavao, pogotovu kada je imenovan za senatora
države Teksas.
- Nikolas, ja stvarno moram biti sutra u Dalasu. – uozbiljila se i molećivo ga
pogledala.
Bilo je ovo sasvim novo za Nikolasa. Njen umiljat i molećiv pogled je pokrenuo
lavinu osećanja. Toliko da je poželeo odmah da organizuje privatan let do Dalasa,
samo da bi ona bila zadovoljna. Procenjivao je, gledajući je pravo u oči da li je ona
svesna koju moć ima nad njim. Uzdahnuo je gotovo sa olakšanjem – ne,nije delovala
proračunato. Ni kada je pričala o svom poslu, nije slutila da je on vlasnik, ni kada je
gledala kuću nije pokazivala onu grabežljivu zainteresovanost kao neke žene koje je
poznavao.
- Učiniću sve što je u mojoj moći da budeš. – nežno joj je odgovorio – Samo
imam jednu molbu.
Njegova ozbiljnost je izazvala paniku na njenom licu i Nikolas shvati da ga je ona
razumela pogrešno, u kontekstu popodnevnog događaja na bazenu. Odmah ju je
razuverio.
- Molim te, zovi me Nik. Mislim da smo se dovoljno upoznali da možeš da se
opustiš – prijatno se osmehnuo – I...Tara, ja nisam manijak koji mora da uceni ženu da
spava sa njim. Vodićemo ljubav ti i ja, to je neizbežno, ali onda kada budeš sigurna da
to želiš. Da li je to uredu?
Za devojku spremnu na sve, bilo je interesantno videti kako joj se crvenilo razlilo
po celom licu i delu dekoltea. Nikolas je pomislio da je i pod odećom crvena.
- Možemo li da preskočimo tu temu, veče je prijatno, večera je bila odlična,
tačnije toliko dobra da ne znam kako ću izaći iz ove haljine – zateže me oko struka.
Pre nego što je postala svesna da se njen komentar može shvatiti kao poziv,
Nikolas ju je vragolasto odmerio:
- Biće mi zadovoljstvo da ti pomognem!
- Dobro, shvatila sam. – kapitulirala je – S tobom čovek mora da pazi šta govori.
Odmah ga hvataš za reč. Mora da to ima veze sa onim što radiš. Sem pokušaja u
rodeu, da li si i ti među smrtnicima koji zarađuju za svoj život?
- Naravno da jesam. Radim na građevinama. – glatko je odgovorio. Međutim, to
nije bila potpuna laž. On i jeste često bio na građevinama, nadgledajući gradnju.
- Šta radiš na građevinama? To je tako neodređeno. – bunila se – Ja sam tebi
rekla sve, nije fer.
- Ja sam građevinski inženjer po profesiji, tako da moj posao nije mešanje
maltera, ako si to htela da pitaš, ja nadgledam radove i sa svojim timom pravim
predračune radova, odabir materijala i slično. Da li si sada zadovoljna?

18
 - Jesam dok se ne setim još nešto da pitam – našalila se. Oboje su osetili da im
je jako prijatno kada su zajedno. Seksualna tenzija koja je, bez sumnje, vladala među
njima, kao da je malo oslabila tokom večeri i njih dvoje su otkrili da imaju mnoga
zajednička interesovanja. Ovoga puta svako je otišao u svoju sobu bez poljubca.
Oboje su osećali da se ne bi završilo poljubcem. Tara je ubeležila jedan veliki plus
Nikolasu što nije pokušao ništa tokom večeri. Bio joj je privlačan, ali je osećala da još
nije spremna. Dan joj je prošao ludačkom dinamikom i Tara je osetila da joj se mišići
na leđima zatežu, ličilo je na upalu. Nije ni razmišljala kako je sletela. Malo su je bolele
i ruke jer je pokušavala da usmeri padobran na drugu stranu. Bila je kao prebijena i
jedva je dočekala da bez misli i zebnji zaspi. Bila je sigurna, iako je Nikolasa poznavala
tek jedan dan, da on ne obećava ništa uzalud. Dok je zevala i smeštala se u krevet,
popravljajući zavese, pomislila je kako će nekako uspeti da ’’odradi’’ taj prijem kod
roditelja. Otac je voleo kada mu dođu kolege da prikaže kako su oni jedna lepa i složna
porodica. U suštini su i bili takvi, ali Tara je mrzela to uštogljeno smeškanje i klanjanje
nekim nepoznatim ljudima. Ipak, dugovala im je toliko, ako ni zbog čega drugog, onda
zato što su preživeli njen i Džej Džejev pubertet na nogama. Osmehnula se i zaspala.
Nikolas nije tako lako uplovio u san kao Tara. Dugo se vrteo u krevetu
preispitujući sebe da li je sve ovo što mu se dešava privid. Možda je toliko zasićen
ispraznim lepoticama, da kada se prva devojka sa nešto mozga nađe u njegovoj blizini
’’pomahnita’’. Nije bio siguran u svoje prosuđivanje. Tara je kod njega izazvala za vrlo
kratko vreme toliko emocija, da on kao poslovan i racionalan tip osobe sa tim nije
mogao da se izbori. Nadao se da će im vreme ići na ruku i da će imati šansu da je
upozna bolje. Samo će tako znati da li je to ’’ono pravo’’.
Jutro je došlo prerano i za jedno i za drugo. Činilo im se kao da će suočavanje
sa realnošću učiniti da deo onog prijatnog i lepog zauvek izgube. Nikolas je bio brži,
naravno, on je osećao obavezu da kao domaćin obezbedi da se njegova gošća oseća
prijatno i da obavi sve što je potrebno da ona stigne tamo gde je naumila do večeri. Za
njega to nije predstavljalo problem, u ovom delu Meksika njegova porodica je bila
poznata. Već generacijama su posedovali taj ranč nadomak Santa Ane. Posle očeve
smrti, Nikolas je samo preuzeo odgovornost za njega. Ono što nije rekao Tari je bilo to
da je veći deo Santa Ane pripadao njegovoj porodici, ne samo da je glavna prodavnica
u mestu bila njegova (majci je dao da je vodi posle očeve smrti kako bi joj ponovo
vratio želju za životom. Možda je njegova potreba da ne unosi previše emocija u svoje
veze uzrokovana i činjenicom da su njegovi roditelji bili jako vezani jedno za drugo.
Trebalo je vremena da se majka povrati od gubitka. Bilo je strašno.), već i tkačnica za
izradu materijala sa meksičkim motivima, gde je pola mesta bilo zaposleno. Sama
površina zemlje oko ranča je takođe bila velika. Nikolas je voleo Meksiko i Santa Anu,
ali kada je završio fakultet imao je osećaj da ga to malo mesto sputava. Bilo je dobro
što je i tada mogao dosta toga da priušti sebi, ali je imao potrebu da sam stvori nešto.
Krenuo je rizikujući, ali to se isplatilo. Tako je nastao ’’Darnik’’.
Uz ’’Darnik’’ mu je porastao i uticaj. Bio je dobro poznat graničnim vlastima, jer je
često dovodio razne ’’gošće’’ na ranč, tako da sam prelazak granice ne bi trebalo da
bude problematičan. Za legalnu varijantu sa papirima nije bilo dovoljno vremena, zato
je morao da smisli neki drugi način. Nikolasu je bio smešan Tarin izraz lica kada je pred
nju bacio svetlucavu haljinu sa šljokicama. Tek je završila doručak.
- Hajde, obuci ovo. Malo je izgužvaj da izgleda kao da si celu noć provela u njoj
– bio je ozbiljan – Onda malo zamrsi kosu i stavi naočare za sunce. Mislim da sam u
kesu strpao i neke cipele... Valjda ti odgovara broj...
- Ćemu ova maskarada? – bila je više nego iznenađena. Kako je to trebalo da
izgleda!?

19
 - Pa, ti si bez dokumenata, ako podignem prašinu i potegnem veze, onda će to
malo potrajati, pa večeras nećeš biti u Dalasu. – priznao je – Da bih održao obećanje,
preostaje mi samo jedno: da te uobičajenim putem prebacim preko granice.
- Kakav je to uobičajeni put? Kao prostitutka? – gunđala je donekle uvređena što
će morati da se kostimira u, u... ni sama nije znala u šta.
- Sve si pogrešno shvatila. Ako malo bolje pogledaš garderobu, videćeš da je
nemoguće da bilo koja prostitutka sebi priušti tako nešto. Uostalom, haljina je
fenomenalna, samo nije za rane jutarnje časove i tu dolazimo do poente zašto je
potrebno da je obučeš. – bilo mu je neprijatno i počešao se po glavi – Graničari su
navikli da devojke sa kojima sam proveo veče s one strane granice dovezem na ranč
da prespavaju. Neko vreme se to prilično često dešavalo, pa te molim da ne obraćaš
pažnju na njihove komentare...
- Ja ću biti jedna od...- bila je ljuta.
- Hoćeš li da stigneš na taj prijem večeras? – počeo je da gubi strpljanje – Ko te
ovde poznaje? Važno ti je šta par meksičkih graničara misli o tebi? Uz naočare za
sunce i ovu odeću, možeš pet puta da prođeš pored njih a da te ne prepoznaju!
- U redu, shvatila sam, samo mi malo smeta da izgledam jeftino... – opet je
počela.
- Možda ti se više sviđa da te presvučem u veliku kokošku! – eksplodirao je –
Možda bi bila neprimetnija. Do đavola, u pravu si, sutra ću kontaktirati ambasadu, pa
neka ti oni izdaju privremena dokumenta i neće biti problema. Znaš da si ovde
dobrodošla...
- Ne ljuti se, pristajem i odmah idem da se presvučem. – kapitulirala je brzo.
Morala je stići na taj prijem, njeni su slavili trideset godina braka i sam prijem je
najavljen pre par meseci. Doći će poznata imena cele države, a njeni joj nikada ne bi
oprostili da se ne pojavi.
Bez obzira na sve Tara je znala da nema baš puno izbora. Nije joj se dopalo da
glumi ’’posrnulu devojku’’ ali to je bio jedini način da ne uključuje roditelje u svoju
neuspelu avanturu. Ionako im je stalno zadavala glavobolje! Dobro, ako tako mora, bar
će Džej Džeju natrljati nos. Mogla je da ga zamisli kako za vreme banketa pokušava da
je izbegne. Bilo je sasvim prirodno da bude tamo, ne samo zbog nje, već i zato što će i
njegovi roditelji biti prisutni, a to je Tari otvaralo mnoge mogućnosti... Možda ta
svetlucava stvar i nije tako loša, jer za prijem svakako mora biti doterana, tačnije njeni
očekuju da doterana dođe, a dok stigne do Dalasa...
Haljina joj je dobro stajala, sam dokaz za to su Nikolasova otvorena usta. Gledao
ju je širom otvorenih očiju nesposoban da progovori. Haljina je bila toliko uska da je na
Tari izgledala kao da je nova koža. Njene grudi su izgledale puno i izazovno, a dužina
haljine nije skrivala njene duge, lepo oblikovane noge. Nikolas je bio zaslepljen! Ideja
da sa njom ovako putuje nije mu bila u planu. Bojao se da će iskoristiti prvo skretanje i
svom silinom navaliti na nju. Ona mu se sviđala u svim varijantama, ali ovo... Jedva se
suzdržavao da se ne pretvori u životinju!
Tara oseti kako je preplavljuje crvenilo. Pogledala se u ogledalo i konstatovala
da je haljina ’’malo izazovnija’’, ali ni u ludilu nije mogla da predpostavi da će izazavati
ovakav efekat. Nikolas ju je ’’proždirao’’ pogledom toliko da nije znala šta da radi.
Počelo je da joj biva pomalo neprijatno jer sem crvenila, njeno telo je polako počelo da
odgovara na njegov nemi zov. Bilo je nečeg životinjskog u celoj sceni. Delovali su kao
mužjak i ženka i svi racionalni razlozi da se izbegne trenutna situacija pali su vodu.
Nikolas se u skoku našao pored nje i grčevito je zgrabio u zagrljaj. Pritisnuo je svoje
usne na njene i nestrpljivo joj razdvojio usne. Njegov jezik je silovito tražio odgovor i
ona popusti i strasno mu uzvrati. Kao da je samo na to čekao, njegove ruke postadoše

20
slobodnije, a Tara ih je osećala svuda: u dekolteu, na leđima, butinama... Tiho ječanje
mu je izlazilo iz grla i to Taru prenu. Ovo nije ni trenutak, ni mesto da se desi ono što je,
sudeći po reakciji njihovih tela, neizbežno. Ipak, osećaj da ima takvu moć nad
muškarcem uzbuđivala ju je i činila je manje ranjivom.
Nikolas nije mogao da razmišlja. On je samo osetio da je došlo do promene. Nije
znao da li je nešto pogrešno uradio i ’’ohladio je’’ ili je to uzrokovano nečim drugim. Bio
je potpuno izgubljen i jedva je uspevao da se kontroliše želeći da završi započeto i
ljuteći se na sebe u isto vreme što nije uspeo da sakrije koliko ova devojka uspeva da
ga uzburka. Jedva je otvorio oči, ne želeći da prekine njihove međusobne pokrete, ali
ona je već postala kruta u njegovim rukama. Njena razbarušena kosa i zadignuta
haljina jasno su pokazivale šta se dešavalo pre nekoliko trenutaka. Duboko je
uzdahnuo i teška srca se odmakao od nje. Pročistio je grlo da bi uspeo da progovori i
da da sebi vremena da uspostavi samokontrolu.
- Eto, to je bilo moje mišljenje vezano za haljinu! – bubnuo je – Sada izgledaš
baš onako kako sam hteo.
Tara je jedva disala, znala je da je pre par trenutaka zaboravila na sve. Želela je
samo da oseća njegov dah i ruke oko sebe. Da je nastavio, bila je sigurna, ništa ga ne
bi zaustavilo. Želela ga je, kao što ništa drugo nije želela u svom životu. Napadi
adrenalina u njenoj i Džej Džejevoj večnoj igri su bili ništa u poređenju sa ovim!
- Hajde, vreme je da krenemo. – Nikolas je brže uspostavio samokontrolu. Bilo
joj je krivo zbog toga, ali ga je nemo poslušala. Trebalo je da zapakuje samo par stvari,
pa da krenu.
Smestili su se u njegov čuveni džip sklon pregrejavanju i krenuli. Tara je
očekivala da će put biti duži, ali do granice nisu proveli više od dvadesetak minuta u
vožnji. Nikolas se zasmejao kada je video kako je Tara zauzela pozu. Izgledala je kao
da spava, dok su joj ogromne naočare zaklanjale lice. Da, poza je bila savršena, jedino
što će graničarima ’’poispadati oči’’ jer se haljina dovoljno povukla da su se Tarine
besprekorne noge mogle videti do ivice gaćica. Nikolas pomisli kako će čestitke za
ovakav ’’ulov’’ biti više nego glasne, ali šta je, tu je. Nadao se samo da će Tara to
stoički podneti s obzirom da je već upoznao njenu jezičavost. Šta sve čovek može
doznati o nekome samo za jedan dan! Nikolas je imao osećaj da Taru poznaje već neko
duže vreme. Bilo je to smešno, ali njegov osećaj je bio takav.
Na granici ih je dočekalo baš ono što je Nikolas i predvideo. Graničari su se
pogurkivali i radoznalo zavirivali u kola. Izgleda da je Tari bilo jasno da je bolje da se ne
miče i da žmuri. U svakom slučaju njena pojava je izazvala zavidnu pažnju. Jedan od
graničara je odvukao Nikolasa na stranu i krenuo da se propituje:
- Kako ih samo nalaziš? Da li bi i ja mogao da upoznam neku takvu? – lukavo je
škiljio očima i Nikolas pomisli kako bi stvar mogla da se iskomplikuje ako ne bude
oprezan. Široko se osmehnuo i potapkao prijateljski graničara po ramenu.
- Naravno da bi mogao. Idemo zajedno u provod, s one strane – pokazao je
prstom u pravcu američke granice – Ovu moram brzo da odvučem. Udata je i ako me
uhvati njen muž, ništa onda od provoda.
Meksikanac ga veselo pogleda i uzvrati sračnim tapkanjem. Stvar je privremeno
bila rešena, ali Nikolas je znao da je obećanje dato i momka će morati negde da odvuče
i verovatno mu plati vrhunsku profesionalku kako bi imao čime da se hvali pred
drugarima.
Američka granica je takođe bila laka. I oni su navikli da im Nikolas dolazi sa
raznim devojkama. Isto su tako odali priznanje za izbor ovog puta. Tara je bila kao
’’bubica’’, ali ne zadugo. Čim su se odmakli od granice, počela je da se meškolji, mršti,
proteže, a onda je i izustila:

21
 - Čoveče, koliko ti žena prevedeš preko i nazad! Dobro da nisu posumnjali da se
baviš prodajom belog roblja! Stvarno si nemoguć. Evo imam osećaj kao da sam i ja
jedna od tih iskorišćenih jadnica, samo zato što nosim večernju haljinu usred bela dana
i u društvu sam sa tobom, koji si, to će potvrditi tvoji drugari i sa ove i sa one strane
granice, osvedočeni Don Žuan!
- Da li ja to osećam trag ljubomore? Mila, nisi ravnodušna i to me raduje! – sva
nakostrešena ga je pogledala i videla da se on krevelji u stilu Don Žuana. Čak je i
naglasak bio neobičan.
Bio je neodoljiv i tu ju je nerviralo. Da, bila je ljubomorna, samo to njemu nikada
ne bi priznala. Pomisao da su druge uživale u onome što je njoj nuđeno, a ona odbila...
Bilo joj je krivo što i u tim stvarima nije isto tako slobodna kao što je u letenju, brzoj
vožnji, jahanju,...
- Oh, tresu mi se noge od uzbuđenja. – ironisala je. – Sve se nešto pitam kako
sam još i dobro i prošla!
- Da li u tvom tonu postoji mali tračak nezahvalnosti? Ili mi se to samo učinilo?
Tara oseti stid. Da, preterala je. Ovaj nepoznati muškarac ju je nahranio, obukao,
spasao od vrućine u onoj pustinji, ilegalno je prebacio preko granice da bi stigla na
roditeljski banket,... Nije imala pravo da komentariše njegov privatan život. Svako ima
pravo da se organizuje onako kako mu odgovara. Stvarno se ponela, u najmanju ruku,
nevaspitano. To što su među njima počele da sevaju varnice i to otišlo u pravcu koji se
njoj ne dopada, to je potpuno druga stvar. To je možda otežavajući faktor, ali nije
opravdanje! Morala je da se izvini, iako na to nije navikla.
- Preterala sam, jezičava sam, to mi je priroda. Naravno, nemam opravdanja.
- Oh, ovo mora da je bilo teško. – smejao se – Naravno, ja sa nestrpljenjem
očekujem da mi mnogo plastičnije pokažeš zahvalnost.
- Nepopravljiv si. – najzad se i ona nasmejala. Ko zna možda nešto i bude od
njih u budućnosti, bar su imali zajednički smisao za humor. Tara nije htela ni sebi da
prizna da je Nikolas uspevao instinktivno da oseti šta joj je na umu. Vozili su se još
neko vreme, a onda je Nikolas skrenuo sa glavnog puta bez ikakvog upozorenja. Tara
ga zgranuto pogleda, ali pre nego što je uspela da protestvuje, Nikolas joj pokaza
rukom na malu tavernu kojoj su se približavali.
- Do sada sam već upoznao tvoj neverovatan apetit pa sam pomislio da će tvoja
mala mrzovolja proći ako te nahranim – bilo je neke bliskosti i nežnosti u njegovom
glasu i Tara je osećala kao da ju je glasom i pogledom stisnuo u topao zagrljaj. Bilo je
lepo što misli i brine o njoj. Ona, koja se celog svog života trudila da sve uradi sama,
sada je bila ganuta njegovom pažnjom, ali kočoperna kao što je bila, morala je malo da
zakera:
- Ako zakasnimo...
- Nećemo zakasniti. Ovde je hrana božanstvena, nećeš se pokajati. Sem toga
imaju i jedan mali sobičak. – osmehnuo se i vragolasto je pogledao – Ne, nisam mislio
na to što si ti pomislila. Sram te bilo. Tamo imaš prostor da iz te haljine uskočiš u
farmerke. Čini mi se kao da jedva čekaš da to učiniš.
- U pravu si. Nekako mi je dosadilo da svi bulje u mene. – namerno se
prenemagala, što je, praktično naišlo na više nego dobar odziv mladog recepcionara.
Nikolas je uporno ponavljao da su im potrebne dve sobe samo na par sati, ali dečko je
kao začaran gledao u Taru. Od njega se nije mogla dobiti nikakva potvrda da li soba
ima ili nema.
- Slušajte, - Nikolas je podigao glas i preteće se nagnuo preko pulta recepcije –
potrebna nam je soba na oko 2-3 sata da se osvežimo! Da li ova dama treba i dalje da
trpi vašu potpunu neposlovnost!

22
 - Ne. Ona ne treba ništa da trpi – recepcionar se vratio iz transa. Malo
neprijateljski je pogledao u Nikolasa – Imamo samo jednu sobu, ne znam da li dama...
Tari je došlo da pukne od smeha. Dečko je pokazao zavidnu hrabrost jer Nikolas
je toliko bio natušten da ni sama Tara, koja ga nije doživljavala kao siledžiju, nije bila
sigurna šta će uraditi. Očigledno, recepcionar je smatrao da njoj treba pomoć uz ovog
besnog ’’lika’’ i naravno, ako se Nikolas ne smiri, mogao je pozvati i polliciju. Odlučila je
da im prekine agoniju:
- Vi ste zlatni! – veselo je uzviknula, malo poskočila, nagla se i poljubila
recepcionara u obraz. Nestrpljivo je dodala – Oh, dajte mi ključ, jedva čekam da se
istuširam, a ti, dušo?
’’Duša’’ je bio zatečen. Zbunjenost je bila očigledna, ali to mu je smekšalo crte
lica i recepcionar ga pogleda sa razumevanjem. Naravno da ovakvoj devojci svi jedu iz
ruke, jasno mu se videlo na licu. Tara je imala osećaj skoro isti kao i kada Džej Džeju
napravi neku pakost. U stvarnost ju je vratio Nikolasov odsečan pokret kojim je uzeo
ključ i ozbiljno je pogledao. Nešto u njegovom pogledu ju je upozorilo da ne pokušava
sitne smicalice, jer bi mogla proći mnogo gore nego sa Džej Džejom. Iako je instinkt
govorio jedno, Tarina neukrotiva priroda je pobeđivala:
- Maco, hoćeš li mi oprati leđa? – zanjihala se i okačila o ruku Nikolasu. Zavidljivi
pogled mladog recepcionara ju je ostavio ravnodušnom, ali Nikolasova ruka koja ju je
obuhvatila, spustila se do zadnjice i blago je stisnula, nikako je nije ostavila
ravnodušnom. Sem trnaca od topline njegovog dlana, pobesnela je jer se osetila tako
jeftinom. Prostrelila ga je pogledom, ali je mudro ćutala do stepenica. Ključ su uzeli i
krenuli ka sobi na spratu.
- Šta ti je trebalo onako da se uvijaš! – prvi je ’’pukao’’. Njegove tamne oči su bile
sužene od besa.
- Da nisi slučajno ljubomoran?
- Taman posla, na koga? Na dete!? – siktao je – A, ti bi mogla povesti računa da
ga ne izazivaš toliko. Ovo je malo mesto i prilično patrijahalna sredina!
- Nije bila moja ideja da obučem ovu haljinu! – prasnula je – Morao si znati kako
će delovati na ljude.
- Hm, dosta je bilo, bolje da se presvučeš! – još je gunđao. Otvorio je vrata i
provirio unutra. – Možda nije ono što si očekivala, ali je bar čisto. Hoćeš li da sačekam
ispred?
Bio je uljudan i Taru to iznervira. Nije znala koji ju je đavo spopao. Svi su
reagovali na njen izgled, sem njega. Da, dao joj je komplimente pokazao divljenje, ali
nijednog trenutka nije izgubio kontrolu, ako se izuzme ovaj bes od malopre.
- Bojiš se da budeš u istoj prostoriji samnom? – izazivački ga je pogledala.
Bilo je to više nego dovoljno. Uhvatio je za ramena i blago, ali odsečno gurnuo
unutra.
- Kada nešto želiš, ti to otvoreno i kažeš? – maska od osmeha mu je bila na licu
– Znaš li da si skroz nemoguća.
Tari je prestalo da bude prijatno. Nešto preteće na njegovom licu ju je nateralo
da poslušno sledi njegove pokrete. Ono na šta nije bila pripremljena bio je ogroman
bračni krevet na koji je pala. Nikolas se bacio zajedno sa njom ne meki dušek. Na
trenutak su oboje utonuli u pokrivače. Tari pade na pamet da je ovo idealan momenat
da nestane, ali čvrsta, muška ruka ju je snažno povukla i ona se nađe čitavim telom
naslonjena na Nikolasa. Osećala je svaki centimetar njegovog tela i on njenog. Nije bila
sigurna da li se strast koja se videla u njegovim očima zaista pojavila ili se to ogledala
njena želja. Bila je nemoćna. Želela ga je i to više nije mogla da krije. Nikolas je samo to
čekao i umesto čeličnog stiska, njegovi pokreti dobiše neku novu nežnost. Blago se

23
naže i polako, tačnije izluđujuće sporo spusti usne na Tarine. Mekoća sa kojom je to
uradio potpuno je obezoruža. Ona se izdiže i upi svoje usne u njegove. Njeno disanje
se ubrza i to potaknu strast kod njega. Ljubili su se kao da sutra neće postojati. Njeno
telo se uvijalo i naslanjalo na njegovo, a njegove ruke su je sporo oslobađale odeće.
Svaki njegov dodir je ostavljao plameni trag na njenom telu. Otvorila je oči i u tom
trenutku srela njegov zamagljen pogled. Blagost i strast su počivale na njegovom licu i
to je uzbudi još više. Nije znala kako, i nije je ni interesovalo u tom trenutku, njegovo
nago telo dodirnu njeno i u tom trenutku iz svesti joj se izbrisa svaka logika, svaka
misao koja ju je mogla vratiti nazad. Ostalo je samo jedno iskonsko osećanje ženke
koja pripada mužjaku!
Nikolas nije bio neiskusan muškarac, daleko od toga. Umeo je da se kontroliše
kada su žene u pitanju. Retko je gubio glavu, ali dok se Tarino telo uvijalo u njegovim
rukama, jedva je uspevao da održi kontrolu. Strast koju je uspela da probudi u njemu
podsećala ga je na vreme kada je prvi put otkrivao čari ženskog tela. Sa istom
zainteresovanošću i strašću je milovao, dodirivao i ljubio i Tarino telo. Ona je bila
otkrovenje za njega. Osećao se nesigurno, jer mu je bilo važno da se ona oseti dobro,
poželjno i zadovoljno. Ovo nije bila idealna situacija, bar ne onakva o kojoj je on maštao
da će biti sa njom, ali njen izazivački nastup i flertovanje sa recepcionarom su ga
potpuno izludeli i jedino što mu je bilo u mislima jeste da joj pokaže kako strast i
sjedinjavanje sa pravim muškarcem može izgledati. Sada se bojao da nije na ’’visini’’
tog zadatka. Sa pažnjom je pratio sve promene na njenom licu ne želeći da je požuruje,
pribojavajući se da se ona ne predomisli, jer je njega strast u toj meri obuzela da bi
teško mogao sada da ustane, okrene se i ode. Bila je nežna, meka i podantna. Njeno
lice je prekrilo strasno rumenilo, a vlažne, otvorene usne su mamile na poljubce. Gubio
se u dubinama njenih očiju i znao je da mu nepovratno svojom lepotom i dahom uzima
deo duše. Nije mario, bila je važna samo ona – tu i ovde.
Njihova tela su se prepoznavala, izvijala jedno prema drugom, njene grudi su se
nadimale i prijanjale uz njega. Njihovi uzdasi su imali isti ritam i kada je Nikolas najzad
prodro u nju, njen ritam disanja zastade na trenutak, licem prođe bolna grimasa i vrlo
kratak jecaj joj se ote iz grla. On je, na trenutak zastao, iznenađen, ali sada nije mogao
da prestane. Počeo je lagano da se pokreće i njihovi uzdasi ponovo uspostaviše isti
ritam. Njihovi pokreti su se ubrzavali, menjali, njihove poze takođe, kao da nisu mogli da
se zasite jedno drugog. Kada je strast pretila da ih potpuno sagori, oni kriknuše u istom
trenu i padoše jedno pored drugog oslobođeni, zadovoljni i znojavi. Zavladala je tišina.
Tara je kroz izmaglicu svojih trepavica posmatrala kako se u ubrzanom ritmu podižu i
spuštaju njegove grudi. Sve zebnje su bile daleko. Uživala je u slatkoj omamljenosti.
Nije joj se razgovaralo iako je znala da će i do toga neminovno doći. Prijalo joj je što i
on ćuti. Osećala je njegovu čvrstu ruku kako je grli i prsti nežno dodiruju njenu kožu.
Sunce je kretalo ka zenitu i kroz zavese su zraci koso padali, zrakasto osvetljavajući
samo jedan deo sobe. Cela slika je bila pomalo nadrealna. Bilo bi lepo ostati tako čitavu
večnost, međutim trebalo se vratiti u realnost. Gotovo istovremeno i Nikolas je krenuo
da se izdiže. Tara se oseti pomalo neprijatno. Bila je naga, on takođe. Nešto je trebalo
reći i učiniti, a ona nije znala šta. Međutim, on nije imao nameru da ustane, samo se
nadvio nad nju dok su mu oči vragolsato svetlucale. Nije bila spremna na nastavak, ali
po tome kao ju je stisnuo uz sebe, odmah je osetila da je on spreman. Pokušala je da
se povuče, ali njegove usne i ruke su bila neumoljive.
- Ne mogu da te se zasitim – prošaputao je tik uz njeno uho. Kao da je izgovorio
čarobne reči, njeno telo ponovo obuze strast i u magnovenju, Tara shvati da će on uvek
moći samo jednim kratkim dodirom da probudi burnu reakciju. Uplaši je moć koju je on

24
stekao nad njom, ali njegove ruke su bile sve smelije i ona presta da misli o bilo čemu i
prepusti se strasti koju je ovaj muškarac izaizvao kod nje...
Izgleda da ju je sva strast koju su razmenili toliko iscrpla da je zaspala. Nikolas
je, džentlmenski, nije budio, ali joj je milovao kosu, glavu i ramena. Prijala joj je nežnost,
naročito što dolazi od takvog muškarca. Priznade sebi da bi joj mnoge pozavidele. Nije
bila sigurna kuda vodi ovo njihovo poznanstvo: preskočili su sve stadijume zabavljanja
– i izlaske, i prvobitne poljubce, i otkrivanje zajedničkih interesovanja, i ... i mnogo toga.
Kao da joj je pročitao misli Nikolas progovori:
- Znam da ti sve ovo izgleda glupo, ali ja sam oduševljen. Ni ti ni ja nismo
foliranti. – blago ju je poljubio – Mislim da ćemo sjajno funkcionisati. Što se mene tiče
možemo se odmah venčati. Ti si ona prava, bar za mene.
Zvučalo je kao u snu. Tara ga pogleda u oči - delovalo je iskreno. Uljuljka je
pomisao kako će zauvek biti zajedno.
- Nikada ne bih rekao da si ti toliko patrijahalna. Prvi put mi se dešava da budem
sa nevinom devojkom...
Tek sada je shvatila prirodu njegove bračne ponude. Nikolas se osećao
obaveznim! Bilo je to glupo i pokušala je da objasni:
- Nije moje ’’patrijahalno vaspitanje’’ krivo, nego sticaj okolnosti što još nisam bila
potpuno intimna sa muškarcem... – bilo joj je neprijatno, pokrivač je klizio niz njene
grudi i ona ga munjevito zgrabi u nameri da se pokrije, ali makako izgledalo nemoguće,
Nikolas je bio brži. Povukao je pokrivač i požudno pogledao:
- Nemoj se kriti od mene, molim te. Predivna si. Čini mi se da bih mogao stalno
da te gledam!
Tara nije bila naviknuta na ovakvu vrstu divljenja koja je uključivala određenu
vrstu intimnosti. Nije znala kako dalje da nastavi konverzaciju. U njegovim očima se
jasno videlo da je želi ponovo. U tom trenutku joj prođe kroz glavu kako ne može više
da se zadržava. Njeni roditelji bi je ’’ubili’’ da zakasni!
- Nikolas, o svemu ćemo pričati kasnije – iskočila je iz kreveta, ovog puta ne
mareći za stid. – Moramo da požurimo. Znaš da večeras moram biti u Dalasu. Mislim da
mi moji nikada ne bi oprostili. Godišnjica braka im je!
Nikolas je veselo pogleda:
- To je sjajna prilika da i mi objavimo veridbu!
- Ne. – panično je zastala. – Pozvan si, naravno i biće mi zadovoljstvo da te
upoznam sa njima, ali veridbu ne pominji!
- Zašto? Nisam dovoljno dobar? – trag uvređenosti je bio više nego očigledan, a
Tara je razmišljala da joj u ovom trenutku to nikako ne treba. Okrenula se, uvijena u
pokrivač i ozbiljno rekla:
- To što smo ti i ja podelili je predivno i ja se nadam da ćemo imati prilike da se
bolje upoznamo, ali to nije dobar uvod za poznanstvo sa roditeljima. Ostavi i njima i
meni vremena...i sebi, takođe.
Bila je lepa i ranjiva. Nikolas savlada svoju želju da joj nikada više ne dozvoli da
bude daleko od njega. Nije se obazirao na njene reči, ideja o njihovom zajedničkom
životu mu se činila sasvim realnom i poželjnom. Sviđala mu se, oh kako mu se samo
sviđala....
Nije želeo da je usporava iako je njegova želja bila velika. Da, odradiće sve po
njenom. Srećna okolnost je što su imali svečanu odeću, pa su mogli pripremljeno da
odu na zabavu njenih roditelja. Ona je već bila u kupatilu i on je slušao kako veselo
pevuši dok se sređuje. Da, moglo bi biti ovako svaki dan, osmehnuo se i pozvao rum
servis. Trebalo je da se odeća dovede u red. Telefonski je naručio i hranu u sobu. Nije
želeo da je deli sa požudnim pogledima drugih muškaraca. Ona je još uvek bila u

25
kupatilu. Bio je siguran da će to potrajati što je njemu dalo vremena da se obuče i
potraži neku radnju u foajeu motela. Osećao je jaku potrebu da ’’časti’’ Taru parfemom.
Ne samo zato što je zaista želeo nešto da joj pokloni, već i da bi eliminisao miris onog
jorgovana koji je našla u njegovom kupatilu. Sam sebi je bio smešan jer je po prvi put
razmišljao o njenim a ne svojim potrebama - preslišavao se kako joj je sigurno potrebna
i šminka!
Uspeo je da nađe sve potrebno, čak i parfem – bila je to neka nežna prolećna
nota i nadao se da će joj se svideti, ako joj ’’jorgovan’’ nije uništio sve ćelije za miris u
nosu. Iz kupatila nisu dopirali zvukovi, ali ono što je čuo, čim je ušao u sobu jeste
pomeranje escajga. Tara je, nikad lepša, sedela na krevetu, uvijena samo u peškir i
tamanila hranu. Nasmejao se:
- Hej, ostavi malo i meni i ja sam gladan.
- Da, hoću, ali ovo je tako ukusno ...- dalje nije mogla da priča. On
zainteresovano pogleda u poslaganu hranu i poče da se smeje: bio je to najobičniji
omlet. Nije mogao da odoli a da je ne pecne.
- Slušaj, mislim da sam stvarno prenaglio sa prosidbom – glas mu je bio ozbiljan.
Uspeo je da skrene njenu pažnju sa hrane. Znao je da je svaka žena, pa i ona idealna
sujetna. Iako ga je glatko odbila ipak je ženska priroda prevagnula. Sem toga posle
njihovih intimnosti osećala se i malo nesigurno jer je on bio dosta iskusniji od nje u tim
stvarima.
- Pa, rekla sam ti to – zastala je sa hranom i podigla pogled. Da li je bila
povređena, to Nikolas nije mogao da proceni. Dakle, otkrio je još jedan kvalitet. Njeno
lice, kao kod iskusnog pokeraša nije ništa pokazivalo.
- Znaš, ponuda ipak ostaje, ali ja nisam znao način kako da od te hrane sačuvam
nešto i za mene. Gladan sam i po svemu sudeći, nemamo puno vremena. Nadam se da
tvoji uz piće daju i nešto za jelo. Nemoj mi samo reći da su to isključivo koktel-peciva?
- Ma, ne brini – nasmejala se – Imam ’’vezu’’ u kuhinji. Naješćemo se ti i ja!
Nikolas se zasmeja:
- Nisam ni sumnjao da imaš ’’vezu’’ u kuhinji. To se sasvim realno moglo i
očekivati s obzirom na apetit koji imaš!
- Sasvim tačno – neometano se vratila jelu. Nikolas sede pored nje i zgrabi
prstima malo hrane.
- Šta ti je to u kesi? – Tara zainteresovano pogleda Nikolasa.
- Nije hrana, ako si to mislila, ti nezasita ženo! – digao je ruke u glumljenom
očajanju – Kupio sam ti nešto šminke i parfem.
- Parfem? Pa ja imam božanstvenu kupku – zavodnički je zatreptala i uz kikot
dodala – Šalim se, nisam ponela onu bajnu kupku protiv gmižućih i letećih insekata koju
sam našla u tvom kupatilu!
- Oh, hvala Bogu, ne sviđa ti se – glasno je odahnuo.
- Naravno da mi se ne sviđa, jedva sam se oprala – pokazala je na kese – i
kakav je taj?
- Probaj, pa vidi – strepeo je da joj se neće svideti. Već je znao da Tara ne boluje
od finoće po svaku cenu i da će otvoreno reći ako joj se nešto ne sviđa. Gledao je kako
pažljivo otvara bočicu i osmeh koji joj se razlio po licu bio je dovoljan pokazatelj.
Odahnuo je. Ne samo da nije pogrešio pri izboru, već joj se i dopao!
- Divan je, sviđa mi se. – vedro ga je pogledala i tipično ženski dodala – A šta je
to u drugim kesma?
- Pa, ne znam da li upotrebljavaš šminku, ali mi se čini da bi trebalo malo uz onu
večernju haljinu...- zbunio se. Nikolasa ranije nisu zanimale takve stvari kao što je
šminkanje. Bio je naviknut da devojke sa kojima se viđao o tome brinu same.

26
 - Uh, ala si verziran – Tara uzdiže obrve – Iznenadi me još nečim.
- Pa, dao sam odeću da se malo očisti i prepegla. Sve će nam spakovati i dati
kada krenemo. Ne bih da u tome sedimo dva sata vožnje. Koliko nam po mojoj proceni
treba do Dalasa. Ako sam dobro procenio, uspećemo i da se presvučlemo i dođemo
doterani na zabavu tvojih roditelja. Šta misliš o tome?
- Mislim da je fenomenalno! – poskočila je – Idem da se obučem i oslobodim ti
kupatilo, sa ovim planom i obavljenim poslovima oko kupovine, stvarno si zaslužio!
Nikolas je uhvati za ruku i nežno privuče sebi. Dok su im se tela dodirivala, on se
naže i gotovo kroz poljubac na njenom vratu, promrmlja:
- Mislim da sam zaslužio ne samo upotrebu kupatila, nego i nešto više, ali ne za
kupovinu, već za ono što se dešavalo pre.
Kao što je i očekivao, pocrvenela je. Bila je to već poznata reakcija njenog tela i
koliko god se ona kontrolisala njeno neiskustvo je izbijalo na videlo. Nikolasu je to bilo
još zanimljivije. Osećao je kao da samo on zna da se iza njene buntovne površine krije
nežna, strastvena žena. Pogledao ju je u očekivanju. Već je znao da će uslediti neki
’’otrovni’’ komentar, jer to je bio njen način da prevlada nesigurnost. Nije dugo čekao.
- To ’’što se dešavalo pre’’ je bilo pre. Mislim da će tu trebati još dokazivanja! –
izazivala ga je namerno. Tari se dopala ta nova moć koju je otkrivala da ima nad njim.
Bilo je to nešto sasvim ženski, intimno i sama je osećala da se u pokretima, u načinu na
koji gleda promenila. Možda joj se to samo činilo, ali unutra, u sebi, ona je bila
izmenjena.
- Da li si ti pominjala neku žurbu malopre? – đavolast pogled njegovih očiju
govorio je sve. Njenim telom prođoše žmarci. Pomisao da njihova tela budu jedno pored
drugog ponovo joj je bila privlačna, ali, da, vreme je prolazilo.
- Jesam. – priznade – Moramo stići u neko pristojno vreme.
Uzela je stvari i počela da se polustidljivo oblači. Znala je da pogledom prati
svaki njen pokret, ali ta diskretna igra zavođenja je bila potpuno nova za nju i ona je u
njoj uživala.
Nikolas je brzo i sigurno vozio tako da je put do Dalasa protekao realtivno brzo.
Bili su potpuno opušteni tako da je njihov razgovor i povremena začikivanja tekao bez
zastoja. Uživali su da budu zajedno i nisu to krili. Tari se sve više dopadao Nikolas.
Ispod maske uspešnog i pomalo arogantnog muškarca, krio se nežan i osećajan čovek.
Voleo je da se šali na majčin račun, ali Tari je bilo jasno da je on našao hiljadu načina
da svoju majku ‘’zaposli’’ posle očeve smrti. Jasno joj je bilo koliko je bio zabrinut za
majčino duševno zdravlje. Iako je tu temu samo ovlaš ‘’pretrčao’’ Tara je shvatila da je
Nikolasova majka bila u takvoj depresiji da on nije znao šta sa njom da radi. Da, bilo je
interesantno njegovo društvo i Tara se osećala dobro što je tu pored njega i što joj on ,
u priči, a i van nje, ovlaš dodiruje ruku ili koleno. Nije u tim pokretima bilo ničeg
seksualnog, samo potreba da se uveri da je tu. Tara bi svaki put zadrhtala od topline
koja je izbijala iz njega. Imala je osećaj kao da su jako dugo zajedno iako o njemu u
suštini nije ništa znala. Isto je tako imala osećaj da za njega ovo nije samo prosta
avantura. Nijedan muškarac koji je ženu doživljavao kao osvojen plen se nije se mogao
ophoditi sa toliko nežnosti. Nikolas je ozbiljno pogleda kao da joj čita misli:
- Da li si umorna?
- Ne, a ti? – Tara ga pogleda. Na kraju krajeva on je vozio sve vreme. Dobila je
osmeh u odgovor, ali i komentar:
- Ako misliš da posle te zabave neću biti sposoban nizašta... – veseli osmeh mu
prekri lice. Bio je svestan njenog crvenila i nekog novog opreza koji se uselio u nju kada
su se šalili. Prijalo mu je to, jer je značilo da mu nije ravnodušna. Nije želeo, naravno,
da ona ostane tako stidljiva. Imali su vremena pred sobom i Nikolas se zaricao da će je

27
naučiti da slobodno i strasno uživa u njihovim dodirima. Trnci mu prođoše telom kada
se setio kako je dobra učenica bila. Osećao se nezasitim kada je ona u pitanju.
- O tome ćemo kada dođe vreme. – nije se dala – Mislim da mi je trenutno
najvažnije da ne zakasnim. Moji su malo klasični. Znaš ono nedeljni porodični ručkovi,
porodične proslave i slično. Verovatno ne bi bili toliko uštogljeni da imam brata ili sestru.
Ovako, pa umeju da budu opterećujući.
- Verovatno brinu za tebe, a sudeći šta ti se sve izdešavalo, rekao bih i da imaju
razloga. – uživao je da je malo ‘’podbode’’. Reagovala je skoro momentalno:
- Ha, umem ja da brinem o sebi!
- Naravno, izvini. – napravio je grimasu, ali je nastavio pitanjem – Kako su
preživeli to da ne živiš sa njima u Dalasu?
- Jedva, moram priznati. Zato mi je i važno da ispoštujem njihove porodične
skupove.
- Kako njihove? Pa, to su i tvoji skupovi. Vi ste jedna porodica. Važno je biti
blizak sa svojima – Nikolas se uozbiljio.
- Ti skupovi su uvek ‘’na nivou’’ i mene to nervira. Uostalom, videćeš. Ja sam
malo buntovnik, ali tebi će se možda svideti – Tara se lukavo nasmeši pri pomisli na
doterani, snobovski svet koji će zateći na roditeljskom banketu. Ako je dobro procenila
Nikolasa (ipak se kratko poznaju), ni on nije bio ljubitelj pretvaranja. Biće veselo ako
bude ‘’pustio jezik’’.
U Dalas su stigli gotovo u zadnji minut. Iako je Nikolas vozio brzo i sigurno,
razdaljina je bila velika. Imali su vremena da se presvuku i izmešaju sa gostima. Tara je
odahnula. Imaće čitavih petanestak minuta da se pozdrave sa njenima i presvuku pre
nego što zvanice počnu da pristižu. Za nju je to bilo olakšanje jer njeni neće biti u
mogućnosti da se mnogo raspitujku o Nikolasu, njegovoj porodici i ‘’poreklu’’.
Nikolas je po Tarinim instrukcijama parkirao auto u elitnom delu Dalasa. Nije
malo bio iznenađen kada je shvatio da Tarini žive tu. Kao dobar poznavalac tržišta
nekretnina, znao je da je ovaj kraj izuzetno skup. Stanari ovih zgrada su imali malo
veće stanove, otprilike dva sprata. Bio je začuđen. U ovom delu su stanovali ili političari
ili naftni magnati. Tara nije delovala da je u srodstvu ni sa jednima, ni sa drugima.
Pomislio je da možda idu na neko drugo mesto, a da je tu sigurno za auto, ali kada je
sigurnim korakom krenula ka ulazu centralne i najelegantnije zgrade, preostalo mu je
samo da je sledi natovaren kesama. Nije mu se dopalo što ide za njom kao ‘’potrčko’’,
ali nije ni mogao da dozvoli da ona vuče stvari. Ćuteći ju je pratio privikavajući se na
novu situaciju.Gipke kretnje njenog tela su mu odvraćale misli od onoga sa čime je
trebalo da se suoči. Osećao je malu zebnju od susreta sa njenim roditeljima. Nije mu
bilo svejedno kada ih je na ulazu u Penthaus na krako zaustavio vratar, a onda,
očigledno prepoznavši Taru, klecnuo kolenima i savio se skoro do zemlje. Ovo je samo
još više pobudilo Nikolasovu radoznalost. Devojke čiji su roditelji živeli na ovakvim
mestima, nisu morale da zarađuju za život, posebno nisu morale da rade u filijali na
samom jugu zemlje u pomalo zabitom gradiću.
Kao da je osetila da se u njemu nešto kuva, Tara se okrenula i vedro ga
pogledala. Bila je toliko jedinstvena! Samo jednim pogledom mu je jasno stavila do
znanja da shvata njegovu nelagodnost. Ušli su u lift. Pažljivo je pratio gde će se
zaustaviti i shvatio da idu do samog vrha zgrade, što je samo pojačalo njegovu nervozu.
Iz iskustva je znao da se ti stanovi obezbeđuju za političare ili velike magnate, jer se
ravan krov zgrade koristio kao heliodrom.
Vrata su bila jednostavna, ali su bila i jedina na spratu. Nikolas upitno pogleda
Taru.- Da, stigli smo – Tara se bojažljivo osmehnu – Sada ćeš upoznati moje.

28
 Samo što je htela da se uhvati za kvaku, vrata su se otvorila i Nikolas ugleda
elegantno, doterano, starije Tarino izdanje. Sličnost je bila zapanjujuća. Nije bilo
nikakve sumnje da je ta lepa žena Tarina majka.
- Tara, dete, uvek stižeš u poslednji trenutak. – bila je više rezignirana nego ljuta
– Zašto nisi najavila da dovodiš gosta?
Okrenula se ka Nikolasu vešto glumeći iznenađenje.
-Oprostite mi. Vi ste? – par zelenih, hladnih očiju se ustremio ka njemu.
- Ja sam Nikolas Darkvud.
- Rođak Darkvudovih sa Beverli Hilsa?
- Ne, gospođo, nismo ni poznanici – Nikolas joj ledeno odgovori uz dozu jasno
pokazane arogancije. Možda nije od tih njenih Darkvudovih, ali svakako nije za bacanje.
Bio je ljut na sebe što je dozvolio da ga ta žena već tu na vratima, posle samo par
sekundi iznervira svojim snobizmom. Bio je u čudu kako je ta ledena kraljica mogla da
rodi i vaspitava jedno vedro i interesantno stvorenje kao što je Tara. Tarinoj majci se
nije svideo njegov nastup, to je bilo očigledno. Nikolas je očekivao da će svakog časa
skočiti i zabiti mu svoje tanke štikle u oči!
Ipak, samo je klimnula glavom i rekla:
- Šteta, oni su tako fini ljudi.
Nikolas se koji časak dvoumio šta da joj odgovori. Insinuacija je bila jasna, on ne
spada baš u te ‘’fine ljude’’. Nije bio siguran da li da to shvati kao kompliment ili uvredu.
Srećom, Tara se umešala i prekinula njihovo odmeravanje:
- Tata je tu? Znam da kasnim, ali imala sam neke obaveze. Da li Je Džej Džej
stigao? – Tara je već uhvatila majku pod ruku i blago je gurnula unutra. Nikolas je imao
mogućnost da vidi izuzetno dizajniran prostor. Nameštaj je bio rasklonjen po obodu
ogromne pravougaone prostorije, čija su dva zida bila u staklu. Pogled se pružao na
panoramu grada, a kako je već bio sumrak svetiljke su kao lampioni počele da se pale
što je sam grad činilo nestvarnim. Interesantni cvetni aranžmani su bili postavljeni na
geometrijski preciznom rastojanju, a umetničke slike, kojih je bilo dosta, osveteljene na
pravi način kako bi sinule u svojoj lepoti. Nikolas je bio fasciniran. Prostor je izgledao
odlično, pogotovo što su braon i tonovi kajsije činili da se i pored širine prostora i
mermernog poda oseća toplina. Verovatno je tome doprineo i raspored svetla –
diskretno su osvetljene garniture po obodu, a centralni deo je osvetljavao samo jedan
poveliki kristalni luster.
Nikolas je procenio da se na uređenju, a ni na posluzi nije štedelo. Pored njega
su nečujno promicale devojke u tamnih haljinama noseći poslužavnike sa čašama i
zakuskom. S obzirom na količinu, očekivao se popriličan broj ljudi.
- Nikolas? – Tarine usne su mu gotovo dodirnule uvo i njega prođoše žmarci.
Pitao se da li će uvek tako reagovati na nju.
- Da? – okrenuo se i njihove usne se u deliću sekunde okrznuše. Ona pocrvene,
vešto se izvi i uhvati ga pod ruku.
- Idemo gore da se spremimo. – već ga je vukla ka kraju prostorije, gde su se,
iza pokretnih vrata, nalazile zavojite stepenice. U gornjem delu su bile dve odeljene
celine tj. dva velika apartmana. Tara ga povede ka desnoj strani i otvori vrata. Bio je to
ukusno, ali ne pretenciozno uređen prostor. Oskakao je od dizajnerskih ’’vratolomija’’
velike sale.
- Dobro došao u moj skromni dom! – nasmeja se Tara – Nije baš da ne živim sa
roditeljima, ali bar mogu da im zatvorim vrata ispred nosa.
- Majci više nego ocu! – morao je da da svoj komentar.
- Nije ona tako loša, samo brine za mene i nikada nije sigurna koga sam joj
dovela! Jednom ću ti pričati šta sam sve bila u stanju da im priredim! Sada moramo da

29
žurimo. Imam dva kupatila, tako da ćemo brzo biti gotovi. U kupatilu je sve što ti treba i
imaš deset minuta da budeš gotov! – Tara vragolasto napravi grimasu i Nikolas je
zgrabi i utisnu jedan vreo poljubac na njene usne:
- Da tvoja majka – aždaja nije tu negde u blizini, garantujem ti da bismo kasnili!
- Sačuvaj Bože, ja bih bila zgromljena! – Tara ga gurnu prema vratima – Hajde,
brzo, mamu si video, ali mog besnog oca je bolje da ne vidiš nikada!
- Da li te još tuku? – zavitlavao se, puštajući je da ga gura. Preganjali su se kao
deca. Najzad je popustio. Nije želeo da je dovodi u nepriliku. Bio je siguran da ih ništa
sada ne može razdvojiti. Slagali su se odlično. Humor im je bio sličan... U kupatilu se
brzo oslobodio odeće, istuširao, zagladio kosu i obukao. Bio je spreman u rekordnom
roku. Bio je ubeđen da će čekati Taru, jer sve žene, kada je udešavanje u pitanju, za
vremenski period od deset minuta podrazumevaju bar pola sata.
Nije malo bio iznenađen kada je ušao u dnevni boravak. Tara je već bila
spremna: u haljini koju joj je on odabrao za put, ali ovog puta, haljina je bila zategnuta i
ispeglana (pomislio je kako njeni roditelji stvarno imaju besprekornu poslugu),
našminkana, podignute kose. Oko vrata je imala svetlucavu ogrlicu i Nikolas odmah
proceni da ’’kamenje’’ oko njenog vrata svakako nije kopija! Mogao je samo zvučno da
udahne vazduh:
- Izgledaš prelepo i to nije kompliment. To je sušta istiina!
Tara se pomalo stidljivo zarumene, ali joj je njegov kometar prijao i to se videlo.
Možda je samo u tom pogledu umela da pokaže nesigurnost. A bila je neodoljiva.
Nikolas se dvoumio da li da je ovako doteranu ukrade i odnese na neko pusto mesto,
već ljubomoran što će to veče morati da je deli sa drugima.
Kada su sišli, sala je bila puna. Mnoštvo lepo obučenog sveta se tiskalo oko
hrane i muzike. Nikolas je primetio da svira neki poznati bend. Pomalo mu je smetala ta
gomila koja je isijavala bogatstvo i snobizam. Krišom je pogledao Taru i shvatio da ni
njoj nije prijatno. Bila mu je još draža zbog toga. Krenuli su kroz gužvu. Tara se tu i
tamo zaustavljala i pozdravljala sa nekim ljudima. Gomila se malo uskomešala kada je
kroz nju krenuo da im prilazi prosedi, dobrodržeći, preplanuli čovek srednjih godina.
Njegov pogled je bio usmeren ka Tari i Nikolas oseti momentalni napad ljubomore.
Prosedi muškarac ju je gledao sa toliko ljubavi, da su se svi ostalil osećali suvišnima,
uključujući i Nikolasa. Najzad je, uz mnogo osmeha i pozdravljanja stigao do njih,
zgrabio Taru i zvučno je poljubio. Nikolas je bio zatečen. Nije znao kako bi trebalo da
reaguje, pogotovo što je Tara sedog muškarca dočekala u topao i srdačan zagrljaj. Isti
pogled predane ljubavi je bio i u njenim očima. Nikolas pomisli, ne bez zlobe, kako je
malo mator za nju. Stajao kao oduzet pored njih i osećao se nevidljivim. Tara i taj
muškarac su izgledali kao svet za sebe. Nikolas je počeo da se ’’isključuje’’. Bilo mu je
bolno da je gleda kako grli drugog i očima je gledao po sali, ali nije video ništa. Iz tog
osećanja izgubljenosti, trgao ga je Tarin glas:
-Nikolas, da te upoznam, ovo je moj otac Džekson Vilou.
Nikolas oseti kako ga preplavljuje olakšanje. Pažljivo odmeri Tarinog oca i
odjednom mu puče pred očima: i ime i lik su mu bili poznati! Bio je to glavom i bradom,
senator Džekson Vilou! Nikolas je često viđao to uglađeno lice na naslovnim stranama
časopisa. Sve je očekivao, ali ovo... Tara je bila ćerka senatora Viloua! Nikolas je bio
šokiran. Prvi put nije znao kako da se ponaša. Za njih je on bio sasvim običan, iz
porodice koja nema takvo poreklo, nije se kretao u istim krugovima, mada je to sada
mogao sebi da priušti... Sada mu je bilo jasno zašto ga je Tarina majka onako hladno
dočekala.
- Drago mi je, Nikolas Darkvud. – uspeo je nekako da ’’istisne’’. Tarin otac se
srdačno nasmejao i odmerio i jedno i drugo. Nikolasa nije zavarao njegov srdačan

30
osmeh. Čovek ga je munjevito procenjivao. Bilo mu je jasno da se između njih dvoje
nešto desilo i bukvalno je brzinski ’’seknirao’’ Nikolasa.
- O, vi ste u poslu sa nekretninama – Džekson Vilou je očigledno bio dobro
obavešten. To i nije bilo za čuđenje s obzirom da mu je u toj firmi radila ćerka jedinica.
- Da, tako nešto.- Nikolas mu odgovori izbegavajući da pogleda Taru.
- Sjajno, onda vi i Tara imate dosta zajedničkih tema za razgovor. – Džekson
Vilou se šeretski osmehnu, potpuno svestan da Nikolas nije sve o sebi rekao Tari. – A,
sada me izvinite, gosti zovu.
Srdačno se rukovao sa Nikolasom i dodao:
- Siguran sam da ćemo imati još prilika da se vidimo. Nadam se da ćemo onda
uspeti malo bolje da se upoznamo.
Nikolas mu uzvrati osmehom i Džekson Vilou se ’’izgubi’’ u gomili. Nikolas je
osetio kako ga Tarin pogled probada. Morao je da se okrene. Znao je da je ljuta što joj
nije ništa rekao u vezi svog posla. Bilo je trenutaka kada je mogao da joj kaže, ali on je
izbegavao da joj otkrije da je vlasnik kompanije u kojoj radi iz straha da bi to poremetilo
njihov novostečeni odnos.
- Šta je to moj otac nepomenuo o tvom poslu? – pitanje je bilo postavljeno
ravnim glasom, ali se jasno moglo osetiti da je ljuta.
- Ma, ništa, objasniću ti kasnije. – da bi izbegao dalju raspravu, Nikolas je obgrlio
oko struka – Gladan sam. A ove devojke sve kruže mimo nas. Sem toga, ovde su
verovatno tvoji porodični prijatelji kojima treba da se javiš!
Tara ga rečito pogleda, a onda se krotko prepusti, deleći vedre osmehe okolo.
Nikolas je zadivljeno pogleda. Sada mu je bilo jasno zašto je bila ovakva: od oca je
nasledila srdačnost i neposrednost, sa elementima uletanja u rizik, a od majke ovu
kameleonsku moć transformacije...
Veče je bilo zanimljivo. Nikolas se upoznao sa bar stotinak ljudi. Dobar deo
prisutnih je poznavao od ranije, pa ga je Tara oštro odmeravala, tražeći nemo
objašnjenje, ali se Nikolas pravio nevešt koliko god je mogao. Izgledalo je da će uskoro
i banketu biti kraj. Tarin otac se već obratio prisutnima i zahvalio im na dolasku. Pred
svima je rekao par nežnih reči o svojoj ženi, govorio o vrednosti braka i zajednice
između muškarca i žene i Nikolasu se dopalo sve što je rekao. Izgleda i ostalima jer je
dobio fantastičan aplauz i ovacije. Ljudi su posle toga plesali na malom podijumu, ali
Nikolas nikako od Tarinih poznanika nije mogao da ugrabi priliku i da njih dvoje zaplešu.
Sada, kada se prijem primicao kraju i kada se gužva najzad malo raščistila, posrećilo
mu se. Nežno je obgrlio Taru i njih dvoje su se njihali u ritmu spore kompozicije.
Zadovoljstvo što je drži u naručju je izgledalo potpuno nepomućeno. Ona ga je blago se
njišući dodirivala telom i Nikolas je razmišljao kako da je privoli da se uopšte više ne
razdvajaju. Dok je ona naslanjala glavu na njegovo rame i dok je izgledalo da ih nikakvi
problemi ne more u životu, muški pomalo vrištav glas ih je prekinuo:
- Nikolas, čoveče, ovo je neverovatno! Nisam znao da ste ti i Tara u šemi!
Nikolas se nervozno razdvoji od Tare. Bio je to njegov drug sa fakulteta, onaj
ludak što je nastupao u cirkusu i slično.
- Džejms Džejson, vidi ti to! Ko bi očekivao da se ovde sretnemo. – Nikolas je
pokušao da bude pristojan. Kako je Džejms Džejson pomenuo Taru, Nikolas u
magnovenju shvati da je to taj čuveni Džej Džej autor Tarine sulude avanture. Više je
osetio nego što je mogao da zna kako je kratki Tarin fitilj već upaljen i da je eksplozija tu
za koji sekund!
- Vas dvojica!! – šištala je – Mrzim vas i jednog i drugog. Sreća vaša što mojima
ne želim da upropastim prijem inače bih vas ubila na licu mesta!
Njen bes je bio nezadrživ. Tiho, da drugi ne čuju, ošinula ih je:

31
 - Ne želim više nikada da vidim nijednog od vas. – prezrivo je pogledala
Nikolasa – Da li si se lepo zabavio? Divno je i dirljivo što si se sve vreme kleo u
iskrenost! Kakva sam ja budala!
Nikolas je pokušao da je zadrži, da joj objasni da stvarno nema nikakve veze sa
Džej Džejevim glupostima, da se nisu videli skoro od studija, ali ona nije bila u stanju da
sluša. Bila je slepa i gluva za sve. Demonstrativno im je okrenula leđa i počela živo da
razgovara sa nekom starom gospođom.
Nikolas se besno okrete Džej Džeju:
- Vidi šta si uradio! Da li ti je jasno da ona više nikada neće progovoriti
samnom!?
- Hej, drugar, nemam pojma o čemu ti to – Džej Džej prođe zbunjeno prstima
kroz svoju crnu, tršavu kosu.
- Nemaš pojma!? – Nikolas je imao želju da ga odalami. Taj kreten je napravio
Tari ogroman problem, a toliko je neodgovoran i bezosećajan da ga nije ni zanimalo šta
se sa njom desilo, a povrh svega je i njemu – Nikolasu uspropasti svaku mogućnost
(nadao se ne baš svaku) da bude sa Tarom. Ona je bila s pravom smrtno uvređena.
Nikolasu je bilo jasno da ona misli kako su Džej Džej i on zajedno osmislili ovu podlost
sa njenim letenjem. Nikolas se jeo u sebi. Nije želeo da veruje da ga je Tara tako
procenila! Kakav bi on čovek bio da spava sa njom samo iz zabave!? Onda prekore
sebe, da, dešavalo se to ranije, ali sa njom .... to je bilo nešto sasvim drugo. S teškom
mukom je vraćao kontrolu. Samo je, povrh svega, falilo da napravi i skandal!
- Džejms Džejsone, da li da te odmah prebijem ili da te sačekam da izađemo
odavde!? – glas mu je bio tih i opasan.
- Niki, čoveče, stvarno ne znam o čemu pričaš. Tara i ja se družimo od malena.
Nikada mi nije pomenula ni da te poznaje, a kamoli da ste u vezi – Džej Džej je bio
iskreno iznenađen – Slušaj, drugar, mi smo samo prijatelji i ništa više.
Nikolasu je došlo da vrišti. Džej Džej ništa nije shvatao. Tara ih je upadljivo
ignorisala i Nikolas je znao da nema načina da sada sa njom pokuša da razreši nastalu
zbrku.
- Džej Džej, kako ne shvataš? Prvo si je uvalio u popriličnu nepriliku, a sada se
praviš lud! Ja stvarno ne mogu da razumem te vaše igre! Onda, ne samo da si je uvalio
u onaj nenormalan kostim, nego kada je nestala i sletela, ko zna gde, nisi ni pomislio da
treba da joj pomogneš ili bar vidiš gde je!
- Snalažljiva je ona – bezbrižno se osmehnuo Džej Džej.
- Ti nisi normalan! Sletela je u pustinjski deo! Tamo nema žive duše na 60
kilometara udaljenosti!
- A kako to znaš baš ti, pametnjakoviću?!
- Tako sam je i upoznao! – eksplodirao je Nikolas – Šta misliš šta bi joj se desilo
da se nisam tamo zatekao! Temperatura je bila oko stepeni. Ona, u tom sunđerastom
kostimu, gotovo dehidrirala, sletela na sever Meksika, bez dokumenata, samo
padobran!
- Čekaj, zar nije sletela na teren? – Džej Džej užasnuto pogleda Nikolasa. – Ja
sam mislio...
- Ti stvarno nisi normalan! Nisi ni proverio... – sad je bio red na Nikolasa da se
zaprepasti.
Džej Džejeve plave oči su bile ispunjene strahom:
- Nisam stigao da proverim... Uz sve Tarine i moje igre izazova, počeo sam i sam
ozbiljno da radim... Bilo je i vreme, ali nije mi palo napamet da je nešto krenulo loše.
Uh, sada sam stvarno nagrabusio. Njena osveta će biti užasna. - Džej Džej je bio
iskreno uplašen. Znao ja kako Tara može biti osvetoljubiva. – Molim te, pokušaj da joj

32
objasniš da mi nije palo napamet da je nešto krenulo loše! Hajde, ispričaj mi šta se sve
desilo.
Nikolas je razmislio trenutak dva, pogledao u Tarinom pravcu, ali ona nije
pokazivala da za nju ijedan od njih dvojice postoji. Nije znao kako da joj priđe, bila je
okružena nekim ljudima i izgledalo je da se odlično zabavlja. Uzdahnuo je i povukao se
u mirniji ugao sa Džej Džejem. Pokušao je da mu objasni šta se sve izdešavalo u nadi
da će se Tara malo ‘’ohladiti’’ i pristati da porazgovaraju. Ništa od toga se nije desilo.
Nikolas i Džej Džej su razmenili telefonske brojve uz dogovor da se čuju. Sada su
obojica bili Tarine mete i kako reče Džej Džej ‘’Bog zna šta njoj sve može pasti na
pamet’’.
Kako su se zvanice razišle i ostalo je samo par bliskih porodičnih prijatelja,
Nikolas se uljudno pozdravio sa Tarinim roditeljima koji su bili izuzetno ljubazni sa njim.
Čak je i Tarina majka pokazala malo topline. Nikolas je znao da je to uticaj Tarinog oca
koji je sasvim sigurno procenio da je među Nikolasom i Tarom odnos koji nije samo na
nivou poznanstva. Onda je došao najteži deo. Trebalo je pozdraviti se sa Tarom, uzeti
svoje stvari iz njenog stana i ...otići. Muke su mu bile prekraćene jer mu je Tara sama
prišla. Nije je čuo, ali je osetio dobro poznati miris:
- Pa, gospodine Darkvud, vreme je da nas napustite. Sigurna sam da vas mnogi
poslovi čekaju. Zavođenje glupih žena kao što sam ja bio je lakši deo, ali verujem da
vas čeka mnogo ozbiljniji radni dan sutra, pa vas ne bismo zadržavali.
Bio je, bez pardona, ošinut njenim tonom. Hteo je da joj objasni, makar da se
posvađa, ali ona je kretala ka kraju sale već poznatim stepenicama koje su vodile na
sprat iznad. Nikolas se nadao da će mu prostor njenog stana i to što će biti sami dati
šansu da joj objasni da nije smišljao nikakvu zaveru sa Džej Džejem, ali sudeći po
njenim brzim i odsečnim koracima, bile su male šanse da će ga saslušati. Kao spretan
poslovan čovek, znao je da mora da taktizira i da pokuša da iskoristi makar i minut
vremena ne bi li popravio bar deo učinjene štete.
Bez reči je otključala vrata, dok u njenim zelenim očima nije bilo nikakvog izraza,
samo praznina. Nemo ga je propustila unutra. Njegove stvari su bile spakovane i
trebalo je samo da ih uzme i izađe. Nije hteo da joj dozvoli da ona vlada situacijom i
uradio je jedino što je znao da će imati efekta – zgrabio ju je i čvrsto prislonio svoje
usne uz njene. Bila je hladna kao led. Olabavio je stisak i počeo usnama nežno da
prelazi po konturama njenog lica, ljubio joj je vrat, vraćao se na lice i ponovo na njene
usne. Činilo se da je prošla večnost dok njene usne nisu omekšale pod njegovim i blago
se rastvorile primajući njegovu očajničku strast. Blagi trzaj njenog tela mu je rekao da
njena kontrola polako popušta. Ljubio ju je sve nežnije i nežnije, sve dok nije dobio
strastven vreo odgovor. Više nije želeo da joj objašnjava, ni da vode bilo kakvu
raspravu. Želeo je samo da oseti to nežno, ženstveno telo pored sebe. Nije mogao da
joj odoli, a ni ona njemu i to je bilo zastrašujuće. Počeo je da joj raskopčava haljinu.
Njegova želja za njom je rasla do neslućenih granica. Jedino što je bilo važno jeste da
su tu – zajedno. Nežno joj je prošaputao:
- Tako si lepa, obožavam te.
Izgleda da joj se nije dopao kompliment i dok je Nikolas pokušavao da shvati šta
se desilo, ona je kao furija odskočila od njega:
- Još se zabavljamo!? Meksiko nije bio dovoljan?
- Čekaj da ti objasnim – Nikolas je pokušao da dopre do nje.
- Nema potrebe, znam kada sam izgubila igru, ali nisam očekivala da ste ti i Džej
Džej podigli toliko ulog. Prešli ste na povređivanje ljudi? – nespretno je zakopčavala
haljinu dok je iz nje isijavala ljutnja i povređenost.

33
 - Ja stvarno nemam veze sa Džej Džejevim i tvojim glupostima – pobesneo je i
on – To što smo zajedno studirali, svakako me ne svrstava u pokvarenjaka koji bi se
iživljavao nad ženama!
- Oh, naravno, ni ja ne bih volela da mi neko otvoreno kaže da sam ništarija!
- Ništarija? – Nikolas je grubo uhvati za lakat i gurnu ka garnituri za sedenje .
Tara ga pogleda uplašena pretnjom u njegovom glasu i napetim izrazom na licu. –
Sada me slušaj, devojko, niko nije uspeo da me ovoliko razbesni, niti se iko usudio da
me vređa. Ti si u dva minuta uspela i jedno i drugo. Reći ću ti samo jedno i neću to više
nikada ponoviti – ne bih te povredio nikada, sviđaš mi se kao što mi se nijedna žena
nije sviđala. Ozbiljan sam u vezi tebe, ali meni ne treba zbunjena devojčica, koja odbija
da odraste i igra uvrnute igre sa svojim drugom iz detinjstva. Nikada nisam imao
potrebu tako da trošim vreme, za razliku od vas, ja nisam dobijao ništa na pozlaćenom
tanjiru i za mene je izazov bila borba za goli život, a ne letenje padobranom u suludom
kostimu! Ja nisam iz te priče. Ako želiš da budemo nešto, lako ćeš me naći. Ja sam
strpljiv čovek i čekaću.
Iz spakovanih farmerki je izvadio vizit kartu i bacio joj u krilo. Grizao se u sebi da
ovo nije ono što je hteo da joj kaže, ali ona je njega nazvala ‘’ništarijom’’.
- Nemam nameru da ti se ikada javim! – bacila je kartu – Ne želim da te ikada
više vidim. Ti si prevrtljivac i lažov! Odlazi, ali znaj ja sam jako osvetoljubiva. Pre ili
kasnije ćeš zažaliti! Sada odlazi!
Nikolas je pogleda, onda pokupi svoje stvari i izađe. Nije mu bilo jasno čime je
zaslužio sva ova vređanja. Bila je u sigurnosti svog doma, sa svojim roditeljima, on joj je
ponudio sve moguće varijante da nastave vezu, a ona je reagovala kao da joj se čitav
svet srušio... Možda joj se on dopada više nego što bi htela da prizna. Nikolas se
iskusno osmehnu. Da vatra je bila suviše jaka. Ona definitivno nije ravnodušna. Možda
njoj samoj treba vremena da shvati. Što se Nikolasa ticalo, on je bio spreman odmah da
se venča. Sada je bio više nego siguran da je ona ‘’ona prava’’.
Tara je ostala da bez reči i ikakve misli sedi na dvosedu. Disala je duboko kao da
je trčala maraton. Cela ova situacija ju je iscrpla. Nikolas joj se sviđao, gotovo opipljivo
je bilo osećanje zaljubljenosti. Njen racionalan, praktičan deo joj je govorio da je Nikolas
tipični zavodnik, ali ipak, da li je? Da li zavodnik nudi, makar u šali brak? Bila je ljuta i
povređena. Nije mu verovala do kraja da nema nikakve veze sa Džej Džejevim idejama.
Delovali su joj suviše blisko, naročito kada su se izdvojili da razgovaraju. Možda joj se
samo čini. Bila je zbunjena. Nije mogla da sagleda situaciju. Samo jedan Nikolasov
dodir je bio dovoljan da prestane da razmišlja i da mu se baci pod noge. Mrzela je sebe
i svoje telo zbog toga. Polako se nagla i uzela bačenu vizit kartu. Bio je to komadić
njega. Prezirala je sebe zbog svoje slabosti. Prevrtala je u ruci taj mali komad
palstificiranog kartona, a onda pogledala šta piše. Ovog puta je postojala mogućnost da
joj para izađe na uši. Jasno je pisalo: ‘’Nikolas Darkvud, vlasnik i direktor kompanije
DARNIK (?)’’!? Pa, on ju je ‘’zavlačio’’ sve vreme. Imala je osećaj kao da ju je neko
pesnicom udario u stomak. Za trenutak je izgubila vazduh. Taj prokletnik je bio vlasnik
kompanije za koju je radila! Kako je samo mogao da se pretvara dok je ona pričala o
kompaniji pa čak i tračeve o njemu!? Ako je imala ikakvih sumnji da je Nikolas nevin u
Džej Džejevoj podvali, sada ih nije imala. Osećala se izdanom i prevarenom. Njena
povređenost je bila tolika da nije uspevala čak ni da smislli osvetnički plan! Smisliće
ga,naravno, a onda će obojica videti za šta je sve sposobna. Bar se nadala. U ovom
trenutku je želela samo da se isplače. Koliko god sebe tešila kako će doči trenutak da i
Nikolasa i Džej Džeja javno ponizi, to je nije tešilo. Njena ženstvena strana je bila
neutešna. Činilo joj se da će je srce boleti ceo život zbog Nikolasove izdaje.

34
 - Tara, otvori – majčin glas je uspeo da nadjača njene uskovitlane misli. Serena
Vilou je bila, naizgled hladana žena, ali je nepogrešivo osećala kada se njenoj jedinici
nešto ozbiljno dešava u životu. Tara uspostavi kontrolu i natera sebe da se osmehne.
Majka nije morala baš sve da zna.
- Otvoreno je, mama, uđi. – Tara je pokušala da joj glas zvuči zvonko i veselo.
Nadala se da je majka suviše umorna od priprema za prijem, pa i od samog prijema.
- Tu si. Tata i ja smo se pitali gde si nestala. Mislili smo da si otišla da ispratiš
svog prijatelja Nikolasa. – Serena se toplo osmehnu ćerki. Ovde, bez tuđih pogleda
mogla je da pokaže svu svoju ljubav Tari. Kao žena političara, vrlo je rano shvatila da
pokazivanje osećanja može biti samo slabost. Dok je Tara bila mala, Serena i Džekson
su živeli u strahu da bi je neko mogao oteti. Trudili su se da je sačuvaju od očiju
javnosti, jer nije bilo samo u pitanju Džeksonovo bavljenje politikom, naime i Serenini i
Džeksonovi su bili jako dobro situirani. Nasleđe porodičnih kompanija i nekretnina je
bilo poveliko.
Tara se nesvesno trznu na pominjanje Nikolasa. Još nije uspela da uspostvi
dovoljnu kontrolu nad sobom. Ponadala se da je majci to promaklo, ali Serena je imala
instinkt da primeti takve stvari:
- Tara, on ti se baš sviđa!
- Ne, mi smo samo poznanici. Pomogao mi je nešto i ja sam smatrala dobrom
voljom da ga pozovom na prijem. – Tara je pokušala da zvuči što ravnodušnije, ali joj to
nije ‘’prošlo’’. Majka joj priđe, sede pored nje i zagrli je.
- Mila moja, on ti svakako nije poznanik. Ne znam šta se desilo u toku ove večeri,
ali sigurna sam da to nije kraj. Malo sam iznenađena i zatečena. Svaka majka zna da
će joj se ćerka jednog dana zaljubiti, ali je ipak neočekivano. Valjda i ja želim da što
duže budeš samo naša. Izgleda da nije loš mladić.
Bio je to okidač za Taru. Briznula je u neutešan plač. Tu u majčinom zagrljaju
mogla je, najzad sebi da da oduška. Serena nije ništa progovarala, samo ju je nežno
milovala po kosi. Bilo joj je jasno da je Tara ‘’zaljubljena do ušiju’’, takođe joj je bilo
jasno da su se nešto ona i taj Nikolas posvađali. Nije umela da joj pomogne i sećajući
se svojih suza i besa na Džeksona, osmehnula se znajući nekako sigurno da im je zet
večeras predstavljen. Možda to Tari nije još jasno, ali i njoj i Džeksonu je bilo jasno. Bilo
joj je žao što Tara to toliko prima srcu, ali biće zanimljivo posmatrati svojeglavu Taru
kako se bori sa svojim osećanjima. Serena pomisli kako Nikolasu neće biti lako. Onda,
sa čisto ženskom zlobom, konstatova da će dobiti ono što je tražio.
Tara nije bila svesna gde se nalazi. Polako je otvarala oči. Bila je to poznata
soba. Tačnije njena soba. Na trenutak je bila sigurna da je sanjala gluposti, ali večernja
haljina je podseti da njen ‘’put’’ u Meksiko i poznanstvo sa Nikolasom nije san. Bila je
sva ukočena jer je nezgodno zaspala na dvosedu. Majka je nije mnogo ispitivala i mimo
uobičajenih prekora, ostavila ju je kao dete da zaspi u njenom naručju. Kao i svaka
brižljiva majka, pokrila ju je i ušuškala. Tara joj je bila zahvalna što je imala takta i ništa
nije ispitivala. No, trebalo je suočiti se sa roditeljskim savetom na doručku, zato se Tara
protegnu i otrča put kupatila. Namršti se na podočnjake i tragove razmazane šminke.
Izgledala je očajno. Pod dejstvom tople vode i opuštanja, počeo je mozak da joj radi.
Trebalo je smisliti nešto i zagorčati život i Nikolasu i Džej Džeju. Nije bilo moguće srediti
obojicu jednim udarcem, pa je morala razdvojeno da ‘’radi’’. Za početak je odlučila da
da otkaz u firmi. Volela je svoj posao i koleginice, ali pošto je Nikolas vlasnik... Nije
želela da joj ni u kom pogledu bude šef. Znala je da će se njeni obradovato ovoj odluci,
jer nisu bili zadovoljni što se preselila u Tesvil. Po njihovom mišljnju to je bila zabit u
kojoj neko ko se školovao na vrhunskim univerzitetima nema mogućnost razvoja. Tara
oseti nalet adrenalina koji je razbudi i popravi joj raspoloženje. Htela je da ponizi

35
Nikolasa isto onako kako je on nju ponizio. Prvo je morala doznati sve o njemu, što
neće biti teško jer njen otac verovatno već ima dosije. Sladila se unapred svojim
osvetničkim planovima, a time je bol koji je prethodno veče osetila počeo da popušta.
Njeni su bili već za doručkom kada je sišla. Velika sala za bankete je nestala i
pokretni zidovi su vraćeni na svoje mesto. Trpezarija je ponovo bila pored stepenica, a
ostatak je bio salon u kojem je otac primao. Tara ih pogleda veselo. Volela je ovu
jutarnju rutinu kod kuće: majka je sedela u staroj trenerci, kosa joj je bila skupljena u
rep, a otac je neobrijan i zanesen, obučen u baden-mantil, čitao novine. Nije bilo traga
od dvoje uglađenih pripadnika više klase. Tara je obožavala njihovu jednostavnost u
privatnom životu. Posluga je bila naviknuta da se u jutarnjim časovima ne pojavljuje da
ih ne bi remetila.
- Naša lepotica se probudila – otac podiže pogled sa novina – Sve u redu?
- Da, sve je u redu – Tara je odisala novim optimizmom. – Samo sam gladna.
- O, ne. – majka uskliknu sa očajanjem – Džeksone, uzmi pojedi nešto, jer ako
se Tara dočepa...
- Priznaj, mama, da si ljubomorna – Tara se smejala – Ljubomorna si što mogu
da jedem sve i da se ne ugojim!
- To je tačno! – Serena je pogleda sa ljubavlju – Ja stalno ‘’kuburim’’ sa
kilogramima. Šalim se, naravno, posluži se. Ni sama ne znam šta sve ima, meni je
dovoljna kafa.
Tara natrpa hranu na svoj tanjir i uze jedne novine. Nju nisu zanimale vesti, kao
oca, ali je volela da bude informisana. U tri zalogaja je slistila hranu i odlučila da prekine
jutarnju idilu:
- Daću otkaz na posao u Tesvilu.
Njeni roditelji poskočiše i uzviknuše skoro jednoglasno:
- Divno! Najzad se vraćaš kući! – njeni su bili presrećni. Tara je osetila da će je
majka uhvatiti nasamo da vidi šta se dešava, zato je rešila da predupedi sva moguća
pitanja.
- Imam još jednu novost!
- Udaješ se? – otac sklopi novine i radoznalo se zagleda Tari u oči – Malo je
iznenadno, ali izgleda da je momak na svom mestu: ima razvijen posao, sposoban je i
pošten, kako čujem...
- Ma, kakva udaja! – Tara je reagovala suviše brzo što joj je upropastilo pokušaj
da deluje nezainteresovano.
- On neće? Trudna si? – Džekson Vilou nije bio tip čoveka koji bi zaobilazio
problem. Ako problem postoji, on se rešavao odmah. Nije bio ni od one vrste roditelja
koji bi grdili decu. Po njegovom mišljenju, kada je šteta učinjena, svaki razumni razlozi
zašto to nije trebalo da se desi su padali u vodu. Stvar se desila i onda je trebalo
rešavati problem i to odmah. – Ne morate biti u braku, ali napravićemo neki dogovor bar
dok se dete ne rodi. Nije dobro ni za tebe, ani a mene, priznajem da rodiš vanbračno.
Za prekid trudnoće neću ni da čujem!
- Dakle, oče!!! – Tara je bila crvena kao bulka. – Odakle ti ta ideja!? Nikolas i ja
se poznajemo jako kratko!
- Sudeći po vama, dovoljno. – nije odustajao Džekson. – Ali, ako ti kažeš da
nema razloga zabrinutosti, ja ti verujem. Onda, koja je to novost?
- Želim da odem u Mozambik na neko vreme.
- Nećeš valjda opet da spašavaš divlje životinje? – majka je bila razočarana
idejom. Setila se kako je Tara sa prošle akcije došla mršava i iscrpljena. Serena je, sem
toga bila željna da ćerka bude malo sa njima. ‘’Kako samo brzo odrastaju’’, vajkala se.

36
 - Ne, mama, neću spašavati životinje. Idem malo da upoznam zemlju, odmorim
se i smislim šta ću dalje raditi. Ovo sa nekretninama mi više nije interesantno – lagano
je slagala.
Otac i majka se pogledaše i Tara im pozavide na tom pogledu. Razumeli su se,
odmerili sve i doneli odluku i to u deliću sekunde. Onda se majka osmehnu sa
nežnošču koju prema Tari nije pokazala od malena:
- Mila, ako ti to u ovom trenutku odgovara, mi smo saglasni. Znaš da novac nije
problem, pa te molim nemoj se odmarati u nekom selu bez vode i struje. Plati lep hotel
ovog puta.
Tara se nasmeja na majčin komentar i obeća i njoji ocu da će ovog puta ići u
Afriku, samo odmora radi.

* * * * *

Nikolas je bio šokiran kada je ponovo pogledao papir koji mu se nalazio na

radnom stolu. Danima je pokušavao da dođe do Tare, ali bezuspešno. U stanu njenih
roditelja mu je ljubazna devojka redovno odgovarala da će poruka biti preneta i slično,
ali do Tare se nije moglo doći. Ovaj papir koji je držao u rukama je bio jedina veza sa
njom. Na dnu strane njen potpis. Plašio se da će do ovoga doći, ali se nadao da će je
ljutnja proći i da ćete ponovo komunicirati sa njom. Spremao se da odjuri do Tesvila i da
je tamo nađe, ali ovaj papir mu je rekao da je to besamilen pokušaj. Otkaz! Ona je
njemu dala otkaz! I to ne svom šefu filijale, nego je poslala pismo direktno njemu. Na
koverti je navela svoje ime, znajući da će on lično otvoriti pismo, čim ga ugleda.
Osećao se bedno. Nije mu dozvolila čak ni da pokuša da joj objasni. Sama je
donela sud o njemu i tu se sve završilo. Odlučila je da prekine sve kontakte sa njim.
Pokušao je da dobije Džej Džeja u nadi da će nešto otkriti, ali ni on ništa nije znao.
Nikolas je bio na granici da počne sebe da prezire: odlazio je na sva mesta gde se
nadao da je može sresti, počeo je i da se druži sa Džej Džejom, za koga se ispostavilo
da i pored svoje ’’uvrnutosti’’ i nije tako loš. Zapravo, Nikolas je bio očajan. Od tog
prokletog banketa je prošlo nešto više od mesec dana, a on nije uspeo da dođe do
Tare. Zadnje što je uspeo da čuje jeste da je ona otputovala u Mozambik na odmor. To
mu je zvučalo neverovatno. Što bi se iko normalan odmarao tamo?
Pomislio je kako mu nema druge nego da proveri tu informaciju i uputi se za
njom. Morao je makar još jednom da je vidi i da joj predoči svoju stranu priče, a onda
ako i dalje ne bude htela da bude sa njim..., onda će je pustiti. Teška srca i duše, ali će
se povinovati njenoj odluci.
Naloži sekretarici da ga spoji sa Džej Džejem. Ipak su njegovi i Tarini roditelji
prijatelji. Nadao se da će mu Džej Džej reći gde se nalazi Tara.
-Imam dobre vesti – Džej Džej je zvučao optimistično – Čoveče, ne znam šta si
joj uradio, ali izgleda da je odustala od osvete. Tačna ti je informacija, u Mozambiku je u
hotelu ’’Indigo bej’’. Njeni su oduševljeni.
- Ja baš i nisam – pomalo zlovoljno je odgovorio Nikolas. Trebalo je raščistiti sve
obaveze i dati se u potragu za tom ludom devojkom.
- Pa, drugar, ne znam šta da ti kažem. Ja joj ne bih još neko vreme izlazio pred
oči, ali ti vidi...Možda prema tebi bude milostivija. – Džej Džej se još sećao svoje muke
kada je pred zaprepašćenim roditeljima protrčao go i izleteo na ulilcu.
- Džej Džej, reci mi iskreno da li ona ima neku slabu tačku. Ne znam je dovoljno
dobro, ali ponekad pomislim da je tvrđa od čelika.
- Utisak ti nije pogrešan. Ja sve mislim da je otišla da na miru smisli šta će mi
sledeće prirediti. – Džej Džej je ubeđeno izneo svoje mišljenje. Poučen svojim

37
iskustvima, bio je siguran da mu Tara neće ostati dužna. To što se primirila, samo mu je
ulivalo veću dozu straha. To je samo moglo da znači da je krenula u opsežne pripreme.
- Slušaj. – prekinuo ga je Nikolas – Ja idem u Mozambik, ali želim da i ti pođeš
samnom. Jedino tako mogu da joj objasnim da sa vašim budalaštinama nemam veze.
- Ne dolazi u obzir, ja bih je se klonio što više mogu! – Džej Džeja je počela da
hvata panika. – Ti si u nju zaljubljen, pa idi i pretrpi sve što te snađe. Ja, iskreno ne bih
rizikovao!
- Pa, ići ćeš ili milom ili silom. Sve ćeš joj lepo priznati, a onda možeš da ideš
gde god želiš. – pretnja je bila iskrena. Nikolas nije želeo da gubi vreme – Karte će biti
rezervisane za prvi let sutra. Mislim da je taj hotel na nekom ostrvu, pa će verovatno biti
i presedanja.
- Ima li šanse da to izbegnem? – Džej Džej je pitao glasom očajnika.
- Ne. – tvrdokorno je odgovorio Nikolas.
Uzdah s druge strane je bio više nego rečit.
- Ti si me i uvalio u ovo, sada nema izvlačenja. Javiću ti broj leta i očekujem da
se vidimo na terminalu. – Nikolas spusti slušalicu. Trenutak dva je razmišljao, a onda
preko interkoma izdiktira sekretarici obaveze za sledećih deset dana. Naložio joj je da
mu odloži sastanke, službena putovanja i da ne daje nikome, pogotovo njegovoj majci
informacije o njegovom kretanju. Tara je bila ono što je želeo, a za sve što je želeo u
životu, on se borio. Ta upornost mu je ipomogla da postigne to što je postigao.
Osmehnuo se, da Tara je imala jednu slabost, veliku slabost – postajala je kao puter u
njegovim rukama. Znao je da će to iskoristiti, ali je morao biti fizički blizu nje...

* * * *

Tara je uživala u prekrasnoj prirodi, bazenima i usluzi stvarno luksuznog hotela u

koji je bila smeštena. Posle prvog naleta besa i očajanja, došla je do zaključka da je
ovaj odmor nešto najbolje što je moglo da se desi. Vreme provedeno sa Nikolasom, ta
tri kratka dana su ostavila neizbrisiv trag. Činilo joj se da više niko neće uspeti da
probudi osećanja u njoj. Prekorevala je sebe da se ponaša nenormalno i da treba da
prihvati Nikolasa jednostavno kao lepu avanturu, ali gorki osećaj poraza i izigranosti joj
nije dozvoljavao da stavi tačku na sve.
Znala je da će Nikolas pokušati da stupi u kontakt sa njom. Još uvek je bio
zainteresovan i to joj je godilo kao ženi, ali nije želela da mu odgovori na pozive. Otkaz
na posao se nekako podrazumevao. Nije mogla da radi u firmi čiji je on vlasnik. Htela je
da prekine sve veze sa nji m, zato je i došla ovde. U Mozambiku je imala prijatelje koji
nisu bili povezani sa njenom porodicom i koje je upoznala kada je bila zajedno sa
organizacijom za zaštitu retkih životinjskih vrsta ovde, na ovom ostrvu. Ostrvo Moheli je
bilo prelepo: bogata vegetacija, još bolje peščane plaže i indigo plavo more. Den i Mojra
Karli su imali sreće da žive ovde. Ovaj mladi par je napravio posao sa malim
dvokrilcima i lokalnim aerodromom. Iznajmnjivali su avione, ponekad zajedno sa
posadom, a ponekad ne. Tara bi toplo oko srca kada pomislil na njih – bili su to
prijatni,jednostavni, veseli ljudi... Zvuk telefonskog aparata je trgnu. Zvali su sa
recepcije – Mojrin brat Džerald ju je čekao na recepciji. Tra hitro obu sandale uživajući
što ne mora posebno da se doteruje za ručak kod Karlijevih. Prijala joj je ta
jednostavnost.
Džerald joj se široko osmehnu kada je sišla. Tara nije mogla, a da ne primeti
kako žene u holu gledaju upravcu Džeralda. Bio je visok, preplanuo, sa najplavljim
očima koje je Tara videla, a svoju smeđu,malo dužu kosu je svezao u rep. Košulja i
pantalone u safari stilu davali su mu ton nonšalantnosti.

38
 - Tara! Tara! – pozdrav mu je bio uobičajeno pun divljenja – Svaki put mi srce
stane kada te vidim. Šta treba da uradim da i ti mene primetiš?
- Džeračde, drago mi je da si tu. – Tara je bila vesela – Kada si stigao? Mojra mi
je rekla samo da ćeš doči po mene.
- Sinoć. Hajde, kad nećeš da ti se udvaram, bar da požurimo na ručak, malo
kasnim i ja. Mojra će nas ‘’ubiti’’, sprema neki specijalitet, ali me ne teraj da ponavljam
naziv.
Tara ga uhvati pod ruku. Tako je uvek bilo sa Džeraldom. On je smatrao da se
mora bar malo udvarati svakoj zgodnijoj ženi, ali Tara i on su u stvari bili izuzetni
drugari. Voleli su oboje ronjenje i pošto je Džerald povremeno pilotirao kod Mojre i Dena
i sama Tara je prošla kraću obuku letenja. Bila je oko dvadesetak dana tu i koristila je
svaku prilku da nauči nešto novo. Mojra joj je bila učitelja, ali sada kada je Džerald tu,
bila je sigurna da će časovi letenja biti nastavljeni, a usput to je bila prilika da preleti ceo
Mozambik i vidi sve što je interesuje. Pri prethodnom boravku uspela je da ima nekih
deset sati obuke. To joj nije omogućavalo da leti samostalno, ali je zato i imala taj
ispravan osećaj da je avion iz koga je iskočila pravo pred Nikolasa pomerio kurs.
Mojra i Den su bili kod kuće i Tara se oseti posebno počastvovanom. Njeni
prijatelji su toliko bli opterećeni avionima da ih je uvek nalazila u hangarima. Den bi do
zadnjeg časa proveravao motore, bio je jako odgovoran i zahvaljujući tome su i dobro
funkcionisali. Njihovi klijenti su bili zadovoljni, pa su Karlijevi živeli pristojno. Nije to bilo
nešto preterano, ali su mogli sebi da priušte poneko letovanje, mada imje život u
Mozambiku i bio kao celoživotno letovanje.
- Tara, divno je što si pristala na ovaj ručak. Od kada si došla, izbegavaš nas! -
Mojra pripreti prstom u Tarinom pravcu. Bio je to samo gest, jer Mojra nikada ni na koga
nije mogla da se ljuti. Onako sićušna, rabarušene plave kose i svetlo-braon očiju, pre je
ličila na neku džepnu Veneru nego na ravnopravnog partnera ‘’Air-Karli’’-ja. Da. Majra je
bila čudo i Tara shvati da sa njom može da se ispriča o svemu, pa i da joj se poveri za
Nikolasa. Den je bio malo hladniji, ali to se i očekivalo od zaljubljenika u mašine. Mašine
su bile njegov život, uz jednu ispravku – Mojra je bila na prvom mestu, a onda su
dolazile mašine.
Sto je bio ukusno postavljen i Tara, koja je već neko vreme bila bez onog njenog
zdravog apetita oseti da joj se vraća volja za hranom. Verovatno je to bio znak da je
vreme da prestane da sažaljeva sebe. Džerald je bio u elementu deleći Tari
komplimente sve vreme ručka, zaklinjući se u sve u svašta da će joj ispuniti svaku želju
i slično. Tara se sjajno zabavljala, znajući da Džerald to radi više sporta radi nego da bi
stvarno bili u vezi. Ništa manje se nisu zabavljali Mojra i Den. Tarino i Džeraldovo
prepucavanje je bilo duhovito i brzo. Ručak je neosetno prošao i Mojra ih sve izbaci iz
trpezarije na predivan trem. S ponosom je pokazivala kako je uspela i pored pomoći
Denu da odgaji divno cveće. Tara se zadovoljno spusti u ligeštul uživajući što može iz
hladovine da posmatra more, koje je izgledalo beskonačno. Mojra je otišla da skuva
kafu i donese desert, a Den i Džerald su živo diskutovali oko promene kargo prostora
na dvokrilcima. Tara je uživala u zatišju. Mogla je da se opusti, ali neprijatno vibriranje
iz torbe je vrati u realnost. Nevoljno izvadi mobilni telefon, već vidno ljuta. Njeni su se
ponašali kao da ima deset godina. Vali su po par puta dnevno da čuju šta radi i da li je
jela! Ovog puta nisu bili oni, već Ana njihova kućepaziteljka. Prepoznavši broj, Tara se
prenerazi. Dok je pritiskala dugme da se javi, svašta joj je prolazilo kroz glavu. Prva
pomisao je bila da se nešto loše desilo njenim roditeljima. Ana je gotovo nikada nije
sama zvala. Uvek je to bilo po dogovoru.
- Ana, da li je sve u redu sa mojima? – Tarin glas je drhtao.

39
 - Jeste, gospođice Vilou. Izvinite što vas zovem, ali jedna od sluškinja je slučajno
odala gospodinu Džejsonu gde se nalazite. – Ani je bilo neprijatno – Znam da ste dali
striktne instrukcije da gospodinu Džejsonu ne govorimo o vašem putu, ali...
- Oh, Ana, preživeću. Ništa strašno – Tara joj odgovori sa olakšanjem. Znači
Džej Džej se rasiptivao gde je. Nije to bila tako loša vest. Nikolas ga je sigurno naterao
da zove, jer Džej Džej se ne bi usudio sam da zove, jer je vrlo dobro znao koliko je Tara
ljuta na njega.
- Ana, šta mu je tačno rekla?
- Gospođice, molim vas, nemojte se ljutiti, rekla je sve sem broja hotelske sobe.
– Ana je bila očajna. Pokušavala je da zaštiti tu brzopletu devojku, osećajući i sama
krivicu, jer je devojka bila nova.
- Nisam ljuta, Ana. Ne brini, neću ništa reći mojima. Sve je u redu. Hvala ti što si
mi javila. Ovde je tako divno da mi ništa ne može pokvariti odmor. – Tara završi
razgovor sa Anom. Ana je dugo bila kod njih i svakako je znala sve što su Tara i Džej
Džej radili. Više puta ih je spašavala iz gluposti u koje su upadali. Tari je bilo žao što se
Ana toliko nasikirala. U stvari... Onda joj je pala na pamet sjajna ideja...

* * * * *

Nikolas je strpljivo podnosio let. Odmah se isključio jer je Džej Džej mleo ‘’sto na
sat’’. Njegov glas je gušio ne samo Nikolasa već i sve u okolini. Kroz okno aviona se
moglo već videti plavetnilo mora i snežno bela obala. Nikolas nikada nije bio u Africi i
ovo je bilo otkrovenje za njega. Pejzaž je izgledao predivno. Nadao se da će Taru brzo
naći, razrešiti sve i da će uspeti zajedno da uživaju u ovoj pedivnoj prirodi. Avion je
blago ponirao, bez trzaja. Vazduh je bio kristalno čisto. Sletali su u Pembu. To je bilo
najbliže mesto do ostrva na kome se Tara nalazila. Nikolasova sekretarica je obavila
pripreme za put i rervaciju karata, ali nije postojala nijedna zvanična linija koja je
prevozila do ostrva Moheli. Kako su joj rekli, ostrva je vrlo malo, pa ne postoji veliki
aerodrom. Tako je Nikolas znao da im sada predstoji da nađu neku manju avio
kompaniju koja prevozi putnike do ostrva. Dobra strana je što je ostrvo malo tako da
neće imati problema da se nađe Tara.
- I tako, ja joj kažem da to nije izvodljivo, a ona zatvrdoglavila i tako mene udari
struja. – Džej Džej je živo objašnjavao. Nikolasu bi žao što ga nije saslušao, ali čitav let
je slušao kako je ‘’nevini’’ Džej Džej strado od Tare. Ovo sa strujom bi bilo zanimljivo
čuti i ako nastavi ovoliko da priča i primeniti.
Kada su sleteli, pokupili su svoj prtljag i smestili se u taksi. Srećom, taksista je
odlično govorio engleski tako da su mu lako objasnili da im je potreban prevoz do ostrva
Moheli. Usput su gledali kako izgleda Pemba. Grad je bio mali i beo. Sve zgrade su bile
ofarbane u belo. Nikolas je pretpostavljao da je to zbog vrućine. Interesantno, pošto je
grad bio smešten na samoj obali, vetar je nanosio i neverovatno beo pesak sa plaža.
Bilo je drugačije od svega što je Nikolas video. Često je poslom putovao na Bliski Istok
koji je imao svojih čari, ali ovo je bilo neverovatno: drvoredi kokosa i banana su
oivičavali snežno belu ulicu, kojom je prolazio neki veseli svet. Ljudi ga, na trenutak
podsetiše na Meksiko. I tamo su ljudi pevali i smejali se ulicama.
- Imate samo jednu malu avio kompaniju koja leti do ostrva Moheli, inače ćete
morati trajektom. Ako ne žurite, trajekt je jeftiniji, ali put traje par sati. –taksista je bio i
obavešten i ljubazan.
- Može trajektom- Džej Džej je samo odlagao susret sa Tarom, ali ga Nikolas
prekide:
- Vozite nas do te avio kompanije.

40
 - Oni nemaju poslovnicu, ali ćemo ih telefonski lako dobiti. Koriste jedan mali
aerodrom na periferiji Tembe. Let vam traje oko tridesetak minuta. – taksista oseti da
se Nikolasu žuri i zgazi papučicu gasa jače i kola pojuriše.
‘’Aerodrom na periferiji’’ je bila ravna livada sa izgorelom travom. Nikolas se
smesti u hlad jer tu nije bilo ni kafea, ni zgrada. Kada se već u ovo uvalio, računao je da
treba ići do kraja, ali Džej Džej nije bio takvog mišljenja:
- Ovde nema nikoga, poješće nas divlje zveri.
I kao po komandi, začu se zujanje dvokrilnog aviona. Sletao je klizeći i to prijatno
iznenadi Nikolasa. Bar imaju dobrog pilota. Iz kabine izađe visok momak u kožnoj
pilotskoj jakni. Lice mu se nije videlo,j er je na glavi imao kacigu i naočare.
- Vi čekate za Moheli? – doviknuo je nadjačavajući zvuk motora koji se gasio.
- Da, prijatelji ja smo krenuli u ‘’Indigo bej’’. – Nikolas mu brzo odgovori.
- Utovariću vam prtljag – reče momak dok je prilazio. Nije se predstavio, ali im
pokaza ka avionu – Koliko sam shvatio vama se žuri?
- Jeste, jeste – Džej Džej nije baš voleo avione, zato je toliko u njima i pričao, a
ovaj mu se učinio osobito malim.
- Onda, da krenemo – pilot uze njihov prtljag i potrča ka avionu. Nikolas i Džej
Džej za njim. Smestili su se iza pilotskog sedišta i pozdravili sa kopilotom, ali on
verovatno nije ništa razumeo šta su govorili jer je samo klimnuo glavom i uperio pogled
napred.
Tek kada su se vinuli u vazduh Nikolasa prođe zlovolja zbog ovih putnih
komplikacije i krete da se raspituje kako izgleda ostrvo, čime se bave stanovnici i
slično.. Već su leteli dvadesetak minuta i ostrvo je počelo da se pomalja pred njima.
Džej Džej, za promenu, nije ništa progovarao, ali je zato bio zelen u licu. Njegovo lice je
iz zelene prešlo u crnu boju kada je avion krenuo da ponire i kašljuca! U kabini je
nastala panika. Nikolas je osetio kako mu se od poniranja želudac penje u grlo. Jedva
je razaznavao glas pilota:
- Nešto nije u redu! Moraćemo prinudno da se spustimo sa ove strane ostrva i da
pokušamo da nađemo pomoć!
Spuštali su se nevereovatnom brzinom i kada je sve izgledalo izgubljeno, pilot
smiri avion i lagano ga spusti. Tu nije bio kraj njihovim mukama.
- Brzo, moramo napustiti avion! Ne znam šta se dešava, ali ako eksplodira ne bi
bilo dobro da budemo u njemu. – pilot je govorio oštrim glasom u isto vreme otvarajući
vrata i izbacujući Nikolasove i Džej Džejove stvari. Njih dvojica bukvalno izleteše iz
aviona, dok se za njima orio pilotov glas:
- Brže, brže, ka tim stablima! Trčite!
Trčali su kao bez duše, uplašeni kao nikada u životu. Zvuk aviona se pojačavao,
ali njih dvojica se nisu usuđivala da se okrenu i vide šta se dešava. Oblak peska ih je
zasuo, ne od eksplozije nego od zaleta aviona koji je uzleteo bez njih. Bili su šokirani.
Nikolasu se učinilo da je začuo smeh, ali je verovao da mu se to samo učinilo. Bilo je
nashvatljivo da ih ovde ostave! Okrenuo se i video Džej Džejev pogled:
- Rekao sam ti da nije dobra ideja da je tražimo!
- Ti stvarno veruješ da je Tara u ovo umešana!?- Nikolas ga besno pogleda.
Zaokružio je pogledom okolo pokušavajći da se orijentiše, ali to mu nije uspelo. Ispred
njih su se prostirali kilometri puste plaže. Kada se okrenuo, sa druge strane je bilo isto.
- To je njena ideja, siguran sam! Kada bolje razmislim, onaj kopilot je imao na
sebi ženski parfem! – Džej Džej nije odustajao.
Nikolas vrati film u glavi i pokuša da se koncentriše na kopilota, na koga nije
obraćao posebnu pažnju. Vraćao je sekvencu po sekvencu leta. Do Đavola! Džej Džej

41
je bio u pravu! Taj parfem joj je on, Nikolas kupio! Kako je ispao glup. Mora da im se
sada grohotom smeje. U sebi se zaklinjao da će joj se osvetiti!
- U pravu sam, zar ne? – Džej Džej je uprtio svoju torbu na rame i krenuo ka
drveću udaljavajući se od plaže.
- Da, u pravu si. Kuda si krenuo?
- Znajući Taru, ostavili su nas sigurno na suprotnoj strani ostrva. Znači ako
idemo preko sredine, izbećićemo zaobilazak i izbiti pred neki hotel.
- Nisam siguran koliko je pametno da idemo kroz gustiš. Pada sumrak... –
Nikolas nije bio srećan što ga je zadesila ovakva glupost i ovakvo društvo.
- Ništa ti ne brini! – Džej Džej je delovao kao neko ko zna šta radi. – Hajde, dok
padne pravi mrak, mi ćemo piti limunade u nekom dobrom hotelu. Idemo!
Iako nije baš mnogo cenio Džej Džejevo mišljenje, Nikolas pristade. Ako je
ostrvo toliko malo da na njega ne može stati aerodrom, onda je to samo par kilometara.
Nikolas obrisa lice. Već je bio sav znojav. Nadao se da će mu tuš uskoro prekratiti
muke. Činilo mu se da mu je pesak ušao u sve pore. Prebacio je torbu preko ramena i
uputio se za Džej Džejom. Razmišljao je da u torbi potraži neke patike, umesto ovih
poslovnih cipela, ali Džej Džej je toliko žurio, pa ni Nikolas nije hteo da se zadržava.
Šuma i nije bila toliko gusta koliko se moglo činiti u prvom trenutku. Hodali su brzo,
nadajući se da će izbiti na neki put, ali ništa se nije videlo, sem peska i dreveća. Nikolas
je izgubio pojam o vremenu koliko su dugo hodali. Već je počeo da oseća žeđ, a cipele
su ga stezale i izgleda da su počele da mu prave žuljeve. Mrak se neosetno spuštao i
uskoro su samo nazirali kuda idu. Ni to ih nije obeshrabrilo, ali se odjednom začuo roj
komaraca. Nikolas nikada nije iskusio nešto slično: ubodi su probijali letnju tanku
košulju svilenkaste pantalone.
- Uh, jao! Boli! – drao se Džej Džej.
Nikolas je imao želju da ga ubije! I sebe je hteo da ubije – kako je samo mogao
da mu dopusti da ga nagovori da krenu ovim putem.
- Ućuti već jednom, ovo je bila tvoja ideja! Misliš da mene nisu izujedali!? –
Nikolas je trljao bolna mesta i pomijao ne baš nežnim imenima Taru. – Za sve si ti kriv!
- Ja? Ti si hteo da dođem ovamo. Kakve ja imam veze sa vašom ljubavnom
svađom!? – nije se dao Džej Džej.
- Ako nastaviš da kukaš, ti ćeš biti prva žrtva onoga što nazivaš ljubavnom
svađom! – procedio je Nikolas, stao i besno otvorio torbu. Toliko je bio besan da nije
uspevao da napipa patike. Sav se tresao od besa. Osećao je i da mu lice natiče od
ujeda. Samo mu je to falilo. Nadao se da nisu otrovni i ne daj Bože malarični! Najzad je
uspeo da napipa patike. Sa olakšanjem se izuo. Zavrljačio je svoje skupe cipele ne
žaleći ni trena. Navukao je patike i osetio da su mu žuljevi na nogama popucali. Kako
su noge krenule da se hlade, počelo je sve da ga peče.
- Da li su i tvoje noge u istom stanju kao i moje? – sažalio se i pitao Džej Džeja.
Ipak je ova Tarina ujdurma surovija od onoga što joj je priredio Džej Džej! Nikolas je
verovao da je Džej Džej više brljiv nego što je imao nameru da Taru ostavi u Meksiku,
ali ovo što im je ona priredila je prevazilazilo njegovu maštu.
- Ne znam u kakvom stanju su tvoje, ali ja nisam siguran da mogu da ih izvučem
iz cipela koliko su natečene. Mislim da imam i žuljeve, ali nisam siguran, sav sam
utrnuo!
- Onda je bolje da odmorimo. – Nikolas je razumno primetio. – Hajde da ne
lutamo više, nego da odremamo malo. Noć je i ne možemo pravilno da se orijentišemo.
- Bojim se da nam to neće uspeti, poješće nas komarci!
- Neće, osećaš li da postaje hladno?
- Ne, ja sam mislio da me trese groznica. – Džej Džej je potpuno posustao.

42
 - Ne budi smešan i da je imamo suviše je rano da je osetimo. Tek par sati
hodamo. Nego, pokupi stvari iz torbe i pokri se njima. Ja sam toliko umoran i
izranjavljen da sam spreman da rizikujem i da me nešto pojede, ali se moram odmoriti!
- Pa, prijatelju, ako ovo preživimo, bićeš mi kum kada se budem ženio!
Nikolas poče da se smeje:
- Zar se viđaš sa nekim?
- Ne, ali nikad se ne zna... – Džej Džej je bio nepopravljivo dete.
- Ovako ćemo, ako sve ovo preživimo, ti ćeš meni biti kum,j er ja imam veće
izglede za skoru ženidbu!
- S kim?
- Sa Tarom! – Nikolas je zvučao samouvereno.
- Ti si lud ili tip samoubice! – razgnevio se Džej Džej – Vidiš li šta nam je uradila.
Šta misliš i da ona pristane, u šta čisto sumnjam, šta će ti tek uraditi u braku!
- Znaš, ako ja dovoljno poznajem žene, a mislim da ih dobro poznajem, ona ovo
ne bi uradila ovako da je ravnodušna! Zato...
- Bolje i da me zveri rastrgnu nego da gledam šta će ti ona učiniti, prijatelju. Ako
je još uvek u Mozambiku, veruj mi vaš susret bih voleo da gledam sa bezbedne
udaljenosti. – Džej Džej nije bio uveren da će Nikolas privoleti Taru na bilo šta. Znajući
njenu tvrdoglavost, pa, ako prežive ovu noć Džej Džej će sigurno zauzeti mesto u
prvom redu da gleda okršaj.
- Ukrotiću ja nju. – Nikolas se sladio. Mislio je na te bistre zelene oči i nadao se
da u njima neće biti besa kao zadnji put kada su se videli. Zamišljao je kako su zajedno
i kako se ovo ne dešava. Kako je ovo samo ružan san...
Jako sunce ih je obojicu probudilo istovremeno. Osećali su kako ih koža lica
peče. Pogledali su jedan drugoga. Lica su im bila u pečatima do neprepoznatljivosti.
- Nikolas, sa tim licem,..- Džej Džej je prasnuo u smeh – Tara će ludovati za tom
i ne samo ona...
- Ako izgledam upola kao ti, ima svi da se razbeže, pomisliće da imamo lepru! –
Nikolas je gledao Džej Džejevo oteklo lice. Morali su pod hitno nešto da urade. Sam je
osećao da ne može da kontroliše mišiće lica. Brzo su se spakovali i krenuli dalje. Posle
par stotina metara su izbili na ureženi travnjak nekog hotela. Samo su se nemo
pogledali. Toliko malo je trebalo još da hodaju i ne bi spavali u šumi!
I pored njihovog izgleda, koji nije bio prijatan za oči, osoblje ih je dočekalo sa
poslovnom ljubaznošću. Srećom da su torbe sa novcem i travel čekovima bili kod njih.
‘’To je ipak bolje, nego ono što se desilo Tari’’, seti se Nikolas.
Sobe su bile klimatizovane, prostrane i lepe. Svaka je imala terasu sa pogledom
na more. Nikolas se odmah istuširao i presvukao. U sobu mu je već bila dostavljena
hrana koju je naručio od rum servisa. Prvo se dobro najeo, a onda pozvao hotelskog
lekara. Trebalo je nešto uraditi sa licem i otocima po telu. Ni noge mu nisu bile u boljem
stanju! Kada je video svoje lice u ogledalu, bio je na ivici očajanja: otoci su bili takvi da
su mu oči bile skupljene, a obrazi deformisani! Nadao se samo da ovde znaju koja je
tovrsta komaraca i da imaju neke delotvorne kreme da se lice vrati u normalu. Što se
stopala tiče, tu će biti potrebno jedno previjanje.
Džej Džej je bio u još gorem stanju, pa je Nikolas odlučio da se malo što bi rekli u
filmovima ‘’primire’’ i zaleče.
Proteklo je pet dana dok se dva ‘’stradalnika’’ nisu povratila u normalu. Nikolas je
bio zadovoljan njihovim oporavkom. Sada su ličili na ljude koji su došli iz Dalasa u
Mozambik. Dok su lečili svoje rane, malo su se raspitali o ‘’Indigo beju’’. Hotel se
nalazio na par kilometara od njihovog. Trebalo je napraviti strategiju da se neopaženo

43
nađu pred Tarom jer ko zna šta bi im smislila ili bi jednostavno otišla. Nikolas, posle
svega nije hteo da rizikuje.
- Danas je dan D. – otkomentarisao je dok su na terasi doručkovali i pili kafu.
Izgleda da je Džej Džeju ovo iskustvo donelo nešo zrelosti. Nikolas je otkrio da mogu
sasvim normalno da razgovaraju. Džej Džej je pšočeo da mu se dopada,jer je bilo sve
manje detinjastih ispada. ‘’Biće čovek od njega’’, pomislio je.
- Ako misliš da si spreman.- složio se bez gunđanja Džej Džej.
- Iznajmio sam auto. Čim završimo kafu, idemo. – Nikolas nije hteo da gubi
vreme. Ako ne uspe da je nađe, sav ovaj put i muke sa komarcima bi bile uzaludne.
Do ‘’Indigo beja’’ su stigli jako brzo. Nikolas je ostavio u holu Džej Džeja, a sam
se uputio ka Tarinoj sobi. Recepcionar je na nagovaranje i mito, pristao da mu kaže broj
sobe i sada je Nikolas punim plućima udisao vazduh spremajući se da zakuca. Krenuo
je rukom ka vratima, ali su se ona otvorila, pre nego što je stigao da zakuca. Pred njim
se našao visoki momak, kose uvezane u rep.
- Tražite nešto? – preteći je pogledao Nikolasa.
- Tebe svakako ne tražim! – bes je provalio iz Nikolasa. ‘’Nije joj trebalo mnogo’’,
pomislio je ljubomorno. – Gde je ona?
- Kakve vi veze imate sa njom? – momak se drsko kezio. To je bio vrhunac!
Nikolas je potpuno izgubio kontrolu. Krenuo je na momka u želji da ga smrvi.
- Stanite! – Tarin vrisak se razlegao pustim hotelskim hodnikom – Džeralde, idi!
Idi! Ovo moram sama da rešim!
- Neću da te ostavim sa ovim divljakom! – Džerald je tvrdoglavo ostao gde jeste.
Tara ga molećivo pogleda i Džerald se okrenu. Sve vreme Nikolas je ćutao. U
njemu je kuvao bes, ali se uzdržavao. Ljubomora ga je izjedala, ali sa tim Džeraldom je
mogao da se pozabavi i kasnije. Dozvolio je da ga Tara uvuče u sobu, jer su već
počela da se otvaraju vrata drugih hotelskih soba.
- Šta znači tvoj dolazak ovde!? – šištala je sva crvena u licu i Nikolas uradi jedino
što je umeo u tom trenutku – poljubi je i snažno stisnu uz sebe. Tara se sledila kada je
osetila njegove ruke oko sebe. Mrzela je to izdajničko buđenje strasti koje se nenadano
javilo. Čak i sada kada je bila ljuta, Nikolas je uspevao da probudi njenu glad za njim.
- Bože, Tara, kako si lepa! – prošaputao je slomljenim glasom i to prelomi svaki
njen otpor. Već sledećeg trenutka njegove usne se spustiše na njene. Sve drugo je
nesalo pod njegovim požudnim poljupcima koji su zahtevali od Tare da mu uzvrati na
isti način. Njegove usne pređoše na njen vrat i svojim dodirom joj zapališe kožu. Mogla
je da oseti napregnutost njegovih mišića,dok ju je vukao ka krevetu, spustio je i legao
pored nje. Više nije bilo otpora. Prepustila mu se. Kao da je samo to čekao, Nikolasova
samokontrola je nestala. Ona je grcala od strasti i pokušavala nešto da kaže,ali on ju je
ućutkivao poljupcima. Njegova milovanja su je uzdizala do takve neslućene strasti da je
Tara tiho ječala od vatre koju je budio u njoj. Osećala je Nikolasovo nago telo pripijeno
uz njeno, njegovu radost dok ju je milovao. U trenutku sjedinjavanja, bili su izgubljeni i
stopljeni u jedno telo vinuti ka strasnom vrhuncu...
Tara se lagano budila iz sna. Ispružila je svoje vitko telo uživajući u osećaju
zadovoljstva koje joj je obavijalo telo i misli. Nikolas je bio tu i nije delovao ljut zbog
svoje avanture. Morala je to da im priredi. Sebe radi. Dodir hladne posteljine po njenoj
nagoj koži imao je neki senzulani smisao. Okrenula se na stranu i sa užitkom protegla.
Pogled joj pade na plišanu kutijicu koja je stajala tamo gde je trebalo da bude
Nikolas. Šum vode iz kupatila joj je govorio da on nije otišao, da je tu. Radoznalo otvori
kutijicu. Na tamnom baršunu blistao je prsten i burma. ‘’On je stvarno lud’’, pomisli.

44
 - Da, jesam lud! – Nikolas se pojavi nemarno uvijenog peškira oko bokova – Ali,
bio bih luđi da ti dozvolim da odeš od mene, besnuljo! Posle onih komaraca i šetnje
kilometrima kroz šumu i pesak, jesam lud. Lud za tobom definitivno!
Tara ga zavodnički pogleda. Sviđao joj se, bio je duhovit, izazivao u njoj strast i
volela ga je. Sada je u to bila sigurna.
- Udaj se za mene, Tara. – ovog puta je zvučao molećivo – Sve sam pretrpeo i
komarce i šetnju po šumi, sve...Jedino što ne bih mogao da podnesem je da te više ne
vidim!
- Ah, komarci – počela je da se smeje – To je bila Mojrina ideja...
Ko je Mojra? U stvari, ne zanima me – u tri koraka se našao pored nje i zapušio
joj usta vrelim poljupcem.

* * * * *

Džej Džej je bio u svom najboljem odelu. Nikolas je stajao pored njega.
- Jesam li ti rekao da ću se ja prvi oženiti! – Nikolas je morao da ga pecne.
- Dok ne vidim da je stigla, ja ne bih bio siguran. – uzvratio je Džej Džej,
nervozno se igrajući kutijicom sa burmama, a onda je svima zastao dah: Tara je
prilazila držeći oca za ruku, lepa i nestvarna kao vila. Nikolas je znao da u njenim
malim rukama njegovo srce sada kuca zuvek.

K R A J

45