Siže Iz Oblasti Komunikacija

Predgovor
Cinjcnica da su krizc i konflikti jcdna od konstanti rutvcnog ivota

sasvim je u skladu sa Hegelovim stavom da istorija nije tlo sree. Imena i datumi
velikih kriza i konflikata obeleavaju epohe, a pod njihovim uticajem menjala su
se drutva, kulture i civilizacije. Uprkos tome to se na poetku XXI veka ljudsko
znanje multiplikuje veoma brzo, a ovekova mo nad prirodom izgleda
bezgranina, Urlih Bek upozorava da moderni ovek danas ivi u drutvu rizika\
opsesivno zabrinut za svoju bezbednost i veoma osetljiv na najmanji znak njenog
ugroavanja. Zloin nad amerikim graanima od 11. septembra sruio je iluziju
neranjivosti velikih i monih. Dijalektika se pokazuje i kroz dvostruku ulogu novih
sofisticiranih tehnologija koje, s jedne strane dopnose sekurizaciji, ali, s dnjge sa
sobom i nove mogunosti za nastanak katastrofinih dogaaja. Iz dananje
perspektive posledice nekih novih tehnologija, kao na primer genetskog
ininjeringa, ne mogu se ak ni zamisliti. Koncentracija populacije u velikim
urbanim konglomeracijama i sve sloenije infrastrukturc povcavaju ranjivost
zajcdnica i na klasinc prirodnc katastrofc. Najza, savrcmcni svct, mada najtcnjc
povczan u svojoj dosadanjoj istoriji, daleko je od toga da bude bezkonfliktna
harmonina zajednica, budui da su jo uvck prisutni duboki strukturni rasccpi na
bogatc i siromanc - ali i podclc po drugim osnovama, kultumim, rasnim,
tribalistikim, etnikim, religijskim - to
v
Osim toga mo i bogatstvo kao osnovne ,,vrednosti savremene civilizacije,

naslonjene na odreene arhetipske obrasce oveka kao gospodara prirode koji ima
apsolutni ontoloki prioritet, dovode planetu Zemlju na rub propasti o emu
govore savremeni izazovi i pretnje od nuklearnog holokausta do globalnog
otopljavanja i klimatskih promena koje mogu dovesti do novog ledenog doba.
Po prirodi stvari krize i konflikti stavljaju politiare, birokrate i donosioce
odluka u samo sredite problema, izvlaei ih iz svakodnevne administrativne
rutine u kritini ambijent u kome su slava zbog uspeha i potpuni neuspeh tesno
povezani. Uprkos tome, politiari esto zaboravljaju injenicu da postoje dve vrste
kriza - one kojima oni upravljaju i one koje upravljaju njima. To nije sluaj sa
uspenim privrednim kompanijama koje su odavno uvidele znaaj kriznog
mcnadmcnta, tako da danas svaka vca organzacija koja sc bavi proizvodnjom
roba i usluga posebnu panju posveuje upravljanju krizama i industrijskim
konfliktima, prepoznajui to i kao svoju veoma vanu funkciju i kao dco svojc
organizacijc. Konano, upravljanjcm krizama i konfliktima, kao jedom od svojih
veoma vanih delatnosti, danas se bave i nacionalne drave kao i razliite
supranacionalne tvorevine (UN, NATO, EU, OEBS).
Upravljanje krizama i konfliktima predstavlja izazov i za teoriju, s obzirom
da naunici, ije su koncizne i ureene teorije zasnovane na "normalnim"
okolnostima i okruenju, nisu navikli da se bave pojavama i dogaajima koji
odstupaju od normale. Uprkos tome, ljudska misao o krizama je evoluirala tako da
je shvatanje katastrofe i razaranja kao boje kazne ustupilo
mesto racionalno-naunom objanjenju uzroka, obrazaca i karakteristika kriza i

konflikata. O tome govori i injenica da je istraivanje kriza i konflikata u svetu
danas veoma razvijeno. Krizni menadment kao teorijsko-saznajna disciplina' je
od posebnog znaaja za razumevanje savremenih procesa i dogaanja u svetu
posebno sa stanovita nauka bezbednosti, institucija socijalne kontrole, ali i
humanih profesija uopte. Nepredvienost i eskalacija razliitih oblika drutvenih
kriza i konflikata (od ratnih do klasnih i rasnih) nakon okonanja blokovske
podele sveta poetkom devedesetih godina prolog veka - kako u zemljama u
tranziciji tako i u zemljama treeg i etvrtog sveta - dodatno je opredelila
humanistiki nastrojenu javnost na dmgaiji pristup u izuavanju i razreavanju
unutar dmtvenih i meudravnih kriza i konflikata. Pored niza nacionalnih i
meunarodnih naunih instituta dolo je do snanog razvoja neprofitnog scktora
koji sc na razliitim nivoima optosti i spccijalizovanosti poeo zanimati za
probleme istraivanja mira i razreavanje kriza i konflikata svih tipova, od
mcudravnih, ctnikih i verskih do poslovnih i porodinih. 2
Iako se Srbija u svojoj novijoj istoriji suoavala sa velikim brojem razliitih
kriza, konflikata i ratova, domaa tcorijska misao o tim fcnomcnima jc tek poela
da se razvija._Knjiga koja se nalazi pred itaocima nastala je kao rezultat
dugogodinjeg rada autora na izuavanju drutvenih kriza, konflikata i kriznog
menadmenta. Jedan deo saznanja o tim problemima prenet je iz ranijih autorskih i
koautorskih studija i radova dr Srana Milainovia', kao i autorskih
Britanija, Teorije kriza i konflikata, Sociologija kriza i kontlikata - Rusija) je nauna disciplina koja se izuava na velikom broju
univerziteta bczbednosnih i humanistikih nauka u svetu. U ncposrcdnom okruenju Republike Srbijc, pomcnuta disciplina sc
izuava na Zagrebakom Univerzitetu, Univerzitetu na Primorska - Slovcnija, Univcrzitctu u Sarajcvu, Univerzitetu Kiril i
Mctodijc Skopljc Filozofski fakultct. Na Bcogradskom univcrzitctu se izuava na Fakultctu politikih nauka, Filozofskom
fakultctu, Fakultctu bezbcdnosti, i Fakultctu za dravnu upravu i administraciju Megatrend univerziteta. O znaaju discipline
govori i veliki broj meunarodnih i nacionalnih Instituta koji se bave problematikom drutvenih kriza i konflikata i njihovim
razreavanjem, od kojih su najpoznatiji: Centar za istraivanje problema razreavanja sukoba (Center for Research on Conflict
Resolution), u okviru Miigenskog univerziteta. Institut UN za istraivanje i razreavanja sukoba (UNITAR). Centar za analizu
sukoba Engleska; Institut za istraivanje sukoba u Oslu; Kanadski institut za istraivanje mira; Finski Institut za istraivanje mira;
dok od mcdu najznaajnijim dva mcdunarodna instituta: tokholniski institut za istraivanjc mira SIPRI, koji se bavi
dokumentaciono-analitikim istraivanjima, i Meunarodni institut za mir u Beu, koji je osnovan uz podrku SSSR i drugih
istonocvropskih drava. Medu znaajnim organizacijama izdvajaju sc Meunarodno udruenjc za istraivanjc mira ( IPRA) u
Groningcnu; Mcunarodno udrucnje za istraivanjc mira u Filadeltlji i drugi.
U ncprofitnom scktoru su poscbno znaajnc sledec organizacijc: Ccntcr for Information Technology and Disputc Rcsolution pri
Univcrzitctu Masacuscts; Contlict Managcment Group (CMG) osnovane pri amcrickom Univerzitetu Harvard: Fund for Pcacc,
SAD; INCORE-a, organizacija-nosioca inicijativc za rcsavanjc konflikata i etnika pitanja (Initiative on Conflict Resoiution
and Ethnicitv) osnovana od strane Univerziteta u Alsteru i Univerziteta Ujedinjenih nacija; Professors VVorld Peace Academy
neprofitna obrazovna organizacija posveena pripremi mirovnih aktivista za mirovne misije irom sveta sa filijalama u preko 100
zemalja sveta. PIVPA objavljuje studije o problematici reavanja konflikata i redoviio izdaje uticajan asopis International
Journal on IVorld Peace, Intemational Crisis Group (ICG): Men's Intemational Peace F.xchange; Peace Action, SAD; Peace
On Earth Foundation's; Pcacc Brigades Intcrnational (PBI): Pcacclink Italia, PcaccQucst; Transnational Foundation for Pcacc and
Futurc Rcscarch, Svcdska;
Drutveni sukobi u zemljama Centralne i Jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2003; Uvod u Teorije
konflikata, Fakultct civilnc odbranc, Bcograd, 2004; The Western Balkans a European Cha/lenge, Neo-Liberal
Totalitarianism, University of Primorska, Kopcr, OKCD, Ccntral Kuropcn Initiativc 2006; Socijalnopatoloke pojave,
Policijska akademija, Beograd, 2006; Projekta Spreavanje i suzbijanje savremenih oblika kriminaliteta. Ministarstvo nauke
i Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2005- 2010; Osnovi teorije konflikata, Fakultct bczbednosti, 2007;
Predgovor
i koautorskih publikacija i radova objavljenih u strunoj i naunoj periodici dr

elimira Keetovia 4 U pripremi knjige ta saznanja su, meutim, znaajno
inovirana, kritiki prevrednovarna i dopunjena novim poglavljima.
Tekst knjige je prilagoden nastavnom planu i programu iz predmeta Krizni
menadment koji se izuava na drugom stepenu akademskih studija
Kriminalistiko-policijske akademije u Beogradu. Saglasno tome studenti se
upoznaju sa teorijskim konceptom kriza i konflikata, njihovim odnosom sa
povezanim konceptima i razliitim teorijskim shvatanjima prirode ovih fenomena.
Poglavlje posveeno etiologiji kriza i konflikata bavi se istraivanjem njihovih
uzroka, elemenata, dinamike, ishoda i klasifikacije. Trei deo knjige je posveen
kriznom menadmentu, odnosno njegovim fazama, principima, i najznaajnijim
problemima vezanim za upravijanje krizama. Poslcdnju co knjigc jc posvccna
mcnadmcntu konflikata. Na kraju knjigc dat je popis najznaajnijih referenci
korienih u izradi studije koje studentima mogu posluiti za samostalno
izuavanjc pojcdinih oblasti kriznog mcnadmcnta, a istraivaima za produbljcno
analiziranjc pojcdinih pitanja i problema.
Posebnu zahvalnost na korisnim primedbama i sugestijama autori duguju
recenzentima prof. dr Ivanu Radosavljeviu i prof. dr Nei Daniloviu.
Autori su svesni da ova knjiga ima brojne propuste i slabosti. U tom smislu
dobrodole su sve kritike i sugestije da se one u narednim izdanjima isprave.
Poglavlje I: TEORIJSKI KONCEPT KRIZA I

KONFLIKATA
Krize i konflikti kao veoma znaajne konstante drutvenog ivota
predstavljali su predmet teorijskog promiljanja i pokuaja stvaranja odgovarajuih
modela, odnosno koncepata. Radi se o sloenim teorijskim konceptima koji su
promiljani iz ugla razlitih kola miljenja i naunih disciplina koje i danas u XXI
veku nisu u potpunosti dovreni.
1. POJAM KRIZA I KONFLIKATA
Drutvene krize i koflikti danas prestavljaju sutinski spome pojmove u
rutvcnoj tcoriji. Razlozi za to su mnogostruki. Jcdan od osnovnih jc idcjna i
idcoloka usmcrcnost autora koja sc rcflcktujc u razliitim kolama miljcnja,
meu kojima se izdvajaju graanska i marksistika teorijska misao. No, danas, s
poetka XXI veka u uslovima ekonomsko-politike globalizacije, primetna je
njihova plodonosna sinteza. U svakom sluaju moe se rei da jo uvek ne postoji
sintetika teorija koja bi u punoj meri izraavala i objanjavala sloeno polje
drutvene stvarnosti koje se moe podvesti pod pojmove drutvenih kriza i
konflikata. Stoga, napor nainjen u ovoj knjizi predstavlja pokuaj razjanjenja,
preciranja i razdvajanja ovih socijalnih procesa od ostalih slinih fenomena
Zbog svojc mnogoznanosti rc krizci jc jcdna od najcc koricnih rci u
svakodnevnom govoru. Tako se ona se upotrebljava kako u opisivanju line,
odnosno privatnc situacijc, jo mnogo cc da bi sc opisalo stanjc sa

potencijalnim negativnim konsekvencama u kome se drutvo kao celina ili pojedine
organizacije i sistemi u okviru njega nalaze. Zanimljivo je da uprkos uestaloj
primeni (ili moda ba zbog nje?) nema jasnog i jednoznanog pojmovnog sadraja
termina krize, ve postoje mnogobrojne i meusobno esto i prilino razliite
interpretacije koje su uslovljene praktinom i teorijskom pozicijom onoga ko
odreuje ovaj pojam. Ovo utoliko pre budui da je re o subjekt-objekt odnosu, te
da je veoma vana pozicija onoga koji daje defiiciju.
Sama re kriza, etimoloki posmatrano, potie iz grkog jezika (Kpi^) u
kome je oznaavala "presudu" ili "odluku", to jest presudni trenutak koji odluuje o
daljem pozitivnom ili negativnom razvoju neke stvari ili situacije. 278 U sutini krize
je nejasno i nedefinisano stanje o kome treba odluiti, ali jo uvek nije olueno.
Kriza takoe znai i sposobnost da se sudi. Otac medicine,
Hipokrat, kae da sve bolesti imaju periode kada telesni sokovi opadaju kao oseka
na moru. Ove dane oseke on naziva kritinim danima, a samu oseku krizom, poto
upravo u tim danima lekar moe prosuditi da li bolest ide u dobrom ili u loem
pravcu.
Prema Websterovom reniku re kriza (engl. crisis) je upotrebljena negde
oko 1425. godine, a kao njena znaenja navode se:
278s U ovom poglavlju i poglavlju kojc sc odnosi na tipologiju kriza koricni su dclovi iz tcksta Kcetovi,, Kriza i krizni
mcnadmcnt - Prilog konccptualnom i tcrminolokom razgranicnju, Zbornik radova nastavnika h'akulteta bezbednosti ,
Beograd, 2008, str. 179-196Santana,G., Crisis Management and Tourism: Beyound the rethoric, Journal of Travel and
Tourism Marketing, Vol 15 No 4. 2003, pp 299-321.
1. nestabilna situacija koja je veoma teka ili opasna bankrotirali su

tokom ekonomske krize ,
2. kritini stadijum ili taka preokreta u razvoju neega nakon krize
pacijent ili umire ili mu je bolje "
Prema Vladimiru Cetkoviu vieznanost rezultat je prekomerne upotrebe:
od naune refleksije do urnalistike povrnosti. Tako se pod optim imcnom krizc
moc oznaavati:
drustveno stanje (kao teko, neredovno, prolazno, bolesno...);
drutveni proces (kao faza ijalektikog razvoja; retrogradno drutveno
kretanje'; prelazni period", naolaenje novog"),
metafora postojanja (kao ovekovo individualno ili kolektivno sazrevanje;
kao strukturna odrednica socijalnog bivstvovanja ali i kao imanentna premisa
svake individaualne egzistencije).
Takode, kriza se moe razumeti kao objektivan ili kao subjektivan
pojam; kao metafiziki ili dijalektiki, partikularan ili total(itar)an pojam... U
svakom sluaju, izraz kriza je toliko amorfan i disperzivan da se sa
V.V4 I IC 1 I\ V7 H I IV, I II I 1 II IV_/ O V,U pi V/ Ol l l V, VJ Li ^ , I U /.l IV, I l I I I UU IU Ol l Iju vaorv v / ^ ^ H Ci ll JCi 1
delatnosti: od medicine i politike, sve do filozofije, umetnosti, teologije i svih

o
drutvenih nauka.
Nczavisno od arolikog rcfleksivnog ambijcnta i vicstrukih znacnja,
krizom se uvek imenuje odreeni poremeaj u perspektivi - nesigumost u odlukama
i ockivanjima, rcju: gubitak (samo)izvcsnosti. Otuda jc kriza bitno kritiki pojam
ijc razumcvanjc/oblikovanjc vc po definiciji proizvodi i primereno delovanje. 279
Kriza se zato moe tumaiti kao sloeni drutveni fenomen sa razliitim aspektima,
ali i sa jedinstvenim utemeljenjem u totalitetu modeme istorijske stvarnosti.
Danas, u savremenom dobu, kriza oznaava pi*venstveno razlikovanje, ili
sposobnost razlikovanja, izbor, sud, odluku, a takoe i izlaz, reenje konflikta,
pojanjenje.
Moderni koncept krize potie iz medicinske literature u kojoj oznaava
opasno stanje zdravlja organizma iz koga on ne moe da se oporavi bez
permanentnog oteenja, spoljanje intervencije ili bez bazinog restrukturiranja, s
obzirom da samoodbrambeni (imunoloki) mehanizmi organizma nisu dovoljni da
ga izvuku iz krize. 10
Slino razumevanje nalazimo i u okviru estetike, odnosno tragedije kao
knjievnog roda. I u ovom kontekstu kriza predstavlja izvesnu prekretnicu, s tim da
se odnosi na stvaranje novog identiteta junaka drame koji nekako iznutra savladava
279IVebster 's Online Dictionary dostupno na Intcmct adrcsi http://www.wcbstcrs-onlinc-dictionary.org/ dcfinition/crisiss
Cvctkovi, V., Sociologija, Fakultct bczbcdnosti, Bcograd, 2009., u tampi
l>
Veza se vidi u ve pomenutoj etimologiji pojma krisis, odnosno njenog korena u rei krino: izabrati, odluiti. suditi, daklc birati izmcdu jasno postavljcnih altcmativa.
Teorijski koncept kriza i konJJikata
13
mitske (sudbonosne) prepreke. Razlika u odnosu na izvor (medicinu) je u tome to

kroz estetsku upotrebu kriza dobija neoekivani normativni smisao, jer njeno
reenje" predstavlja oslobodenje subjekta u nevolji. 280
Naunici u oblasti drutvenih nauka pozajmili su navedenu osnovnu
medicinsku metaforu da opiu krize u ekonomskim, politikim, socijalnim i
kulturnim sistemima.
Govorimo o krizi srednjih godina 44 , monetarnoj krizi, menaderskoj krizi,
nacionalnoj krizi, politikoj krizi itd. Kriza je nekada stanje svesti u kome
problemi jedne osobe mogu znaiti ansu za drugu. Kako navodi Holton kriza je
postala toliko sveprisutna rctorika mctoafora da jc njcna analitika primenljivost
u savremenoj drutvenoj misli postala bistno smanjena i nedovoljno jasna. 12
Uprkos injenici da nema saglasnosti o njegovom znaenju, kriza je veoma
popularan i iroko korien termin. Navodi se da popularnost termina stvara
tekoe u njegovom definisanju. Ovo ne iznenauje, s obzirom da i istraivai koji
izuavaju fenomen kriza ne smatraju sebe istraivaima kriza. Oblast kriza je loe
defmisana, nalikujui na galimatijas istraivaa iz razliitih
------ r
- ----
\------ -- -O J ----------------7 J - -
7 I-----------------------
odnosi, politika i organizaciona psihologija, ali i tehniki specijalisti kao to su

informatiari ili epidemiolozi). Stvar usloava i to to se za razne vrste negativnih,
odnosno opasnih dogadaja uporedno i esto bez jasne svesti o meusobnim
280Cvetkovi, V, Isto1 Holton. R.J., The idea of crisis in modern society'\ The British Journal of Sociologv, Vol 38 No4, 1987,
pp. 502-520.
odnosima i razgranienjima znaenja, a neretko i kao potpuni sinonimi za pojam

krize, osobito u engleskom jeziku, koriste termini:
nesrea (adversity), odnosno vanredni dogadaj koji je uzrokovan faktorima koji
nisu pod kontrolom, a ima za posledicu ugroavanje ivota ili zdravlja ljudi ili
ivotinja i materijalnu tetu,
dogaaj koji nijc bio prcdvidljiv (contingcncy),
akcident (accident) koji oznaava nesreu uzrokovanu ljudskim faktorom
ukljuujui i tehnologiju, a koja prevazilazi okvirc tchniko- tehnolokog
postrojenja u kome je nastala,
vanredno stanje (major incident - bukvalno veliki incident) koje predstavlja svaki
dogaaj koji moe uzrokovati smrt, povrede, oteenje imovine, promene u
ivotnoj sredini te poremeaje u normalnom funkcionisanju drutva, a ije
delovanje i posledice se ne mogu spreiti, ublaiti ili sanirati raspoloivim
sredstvima i kapacitetima zajednice, a naroito termini
katastrofa (disaster) koji oznaava nesreu uzrokovanu prirodnim faktorima, i
vanredna (hitna) situacija (emergency). 281
Meutim, ta ovi termini zapravo znae, kakav odgovor (reakciju) i od
strane kog subjekta, podrazumevaju, ostaje, medutim, problematino.
O krizi postoji obimna literatura, pa time i mnogo definicija koje se delom
poklapaju, a delom razilaze. Kriza je isuvie kompleksna pojava da bi se lako
definisala. Nesrea (adversity) poremeti normalne uslove i stvori pometnju, a
281Kasnijc emo sc poscbno baviti razgranienjcm pojmova kriza, vanrcdna situacija i katastrofa.
13
specijalizovane organizacije (agencije) dobijaju zadatak da sve vrate u normalno

stanje. Meutim, kada nesrea prevazilazi normalne granice ulazi se u svet krize.
Fenomen kriza pobudio je panju veeg broja istraivaa iz razliitih
naunih disciplina i oblasti (ckonomijc, istorijc, politikc, mcdicinc, ckologijc,
psihologije itd.), usled ega se esto i pojam krize, pored izvesnih optih
karaktcristika (situacijc koja jc dostigla kritinu taku i nalazi sc na prckrctnici ka
boljcm ili gorcm) koristi u sasvim specifinim znacnjima karaktcristinim za
razliita istraivaka polja. Tako psihologija govori o krizi linosti, medicina
o krizi kao o vrhuncu teke bolesti (ili krizi u sistemu zdravstva u zemlji), a
ekologija misli na kritinu ugroenost ovekove ivotne sredine. ak i u okviru
jedne te iste nauke, na primer ekonomije, postoje razliitosti u upotrebi ovog
pojma pa tako makroekonomija govori o krizi kao zaokretu konjukturnog ciklusa
koji je tekao regularno, a mikroekonomija o krizi kao stanju ugroenosti
I
' ---------------------------------- I J---------------------------------------------O I
-------------------O
J---------------------------------------- ---------------------------------------------------------
radikalno ne preduzme prete ili sanacija ili likvidacija.

U kontekstu napora da se usklade razliite perspektive, termin "kriza" se
obino koristi kao koncept koji obuhvata sve tipove negativnih dogaaja. U jo
irem vidokrugu termin se primenjuje na situacije koje su neeljene, neoekivane,
nepredvidljive i skoro nezamislive, a uzrokuju nevericu i nesigurnost. Osvrui se
na brojne defmicije u Medunarodnoj enciklopediji drutvcnih nauka, D. Robinson
zakljuujc da su onc ili prcvic prcciznc i specifine, i, stoga nisu iroko
primenljive na razliite situacije, organizacije i subjcktc, ili su pak suvic irokc,
odnosno neomccnc u znacnjima, pa jc u tom sluaju tcko razlikovati krizu od
nc-krizc.
Jan Mitrof polazi od toga da su definicije vane samo s obzirom na svrhu

kojoj slue. On smatra da nije mogue dati preciznu i optu defiiciju krize kao to
nije mogue predvideti sa izvesnou kako, kada i zato e se neka kriza dogoditi.
Ipak, za njega je definicija vodilja ta da je kriza dogaaj koji ima potencijal da
pogodi celu organizaciju. Shodno tome, ako neto pogaa samo izolovani deo jedne
organizacije ne moemo govoriti o krizi. Da bi govorili o veoj krizi u igru ulazi i
cena izraena u ljudskim ivotima, imovini, finansijskoj dobiti, reputaciji, optem
zdravlju i blagostanju organizacije. Pored toga, ovakav dogaaj izlazi izvan okvira,
odnosno ne moe ostati izolovan unutar zidina organizacije. 282
K. Fern-Benks definie krizu kao "vei dogaaj sa potencijalno negativnim
posledicama koje pogaaju organizaciju, kompaniju ili industriju, kao i njenu ciljnu
javnost, proizvode, usluge ili dobro ime" 283 . Za Hamblina kriza je "urgentna
situacija u kojoj se svi lanovi grupe susreu sa zajednikom pretnjom" 284 , dok je
Pauant i Mitrof shvataju kao "poremeaj koji fiziki pogada sistem kao celinu i
ugroava njegove temeljne pretpostavke, njegovu samobitnost i sutinu" 285 . Fink
tvrdi da je kriza svaki dogaaj koji moe eskalirati u intenzitetu, doi u iu
intesovanja medija i vlade, ometati normalne poslovne operacije i pogoditi imid i
profit kompanije . Barton shvata krizu kao "vei i nepredvidiv dogaajkoji ima
potencijalno negativne rezultate. Taj dogaaj i njcgovc poslcdicc mogu snaajno
282Mitroff, I., Managing Crisis before they Happen, AMACOM, Ncvv York2000
283Fcarn-Banks, K. (1996). Crisis Communications: A Casebook Approach, Lavvrcncc Erlbaum Associatcs
Publishcrs:Mahwah,NJ, p. I
284 Hamblin, R. L. (1958), "Leadership and Crisis, Sociometrv 21, p. 322
2851 Pauchant T.C. and I.I. Mitroff (1992), Transforming the Crisis-Prone Organizations: Preventning Individual, Organizational, and
Environmetal Tragedies, Jossey Bass Publishers: San Francisco, C'A, p. 12
13
otctiti organizaciju, zaposlcnc u njoj, proizvode, usluge, finansijsko stanje i

reputaciju. 286 " Najzad, Person i Kler kriz cfiniu kao " dogaaj malc vcrovatnoc i
vclikih poslcdica koji ugroava ivot organizacije, a karakteriu ga nejasni uzroci,
efekti i sredstva za reenje, kao i uvcrcnjc da sc olukc moraju donositi brzo." 287
Postoje i sasvim pragmatine i uske operacionalne definicije krize u
odreenom kontekstu i za odreenu svrhu. Tako, primera radi, Lovs i Prido, u
knjizi posveenoj krizama u turistikoj industriji, odreduju krizu kao tfc dogaaj
") I
bilo koje magnitude koji remeti redovne operacije u turistkoj idustriji.

Savremenu definiciju krize daje Pol tHart navodei da je ona "neprijatan
uslovima ugroavanja, vremenske stiske i nespremnosti." Kriza je "ozbiljna pretnja
osnovnim strukturama ili fundamentalnim vrednostima i normama socijalnog
sistema koja, u uslovima vremenskog pritiska i veoma nesigurnih okolnosti,
zahteva donoenje kritinih odluka." 288 Ova definicija ima dve bitne karakteristike.
Kao njena znaajna prednost navodi se da se moe primeniti na sve vrste
poremeaja (ekoloke pretnje, slomove informaciono-komunikcionih sistema,
ekonomske krize, konflikte unutar drava, zatvorske pobune, regionalne ratove,
eksplozije fabrika i prirodne katastrofe). Sama ova karakteristika uslovljava
multidisciplinarni pristup u razumevanju kriza. Drugo,
286|l> Barton, L. (1993). Crisis in Organizations: Managing and Communicating in the Heat of'Chaos, South- Wcstem
Publishing Company:Cincinnati, OH. p.2.
287Pearson C'. M. and J. A. Clair (1998) "Reafmning Crisis Management", Academv ofManagement Review 23, p.60
288 Roscnthal, U., M.T.Charlcs and P. t Hart (1989), The vvorld of crisis and crisis managcmcnt in: U. Rosenthal, M. T. Charles
and P. t Hart (Eds), Coping with Crises. The Management ofDisasters, Riots and Terrorism, Springfield:Charles C. Thomas.
ova definicija usmerava nau panju na donoenje odluka - krize se posmatraju kao
prilika za donoenje kritinih odluka.
Iako je predloena definicija relativno najprihvatljivija, ni ona nije sasvim
neupitna. Naime, ovako shvaena, kriza je na odreeni nain elitistika
konstrukcija. Onaj ko ima autoritet, odnosno vlast, odluuje o tome da li odreeni
proces ili dogadaj predstavlja napredak ili pak poremeaj normalnosti. Sledei o\ai
definiciju moemo govoriti o krizi samo ako uesnici dogadaja koji je u pitanju
opaaju datu situaciju kao kriznu on e biti kriza po svim svojim posledicama (tzv.
Tomasova teorema). Ukoliko recimo graani i dravne vlasti proglase teak
poloaj u kome se nalaze za krizu to e odluujue uticati na dalji tok dogadaja.
Ovo subjektivno shvatanje krize ini nemoguim preciznu demarkaciju poetka i
kraja krize, budui da razliiti uesnici percipiraju datu situaciju kao krizu u
razliitim vremenskim takama.
U traganju za objektivnijom definicijom krize bilo je pokuaja da se ona
konccptualizujc kao pcriod diskontinuitcta, koji oznaava prclomnu taku u
linearnom procesu koji se odvija po ustaljenom obrascu. Ona predstavlja promcnu
- naglu ili postupnu - koja donosi ncki ozbiljan problcm koji trcba odmah reiti. U
ovoj vrsti definicija kriza se posmatra kao poremeaj normalnosti to je
problematino sa pozicije savremenih istaivaa u drutvenim naukama. Naime,
Njutnovsko linearno miljenje sa svojom
prezumpcijom stabilnosti i previdljivosti se pokazuje kao neadekvatna. Tipian
poremeaj veeg obima proizvodi kompleksna pomeranja koja
13
dogaaji i njihove posledice mogu prolongirati period neravnotee, ukoliko nema

mehanizama koji mogu uticati na uspostavljanje nove ravnotee. Teorija haosa
obezbeuje plodnu paradigmu za istraivanje promena sloenih situacija gde veliki
broj faktora utie na stanje neravnotee. U uslovima nesigurnosti mora se voditi
rauna o neoekivanim momentima.
Kada krizu definiemo kao stanje interakcije organizacije i njenog okruenja
tokom koja institucionalne strukture socijalnog sistema postaju ugroene, naglasak
je na legitimitetu. Do krize dolazi kada institucionalne strukturc socijalnog sistcma
doivc rclativno jak pad lcgitimitcta, dok su njcnc osnovne funkcije oslabljene. U
uslovima krize politiko i socijalno poverenje u instituciju rclativno brzo iczava.
Istina jc da sc lcgitimitct nc moc prccizno meriti, ali se donekle ipak mogu meriti
i dokumentovati padovi legitimiteta i preokreti u percepciji organizacije kroz
analizu izvetaja medija, politikih aktivnosti i druge znakove socijetalne
mobilizacije.
Generika definicija krize zahteva procesualni pristup. Ona se ne shvata
kao gotovo stanje (rezultat), ve kao proces koji nema jasan poetak, pa ni kraj.
Posledice krize se oseaju u budunosti, kriza se moe razbuktati znatno kasnije
nego to je, po pretpostavkama, zavrena. Proces poremeaja je ukorenjen u
kombinaciji egzogenih i endogenih faktora.
Sigurno je da je za organizaciju kriza okruenje u kome ne moe normalno
da deluje. Kriza ugroava sposobnost preivljavanja organizacije, onemoguava
ostvarivanje ciljeva, pa ponekad i njen opstanak. Kriza ne utie negativno samo na
javni lik preduzea ili organizacije. Ona takoe utie na njenu sposobnost daljeg
normalnog delovanja, na njene temelje i takoe na lini imid vodeih menadera.
Svakodnevno upravljanje aktivostima neke organizacije, odnosno
poslovanjem preduzea se razlikuje od upravljanja poslovanjem u uslovima krize.
Da bi menaderi to bolje upravljali svojim organizacijama i preduzeima, ak i u
uslovima krize, moraju poznavati glavne karakteristike krizc. Njih svc nijc moguc
navesti, budui da sc krizc meu sobom razlikuju po sadrini, trajanju,
posledicama i ostalim karakteristikama.
U litcraturi sc najcc kao tri karaktcristikc zajcdnikc za svc krizc navodc:
pretnja
Kriza nastaje kada su kljune vrednosti (sigurnost, bezbednost, zdravlje,
integritet, pravda, bogatsvo, odnosno proizvodnja itsl.) i/ili opstanak zajednice
ugroeni. to su priroda i obim ovog ugroavanja vei i sama kriza je dublja.
Prirodne katastrofe (poplave, zemljostresi, tornada) uvek izazivaju dubok oseaj
krize jer nose pretnju smru, povredama, materijalnim razaranjima i
*J ' ------------J* --------~
-------J
1'~-- - ---------------------- -
drutvu ako podrije poverenje u ekonomski sistem i ugrozi sigumost radnih mesta.
Meutim, kriza nc znai automatski masovnc rtvc i vclika matcrijalna razaranja. 2:>
hitnost (vremenski pritisak)
Ozbiljne pretnje, ukoliko ne uzrokuju trenutne i akutne probleme, ne
proizvode ni oseaj krize. Vremenska kompresija je definitorni element krize.
Poto je opasnost realna i prisutna ona iziskuje da se u vezi s njom odmah neto
preduzme. Ovo je naroito znaajno za menadere na operativnom nivou kada
13
odluka o ivotu ili smrti mora da se donese u roku od nekoliko sati, minuta, pa ak
i deliu sekunde. Kriza je iskuenje za menaderske sposobnosti jer u uslovima
ncsprcmnosti i prividnc ncockivanosti od mcnadcra sc zahtcva jo bre
donoenje odluke nego inae, to predstavlja visokostresnu situaciju. Zato jc za
uspcno upravljanjc krizom nuno potrcbno da ih mcnadcri budu svcsni i da ih
potuju pri oblikovanju odgovarajuih programa upravljanja - prc svcga pri
izgradnji sistema za lake otkrivanje krize i krizno planiranje. Lideri na stratekom
nivou relativno retko proive oseaj ekstremne hitnosti koji kriza
U javnim organizacijama i mtinski incident moe biti okida za krizu kada ga mediji i politiki lideri oznae kao prctnju. Takojc
sluaj bacila antraksa u amcrikoj poti uzrokovao smrt malog broja ljudi, ali i vcliki strah javnosti i paralizu u dclovima
zcmljc, poscbno u kontckstu tcroristikog napada na SAD od 11. septembra. Slino je i sa sluajem milenijumske bube"
poznate i kao kriza koja se nije desila, kada je svet bio uplaen eventualnim posledicama po vitalne sisteme zbog toga to
kompjuteri nisu bili predvideni za raunanjc vrcmena poslc 2000-tc godinc.
nosi sa sobonv mada se i njihov vremenski horizont svakako skrauje u uslovima

krize.
nesigurnost
Percepcija krize praena je visokim stepenom nesigumosti o prirodi i potencijalnim
posledicama pretnje: ta se dogaa i kako se to desilo? Ko je
V
sleei? Koliko su stvari loe? Sto je najvanije ova nesigumost oteava traganje
za reenjima odnosno odgovorom na pitanje: ta mi moemo da
V
uradimo? Sta c sc dogoditi ako izabcrcmo ovu opciju? Prilikom dogaaja od
11.
septembra u SAD tek nakon to su se esili svi povezani napadi mogla se
sastaviti celovita slika onoga to se dogodilo.
Karakteristike krize
zdravlju
bezbednosti
Pretnja usmerena prema
ovekovoj okolini
nacionalnoj bczbcnosti
pravdi
proizvodnji
Hitnost odgovora
razliiti vremenski pritisci
Nesigurnost
ta se dogaa?
Ko je sledei?
Koliko su stvari loe?
Uz ovc csto sc dodajc kao ctvrta osnovna karaktcristika ncdovoljnost,
odnosno neadckvatnost resursa neophodnih za odgovor na krizu.
Pored toga kriza je takoe najee i:
- svepristuna - moe pogoditi svaku organizaciju (neprofitnu, vladinu agenciju,
religijske zajednice, multinacionlne organizacije i dr.),
- taka preokreta u razvoju dogadaja i aktivnosti,
13
- opasnost za ciljeve i vrednosti,

- situacija odluivanja (za razliku od katastrofe kojoj se jednostavno
predajemo),
- u manjoj ili veoj meri upravljiva - na nju se moe uticati,
- situacija sa ambivalentnim ishodom,
- procesnog karaktera (vremenski ograniena, ima poetak, razvoj, vrhunac i
rasplet),
- pogaa vei broj stejkholdera, 2
- neoekivana (neplanirana) 28
- praena je negativnim medijskim publicitetom
- iz nje proizilaze vane posledice za budunost,
- poveava stres i menja odnose izmedu lanova organizacije
Koncept krize je dijalektiki i ambivalentan. On je istovremeno i
ugroavajui i obeavajui; destrukcija i rekonstrukcija; niz blokada, uklanjanje
blokada i premetanje. Na istom pravcu istraivanja mnogi autori procenjuju da
esto postoji sklonost da se vie naglase destruktivni aspekti krize nego njeni
integrativni eekti, pre svega socijalna mobilizacija koju ona proizvodi. Dijalektika
konceptualizacija kombinuje pretnju i priliku. Krizu istovremeno karakteriu
negativni efekti (perturbacija, deregulacija, konflikt, zbunjena akcija, intenzivan
stres koji vodi u nepromiljene postupke) i pozitivni efekti (mobilizacija,
solidamost, saradnja, poboljana adaptacija na okolinu, eksperimentalno uenje).
Kriza dovodi u pitanje fundamentalne vrednosti socijalnog sistema i tehnike koje se
primenjuju za izvravanje zadataka u okviru njega, kao i sistematska pravila
organizacije, to se moe pokazati korisnim u aktuelnom ili buduem upravljanju

krizama.
1.1.1.
Term in i po vezan i s pojm om kriza
Lovs i Prido navode tipologiju za koju smatraju da moe pomoi u razvoju

irokog i zajednikog razumevanja termina koji su tesno povezani sa pojmom kriza.
Menaderske
strategije
koje poinju
prekriznim
Kriza
1. Neoekivani
problem
koji ozbiljno
naruava safunkciplaniranjem,
i aktiviraju
se ili
za nacije
odgovor na krizu kako se
onisanje
organizacije,
sektora
ona razvija
a implementiraju
se i za oporavak od krize
2. Opti
termin za
ovakve probleme
Trendovi
Sledovi dogaaja koji se mogu identifikovati u sadanjoDokumentovanje
Mehanizam
olakava
uenje iz mogu
krizneuzorkoepizode radi
sti i koji,
ako se nekoji
preduzmu
protivmere,
krize
daljeg unapreenja
kriznog planiranja
vati porcmcajc
u budunosti
Dcljcnjc znanjaNcprcdvidiva
Organizacioni,
industrijski
ili na
regionalni
za
Katastrofa
katastrofina
promcna
koju scmehanizmi
moc
analizu
i eljenje
relevantnim
institucijama
odgovoriti
samo
posle informacija
dogaaja, sa
bilo
kroz primenu
planovai pojedincima
za vanredne situacije koji ve postoje ili kroz
odgovore
Taka preokretareaktivne
Kada
jc oluujua promcna, koja moc imati pozitivne i
konotacije
ve tu, odnosno
Dogaaj - okida
Uzrok negativne
krize. Moe
biti ljudskog
poreklablizu
ili rezultat
Krizni scenarioprirodnih
sila.
Planiranje
zasnovano na scenariju koje moe dovesti do
odgovora
Krizna epizoda
Period uadekvatnijeg
kome se kriza
dogaa.tokom aktuelne krize
Organizaciono Menadersko
Organizacija
dolazi
do se
novih
menaderskih
i
planiranje
da bi
obezbedio
najbolji strategija
moKrizno
prethodno
uenje
sistemanazakrizu,
reagovanje
na krize
gui odgovor
ukljuujui
obuku, igranjc uloga, i
planiranje
obezbeivanje i skladitenje odgovarajuih resursa
:s
Kada kriza nastanc, onajc svakako neockivana, iako su ncka obclcja krizc bila, ili barcm mogla da budu, jasno vidljiva i pre
njenog nastanka. Naime, retke su krize koje nastupaju bez ikakvog prethodnog upozorenja ili predznaka. Stepen predvidljivosti
razlikuje s obzirom na to da li rukovodstvo krizu zaista ne moc da prcdvidlji, ili pak nijc svcsno nadolazce opasnosti.
13
Rizik
Stepen verovatnoe nastupanja neeljenog dogaaja ili

incidenata
Dogaaj
Situacija koja moc voditi u krizu ako sc nc dri pod

kontrolom
kontrolom
Krizne
komunikacije
Razvoj i implementacija komunikacionih strategija pre

krize, tokom krize i nakon krize u periodu oporavka
Kako navode ovi autori, ova tipologija nije ni potpuno iscrpna ni

ekstenzivna ve samo ima za cilj da ukljui najznaajnije termine povezane sa
pojmom krize.
1.1.2.
Tekoe u prouavanju kriza
Pored same sloenosti (i, donekle, neodreenosti) koncepta krize o emu je

ve bilo rei, postoje jo dva veoma znaajna oteavajua faktora koja nauno
izuavanje krize ine skoro nemoguom misijom, a o kojima govore Bertrand
Robert i Kris Lajta 29 . Radi se o sledeem:
Kao prvo, strogi nauni metod nije uvek primenljiv u kriznim situacijama.
Opte prihvaeni kriterijumi da bi se neka aktivnost klasifikovala kao nauka, npr.
kod Karla Popera, su u sluaju kriza problematini
' Robert, B., and Lajtha, C\, ,A New Approach to Crisis Mangeinenf', Journal of Contingencies and Crisis Management , Vol
10, No 4, 2002. pp. 181-191.
kriza je dogaaj koji je relativno redak. Usled toga, mnogi oblici numerike
validacije ili statistikog pristupa su, samim tim, znatno tee primenljivi;
kriza je dogaaj koji se ne moe reprodukovati. Svaka krizna situacija je
jedinstvena. Ideja o mogunosti odnosno sposobnosti da se dogaaj reprodukuje u
eksperimentalnim uslovima nije validna. U tom smislu nije mogue sprovoditi
sukcesivne testove i ispitivanje hipoteza zasnovanih na identinom iskustvu;
u postojeim i predloenim teorijama se ne moe otkriti greka. Niko ne moc bcz
sumnjc dokazati da bi razliito postupanjc sa jcnom krizom imalo razliit
(prihvatljiviji) rezultat;
nije sigurno da bi stvarno ivotno iskustvo nalikovalo onom opisanom u naunom
modelu. Fabrikovane krize je nemogue testirati u stvarnosti;
eksperimentisanje na ivim subjektima ne postoji kao opcija. Iz oiglednih etikih
razloga nije mogue podmetnuti eksploziju u industrijsko postrojenje ili pokrenuti
bioloki napad, da bi se izmerili efekti razliitih odgovora na ove dogaaje; i
ccna ckspcrimcnata jc ncprihvatljiva. Kada ulozi ukljuuju ljudskc ivote i veliki
uticaj na socijalnu infrastrukturu eksperimentisanje je prosto nezamislivo.
Drugo, istraivaima jc rctko omogucno i doputcno da budu svcoci krize
i7 nrve ruke
lstrazivaci zaraauju za zivot objavijujuci. veoma je maii broj onosilaca

odluka koji su spremni da istraivaima otvore svoja vrata i dozvole im da
posmatraju i piu o tome kako oni upravljaju krizom. Kada je krizna situacija
u svojoj akutnoj fazi tzv. isti istraivai kriza se ne pozivaju u krizni
komandni centar.
i kada su pozvani istraivai imaju tendenciju da preispituju menaderske
modele i uverenja. Oni imaju niz neugodnih pitanja, dok menaderi ele
neposredne savete za akciju (pozvao sam te da mi da reenje, ne da mi
postavlja pitanja). I onda ih vie ne pozivaju...
u fazi prikupljanja povratnih informacija raspoloivc informacijc su
delimine i iskvarene. Igre oko moi (power play), potencijalne pravne
reperkusije i sl. mogu uzrokovati nedostatak ili kontaminaciju informacija
kao svedoci eksperti, istraivai mogu biti primorani da odgovaraju na pitanja
dravnih organa (anketnih odbora, sudova itd.) o nainu na koji se upravljalo
krizom i o kvalitetu kriznih priprema, to moe imati implikacije na lanove
kriznog tima i odgovornost kompanije odnosno organizacije pogoene
krizom.
paradoksalno, pretkrizne faze krize su dostupnije istraivaima jer tu ima
manje barijera. Meutim, veoma malo organizacija je zaiteresovano za ovu
fazu kriznog menadmenta.
Na osnovu izloenog mogue je shvatiti zato postoji relativno mali broj
istraivaa u oblasti istraivanja kriza i kriznog menadmenta.
22
Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment
1.2.
Pojam i karakteristike konflikata
Pojam drutvenog konflikta predstavlja u teoriji jedan od kontraverznih ali i

nczaobilaznih pojmova. Tcorctiarc u oblasti filozofijc, prava i drutvcnih nauka
od samog nastanka ovih disciplina interesuju drutveni konflikti budui da sc radi o
fcnomcnima koji znaajno oblikuju fizionomiju drutava i usmeravaju njihovu
dinamiku i pravce razvoja. U svojoj osnovi socijalni konflikti se vezuju za razliite
vrste negativne socijalne prakse i interakcije izmeu i unutar drutvenih grupa i
njihovih odnosa sa veom ili manjom dozom ukljuenog nasilja. Koreni konfliktata
kao kompleksnih pojava, nalaze se u razliitim potrebama, ekonomskim, klasnim,
rasnim, verskim, nacionalnim, politikim, socio-psiholokim i drugim
protivrenostima, interesima i ciljevima. Takoe i razliitosti civilizacijske svesti,
obiaja i kulture, kao i rasa i etniciteta imaju vanu ulogu u podizanju nivoa sociopsiholoke unutar grupne i meugrupne napetosti, netolerantnosti i mrnje to je
dovodilo do sukoba meu ljudima.
Konflikti pored saradnje i solidarnosti predstavljaju sastavni deo
socijalnog ivota. Polazei od razliitih kriterijuma u literaturi koja se bavi
pitanjima konflikata teorijski diskurs je veoma irok - od teolokih,
rnnrMlivitirkih hinlnlcih nrirnHnnnmvnih ntf>niv:tirlrih i apnnnlitirkih lirpnia Hn
raziicitin vanjanti psinoioskin, sociopsinoiosKin 1 socioioskin teonja, zatim

matematikih i teorija igara, a u okviru njih razliitih varijanti mikro i makro
tcorija sukoba. O slocnosti fcnomena drutvcnog konflikta dovoljno govori njihov
tretman kao neeg neprirodnog i nepoeljnog (rani funkcionalizam), pa do
shvatanja da su oni element same sutine drutvenog ivota, da doprinose koheziji
drutva i njegovoj integraciji. Kompleksnost drutvenih sukoba uoava se i u

stavovima da su oni osnovi pokreta drutvenog razvoja (Marks), bolesti koje treba
leiti (Kont), materijalizacija ivotne snage, volje za moi (Gumplowicz, Ward),
odnosno sredstvo "odabranih" za potinjavanje, porobljavanje ljudi pa i celih
naroda. 30
Sa pozicija istorijskog materijalizma (koje je najuticajnije shvatanje o
drutvenim sukobima), drutveni konflikti - oni najvaniji - po miljenju M.
Jeftovia, "predstavljaju stanja napetosti, otvorenih antagonizama i sukoba koji su
konstitutivni element svakog drutenog sistema i koji su u osnovi svake njegove
progredirajue i poeljne dinamike. Ova koncepcija posebno naglaava znaaj
protivrenosti, napetosti i konflikata izmeu antagonizovanih dmtvenih
" O pojmovnom odreenju drutvcnog konflikta i konflikata pracnih ckstrcmnim nasiljem irc vidcti u: Milainovi, S., (2002)
Drutveni konflikti i istono evropska drutva danas - Raz/iiti teorijski aspekti, Zbomik radova sa Meunarodne
naune konferencije "Organizovani terorizam i savremeni konflikti", Univcrzitet u Sarajcvu, Fakultct kriminalistikih nauka;
Milainovi, S., (2003) Drutveni sukohi u zemljama Centrale i Jugoistone Evrope, Fakultct politikih nauka, Bcograd;
Jcvtovi, M., Milainovi, S., (2002), Samougroavanje drutva, Sinex, Beograd; Milainovi, R., Milainovi, S., (2004)
Uvod u teorije konflikata, Univerzitet u Beogradu, Fakultet civilne odbrane; Milainovi, R., Milainovi, S., (2007)
Osnovi teorije konjlikata, Univcrzitct u Bcogradu, Fakultct bczbcdnosti.
Teorijski koncept kriza i konflikata
23
klasa. Polarizovanje ovih velikih skupina unutar globalnih dmtava, koje se dogada
pre svega u vezi sa distribucijom socijalno-ekonomskih, a onda i politikih,
moralnih, kulturnih i drugih vrednosti, kulminira u odgovarajuim globalnim
drutvenim krizama. Ove krize, kao stanja nune nestabilnosti predstavljaju
kritine i odluujue momente bilo skokovitih i radikalnih kretanja, bilo
stabilizacija po homeostatikom principu. Stanja
ovakvih
drutvenih napetosti i borbi trajan su pratilac Ijudskih drutava od trenutka velike
interne diferencijacije suprotstavljenih interesa, nastale s pojavom privatnog
vlasnitva, koja se dogodila u osvit civilizacije." 31
Ovakvi drutveni sukobi, kao pojave inherentne drutvenom fenomenu,
"predstavljaju i zamajce nunih i velikih socijalnih promena; oni su u osnovi
procesa menjanja globalnih drutvenih sistema, ak i drutvenih promena
istorijsko-civilizacijskog znaaja. Shono ovom svatanju socijalnih konflikata,
zamena jednog oblika drutva (u kome su splasli vitalni potencijali) nekim drugim
oblikom, prcstavija proccs objcktivnog naprcdovanja. Zato sc ti sukobi gcncralno
tumac kao rcalistini i progrcdirajui bcz obzira na to da li su isfunkcionalni u
odnosu na dati, pozitivni drutveni poredak koji se tim procesom prevladava,
odnosno da li se efektuiraju kroz nezakonite, nasilne (revolucioname), ili se to
pokuava kroz legalne i demokratske (politike, ideoloke i ekonomske) fonne.
Funkcionalistiko drutveno-teorijsko stanovite, koje je opti antipod
istorijsko-materijalistikom (dijalektikom), predstavlja koncepciju u ijoj je
socijalno-patolokim pojavama. Prema tom stanovitu, svi drutveni

sukobi, kako prema objektivno-funkcionalnom tako i prema subjektivnovrednosnom merilu, predstavljaju istu kategoriju drutvenih pojava, koje se
generalno smatraju nepovoljnim. Sa objektivnog stanovita (s obzirom na to da se
normalno stanje dmtvenog sistema definie kao funkcionalna harmonija), one su
tumaene kao disfunkcionalne, ekcesne i nepovoljne, a sa vrednosnog stanovita,
drutveno nepoeljne." 289
Pojam drutvenog konflikta svakako u svojoj svakodnevnoj upotrebi ali i u
teoriji, stvara izvesne tekoe i neodreenosti, posebno po pitanju na ta se on
prvenstveno odnosi: na stanje, proces, interakciju, (dez)integraciju, nesaglasnost ili
antagonizam, ishod ili rccnjc. Osim toga, vrlo csto sc u tcoriji i sam pojam
drutvenog konflikta ne odreuje blie niti precizno, to rezultira sa jedne stranc,
njcgovim tumacnjcm sa stanovita samorazumljivosti; dok sc sa drugc strane, za
neke srodne ali ne i istovetne dmtvene pojave i procese (sukobi interesa, socijalni
protesti, revolucije, oruani sukobi i sl.), koristi isti izraz i pojam, to svakako sa
naune strane nije prihvatljivo.
Drutveni konflikt se moe posmatrati ne kao "dinamian proces ve kao
socijalno stanje." S dmge strane konflikt se ne sme ograniavati ocenama i
procenama, niti se sme meati s njegovim uzrocima. Otuda se konflikt moe
definisati kao "socijalno stanje u kojem sudeluju najmanje dve strane (pojedinci,
grupe, drave) koje imaju: a) sasvim razliite polazne take, na prvi pogled
nepomirljive, i tee razliitim ciljevima koje moe ostvariti samo jedna od strana
289Isto, str.4-17
24
Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment
i/ili koje upotrebljavaju b) sasvim razliita sredstva za ostvarivanje odredenog

cilja." j3
Konflikti se tumae i kao borba u kojoj se mora pobediti i unutar koje se
esto razvija specifina dinamika koja oteava ili ak potpuno iskljuuje primenu
dogovorenih pravila. Istraivanja ponaanja grupa i pojedinaca u konfliktim
situacijama pokazuju da veina ljudi pokuava zastupati svoje stanovite i ostvariti
svoje ciljeve stalnim insistiranjem na potvrdivanju vlastite pozicije, ak i onda
kada se poinju pokazivati prvi znaci neuspeha. To ponaanje praeno je
ograniavanjem horizonta shvatanja celokupne situacije ili clovanja novih
clcmanata na situaciju, kao i ogranicnom sposobnou donoenja odluka.
"Konflikti do te mere utiu na nau sposobnost shvatanja i miljcnja" - pic F.
Glasl, "da nismo u stanju jasno vidcti stvari oko scbc i u nama samima. Kao da
nac oi gubc sposobnost vida, a na poglad na nas samc i na suprotnu stranu u
konfliktu postaje sve jednostraniji i iskrivljeniji. Naa sposobnost razmiljanja
ostaje zarobljena, a da toga nismo ni svjesni." >4
Konflikti svakako jesu i sadre nadmetanja, suprotnosti i inkompatibilnost
ciljeva, sredstava, vrednosti i interesa. Oni izraavaju neslaganja stavova i
suprotstavljeno ponaanje i zalaganje na osnovu tih stavova. Meutim, to nije
njihov sutina. Neslaganja i zalaganja kroz odlika svake rasprave u kojoj se izlau
razliiti (suprotstavljeni) stavovi i koji se brane od onih koji ih zastupaju.
Zastupanje i odbrana stavova karakteristina je i za pojedinca i za grupu. Drutveni
sukobi, sutinski i kvalitativno, su mnogo vie od neslaganja ili suprotstavljanja
stavova. Oni su, pre svega, velike i masovne socijalne akcije, odnosno svesna,
usmerena, dinamina i praktina meusobna sukobljavanja i borbe kolektivnih

drutvenih subjekata zbog znaajnih i po svojoj prirodi ogranienih dobara. Na
kraju, moe se rei da su to: stanja socijalnih interakcija, otvorenih antagonizama,
sa konfrontacijom i borbom kao osnovnim usmcrcnjima; oni su konstitutivni
clcmcnt svakog drutenog sistema i ine osnovu svake njegove progredirajue i
poeljne dinamikc. Osnovni sadraj i sutinu ovako odrccnog socijalnog sukoba
inc unutar grupne i meugrupne borbe za ostvarivanje meusobno oprenih
interesa, vrednosti i ogranienih ali bitnih resursa. Ta borba moe biti "rat bez
pravila" ali gotovo uvek je ograniena, u veoj ili manjoj meri, irim socijalnim,
pravnim, moralnim, verskim, tehnikim ili drugim normama i pravilima.
2. KRIZE, KONFLIKTI I POVEZANI KONCEPTI
25
Kriza se kao pojam i pojava esto poistoveuje sa drutvenim konfliktom, a

od ovih pojmova valja razgraniiti sline odnosno povezane koncepte kao to su
vanredna (hitna) situacija, katastrofa, drutveni poremeaj, socijalni protesti, te
ekstremne vrste konflikata kao to su revolucija i rat.
2.1. Vanredna (hitna) situacija
Pojam koji se esto brka sa pojmom krize je vanredna (hitna) situacija (cnglcmcrgcncy). Vanrcdna situacija jo uvck nijc krizna, mada prcd tradicionalne
strukture postavlja vanredne zahteve.' 0 Naime, radi se o tome da institucionalnc
komponcntc sistcma prcdvidcnog za borbu protiv kriza mogu da odgovore na ove
vanredne zahteve pomou ve ustaljenih mehanizama. Dogaaji koji uzrokuju
vanredne situacije su sasvim razumljivi. To su razumljive (shvatljive) operativne
situacije koje, ukoliko im se dozvoli da se razviju, mogu za rezultat imati ozbiljnu
degradaciju kapaciteta i gubitak resursa i/ili ljudskih ivota. U ovakvim dogaajima
slube za vanredne situacije (policija, vatrogasci, hitna pomo i dr.) su, u principu,
u stanju da odgovore tradicionalnim sredstvima. Prilikom ovakvih dogadaja druge
komponente sistema nisu u veoj meri dovedene u pitanje.Prema tome, distinkcija
izmedu pojma krize i vanredna situacija je relativno precizna i logina.
Najznaajniji elementi za razlikovanje su jasnoa prirode, karaktera i dimenzija
dogaa koji
razliku od krize, uglavnom reava mtinskim operativnim procedurama u

okviru postojeih kapaciteta organizacije, odnosno zajednice.
Vanrcdna (hitna) situacija jc iri pojam pojam od krizc, jcr jc svaka kriza
ujcdno i odrccna vanrcdna situacija, dok svaka vanrcdna situacija nc mora da
bude kriza. Ono to je za neku drutvenu grupu ili geografsku zajednicu samo
vanrcdna situacija (vcliki poar, tcka saobraajna ncsrca) za ncposrcdnc aktere
moe biti velika kriza ili katastrofa.
2.2. Katastrofa
Kao i termin kriza i re katastrofa potie iz grkog jezika. Ona naime koren
ima u od grkoj rei katastrefo to znai okrenuti, obraati, prevrnuti. Najee se
upotrebljava u smislu propasti, sloma, iznenadne velike nesree sa veoma
ozbiljnim posledicama u smislu ljudskih ivota i materijalne tete.
Termine kriza i katastrofa laici, politiari, novinari i praktiari esto
meaju i/ili koriste kao sinonime. Meutim, u svetu teorije konstanto su prisutna
nastojanja da se uspostavi i odri to preciznija demarkaciona linija izmeu ovih
' Treba razlikovati vanednu situaciju od vanrednog stanja pod kojim se podrazumeva vladina objava kojom sc suspcndujc
normalno funkcionisanjc vladc i dravnc upravc, odnosno graani upozoravaju da izmcnc svoj uobiajcni nain ivota ili
ponaanjc kako bi zatitiIi ivotc i imovinu, dok vladinc slubc dobijaju nalog da deluju prema planovima za vanredne situacije,
pri emu se odreene slobode i prava graana mogu ograniiti. Uzroci za uvoenje vanrednog stanja su obino prirodne
katastrofe, masovni graanski ncrcdi ili objava, odnosno poctak rata u kom sluaju sc koristi i izraz ratno stanjc.
pojmova koji iroko obuhvataju sve vrste dosadanjih i buduih nesrenih

dogaaja. Oblast katastrofa je dobro omeeno istraivako polje gmpe istraivaa
26
(preteno sociologa i geologa), odreenih institucija (ili pojedinaca) koje utvrduju i

sprovode politiku (npr. FEMA - Federal Emergency Management Agency Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama i dravna administracija u
SAD) i ljudi-praktiara koji neposredno rade na terenu. Ona ukljuuje akademske
studijske programe, stmne asopise, skupove
i konferencije. Medutim, ne sme se ipak zaboraviti da su kriza i katastrofa dva
razliita, ali meusobno tesno povezana pojma. Kako zapaa A. Boin "ne moe se
formulisati korisna defmicija katastrofe bez odgovarajue definicije krize poto su
dva koncepta nerazdvojno povezana". 290
Sasvim slino kao i kad je re o krizi, ne postoji univerzalna definicija
^7
katastrofe' , budui da i ona zavisi od discipline u okviru koje se upotrebljava.
Ponekad se kao differentia specifica katastrofe navode velike ljudske rtve,
matcrijalna razaranja i dcvastacija prirodnc okolinc koji prevazilazc spoobnosti
pogoene zajenice da ih rei. Najee se kao zajednike karakteristike katastrofa
navode:
- veliki broj rtava
290 Boin, A., (1998), "From Crisis to Disaster: Towards an Integrative Perspective" in What Is A Disaster, eds.Perry R.W. and
Quarantelli, E., Routledge, London/New York.
1
Turncr,B.A. and Pcdgcon,N.F., Man Made Disasters 2nd cd. Butterwortf-Hcincmann, Oxford 1997 's Lalondc, C., (2004), "In
Scarch of Archctvpcs in Criscs Managcmcnt", Journal of Contingencies and Crisis management, Vol 12, No 2.
Denis, H.. La response aux catastrophes. Ouandlimpossible survient, Presses Internationales Polytehnique, 2002-
- razaranja i oteenja materijalnih resursa koja zahvataju i one koji su u slubama za

hitne intervencije i drugim slubama za odgovor
- nesrazmera izmeu potreba i mogunosti za otklanjanje i saniranje posledica
pwjavo ici/.11111 poiiiiviviii ivuivvija
ivv/j v
mvû iivâii vuv uiivuii nu
aktivnosti zatite i spaavanja

- hitnost intervencija koje se obavljaju po automatizmu
- izazivanjc pozitivnih humanih rcakcija u ncpogoenim i udaljcnim
podrujima u smislu pruanja pomoi i solidarnosti
Konceptu katastrofe se na optem nivou pristupa iz etiri glavna ugla:
- prema izvoru, odnosno poreklu (prirodne ili tehnoloke),
- prema posledicama (stepen gubitka i oteenja, intenzitet i trajanje),
- prema toku (intervencije razliitih aktera, kapaciteti za odgovor, organizacije
i zajednice),
- prema stepenu rizika koji ukljuuje
Hclcna Dcnis katastrofu dcfinic kao "iznenadni dogaaj malc verovatnoe
koji, ako se dogodi, ima vane posledice u smislu gubitaka (ljudskih, materijalnih,
finansijskih itd.) za dati kolektiv i izaziva tenzije u njegovoj socijalnoj strukturi." ' 9
Za koncept je vana uzrono-posledina veza katastrofinog dogaaja i njegovih
efekata. Tako jedan sasvim slian
27
katastrofian dogaaj kao to je razoran zemljotres ako se dogodi na

nenaseljenim Aleutskim ostrvima nije katastrofa, a ako pogodi gusto naseljeni
centar nckog grada jcstc.
Ameriki sociolog katastrofc Enriko Kvarantcli, koji sc najvie bavio
klasinom definicijom katastrofe i tome posvetio celu monografiju pod naslovom
Sta je katastrofal , navodi da se ona (o)kree se oko etiri kljuna elementa:
opisa izvora,
fizikog oteenja,
drutvenog poremeaja i
negativne evaluacije
Uoljivo jc da starijc varijantc cfinicijc insistiraju na izvorima i oteenju,
a novije na drutveno konstruisanim dimenzijama i drutvenom poremeaju koji
karakteriu ili pak prate katastrofu. Meutim, postavlja se pitanje da li je ak i
definicija koja ukljuuje kombinaciju navedenih elemenata adekvatna da obuhvati
sutinu katastrofe u dananjem "drutvu rizika" (Urlih Bck) za kojc jc opscsivni
strah za bczbcdnost karaktcristian vic ncgo sama pretnja unitenjem. U
modernim zapadnim dmtvima, naime, Ijudi su toliko naviknuti na fiziku
bezbednost da ih veoma uznemirava i najmanji znak ranjivosti. U drutvu rizika i
relativno male greke i kvarovi mogu izazvati
Katastrofa nijc kriza u tradicionalnom znacnju tc rci (situacija koja u sebe

ukljuuje pretnju i mogunost i u kojoj u kratkom vremenu mora da se donese
vana odluka) ve ona pre ukljuuje menaderske procedure i probleme u uslovima
veih vanrednih dogaaja koji ukljuuju pretnje, povrede i gubitak ivota. 291 U
tabeli je prikazan zanimljiv pokuaj alufa, Ahmaduna i Saida 292 da utvrde
kriterijume pomou kojih bi bilo mogue prilino precizno razgraniitit krizu i
katastrofu.
Katastrofa
1. Terminologija
Industrijski akcidenti, vei akcidenti,
kataklizma, tehnoloka katastrofa, priroda
nepogoda, nesrea, hibridna katastrofa,
industrijska,
Kriza
Termin "kriza" varira od jcdnc do drugc organizacije.

Neke preferiraju termin problem. Kriza poslovanja,
kriza razvoja, kriza ovekove okoline, industrijska kriza,
drutvena kriza, korporativna kriza
mcdicinska itd.
2914: Richardson, 1994, "Socio-tcchnical disastcr: profMc and prcvalcncc", Disaster Prevebtion and Management, Vol. 3. No.4,
pp. 41-69.
292 Shaluf. I.M., Ahmadun, F. and Said. A.M. .,A review of disaster and crisis, Disaster Prevention and Management,Vol 12,Nol,
2003, pp. 24-32
28Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment
2. Dcfiicija
Nema univerzalne definicije. Ona zavisi od
discipline u kojoj
Nema univerzalne definicije. Ona zavisi od discipline u

kojoj se koristi
se koristi
3. Kriterijumi
1. kvantitativni
2. glavni incident ima potencijal da ubije 3 i
vie ljudi
3. "vei" znai vie od 30 mrtvih
visina tete (niska, srednja velika)

prostoma rairenost tete (kv milje ili radijus)
koncentracija osloboene energije (katastrofalna,
visoka...niska)
trajanje tetnih efekata (dani,, meseci, godine)
podataka u kojoj su krize koj ispunjavaju jcdan od uslova: 25 mrtvih, 125

povreenih, 10.000 evakuisanih ili lienh vode, teta vea od 10 miliona $
h. uJNcr-Ai'ELL ima panKu
5. Bradford skala katastrofa (BDS) magitude definie kroz log. za osnovu 10 broja rtava i tete u $
.... poziv za meunarodnu pomo proglaeno vanredno stanje
4 Vrste.
prirodna katastrofa
k. uzrokovana ljudskim faktorom (socio- tehnika k.)
hibridna
popuiacija u
h/.iku
ôr. ueniog. KaraKiei;

1
vreme izmeu izloenosti i tetne posledice

smrtnost ljudi uzrokovana tehnologijom
smrtnost drugih ivih bia uzrokovana tehnologijom
transgeneracioni rizik
1. drutvene k. (a) prirodna (b) indusrijska k.

uzrokovana Ijudskim faktorom (v) neidnustrijska
k. /i/konfliktni tip kize, unutranja k, spoljanja k.
/ii/nekonfliktni tip k. (a) ckonomska k., finansijska
k., nefinansijska k. (b) neekonomska k. (socijalna
k.)
2. nedrutven 1. kao npr transportni incidenti koji ne
utiu na funkcionisanje celog drutva
3. krize korporacija
5. Karaktcristikc
mogu
biti
prirodni ili od
strane oveka izazvni

dogaaji ili oboje.
vremenu
dogaaja;
mestu
(i) prirodna k. je
neplanirani
dogaaj koji
proizvodi
drutveni
poremeaj
izncnadnim i
opasnim
cfektima
(v) kat.usled
ljudskog
faktora (MMD) sc
dogaaju
zbog
interakcijc (HOT) i
(RIP) faktora
(ii) prirodna k. je
pojedinani
dogaaj nad
(vii) predstavlja
sloen
sistem meuzavisnih
impakta
(vi)
nastajc
iznenada - "ok"
kojim ni jedan 1. k. je proizvod ljudskog

ovek nema kontrolu
faktora
(iii)
uticaj
prirodne k. je2 k. ima pozitivnu i negativnu
prostomo
stranu
vremenski
3 k ima anatomiju
ogranien;
4 k je reultanta ekonomskih i
(iv)
posledi
socijalnih problema ali i
ce prir.k. se katastrofa prodromalni znaci
oseaju
na
krize poslovanja mogu biti
prisutni neko vrcmc; svi
tipovi menaderske5
krizc
mogu
sc
posmatrati
kao
rezultat
uticaja6
kombinacije
psiholokih,
politikih, socijalnih,
ekonomskih,
tehnolokih
i
kultumih
sistema.
kriza
poslovanja
smanjuje
kvalitet
osoblja, socijalnog i
radnog ivota.
k je situacija u kojoj odluka

mora da se doncsc u kratkom
vrcmenu
Organizacije: krizi sklone i
na
krizu
pripremljcne
organizacijc; k. sc moc
dogoditi bez ikakvog ili sa
malim upozorenjem, bilo kad
i bilo gde. Moe se dogoditi
preduzeu,
malom
ili
velikom nacionalnom ili
meunarodnom.
Meutim
ona nije nuno loa vest;
svak k je jedinstvena i
menaderi nodcavaiu i
drupaiic odffovaraiu na
svaku
prevazlaze dravnegranice i prenose se

na naredne generacije
(ix) MMD nema uvek najvee poslcdicc
na
mestu deavanja i najgori efekti mogu sc
ispoljiti dugo nakon to suc dogaaj i
njegovi uroci
identifikovani
(x) socio-teh. k. je dogaaj sa
malom
verovatnoom
i
velikim
posledicama
1. Katastrofe mogu biti

(i) inenadnog imakta (saobraajni incidenti)
obino kratko traju i imaju ogranien
direktni efekat na lokalnu zajednicu
(ii) visokoimapktne k. (npr.poplave) imaju
veliki direktni efekat na zajcdnicu u
ducm pcriodu
2. K. imaju samo negativne efekte
suuaciju. ruicu lug isia Miuucijd jcuiiuui muzc
biti k a drugi put ne. K treba da ima sve ili nekc od

slcdcih
karaktrcistika:
ozbiljan
poremeaj
funkcionisanja, negativna javna percepcija kompanije,
finansijsko optereenje, neproduktivno korienje
vremena menadera
i gubitak podrkc i morala kod zaposlcnih.
3. Veina k. nastaje ne zbog 1 faktora ve
usled akumuliranih neprimeenih dogaaja
4. K. ukljuuju menadmentske proccdure kojc sc moraju
odravati i bavljenje problemima upravljanja u
uslovima visoke tehnike opasnosti ukljuujui i
pretnje povedama i gubicima ljudskih ivota
5. K
uzrokujue iroku lepezu teta za ljudski ivot
6. K
uzrokujue iroku lepezu teta za fiziku okolinu
7 K ima veliku ekonomsku cenu

8 K ima veliku socijalnu cenu
9 Trai se izvetaj o nalazu
10 Organizacija - \Tsto spojcna organizacija. Perou
sugerie da su neke savremene tehnike instalacije
tako slocnc i tako tcsno u zamci da
34
menadment
1 1 v Aij aaiv t viii
Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Keetovi- Krizni
vi uivvivivi ivji nuivi viivi
ovakvi sistemi generiu ono to

ormalnim akcidentima". Sistemi
ispoljavaju i visok stepen
coma vrst stcpcn spojcnosti
HOT- RIP model: sloeni set Fink: inicijalni,akutni,hronini stadijum krize i stadijum
acionih i tehnolokih faktora
razreenja krize
atastrofu
Mitrof: rano upozorenje, mehanizam

pripreme/prevencije,mehanizam za
ograniavanje/limitiranje,mehanizam
oporavka,mehanizam uenja
S obzirom da se priroda modemih

katastrofa menja i postaje sve vie
proizvod kolektivnog rezonovanja nego
nekog egzogenog agensa i defmicija
katastrofe se mora prilagoditi da bi se
slagala s fenomenom koji opisuje. Zbog
toga danas autori naputaju definicije koje
su usmerene na agense katastrofe i, suoeni
sa
modernim
katastrofama,
fokus
istraivanja pomeraju ka "socijalnoj
konstrukciji katastrofa" - misterioznom
procesu kroz koji ljudi oznaavaju
odredene odseke vremena ili kolektivnog
iskustva kao katastrofe. Pomeranje sa
objektivnih na subjektivne dimenzije
kaastrofe predstavlja naroit izazov. Nije
31
dovoljno rei "znam ta je katastrofa kad je vidim", to je svojevrsna verzija

Tomasove teoreme. Nauno rezonovanje zahteva objektiviziranje subjektivnog.
Teoretiari katastrofe ele da znaju kada se i pod kojim uslovima odreeni
procenat ljudi slae u karakterisanju odreenih uslova, dogaaja ili vremenskog
perioda kao katastrofe. Ovakav poduhvat zahteva da teoretiari izue kako
politiari, mediji, korporacije, drutvene organizacije, naunici i odreene
drutvene grupe postiu saglasnost (koja traje odreeno vreme) da je "neto"
katastrofa. Poduhvat nije nimalo lak poto se interpretacije katastrofe menjaju kroz
prostor i vreme. No, u svakom sluaju "legalistika" definicija koja bi pravnim
kriterijumima objektivizirala katastrofu nije adekvatna. Definisanje katastrofe u
apsolutnim terminima (broj mrtvih, ranjenih, onih koji su ostali bez kue, vode i
slino) ostavlja suvie prostora za beskrajne diskusije podstaknute razliitim
intcrprctacijama i kultumim razlikama. Apsolutna dcfinicija takoc negira ono to
se deava u praksi. Za javnu administraciju deklaracija o katastrofi jc prc proizvod
politikc ncgo apsolutnc mcrc broja mrtvih i vcliinc
V
razaranja. Stavic, lcgalistika efmicija katastrofc sa "objcktivnim" indikatorima,

procentima i opsegom ne moe obuhatiti subjektivni oseaj gubitka.
Dok objektivni deo definicije katastrofe usmerava nau panju na
nesumnjivu i neporecivu nesreu (zemljotres, uragan, cunami, poplava),
subjektivno znaenje nas upuuje da se bavimo svim vrstama kolektivnog
rezonovanja i davanja smisla i znaenja dogaaju. Izazov se sastoji u
44
sistema.
Peri i Kvaranteli Kao jedino reenje izloenih problema navode povezivanje
koncepta katastrofe sa konceptom krize. Naime, koncept krize pomae da se rei
barem jedan problem svojstven klasinim definicijama katastrofe: on ne pokriva
samo dogaaje koji su jasno i nedvosmisleno katastrofe, ve takode i iroku lepezu
razliitih dogaaja, procesa i perioda vremena koji se ne bi mogli uklopiti u
defmicije katastrofe, ali je njihova priroda takva da svakako zasluuju panju onih
koji izuavaju katastrofe. Poto on ublaava uslov koji sc odnosi na kolektivnu
(pr)occnu i timc otvara put za situacije koje znae pretnju i za probleme uspene
borbe sa opasnim dogaajem, on sc primcnjujc na svc proccsc porcmcaja koji
iziskuju akciju za popravljanjc stanja. Naravno, ovde se ne smeju zaboraviti i svi
oni problemi vezani za odreenje pojma krize o kojima je ranije bilo rei.
Ukoliko se pod zajedniki krov stave koncepti krize i katastrofe,
omoguava se razlikovanje izmeu objektiviziranih procesa poremeaja i
subjektivnih procesa kolektivnog rezonovanja, a da se pri tom istraiva ne usmeri
samo na prirodne katastrofe niti da se pretvori u pukog posmatraa drutvenih
trendova. U ovakvom podeljenom konceptu kriza se odnosi na proces opaanja
poremeaja, a katastrofa na to kada kolektivitet oceni taj proces
44
Ellis. P., (1998), Chaos in the underground: Spontaneous collapse in a tightly-coupled system, Journal of Contingences
and Crisis Management.
32
negativnim terminima. U ovakvoj perspektivi kriza je katastrofa sa loim krajem.

Moe se rei da katastrofa predstavlja podkategoriju generikog koncepta krize. U
pitanju je semantika rekonstrukcija koja sociologe katastrofe oslobaa njihovog
subjektivnog oklopa i poziva ih da dele svoje nalaze i uvide sa sve veim brojem
praktiara (ukljuujui i menadere iz oblasti profitnih i neprofitnih organizacija) i
naunika (politikologa, socijalnih psihologa, ininjera organizacije i dr.) koji
izuavaju razliite oblike nesrea i negativnih dogaaja i razmiljaju o nainima
borbe i postupanja sa njima. Sociolozi katastrofe mogu da se vrate izuavanju
uzroka, uslova i posledica socijalnih poremeaje ne brinui za pitanja koja se
odnose na kolektivno oznaavanje, odnosno etiketiranje. Od njih nova paradigma
zahteva samo da termin katastrofa rezerviu za specifinu vrstu kriza, ne
ograniavajui ih pri tom u izuavanju svih drugih tipova kriza.
Ovakva zajcdnika pcrspcktiva vodi dinamikom pristupu. Kriza ncma jasan
poetak. Koren procesa poremeaja predstavlja kombinaciju egzogenih i endogenih
faktora. Posledice krize se oseaju u budunosti; dugo vremena nakon to sc
smatralo da jc kriza ugacna ona sc moe razbuktati. Proccsi rezonovanja i
defmisanja imaju veoma razliitu dinamiku. Ona se nekada preklapa sa dinamikom
same krize, stvarajui raireni oseanje katastrofe koje Barton oznaava pojmom
kolektivnog stresa. Mnogo ee ovaj proces prati razliite vremenske putanje koje
su fragmentirane kroz prostor i vreme. Kriza je nckad proglacna bcz iasnih
znakova porcmcaja, stvaraiui ipso facto krizu (pa i K . a i a M i u i u ; p u b v u j i i i i
p u b i c u i u i i n a . 1 11 j c K i i z a l u n i i c i i i i u z a v i b c n a , i a K . u 5> c z a neke subjekte radi zapravo
tek o njenom poetku. Krizna dinamika i procesi rczonovanja i dcfinisanja utiu

jcdni na drugc na bczbroj naina.
Izloena nova perspektiva zahteva multudiscipinami pristup. Povezi- vanjem
koncepata krize i katastrofe moemo obuhvatiti i klasifikovati brojne razliite
dogaaje i procese koje su dugo vremena bile predmet razliitih oblasti ekspertize.
Kategorija katastrofe je proirena da ukljui sve tipove kriza sa loim krajem.
Valja istai da katastrofa nije kriza u tradicionalnom znaenju te rei
(situacija koja u sebe ukljuuje pretnju i mogunost i u kojoj u kratkom vremenu
mora da se donese vana odluka) ve ona pre ukljuuje menaderske procedure i
probleme u uslovima veih vanrednih dogaaja koji ukljuuju pretnje, povrede i
gubitak ivota. 4>
Za razliku od krize koja sadri ambivalentnu mogunost razvoja, katastrofa
se shvata kao odlujui zaokret ka loem sa unitavajuim (smrtnim) ishodom, ija
su delovanja usmerena protiv onih koji su katastrofom pogodeni i niti su
predvidljiva niti otklonjiva. One se mogu shvatiti kao krajnji (ekstremni) izraz
krize. U svakom sluaju kriza koja se ne reava efikasno moe voditi u
' Richardson, (1994), "Socio-technical disaster: profile and prevalence", Disaster Prevebtion and Mana- gement, Vol. 3. No.4.
pp. 41-69.
33
katastrofu. S druge strane, jedan te isti dogadaj za jedne aktere moe biti
katastrofa, a za dmge moe imati obeleja kize. 46
2.3. Drutveni poremeaj
Poremeaj (smetnja) se shvata kao vremenski ograniene disfunkcionalnosti u okviru normalnih zbivanja kojc nc zahtcvaju prctcrani potcncijal za
savladavanje problema. Dogaaju se praktino svakodnevno (npr. kanjenje u
isporuci sirovina, kvarovi, oustva radnika...) koji nc mora sa sobom da nosi
opasnost ili nemogunost ostvarivanja ciljeva koji su relevantni za opstanak, ali
utiu na nivo njihove realizacije. Odstranjivanje poremeaja je aleko laki i manje
zahtevan posao od savladavanja krize. U ranoj fazi i krize se mogu prikazati kao
poremeaji i nostiti u sebi opasnost po organizaciju koja u poetku nije prepoznata.
2.4.
Socijalni protesti i graanska neposlunost
Socijalni protesti i graanska neposlunost u svim svojim mnogobrojnim

manifestacijama prcdstavljaju oblikc masovnih kolcktivnih akcija sa sociockonomskim i politikim rcvanikacijama. Oni sadrc svc clcmcntc sukoba, s tim
to se od njih razlikuju u intenzitetu i mogu predstavljati uvod u otre socijalne
sukobe. Specifine razlike koje postoje izmeu sukoba i socijalnih protesta i
gradanske neposlunosti su, osim u intenzitetu i interakciji izmedu
neposredna. Takoe, razlike su i u tome to su drutveni sukobi uslovljeni

strukturno-sistemskim iniocima, a socijalni protesti i civilna neposlunost su
najee proizvedeni situacionim razlozima, tj. trenutnim ivotnim i
egzistencijalnim uslovima pojedinih drutvenih grupa. Karakteristine razlike
izmedu ovih masovnih socijalnih akcija su i, u politikoj dimenziji i artikulaciji
sukoba, koja nije prisutna u protestima, zatim u trajnosti, zahtevima,
organizovanosti i slino.
Zapadni demokratski sistemi i uopte Zapadni civilizacijski i politiki ivot
iznikli su na prosvetiteljskim idejama i ustanovljeni su na opte prihvacnim
naclima vladavinc zakona i socijalnc pravdc. To osigurava legitimnost u reavanju
najrazliitijih sukoba a pre svega socio-ekonomskih intcrcsa posrcdstvom lcgalnih
institucija i mchanizama. Ipak, nijcdan politiki aranman nijc savrcn, a pri tomc
drutvo jc dinamina cclina, koja u svom razvitku uvek iznova otvara neka nova
pitanja svoje konstitucije i demokratskog funkcioniranja. Zbog toga je uputnije,
kada je re o krizama, konfliktima i uopte kriznom menadmentu, bolje govoriti o
"priblino pravednim" 47 i "priblino demokratinim" 4s ustavnim i socijalno
pravednim reimima.
Naime nijedno proceduralno pravilo - bilo da je re o politikim,
ekonomskim, socijalnim i drugim revandikacijama i pravima - ne moe garantirati
pravedan ishod u smislu da e sva prava biti zatiena ili da se nee kriti, pa,
dakle, ni njegova praktika primena u svim sluajevima ne moe biti prihvatljiva
za sve drutvene grupe i pojedince. Drugim reima, ak i u demokratskim
drutvima neke grupe i pojedinci mogu se oseati nepravedno depriviranim za
svoja Ijudska, socijalna i demokratska prava. Treba li njima dopustiti delovanje na
34
vlastitu i*uku, vaninstitucionalno, ako su se regularne procedure pokazale za njih

neefikasnim? Da li se socijalni i uopte gradanski protesti i neposlunost mogu
tolerisati sa stanovita funkcionisanja drave i njenih institucija?
Socijalni protesti i gradansa neposlunost je, po definiciji i uopte po svojoj
unutranjoj sutini, vaninstitucionalan akt. Otuda sc postavlja pitanjc i "nije li
zakonito pravo na nepotovanje zakona contradictio in adjectol Stoga se moc
postaviti pitanje: kojc zahtjcvc za lcgitimnou mogu imati kolcktivni aktcri
(sindikati, drutvcni pokrcti, grupc za pritisak), koji sc uputaju u aktivnosti
socijalnih protesta i uopte graanske neposlunosti, za opravdanje tih aktivnosti
unutar demokratskog sistema? Ima li ikakvog opravdanja za krenje zakona,
propisno usvojenih na demokratskim zakonodavnim telima, odnosno za politiko
delovanje koje zaobilazi postojee institucionalne aranmane za izraavanje
politikih interesa? Zar akti graanskih protesta ne kre pravo veine u donoenju
obvezujuih zakona, i time dovode u pitanje
vaninstitucionalnih akcija mogu legitimisati u tranzicijskoj situaciji?
Iz istorijskog ugla posmatrano, razliiti oblici vaninstitucionalnog

(vanzakonskog) kolektivnog delovanja postepeno su u demokratskim drutvima
stiecali legitimnost i legalnost i time irili raspon legitimnog graanskog i
socijalnog delovanja u njihovoj politikoj kulturi. Tako se danas se radniki
trajkovi i trajkovi zaposlenih uope, kao i masovne demonstracije, smatraju
nonnalnim akcijama zaintcrcsiranih grupa, mada su to izvomo bilc nclcgalnc
akcije. U politikoj teoriji razvijenih demokratija konceptualizirana su dva
tcmcljna normativna pristupa vczana za socio-ckonomskc protcstc i graansku
ncposlunost: libcralni i radikalno dcmokratski. U novijc vrijcmc zastupnici
radikalne politike civilnoga drutva pokuavaju elaborirati neku njihovu sintezu.

Ovde e biti rei o glavnim linijama argumentacije ovih modela.
Liberalno-demokratski pristup socijalnim protestima i gradanskoj
neposlunosti polazi od stava da dravljani duguju lojalnost svojim
konstitucionalno uspostavljenim institucijama. Ukoliko se zakonodavac dri
procedure i naela pravde koja su normativno garantovana te ako se ne kre
politika, socio-ekonomska i uopte gradanska prava, tada se protesti i
neposlunost smatraju nelegitimnnim nainom socijalno-politikog delovanja. Iz
liberalno-demokratske perspektive dunost poslunosti zavisi od potivanja prava, i
nije vezana sa stepenom participacije graana u politikom ivotu. Moralno
utemeljenje ustavne demokracije iz ove je perspektive locirano u principu prava
pojedinaca. Smatra se da ustavom utvrena socio-ekonomska,
35
politika i druga prava i njihovi institucionalni okviri tite graane od

zloupotreba vlasti. Kada reprezentativne institucije rade dobro, ne bi trebalo biti
nikakve potrebe za nekom nelegalnom vaninstitucionalnom socio-politikom
akcijom. Stoga se socijalni protesti i graanska neposlunost u striktnim okvirima
ovog modela uzimaju kao delovanje koje nije u skladu sa zakonom. Na njega se
gleda kao na legitimni odgovor samo u sluaju uskraivanja pravde, shvaene kao
povrede pojedinanih, kolektivnih ili manjinskih prava koje je poinila
demokratska veina. Otuda socijalni protesti i graanska neposlunost dolazi kao
vid zatite individualnih prava prema demokratskoj politikoj zajednici. Jedan od
najistaknutijih liberalnih teoretiara dananjice John Rawls definie socijalne
proteste i graansku neposlunost kao "javni, nenasilni, a ipak politiki akt savesti,
suprotan zakonu, koji se obino ini sa ciljem provodenja promcnc u zakonu ili
politici vlac (...) Gradanski ncposlunik (civil disobidient) obraa se oseaju
pravde veine zajednice i izjavljuje da se po ncijcm uvacnom miljcnju nacla
socijalnc saradnjc izmcu slobodnih i jcdnakih ljudi nc uvaavaju 49
Iz liberalno-demokratske perspektive socijalni protesti i graanska
neposlunost mogu se pojaviti kao oblik javnog otpora kojim se vladajua veina
upozorava zbog naruavanja usvojenog shvatanja pravde i ire drutvene saradnje.
Drugim reima, protesti i neposlunost mora biti nenasilna, i ne bi trebli poprimiti
oblik pretnje poretku. U tom smislu socijalni protesti i gradanska neposlunost
funkcionie kao korektiv i sredstvo stabilizovanja
uloge protesta i graanske neposlunosti usmerenih ka stabilizovanju

veinske vladavine ili, u najboljem sluaju, osiguranju potivanja prava svakog
pojedinca.
Radikalna demokratska teorija vezana za socijalne proteste i graansku
neposlunost polazi od naela demokratske reprezentacije pre nego od ideje
individualnih prava prema dravi. Nasuprot realistikom, elitistikom modelu
dcmokratijc ona rcvitalizujc utopijskc dcmokratskc nonnc ncposrcdnc participacije
gradana u javnom ivotu. Otuda se moe postaviti pitanje da li postoji potrcba za
socijalnim protcstima i graanskom ncposlunou u dcmokratskom moclu
civilnoga drutva?
Odgovor na postavljcno pitanjc jc prvobitno dat u klasinoj Rusoovoj
formulaciji radikalno emokratskog ideala participacijske demokratije. U tom
modelu dcmokratijc proccduralno naclo pravila vcinc utcmcljcno jc u punoj,
otvorenoj, neiskljuivoj diskusiji i participaciji svih zainteresiranih. Za Rusoa
demokratska politika zajednica obezbeuje neposredno uee graana u
drutveno-politikom odluivanju ili nije istinski demokratska. Putem pravih
institucionalnih aranmana svaki gradanin postaje zakonodavac. Otuda gradani
nisu podloni nekoj stranoj volji, nego se pokoravaju sami sebi. Stoga bi svaki
socijalno-politiki i uopte gradanski protest prema optoj volji bio nepravedan i
Rawls. J., (1971) A theory of justice, Cambridge: Harvard University Press, p.365 antidemokratski. Ovaj
model, dakle, ne ostavlja nikakav prostor autonomiji civilnog drutva, pa lako
moe zavriti u totalitarizmu.
l,/
Nasuprot Rusoovim nalazi se shvatanje Jiirgena Habermasa koje odbacuje

radikalnu demokratsku teoriju, uvajui pritom njene normativne ideale. Za razliku
od liberalnih teoretiara, koji na socijalne proteste i civilnu neposlunost gledaju iz
normativno-pravnog ugla, Habermasovo polazite je demokratija. Tako se situacija
civilnog protesta ne moe razumeti po analogiji s izolovanim pojedincem jer prvi
moe funkcionisati i preiveti jedino kao lan grupe. Tu je re o kolektivnoj akciji,
drutvenim pokretima, pojedincima koji deluju kao delovi neke organizovane
manjine, povezani meusobno zajednikim ciljem i miljenjem. Gradanski protesti
se obraaju veini s ciljem da na nju izvri pritisak, ali oni su i politika akcija
unutar javne sfere civilnog drutva usmcrcna na aktcrc u politikom drutvu.
Habermas je elaborirao vlastitu teoriju demokratske legitimacije na tcmclju
svojc konccpcijc modcrnc javnc sfcrc. Socijalni i graanski protcsti, u
Habcrmasovoj konccpciji, nc pojavljuju sc tck u krajnjim sluajcvima naruavanja
pravde ili u drutvenoj krizi. To je normalan odgovor na situacije koje e se uvek
iznova javljati. Oni su esto posljednja prilika za veinu gradana, koji nisu
institucionalno dobro situirani, da utiu na ispravljanje greaka u procesu
demokratskog odluivanja ili da pokrenu neke inovacije u politikom sistemu. 293
Gradanski protesti i uopte gradanska neposlunost pretpostavlja
institucionaliziranih procedura. Liberalni pristup socijalnim protestima iskljuuje
svaku ekonomski motiviranu (kolektivnu) akciju. Sa tim se slau i zastupnici
demokratskog modela, mada ovaj naelno ne mora biti zatvoren prema participaciji
293 Habcrmas, J., (19X5) Civil Disobcdicncc: Litmus Tcst for thc Dcmocratic Constitutional Statc. Barkcly Journal ofSociology.
30. 1985.1 VValzcr, M., (1970) Obligations, Cambridgc: Harvard Univcrsity Prcss, 1970. pp 31-32
u sferi ekonomije. To potvruje radikalno demokratski teoretiar Walzer koji

problematiku graanske neposlunosti proiruje na ekonomske institucije. On
dokazuje da se privatna ekonomska korporacija treba smatrati politikom
zajednicom unutar ire dravne zajednice. Naime kompanije u epohi globalizacije
obavljaju poludravne poslove, kao to je ubiranjc porcza, odravanjc standarda
kojc drava trai i sprovodc zakonc uz krajnju potporu drave. No vlast
korporacijskih rukovodilaca nad radnicima rctko sc sprovodi po dcmokratskom
uzoru i vic nalikujc autoritarnim dravnim obrascima. Naravno, zaposleni su
delom u demokratskim dravama uspeli do sada sauvati zatitu nekih svojih socioekonomskih prava koje podstie drava, odnosno zakoni. trajk je, u stvari, dugo
vremena bio uobiajeni oblik radnike civilne neposlunosti. Mada su trajkovi
esto bili nasilni, pa i revolucionami, dok god ne smeraju revolucionarnu promenu
dravne vlasti, oni ostaju u okviru "civiliteta", smatra Walzer. Zato je, po njegovom
miljenju, demokratizacija korporacija u interesu demokratske drave."
37
Uzroci socijalnih protesta i civilne neposlunosti su najee ekonomske i

politike prirode, odnosno u postojanju dubokih ekonomsko-politikih kriza.
Vclikc socijalnc razlikc, rastua bcda, masovno siromatvo i nczaposlcnost kao
manifestacije kriznih stanja, uvek ine osnovu masovnog nezadovoljstva, manje ili
vie artikulisane solidarnosti koja, sa svoje strane, predstavlja mogui izvor
agregacije pojedinanih socijalnih protesta u masovni protest usmeren prema
poretku koji ne obezbeuje, prema proceni onih koji su pogoeni egzistencijalnom
ugroenou, zadovoljenje egzistencijalne i line sigurnosti. Kada je re o
ekonomskim uzrocima socijalnih protesta, kao masovnoj manifestaciji
nezadovoljstva graana postojeim drutveno-politikim stanjem ono vrlo lako
moe da preraste u nasilne nerede i nemire visokog intenziteta to predstavlja
zapravo poetak drutvenog konflikta u kome postoje jasno definisane strane u
sukobu.
Ukoliko je u socijalnim protestima prisuptna politika dimenzija re je o
sloenom obliku socijalne akcije koji je u teoriji definisan kao politiki protest.
Uzroci politikog protesta su i ekonomske i politike prirode i usmereni su prema
vladajuim strukturama u jednom drutvu ali ne u smislu promene drutvenog
poretka ve modifikacije dotadanje politike vlasti. Nadalje, kao posebni uzroci
politiki artikulisanih socijalnih protesta (mada su u tesnoj vezi sa ckonomskim),
mogu sc javiti i nacionalnc, rasnc, ctnikc i drugc protivrenosti u drutvu. Tada se
socijalni protesti javljaju u formi politikog
rasnog ugnjetavanja, ili kao reakcija jedne strane u konfliktu ukoliko njeni
pripadnici ocene da vlasti koje treba da posreduju u sporu ili sukobu u okviru
sistcma to nc inc na nain i u mcri kojom sc mogu zatititi intcrcsi datc strane, ili
smatraju da se njima favorizuje druga, obino verska, ili etnika grupacija.
Razvoj socijalnih protesta i mogunost njihove transformacije u drutvene
sukobe visokog intenziteta zavisi od niza okoinosti, a pre svega od sredine,
odnosno drutveno-ekonomskog trenutka u kojem se odvija, od zaotrenosti
socijalnih protivrenosti i kriza (klasnih, verskih, rasnih, etnikih), motivacije i
interesne osnove protesta aktera, to jest baze iz koje se regmtuju uesnici, od
odnosa sistema prema protestu i njegovom razvoju (institucionalni tretman), od
interesa, mogunosti i spremnosti inilaca da gue, odnosno pomau razvoj
protesta, od tempa kojom se akcija vodi i ostvaruju ciljevi. 32
Kada je re o politiki motivisanim protestima oni se mogu podeliti prcma
razliitim kritcrijumima. Ukoliko sc kao kritcrijum podclc uzmc postojanje nasilja
u protestima oni se mogu podeliti na: demonstracije, nerede i ustanke, dok je
pobuna vid i linog i masovnog politikog protesta. Sasvim otru granicu izmeu
tih vrsta protesta nemogue je precizno povui zbog prelaznih svojstava i
semantikog preklapanja pojmova. Njihova pojmovna srodnost podrazumeva i neke
zajednike definicione, pre svega, sadrajno
irc videti u: Vidojevi, Z., (1993), Drustveni sukobi odkhsnih do ratnih, IDN. Bcograd.
38
akcione komponente koje se izraavaju nejednakim intenzitetom i u nejednakim

oblicima. 53
2.5.
Konflikti praeni ekstremnim nasiljem
Drutveni konflikti po svojoj prirodi praeni su razliitim intenzitetom i

stcpcnom nasilja. Mcdutim, kada jc rc o rcvoluciji, ratnim konfliktima i agresiji
stepen ispoljenog nasilja meu stranama u sukobu je ekstreman. Ta ckstrcmnost
dolazi do izraaja poscbno kada jc rc o srcdstvima koja sc koristc u konfliktu i,
naroito, u pogledu posledica koje su najee u vidu ljudskih rtava, masovnih
razaranja i zloinu kao takvom. To ne dozvoljava zakljuak da su ostale vrste
drutvenih konflikata po pitanju svojih posledica manje ekstremne, posebno kada je
re o verskim i nacionalnim, odnosno meuetnikim konfliktima. No, ova vrsta
konflikata je u svakom sluaju predmet drugih nauka i naunih disciplina poput
ratne vetine, meunarodnog prava i slino, te za njih vae drugaija pravila od
onih u teoriji konflikata i kriznom menadmentu, usled ega oni i nee biti predmet
detaljnijeg razmatranja.
2.5.1.
Revolucija
Sasvim suprotno svom izvomom latinskom znaenju (lat. revolto, odmotati,

unatrag valjati) rcvolucija jc proizvod novog doba koji nc poznajc ni promene u
klasicnoj antici upotrebljavam su lzrazi: graanski ratovi, ustanci 1 mutacije
politikih ureenja. Iako je jo Avgustin koristio re revolutio, on se odnosio na
izvorno latinsko znaenje, da bi u periodu renesanse izraz rivoltura i rivoluzione
oznaavao nemire bune i sporove. Tek u periodu prosvetiteljstva i racionalnog
prirodnog prava, odnosno od vremena Voltera i Rusoa izraz revolucija dobija

drugaije znaenje u smislu novog poetka ili otpoinjanja neeg novoga. U
politikom znaenju revolucija predstavlja odluan raskid sa prolou, odnosno
predstavlja suprotnost tradiciji. Otuda je revolucija politika ukoliko kida sa starim
politikim i pravnim naelima; socijalna ukoliko raskida sa drutvenim sistemom, a
isto tako i kulturna (duhovna) ukoliko kida vezu sa duhovnim i kulturnim
sarajima preanjeg reima. Dakle, naspram ideje tradicije i kontinuiteta,
revolucija zastupa diskontinuitet i prelom.
Revolucija po svojoj radikalnosti, irini i dubini kvalitativnih promcna
(socio-strukturnih, politiko-ekonomskih, kulturnih), kao i po ukupnosti poslcdica
za pojcdincc, gmpc i drutvo u cclini, prcdstavlja najdublji socijalni konflikt.
Sutina revolucije je u brzom i naglom razaranju postojeeg socijalnog, politikog
i pravnog poretka i teroru kao njenoj neizbenoj prateoj pojavi. Istovremeno to je
i konflikt veoma jakog intenziteta i irokog obuhvata. Specifinost revolucije u
odnosu na ostale socijalne kontlikte je osim u koliini
' irc videti u: Simeunovi, D. Politiko nasilje, Radnika tampa, Beograd.
39
nasilja koje karakterie sve revolucije 54 i u irini drutvenih posledica, odnosno u

radikalnosti ukupnih drutvenih promena koje sa njom nastaju.
Karakteristino obeleje revolucije osim nasilja i terora jeste i to to pravo
zakona zamenjuje pravo sile. Imajui to u vidu mnogi autori revolucije definiu
kao silom posredovanu "negaciju legaliteta ili "prekid svakog legaliteta." 55
Medutim, sr revolucije nije samo u sili ili prekidu legaliteta, ve u dubini
promena koje se tiu samih osnova drutvenog i dravnog ureenja i korenitih
izmena svakog legaliteta.
Sa stanovita dmtvenih sukoba neophodno je praviti razliku izmeu
politike i socijalne revolucije mada to nisu dva strogo zasebna fenomena. Nema
socijalne bez politike revolucije, a o politikoj revoluciji se moe govoriti
nezavisno od ostvarenja socijalne revolucije. Polazei od tog stanovita politika
rcvolucija bi prcstavljala niz razliitih promcna u sfcri politike i posebno
politike vladavine, bez intervencije u ire drutvene, strukturnc ili ckonomskc
onosc. Trcba naglasiti da politika rcvolucija nijc mctod osvajanja vlasti vc
tcmcljna, radikalna izmcna naina vladavinc, i to takva da, iako u kreativnomenjajuem kvalitetu ograniena, nije korak nazad ve progresivna novina iako sa
ogranienim dometom rasprostiranja i ponajee samo u sferi politikog ivota.
Da li e politika revolucija rezultirati kvalitativno novim i progresivnijim u
odnosu na prethodno stanje - jer novo moe biti i regresivno i duboko involutivno
to su dokazale komunistike revolucije XX veka - zavisi prvenstveno od toga
koliko se njom
drutvo kao celina.' 6

Za razliku od politike revolucije kao ina, socijalna revolucija je
dijalektiki proces u smislu istorijskog progresa i razvoja drutva, njegove
emancipacije i modernizacije. 57 Zato socijalna revolucija nije rezultat voluntarizma ve nuna posledica izotrenih drutvenih suprotnosti, pre svega onih u
procesu proizvodne drutvenog ivota, i njihove osveenosti. Time se javlja kao
pravilo, bar semantiki utemeljeno, da se "politika revolucija izvodi, a socijalna
ostvaruje." To znai da je sutina socijalne revolucije ne samo u kvalitativno
raikalanom politikom, ve pre svega ekonomskom, drutvenom, kulturnom,
odnosno ukupnom progresivnom (totalnom) procesualnom prcobraaju ovcka i
strukturc drutva u pravcu uklanjanja drutvcno- strukturalnih prepreka na putu
potpunijeg zadovoljavanja svestranih ljudskih potreba i slobode. Ukoliko osvajanje
vlasti, makar ona bila stvamo osvojena i od strane istorijski progresivne klase,
nema za posledini akt izmenu dmtvenih odnosa nedostojnih oveka, ono se ne
uzdie od dometa politike revolucije
f o
ostajui tako samo predvorje socijalne revolucije. Time, rezultat socijalne

revolucije nije samo posebna izmena u sklopu, aktivnostima i funkcionisanju
oblika politikog poretka, ve opta, sveobuhvatna i progresivna izmena
celokupnih dmtvenih odnosa u jednom drutvu.
U korelaciji politike i socijalne revolucije, politika revolucija moe biti:
- procesor socijalne revolucije (ukoliko se jedna, ili vie politikih revolucija
izvodi u okvim postojeeg dmtveno-ekonomskog ureenja, a ne nastavlja se
kao socijalna, ostajui svojim prethoenjem samo njen uslov),
40
- sam poctak socijalnc rcvolucijc (socijalna rcvolucija uvck poinjc kao

politika koja je tada njen integralni deo), i
- dco toka socijalnc rcvolucijc (kao rcstauracija i kontrarcvolucija prcdstavljaju opasnost po opstanak revolucije, u okviru razvoja jedne socijalne
moe biti izvcdcno vic politikih rcvolucija kojc obnavljaju, nastavljaju i
dopunjuju reziltate prethodnih). 294
2.5.2.
Rat
Rat je organizovani sukob naoruanih ljudi, kao produenje politike drava,

naciia, klasa srcdstvima oruanog nasilja u cilju ostvarivanja odrccnc
tivviiuuidivv i vai ugc uuuui. ivai jv* ui udivvna j/ujava uoiuvijavaua i
povezana sa pojavom i razvitkom klasnog dmtva iji su osnovni zakoni ujedno i

opti zakoni razvoja rata. Osnovni sadraj rata ini omana borba, ali se rat ne
svodi samo na nju, on je iri, sloeniji, jer ukljuuje i dmge oblike borbe (politike,
psiholoke, propagandne, privredne, itd.) koje imaju veliko znaenje za pripremu i
voenje rata.
Vei broj autora pokuao je da da definiciju rata. Tako Wright u delu A Study
ofWar daje vie definicija rata, koje se razlikuju po nekoliko osnova:
1. odreivanje pojma rata kao sukoba uopte i kao meunarodnog sukoba posebno;
2. definicija rata prevashodno u meunarodnopravnom i u socioloko- politikom
smislu;
3. konkretno odredivanje ove pojave u analitiko-operacione svrhe.
294Isto, str.23
Po njcmu u najircm smislu "rat nasilan dodir distinktnih (poscbnih) ali

slinih entiteta" 295 , kao medunarodni sukob rat je "akt ili niz akata nasilja jedne
vlade protiv druge vlade ili spor izmeu vlada koji se vodi nasilnim putem, u
pravnom smislu ratom se smatra "pravno stanje koje jednako dozvoljava dvema ili
veem broju gmpa da vode sukob putem sile."
295Qincy Wright, A Studv of War, p. 8.
41
Isti autor u delu The Study of International Relations daje sledeu definiciju
rata: Rat je vetina organizovanja i upotrebe vojne snage da bi se izvrili- postigli
ciljevi jedne grupe. Iako se obino definie kao vetina i zato sadri koordinirane
grupe voljnih akata, rat se definie takoe objektivno kao borba upotrebom vojne
sile ili kao specijalna situacija karakterisana sukobom, nape- tou ili nasiljem
velikog obima u odnosima meu grupama." Ovaj pisac navodi da rat tei:
1. da postane apsolutan;
2. da zastari i kao rezultat toga
3. da tendencije ka stvaranju sukoba postanu ree i destruktivnije, i
4. da postoji mogunost unitenja civilizacije u kojoj se razvija.
Hans Morgenthau u elu Politics Atnong Nations smatra da je rat u dananjc
vrcmc postao totalan i to:
- s obzirom na onaj deo naroda koji se u celosti ientifikuje oseanjima i
uvcrcnjima s ratovima svojc dravc;
- s obzirom na co naroda koji suclujc u ratu;
- s obzirom na deo naroda koji je napadnut ratom, i
- s obzirom na cilj koji se postie ratom.
U novom veku ratovanja masa individualnih graana identifikuju se potpuno
s ratovima u kojima sudeluju njihove zemlje, to se tano objanjava sa dva
faktora:
1. moralnim i
Moralni faktor je oivljavanje u XX veku doktrine pravednog rata, to znai,

razlikovanje izmedu zaraenih strana ije je sudelovanje u ratu opravdano etiki i
pravno, i onih za koje se ne smatra da imaju pravno i moralno pravo da se prihvate
oruja.
U studijskom projektu David Singer i Melvin Small odreuju rat kao
oruani konflikt u kome su involvirani lanovi datog meunarodnog sistema.
Roscnbaum prccizira da sc ratovi vodc samo izmcu drava i da su u njima
po definiciji pojedinci mobilisani da se bore za i u ime svojih nacija, tj. drava,
dok Kjcll Goldman occnjujc da jc rat borba izmcu oruanih grupa koja jc
usmcrcna na ubijanjc protivnika i da on ima dravni karaktcr ukoliko jc barem
jedan od uesnika na obe strane drava u vreme pre nego to je polovina rata
prola, a takoe i ako jedna drava intervenie u unutranji sukob druge.
Ovi primeri odreivanja pojma rata pokazuju da se kog njegovog definisanja
nije otilo dalje od njegovog klasinog definisanja.
U savremenijim razmatranjima fenomena rata vie se stavlja akcenat na
otkrivanje njegove stvarne uloge i funkcije u postojeem sistemu meunarodnih
odnosa i kritiki se ocenjuje primena njegovih klasinih definicija (na takav nain
rat posmatra G. Modelski). Po njemu naroito su sporne dve pretpostavke klasinih
definicija rata:
- da su osnovne jedinice ili akteri ratnih aktivnosti nacionalne drave; i
- da postoji otra podvojenost izmeu ovih medunarodnih sukoba i graanskih ratova
tj. unutranjih sukoba.
Ratovi su po Modelskom odavno a naroito tokom poslednjih nekoliko
decenija bili prevashodno aktivnosti velikih sila i to ne samo globalni ve i veina
42
tzv. nacionalnih i subnacionalnih oruanih sukoba. Stoga je po njemu rat vid

ponaanja specijalno onih drava koje zauzimaju poloaj velikih sila, te bi se po
ovom piscu pitanje kontrole rata svodilo u krajnjoj liniji na eliminisanje statusa
velikih sila u svetskoj politici.
Ovaj pristup odredivanju pojma rata vredan je upravo u tome to ukazuje na
nunost osavremenjivanja pogleda na ovaj fenomen meunarodnih odnosa i to ga
posmatra u funkciji bitnih determinanti postojeeg sistema odnosa. Nezavisno u
kojoj meri su sve teze Modelskog prihvatljive sigurno je da je njegovo isticanje
specijalnog znaaja statusa velikih sila u sadanjem meunarodnom poretku
posebno sa stanovita rata i mira potpuno osnovano
Istorijski glcdano, rat sc javlja tokom razvoja privatnog vlasnitva, podclc
drutva na klase i pojave drave kao organa i orua vladajue klase. Jo u vreme
antikc, grki filozotl idcalisti, su tvrdili da jc ratprirodno stanje duha (Platon) i
prirodan nain sticanja imovine (Aristotcl). Obcma tczama su sc pravdali ratovi
robovlasnike klase i predstavljale izraz njenjih interesa.
Tokom Srednjeg veka crkva je kao najjai feudalac bila nosilac i stvaralac
religiozne ideologije, prema kojoj su ratovi izraz Boje volje, natprirodne pojave
pred kojim je ovek nemoan. U to ime, crkva vodi i Krstake ratove i time
prikriva njihov pravi karakter. Buroasko razdoblje donosi i ira objanjenja
fenomena rata. Mnogi napredni mislioci i filozofi su verujui da zdrav ljudski um
moe sprijeiti rat. Sa prosvetiteljskim idejama se javljaju tri razliite teorije
promatranja rata:
- idealistike,
- etike i
- geopolitike.
Sutina idealistikih koncepcija je da se poreklo rata objanjava biolokim
uzrocima. (socijalarvinizam). Iz tog ugla posmatran rat sc uporeuje sa
zakonitostima koji vladaju u ivotinjskom svetu, odnosno rat je uslov rutvcnog
opstanka na isti nain kao i to jc borba za opstanak uslov za postojanjc u prirodi.
Tomas Hobs jc objanjavao venost i ncizbcnost ratova samo ovekovom
prirodom, a ratno stanje jedinim zakonom u odnosima drava i vlada. Gotfrid
Vilhelm Lajbnic, pak smatra da veni mir nije mogu na ovom svetu i da bi doveo
do umrtvljavanja prirode, do neobnavljanja ivota i do zastoja u razvitku. Rat je
uroeno stanje oveka, jer u osnovi njegovog ivota, kao i u osnovi svakog drugog
ivog bia, je borba za opstanak i zato je ovek oveku vuk. Rasna teorija je
najgrublji vid bioloke teorije, jer uzroke rata tumai prirodnom nejednakou. U
rasistikom tumaenju se istakao nemaki ideolog najreakcionarnijeg dela
nemake buroazije Nie, koji je isticao nadmo arijevske rase.
Etike teorije (Hegel, Prudon, Fuler i drugi) smatraju da je rat progresivna
pojava koja pozitivno utie na moral ljudi i naroda i bez koje se ne moe ni
zamisliti postojanje i razvitak drutva, jer moralno stanje naroda
43
doprinosi velianju jakih linosti i nacija kojima je predodredena istorijska

uloga. Rat uva narode od truljenja i je najbolje sredstvo za leenje naroda.
U XX veku se raaju nove, geopolitike teorije kao pokuaj opravdanja
imperijalistikih ratova (Haushofer, Mekinder i drugi). Oni objanjavaju poreklo
rata geografskim poloajem pojedinih naroda: smanjivanjem ivotnog prostora i
borbom za prostor, nepogodnou i potrebom promene granice i sl. Geopolitika se i
danas esto upotrebljava za opravdanje ratnih priprema.
Osim pomenutih teorija javljaju se i neki dmgi pravci u objanjavanju
porekla rata kao to su subjektivizam (rat je tragedija pogreaka), kozmopolitizam,
pacifizam itd. Ipak, danas najvie navoeni teoretiar o ratu je Karl fon Klauzevic
koji je napiso delo O ratu u kojem daje svoja vienja odnosa izmeu politike i rata.
Po njemu se pojam borba poistoveuje s pojmom rata, gdc upotrcba oruanih snaga
nijc nita drugo do organizacija odrcenog broja bojeva. Klauzevic smatra obranu
jaim vidom borbe od napada, jer po njemu rat poinjc odbranom, jcr ako sc
napadnuti nc brani nc moc doi ni do rata. Tu tczu on izvodi iz taktikc i prcnosi jc
u stratcgiju to jc bilo sasvim ncobino u to vreme, pa ga mnogi i kritikuju.
Moralne snage su u sreditu Klauzevicove ideje
o ratu, jer samo fin, prodoran razum moe u toj oblasti osetiti istinu.
Klauzevicova strategija voenja rata, meutim, ne prelazi evropski kontinet i ne
zahvata odnose snaga na moru iako su imali izvanredne uticaje na Napoleonove
ratove.
Kada je re o odnosu drutvenih sukoba i rata moe se rei da medu
unitenju protivnika ili njegovom prisiljavanju da prihvati nametnute uslove

mira. Osim toga ratni sukobi su jedan od najstarijih oblika nasilnih drutvenih
sukoba koji se vode radi ostvarivanja ekonomskih i politikih ciljeva.
Suprotstavljenost ekonomskih i politikih ciljeva i interesa odreenih klasa,
drava, institucija (crkveni ratovi) i naroda dovodi do rata uvek kada se
nagomilane drutvene protivrenosti zaotre do tih granica da sva ostala srcdstva
scm intenzivnog oruanog politikog nasilja postanu ncdovoljna za njihovo
razreavanje. Dakle, bez obzira na ideoloke, religiozne i druge parole pod kojima
sc rat vodi, njcgovi motivi uvck su ekonomskc i politikc prirodc, dok jc oruana
sila kao srcdstvo vocnja rata uvck i u svim sluajcvima sredstvo i oruje politike.
Zbog sloenosti i kompleksnosti rata moe se rei da su ratni sukobi totalni
drutveni sukobi. Oni su jedan od najsloenijih drutvenih procesa i manifestuju se
ne samo kroz oruani sukob zaraenih strana nego i kao sukob na politikom,
ekonomskom, vojnom i svakom drugom planu, napreui na taj nain sve
komponente materijalnog i duhovnog ivota zaraenih strana ostavljajui tako
pogubne posledice na pojedince, socijalnu strukturu i dmtvo u celini.
U teoriji postoje razliiti kriterijumi, podele i klasifikacije ratova. Danas je
jedna od najprihvaenijih podela na meudravne i graanske ratove.
Karakteristino obeleje meudravnih ratnih sukoba je u tenji da se suprotna
strana prinudi na prihvatanje nepovoljnih uslova mira. Za razliku od
meudravnih, u graanskim ratovima dolaze do izraaja mnogo vie destruktivni
44
impulsi gde se kao cilj postavlja ne bezuslovno prihvatanje nametnutih uslova mira
poraenoj strani, ve njeno fiziko unitenje ili progon i istrebljenje. 296
2.5.3.
Agresija
Agresija posmatrana iz ugla kriznog menadmenta, tj. iz ugla drutvnih kriza

i kontlikata prcdstavlja pravnu katcgoriju onosno ini ckstrcmnu formu sukoba, tj.
oruanog konflikta koju sadrinski i formalno tretira materija nacionalnih i
meunarodnih zakonodavstava. U svom manifestnom obliku agresija (napad) je
upotreba oruane sile jedne drave protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili
politike nezavisnosti druge drave. Postupci koji predstavljaju delo agresije, bez
obzira na objavu rata su: invazija ili napad oruanih snaga, kao i vojna okupacija i
aneksija, makar i privremena, koja proizae iz takve invazije, bombardovanje
teritorije neke drave od strane oruanih snaga druge drave. Prvo otpoinjanje
upotrebe oruane sile predstavlja dokaz prima facie da je izvren akt agresije. 62
Clanom 1. Povelje Ujedinjenih nacija, takom 1. kojom je odreen je prvi
cilj Ujedinjenih nacija, Povelja uvodi nove izraze: pretnja miru, naruenje mira,
agresija, izbegavajui i samo korienje izraza ,,rat k Meutim, ovi pojmovi su
veoma neodreena, a izrazi pretnja miru i naruenje mira k , nisu
Hn rtanacMn7rUi ip i tr* iprUin nrl
7 hna kniih Savpt
YA7\n<jA
296 irc vidcti u: Milainovi, S., (2002), Social ConfUcts and Postsocialist East-European Societies, Scicncc - SecurityPolice, Beograd, 2/2002.Dimitrijcvi, B., Rai, ()., cri, ., Papi, P., Pctrovi, V., Obradovi, S., (2005) Osnovi meunarodnog javnogprava, Beogradski centar za Ijudska prava, Bograd, str. 263.
DezDeanosti cesto Konsti lzraz pretnja miru , lzraz KOJI, sem oDjeKtivnin, saarzi i
subjcktivni elcmcnat - namcru - koji jc uvck najtec okazati.
Meutim, definicija najteeg od tih oblika protivpravnog ponaanja agresije data je u Rczoluciji Gcncralnc skuptinc Ujcinjcnih nacija 3314 (XXIX),
koju jc Gcncralna skuptina oncla razmotrivi izvctaj Spccijalnog komiteta za
definisanje agresije, osnovanog primenom njene rezolucije 2330 (XXII), od 18.
dcccmbra 1967. goinc. Zbog njcnog znaaja, vrcdi osdrccnjc agresije navesti u
celini:
Tako se u lanu 1. agresija odreuje kao je upotreba oruane sile jedne
drave protiv suvereniteta, teritorijalne celine ili politike nezavisnosti druge
drave, ili koja je na ma koji drugi nain nespojiva s Poveljom Ujedinjenih nacija
kako to proistie iz ove definicije. Upotreba oruane sile protivno Povelji od strane
drave koja joj prva pribegava predstavlja na prvi pogled dovoljan dokaz o aktu
agresije, mada bi Savet bezbednosti mogao zakljuiti, shodno Povelji, da
utvrivanje izvrenja akta agresije ne bi bilo opravdano vodei rauna o dmgim
okolnostima, podrazumevajui injenicu da akta koja su u pitanju ili njihove
posledice nemaju vei znaaj, navodi se u l. 2.
44
meudravnih, u gradanskim ratovima dolaze do izraaja mnogo vie destruktivni

impulsi gde se kao cilj postavlja ne bezuslovno prihvatanje nametnutih uslova mira
poraenoj strani, ve njeno fiziko unitenje ili progon i istrebljenje. 297
2.5.3.
Agresija
Agresija posmatrana iz ugla kriznog menadmenta, tj. iz ugla drutvnih kriza

i kontlikata prcdstavlja pravnu katcgoriju onosno ini ckstrcmnu formu sukoba, tj.
oruanog konflikta koju sadrinski i formalno tretira materija nacionalnih i
meunarodnih zakonodavstava. U svom manifestnom obliku agresija (napad) je
upotreba oruane sile jedne drave protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili
politike nezavisnosti druge drave. Postupci koji predstavljaju delo agresije, bez
obzira na objavu rata su: invazija ili napad oruanih snaga, kao i vojna okupacija i
aneksija, makar i privremena, koja proizae iz takve invazije, bombardovanje
teritorije neke drave od strane oruanih snaga druge drave. Prvo otpoinjanje
upotrebe oruane sile predstavlja dokaz prima facie da je izvren akt agresije. 62
Clanom 1. Povelje Ujedinjenih nacija, takom 1. kojom je odreen je prvi
cilj Ujedinjenih nacija, Povelja uvodi nove izraze: pretnja miru, naruenje mira,
agresija, izbegavajui i samo korienje izraza ,,rat Meutim, ovi pojmovi su
veoma neodreena, a izrazi pretnja miru i naruenje mira k , nisu H n r t a n a c
r l p fi n i ^ j i n i M n ^ H a i p i t n i p H a n n r l r a T l n a a 7h n a L rn i i h S a v p t
297irc vidcti u: Milainovi, S., (2002), Social ConfUcts and Postsocialist East-European Societies, Scicncc - SecurityPolice, Beograd, 2/2002.Dimitrijevi, B., Rai, ()., cri, ., Papi, P., Pctrovi, V., Obradovi, S., (2005) Osnovi meunarodnog javnogprava, Beogradski centar za Ijudska prava, Bograd, str. 263.
DezDeanosti cesto Konsti lzraz pretnja miru , lzraz KOJI, sem oDjektivnin, saarzi i
subjcktivni elcmcnat - namcru - koji jc uvck najtec okazati.
Meutim, definicija najteeg od tih oblika protivpravnog ponaanja agresije data je u Rczoluciji Gcncralnc skuptinc Ujcinjcnih nacija 3314 (XXIX),
koju jc Gcncralna skuptina oncla razmotrivi izvctaj Spccijalnog komiteta za
definisanje agresije, osnovanog primenom njene rezolucije 2330 (XXII), od 18.
dcccmbra 1967. goinc. Zbog njcnog znaaja, vrcdi osdrccnjc agresije navesti u
celini:
Tako se u lanu 1. agresija odreuje kao je upotreba oruane sile jedne
drave protiv suvereniteta, teritorijalne celine ili politike nezavisnosti druge
drave, ili koja je na ma koji drugi nain nespojiva s Poveljom Ujedinjenih nacija
kako to proistie iz ove definicije. Upotreba oruane sile protivno Povelji od strane
drave koja joj prva pribegava predstavlja na prvi pogled dovoljan dokaz o aktu
agresije, mada bi Savet bezbednosti mogao zakljuiti, shodno Povelji, da
utvrivanje izvrenja akta agresije ne bi bilo opravdano vodei rauna o dmgim
okolnostima, podrazumevajui injenicu da akta koja su u pitanju ili njihove
posledice nemaju vei znaaj, navodi se u l. 2.
Svaki od nie nabrojanih akata, bez obzira na to da li je dolo ili ne do
objave rata, sjedinjuje, sa ogradom odredaba lana 2. i u skladu s njima, uslove
akata agresije:
a) invazija ili napad na teritoriju jedne drave od strane oruanih snaga dmge
drave, ili svaka vojna okupacija, ak i privremena, koja proizae iz takve
invazije ili napada, ili svaka aneksija teritorije ili dela teritorije druge drave
upotrebom sile;
45
b) bombardovanje teritorije jedne drave od strane oruanih snaga druge drave;

ili upotreba ma kog omja od strane jedne drave protiv teritorije dmge
drave;
v) blokada luka ili obala jedne drave od strane omanih snaga dmge drave;
g) napad omanih snaga jedne drave na kopnene, pomorske ili
vazduhoplovne snage ili trgovaku momaricu i civilno vazduhoplovstvo druge
dravc;
d) upotreba oruanih snaga jedne drave koje se nalaze na teritoriji druge dravc
s pristankom dravc prijcma protivno uslovima prcdvicnim sporazumom ili
svako produavanjc njihovog prisustva na tcritoriji u pitanju poslc okonanja
sporazuma;
) injenica da jedna drava dozvoljava da njenu teritoriju, koju je stavila na
raspolaganje drugoj dravi, ova poslednja koristi za izvrenje akata agresije protiv
tree drave;
e) upuivanje od strane jedne drave ili u njeno ime omanih bandi ili gmpa,
neredovnih snaga ili najamnika koji protiv dmge drave vre akta omane sile
ozbiljnog angaovanja u jednoj takvoj akciji.
U lanu 4. nabrajanje gornjih akata nije ogranieno, a Savet bezbednosti
moe i druga akta nazvati aktima agresije shodno odredbama Povelje.
1. Nikakvi razlozi bilo koje prirode, politike, ekonomske, vojne ili dmge ne mogu
opravdati agresiju.
2. Agresorski akt je zloin protiv meunarodnog mira. Agresija povlai mcunarodnu
odgovomost.
3. Nikakvo sticanje teritorije niti kakva posebna korist koje proisteknu iz agresijc
nisu doputeni niti c biti priznati kao takvi.
Nita sc u ovoj definiciji ncc tumaiti kao da na ma koji nain proirujc ili
suava domaaj Povelje, podrazumevajui njene odredbe o sluajevima u kojima je
upotreba sile zakonita.
Nita u ovoj definiciji, a posebno lan 3, ne bi moglo ni na koji nain naneti
tetu pravu na samoopredeljenje, na slobodu i nezavisnost, kako ono proistie iz
Povelje, naroda koji su toga prava silom lieni a na koje upuuje Dekleracija o
naelima medunarodnog prava koja se tiu prijateljskih odnosa i saradnje meu
dravama u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, osobito naroda pod kolonijalnim
ili rasistikim reimima ili dmgim oblicima strane vlasti; kao i prava tih istih
naroda da se bore s tim ciljem i da trae i da dobiju podrku, shodno naelima
Povelje i u skladu s navedenom Dekleracijom, navodi se u lanu 6. i 7.
U njihovom tumaenju i njihovoj primeni prethodne odredbe su meusobno
povezane i svaku odredbu treba tumaiti u vezi s drugim odredbama.
45
Svaki od nie nabrojanih akata, bez obzira na to da li je dolo ili ne do

objave rata, sjedinjuje, sa ogradom odredaba lana 2. i u skladu s njima, uslove
akata agresije:
a) invazija ili napad na teritoriju jedne drave od strane oruanih snaga dmge
drave, ili svaka vojna okupacija, ak i privremena, koja proizae iz takve
invazije ili napada, ili svaka aneksija teritorije ili dela teritorije druge drave
upotrebom sile;
b) bombardovanje teritorije jedne drave od strane oruanih snaga druge drave;
ili upotreba ma kog omja od strane jedne drave protiv teritorije dmge
drave;
v) blokada luka ili obala jedne drave od strane omanih snaga dmge drave;
g) napad omanih snaga jedne drave na kopnene, pomorske ili
vazduhoplovne snage ili trgovaku momaricu i civilno vazduhoplovstvo druge
dravc;
d) upotreba oruanih snaga jedne drave koje se nalaze na teritoriji druge dravc
s pristankom dravc prijcma protivno uslovima prcdvicnim sporazumom ili
svako produavanjc njihovog prisustva na tcritoriji u pitanju poslc okonanja
sporazuma;
) injenica da jedna drava dozvoljava da njenu teritoriju, koju je stavila na
raspolaganje drugoj dravi, ova poslednja koristi za izvrenje akata agresije protiv
tree drave;
e) upuivanje od strane jedne drave ili u njeno ime omanih bandi ili gmpa,
neredovnih snaga ili najamnika koji protiv dmge drave vre akta omane sile
ozbiljnog angaovanja u jednoj takvoj akciji.

U lanu 4. nabrajanje gornjih akata nije ogranieno, a Savet bezbednosti
moe i druga akta nazvati aktima agresije shodno odredbama Povelje.
1. Nikakvi razlozi bilo koje prirode, politike, ekonomske, vojne ili dmge ne mogu
opravdati agresiju.
2. Agresorski akt je zloin protiv meunarodnog mira. Agresija povlai mcunarodnu
odgovomost.
3. Nikakvo sticanje teritorije niti kakva posebna korist koje proisteknu iz agresijc
nisu doputeni niti c biti priznati kao takvi.
Nita sc u ovoj definiciji ncc tumaiti kao da na ma koji nain proirujc ili
suava domaaj Povelje, podrazumevajui njene odredbe o sluajevima u kojima je
upotreba sile zakonita.
Nita u ovoj definiciji, a posebno lan 3, ne bi moglo ni na koji nain naneti
tetu pravu na samoopredeljenje, na slobodu i nezavisnost, kako ono proistie iz
Povelje, naroda koji su toga prava silom lieni a na koje upuuje Dekleracija o
naelima medunarodnog prava koja se tiu prijateljskih odnosa i saradnje meu
dravama u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, osobito naroda pod kolonijalnim
ili rasistikim reimima ili dmgim oblicima strane vlasti; kao i prava tih istih
naroda da se bore s tim ciljem i da trae i da dobiju podrku, shodno naelima
Povelje i u skladu s navedenom Dekleracijom, navodi se u lanu 6. i 7.
U njihovom tumaenju i njihovoj primeni prethodne odredbe su meusobno
povezane i svaku odredbu treba tumaiti u vezi s drugim odredbama.
3. TEORIJSKA SHVATANJA PRIRODE KRIZA
I KONFLIKATA
46
3.1. Geneza istorijske misli o krizama i konfliktima 63
Nauna misao o drutvenim krizama i konfliktima raa relativno kasno, ali

su krize i koflikti promiljani i u starim civilizacijama u okviru prednaunih
diskurzivnih praksi. U tom kontekstu se, s obzirom na znaaj, posebno izdvajaju
ideje najstarijih civilizacija poput vavilonske i egipatske, na kojima se kasnije
nadograuju shvatanja starokineske i staroarijevske duhovne misli. Tako je jedan
od najznaajnijih dokumenta vavilonske civilizacije, Hamurabijev zakonik (oko
1750 pne.) zanimljiv i s obzirom na to kako postavlja problem razreavanja
konfliktnih situacija i uspostavljanja socijalne kontrole. U delu koji se odnosi na
zakon osvete ili Lex talioni kae se Ako neki ovek razori oko drugome oveku,
on e razbiti njegovo oko. Ako neko slomi oveku kost, oni e mu slomiti kost.
Ako neki ovek izbije zub oveku svoga ranga, oni e izbiti njegov zub. Iako
surov i okrutan, taj princip osvete sadri svojevrsnu pravinost, oko za oko - zub
za zub, i svc do mocmog doba inio jc osnovu ureivanja drutvenih odnosa.
Postoje brojni istorijski izvori koji govore i da je staro egipatsko drutvo bilo
duboko klasno podcljeno drutvo u komc su csto izbijali socijalni i klasni nemiri.
Za izuavanje drutvenih kriza i konflikata, pre svega sa filozofskog,
nnlitirVna i ptirVna
ctannvinta
1 1 Qtarni
k f i n i n n c f ' h n n i p 7 n a r a i a n Knnfuriio
(Rung hu Cu wi-4/o pne.). iNjegovo ucenje poknva veoma sirok spektar tema pri
emu se sa stanovita drutvenih sukobljavanja posebno izdvajaju one vezane za
miso o razreavanju konflikata u drutvu i stvaranju uslova za mir.
Dobronamernost (jen), smatrao je Konfuije, predstavlja najvanije moralno
svojstvo koje mora imati ovek. Sa tim svojstvom svako moe da postane onoliko
dobra osoba koliko je to mogue ili, makar, da ne namee drugima ono to on sam
eli. tavie "ovek sa pravim vrlinama, teei da izgradi sebe, eli da izgradi
dmge; elei sopstveni uspeh, i drugim pomae da uspiju. On je verovao da
drava, porodica i pojedinac, nisu odvojeni ni meusobno ni od principa Neba, te
da su ljudi u sutini drutvena bia i da je drutvo samo uzajamno dejstvo tih ljudi.
Otuda moralna osoba mora da bude kooperativan lan drutva. Ako jc svako
obronamcran i koopcrativan, drutvo c ivcti u miru i u skladu sa harmonijom
Neba. Razvijajui svoj etiki sistem i principe kako bi sc postigla opta saglasnost
u rutvu i climinisali rutvcni konflikti, Konfuije stavlja naglasak na osnovnu
dmtvenu jedinicu - porodicu. Izmeu lanova porodice vladaju prirodna Ijubav i
obaveze i oni ine osnovu opte moralnosti. Tako po Konfuiju roditelji moraju biti
paljivi prema svojoj deci a deca moraju da ispunjavaju svoje dunosti prema
roditeljima. Ako je neko
&iri konccpt gcnczc tcorijskc misli o drutvcnim konfliktima tc dctaljan prikaz klasinih i savrcmcnih tcorija o krizama i
konfliktima vidcti u: Milainovi, S., (2002) Social Conflicts and Postsocialist East- European Societies , ScienceSecurity-Police, Policijska akademija, Beograd, No 2/2002.; Milainovi, S., (2003) rutveni sukobi u zemtjama Centrale
i Jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka, Beograd; Milainovi. R.. Milainovi. S., (2007) Osnovi teorije
konflikata, Fakultct bczbcdnosti, Bcograd.
47
dobar otac ili sin kod kue, na njega se moe raunati da e se korektno ponaati i
u drutvu. Stoga, ljubav prema ljudima izvan porodice posmatra se kao produetak
ljubavi prema lanovima porodice. Obrazovanje je za Konfuija takoe znaajna
tema posebno sa stanovita line i dmtvene harmonije i opteg mira. Rituali (li),
kao kljuni deo obrazovanja,ine po njemu skup pravila u kojima se obezbeuje
delovanje u svakom aspektu ivota i u njima su sadrana sva prethodna iskustva o
moralu te je bitno da ih se pridrava svaki pojedinac. Da bi se ostvarila
emocionalna, lina i socijalna ravnotea Konfuije se oslanjao na uenje li i kae:
"Ako neko pokua da vodi ljude putem pravila i da odrava red putem kazni, ljudi
e samo gledati da izbegnu kanjavanje, nemajui bilo kakav oseaj stida. Ako ih
neko vodi putem vrlina odravanjem reda tako to e ih uiti li, Ijudi e oseati
moralnu obavezu da se ispravljaju".
Konfuijc jc za krajnji cilj vlaavinc proglasio dobrobit obinog svcta,
min, do koje mogu da dovedu samo najsposobniji i najmoralniji ljudi u zemlji.
Mcutim, Konfuijc nijc iskljuivao ni silu kao krajnjc srcdstvo radi optcg mira, s
tim to sila mora uvck biti potinjcna principima pravdc. Smatrao jc da se sila mora
upotrebiti od strane moralnih Ijudi kako bi se spreilo da oni i svet budu porobljeni
od strane onih kojima je sila oslonac.
Ne manje znaajno razmiljanje o fenomenima kriza i konflikata nalazimo i
u jednoj od najstarijih poznatih civilizacija u dolii reke Inda, odnosno u hinduizmu
koji se vezuje za vreme izmedu sredine 3 milenijuma pne., i kraja 2 milenijuma
pne. Za staroindisko dmtvo, kako za njegovu
klasina hinduistika tradicija, potom filozofija i knjievnost Veda i

Upaniada i svakako budizam koji se s pravom danas smatra za filozofiju i religiju
mira. Odsustvo drutvenih sukoba i mir kao duhovna vrednost ini sredite
budistike misli, ivota i prakse. Nirvana (Nibbana), prestanak patnje, koja je cilj
budistike prakse i iskustveno sredite budistikog uenja, obino se opisuje kao
"vrhunski mir". Poetna taka nirvane jeste priznanje sutinskih problema ljudskog
stanja i faktora koji lcc iz njih. Buda jc identifikovao osnovni problem kao patnju,
nesavrenstvo ili nezadovoljstvo tj. dukhu (Dukkha). On je isticao potrcbu za
analiziranjem i jasnim razumcvanjcm faktora koji dovodc do patnjc. Prvi od njih jc
gramzivost, a ona jc rczultat udnjc. U korcnima udnjc su neznanje i zabluda.
Verujui da su stvari permanentne, ljudi se vezuju za njih i ude za njima, a kada se
one promene ili prestanu da postoje, ljudi pate. Sledei fundamentalni oblik
neznanja je verovanje i prijanjanje uz svoj identitet kao da je on odvojena dua ili
bie. Takvo verovanje u osnovi se izraava kao stav gramzivosti. Neznanje i
zavaravanje mogu se prevazii dostizanjem mudrosti (prajana) do koje se dolazi
putem oplemenjivanja, odnosno obzirnosti prema drugima u spoju sa
koncentracijom. Stavovi udnje, gramzivosti i usredsredenosti na samog sebe
neizbeno vode ka pohlepi i mrnji, koji potom vode ka sebinosti, neprijateljstvu,
sukobima i nasilju. Protivsredstvo za ova stanja, bilo da su na nivou stavova ili
otvorenog nasilja i sukoba, Buda vidi u
oplemenjivanju kroz meditaciju Cetiri uzviena stanja (Brahmavihara). Ta stanja
ljubavi i panje prema drugima, samilosti, saoseanja i pravinosti Buda
preporuuje svima, i monasima i svetovnim licima.
V
48
Jasno je da Budina analiza stavlja u prvi plan mentalne faktore pojedinaca,

odnosno ponaanje i motivaciju koji dovode do napetosti, sukoba i nasilja.
Medutim, postoje vane diutvene i politike posledice navedenog uenja. Tako
njegovo uenje o Ispravnom ivljenju i Osmokrakom putu zabranjuje monahu da
trguje orujem, mesom, Ijudima, opojnim sredstvima i otrovima. Vojna sluba, lov
i ribolov je takoe zabranjen monasima. Osim to osuuje sukobe i ratove kao u
osnovi tetne poduhvate koji nita ne reavaju, Buda je uio monahe da izbegavaju
ak i kontakte sa vojnim predmetima i vojnicima. Budino uenje i budizam kao
filozofija i religija je nesumnjivo imalo, ak i u istorijskim okvirima ogroman
uticaj na pozitivan stav prema miru i sklanom suivotu pojcdinaca i grupa u
jcnom drutvu. To sc poscbno odnosi na indijsko drutvo koje se ve dugo bavi
mirom (Shanti) i nenasiljem. Skoro da
V
nc postoji nijcdan hindu ritual koji nc poinjc ili nc zavrava Santi-Patom

(kazivanjc i poziv na mir). Tako jc hindu drutvo, mnogo prc ncgo to su ljudi
poeli da govore o miru u spoljanjem svetu, na otvorenom moru, ispod mora i
ispod zemlje, bilo u potpunosti svesno kosmikog stava o miru, o emu nam govori
i jedan govor anti-Pat koji se tie mira u ljudskom umu, mira na zemlji, u
spoljanjem svetu, na morima i ispod mora i zemlje. U poreenju sa tom optom
vizijom mira, ak sei koncept stmkturnog nasilja ini ogranienim i plitkim. Prema
indijskom konceptu, osoba koja je postigla mir sa samim sobom se dajedno
drutvo, pa i itav kosmos, ne mogu da ostanu u potpunosti mirni ukoliko ljudi
nisu postigli mir sa samima sobom. Tako jedna od najveih tenji i dostignua
jednog Indusa jeste da postane Jivan-Mukta (slobodan u ivotu) - osoba visokih
duhovnih vrednosti. Posmatrano iz te perspektive linosti koje su bile u skladu sa

samim sobom, trebalo bi da budu temelji na kojima poiva itavo zdanje
drutvenog i kosmikog mira, zahvaljujui emu bi se eliminisali sukobi kako na
individualnom tako i drutvenom planu.
Za Heraklita kao najznaajnijeg dijalektiara antikog sveta priroda, drutvo
i drutveni porcdak su totalitct svih dogaaja, promcna i injcnica, vcna borba
suprotnosti kojc izazivaju ncsklad, sukob i rat. "Svc jc u toku i nita ne miruje"
osnovna je misao Heraklitove filozofije promene. Odbacujui ideju stabilnosti i
harmonije, Heraklit u promeni, borbi i sukobu vidi osnovne principe i zakone.
Krize, konflikti i ratovi su za ovog filozofa osnovno stvaralako naelo svih
dmtvenih procesa i ishodini momenat uspostavljanja razlika medu ljudima. Tako
se borba i konfiikt javljaju kao ontoloka kategorija i sr Heraklitove, isto kao i
mnogo vekova kasnije Hegelove dijalektike. U 53. fragmentu Heraklit kae: "Rat je
otac svega i svega kralj...A treba znati da je sveopta pojava, da je pravda dobra i
da sve nastaje kroz borbu i po nudi. Meutim, Heraklit u optem toku i borbi
suprotnosti vidi i granice. Prekoraenje granica je nepravinost: "Sunce ne sme
prei svoje granice jer e ga Erinije,
48
stanja ljubavi i panje prema drugima, samilosti, saoseanja i pravinosti

Buda preporuuje svima, i monasima i svetovnim licima.
Jasno je da Budina analiza stavlja u prvi plan mentalne faktore pojedinaca,
odnosno ponaanje i motivaciju koji dovode do napetosti, sukoba i nasilja.
Medutim, postoje vane diutvene i politike posledice navedenog uenja. Tako
njegovo uenje o Ispravnom ivljenju i Osmokrakom putu zabranjuje monahu da
trguje orujem, mesom, Ijudima, opojnim sredstvima i otrovima. Vojna sluba, lov
i ribolov je takoe zabranjen monasima. Osim to osuuje sukobe i ratove kao u
osnovi tetne poduhvate koji nita ne reavaju, Buda je uio monahe da izbegavaju
ak i kontakte sa vojnim predmetima i vojnicima. Budino uenje i budizam kao
filozofija i religija je nesumnjivo imalo, ak i u istorijskim okvirima ogroman
uticaj na pozitivan stav prema miru i sklanom suivotu pojcdinaca i grupa u
jcnom drutvu. To sc poscbno odnosi na indijsko drutvo koje se ve dugo bavi
mirom (Shanti) i nenasiljem. Skoro da
V
nc postoji nijcdan hindu ritual koji nc poinjc ili nc zavrava Santi-Patom

(kazivanjc i poziv na mir). Tako jc hindu drutvo, mnogo prc ncgo to su ljudi
poeli da govore o miru u spoljanjem svetu, na otvorenom moru, ispod mora i
ispod zemlje, bilo u potpunosti svesno kosmikog stava o miru, o emu nam govori
i jedan govor anti-Pat koji se tie mira u ljudskom umu, mira na zemlji, u
spoljanjem svetu, na morima i ispod mora i zemlje. U poreenju sa tom optom
vizijom mira, ak sei koncept stmkturnog nasilja ini ogranienim i plitkim. Prema
indijskom konceptu, osoba koja je postigla mir sa samim sobom
se dajedno drutvo, pa i itav kosmos, ne mogu da ostanu u potpunosti mirni

ukoliko ljudi nisu postigli mir sa samima sobom. Tako jedna od najveih tenji i
dostignua jednog Indusa jeste da postane Jivan-Mukta (slobodan u ivotu) - osoba
visokih duhovnih vrednosti. Posmatrano iz te perspektive linosti koje su bile u
skladu sa samim sobom, trebalo bi da budu temelji na kojima poiva itavo zdanje
drutvenog i kosmikog mira, zahvaljujui emu bi se eliminisali sukobi kako na
individualnom tako i drutvenom planu.
Za Heraklita kao najznaajnijeg dijalektiara antikog sveta priroda, drutvo
i drutveni poredak su totalitet svih dogaaja, promena i injenica, vcna borba
suprotnosti kojc izazivaju ncsklad, sukob i rat. "Svc jc u toku i nita ne miruje"
osnovna je misao Heraklitove filozofije promene. Odbacujui ideju stabilnosti i
harmonije, Heraklit u promeni, borbi i sukobu vidi osnovne principe i zakone.
Krize, konflikti i ratovi su za ovog filozofa osnovno stvaralako naelo svih
dmtvenih procesa i ishodini momenat uspostavljanja razlika medu ljudima. Tako
se borba i konfiikt javljaju kao ontoloka kategorija
i sr Heraklitove, isto kao i mnogo vekova kasnije Hegelove dijalektike. U 53.
fragmentu Heraklit kae: "Rat je otac svega i svega kralj...A treba znati da je
sveopta pojava, da je pravda dobra i da sve nastaje kroz borbu i po nudi.
Meutim, Heraklit u optem toku i borbi suprotnosti vidi i granice.
Prekoraenje granica je nepravinost: "Sunce ne sme prei svoje granice jer
e ga Erinije, pomonice pravdine kazniti" i sve to prelazi svoju odreenu
meru mora biti kanjeno. Zakon je kralj svega, i ljudi i bogova. 298
298 Komi, J ( 2 0 0 0 ) , Teorije o politikim sistemima, Institut drutvenih nauka, Beograd. Popcr, K., (1993), Otvoreno
drutvo i njegovineprijatelji, tom I. Bcograd, str.72. Komi, J., Isto,6,1 Popcr, K., Isto, str.76.
Teorijski koncept kriza i konflikata49
Za Platona (427-347 pne) osnovni inioci drutvenog kretanja i promena su

unutranji krize, konflikti i klasni ratovi, u ijim temeljima su razliiti interesi, a
pre svega oni ekonomski. Svoje uenje o ovim fenomenima Platon zakljuuje
stavom da "kod svega, izuzev kod zla, nita nije opasnije od promene..." Budui da
je mirovanje boanski princip, a promena zlo, Platonova teorija o dmtvu proeta
je nastojanjima da se objasne dmtveni sukobi, odnosno inioci dmtvenih
promena. Istovremeno, njegova filozofsko-teorijska nastojanja usmerena su na
kontrolu kriza, konflikata i njihovo eliminisanje. Analizirajui razliite tipove
politikog ureenja antike zajednice (timarhiju, oligarhiju, demokratiju i tiraniju)
Platon ukazuje na osnovne uzroke kriza i konflikatra u njima to rczultira i
njihovom propau. U timarhiji, ambicija, elja za izdvajanjem, takmienje i
udnja za bogatstvomsu osnovni uzroci ncstabilnosti i sukoba. Tako nastajc i "prvi
klasni konflikt: onaj izmcu vrlinc i novca", a kad tokovi bogacnja dobiju i svoju
zakonsku legitimaciju, tako da "..onaj ija imovina ne dosee odreenu granicu
prihoda ne moe uestvovati u vlasti" 6 ' timokratija se preobraava u oligarhiju. U
oligarhiji smatra Platon, postoje sve pretpostavke za otvorene i konstantne sukobe
izmeu bogatih oligarha i siromanih klasa. 66 U sluajevima izotrenih sukoba
izmeu siromanih i bogatih, dolazi do potpune degeneracije dmtva i
konstituisanja demokratije. Demokratska vlada, dakle, nastaje kada siromasi
pobede, pa jedan graanska prava, i kad se najee vlasti u njoj biraju kockom.
Demokratiju usled njene bezidejnosti i konfliktnosti uz pomo naroda zamenjuje
najgori oblik vladavine - tiranija, smatra Platon. Ona takode ne reava problem
stabilne vladavine zato to tiranin, kad god se oseti bezbnim od mase koja ga
podrava "uvek e poinjati ratove kako bi narod imao potrebu za voom i
spasiocenV'.Mogunost izlaska iz tiranije Platon vidi u pojavi "nekog hvale

dostojnog zakonodavca", u njegovom srenom spoju sa tiraninom koji bi
omoguio reformu tiranije. Tu dolazi do izraaja Platonovo pravilo da je "svaka
/*i
promcna zlo, osim promcnc zlc stvari."

Iako je uvideo znaaj klasnih borbi i sukoba u antikom drutvu i ulogu
zakona u njihovom rcgulisanju, Platon sc krcc u okvirima idcalistikog, ctikoteleolokog razmiljanja koje je polazilo od Ijudske prirode, kao takve, umesto od
ovckovc clatnosti u drutvu, tc jc stoga njcgova misao nuno ostala u okvirima
apstraktno-teorij skog.
Miljenja jednog od najveih filozofa i enciklopedista antike Grke,
Aristotela (384-322 pne), koja su znaajna sa stanovita izuavanja konflikata nisu
data eksplicitno, ve se nalaze u njegovim optim stavovima o dravi i politikom
ureenju. Postavljajui u 7. knjizi Politike pitanje koje je dravno
50
ureenje najbolje, Aristotel odgovara da je to ono "u ijem poretku svaki

gradanin ma ko on bio, moe da dela u skladu sa vrlinom i da ivi sreno," 68 a
najbolja je ona drava koja najdue moe da se odri pred opasnou unutranjih
sukoba i spoljanjih destruktivnih sila. Drugim reima, najbolja vlast je ona "u
kojoj upravljaju najbolji ljudi" i gde zakonodavac vaspitanjem "usauje u due
Ijudi ono to je najbolje i za pojedinca i sve ljude zajedno". Ovakva drava, smatra
Aristotel mora biti pripravna i za rat. Ratnike drave nisu srene "...niti je njen
zakonodavac za pohvalu zato to je uinio graane jakim da bi mogli da vladaju
nad susedima, jer otuda proizilazi veliko zlo...ovakve drave odravaju se veinom
dok vode ratove, ali im zadobiju vlast propadaju... Takve drave, postigavi mir
gube svoju prekaljenost kao gvoe, a zakonodavac je kriv to graane nije nauio
da ive u miru", upozorava Aristotcl.
Iz ugla izuavanja kriza i drutvenih konflikata posebno su znaajna pitanja
koja Aristotcl postavlja u 5. knjizi Politikc: koji su uzroci promcnc dravnog
ureenja, koliko ima tih uzroka i kakve su prirode; koje okolnosti ovodc do
propasti svakog pojcdinanog dravnog urccnja, kojc su mcrc i naini da opstane
dravno ureenje uopte i svako posebno. 299 Aristotel zapravo traga za optim
uzrocima pobuna i sukoba, odnosno njegova preokupacija su - savremenim
renikom kazano - drutvena integracija i sukobi koji je naruavaju. Osnovni
uzroci pobuna i sukoba u drutvu su, smatra Aristotel, u otrim i suprotstavljenim
interesima, klasnim i politikim, kako vlastodraca
299Isto, str.119
ureenja zasnivaju se dodue na nekom pravu, ali ga u praksi pogreno

sprovode. Zbog toga i borbe, jer ni jedna suparnika strana ne uestvuje u dravnoj
upravi onako kako eli... a pobuna uvek nastaje zbog nejednakostiJer meu
nejednakima nema mogunosti za sporazum." Osim suprtostavljenih klasnih i
politikih interesa kao najznaajnijih uzroka drutvenih sukoba, Aristotel daje i
aktuelan pregled relevantnih determinanti i kauzalnih inilaca socijalnih
konflikata. On smatra da pobune i konflikte mogu izazvati razliiti uzroci, a pre
svih: tenja za jednakou ili nejednakou, borba za poloaj i dobit, osionost
vladajuih struktura, strah, nadmo, potccnjivanjc, podvalc, nesrazmerno jaanje
jedne klase ili grane vlasti, etnike razlike i geografski poloaj zcmljc.
Klasno-socijalni, odnosno ekonomski inioci koji utiu nasukobe ili
stabilnost drutvcnog porctka sadrani su u Aristotclovim analizama ulogc
imovinskih nejednakosti. Njegov polazni stav je da "drava treba da bude
poeljena na odvojene klase". Pritom istie da svako klasno ureenje nije i
najpoeljnije. Razliitim klasno-ekonomskim strukturama odgovaraju razliita
politika ureenja i obratno. Tako, oligarhijska vladavina odgovara interesima
bogatih slojeva dok je demokratija u interesu slobodnih i jednakih gradana. Zato
je, smatra Aristotel, demokratija stabilnija i manje podlona sukobima i pobunama
od oligarhijre. Ekstremne razlike izmeu bogatih i siromanih klasa, naglaava
Aristotel, takoe predstavljaju znaajan inilac izazivanja sukoba i nestabilnosti
politikog ureenja.
Da drutvena stabilnost i odsustvo socijalnih konflikata umnogome ako ne i
presudno zavise od etnike heterogenosti zajednice, uvideo je Aristotel jo pre dve
i po hiljade godina. O znaaju drutvenog konsenzusa svih ili veine, za drutveni
integritet u etniki nehomogenim zajednicama najbolje govore njegovi i danas

aktuelni stavovi: "...razlika u narodnosti moe da bude uzrok pobune dotle dok se
ljudi razliitih narodnosti potpuno ne stope. Jer drava ne nastaje od sluajno
sakupljenog mnotva i u sluajnom momentu. Stoga su one drave koje su primile
nove stanovnike u svoju dravnu zajednicu ili su dopustile strancima da se nasele
na njenoj teritoriji najee poprite pobuna." 1 Da Aristotclov konccpti o
rutvcnim promcnama i uzrocima drutvcnihsukoba i danas ima fundamentalan
znaaj potvrujc, porcd ostalog i savrcmcna upotreba njegovih paradigmi o onosu
demokratije, klasne strukture, konscnzusa i konflikata.
Teoloka tumaenja prirode drutvenih kriza i konflikata su sloena i
protivurena budui da je tokom cele istorije egzistiralo mnotvo religija i
religijskih pravaca sa sopstvenim pogledom na svet, religiju, istoriju i smisao
ljudskog postojanja.
U Jevrejsko-hrianskoj civilizaciji, tokom istorije bili su prisutni pokuaji
teolokog tumaenja dve antinomije: jedne mira kao vrhunskog
ideji "boje volje", "boje pravde", "boijeg suda" i slino. Karakteristino
za biblijsku istoriju jevrejskog naroda, obeleenu stradanjima, ropstvom i
sukobima jeste da ona predstavlja u prvom redu svedoanstvo monoteistikog kulta
Jehove, kulta starog vie od 2000 godina. Kroz Bibliju (Stari zavet) moe se pratiti
postepeni razvoj kulta tog kulta od iskljuivog i surovog boanstva jednog
nomadskog plemena (Bog Avramov) do mita o jednom univerzalnom bogu koji se
obraa svim ljudima i svim narodima.Osnovne religiozne vrednosti judaizma, kao
jedne od istorijski najstarijih monoteistikih religija, su u prvom rcu pravda i mir
(Shalom). U skladu s tim sr biblijskc rcligijc jcstc Boji ugovomi odnos sa
njegovim narodom, Izraelom, putem venog sporazuma o miru (Isaija, 54:10;

Jezakilj 34:25;) koji obcava ispravan odnos izmcu Boga i njegovog naroda. Bog
je stvaralac mira (Isaija, 45:7), a mir obezbeuje prisustvo Boga (Brojevi, 6:26;
Prva knjiga dnevnika, 23:25) odakle Bog Izraela jeste bog koji osea otpor prema
ratu (Osije, 2:18; Psalami, 49:6). Obeanje mira iz ovog sporazuma vodilo je
proroke kao to je Isaija do vizije savrenog mira koji e doi, doba kada e meu
ljudima i meu narodima vladati mir, kada nee biti potrebe za sukobima i ratom:
"Te e raskovati maeve svoje na
52
raonike, i koplja svoja na srpove, nee dizati maa narod na narod, niti e
vie uiti boju" (Isaija, 2:4).
Ideja mira i sam mir (Shalom) je bio i sredinji stub i teolokog, odnosno
rabinskog naina miljenja zasnovanog na viziji sveta bez sukoba i borbi, opisanoj
u Tori (koja se u uskom smislu shvata kao Pet knjiga Mojsijevih, a u irem smislu
kao pisani i usmeni delovi Tore). Rabini su smatrali da postoji put ka miru i da se
moe dosei kraj svih drutvenih sukoba i neprijateljstava. Taj put lei u sleenju
puteva Gospodnjih, kako je dato u jevrejskoj Bibliji (pisana Tora) i u njenom
verodostojnom tumaenju (usmena Tora). Mir i Tora su, dakle, blisko vezani sa
rabinskim miljenjem i oni su ideju mira ugradili u sve aspekte jevrejskog ivota i
miljenja. Osnovni izvor ovih rabinskih uenja predstavlja skup usmenih zakona i
njihovi komentari kao to su: vavilonski Talmud, jcrusalimski Talmu, i glavni
skup tckstova Midra kojc je egzegetsko i homilitsko tumaenje jevrejske Biblije.
Prcmda su iz rccnog tcistiko-tcolokog poglcda na svct krizc, sukobi i
ratovi ncprihvatljivi i da trcba prcuzcti svc da sc oni sprcc, judcizam nc zagovara
apsolutni pacifizam niti odsustvo otrih konflikata. Tako se u kontekstu drutvenih
sukoba i razliitih socijalnih sueljavanja u Bibliji, posebno u Starom zavetu,
mnotvo plemenskih ratova i masovnih pogroma opravdava upravo Jehovinim
naredbama.
Rano hrianstvo bilo je okrenuto ideji sabornosti, odnosno jedinstva i mira (sa
idealima kao to su ljubav, pokajanje, samoogranienje, pratanje, mir,
istoriji "ideja naroda Boijeg") ostavljajui vrlo malo prostora za postojanje

konfliktnih odnosa. Linost je tretirana kao deo naroda, crkve, religije i drave. Za
razliku od jevrejske, u kontekstu hrianske filozofije harmonije konflikti su, s
jedne strane, uglavnom posmatrani kao jeres, a s dmge, kao izraz boje volje ili
preciznije boje kazne. Ta tumaenja su svoju osnovu imala u teoriji i ideologiji
hrianske crkve o bojoj volji i zemaljskoj dravi. Boja drava na zcmlji titila
intcrcs Boga, tc su timc nosioci vlasti bili boji izaslanici. Ratovi i pogromi koji se
vode u interesu takve drave, u stvari su sukobi vemika protiv ncvcmika, pa su
stoga nuni i pravcdni (bcllum iustum). U prilog tomc ovoljno jc pomcnuti
krstakc ratovc sa nevemicima "ncprijatcljima Boga" (inimici Dci) ili istrebljenje
domorodaca u vreme velikih kolonijalnih ratova u Americi i Africi koji su obeleili
vei deo hrianske istorije. Dakle, hransko naelo ljubavi prema neprijatelju,
kao "bratu u bogu", ne znai i ukidanje neprijateljstva, sukoba i rata. Jer nestanak
ili ukidanje sukoba i rata zahtevalo bi ukidanje zemaljskih drava i za hrane je u
osnovi to mogue tek uspostavljanjem boje drave. Otuda je u teolokim
raspravama vrlo esto korieno helenistiko, odnosno Ciceronovo naelo pro aris
et focis (za oltare i ognjita).
U skladu sa hrianskom tradiciom, teolozi su razvili i doktrinu o
pravednom ratu (bellum iustum).
Islam (arap. predanost bogu) je najmlaa monoteistika religija iji je zaetnik
Muhamed (570-632). Njegovo uenje sadrano je u Kuranu sa 114
sura. I za islamsku religiju karakteristino je uenje o dobru i zlu koje po svojoj
sutini ima manihejski karakter. Prisutno je i dvojstvo raja (denet) i pakla
(dehenem) i verovanje u besmrtnost due. Otuda drutvene sukobe i rat islam
tumai kao nain ostvarivanja boje volje na zemlji. Najei termin za

oznaavanje razliitih drutvenik konflikata su Harb (rat), Kvital (borba) i Dihad
(opiranje ali i ulaganje svoje maksimalne moi na Bojem putu), koji imaju svoje
antonime u izrazima Salam (sklad, izmirenje, spokojstvo), Musalim (miroljubiv),
Tasalum (mirotvorac), Istislam (predaja) i Muslim (musliman).
Specifinost ove religije ini instrumentalizacija ideje o "sudbini" i
"zagrobnom ivotu" za motivisanost, a time i uveavanje moi drave da
organizuje i vodi rat. U ideji sudbine posebno se naglaava stav da Bog odreuje
as ovekovog roenja i umiranja pa se ovek u ratu slobodno moe izlagati
opasnosti, jcr c smrt uvck izbci ako bojom voljom nijc zapisano da umre. Sa
druge strane u ideji o zagrobnom ivotu, islam unosi stav da se onom ko poginc u
ratu prataju svi ovozcmaljski grcsi i da mu jc osigurano mcsto u raju.
Islam predvia pre svega mir kao krajnju svrhu, ali ne iskljuuje
mogunost svojim pristalicama da stupaju u konflikte i ratove pod odreenim
uslovima. U Kuranu se tako kae: "Alah je ispunio obeanje svoje kad ste
neprijatelja, voljom Njegovom, nemilice ubijali" (Kuran III, 152). Kuran, dakle,
kao sveta knjiga muslimana, nije poricao potrebu za pravednim ratom, ili
dihadom, pod odredenim okolnostima i pod uslovom da je kratkotrajan i da se
sankcionie islamski boanski zakon: 1. ratovi koji se vode u odbrani vere i
muslimanske zajednice; 2. ratovi koji se vode kako bi se kaznile nepravde nanete
muslimanskoj zajednici; 3. ratovi koji se vode protiv nevernika, odnosno
idolopoklonika ili svih koji nisu muslimani. Isto tako bilo je dozvoljeno voditi rat
protiv svake zajednice koja je prekrila ugovor sa muslimanima. 300 U spisima
300: Islam i mir, Svetska enciklopedija mira, ZUNS, (1998), Centar za demokratiju, Gutenbergova galaksija, Beograd, Tom II.
muslimanskih teologa i jurista mogu se razlikovati etiri vrste dihada koji se

izvode srcem, jezikom, rukom i maem. Prva tri su mirnodopska, a samo etvrti
obuhvata ekstremni sukob i rat protiv nevernika i neprijatelja te vere. S druge
strane, dihad ne predstavlja jedan od stubova vere, poto je on zajednika obaveza
svih. U Kuranu se izriito tvrdi da svi vernici ne bi trebalo da aktivno ucstvuju u
ratovima (9:123). Militantnom dihadu uvck prcthodi mogunost slobodnog
pokoravanja. Kuran izriito zabranjuje i rat protiv onih koji nudc mir. Islamski
pravnici su to analizirali kao dihad proiv politcista, dihad protiv vernika
(otpadnitvo, razdor, razbojnitvo), dihad protiv naroda iz svetih knjiga (Jevreja,
hriana i elom protiv zoroastrejaca) kao i rat za uvrenje granica. Uesnici
dihada moraju da budu vernici, odrasli mukarci, zdravi duhom i telom, slobodni i
opskrbljeni dobrim namerama.
Dakle, konzistentnija unutranja dogmatika islama, njegovo stapanje duhovnog i
svetskog, propisivanje Kuranom i erijatom i verskih i dravnih
54
institucija i pravila uinili su islam borbenijom religijom, pogotovu to se u

njegova pravila ponaanja kasnije uneta i ideja ekstremnog dihada (sveti rat) za
postizanje ciljeva islama. Aktuelnost ovakvih shvatanja prisutna je i u savremenom
svetu pri emu je dolo do izvesnog verskog paradoksa da u dihadu mogu
uestvovati, mimo ranijih pravila i ene. Ideje "svetskog rata protiv nevernika" kod
islamskog sveta izvedena je prevashodno iz teolokog pogleda na svet. 73
Prirodno-pravno uenje svoje zaetke ima u uenju grkih sofista koje je
vremenom preraslo u filozofski sistem Platona i Aristotela i dalje razvijano kroz
rimsku stoiku kolu. Shvatanje prirodnog prava izraeno u antikoj grko- rimskoj
filozofiji i etici, posluilo je kao temelj za dalji razvoj prirodnog uenja i to,
najpre, u dva pravca: teoloka interpretacija, naroito u smislu srcnjovckovnc
sholastikc (T. Akvinski), i intcrprctacija koja prirodno pravo odvaja od teologije u
smislu laicizacije prirodnog prava i svodi ga na racionalno objanjenje (H.
Grocijus). U okviru racionalne koncepcije prirodno-pravnog ucnja, javljaju sc
opct dva osnovna pravca: jcan, koji prirodno pravo svoi na bioloko racionalno
objanjenje, i drugi, koji prirodno pravo objanjava iskljuivo autoritetom uma,
zbog ega se i naziva racionalno ili umno objanjenje prirodnog prava.
Prirodnopravna kola sutinu, nastanak i funkcije drutvenih sukoba tumai
polazei od osobina ljudske prirode i kree se od shvatanja da je "ovek oveku
vuk", do onih da je ovekova priroda neantagonistika i predodreena za
harmonian ivot. Miljenje koje je
razliitih drutvenih kriza i sukobljavanja sve do danas jeste ono dato u

delima T.Hobsa koji svoju teoriju poinje konstatovanjem "osnovne injenice"
stvarnosti - da je ovek, svojom ulnom prirodom egoistino bie, gde nagon za
samoodranjem proizvodi u njemu tenju za sticanjem dobara i line moi na raun
drugih. S obzirom da su svi ljudi kao ulna, prirodna, egoistika bia jednaki meu
sobom, oni na osnovu te jednakosti imaju jednako pravo da zahtcvaju da dobiju svc
to im jc ncophodno za zaovoljavanjc njihovih potreba. Od prirodne jednakosti
dolazi nepoverenje, a od nepoverenja sukob i rat. Zato sc izmeu Ijui ncizbcno
javlja antagonizam i ncprijatcljstvo to proizvodi stanjc optcg sukoba svih protiv
svih.
U samoj ljudskoj prirodi, smara Hobs, nalazc sc tri osnovna uzroka sukoba i
neprijateljstava meu ljudima: supamitvo (takmienje), nepoverenje u drugc
(podozrivost) i c za slavom. Prvi uzrok navodi Ijudc da sc mcusobno
sukobljavaju radi dobiti, drugi - radi bezbednosti i trei - radi sticanja drutvenog
ugleda i statusa. I sve dok ive bez zajednike vlasti koja bi ih drala u strahu i
pokornosti ljudi ive u meusobnim sukobima i neprijateljstvu.
Kada bi se, smatra Hobs, drutveni ivot oslonio samo na egoistiku
stranu ljudske prirode, on ne bi bio mogu. Ono to oveka navodi da u optem
sukobu i ratu svih protiv svih, u optoj borbi privatnih interesa trai mir, jeste
ire videti u: Milainovi, S., Bajagi, M., (2007), Verski sukobi kao savremena pretnja bezbednosli , Nauka, Bczbednost,
Policija, Kriminalistiko-policijska akadcmija, Bcograd.
strah od smrti, elja za trajnim posedovanjem stvari i nada da ako se radi, moe te
stvari da dobije. Hobs nalazi i nain da se sveopti drutveni sukob i razrei. Da bi
opstali u takvom stanju, ljudi otuduju deo svojih prirodnih prava i prenose ih na
jednu linost kojoj pripada suverena vlast i prema kojoj su svi pripadnici drutva
podanici. Prirodno pravo (ius naturale) mora biti zamenjeno prirodno- razumskim
zakonom (lex naturalis) koji oveku nalae dunosti i obaveze, propise i norme
ponaanja. Iz sukoba prirodno-egoistikog prava i razuma nie drava koja jedino
moe da obezbedi trajan red i poredak u drutvu i koja mora biti jaka i sputavati
meusobne sukobe izmeu ljudi. Dakle, uloga drave je da silom spreava
negativne posledice ovekove zle prirode unutar drave i da odri "prirodno stanje"
izmeu drava, odnosno stanje permanentnog sukoba meu njima, jerje sukob
izmeu drava prirodna pojava. 301
V
U duhu filozofije prirodnog prava, Z.Z.Ruso je polazio od osnovnog naela

da je ovek prirodno bie i da se raa slobodan i razuman. "Prirodno stanjc" jc po
Rusou stanjc potpunc harmonijc i ispoljavanjc pravc prirodc oveka koja je u
osnovi dobra i neegoistina. Takvo stanje postojalo je do pojave privatne svojine i
trenutka kada su Ijudi poeli koristiti slobou za svoje sebine interese i ciljeve.
Tada nastaje proces otuenja oveka od svoje prirode, a konflikti su rezultat tog
procesa.
Za tumaenje kriza i konflikata u radovima predstavnika prirodnog prava
karakteristino je da se njihovi uzroci vide kao izraz "prirodnog stanja", bilo da su
301 Hobs, T., (1961), Levijatan, Bcograd.' ire u: Cvetkovi, V.,(2001), Mo i mudrost - o politikoj dimenziji filozofije, JP
Slubeni list SRJ. Bcograd, str. 159.
konflikti nain odravanja tog stanja ili nain njegovog naruavanja. Budui
oveka kao subjekta istorije ljudskog drutva, ono nije u stanju da posmatra krize i
konflikte kao drutvenu i istorijsku pojavu.
Utopijskim teorijama bogat je gotovo celi period klasnog razvoja
oveanstva, ali se pod utopijskim socijalizmom podrazumevaju u prvom redu
celovitija socijalistika utopijska uenja i vizije novog drutva blagostanja i sree
ponikle u periodu nastanka kapitalizma. Snana drutvena previranja i sukobi
seljatva i graanstva sa plemstvom i svetenstvom uoi velike francuske
buroaske revolucije, kao i sukobi ekstremno eksploatisane radnike klase i
kapitalista u doba prvobitnc akumulacije kapitala, nali su izraz u komunistikim
utopijama Morelija, Mablija, Babefa, Furijea, Ovena i Sen Simona. Za njih jc bilo
karaktcristino uvcrcnjc da sc drutvcnc ncpravdc, krizc i sukobi iznikli na njima
mogu prevazii apelom na zdrav razum, pa ak i interes imunih klasa.
Geopolitika tumaenja drutvene stvamosti i drutvenih odnosa su posluila
za opravdanje radikalnih stavova i ekstremnih oblika konflikata pred i za vreme
Drugog svetskog rata. Inae geopolitika se danasu literaturi odreuje kao "teorijska
postavka po kojoj na spoljnu politiku drava utie njihov poloaj,
56
prirodna bogatstva i fizika okolina". 76 Najoptija karakteristika

geopolitikih shvatanja jeste da prenaglaavaju uticaj prostorno-geografskog
inioca na razvoj etnikih zajednica i drava, posebno na njihovo politiko
ureenje i odnose. Ona polaze od stava da geografski inioci (prostor, klima,
veliina, prirodna bogatstva i dr.), utiu na razvoj naroda, njihovo drutveno
organizovanje i medusobne odnose. Ovakvim tumaenjima se otvarao prostor za
interpretacije koje su upravo u geografskim elementima nalazile argumente za
obrazloenje, a posle i stvaranje razliitih politikih doktrina ekspanzionistikog i
imperijalistikog karaktera posebno izmeu dva svetska rata.
U Velikoj Britaniji, takode u periodu kolonijalne i imperijalne ekspanzije,
posebno je na razvoj geopolitikih interpretacija drutva, istorije, drutvenih
sukoba i rata uticao profesor Oksfordskog univerziteta Halford Mackinder
(MacKindcr) koji u razmatranju onosa izmcu geografskih inilaca i
meunarodnih odnosa i zbivanja daje poznatu Mackinderovu fonnulu koja se svodi
na tri fundamcntalnc tczc: l/"ko vlada Evroazijom, vlada srccm kopna
(Heartlandom); 2/ ko vlada heartlandom, upravlja ostrvskim pojasom (World
Islandom); 3/ ko vlada ostrvskim pojasom, upravlja svetom." U nastojanju da odri
monopol i jedinstvo Imperije, Mackinder je isticao da u novom svetskom poretku
Velika Britanija ne moe opstati kao svetski lider ako se osloni samo na svoju
industrijsku mo. Ona mora, po njegovom miljenju, da stvori savez ili sa SAD ili
da organizuje imperiju u jednu ekonomsko-politiku silu i stavi te resurse u
ravnoteu protiv svake kontinentalne sile koja moe zapretiti globalnoj
materijalizaciju u stvaranju NATO pakta i strategiji ograniavanja

(containment) Sovjetske Rusije u vreme Hladnog rata.
Najznaajniju ulogu u isticanju geopolitike kao deterministikog uenja o
odnosu prostora i politike odigrao je F. Racel u svojim delima Antropo- geografija
(1882), Politika geografija (1897), i ivotni prostor (1901). Dravu on shvata kao
iv organizam koji je neraskidivo vezan za geografski prostor koji zauzima i koji
odreuje njen politiki oblik, sustinu i duh naroda ("Zemljite regulie sudbinu
ljudi slepom brutalnou"). Drava se prirodno razvija i raste i stoga njcnc granicc
imaju dinamian karaktcr, tcci da obuhvatc ncophodni "ivotni prostor"
Lebenstraum.
Najvcu panju jc gcopolitika privukla i ujcno dovcla do najraikalnijih
zakljuaka i praktikih politikih posledica u Nemakoj izmeu dva svetska rata. U
tom razdoblju jc clovala uticajna, zvanina ncmaka geopolitika kola
organizovana oko Instituta za geopolitiku u Minhenu na ijem je elu stajao
K.Haushofer (Haushofer 1869-1946) i asopisa Zeitschrift fur geopolitik.
Odredujui geopolitiku kao "nauku o zavisnosti politikih dogadaja od zemljinog
tla" Haushofer je u njoj video sredstvo za "obnovu nemake drave pomou
geografije" pretvarajui je tako u ideoloko i propagandno sredstvo nemakog
nacionalsocijalizma u njegovoj tenji za vladavinom Evropom i
Kcglcy, C. W. Jr., Wittkof, E.R., (2002), World Politics: Trend and Transformation, Wadsworth, Tlio- mson Learning, Inc.
Ninth edition, p.120.
Political Gcography Quatcrly, Vol.VII/92
57
svetom. Cilj geopolitike je, po njemu, primena nauke u traenju pravaca politikog
kursa drave i ona lei u osnovi priprema za politike akcije".
Osim klasine geopolitike kole (1870-1920), faistike i antifaistike
geopolitike (1920-1945) izdvajaju se i novije koncepcije koje su u mnogo manjoj
meri radikalne. Re je o ranijim koncepcijama tk pax Americana nasuprot pax
Britanica ,, koje se zainju sa amerikim admiralom A.T.Mehanom (1840-1914) i
koje se razvijaju u vie pravaca. U SAD se tokom sedamdesetih godina XX veka
razvija Radikalna geografija koja u centar svoje panje stavlja socijalne teme i
pokree pitanje socijalne odgovornosti za ekonomske i politike probleme
oveanstva koji su jasno izraeni u regionalnim presecima. Tokom osmadestih
godina tu koncepciju zamenjuje tzv. Kritika geopolitika koja se bavi izuavanjem
spoljnje politike kroz analize i iskursc ali i pitanjima kao to su odnosi izmcu
znanja i vlasti, vlasti i teritorije, teritorijalnosti i suvereniteta. Geostrateke
prognoze su kao tema svoju cvoluciju imalc u vrcmc Hladnog rata i
prcstruktuiranja svctskog porctka. Idcolog tog pravca bio jc Z.Bzczinski koji jc
nakon samorasputanja Varavskog pakta devedesetih godina, kao prioritetno
geopolitiko pitanje postavio nove rizike, izazove i pretnje za mir i bezbednost
Zapada u cilju legitimisanja oruanih snaga SAD sa zadatkom nacionalne i uopte
Zapadne
*70
samoodbrane. S. Hantington u radu Sukob civilizacija (1993) prognozira da e

ideoloke konfrontacije biti zamenjene sukobima na kultumoj ravni, du kulturnocivilizacijskih granica. Kao potrebu opstanka saveza Zapada islamsko
konfuijanske. To zapravo znai da Zapad (Evroamerika) preuzima ulogu svetskog

heartlenda.
Uticaj prostora na politiki ivot, etnopsihologiju, nacionalnu ideologiju i
uopte izbor drave i nacionalne doktrine, a time i na unutardravne
(unutardrutvene), i meudravne sukobe nije sporan. Problematino je
prenaglaavanje tog uticaja, to ine predstavnici klasinih a delom i novijih
geopolitikih uenja. Pri objanjavanju konflikata uopte, oni izvode i, u osnovi
pogrean zakljuak da je osnovni uzrok nastanka i trajanja sukoba kao drutvene
pojave u delovanju geografskih inilaca na razvoj i odnose izmeu naroda. Danas
su klasine deterministike geopolitike teze naputene, kako u savrcmcnoj
politikoj tcoriji uoptc tako i u tcoriji mcunarodnih odnosa. 79 Razlozi su svakako
u teorijskoj jednostranosti i nedovoljnosti ali i mogunosti za praktino-politikc
zloupotrcbc, naroito u zemljama u kojima dcluju naci- faistiki pokreti.
Medutim, uticaj geografskih i ekolokih inilaca i dalje se uzima kao vaan i
nezaobilazan element analize i objanjenja politikog ponaanja, posebno u okviru
realistikih, istorijsko-sociolokih i sistemskih teorija, stratekih studija ili
posebnih ekolokih pristupa. Moe se rei da su se klasine geopolitike ideje i
teorije velikm delom zalagale za osvajanje
7S
Bcinski, Z., (1999), Velika sahovska tabla, CID, Podgorica,; Amehki izbor - globalna dominacija ili globalno vostvo,
(2004), Politika kultura, Zagreb,. CID, Podgorica.
Kegley, C. W. Jr., Wittkof, E.R., (2002), fVorld Politics: Trend and Transformation, Wads\vorth, Thomson Lcaming, Inc.
Ninth edition.
58
geografskog prostora uz pomo sile te su apologetski promatrale konflikte i ratove

kao prirodno sredstvo za ostvarivanje ciljeva.
3.2. Socioloko-psiholoki pristup izuavanju kriza i konflikata
Teorijska misao o drutvenim krizama i konfliktima naunu evoluciju
poinjc u XIX vcku, razvojcm sociologijc i psihologijc kao poscbnih nauka.
Meutim, psiholoki i socioloki teorijsko-istraivaki pristup tim fenomenima
mcnjao sc tokom vrcmcna. U drugoj polovini XIX vcka, dominirala jc socioloka
orijentacija, dok je prvu polovinu XX veka, obeleio psiholoki pristup izuavanja
drutvenih kriza i konflikata. Poev od ezdesetih godina XX veka, socioloki
pristup je ponovo aktuelan, ali se pritom smanjuje distanca izmeu psiholokog i
sociolokog pristupa, kao i njihova meusbna iskljuivost, emu je najvie
doprineo razvoj socijalne psihologije. Socioloke studije kriza i konflikata danas
sve vie uvaavaju znaaj psiholokih aspekta i inioca u drutvenim procesima i
obrnuto, u psiholokim istraivanjima pridaje se vei znaaj kulturnim, grupnim,
institucionalnim i dmgim faktorima u psihikom ivotu pojedinca. s<)
U zavisnosti od toga, da li se uzroci kriza i konflikata pronalaze u psihikoj
prirodi oveka ili u njegovim dmtvenim strukturama i institucijama, odnosno da li
se drutveni sukobi analiziraju sa stanovita Ijudske jedinke ili na osnovu saznanja
o kolektivnom ponaanju (socijalni agregati, klase, grupe,
in^titnriip 7Jiiprlnirp kiiltnrni si<itprni i
<;1
^ Hnlfi 7i rln
\"A7lika i 7mprtn
n<;ihnln kih
i socioiosKin teorijsKin pnstupa.

3.2.1. Psiholoke teorije kriza i
konflikata
Iz ugla psiholokih teorija drutvene krize i konflikti se prouavaju kao
pojave iji su koreni u psihikoj strukturi linosti. Iako je polazna osnova ovih
teorija da se osnovni uzrok svih kriza i konflikata u ljudskoj jedinki, teorijski i
analitiki modeli se meusobno razlikuju po tome to se prema jednom modelu
konfliktnost i agresivnost smatraju urodenim osobinama, a prema drugom one su
steeno svojstvo. Za raniju fazu razvoja psihologije, bilo je karakteristino i to da
je agresivnost smatrana uroenim instiktom kod oveka, te je shodno tome
razvijana Instinktna teorija agresije. Kasniji razvoj psihologije iao je u pravcu
svocnja agrcsijc na rcakciju koja jc izazvana spoljnjim iniocima tc sc otuda
razvijala Teorija frustracije i Teorija mrnje.
Instinktne teorije agresije su danas uglavnom naputcnc mada su bilc osnovna
tema razmatranja u psihoanalitikom pristupu problemima konflikata.
Najznaajniji predstavnici instinktne teorije su W.Mc Dougal, W.James, S.Freud i
K.Lorenz. Zajedniko kako instinktnim tako i neto kasnije nastalim
so
U tom smislu posebno je znaajna studija amerikog sociologa Rummela R.J., (1996), Understanding Conflict and War:
Societes, Politics and Conflict, Thc Frcc Prcss, Ncw York.
o1
59
natavistikim i neoinstiktivistikim teorijama, jeste shvatanje da agresivno

ponaanje proistie iz uroenog instinkta kome je za ispoljavanje potrebna samo
pogodna situacija. U skladu sa tim polazitem, osnovni uzrok agresivnosti, nasilja i
sukoba meu individuama i grupama je duboko usaden u ljudskoj prirodi odnosno
u nesavladivom instinktu agresivnosti.
Najvei zagovornik teorije instikata u prvoj polovini prolog veka svakako
je bio Mc Dougal, koji je svoja gledita o tim pitanjima izneo u knjizi "Uvod u
socijalnu psihologiju" (Introduction to Social Pscychologicat) 1908 godine. On
razlikuje instikt radoznalosti i emociju uenja, instikt borbenosti i emociju gneva,
instikt samoponienja i afirmacije praene emocijama potinjenosti i nadmenosti,
roditeljski instikt i emociju nenosti i instikt zbijanja u grupe. Osnovni instikti
mogu se kombinovati na razliite naine i na toj osnovi sc mogu objasniti svc
drutvcnc pojavc. Instikti po Mc Dugalu nc samo da dcterminuu ponaanjc
pojcdinaca ncgo su podjcdnako vani i za dclovanjc drutvenih grupa pa shodno
tome iznosi: "Ljudski um ima odreene uroene ili naslccnc tcndcncije, kojc su
bitni izvori svakc misli ili akcijc, bilo individualnc ili kolektivne, koje
predstavljaju osnove iz kojih se postepeno razvijaju karakter i volja pojedinaca i
nacija pod vostvom intelektualnih sposobnosti". Osim uroenih i nasleenih
instikata Mc Dugal prizanaje i odreenu ulogu steenim socijalnim navikama, ali
istovremeno naglaava da je re "samo o navikama stvorenim u slubi instikata",
jer pokreteka snaga je po njemu sadrana iskljuivo i jedino u instiktima. Iako su
Mc Dugalova shvatanja imala znatnog nadograuju racionalno jezgro njegove
instiktivistike teorije), vrlo brzio su se javile ozbiljne kritike itavog koncepta.
Najznaajnija od njih je da pojam instikta ukljuuje aktivnost i cilj aktivnosti, te bi
po toj logici i ciljevi trebali biti uroeni, to je oigledno netano jer se bioloko
naslee oveka veoma malo menja u toku stolea ili milenijuma, dok se ciljevi, kao
dinamike kategorije menjaju u malim vremenskim intervalima.
U okviru instinktnih teorija drutvenih sukoba, posebno je znaajna
Frojdova postavka o agresivnosti kao nagonu ruilatva u ovekovoj psihi koji je
tesno povezan sa libidom kao i njegova razmiljanja o ratu kao ekstremnom vidu
drutvenih konflikata. U svom radu "Razmiljanja za vreme rata i smrti" (Thoughts
for thc Timcs on War and Dcath) iz 1915 godinc Frojd iznosi idcju da surovost
sukoba i ratova koji se kroz istoriju ponavljaju ukazuju na to da je "ncmogue
iskorcniti zlc namcrc". Korcni ljuskc agrcsijc, smatra Frojd, nalazc se u osnovnim
nagonima koji mogu delimino biti usmereni ka drutveno prihvatljivim ciljevima,
ali koji nikada ne mogu biti potpuno iskorenjeni. S obzirom da su primitivni
agresivni nagoni samo potisnuti, a nikako eliminisani, regresija kojom bi se oni
oslobodili u svoj svojoj silini uvek je mogua. Drutveni konflikti, posebno ratovi
pruaju takvu mogunost i tako
Natavizam (lat. natus, roen) jc konccpcija po kojoj su naslccni faktori odluujui u razvoju ovcka. Ono to dobijamo
sl
socijalizacijom mala je tekovina, usaena u veoma veliku nasleenu podlogu". ire u: Zvonarevi, M.f (1979),
Socijalnapsihologija, kolska knjiga, Zagrcb. str.183.
60
omoguavaju modernom oveku da bude ono emu on u svojoj podsvesti uvek tei:
"pripadnik bande ubica.
Prema Frojdu u oveku postoje dva fundamentalna instinkta: instinkt
O "J
ivota ( Eros), i instinkt smrti ( Tanatos), koji su u permanentnoj borbi.'~ Shodno

tome, ljudski ivot se ostvaruje tako to instinkt za ivotom potiskuje instinkt smrti
prema drugome, te se agresivno ponaanje pojavljuje kao nain eliminisanja
destruktivnih poriva koji bi inae proizveli samounitenje jedinke. Otuda se i iri
socijalni konflikti javljaju kao nuno i neophodno "pranjenje" putem kojeg
dmtvene grupe ostvamju svoju egzistenciju usmeravajui samounitavajue porive
prema drugim grupama. Agresivnost bi dakle za Frojda, bila osnovno objanjenje
meuljudskih i drutvenih konflikata, kao to bi i Eros bio objanjenje zajednitva
i integracije.
Frojd osim uzroka sukoba razmatra i mogunost njihovog pozitivnog
kanalisanja. Tako u eseju Zato rat, vidi put za regulisanje drutvenih sukoba, prc
svcga u mogunosti da ih Ego usmcri putcm diktaturc razuma i odrccnih nonni
kojc prihvata prcko kolcktivnc svcsti ( Super-ego), imc sc - umcsto elovanja
agresivnog i ruilakog nagona, omoguava kanalisanje libidinalne energije kroz
njenu sublimaciju.
Mada je u Frojdovim raspravama o konfliktima i ratu ima mnogo toga to je
jasno definisano, ipak je ostalo i puno nejasnoa. Pokuaj da se ljudska agresivnost
objasni postojanjem instikta smrti veoma malo doprinosi razumevanju razloga za
stalno postojanje sukoba i ratova. Rat je organizovana
reakcija na odreenu situaciju. Dakle, miljenje da postoji nagon kojim se

objanjava javljanje konflikata i rata je u najboljem sluaju nepotpuno. Postojanje
takvog poriva malo doprinosi rasvetljavanju razloga za pojedine sukobe, a ne
pomae u razotkrivanju optih karakteristika koje ima svaka vrsta meunarodnog
nasilja.
Pojam "agresija" ima vie znaenja i odnosi se kako na individualni tako i
kolcktivni nivo ponaanja i u svojoj osnovi sadri vrcnosnc sudovc. U najucm
smislu pod pojmom "agresija" najee se podrazumeva uskraivanje, napad i
nanocnjc tctc i bola s odrccnim ciljcm (na primcr: povrcivanjc ili ubijanjc
drugih ljudi, prctnjc, uvrcdc i dcgradiranja i sl.). Objckt agrcsijc su drugi ljudi, a
mogu biti i ustanove i, najzad vlastita linost. U vojno-politikom smislu pojam
"agresija" se spominje kada se pokuava okriviti dmga strana da je neopravdano
napala, dok se vlastite aktivnosti - iako su i one usmerene na ubijanje i
onesposobljavanje neprijatelja -nazivaju odbranom. U tesnoj vezi sa agresijom
jeste i pojam nasilja. Tako nasilje, kao i agresija, oznaava uskraivanje i
nanoenje tete i bola dmgome s odreenim ciljem s tom razlikom da je o nasilju
re uglavnom kod teke i posebno telesne agresije, ali ne i ako su u pitanju psovke
ili agresivni pogledi. To znai da je nasilje podvrsta agresije.
Sa stanovita istraivanja drutvenih sukoba kao i sa stanovita psihologije
mora se praviti jasna razlika izmeu individualne agresije i uea
Frojd, S., (1964), Uvod u psihoanalizu, Kosmos. Beograd.
61
pojedinca u kolektivnoj agresiji. Prilikom uea u kolektivnoj agresiji pojedinac

je izloen sasvim drukijim sitiuacijama - stimulirajuem ponaanju drugih osoba.
Takav uticaj omoguuje - da ljudi rade stvari kakve samostalno verovatno nikada
ne bi radili. Pojedinane razlike izmeu individualne i kolektivne agresije su
prikazane u tablici koja sledi, ali nije obavezno da se u svakom pojedinom sluaju
pojave sve spomenute karakteristike kolektivne
83
agresije.
Nadalje, veoma je vano razlikovati vrste agresije prema smeru i obliku. Po
smeru agresija moe biti direktna i indirektna. Direktna je uvek usmerena na
uoeni izvor agresije koji moe biti drugi pojedinac, grupa ili instituicija.
Indirektna agresija nije usmerena prema tom izvoru ve se usmerava na neto
drugo i tada je re o transferu agresije koji je zapravo poseban vid transfera
cmocija. Po svom obliku agrcsija moc biti fizika ili vcrbalna. U prvom sluaju
uoeni izvor agresije e bit fiziki napadnut, dok e u drugom sluaju taj napad
poprimiti verbalni karakter.
Mada jo nije razreen nauni spor u vezi sa biolokom ili drutvenom
uzrokovanou agrcsijc, vcina istraivaa danas izraava odluno ncslaganjc sa
pretpostavkom da su ljudi agresivni i da se meusobno ubijaju zbog uroenog
poriva da deluju agresivno. Umesto toga sukobi i agresivnost se smatra steenom,
odnosno kulturnom navikom. U novijim istraivanjima vezanim za agresiju
naglaava se da je "nauno neopravdano rei da smo od svojih ivotinjskih predaka
nasledili sklonos ka ratu, da je nasilno ponaanje genetski
I
V---------------------- J I
-------J------------------
J-
----------7 --------------- - ----------------J
prouzrokovan instiktom ili ma kojom pojedinanom motivacijom". 302

Kada je re o ukupnom doprinosu instiktivistikih teorija i shvatanja poev
od ne u potpunosti naunog dualistiko kartezijanskog do naunog
psihoanalitikog tumaenja individualne i drutvene stvarnost on svakako nije
zanemarljiv. Meutim, te kocepcije su svakako idealistike u prvom redu zato to
ukupnu stvarnost tumae nematerijalnim, idealnim principima, bilo da je re
omistinom svetu natprirodnih sila (boanstva, demoni) ili bioloki, odnosno
psihofiziolokim venitn i nepromenljivim determinantama kao to su instikti.
Druga karakteristika ovog teorijskog pristupa je u tome to pokretae aktivnosti
unutar oveka svode u granice bio-psiho-fizioloke individualnosti i time
zancmaruju uticaj drutvcnc srcdinc to jc svakako razvoj naukc u vclikoj mcri
demantovao.
Teorije frustracije ili frustraciona teorija agresije (frustration-aggression
theory), inae u uskoj vezi sa instinktnim teorijama, javlja se tokom tridesetih
godina XX veka, sa tezom ne o nagonskoj ve o reaktivnoj prirodi agresivnosti.
Danas ova teorija predstavlja jednu od znaajnih kola miljenja ne samo u
okvirima bihejviorizma ve i u psiholokim i socio-psiholokim prouavanjima
konflikata uopte.
302 Somit, A., (1990), liumans, Chirnps, and Bonobos: The Biological Bases of Aggression, IVar. and Peace- making, Joumal of
Conflict Rcsolution 34, p.570.
62
Polazna pretpostavka teorije frustracije jeste da se ljudska agresivnost,

koja je osnovni uzrok kriznih i konfliktnih situacija, uvek javlja kao posledica
osujeenja odnosno frustracije. Sama re frustracija u okvirima ovog teorijskog
pravca ima dva sasvim razliita znaenja; prvo se odnosi na odreenu situaciju u
kojoj se neka osoba nalazi, a drugo se odnosi na psihiki doivljaj koja ta situacija
u njoj izaziva. U frustracionoj situacija (kao konstelaciji prirodnih, drutvenih i
psiholokih faktora) moe se nai ne samo pojedinac ve i itave socijalne grupe,
slojevi i klase sa svim posledicama koje iz toga slede. Koncepcija teorije
frustracije se zasniva na sta\oi da svaka frustraciona situacija prethodno ukljuuje
postojanje izvesnih prepreka koje spreavaju zadovoljavanje odredenih potreba i
izazivaju agresiju razliitog stepena i intenziteta kao i odreene oblike konflikata
kao krajnje posledice.
Mada sc zacci ovc tcorijc nalazc jo u ranim Frojdovim postavkama o
sukobu izmeu principa "zadovoljstva" i principa "realnosti" koji izaziva
frustraciju, svojc uobliavanjc tcorija frustracijc zaobija tck u radovima
J.Dollarda. Vcza izmcdu frustracijc i agrcsijc, prcma shvatanju J.Dollarda, jc
neposredna. Uzrok agresivnog ponaanja je uvek u konkretnoj frustraciji i obrnuto,
svaka frustracija nuno vodi odreenom vidu agresivnosti. Sama frustracija nastaje
usled ometanja tenje za dosezanjem eljenog cilja. To je prema Dollardu trenutak
kada jedna osoba koja tei odredenom cilju naide na prepreku pri emu je nuno
angaovanje vee koliine energije, pri emu, ukoliko dato stanje potraje due,
mobilisana energija transformie se u opte
Dollard i saradnici su u svojim analizama pokuali formulisati i neke zakone

agresije. Pod pretpostavkom da su poznate jaina tenje koja je fmstrirana i
mogue posledice vlastitog ponaanja, mogue je postaviti tri principa prema
kojima e se subjekti ponaati:
to je jaa frustracija, tim je vea verovatnoa da e subjekt reagovati
agresijom, a ne nekom vrstom vie supstitutivne reakcije. Osoba koja je malo
srita, ncc biti agrcsivna, ili ncc biti uoptc agrcsivna; umcsto toga ona c
potraiti neki drugi cilj ili e izgubiti interes.
V
Sto jc jaa frustracija, tim jc vca vcrovatnoa da c agrcsija biti iskazana

dircktno i nasilno protiv uocnog izvora ncvoljc.
to se vea koliina kazne moe oekivati od eventualne agresije, tim je
manja verovatnoa da e agresija biti izraene na taj nain. 8:>
Dollard i njcgovi saradnici, princip frustracija - agrcsija sa individualnog
prenose i na iri plan kolektivnog ponaanja. Kao glavne konceptualne mehanizme
oni su koristili "podrutvljavanje agresije" (socialization of aggression),
"premetaj" (displacement), i "projiciranje" (projection). 86 Naime, svaki proces
sticanja socijalnih navika odnosno prinudnog menjanja spontanog ponaanja
pojedinaca izaziva frustracije koje mogu da vode agresiji. Ali, istovremeno, svaki
socijalni sistem stvara svoja reenja za kontrolisanje
Doob, L., Dollard, J., (1939), Frustration andAgression, Yale.

' Dollard, J., (1939), Frustration andAggression, New Haven: Yalc Univcrsity press.
Sf
agresivnih impulsa svojih lanova. Tako dolazi do "podrutvljavanja ili

socijalizacije agresije" u svim ljudskim zajednicama odnosno grupama, pri emu se
ublaavaju neprijateljske akcije unutar grupe, tj. izmeu njenih lanova, i
usmeravaju agresivni impulsi prema spoljnim gmpama. Osim ovog usmeravanja u
drugom pravcu, odnosno premetanja agresivnih impulsa, prisutno je jo i
projiciranje sopstvenih negativnih osobina i pobuda na druge. Ukratko, Dollard i
njegovi saradnici krajem tridesetih godina tumaili su neprijateljske stavove i
agresivno ponaanje grupa primenom sindroma "frustracija - agresija - premetaj".
Krajem etrdesetih godina XX veka, Krech i Crutchfield osporavaju ove
pokuaje direktne primene teorije agresije uzrokovane frustracijom kod pojedinaca
na ponaanje grupa, pre svega velikih grupa, kao to su nacionalne dravc. Oni,
osim toga, prilikom razmatranja sukoba i ratova izmcu drava u prvi plan
stavljaju psiholoke aspekte ponaanja onih pojedinaca koji u stvari onosc odlukc
o ratu, njcgovom vocnju i okonanju. I najzad, ovi autori uvaavaju odrccnu
ulogu i drugih, prc svcga ckonomskih i politikih faktora u meugrupnim
napetostima i sukobima, ali samo kao inilaca koji deluju na psihu pojedinca.
Prema shvatanjima predstavnika ovog pravca, prepreke ili inhibicije kojih
osobe nisu svesne ne predstavljaju fmstrirajuu situaciju i ne izazivaju agresivno
ponaanje. Osim toga, svaka fmstracija ne proizvodi manifestnu interpersonalnu
agresiju, to posebno vai ukoliko je odreeno agresivno
I
------------------------------------------
------------ -----------------------V
O------
konfliktnog ponaanja iako spreava ispoljavanje agresije, ne inhibie dalje

poveavanje frustracije, ve prvenstveno izotrava pritisak da se agresija usmeri u
pravcu onog ko spreava njeno manifestovanje. U takvim okolnostima, esto dolazi
i do izmetanja samog akta agresije i animoziteta u drugom pravcu, odnosno u

pravcu nekoga ko nije neposredno ili posredno uzrok frustracije.
Sa stanovita izuavanja kriza i kontlikata vano je naglasiti da postoje
izvcsnc razlikc izmcu konflikata i frustracijc. Krizc i konflikti su pcrmancntni
pratioci ovekovog ivota za koje se trae i u veoj ili manjoj meri nalaze rccnja.
Za razliku od njih, frustracija jc ncgativno psiholoko stanjc vccg intcnzitcta.
Drugim rcima, konflikt moc postati izvor frustracijc samo ako sc radi o motivima
velike psiholoke ili drutvene vrednosti ili ako je samo trajanje konflikta
dugotrajno.
Odbacujui instinktnu teoriju agresije, savremena psiholoka kola je
uporedo sa konceptom frustracije prihvatila i koncept tenzije ili psihike napetosti
koji je teko precizno odrediti. Tenzija, kao jedna od centralnih tema savremenih
psiholokih ali i socio-psiholokih koncepata, odreuje se najee
O 3037
kao "mentalna napetost ili zategnutost izmeu pojedinaca ili grupa."' U tom smislu
tenzija kao uzrok agresije i konflikata nastaje kao posledica frustracije linosti, ili,
s druge strane, sama frustracija posredstvom napetosti (tenzije) koju izaziva
proizvodi agresiju i konflikte. Na taj nain u psiholokom tumaenju
303 Psiholoki lcksikon.
64
tenzija se interpolira u odnos "frustracija - agresija, odnosno "podraaj odgovor". Takoe treba naglasiti da ovakav pristup tenziji nije opteprihvaen, niti
se svodi na njeno poreklo u frustraciji. esto se individualna tenzija tumai i
znatno drugaije i mnogo ire, pre svega kao posledica razliitih psihosocijalnih
procesa: odgovor na ograniavanje slobode, otuenosti, oteane adaptacije i esto
se poistoveuje sa konfliktom i neprijateljstvom. U literaturi,meutim prevladava
stav da su sukobi i agresija "naini za prevladavanje unutranje mentalne napetosti
ali i da su samo jedan od vie
oo
moguih odgovora na frustraciju."

Osim instinktne i frustracione teorije agresije, od sredine pedesetih godina
XX veka, javljaju se i drugi psiholoki koncepti koji na posredan ili indirektan
nain tretiraju uzroke i determinante drutvenih konflikata. Kao najznaajniji
izdvajaju sc Tcorija uenja i Tcorija prcdstavc ili slikc.
Teorija uenja agresivno ponaanje analizira shodno principima koji se
koristc za objanjcnja i drukijih formi ponaanja. Iz ugla ovog tcorijskog pravca i
poglcda na uslovljcnost socijalnih kriza i konflikata ucnjc jc osnovni fenomen,
odnosno promena line dispozicije (znanje, stanovite, spremnost itd.) na temelju
iskustva.
Teorija uenja daje i odreene zakljuke o neutralisanju agresivnog i
konfliktnog ponaanja. Drugaije reeno, uz pomo modela, uspeha i neuspeha,
kao i kognitivnog uenja, ljudi mogu nauiti i alternativne naine razmiljanja i
ponaanja koji nisu agresivni niti konfliktni. To se u manjoj ili veoj meri
konkretno ponaanje i unutranji procesi koji izazivaju to ponaanje zavise

od osobe i od situacije - ali i od unutranjih i od spoljanjih faktora. Dok teorija
instikata gotovo ignorie spoljne faktore, a teorija frustracije ih prenaglaava
(frustrirajui dogaaji kao pokreta agresije i konflikata), moderne teorije uenja i
teorije frustracije zastupaju neko srednje stanovite. Dakle, samo je na taj nain
mogue objasniti da se ista osoba, zavisno od povoda, prisutnosti odrcdcnc linosti
i sl. ponckad ponaa agrcsivno i konfliktno, a ponckad mimo (uticaj situacije) ili da
se razliiti ljudi u istim situacijama ponaaju razliito (uticaj osobc). Pojcdinci i
uc rutvcnc grupc sc, shodno ovom tcorijskom pravcu razlikuju po motivima koji
ih mogu pokrcnuti na agrcsivno, krizno ili konfliktno ponaanje (sklonost prema
neemu), po svojim nedoumicama u vezi s agresijom i po repertoaru ponaanja
(poznavanje agresivnih, konfliktnih i altemativnih formi ponaanja i vladanje
njima). Svi ti faktori zajedno odreuju vidljivu agresivnost i konfliktnost neke
osobe.
U okviru psiholokog pristupa problematika drutvenih kriza i sukoba
znaajnu panju zasluuje i Teorija predstave ili slike, koju je razvio K. Boulding.'
Kritikujui primenu koncepta individualne napetosti na unutar grupne i
meugmpne odnose, on polazi od stava da ljudsko ponaanje determiniu predstave
koje se usvajaju od ranog detinjstva procesima socijalizacije. Pritom, same
predstave ne predstavljaju veran odraz stvarnosti usled njihovog iskrivljavanja pod
uticajem raznih faktora, a pre svega pod uticajem politike manipulacije. S dmge
strane, ukoliko je stepen demokratije u jednom drutvu manji, iskrivljavanje slike
ima vei intenzitet. U kontekstu konflikta izmeu gmpa ili drava, sam sukob se
65
mora posmatrati kroz prizmu nacionalnih predstava ili inilaca koji utiu na
njihovo formiranje, a pre svega kroz uloge subjekata koji donose politike odluke.
Pokuaji da se pojedini psihiki procesi na individualnom planu (instinkti,
agresije, frustracije, tenzije), mehaniki izmeste na odnose izmedu grupa pa i
drava, vrlo brzo se pokazao neuspenim. Zapravo, pojave agresivnosti, kriza,
konflikata, frustracije i tenzije u individualnom i grupnom ponaanju nisu sadraji
istog rcda, tc sc zato nc mogupodvoditi pod ista ili analogna teorijska objanjenja,
mada izmeu njih postoji meusobna srodnost.
Kasniji razvoj ovog tcorijskog pristupa, krctao sc u pravcu kritikog onosa
prcma isticanju znaaja individualnih psihikih impulsa na agrcsivno i konfliktno
ponaanje grupa, kao i obacivanja stavova da grupno ponaanje predstavlja prost
agregat individualnih ponaanja. Takoe dolazi do uvaavanja znaaja irih
socijalnih, politikih, ekonomskih i kulturolokih faktora u teorijskom razmatranju
fenomena agresije, frustracija i konflikata u drutvu. Bez obzira na to kojoj od
ovih grupa pripadaju, sve te teorije predimenzioniranjem znaaja samo jednog ili
vie psihikih inilaca, kao i
neutemeljena objanjenja prirode i uzroka socijalnih konflikata.
Teorija mrnje Razmatranje kriza i konflikata sa psiholokog aspekta
svakako ne moe da zanemari fenomen mrnje. No svako razmiljanje o mrnji
nuno je optereeno bremenom nepotpunosti i pristrasnosti. Naime, bilo kakvo
pristupanje ovoj problematici iz odredenog ugla posmatranja (psiholokog,
psihopatolokog, sociolokog, antropoloko - kulturolokog, politikog,
metafiziko-religijskog) vodi uoptavanju kojim sc odraava samo jcdan segment
stvamosti, a nikako itava realnost, u svoj njenoj sloenosti.
Prilikom pokuaja odrccnja samog pojma valja imati na umu bioloku i

psihosocijainu svrsishodnost ljudskc agrcsivnosti kao osnovc za mrnju. Mrnja,
kao uostalom i ljubav, podrazumeva dve karakteristike: jednu trajnu dispoziciju i
intenzivno emocionalno stanje koje se periodino izaziva. Sutina ove emocije
jeste tenja za unitenjem objekta mrnje. Prema tome, da bi se uopte mrzelo,
neophodno je prisustvo omrznute osobe ili predmeta. I dok u sluaju antipatije
imamo jednostavno oseanje nenaklonosti, averzije ili odvratnosti prema nekom
predmetu (osobi), to vodi reakciji izbegavanja, mrnja se karakterie aktivnim
pristupanjem objektu mrnje, sa namerom njegove delimine ili potpune
destrukcije. Mnogi teoretiari veruju da se najintenzivnije mrze psiholoki sline
osobe i meusobno sline gmpe to potvrduje fenomen distance koji se javlja kod
etniki i kulturoloki bliskih grupa.
66
U literaturi se kao pojavni oblici mrnje navode autopersonalna,

interpersonalna,
partnerska,
intraporodina,
interporodina,
intragmpna,
nacionalistika, meupartnerskoj, rasna i religijska (verska) mrnja. Naime,
patoloka mrnja je esto za veinu nerazumljiva, sumanuta, ostraena, bizarna,
maliciozna i preterana. Ona je u funkciji ouvanja jednog patoloki uspostavljenog
ekvilibrijuma izmedu pojedinaca, gmpa i njihovog okruenja. Ova vrsta mrnje
nema samo reaktivni karakter, tj. ne zadovoljava se odbranom linog domena, ve
je, po pravilu, autonomna i nekontrolisana, ili loe kontrolisana. Njena je
funkcionalnost samo prividna, jer ovakvo oseanje, pre ili kasnije, dovodi do
sloma adaptacionih mehanizama (psihikih i socijalnih), pa su njene posledice
gotovo uvek negativne, kako za pojedinca, tako i za sredinu u kojoj ovaj deluje.
O samom porcklu mrnjc postojc mnogc tcorijc. Prcma jcdnoj od njih (Janet
P., 1968), mrnja proizilazi iz oseaja teskobe vezanog za suoavanje sa
ncuspehom po pitanju izvravanja nckc drutvcnc radnjc. Mrnju upuujcmo
svakomc za koga proccnimo da nas ograniava ili omcta u obavljanju nckog, za nas
znaajnog, drutvenog postupka. Ukoliko sebi pripiemo krivicu za to, mrnja e
imati autodestmktivni karakter. Poput drugih oseanja, mrnja kod oveka ima,
dakle, funkciju regulisanja drutvenog ponaanja. Meutim, samu emociju mrnje
ne moemo razumeti bez ideacionog okvira, zahvaljujui kome se ovo oseanje, u
ljudskoj kulturi, iskazuje u bezbroj pojavnih oblika. Bez razumevanja specifinosti
odgovarajuih kognitivnih obrazaca subjekta, ne
------------------------------------------------------------------------------------o-------------- - I--------------------j -----------------------------------------j----------
iskazuje mrnja. Upravo zbog nedostatka ideacionog okvira, ivotinje su

neuporedivo stereotipnije u ispoljavanju agresije od oveka, i njihova se
agresivnost moe, u potpu-nosti, objasniti biologijom vrste. Kontrola ljudske
mrnje i agresije, takoe je pod uplivom kognitivnih mehanizama, to je jo jedna
differentia specifica u odnosu na animalni svet. Funkcionalni karakter mrnje i
agresije oveka ogleda se upravo u tome to ove, u normalnim okolnostima, nisu
pcrzistcntnc, niti ncsrazmcmc povodu. Patologija mrnjc lci u poremeaju
kognitivnih mehanizama kontrole ovih emocije. U najteim sluajcvima, poslcicc
ovoga nosc obclcja dcstrukcijc, kako za pojcinca, tako i za njcgovo okrucnjc.
Teorija mrnje je u neposrednoj vezi sa torijom frustracije i instikata i na
irem drutvenom planu moe znaajno doprineti adekvatnijem razumevanju
uzroka drutvenih kriza i konflikata.
3.2.2.
Socio-psiholoske teorije kriza i konflikata
Socijalno-psiholoke teorije kriza konflikata nastale su kao rezultat napora

da se prevazie jaz izmeu individualne psihe i drutvenih pojava i proccsa. Kao
prvi radovi i ujcdno izvori modcmog prouavanja psihikog ivota u intcrakciji sa
drutvcnim injcnicama pominju sc knjigc kojc su u svom naslovu imale izraz
"socijalna psihologija". To su bile knjige anglosaksonskog psihologa W.
McDougalla Uvod u socijalnu psihologiju i knjiga amcrikog sociologa E.A.Rossa
Socijalna psihologija izale 1908 godine. E.A.Ross tako definie socijalnu
psihologiju kao nauku koja "prouava psihike struje i tokove medu ljudima koji
se javljaju kao posledica njihovog udruivanja. Ona nastoji razumeti i objasniti one
67
uniformnosti u oseanju, verovanju ili htenjima - i otuda u akciji - koja je

posledica interakcije ljudskih bia, tj. socijalnih uzroka".
U izuavanju drutvenih kriza i konflikata socijalna grupa polaznu analitiku
jedinicu. Grupa je skupina individua meu kojima postoji odreena interakcija,
zbog koje se ponaanje i aktivnost svakog pojedinca menja usled prisutnosti ostalih
pripadnika grupe. Ta prisutnost ne mora uvek biti fizika, ona moe biti i samo
psiholoka, tj. sama svest o pripadnosti odreenoj grupi deluje na njenog
pripadnika ak i kada je on fiziki potpuno izolovan od ostalih lanova. Drugim
reima, pripadnici grupe nisu uvek svesni delovanja koje na njihovo ponaanje
imaju ostali lanovi, kao ni vlastitog delovanja na svoje grupnc supripadnikc. U
tom kontckstu, socijalni psiholozi smatraju da jc drutvena grupa okvir u kome se
formira individualno iskustvo, kao i da grupa kontrolic to iskustvo i na njcmu
zasnovano ponaanjc pojeinca. Grupu i, analogno tomc, cclokupnu socijalnu
strukturu, inc mcusobno povczanc akcijc i procesi pojedinaca kao to su:
zajednike vrednosti i norme, interakcije, oekivanja i ponaanja zasnovana na tim
vrednostima i normama, prihvatanje i preuzimanje uloga i slino. Osim grupe u
okviru socio-psiholokog izuavanja drutvenih kriza i konflikata predmet analize
su i agregat, masa (gomila), klase, organizacije, kolektiva i institucije.
Kada je re o izuavanju kriznih i konfliktnih procesa pitanja dmtvene
teorija zauzimaju znaajno mesto. Drutvena klima predstavlja stanje
psihosocijalnih odnosa i ini zajedno sa veliinom, trajnou i strukturom
objektivni atribut socijalne gmpe. Ali s obzirom da se to stanje psihosocijalnih
unutargrupnih odnosa percipira u svesti svakog pojedinca, to se socijalna klima
uzima i kao subjektivni, psiholoki aspekt grupe. To tim vie to nain
doivljavanja drutvene klime utie na socijalno ponaanje i socijalne unutargrupnc

odnosc, koji opct vrc povratno clovanjc na kvalitct drutvcnc klime u celini. Od
objektivnih indikatora drutvene klime posebnu panju privlac: napetosti i sukobi,
koji su izraz postojanja manjih ili vcih unutargrupnih antagonizama, s tim to su
napctosti po svojoj prirodi njihova latentna a sukobi manifestna forma. U velikim
socijalnim grupama ti antagonistiki odnosi dobijaju formu klasnih, rasnih,
etnikih, verskih, politikih i slinih napetosti i sukoba (ukljuujui i ekstremne
forme kao to su ratovi i revolucije), dok u malim grupama imaju formu manjeg
intenziteta i po pravilu su bez elemenata nasilja poput svaa.
Za objektivno sagledavanje kriznih i konfliktnih procesa posebno je
znaajna grupna dinamika koja predstavlja kompleks dogaanja i promena u
odnosima izmeu pojedinih lanova unutar same grupe kao i promena u odnosima
te grupe prema drugim grupama koje se sa njome nalaze u prostornom ili
psiholokom kontaktu. S obzirom da se grupna dinamika javlja kao rezultat
mehanizama socio-psiholoke interakcije, u prvom redu imitacije, sugestije,
simpatije i antipatije, identifikacije, socijalnog pritiska, facilitacije i
67
definie socijalnu psihologiju kao nauku koja "prouava psihike struje i

tokove medu ljudima koji se javljaju kao posledica njihovog udruivanja. Ona
nastoji razumeti i objasniti one uniformnosti u oseanju, verovanju ili htenjima - i
otuda u akciji - koja je posledica interakcije ljudskih bia, tj. socijalnih uzroka".
U izuavanju drutvenih kriza i konflikata socijalna grupa polaznu analitiku
jedinicu. Grupa je skupina individua meu kojima postoji odreena interakcija,
zbog koje se ponaanje i aktivnost svakog pojedinca menja usled prisutnosti ostalih
pripadnika grupe. Ta prisutnost ne mora uvek biti fizika, ona moe biti i samo
psiholoka, tj. sama svest o pripadnosti odreenoj grupi deluje na njenog
pripadnika ak i kada je on fiziki potpuno izolovan od ostalih lanova. Drugim
reima, pripadnici grupe nisu uvek svesni delovanja koje na njihovo ponaanje
imaju ostali lanovi, kao ni vlastitog delovanja na svoje grupnc supripadnikc. U
tom kontckstu, socijalni psiholozi smatraju da jc drutvena grupa okvir u kome se
formira individualno iskustvo, kao i da grupa kontrolic to iskustvo i na njcmu
zasnovano ponaanjc pojeinca. Grupu i, analogno tomc, cclokupnu socijalnu
strukturu, inc mcusobno povczanc akcijc
i procesi pojedinaca kao to su: zajednike vrednosti i norme, interakcije,
oekivanja i ponaanja zasnovana na tim vrednostima i normama, prihvatanje
i preuzimanje uloga i slino. Osim grupe u okviru socio-psiholokog
izuavanja drutvenih kriza i konflikata predmet analize su i agregat, masa
(gomila), klase, organizacije, kolektiva i institucije.
Kada je re o izuavanju kriznih i konfliktnih procesa pitanja dmtvene
teorija zauzimaju znaajno mesto. Drutvena klima predstavlja stanje

psihosocijalnih odnosa i ini zajedno sa veliinom, trajnou i strukturom
objektivni atribut socijalne gmpe. Ali s obzirom da se to stanje psihosocijalnih
unutargrupnih odnosa percipira u svesti svakog pojedinca, to se socijalna klima
uzima i kao subjektivni, psiholoki aspekt gmpe. To tim vie to nain
doivljavanja drutvene klime utie na socijalno ponaanje i socijalne unutargrupnc
odnosc, koji opct vrc povratno clovanjc na kvalitct drutvcnc klime u celini. Od
objektivnih indikatora drutvene klime posebnu panju privlac: napetosti i sukobi,
koji su izraz postojanja manjih ili vcih unutargrupnih antagonizama, s tim to su
napctosti po svojoj prirodi njihova latentna a sukobi manifestna forma. U velikim
socijalnim gmpama ti antagonistiki odnosi dobijaju formu klasnih, rasnih,
etnikih, verskih, politikih i slinih napetosti i sukoba (ukljuujui i ekstremne
forme kao to su ratovi i revolucije), dok u malim grupama imaju formu manjeg
intenziteta i po pravilu su bez elemenata nasilja poput svaa.
Za objektivno sagledavanje kriznih i konfliktnih procesa posebno je
znaajna gmpna dinamika koja predstavlja kompleks dogaanja i promena u
odnosima izmeu pojedinih lanova unutar same grupe kao i promena u odnosima
te grupe prema dmgim gmpama koje se sa njome nalaze u prostornom ili
psiholokom kontaktu. S obzirom da se gmpna dinamika javlja kao rezultat
mehanizama socio-psiholoke interakcije, u prvom redu imitacije, sugestije,
simpatije i antipatije, identifikacije, socijalnog pritiska, facilitacije i inhibicije, to
se oni javljaju kao znaajan predmet socijalnopsiholokog istraivanja.
Znaajan aspekt izuavanja ine procesi koji formiraju drutveni okvir u
kome se stvaraju uslovi za voenje unutargrupnih i meugrupnih konflikata (rata,
68
revolucija), kao i procesi koji iniciraju uputanje u konflikt. Kao centralne take
izuavanja pojavljuju se pitanja agresije, nasilja, nacionalna drava (kao socijalna
struktura), i nacionalizam (kao ideoloki faktor).
Svakako da u ovom teorijskom pravcu znaajno mesto zauzima analiza
razliitih formi kriza i konflikata u otvorenim i zatvorenim drutvenim grupama.
Tako u otvorenim grupama, koje su po sebi slabo strukturno ureene i po svojoj
prirodi pluralistine, krize i konflikti imaju stabilizujuu ulogu dok je sam
intenzitet sukoba znatno manji nego kada je re o tim procesima u zatvorcnim
grupama ili zajcnicama. Razlozi su u tomc to uslcd labavc strukture i pluralizma
u idejama svi subjekti kriza i sukoba su angaovani u vie grupa, a timc i u vic
konflikata. Otuda, svaki od njih ima istu osobu ili grupu u jcdnom sukobu za
protivnika, ali u drugom za savcznika. (takvi su najcc konflikti koji se dogaaju
u preduzeima i manjim zajednicama). Ta injenica neizbeno sniava intenzitet
konflikta i za svoj rezultat, po pravilu ima uvrivanje grupne kohezije.
Postojanje kriznih situacija i sukoba razliitog karaktera, intenziteta i
dinamike ukazuju na postojanje objektivnih i subjektivnih probleme u drutvu ili
grupi te borba koja se vodi olakava nalaenje za njih optimalnih reenja.
1
------------------------------------------V------------------
-------O I
-----------------------------
-------------------------
--------------------?
individualni ili kolektivni, dobija jasnu sliku problema, osvetljenu iz vie razliitih
i suprotnih uglova, pa moe na temelju toga korigovati svoj vlastiti stav. Krize i
konflikti omoguuju svim akterima da uestvovanjem u njima, iznoenjem stavova,
napadom i odbranom doive i odreeno psiholoko rastereenje. To je posebno
vano ukoliko se ima u vidu kumulativno delovanje frustracije na svakog pojedinca
ili grupu koje se umanjuje posredstvom takvih povrcmcnih psiholokih

rastcrccnja.
U zatvorenim grupama situacija je znatno drugaija. Budui da su prilino
rigidnc u svojoj socijalnoj strukturi i dalcko manjc pluralistinc, takvc grupc
rcaguju na frustrativnc situacijc drugaijc ncgo otvorcnc. Razlozi su to eskalacija
krize i izbijanje konflikata remeti postojeu socijalnu strukturu. Istovremeno je
intenzitet sukoba znatno vei nego u otvorenim grupama. Istovremeno zatvorene
grupe pokazuju tendenciju da u viem stepenu apsorbuju itavu linost svojih
pripadnika nego otvorene. Zbog toga se svi pojedinci, lanovi tih grupa, do kraja i
s punom estinom unose u svaki konflikt - njihova lojalnost nije podeljena - pa
konflikt izbije ne ostaje po pravilu ogranien samo na probleme i okolnosti u
kojima je prvobitno izbio. Ukoliko se to odvija u otro klasno podeljenom drutvu
onda je svakako to uvod u socijalnu revoluciju 90 .
O mogunostima transformacije konflikata u zatvorenim grupama u socijalne revolucije opirnije u: Zvonarevi, M., (1979),
isto, str. 503-520.
69
Kada je re o metodama za razreavanje konflikata, one mogu biti nasilne ili

nenasilne. Zanimljivo je da, iako u rigidnim i zatvorenim grupama konflikti imaju
vei intenzitet, to ne mora da znai da u njima postoji i vea sklonost za nasilnim
metodama njihovog razreavanja. Razlog za to je u visokom stepenu integrisanosti
svakog pojedinca u drutvenu strukturu, pa se stoga svaki boji da nasilno reenje
ne dovede do raspadanja itave strukture - ukljuujui i strukture kojima on
pripada. Zato stepen nasilnosti razreavanja konflikata ne zavisi toliko od
otvorenosti, odnosno zatvorenosti grupe, koliko od stepena integrisanosti njezinih
lanova u postojee strukture i institucije.
Problemi drutvenih kriza i konflikata u okvirima socijalno-psiholokog
pristupa tesno su povezani, s jedne strane, sa shvatanjem i podelom agresije na
malignu i benignu a s druge strane, sa konceptom deprivacije. S tim u vezi kod
socijalnih psihologa, bcnigna agrcsija jc dcfanzivnog karaktcra i svojstvcna jc
ivotinjskom svetu, dok je maligna agresija specifina za oveka a gotovo
ncpoznata sisarima. E. From jc ljudsku sutinu i slobodu saglcdavao kao
pcrmancntnu borbu u kojoj svaki pojcdinac trcba da spozna svojc jcdinstvcnc
ljudske potencijale. U toj beskrajnoj borbi pojedinac se neizbeno nalazi zarobljen
izmedu svojih animalnih nagona i ograniavajuih drutvenih snaga. Svaki
pojedinac je tako u egzistencijalnom raskoraku izmeu svoje animalne i ljudske
prirode, izmedu linog i drutvenog. Tako E.From smatra da se "ovek se razlikuje
od ivotinje po tome to je ubica; on je jedini primat koji ubija i mui lanove
svoje vrste bez razloga, bilo biolokih bilo ekonomskih, i pri tome
programirana maligna, ofanzivna agresija, bit je problema najrazliitijih

socijalnih konflikata, posebno rata. From se meutim ne zadrava samo na
analizima specifinih formi agresije vedrutvenim sukobima i njihovim uzrocima
prilazi i na optiji nain. "To je ovekova sudbina da je njegova egzistencija
zasnovana na protivurenostima, koje on mora da reava nemajui mogunosti
nikad da ih do kraja rei". Kada je drutvo "mentalno nezdravo", kada u njemu
vladaju "socijalne neuroze", javlja se sukob izmeu socijalnog sistema i
potinjenih, eksploatisanih grupa, koje se ne ponaaju onako kako to on od njih
zahteva. Da li e one reagovati mrnjom, apatijom ili stvaralakim impulsima,
zavisi od mnogih faktora: ekonomskih i politikih i od duhovne klimc u kojoj ljudi
ivc. Plodonosno rccnjc za "zdravo drutvo" jc: da sc ljudi odnose jedni prema
drugima sa Ijubavlju; da se priroda prevazie stvarajui, a ne unitavajui i da
svako stvori svest o svome ja.
Koncept relativne deprivacije kao faktora i uzroka kriza i konflikata ini
raskorak izmeu vrednosnih isekivanja i vrednosnih zahteva i njihovog
ispunjenja. U tom smislu raskorak izmedu isekivanog i ostvarenog, prema ovom
modelu, proizvodi racionalno i iracionalno nezadovoljstvo koje je glavni razlog
svakog kriznog i konfliktnog delovanja. Razliiti oblici ispoljavanja nezadovoljstva
u jednom drutvu stapaju se u jedno kolektivno, odnosno masovno nezadovoljstvo.
Da bi se nezadovoljstvo materijalizovalo u nasilje i konflikt, neophodno je
politizovati nezadovoljne mase, jer je to kljuna pretpostavka aktualizacije
masovnog nezadovoljstva. Potencijal intenzivnog politikog konflikta i nasilja ne
zavisi samo od stepena kolektivnog nezadovoljstva, ve i od sposobnosti reima da
se prilagodava kriznim situacijama.
70
Pored znaajnih rezultata koji su ostvareni u okviru socio-psiholokog

izuavanja dmtvenih konflikata, posebno razjanjenja razliitih oblika ljudske i
kolektivne destmktivnosti, one nisu uspele da objasne fenomen drutvenog
konfliktapogotovu ne njihove uzroke. Kako istie L.Coser, "oni usmeravaju panju
mnogo pre na probleme prilagoavanja nego na konflikt; na dmtvenu statiku pre
nego na drutvenu dinamiku. Za njih je od kljune vanosti u analizama nc
konflikti vc odranjc postojcih struktura i naini i srcdstva da sc osigura njihovo
neometano funkcionisanje." 9 '
3.2.3.Socioloske teorije kriza i kon jlikata

U izuavanju drutvenih kriza i konflikata socioloke studije svoje polazite
grade na meugrupnim i unutargrupnim interakcijama i dinamici. Koreni kriza i
konflikata, prema socioloki orijentisanim tumaenjima, su u dmtvenim
strukturama i institucijama a ne u agresivnim impulsima pojedinca. Krize i
konflikti kao dinamikih stanja u sociolokoj perspektivi se izraavaju,
nn/pnstvpnn i miipviHpntniip
\crn7
n;im avflnip intparitptn i <;t;ihilnn<;ti
normativno-reguiativnog arustvenog poasistema.

Tokom XIX veka, razvilc su sc dvc optc tcorijskc orijcntacijc u tumaenju
istorije, drutva, socijalnih kriza i konflikata: marksistike i graanske, koje su i
danas u svojim razliitim varijantama vrlo aktuelne. Bez obzira na njihovc
mcusobnc razlikc, polazni stav svih konfliktnih pcrspcktiva jeste da u drutvu
postoje grupe koje imaju razliite interese usled ega je stalno prisutna mogunost
njihovog meusobnog sukobljavanja, a time i drutvene nestabilnosti.
Marksizam kao filozofija i politika ideologija je tokom prethodna dva veka

razliito interpretiran u zavisnosti od idejne, teorijske i ideoloke usmerenosti onih
koji su ga tumaili. Ova teorijska orijentacija kada je re o krizamai konflikatima
nastala je u okviru marksistikog shvatanja sveta koje su zasnovali K.Marks i F.
Engels tokom dmge polovine XIX veka. Marks je za svoje polazite uzimao klasnu
borbu kao osnovni drutveni konflikt. Iz klasne borbe, u krajnjoj instanci, proistiu
svi ostali konflikti i odreeni su "karakterom sukoba osnovnih klasa". Klasnu
borbu, iji je pokreta - klasni interes, a krajnji cilj - ukidanje sutinskih uzroka
antagonizama, Marks tumai kao centralni drutveni sukob koji je manifestni izraz
objektivne strukture drutva, i u njoj prisutnc protivurcnosti izmcu proizvodnih
snaga i odnosa proizvodnjc. K.Marks nije u svojim teorijama opisivao klase i
klasnu strukturu drutva. Njegov cilj je bio da klase sagleda kao nosioce osnovnih
drutvenih sukoba i
71
promena. Zato se Marksov pojam klasa i meuklasnih i unutarklasnih kriza i

sukoba moe razumeti samo ukoliko se posmatra kao neraskidivo povezan sa
dijalektikim modelom drutva, odnosno kao integralni deo njegove teorije sukoba
i promene.
Marks je u antagonizmima i sukobima video ne samo osnovnu formu
drutvenih konflikata, ve i smer ukidanja uzroka drutvenih kriza koje poivaju
na klasnim suprotnostima. Meutim, pojmovi klase i klasne borbe kod Marksa
neraskidivo su povezani sa teleolokim momentom njegove filozofije istorije,
odnosno pretpostavkom o nastanku besklasnog, komunistikog drutva.
Izuzev klasnim Marks je drugim oblicima socijalnih sukoba posveivao
razliitu panju. Tako je neke samo naznaio - na primer nacionalne sukobe i
sukobe na meunarodnom planu, smatrajui da e oni nestati integrisanjem
Mcunarodnc zajcnicc. Unutranjc jc, uglavnom, naglasio - na primcr, ekonomske
(izmeu ekspoatisanih i eksploatatora koji su uslovljeni podelom rada i privatnom
svojinom); politikc (koji sc tiu izmcnc politikih odnosa postojccg sistcma
dravnc vlasti); icolokc (za povczivanjc rcdova unutar jedne klase); govorio je i
o religijskim (koji - kako je istaknuto u Cirkularu protiv Krigea - proizilaze iz
netolerantnosti svake religije, pa i "religije ljubavi"), kao i o drugim - o socijalnim
kontradikcijama izmeu grada i sela, mukog i enskog roda i dr. Meutim, neke
drutvene sukobe je potpuno zapostavio - recimo, profesionalne. Znaajno je
njegovo ukazivanje na veliku meuzavisnost izmedu drutvenih sukoba i sukoba sa
prirodom - to je do danas
drutvenih sukoba, postalo predmetom preispitivanja u svim strujama

miljenja, pa i u okviru marksistike.
Veinu marksistikih perspektiva karakterie izvesna nadogradnja i
razliitost od izvornih stavova K.Marksa, posebno kada je re o vanosti uloge
ekonomije, svojine, vlasti, moi i slino. Umanjujui znaaj ekonomskih inilaca
marksisti insistiraju na veoj ulozi kultumo-ideolokih aspekta na stabilnost ili
promcnu drutva.U intciprctaciji Marksovog konccpta sukoba i promena, posebno
u zemljama dravnog socijalizma dugo vremena se razvijala
i tzv. ortodoksna marksistika tcorija. Ta tcorija prctcndovala jc da budc autcntini
naslcnik Marksovc misli i panju jc usmcravala na klasnc sukobc, i to shvaene
tako da su oni primarni i apriori pozitivni pokreta istorijskih promena. Ostali
drutveni konflikti tumaeni su ili kao izvedeni iz klasnih, ili kao sukobi bez veeg
znaaja. Tako je mitologizacija jedne strane u klasnim sukobima, tj.radnike klase,
i potpuno osporavanje bilo kakve pozitivne uloge druge strane - kapitalistike
klase (mada je to bilo daleko od Marksovog tumaenja), nuno proizvodila
pogreno i jednodimenzionalno tumaenje drutvenih kriza i sukoba. To je, sa
svoje strane, rezultiralo i nemogunou da se mnotvo razliitih drutvenih
konflikata sagleda u totalitetu, a posebno njihova unutranja meuuslovljenost i
hijerarhija' znaaja pojedinih socijalnih konflikata u konkretnom istorijskom
trenutku. Zato je ortodoksna marksistika teorija gotovo uvek zaticana
"iznenadnom" eksplozijom socijalnih, politikih, nacionalnih i verskih sukoba koji
nisu imali iskljuivo klasnu podlogu i uzroke.
Savremene predstave levog radikalizma otkrivaju odreeni kontinuitet u
pogledima levih radikala poetkom dvadesetih godina XX veka kada je re o kritici
72
marksistikog koncepta sukoba, realnog i ortodoksnog marksizma. U njihovom

obnavljanju ezdesetih godina prolog veka veliku ulogu su imali P.Bekon, P.Svizi i
E.Mandel. Znaajan uticaj tokom druge polovine XX veka na razvoj levog
radikalizma svakako je imala kritika teorija Frankfurtske kole (V.Bendamin,
M.Horkhajmer, T.Adorno, H.Markuze, K. Vitfogel); filozofija
V
egzistencije (Z.P.Sartr, A.Kami); nove teorije revolucije (F.Fanon, R.Debre);

Ideje psihoanalize S.Frojda I posebno njegovih sledbenika (E.From); pogledi
cv
osnivaa anarhizma (P.Kropotkin, M.Bakunjin, Z.Sorel); pogledi R.Milsa, uesnika

pokreta novih levih ,, (D.Kon-Bendit); ideje izjednaavajueg kazarmenskog
komunizma, filozofija revolucionamog siromatva i asketizma;
V
konccpcijc kontrakulturc (C.Rcj, T.Rozak); altcmativnih pokrcta ckolokih

drutava, ideoloki kompleks maoizma.
Konccpcijc kojc su sc razvijalc i danas razvijaju u lcvoraikalnoj tradiciji u
raznovrsnosti svojih filozofskih I kritikih poglcda na svct imali su sutinsku
zajedniku crtu: one su mile - manje ili vie osnovano - predstave o
bezkonfliktnosti 1 organizovanosti ,, modernog industrijskog drutva, o
njegovom humanistikom I demokratskom karakteru, o nerepresivnosti ,,
vladajuih socijalno-politikih institucija I uopte mit o potovanju ljudskih prava,
suvereniteta, nacionalnog i kulturnog identiteta slabijih drava i malih naroda. Iako
su isticali vanost ekonomskog determinizma u drutvu, ovi angaovanje dalje
integriu u samoj radnikoj klasi ili njenoj borbi. Njihova orijentacija bila je da se
deluje sa pozicija koje je Marks nazvao nadgradnja drutva. Za njih je jedina vana
uloga filozofije bila identifikovanje podruja ugnjetavanja i nalaenje puteva ka

oslobodenju ljudi i humanijema drutvu. Utoliko se oni zalau za proces
ostvarivanja univerzalnih ljudskih vrednosti, posredstvom borbe za zadovoljavanje
radikalnih potreba. U tom kontekstu su saglcdali Marksovo naslcc i pripisivali mu
tcnziju izmcu shvatanja radnikc klase - kao pukog izvrioca istorijske misije
ukidanja klasnog sukoba i nje - kao svcsnog rcvolucionarnog subjekta, nudci
plodotvornu idcju o pluralizmu moguih subjckata, koji c sc uhvatiti u kotac sa
postojcim drutvcnim protivurejima i u drutvenom konfliktu delovati kao
samoorganizovani kolektivni subjekt, na osnovama autonomnih opredeljenja
demokratskih individua i konsensualno prihvaenih regulativnih vrednosti i normi
ponaanja.
O znaaju Marksovog klasnog pristupa u izuavanju dmtvenih konflikata
miljenja su podeljena. 94 Prevladava uverenje istaknutih graanskih sociologa
(R.Dahrendorf, L.Cozer, S.M.Lipset i dr.), po kojima je najvei
73
znaaj za savremeno socioloko izuavanje drutvenih konflikata imalo

upravo delo K. Marksa. Mada su orginalne Marksove ideje esto proizvoljno
interpretirane, bilo u smislu prihvatanja ili kritikog odbacivanja, njegov
metodoloki pristup u izuavanju i analizi drutvenih formacija i klasnih
konflikata, ostaje i danas jedan od najznaajnijih.
Klasni sukobi nesumnjivo proistiu iz suprotsavljenih klasnih poloaja ljudi
i predstavljaju prepoznatljiv i izraen vid drutvene dinamike i drutvenog
konflikta tokom itave novije istorije. Meutim, stav da je klasni konflikt u
klasnom drutvu uvek dominirajui konflikt, a da se svi dmgi sukobi mogu "u
krajnjoj instanci" izvesti i objasniti polazei od tog osnovnog sukoba, zahteva
kritiko preispitivanje.
Razlozi za ovakvu tvrdnju su viestruki. Prvo, savremena istorija potvrujc
da sc klasni konflikti povlac prcd nckim drugim sukobima i postaju konflikti
nieg reda. Tako meuravni i meunarodni konflikti (Prvi i Drugi svctski rat),
sasvim potiskuju mcuklasnc sukobc. Osim toga, unutarklasni sukobi csto su po
intcnzitctu i poslcdicama bivaju otriji od mcuklasnih konflikata. To potvruje
injenica da je tokom itavog srednjeg veka borba izmeu feudalaca bila mnogo
intenzivnija nego izmeu feudalaca i kmetova.
Ovim se donekle relativizuje tvrdnja da su klasni sukobi u klasnim
drutvima osnova svih drugih sukoba, kao i stanovite da su klasni konflikti po
svojoj prirodi najdublji drutveni sukobi. U tom smislu indikativna je injenica da
je tokom minulih epoha ali i danas, u medudravnim, meuetnikim i
nego u revolucijama. Da se u klasama ne nalaze najdublji osnovi konflikata

govore i arheoloke injenice koje ukazuju na to da su se u praistoriji vodili
konflikti, esto do istrebljenja, iako klasna diferencijacija nije postojala.
U savremenoj, postmodernoj, kao i ranijim epohama, osim klasnih napetosti
i protivrenosti, ija je uloga u nastanku konflikata nesporna, postojali su i drugi,
od klasa nezavisni uzroci drutvenih sukoba. Klasni antagonizmi csto su uzroci
mcuctnikih, politikih i mcudravnih konflikata (ratova), ali se to ne moe i
generalizovati, odnosno ne mogu se uzroci svih ratova, borbi i konfrontacija
izmcu razliitih drutvcnih grupa traiti i pronalaziti iskljuivo u klasnim
borbama.
Ukoliko Marksova klasna teorija nije najbolji okvir za razumevanje
visokorazvijenog informatikog drutva, kao ni drutva dravnog socijalizma, to ne
znai da kada je re o procesima transformacije u bivim realsocijalistikim
zemljama reaktuelizacija Marksa i njegovih osnovnih kategorija nije mogua. Ona
je nuna utoliko pre ukoliko uvaava objektivne dmtvene zakonitosti i magistralne
drutvene tokove XXI veka.
Graanska teorija kriza i konflikata kao i koreni graanske sociologije
uopte, nalaze se takoe u drugoj polovini XIX veka. Njihov nastanak i evolucija
bila je omoguena s jedne strane, saznanjima koje su dale novovekovne nauke o
pojedinim drutvenim pojavama (ekonomiji, dravi, pravu, istoriji, itd.) zakonima i
pravcima razvoja drutva a koji su bili suprotni metafizikim i spekulativnim
shvatanjima drutvenog ivota; i s dmge strane drutvenom praksom koja nastaje sa
industijskom i buroaskom revolucijom.
Izuavanje dmtvenih kriza i konflikata u okvirima graanske sociologije

imalo je svoju evoluciju i tri pravca razvoja: prvi socijalno-darvinistiki, koji se
javlja u okviru naturalistike sociologije XIX veka i predstavlja varijantu
biologizma; drugi, funkcionalistiki pristup koji drutvene sukobe analizira sa
stanovita nesaglasnosti i borbe izmeu razliitih stavova i interesa pojedinaca i
grupa, istiui pozitivne i integrativne funkcije konflikata u drutvenom sistemu; i
trei pravac radikalnog funkcionalizma, koji konflikte tumai kao izraz "bolesnog"
tj. patolokog stanja dmtvenog organizma.
Socijal-darvinizam nije jedinstvena i zaokruena teorijska celina ve ini
vie razliitih teorijskih pristupa koji se vezuju za pojedine autore poev od XIX
vcka. No, iako vcoma populama tcorija vrlo brzo jc izazvala jc otrc kritikc
savremenika i uglavnom je naputena. Osnovna polazita socijalno- arvinistikog
tumacnja drutva jcstc da sc analogno biolokoj sclckciji i u drutvu razvoj
ostvarujc kroz razliitc konfliktc, prc svcga posrcdstvom borbc za opstanak i
pobedom sposobnijih. Dakle, borba za opstanak za ograniena dobra je osnovni
pokreta svih drutvenih i istorijskih promena. U socijaldarvinistikom tumaenju
preoviadava i shvatanje da postoji vei broj rasa koje se bioloki razlikuju, od
kojih su jedne vie, a dmge nie; jedne sposobnije od dmgih za dmtveni ivot.
Izmeu ovih rasa, na osnovu uroene mrnje postoje trajni sukobi i borba u kojoj
pobeduju vie rase i prisiljavaju nie
I
-----------------------------------------------------------------------------------------1
-------------------J--------------------------------------J-----------------------------------------J
nesposobvnih pojedinaca i rasa. Na taj nain se vri selekcija oveanstva jer

nadivljavaju najsposobniji, pa se ljudska rasa stalno usavrava. 304
304 Park. E.R., (1950), Race and Culture, The Free Press, Glencoe.
Ovakvi stavovi nastajali su na osnovu nekritikog i mehanikog preuzimanja

nekih kategorija Darvinove evolucionistike teorije 305 kao to su borba za opstanak,
prirodno odabiranje i prilagoavanje, i pokuaj da se njima objasne drutvene
pojave i procesi. Meutim, ove kategorije pojavile su se u sociologiji i pre
Darvinove teorije, jer je i Darvin pojam borbe za opstanak preuzeo iz uenja H.
Spensera. Po njegovom shvatanju (koje se u razvijenim formama nalazi u
njegovom delu "Prvi principi ili naela u prirodi") u prirodi vlada opti zakon
evolucije i opti zakon o odranju energije koja menja oblike u svom krctanju, a
sama jc neunitiva.
Svoju teoriju evolucije Spenser obrazlae na slijeei nain: "Evolucija je
intcgracija matcrijc uz istovrcmcno trocnjc krctanja za kojc vrcmc matcrija prelazi
iz jedne relativno neodreene, inkoherentne (nepovezane) homogenosti u relativno
koherentnu (povezanu) hetergenost i za koje vreme zadrano kretanje prolazi kroz
paralelnu transformaciju." Iz tako shvaene teorije o
305% Tcorija evolucije obuhvata kako organsku tako i anorgansku prirodu. Ona koja se bavi razvojem ivih bia zove sc tcorija
descendencije. Najpoznatija je Darvvinova, po kojoj su pojcdinc individuc boljc prilagodcnc ivotnim uslovima. U borbi za
opstanak takvc individuc pobcuju (supcriornijc su) i naslcivanjcm gcnctski pozitivna svojstva prcnosc na nadolazcc (novc)
gcncracijc. Svojc idcje Dar\vin jc iznco u radu "Postanak vrsta" (The Origin ofSpecies), koja je objavljena u Engleskoj 1859
godine.9,1 Barnes. H.E., (1982), Uvod u istoriju sociologije, Tom I i II Beograd, str. 141.
75
evolucijskom razvoju Spenser dolazi do zakljuka da se iz anorganskog

razvio organski svet, a iz ovoga drutvo i ovek, i dalje, da su drutvo i drutvene
grupe sline biolokim organizmima. Dakle, Spenser na jednoj strani utvrduje kako
je evolucija razvojni proces od homogenih ka heterogenim stanjima, a na drugoj
strani evolucijski razvoj ima i svoju suprotnost u procesima unitenja, raspadanja,
pri emu dolazio do unitenja tekovina evolucije.
Po njemu ivotni proces predstavlja samo poseban vid manifestovanja ove
zakonitosti, a isti princip vai i za ljudsko drutvo, koje je neunitivo, i koje
prelazi iz jednog oblika u drugi. Kao i organizam, drutvo raste postajui sve
heterogenije diferenciranjem organa i funkcija.
U svojim radovima Spenser promilja (Studij sociologije i Naela
sociologije), brojne drutvena probleme koji su znaajni sa stanovita izuavanja
drutvcnih kriza i konflikata. Mcu njima poscbno sc istic pitanjc ravnotee i
sukoba meu predmetima u prirodi, ali i meu drutvima, drutvcnim grupama i
klasama. Tako po njcmu, odravanjc ravnotcc inicira borbu za opstanak, iz cga
proizlazi da jc konfliktnostizmcu drutava i drutvenih grupa neto prirodno,
oekivano i stalno. Iz ove borbe pojavljuje se strah od drugih bia, ali i od smrti. Iz
te borbe za opstanak, iz pojavnosti straha, Spenser promilja i politiku. Politika
ima svoj koren u strahu od drugih bia, a religiozna mo u strahu od smrti.
Drutveni konflikti koje stvaraju i podstiu politike i religiozne voe, rezultiraju
pojavom militaristikog drutva, usmerenog ka permanentnim sukobima i
ratovima. Otuda, ratovi e podsticati
ona podruja na kojima u miru ivi sve vie ljudi angairanih u proizvodnji.
Iz militaristikog, ratnog stanja, raa se mirnodopsko - industrijsko drutvo. Zivot
u mini i radu utiu na sveukupno ponaanje pojedinaca, prilagoavajui drutvenu
organizaciju za solidarno zajednitvo. Oseaj slobode prisutan je kod pojedinca i u
organizaciji, radajui koheziju pojedinaca i uspostavljajui ravnoteu unutar
drutvene zajednice. U militaristikom drutvu nuno je jcdinstvo pojcdinaca zbog
borbcnc sprcnuiosti, a u industrijskom zbog despotske organizacije upravbljanja.
Nckc Darvinovc idcjc, na drutvo jc pr\ r i dclimino primcnio W. Bcgchot u
clu Psiha i politika 1872. godinc dok jc najpoznatiji prcdstavnik ovc kolc
svakako L. Gumplovvicz (1838-1909), koji insistira na isto biolokim razlikama
kao urodenim animoznostima razliitih genetskih vrsta. Ve i sam naslov njegovog
glavnog dela M Der Rassenkampf' (Rasna borba) ukazuje na opti pravac njegovih
glavnih ideja. On, pre svega, izjednaava zakone koje vae u prirodi sa zakonima u
Ijudskom drutvu i otuda izvodi svoje ostale zakljuke: "Veni gvozdeni zakoni
odreduju sve procese, kako u svetu prirode, tako i u dmtvu... Alfa i omega
sociologije, njena najvia percepcija i konana re jeste: ljudska istorija je prirodan
proces". Budui da ne postoje nikakve razlike izmeu ljudskog drutva i ostale
ive prirode, to u ljudskom drutvu vladaju zakoni prava jaega, borbe za opstanak
i svi ostali bioloki zakoni koji su uzrok razvoja drava, klasa i ostalih drutvenih
tvorevina. Drava je najvie dostignue u drutvenom razvoju i ona nuno
pretpostavlja nejednakosti, izrabljivanje i sukobe kao njihove pratioce kao i ostale
sline elemente bez kojih se ne moe ni zamisliti.
Pojam "ljudskih prava, po miljenju Gumplowitza, bez veeg je znaaja pa
ak i smisla i tetan je za dmtveni razvoj, jer "ta imaginarna sloboda i jednakost
76
(ljudi) nespojiva je sa dravom i znai njenu direktnu negaciju. Ali jedini izbor,
koji ljudima preostaje, jeste izbor izmeu drave, s njenom nunom pokornou i
nejednakou, i -anarhije".
L. Gumplowicz je imao vei broj sledbenika (Gustav Racenhofer 18421904; Jakov Navikov 1849-1912; Vilijem Grem Samner 1840-1910) koji su dalje
razvijali socijaldarvinistiko shvatanje o sukobima i borbi za opstanak izmeu
dmtvenih gmpa od kojih su neki nastojali i da antropoloki dokau svoje tvrdnje
to je predstavijalo uvod u faistiku rasistiku koncepciju. Jedan od
najradikalnijih i najpoznatijih prcdstavnika socijaldarvinizma, koji jc oslanjajui se
direktno ili indirektno na darvinizam je H.S. Chamberlain (1855- 1927). U svom
dclu "Tcmclji 19 vcka" (Die Grmdlagen des XIX Jahrhunderts) napisanoj 1900.
godinc Chambcrlain smatra smatra da jc rasa nosilac karaktemih i intelektualnih
odlika Ijudskih individua. Od svih rasa jedino je germanska stvaralaka i potpuno
orginalna, dok su ostale bez karaktera i duha. Najvii domet germanske rase je, po
njegovom miljenju, nemaki narod, tvorac najveih intelektualnih, moralnih i
umetnikih vrednosti. U tu "odabranu rasu" Chamberlain je svrstao sve ljude koje
je smatrao velima - od Hrista i Marka Pola, do Dantea, Michelangela i Luja XIV.
Takvim svojim shvatanjima bio je
j
---------j
----------------
j j
QO
----------
tokom Drugog svetskog rata do masovnih pogroma i zloina. '

Iako je socijaldarvinizam donekle uticao na neke teoretiare geopolitike, pre
svega na Haushofera i Mahana, on je naputen, a znaajan je samo po tome to je
bio prva istorijska socioloka kola koja je posveena meudrutvenim
konfliktima.
Funkcionalistiki pristup dmtvenim konfliktima je jedan od prvih pokuaja

koegzistentnog sociolokog uobliavanja teorije kriza i konflikata, koji se
vremenom razvio u vie pravaca. Ovaj pristup doao je do izraaja na osnivakom
sastanku Amcrikog sociolokog drutva 1907. godinc, na komc jc drutveni
konflikt bio glavna tema diskusije i na taj nain postao legitimna socioloka
katcgorija. Znaajni sociolozi tog vrcmena (Giddings Ross, Albion Small, George
Vincent, Edvard Roos i drugi), svoju panju usmerili su ne samo na fenomene
razliitih socijalnih konflikata i njihovih drutvenih uzroka, ve su nastojali da ih
adekvatno procene, uviajui pre svega njihovu, stabilizacionu i integriuu ulogu
u drutvenom sistemu. Pritom, najznaajnije je to, to su za ove sociologe
drutveni konflikti znaili pozitivne pojave koje su inherentne socijalnoj strukturi i
drutvenom fenomenu uopte.
Korene funkcionalistikog pristupa dmtvenim konfliktima nalazimo se u
delu M.Vebera. Poput Marksa, M.Veber je tvrdio da je klasana podela na osnovu
posedovanja sredstava za proizvodnju veoma znaajna, ali ne i osnovna
' Arcnt, H., Izvori lotalitarizma, II. Poglavljc VI.
,J:
77
podela medu dutvenim grupama. Izmeu tih dveju osnovnih klasa, prema
Veberovom miljenju, postoje brojne podele to je uslovljeno nizom faktora,
prvenstveno "trinom situacijom" pojedinca. Nadalje, istaknuto je da se ljudi
mogu podeliti i prema statusnoj situaciji i politikim interesima u istoj meri kao i
prema svom ekonomskom poloaju. Stranke se tako mogu formirati na temelju
statusnih grupisanja ili klasa, ali je mogue i da popreno presecaju klasne i
statusne gmpe.
Veberovi pogledi na klase, statusne gmpe i stranke odraavaju kasnije
glavne teme funkcionalistike perspektive u izuavanju dmtvenih kriza i
konflikata. Polazei od stava da je dmtvena stmktura mnogo sloenija od podele
na klase, funkcionalisti polaze od izuavanja razliitih (statusnih, politikih,
ekonomskih, profesionalnih) grupa i njihovih razliitih a ne samo ckonomski
suprotstavljcnih intcrcsa kao osnovnog prcdmcta konflikta.
Prvi znaajni radovi o socijalnim sukobima poetkom XX veka, u smislu
njihovc drutvcnc funkcijc, elcmentima, fazama, rcavanju i razrcavanju
objavljcni su u studijama prcdstavnika ncmakc formalnc sociologijc G. Zimcla
(Sociologija i konflikti, 1912. godine, i neto kasnije i Esej Konflikti,), i njegovih
amerikih sledbenika A.V.Smola, Edvarda Rosa, R.Parka i E.Bardesa koji su imali
ogroman uticaj na razvoj socioloke misli o drutvenim konfliktima. Kreui se
izmeu sociolokih i psiholokih tvrdnji G.Zimel polazi od stava, da je sukob
prisutan i neizbean inilac u svakom drutvu i svakoj drutvenoj strukturi, jer su
njegovi krajnji uzroci u biolokoj prirodi oveka, u
------r -
------X
7 ---------J
------
------------------- J
----------
------
--------------- J-----------
borbom". Meutim, G.Zimel istie da u drutvu deluju i kohezione sile, koje

takoe imaju svoje bio-socijalno poreklo. To su porivi za solidarnou i ljubavlju.
Znaajno sa stanovita izuavanja konflikata je i to to je G.Zimel odbacivao
klasnu borbu kao znaajan element izuavanja sukoba, dok je podelu konflikata
vrio prema njihovom intenzitetu: od takmienja do borbe.
Posebnan znaaj za dalji razvoj teorije drutvenih sukoba ima Zimelova
analiza funkcija konflikta na stranc u sukobu i drutvo uotc. On jc istakao prc
svega njihovu pozitivnu drutvenu ulogu, koja se ispoljava kroz poveanje stcpcna
kohczijc, solidamosti, jasnog razgraniavanja sukobljcnih strana u unutranjcm
sukobu i uvcanjc stcpcna kohczijc celc drutvcnc strukturc u okolnostima
spoljanje ugroenosti sistema. S tim u vezi istie da "konflikt slui da uspostavi
identitet i granine linije drutva i gmpa, dok s druge strane, doprinosi
uspostavljanju i reafirmaciji identiteta grupa u konfliktu i odrava njihove granice
naspram okoline drutva." 306
Takoe znaajan doprinos izuavanju dmtvenih sukoba, posebno onih sa
rasnom pozadinom, dao je i vodei pripadnik ikake socioloke kole R.E.Park.
ikaka kola je inae delovala na ikakom univerzitetu i tokom 1920-ih i 1930ih godina je razvila uticajne teorije dmtvenog ivota. Analizirajui odnose i
sueljavanja razliiti rasa u periodu nagle industrijalizacije u Americi poetkom
prolog veka Park je razvio uticajnu kolu miljenja posebno kada je re o
sukobima izmeu etnikih i razliitih rasnih grupa. Rasne odnose Park odreuje
kao "odnose koji postoje izmeu ljudi koji se razlikuju prema obelejima rasnog
306'' Zimel, G., (1913), Konjlikt, eit. prema: Coser L., (1996), Functions oJSocial Conjlict, The Free Press, New York. CohticrMacmillian Ltd.London, p. 11.
78
porekla, posebno kada rasne razlike uu u svest tako podeljenih pojedinaca i grupa
te tako odreuju nain na koji oni doivljavaju sebe i svoj poloaj u zajednici". 307
Otuda rasni odnosi postoje tamo gde ljudi imaju oseaj pripadnosti razliitim
gmpama i gde meu njima vladaju odnosi sukobljavanja. Tako prema Parku,
primera radi, u Brazilu nije bilo uopte rasnih sukoba, jer nije postojala "rasna
svest", mada su zajedno iveli Evropljani i Afrikanci.
Park smatra da se veze meu razliitim rasama uspostavljaju procesom
meusobnog usklaivanja. Taj proces po njemu podrazumeva "rasno nadmctanjc,
konkurenciju, sukob, privikavanjc i asimilaciju. Nadmctanjc jc smatra on bilo
univerzalna, bioloka pojava, "borba za ivot". "Napad jedne rase ili jednog naroda
na podmje koje zaposeda drugi ukljuuje ponajpre borbu za goli ivot, to znai
borbu za ouvanjc mcsta na zcmlji i na stanitc kojc jc napadnuto". Konkurencija
je borba grupa i jedinki u prirodi dok sukob znai borbu izmeu pojedinaca u
drutvu. Tako Park daje primer konflikta izmeu cmaca i belaca u junim dravama
SAD za "radna mesta i mesta relativne sigurnosti u profesionalnoj organizaciji
zajednice u kojoj ive. Ukoliko nadmetanje i sukob dele rase, tada ih privikavanje i
asimilacija povezuju. Kada se poloaj i mo razliitih rasa ustale i iroko prihvate,
sukobi privremeno
Privikavanje i prilagoavanje omoguava pojedincima i grupama, smatra
Park, da ive u prijateljskom okmenju, ali to ne znai da su odnosi medu njima
lieni napetosti i konflikata. Grupe koje imaju manju mo i nii status mogu
zakljuiti da je njihov poloaj nezadovoljavajui i mogu pokuati da ga poprave
307Park, R.E., (1950), Race and Cullure, Thc Frcc Prcss, Glcncoc.
ukljuivanjem u nadmetanje. S druge strane, asimilacija nudi trajno reenje

napetosti i antagonizama to ih stvaraju rasni odnosi.
Mada jc Park dugorono sa optimizmom glcdao na razvoj rasnih odnosa,
posebno u Americi, ini se da je smatrao da konflikti nee nuno nestati izmeu
svih rasnih grupa. Za razliku od sociologa koji su zagovarali modcl uscljcnikdomain, nijc vcrovao da c sc migranti nuno prilagoditi nainu ivota domaina
te e konflikt meu njima postojati usvom latentnom ili manifestnom obliku.
Moc sc rci da su poctna nastojanja sociologa da sc uoblii tcorija
drutvenih konflikata, brzo naputena. Panju sociologije sve vie su zaokupljli u
sklau sa naelima konzervativnog funkcionalizma, problemi prilagoavanja
pojedinaca i grupa datim drutvenim strukturama i uopte problemi drutvene
statike i odranja sistema to je pposebno dolo do izraaja u okvirima ikake
kole. Kao osnovne kategorije i analitike jedinice pri prouavanju dmtva, umesto
konflikata, javljaju se inioci psiholokog nefunkcionisanja pojedinaca i
79
grupa, tenzije, napetosti i slino, to je posebno dolo do izraaja u radovima

T.Parsonsa.
Radikalni funkcionalizam, polazei od naela ekstremnog konzervativizma,
drutvene konflikate analizira kao "bolest drutvenog organizma." U tom smislu
sukobi u dmtvu imaju status ruilakog fenomena, ili u neto manje ekstremnoj
varijanti samo bolesti drutvenog organizma. Svoje teorijsko uoblienje ovaj
pravac dobio je u radovima najpre O. Konta a potom i L.Warnera i T. Parsonsa.
U svojim analizama O. Kont polazi od konstatacije da je drutvo njegovog
doba zahvaeno otrim sukobima nastalim na osnovu podele rada, a koji vode do
intelektualnog i moralnog diferenciranja medu pojedincima, njihovog sueljavanja,
antagonizovanja i na kraju do razbijanja socijalnog konscnsusa. Razrccnjc datc
"drutvcnc dczorganizacijc" traio jc u drutvcnoj akciji - da bi se uspostavilo
duhovno jedinstvo, omoguio consensus social i koordinacija izmcu drutvcnih
klasa (ijc jc postojanjc pravdao, smatrajui prirodnim prisustvo ncjcdnakosti i
porccnosti u drutvu). Da bi sc ostvarili ovi ciljevi, po Kontu, osnovni zadatak
"socijalne fizike" (sociologije) je da pouava sve klase potinjavanju moralnim
zakonima svog poloaja, poto savrena raspodela uloga i usaglaenosti organa u
drutvenom organizmu predstavljaju krajnji cilj evolucije. 308 Tako je Ogist Kont
dao elemente za organicistiku teoriju drutvenih klasa i neke antecendencije
jezgra klasine funkcionalistike teorije to drutvene sukobe tretira kao patoloku
pojavu koju
308Kont ,0., (1962), Kurspozitivnefilozofije, Kultura. Beograd.
rada, navodio industrijske sukobe izmedu rada i kapitala kao primer anomije
i opravdavao nunost normativne regulacije odnosa unutar kapitalistike
proizvodnje radi podupiranja drutvene harmonije. Pritom, nije uvideo da je
normalno stanje ono dogaanje u drutvu u kojem bi socijalni sukobi bili
pretpostavka za drutveno slaganje.
T.Parsons i njegovi sledbenici takoe su najveu panju posvetili "odranju
drutvenog sistema", odnosno "harmoniji kordinacije izmeu institucija", dok su
drutveni konflikt posmatrali kao patoloko stanje koje dalje proizvodi veoma
destruktivne posledice na socijalni sistem i njegovu integraciju. U svojim ranim
radovima npr. Rasne i religiozne razlike kao faktori grupnc tcnzijc, T.Parsons jc
(mada problcm drutvcnih sukoba nijc bio najznaajnije sredite njegovih
istraivanja) drutveni sukob posmatrao kao bolcst, dcvijaciju, odnosno
abnormalnu pojavu u ivotu drutva, koja rezultira ruilakim, disocijativnim i
disfunkcionalnim posledicama. U radovima napisanim neto kasnije, u kojima se
bavio klasnim konfliktom Eseji, Propaganda i drutvena kontrola, ovaj autor
ponovo koristi medicinsku terminologiju i analogiju za objanjenje drutvenih
konflikata. "Verujem da je klasni konflikt endemski u naem modernom
industrijskom drutvu", naglaava on. Izvesna evolucija u njegovom tumaenju
drutvenih sukoba dolazi do izraaja u raduModema drutva. Tu Parsons neto
detaljnije analizira problematiku drutvenih sukoba i konstatuje sukob izmeu
tradicionalnih struktura i procesa modemizacije evropskog kapitalizma - izraene
kroz privredni razvoj, razvoj obrazovanja, oblika demokratije, politike kulture i
slino. Naime, razvojem modernog industrijskog drutva, smatra on, prevazilazi se
klasini racionalizam i javljaju endogeni drutveni sukobi ali, uz njih, niz inovacija
80
koje omoguuju proces evolucije i time: veu prilagoenost modernog dmtva na

imanentne sukobe i vraanje socijeteta u ravnoteu. Za Parsonsa, (kao i itav
normativni funkcionalizam) neravnotea ini poseban sluaj ravnotee sistema, a
proces stmkturne promene obrnuti proces uravnoteavanja. Tendenciju ili pritisak
ka menjanju strukture tipinih jedinica, odnosno, obrasca odnosa izmeu dve ili
vie stmkturnih jedinica/podsistema (kao to su: civilno drutvo, vrednosti,
politika, privreda) u odnos koji e biti inkompatibilan s ravnotcom odnosnog dcla
sistcma, Parsons naziva naponom ili napctostima u sistemu.
Parsonsova gcncralna orijcntacija dovcla jc do toga da sc konflikt smatra
isfunkcionalnim i dismptivnim drutvcnim proccsom bcz ikakvih pozitivnih
funkcija, to je predstavljalo oiglednu naunu regresiju u odnosu na poetke
sociolokog tretmana konflikata u amerikom dmtvu. Zato su ova stanovita
kasnije naputena, naroito posle Drugog svetskog rata, emu je najvie doprineo
R. Merton svojim suprotstavljanjem principu "univerzalne funkciona- lnosti".
Istovremeno umesto eufeministikog izraza "napon i napetost u sistemu", R.Merton
je sistematski primenjivao pojam "disfunkcije" (koji se ujednaavanje sistema),
ime se ini raskid sa klasinom funkcionalistikom teorijom i omoguuje njena
plodna spojivost sa teorijom drutvenih sukoba.
U prvoj polovini XX veka, socioloka misao etnikih, rasnih, migrantskih,
verskih, kriminalnih i drugih grupa amerikog drutva. U tom periodu nastali su
znaajni socioloki radovi koji su probleme konflikata izmeu razliitih gmpa
amerikog drutva posmatrali kao pojave uzrokovane razliitim drutvenim
iniocima, istiui pritom pozitivne funkcije konflikata na unutargrupnu i
meugrupnu dinamiku. Tokom triesetih godina prolog veka, u
okvirima Cikake kole, Torsten Sellin je formulisao teoriju kultumog konflikta (u

radu Kulturni konflikt i kriminalitet, 1938.), u kojoj se zalae za prouavanje
sukoba drutvcnih normi koji nastajc kada sc razliita pravila ponaanja
primenjuju na odreenu ivotnu situaciju u kojoj se pojedinac ili grupa nalazi.
Konflikt normi postoji, smatra Scliin kada sc "na spccifinu ivotnu situaciju u
kojoj se neka osoba nalazi mogu primeniti manje ili vie razliita pravila
ponaanja. Norme ponaanja jedne grupe kojoj pojedinac pripada mogu nalagati
jedan odgovor na situaciju, dok norme neke druge grupe mogu nalagati sasvim
suprotan odgovor". l(b Prema njegovom shvatanju, kulturni konflikt moe da nastane
na razliite naine i svaki oblik je potencijalno povezan sa kriminalitetom. Prvo,
mogue je da sukob normi nastane sa razvojem
81
civilizacije u okviru jedne kulture i, dmgo, da sukob drutvenih normi nastane iz

dodira razliitih kultura (npr. u procesu ekonomske migracije). Potvrdu svoje
teorije kulturnog konflikta Sellin je nalazio istraivanjima imigranata u dmgoj
generaciji Amerikanaca.
Taj period karakterie i nauno izuavanje rata kao specifinog, odnosno
ekstremnog oblika drutvenih sukoba. Znaajan doprinos dali su i autori iz drugih
oblasti dmtvenih nauka, pre svega Q. Wright studijom The study of war, i L.
Richardson Arms and Insecurity. Iako nisu bile studije iskljuivo sociolokog
smera, njihov znaaj je u tome to su to prvi sistematski radovi koji su kasnije
posluili kao osnova sociolokim istraivanjima drutvenih konflikata. Neto
kasnije pod uticajem reformistiki orijentisane javnosti i marksistike teorije kao
predmet istraivanja u drutvenoj nauci osim rata javljaju sc i impcrijalizam,
rcvolucijc i graanski ratovi.
Generalno, za prvu fazu funkcionalistikog pravca u sociolokom
izuavanju drutvcnih konflikata, pocv od 1907. godinc, pa do kraja Drugog
svctskog rata, karaktcristino jc da:
drutveni konflikti postaju realne socioloke kategorije,
unutargrupni i meugrupni dmtveni konflikti imaju tretman normalnih pojava u
socijalnom sistemu,
konflikti sadre ne samo negativnu ve i pozitivnu, integriuu i konstmktivnu
funkciju, i
pozitivno-integriua uloga drutvenih sukoba je prisutna, a osnovna
Ova orijentacija bie polazna osnova u radu istaknutih sociologa koji su

svoja teorijska ostvarenja temeljili delom i na iskustvima Drugog svetskog rata: R.
Parka, L. Kosera, J. Bernarda, J.Galtunga, R. Northa, S.M.Lipseta, K. Bouldinga,
R. Darhendorfa i dmgih.
3.3. Moderne teorije kriza i konflikata - problemi
tipologizacije
Moderne teorijske rasprave o pitanjima drutvenih kriza i konflikata traju
vie od jednog veka o emu govori i nedovrena rasprava o samoj tipologiji teorija
koje se bave krizama i konfliktima.
Danas se savremene teorije o dmtvenim krizama i sukobima u najoptijem
smislu mogu klasifkovati na one koje konflikt tretiraju kao patoloko stanje
dmtvenog organizma, ili kao injenicu ivota pojedinaca i kolektiviteta, kao i
teorije koje izuavaju krize i sukobe kao proces (dinamian model) ili odreeno
stanje (statino-ekvilibrijski model). Neki autori teorije drutvenih kriza i
konflikata razvrstavaju na dinamike teorije, koje ih posmatraju kao istorijsku
pojavu podreenu zakonima istorije i strateke teorije, kojc na krizu i sukob
glcaju kao na jedan od naina za postizanjc spccifinih ciljeva i interesa
odreenih grupa pa i celih zajednica. ira teorijska izuavanja kriza i konflikata,
podrazumcvala bi njihovo grupisanjc sa stanovita polaznih analitiikih koncepata
kao to su teorije odluivanja, stratekih igara, pogadanja, koalicija,
komunikaciona teorija, teorija predstava itd. Konano, postoje i druge specifinosti
i kriterijumi na osnovu kojih se savremeni teorijski i istraivaki pristupi fenomena
82
sukoba mogu grupisati kao na primer, matematiko ili kvantitativno, odnosno

statistiko izuavanje kriza i konflikata.
Jedan od najznaajnijih uticaja na savremenu graansku sociologiju
drutvenih sukoba imala je Marksova koncepcija klasne borbe, kao osnovnog
socijalnog sukoba i kapitalna dela o ratu P. Sorokina, Social and Cultural Dinamics;
Q. Wrighta, A Study ofWar i The Causes ofWar and the Conditions ofPeace ; te
L.Richardsona, Arms and Insecurity i Statistic ofDeadly Ouarrels.
Ozbiljnija socioloka istraivanja drutvenih konflikata (Conflict studies),
nastaju pedesetih godina prolog veka u radovima sociologa L. Cosera, K.
Bouldinga, R. Dahrendorfa, J. Beniarda, R. Angella, R. Arona, N. Smelsera, A.
Turcna, S.Hantingtona i drugih, gdc sc sukobi izuavaju na nivou drutvcnih grupa,
drutvenih struktura i institucija, klasa, politikih partija i pokreta, vcrskih,
ctnikih i kulturnih cclina i drava. Prcdmct izuavanja su rcvolucijc i graanski
ratovi, industrijski, ctniki i vcrski konflikti, pokrcti otpora, rat, imperijalizam,
drutveni pokreti. Analizom tih fenomena, prema miljenju Lj.Aimovia, oni
pokuavaju da odgovore na pitanja strukturalnih uslova i procesa koji dovode do
sukoba; razvojnih faza i efekata koje konflikti ostavljaju na aktere i ire socijalno
okruenje; zatim razmatraju pitanja ekstemih i internih faktora i inilaca koji utiu
na javljanje, intenzitet i ishod dmtvenih sukoba; pitanja modela regulisanja,
upravljanja i razreavanja drutvenih konflikata, kao pravila odgovarajueg i
adekvatnog ponaanja uesnika konflikta sa stanovita postizanja uspeha u njemu.
Tu je re o tzv. studijama strategije sukoba, u koje spadaju "teorije igara", kao i
one koje se zasnivaju na empirijskim i kvantitativnim istraivanjima odnosno
matematikim modelima sukoba (W. Firey, H. Simon, A. Rapoport i dr.).
Sredinom XX veka, graanska socioloka misao o drutvenim sukobima,

usmcrcna jc na izgradnju tzv. konfliktnih modcla (Conflict studics, Conflict
Analysis), ije je teite bilo na kritici strukturalno-funkcionalnih objanjenja
sukoba i nastojanju da sc promcnc unutar drutvcnih sistcma objasnc nc samo
katcgorijama 'saradnjc i intcgracijc, 'tcnzija i napctosti' vc i pomou
protivrenosti i sukoba' koji mogu imati razliite pozitivne ali i negativne
posledice. Iako postoji itav niz razliitih konfliktnih perspektiva i modela
zajedniko im je to to polaze od stava da postoje fundamentalne razlike u
interesima izmedu drutvenih grupa koje rezultiraju konfliktom, pri emu je
kontlikt uobiajena i trajna odlika svakog drutvenog sistema. U tom periodu
analiza kriza konflikata se razvija u radovima K. Bouldinga, L.Cozera,
R.Dahrendorfa i R.Rumela.
Sedamdesete godine XX veka, oznaavaju izvesnu evoluciju u tumaenjima
kriza i konflikata, to je rezultiralo uobliavanjem i izgradnjom dijalektikog
modela i teorije sukoba. U osnovi ove teorijske orijentacije je kvalitativno
drugaiji pristup kategoriji konflikata. Njena specifinost sadrana je u tome to se
drutveni konflikti tretiraju kroz: iru analizu interesa,
83
vrednosti, drutvenu mo i socijalnu nejednakost, a pritom se smatraju

osnovnim kauzalnim iniocima sukoba; zatim neposredne uslove i procese koji
generiu drutvene konflikte; razvojni tok, efekte i spoljne faktore koji utiu na
intnezitet dmtvenih konflikata, kao i naine i puteve za njihovo razreenje. Na
razvoj ovog teorijskog pravca izuavanja drutvenih sukoba veliki uticaj imala je
kritika misao i teorija o dmtvu koju je iznedrila Frankfurtska kola, posebno
radovi T.Adorna, M.Horkhajmera, H.Markuzea, E.Froma i dmgih graanskih
mislilaca kritike orijentacije. Njihov znaaj na razvoj dijalektikog izuavanja
sukoba ogleda se pre svega u odbacivanju mitologije o istorijskoj ulozi
nepogreive revolucionarne klase - za "ukidanje" klasnog drutva i klasnih sukoba.
Takode, predstavnici kritike teorije dmtva u svom nastojanju da obezbede
autonomiju u odnosu na sve druge zateene svesti, suprostavijaju se i
prosvctitcljstvu kojc jc, utiui na stvaranjc pozitivistikc, pragmatikc i utilitarne
ideologije, doprinelo poveanoj konttiktnosti u drutvu.
Osim insistiranja na suprotnosti intcrcsa, vrcdnosti, potrcba i normi, kao
osnovnim mcdijatorima kriza i konflikata, drugo bitno obclcjc dijalcktikog
modela izuavanja konflikata, jeste uvoenje u analizu kategorije Mmoi" pri
objanjenju uzroka nastanka sukoba. Jedan od p\V\h pokuaja zasnivanja konfliktne
teorije na osnovama ketegorije "rnoi uinjeni su u radovima R. Dahrendorfa.
Ovaj analitiar se meu prvima zalagao za formiranje takve dijalektike konfliktne
teorije koja bi podjednako uvaavala znaaj sukoba i consenzusa, kao najvanijih
kategorija za razumevanje kako stabilnosti tako i
---------------------------------------------------------------J----------------------------------------
Dahrendorfov konfliktoloki model je ozbiljno kritikovan. Mnogi analitiari

zamerili su Dahrendorfu zbog specifinog i neadekvatnog shvatanja samog pojma
"moi. Zato kao alternativa ovom modelu ubrzo nastaju razliiti pokuaji
osporavanja pristupa koji kroz kategorije vrednosti, interesa i moi, pokuavaju da
objasne ravnoteu i sukob u drutvu. Polazei od tih stavova mnogi autori kao
osnovnu analitiku jedinicu u izuavanju uzroka drutvenih konflikata uzcli su
drutvcnu ncjcdnakost. Rczultati njihovog istraivanja nametnuli su zakljuak da
nejednakost pri raspodeli drutvenih dobara, prcdstavljaju jcdan od osnovnih
inilaca konflikata i promcna unutar svakog drutvcnog sistema. Timc sc dolo do
saznanja da su promcnc podstaknutc sukobima, kao i ravnotea koja se postie
postojanjem ustaljenih normi i vrednosti, nita dmgo do dve dijalektike faze
dmtvenog razvoja, a da bez njihovog sintetikog prikaza nije mogua bilo koja
validna drutvena teorija. U tom smeru usledili su razliiti pokuaji izgradnje
sveobuhvatnih drutvenih makroteorija u ijim osnovama je preovladujue
uverenje da je konflikt neophodan uslov opstanka i razvoja svakog oblika
drutvene organizacije.
U okvirima dijalektikog teorijskog pravca, iako postoje izvesne varijacije u
zavisnosti od pridavanja znaaja pojedinim drutvenim kategorijama kao
potencijalnim medijatorima konflikata, uinjen je znaajan napor da se problemi
dmtvenih sukoba analiziraju u okviru irih, globalnih teorijskih pristupa. Pritom,
osvetljavajui sa razliitih strana problematiku vlasti i moi (ukazujui pre svega
na njenu strukturalnu uslovljenost i razliitu distribuciju, i tretirajui je kao glavi
uzrok nejednakosti, a time i sukoba), znaajno je doprinelo razumevanju aktuelnih
84
procesa drutvene
transformacije i konflikata u post-socijalistikim
istonoevropskim drutvima.
Opti zakljuci savremenog sociolokog izuavanja konflikata, mogli bi se
svesti na to da:
- drutveni sukobi imaju pozitivnu funkciju u sistemu;
- eksterni drutveni konflikti pozitivno utiu na unutargmpnu koheziju;
- sukobi unutar dmtvenog sistema rezultiraju uglavnom uvrivanjem
dmtvenih veza i pozitivnim drutvenim promenama;
- drutveni konflikti imaju osim klasnih i druge od klasa nezavisne osnove i
uzroke: lokalno-regionalne, etniko-nacionalne, profesionalne, zatim one
koje potiu iz pripadnosti odreenim granama ili oblastima rada ili uim
radnim cclinama, konfcsionalnc, idcolokc, filozofsko-orijcntacionc,
moralnc, estetske i druge.
Osnovni ncdostatak sociolokih istraivanja svc do scdamcsctih godina XX
vcka, sadri sc u tomc to jc u tcnji za svcstranijim analizama drutvenih
kontlikata (njihovih povoda, faktora, uzroka i posledica), i nastojanju za to veom
egzaktnou, isuvie vodilo ka empirijskim i kvantitativno- statistikim
istraivanjima. To je za posledicu imalo opte generalizacije i nemogunost
davanja pravih odgovora na pitanja o stvarnoj sutini drutvenih konflikata.
Dakle, danas jo uvek ne postoji koherentna i do kraja uobliena
svestranijeg razmatranja i analize drutvenih kriza i konflikata, neophodno je
ukazati na posebnija konfliktoloka shvatanja predstavnika razliitih sociolokih
orijentacija kako bi se aktualizacijom njihovih racionalnih jezgara, pokuao dati
odgovor i objanjenje na pitanje drutvenih sukoba uopte i, na osnovu toga,
predvideo dalji tok njihovog razvoja. U tom smislu se po svom znaaju izdvajaju
Teorijci igara Dijalektika teorija i Teorija sukoba civilizacija.
Teorija igara prcdstavlja jcdan sasvim poscban i originalan pravac i
metodologiju koja se koristi u izuavanju, analizi i razreavanju konfliktnih
situacija i sukoba uoptc. Osnovna karaktcristika ovog tcorijskog pravaca jcstc u
tomc to sc bavi fcnomcnom onocnja racionalnih odluka u konfliktnim
situacijama i smatra se specifinim vidom matematike analize sukoba. Cilj teorije
je, dakle, odrediti ponaanje uesnika koje je za njih najpovoljnije, pod
pretpostavkom da su racionalni. S druge strane, konflikt je regulisan strogo
definisanim pravilima kao u drutvenim igrama (poput pokera, monopola, aha i
slinim). Teorija igara omoguuje preciznu analizu takvih igara, po emu je dobila
ime. Preciznije reeno, re je o matematikoj disciplini koja se bavi formalizacijom
procesa odluivanja u situacijama gde uestvuje vie subjekata odluivanja
("igraa"), koji imaju suprotstavljene interese. Teorija je u svojim razliitim
varijantama poela da se razvija nakon Drugog svetskog rata u okvirima
matematike i logike i u svojoj sutini predstavlja jedinu matematiku teoriju koja
se odnosi iskljuivo na oblast drutvenih nauka.
85
Prvi radovi iz domena teorije igara datiraju jo od prve polovine XIX veka,
od radova Coumot-a i Bertrand-a, koji su nagovestili mogunost korienja teorije
igara za potrebe ekonomske analize, posebno u analizi proizvodnje i cena.
Meutim, ideju opte teorije igara na teorijski konzistentan nain prvi su
predstavili matematiar John von Neumann i ekonomista Oskar Morgenstern u
knjizi Teorija igara i ekonomsko ponaanje, 1947. godine u kojoj se nalaze i
fundamentalne postavke ove teorije. 309 Nadogradnju teorije i znaajan doprinos
njene primene, posebno u ekonomiji, dao je rad Johna Nasha Nekooperativne igre
1951. godine, za koji mu je kasnije dodijeljena Nobelova nagrada za ekonomiju. 310
U samoj teoriji igara postoje dva bazina pristupa koji su primenjivi u
razliitim oblastima drutvene stvarnosti: od meunarodnih odnosa do ckonomijc i
biologijc. Prcma jcdnom, imcnovanom kao racionalistiki, polazi sc od toga da su
igrai koji uestvuju u igri savreno racionalni, to podrazumeva da u svakoj
situaciji subjckt (igra) odluivanja nastoji da ostvari najbolji mogui ishod za
sebe. To znai da raspolae sa svim neophodnim informacijama, kao i da je u
stanju da ih na najoptimalniji nain upotrebi, tj. procesuira. Na drugoj strani je
evolucionistiki pristup gde se polazi od ogranieno racionalnih igraa (oskudno ili
nikakvo znanje ili informacije o igri u kojoj uestvuju), ali se igra u kojoj ovakvi
igrai uestvuju ponavlja veliki broj puta, tako da postoji mogunost uenja. 311
309 J. von Neumann, O. Morgenstern, (1947), Theory of games and economic behavior,Princeton University Press.
310Nash. J., (1951), Non-cooperative games, Annals of mathcmatics 54,pp.286-295.
311 Teorija evolutivnih igara se posebno intezivno razvija sedanidesetih godina prolog veka i u velikoj meri se poinje korisliti u
ekonomskim analizama ili preciznije u evolutivnoj ekonomiji. Videti: Friedman, D., (1991), Evolutionary games in economics ,
Econometrica, 59. pp.637-666; Aumann, R.J., (1997), Rationa/itv and Bounded Rationality, Gamcs and Hconomic Bchavior, 21.
pp.2-14; Van Dam, K., (1998), On the State of the Art in Game Theory: An !nterviexv Robert Aumann, Games and
Da bi se korienjem odgovarajueg matematikog modela mogla
Kconomic Behavior, 24. pp. 181-210.
omoguava ukljuivanje u razmatranje samo najznaajnijih faktora koji utiu

na mogui ishod konflikta. Zbog toga, moe se rei da "igra predstavlja uproeni
model konflikta koji obuhvata ukupnost pravila ponaanja uesnika u igri (igraa),
koja opredeljuju njihove mogue poteze kao i potencijalne rezultate njihovog
izbora." 312 Igrai, tj. uesnici u igri, mogu biti pojedinci, grupe, preduzea, vojne
formacije, itd. Pri tome, cilj svakog od uesnika u igri jeste da postigne u igri takvo
reenje koje mu obezbeuje ostvarivanje najpovoljnijeg mogueg rezultata.
Potencijalni rezultat igraa uesnika, odnosno ishod igre, obino se predstavlja tzv.
funkcijom plaanja koja ini numeriki izraz dobitaka odnosno gubitaka uesnika
neke igre, odnosno sukoba.
Bitna karaktcristika tcorijc igara sadrana jc u injcnici da veliina rezultata
koji e pojedini igrai ostvariti u igri ne zavisi samo od njihovog izbora mogueg
pravila ponaanja u igri, vc i od izbora ostalih igraa. Svaki od igraa unapred
poznaje mogue altemative koje mu stoje na raspolaganju u toku igre, koje
nazivamo njegovim strategijama. "Strategije predstavljaju ukupnost pravila
ponaanja igraa i potencijalne rezultate izbora pojedinih altemativa u svakoj
konkretnoj situaciji." ' Oigledno, strategija predstavlja centralni pojam ukupne
teorije igara, kojim se unapred defmiu mogui izbori razliitih alternativa od
strane igraa, za koje se oni mogu opredeliti u svim moguim varijantama igre.
Svaka igra se realizuje preko pojedinanih poteza igraa, pri emu potez
predstavlja jedan izbor mogue alternative od strane igraa, a skup veeg broja
poteza obrazuje partiju.
312Backovi. M., (2000), Matematiki modeli i metodi u ekonomiji, Ekonomski fakultct, Bcograd.
Teorija igara javlja se u svojim razliitim varijacijama a u zavisnosti od

broja uesnika u igri moe biti: Igra dva uesnika iji je zbir nula (Two-Person
Zero-Sum Game); Igra dva uesnika iji zbir nije nula (Two-Person, Non-ZeroSum Game); Igra vie uesnika iji zbir je ili nije nula (N-Person, Non-Zero- Sum
Gamc). Spccifina varijanta tcorijc igara jc "Tcorija pogaanja" ili "Pravljcnja
nagodbi" (Bargaining Theory).
Zavisno od meusobnog odnosa igraa uesnika (tj. aktera suprotstavljcnih
intcrcsa),igrc sc mogu pocliti i na koopcrativnc i nekooperativne. Kooperativne
predstavljaju takvu vrstu igara u kojima igrai formiraju koalicije koje im slue za
meusobno usklaivanje ponaanja i izbor pojedinanih strategija u sukobu koje im
obezbeuju postizanje najpovoljnijih rezultata. Ukoliko u toku igre ne postoji
koordinacija u ponaanju (izbom poteza) od strane igraa, takva igra predstavlja
nekooperativnu, tj. antagonistiku igru.
predstavljena na razliite naine. Jedan postupak primenjuje se za igre kod kojih ne
postoji potpuna informisanost igraa o potencijalnim odgovorima protivnika na
njihov izbor pojedinanih strategija. Za takve igre je karakteristino da se rezultat
svih poteza u toku neke igre obraunava tek na kraju igre, kada se obavi predvieni
broj poteza, odnosno realizuje jedna partija. Ovakva vrsta igre, nazvana igrom
ekstenzivnog (opteg) oblika, predstavlja se obino preko odgovarajucg stabla
igrc, u komc sc prcdstavljaju odabrani potczi igraa. Takodc, prcgovarakc igrc,
kao spccijalna vrsta igara prikazuju sc grafikim putem, tzv. funkcijom koalicije, u
prvom kvadrantu koordinatnog sistema.
U literaturi postoje ue i ire defmicije teorije igara, ali one su mcusobno
saglasne, s tim to sc razlikc javljaju uglavnom u akccntima koji sc stavljaju na
pojedine njene karakteristine elemente. Tako M.Shubik teoriju igara definie kao
"matcmatiki mctod za prouavanjc nckih aspckata svcsnog donoenja odluka u
situacijama koje involviraju mogunosti konflikata ili saradnje. Ona se bavi
procesima u kojima pojedina jedinica koja odluuje ima samo deliminu kontrolu
nad stratekim faktorima koji utiu na njenu okolinu. Bit igre je da ona involvira
donosioce odluka ije tenje i ciljevi imaju meusobno povezane sudbine". 313
Slino ovome je i odredivanje dato u knjizi H.Guetzkovva da "teorija igara
predstavlja sredstvo za opisivanje stratekog
313",s Pavlii, I)., (2004), Teohja odluivanja, Hkonomski fakultct, Bcograd.Shubik, M., (1964), Game Theory and the
Study of Social Behavior: an Introductory Exposition, Ne\v York. p.4. cit.prema: Aimovi, Lj., (1987), Nauka o
meunarodnim odnosima, Bcograd, str. 157.
87
ponaanja jednog ili vie aktera koji imaju da uine izbore u konfliktnim
situacijama u kojima su ishodi funkcija izbora izvrenih od svih uesnika u sukobu.
Model teorije igara je normativan u tom smislu to propisuje izbor ili kombinaciju
izbora koji vode najboljem ishodu u okolnostima date konfliktne situacije." 314
Ako bi se iz ovih fragmentarnih definicija pokuali iz\aii bitni elementi
teorije igara oni bi se sastojali u sledeem: teorija igara je analitiki metod, i to
formalan, odnosno matematiki; to je takoe, deduktivna teorija odnosno teorija
optimalnog izbora, a njen model je normativnog karaktera, jer propisuje ta je
najbolji, to jest optimalni izbor; predmet prouavanja je donoenje odluka odnosno
vrenje izbora odluivanju u konfliktnim situacijama, a ti procesi odluivanja
pojedinih aktera u datoj situaciji, zapravo njihovi ishodi, mcusobno su zavisni; u
pitanju jc racionalno ponaanjc aktcra u sukobu.
Prema tome, teorija igara je jedan od vidova matematike analize drutvenih
pojava, zapravo primena matematike teorije biranja na donoenje oluka u
konfliktnim situacijama. Igra jc ovdc analitiko srcstvo, mocl kojim treba opisati
i predvideti ponaanja aktera u tim situacijama. Kvalifikacija igre kao strateke
odreuje racionalnu komponentu ponaanja aktera (ije rezonovanje ukljuuje
pretpostavke o odgovarajuem ponaanju suprotne strane), a cilj teorije igara jeste
da matematiki formulie principe racionalnog ponaanja u odreenim vrstama
situacija i na osnovi toga odredii opte karakteristike takvog ponaanja.
314Guetzkovv, H., (1963), Simulation in Internalional Relations: Developments for Research and Teaching, Engehvood Cliffs,
p.211.
efinisanjaje jedno od njenih bitnih obeleja. Medutim, treba praviti razliku

izmeu iste teorije igara, odnosno same teorijske razrade ovog metoda, njegovih
teorema i modela, s jedne, i njene primene u pojedinim oblastima drutvenih nauka,
s druge strane. U nekim sluajevima matematika je vie a u drugim manje
zastupljena. Upravo u oblasti meunarodnih odnosa i izuavanja drutvenih
konflikata matematiki metodi su manje izraeni. Tako su K.Boulding, M.Kaplan,
A.Rapoport, K.Deutsh i H.Guetzkovv ovu teoriju primenili na izuavanje sukoba u
meunarodnim odnosima premetajui teite sa matematikog na socio-psiholoki
i logiko-stratcki pristup. Svoju vcliku primcnu ova tcorija imala jc tokom
hladnog rata u formulisanju vojno-stratckih koncepcija.
Teorija igara formulisala je preciznu definiciju razlike izmeu potpunog i
dcliminog antagonizma odnosno konflikta. Ekstrcman sluaj potpunog
antagonizma jeste "igra s nultom sumom", gde svaki dobitak za jednu stranu u
sukobu predstavlja istovrsan i istovredan gubitak za drugu stranu. U takve igre
spada, primera radi, u politici izboma borba dva kandidata za jedno upranjeno
mesto u parlamentu, ili u ratu borba za jedno strateko mesto. U ovoj vrsti igre
polazi se od pretpostavke da je re o ispravno voenoj igri koja podrazumeva tri
stvari: a) svaki uesnik je potpuno racionalan i sposoban da razradi u biio kom
dometu logike posledice svojih kao i odluka drugog uesnika; b) svaki uesnik u
potpunosti poznaje datu matricu, tj.sve strategije koje su dostupne obojici uesnika
kao i njihove odgovarajue ishode, i c) svaki uesnik nastoji da postigne
maksimalno povoljan ishod znajui istovremeno da i njegov suparnik ini isto to.
Meutim, kod ove kategorije igara (igra sa nultom sumom), postoji jedan
paradoks. Naime, to je vrsta igre koja je najkompletnije i najuspenije razradena i
88
koja daje opteprihvaena matematika reenja na postavljene probleme, ali

istovremeno ima najmanju primenu posebno u politikoj sferi. Poblem je u tome,
to se igre iji se zbir nula uglavnom ne podudara sa problemima iz svakodnevnog
ivota u kome ne postoje tako jednostavni odgovori ni opteprihvaena reenja.
Zato je igra s nultom sumomuproena situacija liena kontcksta.
U stvarnosti totalni antagonizam na obe strane u sukobu povodom date
stvariobino postoji istovrcmcno s manjc antagonistikim odnosima u drugim
sferama. Da bi jcna situacija ncdvosmislcno bila antagonistika i duboko
konfliktna, mora da bude izvaena iz konteksta, a stvamim dogaajima se moraju
postaviti izvesna ogranienja. Tako na primer, prilikom izbora za dati poloaj,
svaki potez za A moe se smatrati dobitkom za A i gubitkom za B. To je sluaj
totalnog antagonizma. Ali ak i tu se mogu pronai podruja saglasnosti izmeu A i
B: obe strane mogu da se saglase, na primer, da je u njihovom interesu da potuju
pravila, npr., pravila izborne kampanje, ratovanja i
Ako se posmatra teorija igara u celini moe se rei da ona predstavlja
posebnu pojavu i novinu u drutvenim naukama koja je privukla znaajnu panju,
ali koja u svom konanom bilansu nije dala rezultate koji bi znaili progres u
prouavanju drutvenih fenomena i drutvenih sukoba uopte. Kao glavna vrednost
ove teorije navodi se to da ona omoguava nove uvide na ponaanje aktera u
konfliktnim situacijama, tj. na donoenje odluka u takvim situacijama. Uz to sc
naglaava da jc tcorija igara korisna sa stanovita konceptualizacije konfliktnih
situacija i kao izvor analogija naroito u postupku naunc sistcmatizacijc.
Kritikc primcdbc na raun tcorijc igara su mnogo brojnijc i moc sc
reiosnovane. Pre svega, postoji opta saglasnost meu analitiarima drutvenih
konflikata' 11 da teorija igara nije podobna za situacije u kojima zbir nije nula, tj.
situacijc mcovitih pobuda, kojc su najkaraktcristinijc za odnosc u stvarnom
ivotu. S pravom se istie da teorija igara predstavlja kvantificiranje i merenje
neega to je nemerljivo, kao to su motivi, korisnosti, ishoi i preferencije. Ona,
takoe, iziskuje prisustvo i obradu takvih i u tolikoj meri razliitih podataka da je
to praktino neostvarljivo. Pritom, visok stepen apstrakcije teorije igara znatno
ograniava njenu praktinu vrednost u istraivanju drutvenih konflikata, posebno
onih empirijskog karaktera. Jedna od najveih
89
zamerki i osporenih polaznih pretpostavki jeste da akteri u stratekim igrama

odnosno konfliktnim situacijama imaju potpunu kontrolu nad svojim ponaanjem.
Zatim, teoriji igara nedostaje vremenska dimenzija jer su sve vrednosti unutar
matrice ishoda fiksirane veliine, date jednom zauvek, dok u stvarnosti akteri
evoluiraju u svojim stavovima i procenama.
Dijalektika teorija drutvenih kriza i konflikata svoje konstituisanje duguje
sociologu R. Dahrendorfii. Polazei od kritike Marksove kao i koncepcija
radikalnog fiinkcionalizma i stmkturnog funkcionalizma u tumaenju dmtvenih
kriza i konflikata, ovaj autor smatra da ni jedna od njih, uzeta zasebno, nije u
stanju da objasni sloenu i specifinu stmkturu dananjeg tipa drutva.
U promiljanu savremenog drutva, kriza i socijalnih konflikata u njemu
Dahrcnorf polazi od marksistikog stanovita o drutvu kao istorijski
strukturisanom i protivurenom totalitetu i o drutvenim sukobima kao dinaminom
iniocu drutvcnc stmkturc. Tako on za svoj konfliktni modcl prcuzima od Marksa
stavovc o tomc da: 1) sukobc proizvodi rutvcna struktura; 2) da su u osnovi
konflikata suprotni interesi grupa, pri emu jedna strana tei promeni, dok druga
nastoji da ouva postojee stanje; i 3) da se konfliktima iniciraju drutvene
promene.
Dahrendorf smatra da moderno drutvo XX veka, zahteva temeljnu
reinterpretaciju i kritiku narksistikih stavova i to u nekoliko segmenata. Prvo,
problematizovanje stava da sve krize i sukobi svoj krajnji uzrok imaju u
jedna vrsta unutranjih inilaca drutvene dinamike. Jer, miljenja je

Dahrendorf, Marksovo tumaenje klasnog sukoba vodi pogrenom redukcionizmu
svih drutvenih sukoba na klasne te otuda sve iskaze u kojima su klasni sukobi
prisutni treba redefmisati ili ukloniti iz teorije socijalnih sukoba. Drugo,
oslobaanje od tvrdog istorijskog determinizma po kojem klasni sukobi neminovno
vode revolucionarnim promenama drutva. Tree, da se privatna svojina uzima kao
univcrzalno vaci kritcrijum za razvrstavanjc rutvcnih klasa, odnosno za
izvoenje strukture vlasti iz strukture svojine. 315
Za Dahrendorfa "klase nisu povezane sa privatnom svojinom, ve je njihova
odrednica - vlast i sama njena raspodela. Zato klase imaju razliite manifcstne
intcrcsc za kojc sc borc svcsno i organizovano (kao Marksova "klasa za sebe" - to
ih razlikuje od kvazi grupa). Otuda Dahrendorf smatra da se iffcrcntia spccifica
klasc moc izvcsti iz injcnicc da su onc konfliktnc grupc - da imaju plus i minus
stranu.
Dahrendorf smatra da, kritika Marksove teorije drutva nije dovoljna za
stvaranje teorijskog modela, koji bi u potpunosti iskazao sutinu i stvarnu prirodu
drutvenih konflikata. Za to je neophodna radikalna kritika i drugog sociolokog
pristupa, stmkturalno-funkcionalistike teorije dmtva. Jer "stabilnost dmtva i
rigidnost njegovih strukturalnih inilaca mogu biti samo drutvena anomalija." 316 U
tom smislu on istie da i "noviji pokuaji oslobaanja klasinih postavki
315Dahrcndorfova prctpostavka jc da sc mo i vlast nc smcju rcdukovati na svojinskc odnosc, jcr vlast nc proizilazi iz svojine ve
svojina iz viasti. "Politika drava i industrijska proizvodnja su dva sutinski nezavisna vladavinska udruenja, a njihovi uzajamni
odnosi stvar su empirijskog ispitivanja. Iz pregovora knjigc: Dahrendorf. R., (1989), Hotno sociologicus, Gradina, Ni, str.35-36.
316Isto, str.28.
90
funkcionalistiko-integracionistikog modela od cilja odbrane status quo-a

(Parsons, Merton, Kozer) ne uspevaju da objasne neke bitne probleme dmtvenih
sukoba." 111 Ali, iako uvia da se u strukturalno- funkcionalistikom promiljanju
izraavaju neka ogranienja (posebno u Kozerovoj teoriji) Dahrendorf u potpunosti
ne odbacuje tu orijentaciju, smatrajui moguim uklanjanje njenih slabosti putem
dopune dmgom metateorijom. U prilog ovoj tezi, a radi ukazivanja na nedostatke i
jednostranosti tih teorija, konstruie njihove uproene modele koji se sastoje od
osnovnih postulata. Za teoriju dmtvene integracije i ravnotee, znaajno je da:
svako drutvo ini trajnu i stabilnu strukturu elemenata; svako drutvo je dobro
integrisana struktura clcmcnata to proizilazi otud to svaki clcmcnat u drutvu
ima svoju funkciju; svaka drutvena struktura je zasnovana na saglasnosti u
poglcdu osnovnih vrcdnosti kojc vladaju mcu njcnim lanovima; osnovni pojmovi
koji sc u ovoj tcoriji pojavljuju i pomou kojih sc svc pokuava objasniti su:
stabilnost, integracija, funkcionalna koorinacija i konsensus.
Za teoriju dmtvenih kriza, konflikata i prinude osnovni principi su:
svako drutvo je u svakom elu i u svim periodima svoga postojanja podlono
promenama, to znai da je dmtvena promena sveopta, a svaki sistem nestabilan;
svako drutvo pokazuje protivurenost i sukob;
kao to se i sam moe menjati;
svako dmtvo je zasnovano na prinudi nekih svojih lanova od strane dmgih, a tzv.
"zajednike" vrednosti su nametnute;
osnovne kategorije ove teorije su: sukobi, dezintegracija, nestabilnost, promene i
prinuda.
Na osnovu ovog poreenja, zakljuio je da ono to se pokazuje kao opta

saglasnost u jednom modelu, to se u drugom javlja kao sukob interesa i prinuda.
Poto je za njega drutvo celina sastavljena od razliitih grupa koji se istovremeno
nalaze u sukobu i sarauju, sledi da je potrebno da integralistiki i konfliktni prilaz
ine meusobno-dopunjujue aspekte kvalitativno nove analize strukturc globalnih
drutava. Moguc jc koricnjc onih njihovih katcgorija kojc nisu prevaziene
(pojam uloge, institucije, norme, funkcije i strukture - s jedne stranc, kao i, s drugc
stranc, pojam sukoba, drutvcnc klasc, moi, vlasti itd).
Dahrendorf sukobe posmatra u kontekstu istorijskih procesa drutvenog
razvoja. Iz njegovog bazinog polazita da "svako drutvo u svakom momentu i u
svim svojim delovima je podvrgnuto promeni", proistie i stav da, "dmtveni
sukobi stoje u osnovi svake istorijske dinamike". Meutim, za razliku od Marksa,
koji u privatnoj svojini vidi nastanak klasa i klasnog konflikta, Dahrendorf u
odnosima same vlasti i njene distribucije pronalazi uzroke i
91
klasnog organizovanja i sukobljavanja. "Klase nisu povezane sa privatnom

svojinom ve su element drutvene strukture." 317 Zato, tvrdi Dahrendorf, osnovna
drutvena podela nije izvedena iz vlasnitva nad proizvodnim sredstvima ve iz
posedovanja ili neposedovanja vlasti. U pitanju su zapravo odnosi vladanja i
pokoravanja u svakoj interesnoj grupi kao i u okviru itavog, globalnog drutva.
Zato sukobi nisu nita do odnosi odreeni "eljom suparnikih strana da postignu
ono to je, u celosti ili samo delimice, raspoloivo samo za jednu stranu."
Sledstveno tome, dolazi do konsenkvencije da se klasa diferencira prema
ueu ili iskljuenosti iz \Tenja viasti. U tom razmiljanju, s druge strane,
Dahrendorf izbegava raspravu o "krajnim uzrocima vlasti u drutvu," poto takva
razmatranja obino vode metafizikim spekulacijama raznih vrsta. Ipak, nije
razumljivo zato nc dajc vrc utcmcljcnjc vlasti, kojc trac sami postulati tcorijc.
On nc cli da prihvati ni marksistiko rccnjc ovog problcma - kojim sc onosi
vladanja i pokoravanja vezuju za produkcione odnose, niti funkcionalistiko - da se
izvor vlasti nalazi u potrcbi sistcma da uva jczgro osnovnih vrcdnosti i ostvarujc
ciljeve odredene kulturom. Dahrendorf zapravo pokuava da drutvene osnove
vladanja protumai potrebom odravanja sistema dmtvenih nejednakosti. Korene
nejednakosti video je tako u diskriminirajuoj prirodi dmvenih normi i drutvenih
sankcija koje ih prate - to je povezao sa stmkturama vlasti i zakljuio da su te
stmkture vlasti odgovome za nejednaku raspodelu dmtv'enih nagrada i drutvenog
ugleda, da je vlast uvek udmena s dmtvenim poloajima i ulogama. Meutim, ni
317 Dahrendorf, R., (1989). llomo sociologicus, Gradina, Ni, str.46." Danhrcndorf, R., (1959), Class ConJJicl in Industrial
Societv, Stanford Univcrsity Prcss. p.172.
objanjavanju poretka nejednakosti ne otvara polje zadovoljavajueg

ispitivanja oprenih interesa od strane teorije sukoba.
Dahrendorf smatra da je zadatak socioloke analize u prvom redu da: a)
razume i razjanjava strukturalno poreklo konflikata kroz razliite poloaje u
odnosu na vlast; i b) otkriva povezanost latentnih i manifestnih interesa gmpa. Na
osnovu tako postavljenog modela i kategorijalnog aparata, Dahrendorf iznosi
osnovne postavke svoje teorije koje su sadrane u sledeem: 1) "raspodela vlasti u
vladavinskim udmenjima je krajnji uzrok formiranja konfliktnih grupa i 2)
dihotomna priroda vlasti je uzrok formiranja dveju, i samo dveju, konfliktnih
grupa u bilo kom vladavinskom udruenju." 11
Ostajui na pozicijama funkcionalizma, Dahrcnorf sc zalac za
pacifikaciju i institucionalizaciju drutvenih sukoba, iako uvia da njihova
kontrola i rcgulisanjc nc otklanjaju struktumc uslovc koji ih proizvodc.
Regulisanje konlikata je, smatra on, usmerena na ublaavanje strukturalnih
inilaca kao medijatora konflikta u pravcu postepenog menjanja drutvenog
sistema.
Iz analize razliitih konfliktnih situacija, R. Dahrendorfrazvija teorijski
veoma zanimlji\ai klasifikaciju sukoba, kojom ukazuje na sloen odnos izmeu
njihovih uzroka i naina ispoljavanja. Njegova ema drutvenih sukoba zasniva se
na ukrtanju razliitih vrsta odnosa sukobljenih strana prema njihovom rangu, sa
vrstom jedinica koje su ukljuene u sukob. Time se dobija trostepeni model: 1)
sukob jednakog protiv jednakog; 2) nadreeni protiv podreenog; 3) celina protiv
dela. U takvom modelu jedinice obuhvaene sukobom mogu biti razliite: uloge,
sektori, drutva, savezi drava. "Logiki se iz ovog mogu izvesti brojne
92
kombinacije koje omoguavaju aplikaciju teorija manjeg obima, kao to su teorije

sukoba uloga, teorija klasne borbe, teorija devijantnog
1 1X
ponaanja i teorija sukoba na meunarodnom planu."

Dahrendorfova konfliktna teorija, kao jedna od najuticajnijih graanskih
teorija drutvenih sukoba, promene u drutvu analizira i posmatra prevashodno kao
posledicu socijalnih konflikata. Isticanjem konfliktne, u odnosu na konsensualnu
stranu drutva, Dahrendorf prevazilazi funkcionalistiku dihotomiju "promcnc u
sistcmu" ili "promcnc sistcma." Promcnc drutvcnc strukture on analizira kao
posledicu klasnog konflikta. Pritom, zanemarujui normativni i aksioloki aspekt
drutvene promene, on savremeni klasni sukob posmatra kao institucionalizovan i
prc svcga konccntrisan oko poscdovanja i (pre)raspodele vlasti.
U svojoj dijalektikoj teoriji konlikata, Dahrendorf je pokuao da odgovori
na mnoga otvorena pitanja kako savremenih industrijskih tako i postindustrijskih
drutava. Istovremeno svojim koncepcijama formiranja interesnih grupa i
tipologijom razliitih politikih ureenja (demokratskih i totalitarnih), kao
razliitih odnosa stmkturalnih inilaca i veza meu kljunim istorija u potpunosti
potvrdila. Polazei od univerzalnosti dihotomne podele strukture vlasti i
nemogunosti potiskivanja konflikata, onemoguavanjem transformacije kvazi
grupa u interesno-konfliktne grupe, on je mnogo pre sloma realsocijalizma
upozorio da, "ukoliko se desi da izostanak strukturalnih uslova za stvaranje
interesnih grupa u tim drutvima bude trajna pojava, teorija predvia izbijanje
eruptivnih promena i teko kontrolisanih sukoba." 318 Stoga se kritika primena,
318Isto, str. 63.
njegove konfliktne teorije pokazuje kao nezaobilazna i bez konkurencije pri analizi
dinamike socijalistikih i postsocijalistikih drutava u tranziciji.
Iako Dahrendorfov konfliktni model daje ogroman doprinos teoriji
konflikata u smislu sistcmatske kritikc danas vodeih tcorija i daljcg promiljanja
drutvenih sukoba, njihovih uzroka, inilaca i naina regulisanja, uoljivc su
izvcsnc ncdoslcdnosti. U prvom rcdu primcdbc sc odnosc na:
- nejasnu i nedovoljnu analizu interesa koji su u osnovi konflikata;
- nepotpuno i nejasno socioloko odreenje vlasti i vladavinskih udruenja;
- tenju ka funkcionalistikim tumaenjem prirode, vrstu i funkciju drutvenih
sukoba;
93
Na kraju, treba istai da njegova teorija ima mnogo vie zajednikih

elemenata i dodimih taaka sa strukturalnim funkcionalizmom nego sa Marksovom
teorijom od koje polazi. To proistie otuda to Dahrendorf, za razliku od Marksa
(koji uzrok konflikata situira u sukobu interesa izmeu osnovnih klasa), konflikt
izvodi iz institucionalizovanih uloga u vladavinskim udruenjima, to ga
umnogome zadrava u okvirima funkcionalizma.
Teorija sukoba civilizacija je nastala u knjizi Samuela P. Huntingtona Sukob
civilizacija i promena svetskog poretka. 319 Od svog pojavljivanja do danas ideje
iznete u knjizi, ne prestaju da podstiu rasprave o znaaju civilizacija i sukoba u
savremenoj svjetskoj politici. Hantington politiku vanost kultura i civilizacija
uvodi neposredno u analizu politikih opcija u savremenom svetu i tako otvara
novo poglavlje u razumijevanju i analizi ne samo svetske politike nego i
civilizacija, kultura i savrcmcnih dmtvcnih konflikata. Istovrcmcno knjiga i idcjc
nastale u njoj prestavljaju novu i moglo bi se rei kontroverznu paradigmu
predstojeih i buduih sukoba na globalnom nivou.
Polazna hipoteza S.Hantingtona jeste da fundamentalni izvori sukoba u
svctu poslc prcstanka hladnog rata ncc biti idcoloki, ni primarno ckonomski.
Velike podele unutar oveansta i dominantni izvor konflikata bie kulturalni.
Nacionalne drave e i dalje biti najjai akteri u svetskim poslovima, ali e glavni
sukobi u globalnoj politici nastati izmedu nacija i grupa razliitih civilizacija.
Sukob civilizacija e dominirae svetskom politikom i bie istovremeno poslednja
faza u evoluciji sukoba u modernom svetu. Tektonski
319The Clash of Civilizations and the Remaking oflVorld Order, Simon & Schustcr, (1996), Ncw York.
Prema miljenju Hantigtona, subjekt svetske politike u budunosti nee biti

drave, nacije, klase, ideoloki blokovi, ve konkuretne civilizacije. Sukobe
prineva, imperatora, naroda, drava i ideologija zamenie sukobi kultura, odnosno
civilizacija. On kae: "Nakon hladnog rata, prvi put u istoriji svetska politika je
postala i multipolarna i multicivilizacijska... Unovom svetu, lokalna politika je
politika nacionalnog, a svetska politika - politika civilizacija. Rivalstvo supersila
zamenjeno je sukobom civilizacija." Kultumi i civilizacijski identiteti ubudue e
oblikovati udmivanje ili antagonizam zemalja.
Za civilizacijske sukobe uopte Hantington tvrdi da prolaze kao i tokom cele
istorije, kroz proces jaanja, ekspanzije, smirivanja, prekida, ali retko i
konanog rcavanja. Ratovi na liniji razvajanja civilizacija izmcu razliitih
grupacija mogu se s pravom nazvati i
"ratovima identiteta". Kako Hatington
kac "tokom rata vicstruki idcntitcti blcdc, a prcovlaava idcntitct koji najvic
znai u odnosu na sukob. Taj identitet je gotovo uvek odreen religijiom.
Religija prua psiholoki najuverljivije opravdanje i opravdanje koje daje
najveu podrku borbi protiv 'bezbonih sila koje se smatraju pretnjom. U
praktinom smislu verska ili civilizacijska zajednica je najira zajednica kojoj se
lokalna grupacija umeana u sukob moe obratiti radi podrke. 1,123
Prema Hatingtonovim pesimistikim prognozama, budui sukobi vodie
seizmedu Zapadne civilizacije (koja je jedinstvena, ali nije univerzalna) i ostatka
sveta, to jest - drugih, alternativnih i konkurentnih civilizacija. Preciznije, on
oekuje da e naredni ratovi izbiti izmeu Zapadne i Islamske, odnodno Kineske
civilizacije, koje imaju superiorne kulture a i inferiornu mo. Visok stepen kulturne
homogenosti unutar jednog civilizacijskog prstena smanjuje napetost i mogunost
94
internih sukoba. Kad to nije sluaj, kao na prostoru bive Jugoslavije, onda sukob
na malom prostoru, recimo Bosne ili Kosova, sadri obrise "sledeeg svetskog
rata" koji e, ako izbije, biti rat izmeu civilizacija. Prema Hatingtonu,
najverovatniji sukob meu civilizacijama prvo c zapocti na linijama njihovog
dodira i razgranicnja. On smatra da, "granice Evrope nisu sporne: one se
zavravaju tamo gde se zavrava zapadno hrianstvo, a poinjc islam, pravoslavljc
i drugc konkurcntnc kulturc." Poto jc grubo povukao liniju civilizacijskog
razgranicnja, tvrdi da jc Grka "pravoslavni autsajder" a Turska "islamski
konvertit" usred Evrope.
Na pitanje zato e se sukobljavati civilizacije, Hatington odgovara:
Prvo, razlike izmedu civilizacija rezultat su vekova, pre svega razlike u
religiji. Ta razlika je sutinska i fundamentalnija od razlika izmeu jezika ili
tradicija, politikih ideologija ili reima.
Drugo, interakcije meu narodima razliitih civilizacija, kao posledica
animozitete koji vuku korene iz duboke istorije. Kriza identiteta upotpunjuje se
pokretima koje Hatington naziva fundamentalistikim, i koji su prisutni kako u
zapadnom hrianstvu, tako i u judeizmu, budizmu, hinduizmu i islamu.
Tree, mo i agresivna kultura zapadne civilizacije proizvode fenomen
povratka korenima u svim nezapadnim civilizacijama, kako na nivou elita tako i na
nivou masa. Sve je vie tendencija ka "azijaciji" Japana, "hinduizaciji" Indijc, rcislamizaciji Bliskog istoka, i dcbata o vcstcmizaciji protiv rusizacijc u zemljama
nekadanjeg realsocijalizma.
V
Cctvrto, kultura i rcligija su osnova organizovanja na ckonomskom polju

imc sc istovrcmcno podstic i uobliaava svcst i obrazac "mi protiv njih". Time
razlike u kulturi i religiji stvaraju tekoe u politici i ekonomiji, poev od ljudskih
prava i imigracije, do trgovine, privrede i zatite ovekove okoline.
Usled navedenih razlika, smatra Hantington, sukob civilizacija je neizbean
i to na dva nivoa. Na mikro planu susedne grupe koje ive du demarkacionih linija
izmedu civilizacija bore se, esto veoma brutalno, da bi kontrolisale odredenu
teritoriju ili jedni dmge. Na makro planu, drave koje pripadaju razliitim
civilizacijama nadmeu se za relativnu vojnu i ekonomsku mo, bore se za kontrolu
nad meunarodnim institucijama i treim stranama i u takmiarskom stilu
promoviu svoje osobene, politike ili verske vrednosti.
95
Hantington dalje razrauje teze tako to generalno ocenjuje da danas

meucivilizacijski sukobi imaju dva osnovna oblika: "na lokalnom nivou, sukobi
du granice razdvajanja izmeu susednih drava iz razliitih civilizacija, izmeu
grupa iz razliitih civilizacija unutar jedne drave, kao i izmeu gmpa koje
pokuavaju da stvore nove drave na ruevinama starih (primer bivi SSSR
i Jugoslavija); i na svetskom nivou, sukobi izmeu sredinjih drava, izmedu glavnih
drava razliitih civilizacija." 320
Sukobe izmeu drava iz razliitih civilizacija prvenstveno zaotravaju
njihove kulturne razlike. U medusobnom nadmetanju sredinje drave nastoje oko
sebe da okupe i animiraju svoje civilizacijske, pre svega religijske sledbenike,
pribave pomo treih civilizacija, primene kombinaciju diplomatskog, drutvenog,
ekonomskog i tajnog delovanja, ali severovatno ni jcna sredinja drava ncc lako
oprccliti za ncposrcdnu i otvorcnu primcnu sile u meunarodnim odnosima.
Hantington smatra da sukobi izmeu sredinjih drava mogu nastati samo u dvc
situacijc: prvo, "rat moc nastati uslcd cskalacijc sukoba du granicc izmcdu
lokalnih grupa, kada grupc sunarodnika ukljuujui i sreinje drave, priskau u
pomo lokalnim akterima u sukobu. Takve mogunosti u velikoj meri podstiu
sredinje drave iz suprotstavljenih civilizacija da obuzdaju ili ree sukob du
civilizacijske granice; i drugo, do rata izmeu sredinjih drava moe doi zbog
promena u globalnoj ravnotei moi izmeu civilizacija."
Konano, Hantington za navedene mogue situacije civilizacijskih
320Isto, str. 208.
malih ratova du civilizacijskih granica, dok je uspon Kine potencijalni izvor

velikog meucivilizacijskog rata sredinjih drava, ime otvara krau ali iscrpnu
raspravu o odnosu izmedu islamske, kineske i zapadne civilizacije. "Gde god se
ovek osvrne du periferije islama, muslimani imaju problema s mirnim suivotom
sa svojim susedima." 321 U tom smislu Hantington ocenjuje da "temeljni problem
Zapada u odnosu na islamsku civilizaciju nije islamski fundamentalizam nego
islam kao takav, sa svim svojim osobenostima, dakle drugaija civilizacija, iji je
narod uvuen u nadmo svoje kulture i opsednut zaostajanjem svoje moi. S druge
strane za islam problem nisu CIA ili Ministarstvo odbrane SAD nego Zapad,
drugaija civilizacija, iji narod je uvcrcn u univerzalnost svojc kulturc i u svoju
nadmonu snagu, kao i u obavczu
177
irenja te kulture u celom svetu." " Upravo u tome je glavni uzrok mogueg sukoba
izmcu islama i zapada, smatra ovaj autor.
Prema Hatingtonu uzroci poveanja broja ratova na linijama razdvajanja
civilizacija i sredinje uloge muslimana u njima u kasnom XX veku su
prvenstveno: istorija, demografija i politika. Svi takvi ratovi imaju svoj koren u
istoriji jer se povremeno nasilje du linija razdvajanja dogaalo i u prolosti i ono
postoji u seanjima na prolost, to izaziva strah i nesigurnost na obema stranama.
U mnogim odnosima izmeu muslimana i nemuslimana tokom istorije smenjivali
su se nepoverljiv zajedniki ivot i estoko nasilje, ali istorija povremenih sukoba
ne moe sama po sebi da objasni zato se nasilje pojavilo na kraju XX veka. Na
takav razvoj dogaaja uticali su mnogi faktori, a posebno promena demografske
321Isto, str. 256.
96
ravnotee. Kao primer Hantington uzima rat u bivoj Jugoslaviji, obeleavajui ga

kao meucivilizacijski rat, u kome je najvaniji faktor bila demografska promena
do koje je dolo na Kosovu, ali i u Bosni. Ovde Hantington nastoji analizom
razvoja odnosa u Srbiji i bivoj Jugoslaviji da odbrani svoju tezu da je jedan od
najvanijih uzroka civilizacijskog sukoba na relacijama Srbi - Albanci, Srbi muslimani, Hrvati - muslimani, bila promena demografske strukture stanovnitva u
kriznim podrujima, dok se to ne moe smatrati glavnim faktorom sukoba izmeu
Srba i Hrvata jer su... oba naroda ivcla rclativno mirno svc dok hrvatskc ustac
nisu krcnulc ubijati Srbc u Drugom svetskom ratu."
Naini da sc sprcc sukobi i ostvari bczbcdnost u svctskoj civilizaciji XXI
veka, prema S.Hantigtonu, nalaze se prvenstveno u potovanju sledeih pravila:
"prihvatanjc svctskc multikulturalnosti, mirnog suivota i traganja za onim to je
zajedniko i jedinstveno u svim civilizacijama. Taj konstruktivni kurs pretpostavlja
odbacivanje univerzalizma, prihvatanje razliitosti i traganje za zajednikim
osobinama; Uz pravilo o udruivanju i pravilo o zajednikom posredovanju, tree
pravilo za mir u multicivilizacijskom svetu jeste pravilo zajednikih osobina:
narodi svih civilizacija trebali bi traiti i pokuavati
I
322
-x
--------
J------------------------------------------
---------------------------------------------O
civilizacija."
Takva nastojanja bi po shvatanjima Hatingtona doprinela ne samo
ograniavanju sukoba civilizacija nego i jaanju cele ljudske civilizacije, koja bi u
tom sluaju inila sloenu meavinu viih nivoa morala, vere, umetnosti, filozofije,
322
130
I2S
Isto, str. 261.Isto, str. 318-320.

Isto, str. 321.
tehnologije, materijalnog blagostanja i verovatno nekih drugih stvari. Jer, "u novoj
eri, sukobi civilizacija predstavljaju najveu pretnju svetskom miru, i meunarodni
sistem koji se bazira na civilizacijama najbolja je zatita od svetskog rata, 1,130
zakljuuje S.Hantington.
10
Vidi Vcrncr Jcgcr: Paideia, Knjicvna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1991, str. 155. i dr.
ls
Fink.S. (1986) Crisis Management: Planning for the Inevitable, Amacom:New York
21
Lawc, E. and Pridcaux, B., Crisis Managcmcnt: A Suggcstcd Tvpology in Lavvc, E. and Pridcaux. B. (cds,) Tourism Crisis Menagement Responses and Theoretical Insights, I lavvorth I Iospitality Prcss, 2005.
Na primer u sluaju ozbiljnog hemijskog akcidenta on se kao kriza prvo opaa u fabrici, zatim u lokalnoj zajcdnici i na nivou
dravc. Svc dok nadlcni koji trcba da prcduzmu hitnc mcrc kada doc do kriznc situacijc nisu svcsni situacijc, analitiar nc
moc tu situaciju dcfinisati tcrminom kriza. Sutina stvari jc u tome da kriza dakle nije samo dogaaj po sebi (per se), ve i
dogaaj za nas, odnosno da podrazumeva subjekt-objekt odnos.
24
Russcll and Faulkncr, 1999.
26
Npr. amcriki predscdnik Kcncdi koji jc tokom Kubanskc krizc bukvalno bio prcd dilcmom da li da svet uvede u nuklearnu
katastrofu nesagledivih razmera.
Pod pojmom stejkholdera podrazumevaju se svi pojedinci i grupe (zainteresovane strane) koji su zaintereso- vani za
funkcionisanje nckc organizacijc.
1
Jevtovi, M., Milainovi. S., (2006), Socijalnopatolokepojave, PA, Beograd. str.33
33
http://www.friedenspaedagogik.de/2008
34
Prcma: List, M. (1995), Interncitionale Politik. Probleme und Grundbegriffe, Opladen, p. 111
4
" Quarantclli, E.(cd.), IVhat is a Disaster?, London:Routlcdgc,l998
41
Na primcr. ncstanak stmjc od svcga nckoliko sati u vclikom gradu prcdstavlja rizinu situaciju jcr vcina Ijudi praktino nema
ideju kako da se ponaa u takvim okolnostima. Koliko su kriterijumi i shvatanja uslovljeni drutvenim okolnostima govori i to
da su dogaaji kao to je pad aviona Boing kompanije E1 A1 u prcdgrau Amsterdama 1992, cksplozija u Encdcu 2000 i
incident u diskotcci Volcndam 2001 koji su svi zajcdno imali za poslcdicu smrt manjc od sto ljudi oznacni kao katastrofc kojc
su obclcile niodcrnu istoriju Holandije. Ovo se ne slae sa kriterijumima i definicijama modernih sociologa katastrofe u SAD,
dok bi kineski novinari ove dogaaje oznaili kao neto vie od obinog akcidenta. Slino tome, naunici, politiari. novinari,
javnost, rtvc, drutvcni aktivisti za jcdan dogaaj npr. tragcdiju hcmijskog trovanja u Bopalu koristc razliitc tcnninc pa ga
odgovoma kompanija "Junion Karbajd" zovc incidcntom. indijska vlada akcidentom, rtve katastrofom, a socijalni aktivisti
tragedijom, masakrom, pa ak i industrijskim genocidom.
98
4f
' Tako je, na primer, razomi uragan Katrin (2005) koji je odneo veliki broj ivota i naneo znatnu materijalnu tctu bio jc katastrofa
za pogocno stanovnitvo, a kriza za amcriku agcnciju FEMA i vladu SAD, s obzirom da su doivcli ozbiljnc kritikc i pad
legitimiteta zbog ncadckvatnog rcagovanja na ovaj dogaaj.
4
Arcndt, H., (1969) C'risis in the republic, Ncw York
4S
Cohen, J., and Andrew, A., (1992) Civilsocietv andpolitical theoryy Cambridge: the MIT Press. p.566
54
Arcnt. H., (1991), istic da "nasiljc s kojim su rcvolucijc Novog vcka pokualc da izau na kraj nc samo s nekom, nego sa
svakom nunou, dovelo je samo do toga da je nasilje izjednaeno sa nunou i da je razoreno politiko podruje - to e rei
jedino podmje u kome ljudi stvamo mogu biti slobodni". Arent H.: O revoluciji. Odbrana javne slobode, Filip Vinji,
Beograd.
" Aron, R., (1997), Demokratija i totalitarizam, IK Zoran Stojanovi.
56
ire videti u: Vidojevi, Z., (1993), Drutveni sukobi od klasnih do ratnih, IDN, Beograd.
' Drutveni razvoj sc moc dcflnisati kao proccs uklanjanja drutvcno-strukturalnih prcprcka na putu potpunijeg zadovoljavanja
svestranih Ijudskih potreba. Pojam razvoja je neodvojiv od vrednosnog pojma napretka (progresa). Drugi mogui nain
zasnivanja vrednosnih sudova o dmtvenom razvoju poiva na njihovom dcduktivnom izvocnju iz unaprcd postuliranih
prcmisa o dobrom drutvu za kojc sc prctpostavlja da vc jcsu ili mogu postati opteprihvacne. Prosvctitcljstvo i vclika
francuska rcvolucija su inaugurisali slobodu, jednakost i bratstvo kao opteoveanske vrednosti koje inspiriu emancipatorske i
revolucionarno oslobodilake pokrete poslednja dva veka. Vratua-unji, V., (1995), Razvoj, religija rat. Bcograd, str.23
s
Simcunovi, I)., (1991), Drzavni udar ili revolucija, Simtradc, Bcograd.
'>s Aristotel, (1975), Politika, Beograd, str.170
" U dcmokratskim gradovima, na primcr, narod (demos) jc suvcrcn... Kada masc upravljaju gradom voenc zajednikim
interesom, oblik vladavine se naziva prema generikom irnenu ... 'ustavna vladavina'...emokratija je usmerena prema
interesima siromanih... Aristotel, str. 97-101
71
Isto.str.125
S3
Aggression ist niclit gleich Aggression. Ein Ubcrblick aus psychologischcr Sicht, Hans-Pctcr Nolti- ng, (1998), Der Biirger
im Staat 43, 2/1998. pp. 91-94
ss
Kre, D., Kratlld, R., (1969), Elementi psihologije, Nauna knjiga, Bcograd,; Lcwin K., (1948), Resolving Social Conflicts,
New York.
89
Boulding, K., (1956), The Image: Knonleclge in Life and Society, Ann Arbor: University of Michigan Prcss, pp. 142-175.
1)1
From, E., (1975), Anatomija Ijudske destruktivnosti, knjiga I. Zagreb, str.151.
92
From, E., (1963), Zdravo drutvo, Rad, Beograd, str.338.
93
Coscr, L., (1996), Funclions oJ'Social Conflict, New York. Cohticr-Macmillian Ltd.London. p. 10.
1,4
Lipset, S.M., (1968), tvrdi da u Marksovoj teoriji postoje samo dva tipa drutva koja se meusobno iskljuuju: drutvo sukoba i
drutvo harmonije. Prvi tip je razoran i po Marksu mora biti uniten. Drugi je oslobocn izvora sukoba (komunizam). Mcdutim,
zakljuujc Lipsct, istorija ruskc rcvolucijc jc vc dokazala kakvc su uasnc poslcdicc baratanja tcorijom koja sc bavi samo
ncpostojcim idcalnim tipovima. Naime, - drutvima potpune harmonije i drutvima stalnog sukoba". Politiki ovek, Rad,
Beograd, str.4243. Sline stavove nalazimo i u delima Dahrendorf R., (1959), Class Conflict in Industrial Society, Stanford Univcrsity
Prcss; i Giddcns, A., (1987). The Nation-State and Violence, Cambridgc.
102
Mcrton, R., (1979), O teorijskojsociologiji, Naklada CDD, Zagrcb.
"" Sellin. T., (1938), Culture Confliet and Crime, New York, Social Science Resar ch Council, p.30. cit. prcma: Dini, J..,
(1988), Socijalna patologija, ZUNS. Beograd. str.34.
111
Karpinski, J.: KonJIikti ipolilika, Graanske iniijative, Beograd, 1998. str.24-27; Aimovi, Lj.: Nauka o meunarodnim
odnosima, Nauna knjiga, Bcograd, 1987. str.155-183
114
Isto, str.42.
' Danhrcndorf, R., (1959), Class Conflicl in Industrial Societv, Stanford Univcrsity Prcss. pp. 159-163.
"s Mrki, D., (1989), pregovor knjizi: I/omosociologikus, R.Dahrendorfa, Gradina, Ni, str.59.
i:i
Postojcc civilizacijc su prcma S. Hantingtonu: zapadna, konfuijanska, japanska, hindu, slovcnsko- pravoslavna, latinoamerika
i afrika.
122
Hantington, S., (1988), Sukob civilizacija, CID. Podgorica, str. 266.
123
Isto, str. 267.
125
Isto, str. 208.
127
Isto, str. 217-218.
100
Poglavlje II: ETIOLOGIJ A KRIZA I KONFLIKATA

1. UZROCI KRIZA I KONFLIKATA
1.1.
interesi i ogranieni resursi
Konflikt je po svom osnovnom znaenju borba izmeu dva ili nekoliko
subjekata, koju izaziva suprotnost (nepomirljivost) njihovih ciljeva, interesa,
potreba, sistema vrednosti, ogranienih i znaajnih resursa, ili na kraju znanja. 323
Tako je konfliktolog L.Kozer predlagao da se konflikt shvati kao borba za
vrednosti i pretenzije na odredeni socijalni status, vlast i materijalna i duhovna
dobra, koja nisu dovoljna za sve, gde su ciljevi suprotnih strana - ncutralisanjc,
nanocnjc tctc ili elimimsanje rivala. " Svaki konflikt jc otuda povezan sa
mnogobrojnim spoljanjim i unutranjim prilikama iji je broj uvek dovoljno vclik,
promcnljiv i nc moc da sc odrcdi u potpunosti. Zbog toga sc moc rci da su
korcni kriza i konflikata raznovrsni, slocni i meusobno uslovljeni i proistiu
kako iz razlika u ciljevima, interesima i drutvenom poloaju socijalnih i
profesionalnih grupa, slojeva, klasa, etnikih i verskih zajednica, tako i razlika u
vrednostima,
linostima,
obrazovanju,
kulturi,
opaenim
situacijama,
oekivanjima; borbi za prostor, novac, priznanja, vrednosti, autoritet... Nadalje,
krize i konflikti su uzrokovani i sadrajem drutvene delatnosti i konkretnim
Ciljcvi,
323iri koncept o uzrocima drutvenih krizii i konflikata u: Milainovi, S., (2003) Drutveni sukobi u zemljama Centrale i
Jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka, Beograd; Milasinovi, R., Milainovi, S., (2007) Osnovi teorije konflikata,
Fakultct bczbcdnosti, Bcograd.; Milainovi, S., (2008) Sutina i uzroci drutvenih konjlikata, in: Scicncc - Sccuritv - Policc,
Jurnal of Acadcmy of Criminalistic and Police Studies - Belgrade Vol.V III, No. 1./ 2008.
uslovima ivota socijalnih gmpa, pre svega osnovnih klasa ali i tipom politikog
sistema, odnosno koliinom primene sile radi ouvanja date drutvene strukture i
odnosa u njoj. Zbog toga, dok god drutvene delatnosti i konkretnim uslovima
ivota socijalnih grupa, pre svega osnovnih klasa ali i tipom politikog sistema,
odnosno koliinom primene sile radi ouvanja date drutvene strukture i odnosa u
njoj. Zbog toga, dok god razliiti ciljevi, interesi, potrebe i tenje budu proisticali
iz drutvenog poloaja, a drutvena delatnost bude podsticana tim interesima i
usmerena na razliite ciljeve, sukob interesa socijalnih grupa predstavljae izvor
konflikata u drutvu.
Uzroci kriza i konflikata lee i u tome to je u drutvu uvek manje dobara
(resursa - materijalnih, duhovnih, socijalnih) i vrednosti nego to je potrebno
indiviuama, socijalnim grupama i drutvu u cclini. Mcutim, u osnovi svakog
sukoba drutvenih grupa jeste neslaganje izmeu postignutog nivoa dobijanja
matcrijalnih, kulturnih i duhovnih rcsursa, i vrstog ubccnja da pristup ka njima
nepravino ograniava suprotna strana. No, vano je naglasiti da je sve uzroke
drutvenih antagonizama nuno istorijski i drutveno situirati, jer se oni, u
zavisnosti od vrste sukoba i konkretnih istorijskih okolnosti, mogu pojaviti u vidu
uslova, faktora ili uzroka socijalnih konflikata.
U savremenoj teoriji su zastupljena dva koncepta koji sa razliitih stanovita

tumae uzroke ljudskog delovanja i sukobljavanja. Prvi je koncept interesa, a drugi
Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Kesetovi- Krizni menadment
koncept znaajnih ogranienih resursa ili vrednosti. Mada je ova polarizacija
konfliktologije jo uvek prisutna, u novije vreme se ovaj dualizam prevazilazi i
dolazi do plodonosnog spajanja ovih koncepcija.
Koren i osnova svih drutvenih kriza i konflikata nalazi se u suprotnim
interesima koje nastoje da realizuju pojedinci i gmpe. Meutim, u literaturi postoje
razliita, pa i suprotna tumaenja interesa, njihove prirode, stmkture, znaaja,
funkcija i hijerarhije. 324 Interesi su motivacioni inilac i pokreta svakog
socijalnog konflikta, jer dmtvene gmpe stupaju u akcije radi njihovog
zadovoljavanja. Oni predstavljaju aktivno, racionalno usmereno ponaanje
pojedinaca i grupa, orijentisano prema odreenim dobrima od vitalnog znaaja za
njihovu cgzistcnciju i drutvcni poloaj. U intcrcsima sc izraavaju nc samo
objektivne nego i subjektivne strane konkretnih drutvenih uslova pojeinaca i
drutvcnih grupa, to uslovljava njihovo ponaanjc i ncposrcnu socijalnu akciju.
Zato sc moc rci da jc intcrcs momcnt subjcktivnosti, slocnc unutranje
motivacije, odnosno unutranji odnos aktivnog subjekta u svakom linom ili
drutvenom procesu. On se izraava kao nastojanje da se neto dostigne, promeni
ili sauva, ime se izraava njegova sadrajna promenljivost.
Sa stanovita drutvenih konflikata interesi se mogu podeliti na: razliite,
suprotstavljene i protivrene.
Razliitim interesima, u uem smislu, mogu se smatrati interesi koji
98
324
Rummel, R. J., (1996),
Unerstanding Conflict and War: Societes, Politics and Conjlict
. The Free Press, Ncw York.
(ciljevima). Iako razliiti, takvi interesi u principu ne dovode do drutvenih

sukobljavanja.
Suprotstavljemm interesima mogu se nazvati oni koji izraavaju usmerenost
prema razliitim i medusobno povezanim ciljevima. Suprotstavljeni interesi po
pravilu prouzrokuju krizno stanje i drutveno sukobljavanje, s tim to je mogue
razreavanje tih sukoba kompromisnim usaglaavanjem zahteva sukobljenih
strana, odnosno dobrovoljnom ili iznudenom preorijentacijom potencijalnih akcija
interesenata na druge prihvatljive i komplementame ciljeve.
Protivreni interesi su suprotstavljcni intcrcsi gdc zadovoljavanjc intcrcsa
jedne strane sutinski iskljuuje mogunost istovremenog zadovoljavanja interesa
suprotstavljene strane. Ovde trajnije razreenje krize i sukoba nije mogue postii
kompromisom ili preorijentacijom, ve ili nametanjem prevlasti (dominacijom)
jedne strane nad drugom stranom, ili radikalnim menjanjem drutvenih uslova koji
generiu protivrene interese. Tako se kao protivreni interesi javljaju klasni
interesi, ali i interesi drugih drutvenih grupa i zajednica, gde su bitni uslovi
ivota kvalitativno razliiti, zasnovani na razliitim i suprotstavljenim osnovama
sticanja sredstava i drutvene moi.
Da bi se manifestovao sukob izmeu interesnih grupa moraju postojati, s
jedne strane, suprotstavljeni ili protivreni interesi i, s druge strane, drutveni
uslovi za delovanje u pravcu realizacije interesa (komunikacije meu lanovima
grupe, sloboda udruivanja, nuni resursi za organizovano delovanje, kao i uslovi
za ideoloko oblikovanje svesti lanova grupe o vlastitim i suprotstavljenim
interesima). Latentni (prikriveni) sukob pretvara se u manifestni antagonizam kada
dode do incidenta", odnosno trenutne i izrazite povrede interesa odreene strane u
sukobu. Bazini latentni sukob moe se due vreme ispoljavati u vidu
sukobljavanja povodom sporednih stvari" ili uestalih individualnih radnih i

interpersonalnih sporova.
Etiologija kriza i konflikata
Interesi osim racionalne, i vrednosnu dimenziju, mada vrednosna dimenzija
nije ono bitno i sutinsko to odreuje interesno usmereno ponaanje. To proistie
iz same prirode interesa, koja moe biti veoma raznolika i iroka: preraspodela
drutvenog bogatstva i moi, ostvarivanje dominacije (politike, ckonomskc ili
nckc drugc), ili misijc (istorijskc, nacionalnc, vcrskc, kultumc ili neke druge),
odbrana svoje ili osvajanje tue teritorije, temeljna promena osnovnih drutvcnih
odnosa (u sluaju rcvolucija), ili ouvanjc postojccg stanja. 134 Otuda interesi esto
postaju iracionalni, ali su stvarni i veoma znaajni sa stanovita pojedinih
dmtvenih konflikata, posebno verskih, nacionalnih i rasnih, to treba imati u vidu
pri svakom pokuaju analize drutvenih konflikata.
U svakom drutvu fenomenologija interesa vrlo je sloena i ona u sutini
izraava njegovu strukturu. Sukobi dominantnih socijalnih grupa (religioznih,
klasnih, nacionalnih, profesionalnih, slojnih) identifikuju i glavne tipove interesa i
interesnih sukoba i poprimaju politiki izraz. Razliiti po svojoj
99
7 ------------
V---
--------------
Pored interesa u genezi socijalnih kriza i konflikata vanu ulogu imaju i

ogranieni ali znaajni resursi koji mogu biti razliite sadrine, karaktera i znaaja.
U tom smislu veliku ulogu u etiologiji kriza i konflikata imaju vrednosti koje se iz
ugla aksiologije tumae kao odreeni ciljevi, regulativni principi, tenje ili
ostvarenja, dela etike, spoznajne ili estetsko-umetnike prirode. Vrednosti po
svom osnovnom odredenju ine specifinu vrstu duhovnih tvorevina odnosno
obrazaca usmeravanja delanja i ponaanja prema odreenim poeljnim
standardima. Vrednosti se organizuju u ideaP, koji drutvo predlae svojim
lanovima i koji je mnogo vie od proste budunosti kojoj se tei. One se
ispoljavaju kao relativno stabilne, opte i hijerarhijski organizovane karaktcristikc

pojcdinaca i grupa (clcmenti drutvcnc svcsti), fonniranc meusobnim delovanjem
istorijskih, aktuelno socijalnih i individualnih inilaca, koji, zbog tako pripisane
poeljnosti, usmeravaju ponaanje svojih nosilaca ka odredenim ciljevima, mada ih
mnogi autori ne definiu, to preti od njihovog tumaenja sa stanovita
samorazumljivosti. 325
Vrednosti nisu statine ve se menjaju sa civilizacijama kao i unutar iste
civilizacije, sa drutvenim grupama i optim kategorijama moralnog i estetskog
3251,4 O konccpciji interesa kao dctcrminanti i uzroku razliitig socijalnih konflikata videti irc u: Simcunovi, D., (1994),
Osnovi politikih nauka, Udrucnjc Nauka i drutvo Srbijc. Dahrcndorf, R., (1989), Homo sociologicus, Gradina, Ni.'
Panti, D.,( 1989), Vrednosti u zemljama tranzicije. Zbornik: Socijalni konjlikti u zcmljama tranzicijeyIDN, Bcograd, str.
119-149.
senzibiliteta. U tom kontekstu, sa stanovita drutvenih sukoba, znaajni

vrednosni sistemi koji su svaki u svom istorijskom vremenu ostavili traga i na
100
drutvene odnose i filozofske poglede na svet prirodu i oveka jesu: Kinikostoiki, zasnovan na moralnim naelima koja slue kao orijentir za svakodnevni
ivot, za umee ivljenja kao to su: odricanje i uzdravanje; trpljenje; i tezu o
prirodnoj moralnosti, o metafizikom, odnosno boanskom poreklu moralnog
ivota. Hrianski vrednosni sistem pomera unutranju uzronost sa oveka na veru.
Zahvaljujui nizu imperativa (zapovesti date u Bibliji), ovaj sistem pomae
ljudima da urede svoje odnose i svoj lini ivot. Hedonistiki vrednosni sistem
polazi od postavke da se zadovoljstvo nalazi u oveku, te da se ovek ne sme
ustezati od fizikih i intelektualnih zadovoljstava. Kasnije e hedonistika
orijentacija dobiti iru formu, kao to je princip opte dobrobiti, i u filozofskom
pravcu koji sc zovc utilitarizam, koja sc prcpoznajc u pragmatikom
kulturolokom vrednosnom sistemu danas. Intelektualistiko-idealistiki vrcdnosni
sistcm oslanja sc na razum kao kritcrijum i vrcdnosni orijcntir za ovckovc akcijc
poput Kantovc ctikc i katcgorikog impcrativa; ctikc slobodnc linosti - Fihte ili
Hegelovog spekulativnog idealizma; Pragmatiki i kulturoloki vrednosni sistem
nastaje u modernom drutvu iju osnovu ini Bentamov i utilitarizam D. S. Mila.
Vrednosti su, bez obzira na dati istorijski vrednosni sistem i njegove
principe, nuni element kriza i konflikata i nerazdvojno povezane sa interesima.
Osnovna dobra koja su ljudi spremni da brane u svakom sukobu su
Te univerzalne vrednosti su kriterijumi i granica u izboru svih ostalih vrednosti.

Tako drutvena jednakost, kao poeljna vrednost, svoju interesnu osnovu ima u
nastojanju deprivilegovanih klasa i slojeva za pravednijom raspodelom drutvenih
dobara u njihovu korist. Ovaj princip vai i za druge vrednosti, kao to su sloboda,
demokratija, ravnopravnost.
Vrednosti su same po sebi posredovane nizom inilaca, u prvom redu:
razlikama u drutvenom poloaju socijalnih grupa; shvatanjem i tumaenjem
njihovog sadraja i znaaja koji imaju za odreene drutvene grupe; kao i
shvatanjcm naina i srcstava koji su podcsni da sc ostvarc pocljnc vrcdnosti sa
stanovita grupa. Time se na osnovu logike svesti vrednosti javljaju kao znaajan i
vaan motivacioni faktor nastanka unutargrupnih i mcugrupnih antagonizama i
sukobljavanja.
U tcoriji postoji i pojam konflikt vrcnosti, kao spccifian sluaj socijalnog
sukoba koji moe biti na razliitim nivoima: izmedu pojedinaca, grupa, kultura, pa
i civilizacija, izmeu i unutar istih i suprotnih orijentacija. Konflikt vrednosti, kao
i svi drugi konflikti, vezuje se za suprotstavljene interese i borbu za ograniena
dobra, ali ta veza moe biti udaljena i mnogostruko posredovana. Tako su, po
logici inercije svesti, pojedini konflikti vrednosti zapravo tek simbolike i
prenesene ranije otre meugrupne i unutargmpne konfrontacije. Zato konflikt
vrednosti moe biti intenzivan, posebno ako je re o aktuelnom rivalstvai i sukobu
u kojem samo jedna strana dobija. Meutim, konflikt vrednosti ne mora uvek da
ukazuje na postojanje antagonistikih interesa, jer se mogu pojavljivati i sukobi
vrednosti unutar istih grupa (politikih partija, verskih zajednica, nacija i drugih),
za ije lanove se pretpostavlja da imaju iste ili sline glavne interese.
Sukob vrednosti se moe javiti ne samo izmeu logiki suprotstavljenih

vrednosnih orijentacija ve i unutar istih orijentacija, kada se izvesni vrednosni
elementi bore za prevlast u hijerarhijskoj stmkturi neke orijentacije. Sukob
vrednosti je mogu i kao konflikt izmeu instrumentalnih i terminalnih vrednosti,
tj. nadmetanje da li e odreeno dobro biti samo sredstvo ili cilj ili oboje, o emu
je raspravljao jo i Aristotel. Vrednosni sukob se moe pojaviti i kao izraz
diskrepancije izmeu probudenih velikih oekivanja i frustrirajue rcalnosti. Ta
situacija sc ponavljala tokom istorijc, to jc pojcdinc autorc inspirisalo da
konstruiu model za mogua objanjenja krupnih socijalnih
101
1^7
lomova, rcvolucija, kontrarcvolucija i shno.

1.2. Neposredni uzroci kriza i konflikata
Drutveni ivot govori o vieslojnoj i beskrajnoj raznolikosti kako moguih kriznih
i konfliktnih situacija na osnovu njih, tako i nemogunosti njihovog svoenja na
jedan zajedniki kauzalni imenitelj. Medutim, istorijsko iskustvo, kao i drutvena
stvarnost, omoguava utvrivanje nekih inilaca koji l i n n ^ j i H i n i k n n fl i k t n i h s i t n n r m i i I f o i i
Hplnin mntivjirinnn nrp cvp(t;i na
lnuiviuuainom, a potom 1 na grupnom 1 sirem arustvenom pianu 1 transiormisu

konfliktnu situaciju u otvorcn sukob. Ti inioci su unutar jcdnog drutva, u prvom
redu: bogatstvo i vlast onosno mo. Oni se iskazuju kao osnovne vrenosti i
glavni, neposredni izvori konflikata u svakom istorijski poznatom drutvu. Pri
tom, protckom vccg cla istorijc prioritct tih vrcdnosti sc mcnjao i modifikovao,
ali je njihova sadrajna i motivaciona strana do danas ostala ista.
Bogatstvo je jedan od neposrednih uzroka drutvenih kriza i konflikata u

svakoj istorijskoj epohi, bilo u smislu njegovog sticanja, ouvanja, ili
(pre)raspodele. Posedovanje i raspolaganje najpre materijalnim a potom i
duhovnim i socijalnim resursima bilo je uzrok velike socijalne diferencijacije jo u
praskozorje civilizacije, a koja se danas manifestuje kao klasna podvojenost.
Bogatstvo i posedovanje javljaju se kao socijalnopsiholoka injenica i snaan
drutveni stimulans, jer pojedincima i drutvenim grupama daju drugaiji odnos
prema ivotu i svetu, irei oseanje privilegovanosti i vee mogunosti izbora. U
tom smislu, bogatstvo se moe javiti kao uzrok razliitih stremljenja, sueljavanja,
antagonizama i konflikata na nivou pojedinaca, drutvenih gmpa, pa i drava.
Iz ugla krajnjih, posrednih i direktnih uzroka drutvenih kriza i konflikata
poscbno mcsto zauzimaju katcgorijc vlasnitva i vlasti.
Ne postoji ljudsko drutvo bez odreenog mehanizma vlasti kao regulacije i
poretka. Njeni koreni su u objektivnom toku sociogeneze, gde se
' ' Kolari, I., (1998),
Filozofija
. Uitcljski fakiiltct, Uicc.
putem obreda, obiaja, tradicija, zakona i drugih spoljnih poluga praktine

organizacije celokupnog ljudskog ivota u zajednici kristalie i uvruje
102
10
specijalizovani mehanizam regulisanja pojedinaca. "

Vlast, mada ima svoje korene u objektivnim razlikama, iskazuje se u vie
dimenzija od kojih zavisi u velikoj meri forma, dinamika i ishod drutvenog
konflikta. Meu razliitim aspektima vlasti isdvajaju se oni koji su znaajni iz ugla
izuavanja uzroka kriza i konflikata: socijalni, psiholoki, gnoseoloki,
organizacioni i politiki aspekt.
Socijalni aspekt vlasti se izraava kao odnos sile koji izraava dominaciju.
Nunost inioca sile proistie iz opte logike vrenja vlasti kao socijalnih funkcija.
S obzirom da vlast predstavlja kombinovanu veliinu ona se iskazuje i kao
sposobnost ispoljavanja slobode delovanja u skladu sa svojim ciljcvima i voljom,
to u onosu na drugc stvara orccni sistcm ogranicnja i konfliktnosti.
Psiholoki aspekt vlasti jc odnos licrstva koji sc uspostavlja u sadcjstvu
izmcdu linosti i gdc sc izvajaju vocna strana i strana koja vodi u vidu vladarsubjekt i podvlateni - objekt vlasti. Nejednak odnos meu njima izraava se kroz
sugestiju i razliite line i socijalne forme: od demagogije do iznude i ucene, od
uticaja autoritetom, pretnje silom do otvorenog pritiska. Skopanost vlasti sa
nasiljem stvara uslove za direktno izjednaavanje vlasti i politike kao pretpostavke
stvaranja konfliktnih potencijala.
Gnoseoloki aspekt vlasti je odreden nain utilizacije znanja sa
ravni znanje se aktuelizuje svesna proraunatost delovanja i njegovih posledica

u zadatim okolnostima, uspostavlja se racionalnost. U ravni volja se formira
kruta potinjenost ciljevima, usmerenost ka postizanju cilja i istrajnost. Zato su
znanje i volja obavezni, svojstveni vlasti, jer vlast je bez znanja divljaneobuzdana, impulsivna; bez volje je odsutna - bezkarakterna i nesposobna da
dela. Remeenje optimuma znanja i volje u vlasti nuno rezultira porcmcajcm
funkcionisanja, iji jc krajnji izraz voluntarizam i spckulativnost koja sa svoje
strane predstavlja uvod u politiku krize i socijalnih antagonizama irokih razmcra.
Organizacioni aspekt vlasti sc iskazujc kao jaanjc porctka i nivoa
organizacije. Sinergetski efekti vlasti - kao ideal - vezan je za kvalifikacije i
odgovarajui oseaj za ivot kod vlastodrca, koji poveavaju njihove stvaralake
mogunosti. Problem se javlja kada poredak koji uspostavlja vlast obezbeuje
prosto za reprodukciju delatnosti a pritom paralie stvaralatvo linosti, irih
drutvenih grupa i masa. To sa svoje strane vodi krizi legitimnosti vlasti i uvodu u
krizno-konfliktna stanja na relaciji vlast-podvlateni.
Politiki aspekt vlasti se iskazuje kao nain za realizaciju uticaja,
potinjavanje, prinudu u skladu sa postojeom ravnoteom snaga u jednom
drutvu. Neposredna obaveza profesionalnih mislilaca' - ukazuje M.Veber sastoji se u ouvanju trezvenosti pri suoavanju sa vladajuim idealima.
I3
* Gams, A., (1995),
Nagon i norma
, Filip Vinji, Bcograd.
Odsustvo jasnih orijentira, garancija prema samom sebi i podreenima,

neizbenost samovoljnih ili nasilnih radnji u praksi vlasti stvara politiki prostor
za nastanak konfliktnih i kriznih potencijala u punoj meri bez obzira na dati
istorijski oblik politikog uredenja ili reima vlasti.
Polazei od osnovnih aspekata vlasti proizilazi da je njenoj osnovi mo,

uticaj i status autoriteta, koji omoguavaju u prvom redu kontrolu raspodele
resursa, informacija, uee u donoenju ili usvajanju odluka i reenja, upravljanje
legitimnom silom. Sa stanovita drutvenih kriza, konflikata i njihovih uzroka
najznaajnija politika vlast. Razlozi za to su viestruki. Prvo, vlast po sebi se
oslanja i temelji na vrednostima koje ine osnovu njenog legitimiteta, ali ona i
spolja predstavlja vrednost i motivacioni inilac za borbu za njeno sticanje. 139
Zato se vlast javlja kao univerzalni cilj i vrednost. Drugo, svaka vlast nastoji da
posrcdstvom moi stcknc korist, matcrijalnu i statusnu, kako tvrdi M. Duverger
po svojoj prirodi svaka vlast opasna, jer ovlaeni nuno tei da se njome
okoristi, zato za vlast vredi izreka ne vlada se naivno. To kod podvlacnih
izaziva oscanjc rcvolta i gomilanjc nezadovoljstva, koje se vrlo lako transformie
u sukobe razliite vrste i intenziteta. Vaan moment kada je u pitanju vlast kao
uzrok kriza i konflikata jeste pitanje odnosa vladajuih i podvlaenih, upravljaa i
podanika. Njihov uzajamni odnos je razliit i sloen, i zavisi od tipa drutva;
zatim, od moi, interesa i ciljeva upravljaa i podvlaenih; i, na kraju, od naina i
sredstava koja koriste upravljai u uvrivanju, a podvlaeni u suprotstavljanju
ili J
103
-------
__
---- --
U modernom drutvu, kao i tokom epoha, bogatstvo i vlast (mo) su jedno

od najmonijih stimulansa za borbu, s jedne, kao i najjae sredstvo dominacije na
mikro- i makro drutvenom planu, s dmge strane. Time ima osnova tvrdnja da se i
mo savremenog sveta zasniva na bogatstvu, njom se na mikronivou mogu kupiti
lini nedostaci voe, a na makronivou nedostaci organizacije ili institucije, ma
kakva ona bila. Otuda je nuno obuzdavanje vlasti za koje s zalagao otac moderne
politike S.Monteskje. Da bi se spreila zloupotreba vlasti potrebno je, kao to
proistie iz same prirode stvari, da jedna vlast obuzdava drugu... Kada se

zakonodavna i izvrna vlast objedinjuju u jednom organu, tu ne moe biti slobode.
Sa druge strane, ne moe biti slobode ako sudska vlast nije odvojena od
zakonodavnc i izvrnc. I svcmu c doi kraj ako jcdno isto licc ili organ ponc da
vri sve tri vrste vlasti, 326 smatra Monteskje.
1.3. Posredni uzroci kriza i konflikata
U objektivnoj analizi mnotva sloenih i meduuslovljenih uzroka irih
drutvenih kriza i konflikata (klasnih, etnikih, verskih, rasnih, ratnih) mora se
poi od istorijskih, strukturno-sistemskih, politikih, etnikih, verskih i ideolokih
uslova i faktora koji neka mesta, situacije ili grupe ine vie predisponiranim
prema konfliktima nego druge. Istovremeno kao znaajni
326Monteskje, .L. O duhuzakona. Rad. Bcograd, str.156
1.
a)
b)
a)
uzroci unutranjih drutvenih kriza i konflikata javljaju se i razliiti interesi

i ciljevi centara moi (drava i saveza - vojnih, privrednih, verskih i drugih), koji
104
se nalaze van konkretnog drutva u kojem se odvijaju konflikti razliite vrste i
intenziteta. U tom smislu, osim opte podele na unutranje i spoljanje uzroke
drutvenih sukoba, hipotetiki se mogu izdvojiti etiri skupa faktora koji na
posredan nain bitno doprinose nastanku unutar drutvenih konflikata. To su u
prvom redu: stmkturni, politiki, ekonomsko-socijalni i kulturno-perceptualni
faktori.
Strukturnifaktori ili faktori drutvene stmkture koji posredno ili direktno
determiniu ili podstiu krize i konflikte izmeu socijalnih gmpa brojni su i
meusobno uslovljeni. Od itavog spleta inilaca dmtvene stmkture etiri faktora
u svakom drutvu bitno odreuju i utiu na pojavu dmtvenih sukoba. To su:
neovoljna stabilnost dravnc strukturc;
izrazite socijalne nejednakosti i polarizacije;
v) unutranjc drutvcnc protivrcnosti; i
g) slocnost ctnikih onosa.
Nedovoljna stabilnost drzavnih struktura proistie iz nedostatka politikog
legitimiteta ili legitimacije, kako na unutranjem tako i meunarodnom planu. Kao
to je isticao M. Veber pitanje legitimnosti vlasti je u najtenjoj vezi sa pitanjem o
stabilnosti ili trajnosti nekog politikog poretka, pre svega drave. Bez minimuma
unutranje, dakle intimne saglasnosti podvlaenih, nikakva vlast ne moe raunati
na svoju trajnost i postojanost. U
institucija, koje nisu u stanju da vre svoje kontrolne i usmeravajue

funkcije. Stoga legitimitet i stabilnost dravnih struktura predstavljaju poetnu
taku analize uglavnom svih unutardmtvenih konflikata.
Spoljanji, tj. medunarodni inioci (ekonomske blokade i ucene, nametanje
modela razvoja, politiko-vojni pritisci ili neposredna primena vojne sile), esto
imaju znaajnu ulogu u izazivanju institucionalne i, uopte, drutveno- dravnc
krizc, dclcgitimizacijc vlasti i dczintcgracijc dravc.
Unutranji drutveni inioci, kao to su: endemska korupcija, organizovani
kriminal, nckompctcntnost i ncsposobnost politiko-ekonomskih clita da
promoviu ckonomski razvoj i modcmizaciju inc plodno tlo za nastanak i
manifestovanje drutvenih sukoba od klasnih, etnikih, verskih i politikih do
ratnih.
b) Socijalne nejednakosti: U literaturi postoji visok stepen saglasnosti oko toga da
duboke socijalne nejednakosti izmeu klasa i slojeva u pogledu uslova ivota i
perspektive prouzrokuju otre socijalne sukobe ili pogoduju stvaranju uslova za
takve sukobe. Meutim, da bi socijalni sukobi uopte nastali, neophodno je dejstvo
velikog broja posredujuih varijabli i faktora. Zato drutveni sukobi nisu
neposredni i neizbeni rezultat konkretnih socijalnih nejednakosti. Dmtva velikih
socijalnih i klasnih nejednakosti mogu biti istovremeno drutva slabih, barem u
manifestnom smislu slabih socijalnih konflikata, pogotovu ako deluje sistem
efikasne represije. I obrnuto, dmtva ekstremnih i intenzivnih socijalnih sukoba ne
moraju biti drutva velikih socijalnih nejednakosti, iako je to najee meusobno
povezano. Veoma vanu ulogu u prirodi veze izmeu socijalnih nejednakosti i
drutvenih konflikata imaju kompenzacioni mehanizmi, koji mogu biti materijalne
i idejne, tj. duhovne prirode. Poseban znaaj u tome imaju religija, tradicija,
pokornost autoritetu vlasti i harizma a posebno ideoloka manipulacija.
v) Unutranje drutvene protivrenosti u jednoj dravi mogu biti izazvane
razliitim iniocima (spoljanjim, unutranjim, ekonomskim, socijalnim, klasnim,
politikim, nacionalnim, verskim, ideolokim i drugim) i mogu imati razliit
sadraj i intenzitet. Posebno su karakteristine u vienacionalnim, verski i
konfesionalno heterogenim dravama, kakve su federacije gde se javljaju sukobi
visokog intenziteta i stepena nasilja.
g) Slozenost etnikih odnosa ini etvrti struktumi faktor koji privlai
znaajnu panju savrcmcnc konfliktologijc koji sc javlja u XX vcku, kao
najznaajniji posredni inilac kriza i otvorenih drutvenih sukoba. Multietnike
dravc su, prcma miljcnju istraivaa, podlonijc sukobima od jcnonacionalnih.
2. Politiki faktori kojima svetska konfliktologija poklanja panju kao uzrocima
sukoba su:
a) nedemokratski politiki sistemi;
b) radikalne nacionalne ideologije;
v) medugmpna politika i politike elite.
a) Nedemokratski
politiki sistem. Mogunosti izbijanja kriza i konflikata
j
105
------
------------------_x
- -- - - ---- -- -{
o----------------------------------------
tokom vremena, na nivou masa generiu nezadovoljstva, posebno ukoliko slue

interesima pojedinih uskih drutvenih grupa (klika), ili ukoliko koriste nasilje za
odranje takvog sistema kao i regulisanje socijalnih napetosti. U takvim
okolnostima se stvara autoritaran tip politike, gde se politika ispoljava kao mo
nad svima, gola sila i nasilje u slubi pojedinanog i posebnog egoizma, uz
zloupotrebu zajednice i zajednikog ivota. 327 Medutim, i u demokratskim
327upi, .: isto, str. 21.
drutvima nezadovoljstvo moe da se nagomila ukoliko neke grupe (etnike,

verske, manjinske) nisu adekvatno zastupljene u dravnim i politikim
institucijama (vladi, sudovima, vojsci, policiji, politikim partijama itd). Na taj
nain legitimnost sistema kao celine moe vremenom da bude znaajno ovcdcna u
pitanjc, imc sc gcncriu antagonizmi kao uvod u intcnzivnijc meugrupne
konflikte.
Ukoliko u drutvu postoji nckontrolisana vlast uskog kruga Ijudi, takva
drutva dobijaju oblike ne samo nedemokratskih i pretpolitikih (tribalistikih),
ve i deformisanih drutava. Vlast u takvim drutvima, najee ideolokom
manipulacijom posredstvom medija, formira klimu pseudodemokratske
plebiscitarnosti i aklamacije, prihvatanje ponuenog bez kritikog rasuivanja.
Kao rezultat takvog manipulativnog pacifikovanja masa javlja se regresivna
oputenost, koja dalje reprodukuje politiku apatiju i depolitizaciju. Meutim,
takve okolnosti na nivou masa, vremenom, dovode do gomilanja
nezadovoljstva, iracionalnosti i mrnje prema nosiocima vlasti i moe

predstavljati uvod u nasilne, ruilake konflikte, pa ak i revolucije. 328
b) Radikalne nacionalne ideologije - osim politikog sistema, veoma znaajan,
ako ne i presudan inilac drutvenih sukoba u etniki sloenim dravama
jeste priroda preovladavajue nacionalne ideologije, odnosno postojanje
ekstremnog nacionalizma i ovinizma, posebno u uslovima autoritarnog
politikog reima, koji ih uglavnom i generie.
v) Politike elite i dinamika meugrupne politike. Javljanje sukoba, kriza i
nasilja u nekoj zemlji u znatnoj meri zavise od dinamike meugrupnih odnosa, tj.
politike i socijalne distancije koja je prisutna izmeu osnovnih dmtvenih grupa,
klasa, slojeva, kao i kompatibilnosti njihovih interesa i ciljeva. Istovremeno
znaajan strukturni inilac u izazivanju drutvenih sukoba jeste i politika clita, prc
svcga njihovo odrccnjc prcma politikoj moi, principima politikog liberalizma,
demokratije i humanizma. Elita se moe orijentisati prcma politici nadmoi ili
politici mogunosti, to u osnovi razlikujc clitc i kvaziclitc. Ukoliko jc politika
clita orijcntisana prcma sticanju politikc moi ili premoi u odnosu na drutvo, ili
politike neistomiljenike, ona koristi razliita sredstva manipulacije, kao i
nedemokratske principe i sredstva nadmoi, sile i nasilja radi zadravanja ili
osvajanja vlasti, to stvara fenomen polarizovanog pluralizma. 141
Strategije koje politika elita instrumentalizuje u okolnostima politikih i
ekonomskih kriza, socijalnih protesta i nemira, s obzirom na to da takve
106
328Vidcti irc u: Simcunovi, D., (1991), Drzavni udar ili revolucija, Bcograd, str. 127-138.
--------------------------------
--------J ---------------------------------------------------------------------- J --------------------------------------------I
J-----------7------------------------------------------------------------
Sa stanovita konflikata jedna od najeih taktika koje primenjuju politike elite u

tim situacijama jeste, prema miljenju L. Kozera, izmetanje konflikata, 329 gde
se, na primer, ekonomski problemi i neuspena politika modernizacije drutva,
pokuava prikriti ili reiti provociranjem etnikih
V
sukoba. Cesta taktika politikih elita u okolnostima dmtvenih kriza, kao i krize
legitimiteta vlasti, jeste i stvaranje tzv. pomerenih (displaced) konflikata (K.
Doj). Tada se konflikti izraavaju u simbolikoj ili idiomatskoj formi, a slom
politike kontrole nad njima znai revoluciju ili rat. ,,l4:i
3. Ekonomski faktori bitno doprinose nastanku razliitih meugrupnih i unutargrupnih
konflikata. Takoe postojanje ili odsustvo konsenzusa izmeu osnovnih drutvcnih
klasa u poglcdu moi i prcraspodclc novostvorcnc vrednosti ini znaajan
momenat drutvene napetosti, antagonizma i konflikta. U tom smislu sc dva
ckonomska faktora javljaju kao najci potcncijalni uzroci unutranjih dmtvenih
sukoba:
a) ekonomske depresije i krize; i
b) diskriminatorski ekonomski sistemi;
a) Ekonotnske depresije i krize kao i procesi modemizacije, kako je to odavno
utvrdila drutvena teorija, zakonomemo proizvode razliite drutvenoekonomske probleme koji mogu da doprinesu stvaranju kriznih arita,
unutardmtvenim i meudravnim tenzijama.
329Coscr, L., (1996), The Functions ofthe Social Conflicts, Thc Frcc Prcss, Nc\v York - Collicr-Macmillan Ltd., London,
p. 69-72.
SocialMobilization andPoliticalDevelopment,
Dcutsch. K., (1970),
Ncw York, p. 68.
b) Diskriminatorski ekonomski sistemi, bilo da vre diskriminaciju na regionalnoj,

klasnoj ili etnikoj osnovi, mogu generisati intenzivnu dmtvenu fmstraciju,
Etiologija kriza i konjlikata
napetost i nezadovoljstvo. 146
4. Kultura je ne samo pogodan okvir za razvoj i saradnju nego i za pozadinu i
plodno tlo za razliite krize, borbe i neprijateljstva. Kultura daje sliku sveta
manje ili vie zajedniku za sve pripadnike kulturnog kolektiviteta koja se
prenosi isadri gotove, uproene i emocionalno obojene defmicije nas i njih,
prijatelja i neprijatelja. Osim toga, slika sveta koju zajednika kultura
prcdajc najcc sadri i istoriju kolcktivitcta u vidu uproenc mitologijc
kojom se poela na nas i njih produbljuje, opravdava i pojaava. 147 Na taj
nain kulturnc tcmc pojavljuju sc kao polazitc i ponucno opravdanjc za
sukobe meu grupama, posebno meu nacijama i veroispovestima.
Kulturne teme se pojaavaju svesno stvorenim ideologijama, a upravo kroz
te ideologije politike stranke i pokreti nastoje da koriste kultumo nasleene
predstave i stereotipe. Tako se kultura i ideologija esto meusobno pothranjuju. S
dmge strane, i mas-mediji na slian nain crpu svoju mo iz predstava i stereotipa
uvreenih u kulturnoj matrici i na taj nain ih pojaavaju radi rasplamsavanja
konflikata, a posebno onih meuetnikih. Istovremeno
izgradila o onoj drugoj.
U literaturi koja prouava konflikte identifikovana su dva kulturna i
perceptualna faktora koji su veoma znaajni u izazivanju unutranjih drutvenih
kriza i konflikata.
Prvi je ili nepravda ili kulturna diskriminacija nad manjinama, u smislu
nejednake mogunosti obrazovanja, pravna i politika ogranienja upotrebe i
uenja jezika manjina, a tu su i pritisci na religijske slobode i slini oblici
107
148
represije.
Drugi faktor je vezan za istoriju grupa i njihovim percepcijama o sebi i
drugima. Mnoge grupe imaju legitimne razloge nezadovoljstva prema drugim
grupama za zloinc poinjcnc u bliskoj ili dalckoj prolosti. Nckc drevne mrnje
imaju stvarne, legitimne istorijske osnove, koje proistiu iz traumatizujuih
istorijskih iskustava i kojc sc aktiviraju u odrecnim socijalnim okolnostima i
najee rezultuju graanskim ratovima, genocidom, dugotrajnim neprijateljstvom
i dravnom dezintegracijom. Pojedine drutvene grupe posebno etnike, imaju
tendenciju da iskrivljavaju svoju sopstvenu istoriju, a da esto satanizuju susede,
rivale i protivnike. Time kultumo-istorijske, a posebno
etnike razlike, postaju znaajan, a neretko i presudan inilac konflikata,

posebno u sadejstvu sa postojanjem zaotrene socio-ekonomske krize, autoritamim
politikim reimom i spremnou politikih elita za odranje ili zadobijanje vlasti.
108
1.4.
Meunarodni uzroci kriza i konflikata
Nestankom evropskog sistema realsocijalizma, okonanjem hladnog rata i

pobcdom libcralnc dcmokratijc javilc su sc ilcmc o novim, drugaijim izazovima
i pretnjama bezbednosti kao i dileme vezane za uzroke savremenih kriza i
konflikata. Jedna od znaajnijih tema vezana je za ulogu vojnoindustrijskog
kompleksa i mogunost pojave novih formi totalitarizma kao inioca od izuzetnog
znaaja za bezbednost na nacionalnom i globalnom nivou. Pitanje da li je
totalitarizam - i sa njim u neraskidivoj vezi militarizam i militarizovana privreda zauvek nestao sa istorijskog horizonta, ili postoji opasnost od njegove
revitalizacije u neto drugaijoj formi ini pitanje od prvorazrednog znaaja.
Vano je istai da se u savremenoj sociologiji i politikologiji, esto gubi iz vida da
totalitarizam kao strukturno uslovljena politiko-kulturna i sociopsiholoka pojava
nije stanje, ve i permanentna istorijska mogunost koja proistie iz logike samog
liberalnog kapitalizma i modernizacije kao jedna od njenih moguih rezultanti, 330 a
da su nosioci totalitarizma, forme njegovog ispoljavanja, kao i koliina terora i
rtava, i s t n r i i s l fi n r n m p n l i i v p k a t p . o m r i i p 7 h n a t n c T n i p n p n n h n H n n n k a 7 a t i n a s n < ; t i n i i i
330Vidojevi Z., (1997), Tranzicija, restauracija i neototalitarizam, IDN, Bcograd, st.327-370.
osnovne eiemente totaiitame arzave na preiazu aveju epona. rsiaime,

nastajuci totalitarizam a uporco sa njim i militarizam i znaaj vojnoindustrijskog
kompleksa u ukupnoj privredi i ivotu drave na kraju XX i poetku XXI veka,
bitno je drugaiji u odnosu na prethodne oblike klasinog nacistikog, faistikog
ili staljinistikog tipa i ini jcdan od vanijih inilaca kriza i konflikata na
nacionalnom, regionalnom i medunarodnom planu. Kao osnovna obeleja javljkaju
se:
Prvo: Totalitarizmi prve polovine XX veka bili su antiliberalno usmereni,
jer su negirali osnovna naela liberalizma kao filozofije slobode. 331 Savremeni
totalitarni fenomen nastaje na osnovama doktrine i ideologije neoliberalizma,
nastupajui u ime borbe za slobodu, demokratiju, ljudska prava, slobodne izbore i
slobodno trite. 332
Drugo. Jednopartijski sistem vlasti bitno je obeleje klasinih totalitamih
sistema. Danas isprepletanost centara ekonomske, vojne i politike moi
zakonomerno vodi slabljenju pluralizma i koncentraciji moi. Interesi kmpnog i
sve vie militarizovanog kapitala, razliite nagodbe i koalicije izmeu politiara i
politikih partija koje su naizgled razliitih ideolokih usmerenja, kao i ogromne
koliine novca vrlo sumnjivog porekla, koji se ulae u njihove predizborne
kampanje, nije neto novo, sluajno ili privremeno u razvoju liberalne
demokratije. Time su vrednosti liberalne demokratije sve tee ostvarive u uslovima
korporativne vlasti, tenje za dominacijom i profitom kao najviim ciljem.
Tree. Jedan od najvanijih kriterijuma koji neki drutveni sistem definie
kao totalitaran, prema miljenju Z.Beinskog, je centralistiko upravljanje i
331Molnar A., (2000), Totalitarna vlast i modernizacija, Sociologija, br.XLII/ 2000 st.4.
332Vidojevi, /., (1999), Liberalni totalitarizam, Socioloki prcglcd, broj 2. Vidojevi, Z., (1997), Tran- zicija. restauracija i
neototalitarizam, IDN, Beograd, str.327-370
kontrola celokupne ekonomije posredstvom birokratske koordinacije ranije

nezavisnih delova dmtva. Uvaavajui tu injenicu koreni totalitarnih tendencija i
militarizovane privrede danas nalaze se najveim delom u korporativnoj
organizaciji kapitalistike privrede i njene organske povezanosti sa dravom.
Danas, moderna kapitalistika drava i korporativna privreda iji su organizacioni
oblici multinacionalne i nadnacionalne kompanije, ine ncrazdvojivu cclinu.
Gigantska koncentracija oligopolskog mega-kapitala uzrokovala je stvaranje
vcoma kompleksnog sistcma vcza i odnosa u svctskom sistcmu kapitala, ali i u
odnosima politikc onosno dravc i privrcdc. Povratak politikc i drave u privredu,
kako u nacionalnim tako i meunarodnim okvirima, ne znai inferiornost
monopolistike privrede. Naprotiv, oni ine dva glavna aspekta postmodemog
drutva, podjednako snana i u odnosima meuzavisnosti. Organska povezanost
drave i privrede proistie iz injenice da multinacionalne korporacije, pored
ekonomske, imaju i nesumnjivu politiku mo koja se poveavala uporedo sa
irenjem moi imperijalne drave. Njihovi zajedniki taktike kako u klasinom
kolonijalnom tako i u savremenom postkolonijalnom periodu. Njihovi prerogativi
su meduzavisni i dogovorno ih dele. Ekonomski rast monih korporacija utie
direktno na mo drave koja je najvaniji instrument vladajue ekonomsko-vojne i
politike elite. One su, dakle, jedan od najvanijih izvora moi drave. S druge
strane, kompanije su ne samo vani ve najee i osnovni instrumenti
materijalizacije dravne politike na meunarodnom planu. Zato drave pri
realizaciji svoje politike polaze najveim delom od interesa svojih kompanija
nastojei da nekim ideolokim ili politikim gestom ne ugroze njihove interese u
odreenom regionu. Zahvaljujui prirodi odnosa sa multinacionalnim kompanijama
kapitalistika drava je toliko ojaala i proirila svojc funkcijc da sc vcoma
109
udaljila od svojih polaznih libcralnih osnova. Otuda je i razumljiva podrka koju

amerika, japanska i vlade zapadnocvropskih drava pruaju svojim
korporacijama.
etvrto: Slom sistema realsocijalizma proizveo je znaajne novine u
temeljnim obelejima savremenog totalitarizma, pre svega u formi terora. Teror
kao element totalitarizma koji sprovodi policija (tajna i javna), u postmodernom
masovnom drut\ai neuporedivo je podnoljiviji od onog koji je sprovoen u
klasinim totalitarnim reimima. Kvalitativna izmena u sprovoenju terora jeste
pomak od neposredno fizikog ka informacionom teroru. To ne znai da fiziki
teror ili pretnja njime nije prisutna, on (teror) je samo modifikovan kroz rad
monih satelitskih pijunskih mrea (poput ESALONA ili MEMEX-a), kojima se
moe prislukivati svaka komunikacija, telefon, e-mail ili teleks u svetu.
Nakon zloina nad ameriim graanima septembra 2001 godine klaustrofobine i

totalitame pretenzije su viestruko multiplikovane. O tome dovoljno govori
Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Keetovi- Krizni rnenadment
najmahnitiji od svih do sada projekata koje trenutno izrauje Pentagon, pod ifrom
Total Information Awereness (TIA), sistem totalnog nadzora informacija. Zamisao je
da se prikupi oko 40 stranica podataka o svakome od 6,2 milijarde stanovnika
planete i obrada poveri hiperkompjuteru. Centralizujui, ukrtajui i obraujui
sve raspoloive line podatke - plaanje kreditnim karticama, pretplate na medije,
bankovne operacije, telefonske pozive, posete veb-sajtova, elektronsku potu,
policijske dosijee, polise osiguranja, lekarske kartone i socijalno osiguranje Pentagon rauna da e moi kompletno da obelei i kontrolie svakog pojedinca. l:>2
Ishodita totalitamih tendencija modernizacije i liberalnog kapitalizma
sadrana su u samoj protivrcnoj logici kapitala, odnosno proistiu iz nunosti
njegove koncentracije i centralizacije i n slepe" potrebe za profitom, koja je
rczultirala pokoravanjcm drugih zcmalja i trita, ili prcciznijc, kolonijalizmom i
impcrijalizmom u prcthodna dva vcka i ncoimpcrijalizmom na poctku trccg
milenijuma. Kako istie H. Markuze 'Miberalizam je taj koji iz sebe stvara totalnoautoritamu dravu, kao njeno vlastito dovravanje na viem stupnju razvitka",
odnosno totalitama diktatura je, kau K.Fridrih i Z. Beinski, logian nastavak
izvesnih crta "modernog industrijskog drutva", esto nazivanog "kapitalizam".
Militarizacija privrede (u smislu proizvodnje i prodaje sredstava rata)
110
moi, pre svega moi vojno-industijskog kompleksa i politike kapitala

internacionalne snage. Te okolnosti istovremeno imaju i svoju teorijsko-idejnu
osnovu i opravdanje u radovima nekih istaknutih teoretiara, po kojima je sila i
borba za mo jedan od osnovnih ciljeva svake drave, odnosno da se jedino uz
pomo sile mogu realizovati ciljevi unutranje i spoljne politike. Tako je Q. Wright
smatrao da se nacionalni interesi u meunarodnim odnosima mogu ostvariti samo
primenom sile, te da je ona osnovna karakteristika ovih odnosa. 333 J.R. Aron tvrdi
da je "meunarodna politika uvek bila od svih priznata za ono to ona jeste, a to je
politika sile. 334 " 4 Jo su oreenije tvrdnje H. Whitina da je politika sama po sebi
borba za vlast i silu, te je samim tim i svaka politika - politika silc. 335
Oznaaju militarizacije privrede i vojne moi dovoljno govori injenica da
se one u najrazvijenijim zemljama Zapada pojavljuju ne samo kao instrument
spoljne politike ve i kao bitna pokretaka snaga unutar drave kroz zapoljavanje
brojne radne snage, ogroman profit od prodaje oruja i opreme i stvaranje prostora
za unosan plasman kapitala. Kad se ima u vidu da samo u SAD, u vojnoindustrijskom kompleksu radi oko 5 miliona ljudi (pet najveih kompanija
amerike industrije naoruanja - Lockhed-Martin, Boeing, NorthropGrumman, Raythcon i Gcncral Dynamics - zapoljavaju prcko milion radnika) a da
posredno od njega zavisi jos oko 50 miliona stranovnika SAD, onda se mora
itekako voditi rauna o zadovoljavanju njegovih interesa, makar i izazivanjem i
vocnjem ratova. Danas gotovo da ncma privrcdnc granc koja doncklc nc zavisi od
vojnih programa i investicija, koje se mere stotinama milijardi S godinje. Tako na
primer vie od 30000 amerikih preduzea egzistira iskljuivo od vojnih ugovora,
333
Thestudy of International Relations,
334Aron R., (1962), Paix et guere entre les Nations, Paris, p.691.
335Hass E.B., and Whitting A.S., (1956), Dvnamics of International Relations, New York. p.40.
Wright Q., (1965),
Ncw York.
a drugih 150000 zavisi od rada po vojnim ugovorima. Vic od 40% svetske

trgovine orujem i vojnom opremom otpada na SAD, emu treba dodati da je
Amerika u 2000 godini, za proizvodnju
sredstava ratne tehnike izdvojila 130
milijardi $. Pcntagon godinjc sklapa prcko 20000 ugovora o prodaji oruja. 156 S
druge strane, to uslovljava stvaranje vrste sprege izmedu vojne birokratije, vrhova
kmpnog kapitala, monih medijskih kua i pojedinih visokih naunih institucija.
Intcrcsnc vczc izmcu ckonomskih, politikih, vojnih i obavetajnih vrhova
monih zemalja su isprepletane i viedimenzionalne, tako da u savremenim
uslovima globalnog drutva ine svctsku piramidu moi. To proistic otuda to su
ckonomski moni pojcdinci na kljunim poloajima u izvrnim organima vlasti, a
sa tih pozicija znaajno utiu na rad globalnih preduzea. Oni svakako utiu,
posredno i neposredno, na sadraj ivota u svim dclovima svcta, ostvarujui
intcrcsc svojih drava diplomatskim putem posredstvom medunarodnih
organizacija, ali i politikim nasiljem kada je ono neophodno. Na taj nain vojna
industrija, nasilje unutarsistcmsko i ono okrcnuto van, i biznis postaju logian i
ncrazdvojiv segment posmodernog informatikog dmtva.
Tako jc rat u Iraku bio motivisan tc/njom da sc osigura urcdno snabcvanjc naftom
po stabilnim cenama, a pokazivanje moi velesile je sluilo jednom novom vojno
industrijskom kompleksu u SAD. Da je ugroena nacionalna bczbcdnost SAD bila
jcdini razlog za militarizaciju amcrikog drutva onda bi zavretak hladnog rata
morao dovesti do jednog temeljnog razoruanja. Nakon preloma iz 1989/90 ni
jedna sila na svetu nije bila ni priblino dorasla SAD.
Cinilo sc da jc dolo vrcmc za ubiranjc mimoopskih dividcndi. Odmah po
dolasku na vlast 1993 godine predsednik Bil Klinton je smanjio vojne izdatke i
milijarde $ preusmerio na smanjivanje javnog duga. Kao direktna posledica
smanjcnih porudbina Pcntagona slcdio jc talas fuzija u amcrikoj industriji
111
naoruanja. No, politika demilitarizacije nije trajala dugo. Iznenada se ponovo

pojavio vojno-industrijski kompleks. U oktobru 1999 Ameriki kongres je onco
oluku o povcanju izdataka za odbranu, a samo ncclju dana kasnijc general
Nikolas D. abraja, predsedik koncerna za izradu naoruanja General Dynamics,
optuio je Klintonovu administraciju da je smanjenjem namdbina za vojsku
dcmoralizovala oruanc snagc i ugrozila nacionalnu bczbcdnost. On je pozdravio
poveanje trokova za odbranu i oznaio to kao taku preokreta koja zasluuje
podrku. Na tu podrku nije trebalo dugo ekati. Arhitekte novog buma industrijc
naoruanja Donald Ramsfcld i Riard cjni bili su 1997 godinc, meu osnivaima
Projekta za novo Ameriko stolee (Project for the New
,5f
' orcvi, B., (2001)

, Zbornik:
Partncrstvo za mir i SRJ. Institut za ratne vetine,
Beograd. str. 19
Partnerstvo za mir - nastanak, razvoj, implementacija
Amcrican Ccntury), jcdnog ekskluzivnog kruga neokonzervativaca u

republikanskoj partiji.DrTa
jeMilainovi
grupa, i otvorenim
pismima,
traila od predsednika
Srdjan
Dr elimir KeetoviKrizni menadment
Klingtona da, odluno, preuzme kormilo svetske politike i povea vojne izdatkc.
Pritom, isprcd jcdinc prcostalc supcrsilc nijc stajao nikakav izazov poput onog iz
vremena hladnog rata.
Pored geostrategijskih, amerika spoljna i bezbednosna politika sledi i
masivnc privrcdnc intcrcsc. Buova administracija ovdc zastupa intcrcsc krupnog
kapitala. Prema tradicionalnoj republikanskoj ideologiji drava ne bi trebala da se
mea u trinu igru i da smanjenjem poreskih optereenja privatnih prihoda pojaa
privrcdnu dinamiku. No privrednc granc kojc su na svctskim trtima suoene sa
otrom konkurencijom uivaju snanu potporu i zatitu Buove administracije u
obliku deficitarnog finansiranja. Dotiraju se pre svega industrija naoruanja i
poljoprivrcda. Vojna privrcda obrazujc pri tom osnovu za kompletnu vazdunu i
kosmiku industriju u SAD, koja zapoljava vie od milion radnika, dobro, do jako
dobro plaenih. Jednu treinu njihovih proizvoda kupujc Pcntagon, imc sc u
mnogim prcuzcima pokriva gubitak nastao u poslovima sa civilnim
vazduhoplovstvom. Kombinacija smanjenja poreza sa subvencioniranjem, u
milijardskim iznosima, ima znaajan uticaj na privredu. Politika Buovc
aministracijc ovoi iz godinc u godinu do svc vccg zaduivanja zarad
deficitarnog finansiranja amerikog bueta. Zbog toga je militarizacija spoljne
politike, ali i privrede i celokupnog drutva, negovanje kulta nasilja i oruja jcdna
od osnovnih olika zapadnc kulturc i politikc izraene kroz ideologiju
neoliberalizma. Agresivna politika NATO-a za irenje
112
nfl Tstnrnii Fvrnnn imfi <;vnip nrivrprinp imnlil<rariip Tnkn nni7nnp jnaup nnvih
NATO lanica moraju da ispunc zahtcvc i stanardizaciju vojnc obukc, naoruanja

i vojne opreme. Zahtevi koje nove lanice moraju da ispune da bi standardizovale
vojnu opremu po NATO specifikacijama je ogroman bonus za vojnu industriju u
SAD i Zapanc Evropc koja c pokupiti profit od ovog proirenja. Proizilazi da su
razlozi za proirenje NATO-a na istok mahom ekonomski. Na primer, vojno
prisustvo NATO-a i kontrola nad Istonom Evropom pomac zapadno-cvropskim
korporacijama osiguranjc stratckih energetskih izvora nafte u Kaspijskom moru i
Centralnoj Aziji. Amerike i zapadno-evropske korporacije imae veliku zaradu
zbog NATO kontrole naftnog koridora kroz planinc Kavkaza.
lanice NATO-a obavezale su se da poveaju svoju vojnu sposobnost, to
dovodi do direktnog poveanja vojnog budeta to sa svoje strane prcstavlja
zamajac privrcdnc aktivnosti. Evropskc lanicc NATO su vc poveale svoje vojne
budete za 11% od 1995 godine. Vojni budet SAD i Kanade je takoe povean u
protekle dve godine.
U mcri u kojoj bczbcdnost kao sila i kao mo prcdstavlja atribut ravc, ona
je neraskidivo povezana sa njenim privrednim razvojem. Ekonomija kao izvor
dravne moi predstavljala je i danas je neophodan inilac bezbednosti, esto izvor
suprcmacijc u meunarodnim odnosima, na njoj su stasalc agrcsivnc ideologije, ali
su i u osnovi stabilne ekonomije stajali bezbedni uslovi privreivanja. Svoenje
pojma moi na ekonomsku sferu, tj. bezbedan i slobodan pristup tritu znai
istovremcno narastajuu ulogu ckonomskih i finansijskih protagonista
globalizacije trita i poslovanja, a u prvom redu multinacionalnih korporacija.
Ekonomski rast monih korporacija dircktno utic na mo drave i predstavlja
najvaniji instrument vladajue ekonomsko-vojne i politike elite i na domaem i
na meunarodnom planu. Zato je u pravu S. Hantington kada kac da jc fra/a
"svetska zajednica" postala zapravo eufemizam za davanje legitimacije akcijama
Zapada koji koristi meunarodne institucije, vojnu mo i ekonomska sredstva da
natera svet na puteve koji e podravali zapadnu dominaciju, tititi zapadnc

intcrcsc i promovisali zapadnc politike i ekonomske vrednosti. 15
Kompanije su ne samo
vani, ve najee i osnovni instrumenti
matcrijalizacijc dravnc politikc na meunaronom planu. Aktivnosl
multinacionalnih korporacija danas u svetu se ispoljava direktno kroz
uspostavljanje mree filijala ili indirektno posredstvom ogroinnog broja
snabdcvaa. 58 Timc sc objanjavaju mnogc krizc i konflikti irom svcta koji su
omoguili zapadnom kapitalu i tehnologiji pristup i prisustvo na kriznim
podmjima radi obnove razmene infrastrukture. Zbog toga je militarizacija
spoljnc politikc, ali i privrcc i cclokupnog drutva, ncgovanjc kulta nasilja i
oruja jedna od osnovnih odlika zapadne kulture i politike izraene kroz ideologiju
neoliberalizma. Po svojoj prirodi i logici namee se potreba za povrcmcnim
ratovima na raznim takama planctc, jcr rat, proizvodnja oruja i profit su
nerazdvojni segment modernog i postmodernog drutva. Opti postupak, metod i
naelo za realizaciju ciljeva monih drava je divide et impera (zavai pa vladaj),
kombinovanog sa diplomatijom stick and carrot (tap i argarepa), i brojnim
metodama ucena i zastraivanja. U prilog ovih prilikom inaguracije 1993. godine,
kojom prilikom su otvorcno obznanjeni planovi nove intervencionistike politike
Zapada. To su: "kontinuirani dotok nafte iz Persijskog zaliva, minerala i sirivina iz
nerazvijenog dela sveta i irenje trita kao prvorazrcdni intcrcs koji mora biti
osiguran i upotrcbom vojnc silc, ukoliko se za to ukae potreba".
113
1.5. Organizaciono - institucionalni uzroci kriza i konflikata

Od samih poetaka istraivai su ulagali dostra truda da dublje istrae
uzroke kriza i konflikata. U ranim fazama razvoja kriznog menadmenta ovim
uzrocima se pristupalo prevashodno iz tehnikog vidokruga, sa akcentom na
operativne i ininjerske metode. problemi su se, dakle, posmatrali kao prevashodno

tehniki. Meutim, tridesetih godina XX veka sa napretkom istraivanja u oblasti
psihologije, akcenat se pomera na ljudsku greku kao uzrok krize. Konano , 1980tih nastaje socio-tehniko razdoblje koje je pokazalo da glavni bezbednosni
problemi ne izviru iskljuivo iz tehnikog ili ljudskog faktora, ve iz interakcija
izmedu tehnikih i socijalnih aspekata sistema koji jo uvek nisu dovoljno
razumljivi. Naime tehniki i socijalno psiholoki pristup se integriu. Veina kriza
i konflikata izvire iz upravljakih i organizacijskih krugova. Nebezbedna delovanja
oblikuju i podstiu pogrene odluke onih koji su prostomo-vremenski udaljeni od
neposrednih uesnika
'' Hungtinton S., (1990),

, Foreign Afairs.
Vol.72, No.3, Sumer. Danas u svetu postoji vie
od 50 000 transnacionalnih korporacija sa prcko
450 000 ispostava.
The Clash ofCivilizations
odnosa - oveka i maine, onosno tehnologije. Pitanje kojc sc postavlja jc gdc u

sistemu neodgovarajue i loe odluke prerastaju u nebezbedna delovanja koja se
probijaju kroz sistemski postavljene mehanizme odbrane.
Jan Mitrof pokuao jc na zanimljiv nain da intcgric ovc pristupc. On
naime polazi od toga da u svakoj sloenoj organizaciji postoji pet komponenti koje
su od kljunog znaaja za razumevanje naina na koji ona funkcionie. 159 Tc
komponcntc su:
1. Tehnologija
2. Organizaciona struktura
3. Ljudski faktori
4. Kultura
5. Psihologija menadmenta najvieg nivoa (top menadmenta)
Polazci od toga on dajc svoj mocl glavicc luka, odnosno grafiki
prikazuje slojeve u jednoj organizaciji, to se vidi na sledeoj slici:
114
Kao to skidamo jedan po jedan sloj na glavici luka tako i ako od povrine
organizacije idemo u njene dublje slojeve moemo videti kljune faktore koji
upravljaju organizaciom ponaanjem uopte i u kriznim situacijama posebno.
I y>
Mitroff, I.,
Managing Crisis before they Iiappen,
AMACOM, New York2000
Tehnologija
Prvi sloj - Tehnologija je na povrini ovog modela. U dananjem svetu sve
organizacije sare i koriste kompleksne tehnologije. Njihov raspon se kree od
kompjutera koji obrauju kljune informacije do veih postrojenja i procesa u
kojima se prave najrazliitiji proizvodi. ak i organizacije koje posluju u oblasti
pruanja usluga povczanc su sa komplcksin tehnologijama.
Tehnologija je esto najvidljiviji deo jedne organizacije. Moe se esto
fiziki videti iz daljine. Iako veina ljudi ne razume komplikovane i zamrene
dctaljc fabrikc za porizvodnju hcmikalija, ili tcrmoclcktranc, mocmo vidcti da se
tu neto deava.
Kad je re o tehnologiji kljuna stvar je da ona ne postoji a i ne funkcionie
u vakuumu. Nju pokreu i njome upravljaju ljudi koji su bia sklona grekama.
Hteli ili ne, ljudi se tokom rada zamore, izloeni su stresu, na koji su neki vie a
drugi manje otporni, postaju iritrani, to sve moe doprineti namemim ili
nenamemim grekama. Oblast ljudskog faktora je upravo ona grana znanja koja
nastoji da proceni uzroke ljudskih greaka i da dizajnira sistema na taj nain da
oni, koliko je to god mogue, eliminiu Ijudske greke, ili makar smanje njihove
efekte.
Tipian primer je kokpit aviona. Za neupuene avionski kokpit je veba u

ekstremnom haosu, u najmanju ruku. Dugmii, svetla i kontrole su zbunjujui po
sebi. Oni su tako rasporeeni da za amatera bukvalno nemaju nikakvog ininjcri
koji sc bavc humanim faktorom krcirali su najbolji mogui rasporcd kontorla da bi
minimizirali anse katastrofalnih greaka pilota koji esto rade pos stresnim
uslovima i okolnostima. Iste konstatacije i razmatranja vae i za opcracijc u
hcmijskoj fabrici ili nukleamoj clcktrani.
Sledea vana stvar koju treba prepoznati kad je re o tehnologiji je ta da
osim to je ona pod rukovodstvom ljudi koji su skloni grekama, ona je takoe
ugraena u komplekse organizacije koje takoe u igru mogu da uvedu razliite
izvore i vrste greaka. Ove greke rezultiraju iz razliitih mnogobrojnih slojeva
organizacije du kojih putuju poruke i komunikacije. Oni su takoe i rezultat
sistema nagradivnja koi nagrauje neke vrste ponaanja i pokuava da iskoreni
druge vrste ponaanja. Svi ovi faktori mogu i pomoi i spreiti da prave
informacije stignu do pravih Ijudi na vreme, tako da mogu da se donesu ispravne
odluke. Na primer, kada ovi faktori ne funkcioniu kako treba, kao u sluaju
tankera Exxon Valdez, kritino vreme je izgubljeno na to da pravi ljudi stupe na
kriznu scenu da bi postupali sa krizom na pravi nain.
Na sledeoj slici se vide potencijalne interakcije izmeu podsistema. Vidi se
da su tehnoloke operacije pod uticajem ljudi i organizacije u kojoj su ukorcnjcni
itd.
115
116
Interakcije iznteu slojeva u modelu glavice luka
Orgcinizaciona struktura ikultura

Da bi se stiglo do donjih slojeva organizacije i da bi se razumelo kakve
mogu biti interakcie izmeu razliitih podsistema mora se razotkriti unutranji
nain rada i funckionisanja organizacije. Medutim, ovo zahteva dublji pogled
unutar organizacije. U tom smislu je potrebno detaljno ispitati politike i procedure koje upravljaju organizacionim ponaanjem.
Najdublji delovi organizacije su situirani u njenoj kulturi i psihologiji
njcnog top mcnadmcnta. Ipak, do ova dva sloja jc najtcc doi i istraiti ih i to
su, upravo iz ovog razloga, najkritinih+je determinante performasni kriznog
mcnadmcnta jcnc organizacije.
Odbram ben i m eh an izm i
117
U donjoj tabeli su prikazane kljune komponente organizacione kulture i

njihova povezanost sa kriznim menadmentom. Jedno od prvih i
najznaajnijihotkria u vezi kriznog menadmenta je bilo identifikovanje i procena
organizacione kulture. Otkriveno je, naime, da organizacije, poput pojedinaca,
koriste razliite odbrambene mehanizme da bi negirali svoje ranjivosti na vee
krize i da im to slui kao opravdanje zato ne treba da se angauju u aktivnostima
efektivnog kriznog menadmenta. Razliiti mehanizmi ne samo da mogu biti
identifikovani, ve ih je lako imenovati i klasifikovati.
Na tabeli je samo mali uzorak iroke palete odbrambenih mehanizama koje
organizacije koriste da negiraju svoju ranjivost na vee krize. Ono to je, koliko
interesantno, toliko i vano, je da ovi mehanizmi prate skoro doslovno klasine
Frojdove odbrambene mehanizme koji se onose na pojedinca.
Na primer, prva stavka u tabeli je poricanje. Ovaj mehanizam potpuno
negira ranjivost organizacije na krizu. Na ovaj ili onaj nain organizacija je
izuzcta, odnosno potccna od cclc klasc kriza, ako nc i od svih moguih krizc
uopte. Sledei od klasinih frojdovskih mehanizama je nepriznavanje. Za razliku
od poricanja, nepriznavanjc prcpoznajc postojanjc prctnji za nastanak vcc krizc
ali umanjujc njcn znaaj ili ozbiljnost. Drugim rcima ncpriznavanjc smanjuje
obim, magnitudu ili znaaj krize.
Organizacioni odbrambeni mehanizmi

Vrsta
odbrambenog
mehanizma
Inte.rmetac.ua/Primp.r
Poricanje
119
Krize se dogaaju drugima. Mi smo neranjivi.
Nepriznavanje
Idcalizacija
Krize se deavajua li je njihov uticaj na napu organizaciju

mali.
Krizc sc nc dogaaju dobrim organizacijama.
Mi smo tako veliki i moni da smo zatieni od krize.
Veliina
Projekcija
Ako nam se kriza dogodi, to mora biti da je zbog nekog

drugog koji namje to namestio jer je zlonameran.
Intelektualizacija
Ne moramo da brinemo o krizi poto je verovatnoe njenog

ogaanja vcoma mala.
Pre nego to se kriza uzme za ozbiljno trebalo bi precizno
izmeriti anse odnosno verovatnou njenog nastanka i njene
posledice
Partikularizacija Krizc nc mogu da pogodc cclu na organizaciju, poto su

njeni pojedini delovi meusobno nezavisni jedan od dmgog.
118
Izloena tabela je vana jer se ona moe koristiti kako za procenu vrsta
odbrambenih mehanizama koje organizacija koristi, tako i za stepen u kome se oni
koriste. Kao posledica, navedeni mehanizmi sainjavaju kulturu organizacije u
odnosu na krizni menadment. Na primer, organizacija u kojoj preovladava jedan
ili nekoliko od navedenih mehanizama, skoro sigumo nee uzimati za ozbiljno
krizni menadmet. Posledica toga bie da e takva organizacija biti dramatino
oteena u sluaju vee krize. To e takoe produiti vreme koje je neophodno za
oporavak organizacije posle krize.
Etiologija kriza
i konjlikata
2. DIMENZIJE
KRIZA
I KONFLIKATA
119
Krizc i konflikti ncsumljivo prcdstavljaju izazov za savrcmcnu socioloku

i politikoloku misao, s tim to se za njihovo oznaavanje koriste raznovrsni
termini, to samo ukazuje na sloenost drutvenih konflikata i razliitost tcorijskih
pristupa njihovom istraivanju, kao i na ncdovoljnu razvijenost teorijskog i
metodolokog aparata sociologije konflikata kao posebne discipline. Najee
korieni izrazi kojima se oznaavaju procesi razliitog drutvcnog sukobljavanja
su: suprotstavljanjc, disjunkcija, disocijacija, dezintegracija, antagonizam,
opozicija i drugi. Medutim, drutveno polje ine mnogobrojni procesi
suprotstavljanja, oponiranja, razlika i sl., koji ncmaju cstinu i intcnzitct sudara,
konfrontiranja i borbc kao osnovnog strukturalnog elementa i obeleja konflikta.
To u mnogome zamagljuje osnovne inioce i samu strukturu drutvenog konflikta,
s jedne, i njegovog poistovcivanja sa drugaijm drutvcnim pojavama i proccsima
koji to po svojoj prirodi nisu, s dmge strane. Stoga, radi potpunijeg razumevanja
problema socijalnih konflikata treba razlaniti njihovu struktum i ukazati na
osnovne clcmcntc tc strukturc.
2.1. Anatomija krize
U pokuaju ralanjivanja krizc na njcnc sastavnc clcmcntc mogu sc
razlikovati etri odvojene faze, ija imena, kao uostalom i moderni koncept krizc,
imaiu porcklo u mcdicini. Tc fazc su:
w
jjiuuiuiiiauu oiauijuiii M
akutni stadijum krize

hronini stadijum krize
stadijum razreenja krize
Stiven Fink 336 je ovo grafiki prikazao na sledei nain:
336
Fink. S.,
Crisis Management - Planningfor the Inevilable
, iUnivcrsc, Linclon,NE.1986.
121
Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Kectovi- Krizni menadment
Ako se kriza posmatra kao bolest, onda treba imati u vid da su, kao i kod
klasine bolesti, trajanje i intenzitet siptoma proizvod nekoliko varijabli kao to su
vrsta virusa, snaga i starost napadnutog organizma, mogunosti, odnosno
kapaciteti za medicinski tretman i vetine lekara. Ponekad se sve faze mou zavriti
u toku jednog dana, kao to je sluaj sa nekim virusima gripa, a nekada se poetni
simptomi pre nego to se sama bolest razvije mogu seati u druem vremenskom
periodu. Isto vai i z krize.
Takoe, kao to se pacijent ponekad izlei od akutnog gripa, ali hronini
kaalj traje jo neko vreme, tako i akutni stadijum krize moe da proe, ali se
njene posledice oseaju jo izzvsno vreme. Najzad, kao to ishod nekih bolesti nije
ozdravljenje, ve smrt pacijenta, tako se i neke krize zavravaju, nestankom,
odnosno propau rganizacije koja nije bila u stanju da prebrodi krizu.
Kao to bolest predstavlja stanje poremeene ravnotee u pojedinanom
ljudskom organizmu, tako jc i kriza fluidna, ncstabilna i dinamika situacija koja
sc mora dijagnostikovati i lciti. Kada sc prcpoznau poctni simptomi gripa odmah
se uzima aspirin ili neki drugi lek, pije se vie tenosti i odlazi se u krevet. Ali
kljuna stvar je prepoznati siptome.
Nemaju sve krize navedena etiri stadijuma, ali ni jedna kriza nema vie od
etiri stadijuma.
2.1.1.
Rani simptomi - prodromalni stadijum krize
Rao sto je vec receno proaromami staaijum Knze je, aKo ga uopste nna, stadijum
upozorenja. 337 Nckada sc ovaj stadiju naziva i prcdkriznim stadijumom. Ipaj, on se
najee imanuje i koristi tek kad je akutna kriza nastupila, onosno kada ljudi
glcdaju stvari unazad i tck onda vidc sipmtomc koji su vodili u krizu.
Rani ili podromalni sipmtomi krize mogu biti kada, na primer, sindikalni voa
saopti menadementu kompanijc da c doi do trajka radnika ukolko sc u
odreenom roku ne izmene uslovi rada i ne potpiue novi ugovor. Ovakva najava
za svakog odgovornog rukovodioca predstavlja opasnost, odnosno jasan znak
upozorenja koji zahteva preduzimaje odreenih mera. Meutim, prodromalni
simptomi mogu biti znatno manje jasni, a ponekad ak i prikriveni. Znaaj
uoavanja prodromalnih simptoma je izuzetno veliki. Kao to je veinu bolesti,
ukljuujui i najopasnije maligne bolesti, mogue leiti i izleiti ukoliko se
dijagnostikuju u ranoj fazi, tako je i veinu kriza lake reiti ukoliko se
identifikuju njihovi rani simptomi pre izbijanja akutnog kriznog stadijuma. Slino
mornarima koji na otvorenom moru uoe nadolazeu oluju i usmere svoj brod ka
najblioj luci ili zaklonu, tako i organizacija oja uoi dolazak krize, ak iako na
nju mu ne moe da utie, ima mogunosti i vremena da se za nju priprcmi i
prcduzmc mcrc da ona trajc to krac a otccnja koja izaziva budu to manja.
2.1.2. Akutni i hroninistadijum krize
U najveem broju sluajeva akutni stadijum krize predstavlja taku sa koje
nema povratka. Kada su se prodromalna upozorenja zavrila ulazi se u stadijum
337Naimc nckc krizc nastaju i bcz upozorcnja i tada nastupaju u svom punom intcnzitctu odmah u aktunoj fazi.
121
akutne krize u kome su oteenja neizbena. Kakva i kolika e ona biti zavisi od
niza faktora. Kada se govori o krizi najee se zapravo i misli upravo na ovaj
stadijum, koji je kriza u uem smislu.
U prodromalnom stadijumu dolazi do upozorenja da se temperatura
poveava i blii taki kljuanja. Ako se preduzmu adekvatne mere para nee
eksplodirati direktno u lice, to jest mee se uticati na vreme, mesto i pravac
eksplozije to jest trajanje krize.
Ukoliko se vratimo na prethodni primer sa brodom i posadom, ukoliko su na
vrcmc primctili naolazcu oluju, i shvatili da nc mogu da stignu do kopna, oni u
najmaju ruku mogu da izabem ploaj kome e najadekvatnije prihvatiti njcn prvi
udar, ili c sc ualjiti od opasnih stcna i pomcriti ka otvorcnom moru, ukoliko
ocene da je to najbolja, ili najmanje loa alterantiva. Sutina je u tome da se
kontrolie koliko god je mogue vei deo krize odnoso uticaja i efekata koje ona
ostavlja.
Jedna od navjeih potekoa koja se javlja u upravljanju tokom akutne faze
krize, ak i kad je organizacija na nju pripremljena, jeste njena velika brzina,
odnosno dinamika u akutnoj fazi (slino lavini koja mi sve pred sobom) i pojaani
intenzitet. Brzina zavisi pre svega od vrste krize, a intenzitet je
nhirnn
livhilinnr'ii ili vrprlnr\r*n mnmirih pfplrntti Irrivp
Ukoliko se jos u prodromalnom staijumu mogu proceniti brzina i intenzitet

mogue su i kvalitetnije pripreme za kontrolu krize tokom akutnog staijuma.
Ova faza krize je najintenzvinija i praena negativnim emocijama usled

ega se ini veoma dugom u psiholokom smislu, u stvamosti ovo je to njaee i
najkraa od sve etiri faze krize.
U hroninoj fazi krizc sc isti ncrcd, odnosno skupljaju ostatci ukoliko ih
ima. To je tzv. faza ienja ili post mortem. U nju se situraju istrage, skuptinski
ankctni odbori, dugotrajni novinski naslovi koji vc prclazc u hronine, igre oko
utvrivaja ili izbegavanja krivice za krizu itd.
Ovo je takoe period samopreispitivanja, zaceljenja rana i produbljenih
analiza. Naravno, uz sposobnog krizog menadera ovo moe biti i vreme za
priznanja i pohvale. Takode ono se moe iskoristiti i za pripreme za budue krizno
planiranje, i uenje iz protekle krize. Zavisno od okolnosti, to takoe moe biti
period tenzija, meusobnih otubi i prebacivanja, finansijskih tekoa,
preuzimanja od strane druge orgaizacije iii bankrotstva.
Hronini stadijum krize moe trajati neodreeno dugo, ali ga sposobni
menaderi mogu znatno skratiti. Istraivanja magazina Fortune pokazala su da su
kompanije bez dobrih planova za sluaj krize oseale efekte hronine krize dva i
po puta due od kompanija koje su imale pripremljen plan za krizne situacije.
U sluaju nekih kriza u sutini, vrlo je teko rei koliko traje hronina faza i
krizc i kad jc ona zapravo gotova. Tako jc, rccimo, bczmalo dcsct godina
122
nakon to holandske snage nisu uspele da zaite Srebrenicu koja je bila

zatiena UN zona pod njihovom odgovomou, pala holandska vlada, a posledice
nuklearne havarije u ernobilju oseae se jo decenijama.
Zbog iznete sloenosti krize i kriznig ciklusa, Stiven Fink navodi da
situacija nekada samom ki*izmom menaderu moe izgledati onako kako je to
prikazano na sledeoj slici.
2.1.3.
123
Stadijum razreenja krize
U etvrtom i poslednjem stadijumu krize ide se ka onome to i jeste cilj

kriznog menadmenta - razreenju krize. Ako opet povuemo paralelu sa
medicinom, to je stanje kad je pacijent ozdravio i vraa se normalnom ivotu i
svojim aktivnostima.
Kada je prodromni signal uoen, cilj kriznog menadera je da brzo uspostavi
kontrolu i izrauna najdirektniji put ka ovom poslednjem stadijumu odnosno
razreenju krize. Odnosno da preokrene taku preokreta u svoju, to jest u korsit
svoje organizacije.
Meutim, ukoliko su rani signali proli neopaeno i kriza ula u svoj akutni
ili hronini stadijum, krizni menader razmilja kao da tu fazu ubrza i skrati,
odnosno da doc do razrccnja krizc. To ponckad moc biti problcm zbog toga to
se neke krize javljaju ciklino, a onaj ko upravlja kriznim situacijom moc biti
suocn sa vic kriza istovrcmcno. Naalost, dogaa sc da svetlo razreenja krize
koje se vidi na kraju tunela zapravo predstavlja ponekad u stvari prodromalni
simptom naredne krize.
2.2. Anatomija konfliakata 162
Kada je re o anatomiji konflikata i kriza moe se rei da ih uzrokuje vcliki
broj razliitih faktora i istanci: kultumih, rcligijskih, ckonomskih, politikih,
ideolokih, etikih, statusnih, klasnih i dr. Oni se teko mogu u potpunosti prccizno
odrcditi, razdvojiti ili hijcrarhijski klasifikovati. S tim u vezi moe se izneti
hipotetika tvrdnja da su dmtvene (klasne), politike (ieoloke), ekonomske

(statusne), i kultume (religija, etnika pripadnost, jezik
i sl.) distance, najznaajnije linije rascepa du kojih se mogu formirati
suprotstavljeni stavovi, vrednosti i interesi drutvenih grupa. Naravno to ne
znai da e te distance nuno proizvesti sukobljavanje i borbu izmeu
drutvenih grupa, ve da one stvaraju dispoziciju za socijalne konflikte.
Pritom, vano je istai da su izgledi za nastanak konflikata i njegovu ukupnu
anatomiju utoliko vei ukoliko su distance izraenije, jer vee distance
stvaraju i vei stepen suprotstavljenosti dispozicija koje se tada transformiu
iz stanja mogueg u realnu tendenciju.
Osim pomenutog, za izbijanje i manifestaciju drutvenih sukoba neophodna
su i tri uslova: prvi, da protivnici sebe moraju da smatraju i doive kao kolektivne
entitete; drugi, da bar jedan protivnik mora da bude
np,7flHnvn1ian trpnntnim stanipm i Ha nnvpniip Ha siP tn mn)p nrnmpniti nipanvim
sopstvemm naponma, ounosno treoa ua postoji prooiem 11 1 prepreka koja se moe

ispraviti; trei uslov je da bar jedan protivnik mora da definie cilj za otklanjanjc
problcma ili prcprckc, koja zahtcva da druga strana, koja c sc najverovatnije tome
odupreti, neto promeni.
Bez obzira na to to je svaki drutveni konflikt povezan sa mnotvom
razliitih i promenljivih faktora, ono znaajno u njegovoj anatomiji i to
dozvoljava njegovu identifikaciju i razlikovanje od drugih drutvenih pojava i
procesa su: 1) predmet konflikta; 2) objekt konflikta; i 3) subjekti konflikta.
125
1) Predmet svakog drutvenog konflikta u uem objektivistikom smislu je realan ili

zamiljen problem, koji slui kao razlog i motiv, za konfrontaciju i borbu izmeu
drutvenih grupa. Re je o nepomirljivoj diferencijaciji pozicija u nekoj stvari ili
vezano za neku stvar - tzv. predmet konflikta koji moe biti realan predmet ili
potpuno apstraktno pitanje. U tom smislu konlikti su neodvojivo povezani s
drutvenim ivotom i samim tim neto sasvim "prirodno"
- nisu, dakle, ni pozitivni ni negativni. Otuda je svaka od sukobljenih strana
zainteresovana je za reavanje datog problema u svoju korist, ime se predmet
konflikta javlja ne samo kao dispozicija, ve kao osnovna protivrenost, zbog
lf,:
O strukturi, fazama, dinamici i ishodima socijalnih

konflikata videti ire u: Milainovi, S., (2003)
Fakultct politikih nauka, Bcograd;
Milainovi, R., Milainovi, S., (2004)
Univcrzitct u Bcogradu, Fakultct civilne odbrane;
Milainovi, R., Milainovi, $., (2007)
Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.
Drutveni sukobi u zemljama
Centrale
Jugoistone
Evrope,
Uvod
Osnovi
teorije
teorije
konflikata,
konflikata,
124
2)
3)
-
koje subjekti ulaze u borbu. Problem moe biti razliite sadrine i karaktera, na
primer posedovanje razliitih vrednosti, ostvarivanje interesa, vlast, mo, ugled,
pravo prvenstva, status, bogatstvo i slino.
Objekt konflikta ine materijalni i duhovni resursi (vrednosti) i kontrola nad njima
koje nastoje da ostvare obe strane u konfliktu. Kao objekt konflikta moe se
pojaviti bilo koji element materijalnog sveta i socijalne realnosti, koji moe da
bude predmet individualnih, grupnih, dmtvenih i dravnih interesa. Da bi postao
objekt konflikta, taj element mora da se nalazi na raskru interesa razliitih
socijalnih subjekata, a svaki od njih mora nastojati da zadobije kontrolu nad njima.
Subjekti dmtvenih konflikata, su dve ili vie dmtvene grupe koje se:
nalaze u meusobnom dodiru;
u kojima jc prisutna svcst o tom dodiru;
kao i svest o suprotnosti interesa; 338
Ukoliko postoji ncslaganjc intcrcsa ili suprotnost intcrcsa izmcdu drutvenih
grupa, ali ne postoji svest o tom neslaganju, konflikt e sigumo ostati u stanju
latcntnosti i obmuto, bcz obzira na stcpcn istancc koja postoji izmcu
grupa.Vano je istai da pri razmatranju uesnika u konfliktu treba razlikovati
direktne i indirektne uesnike, potom iri krug zainteresovanih strana, utvrditi u
kojoj meri je sukob stvarni izraz nespojivosti interesa sukobljenih strana, a u kojoj
338R. Dahrendorf smatra da drutvene grupe ukoliko ne poseduju svest o svom poloaju ili ako smatraju da je on lcgitiman (npr.,ako
odgovara rcligioznom sistcmu koji onc prihvataju) konflikti sc javljaju relativno rctko. Mcutim, tck svest (prisutnost idcologijc) o
ncravnopravnom poloaju kao i uvcrcnjc da sc taj poloaj moe promeniti akcijom pretvara "kvazi grupe" sa latentnim interesima
u konfliktne grupe sa manifestnim interesima. Dahrendorf R.. (1989). Ilomo Sociologikus. Ni, str.47-65.
125
meri je on isprovociran od tree, posredno zainteresovane strane. Ovaj aspekt tzv.

izazvanih, isprovociranih konflikata, je posebno znaajan prilikom
----------------------- X
---------------------------------------------------------------------- 7-----------J--------------------------------------------------- x
---------------------------------------- J
sukobljenih strana u korist tree, prividno nezainteresovane strane.

U sagledavanju pitanja uesnika u sukobu vano je primetiti i to da su esto
socijalni konflikti personifikovani. Zapravo svaka od konfliktnih strana ima svoje
lidere i ideologe, koji formuliu i iznose stavove svoje grupe, pri emu je veoma
teko ustanoviti da li lidere izdie konfliktna situacija ili je oni sami stvaraju.
Pritom, pozicija lidera je veoma sloena, kako prema suprotnoj tako i prema
sopstvenoj grupi u smislu podrke i legitimiteta.
Ukoliko se ele dovesti u red drugi elementi koji ine strukturu, odnosno
anatomiju drutvcnog sukoba, i ukoliko sc cli njihovo prccizno hijcrarhijsko
klasifikovanje onda se mogu izdvojiti i:
Konfliktna situacija iskazujc sc prvcnstvcno kroz postojanjc bitno smanjenih
mogunosti za ostvarivanje ciljeva-interesa obe grupe usled ogranicnih vrcdnosti i
dobara kojc su na raspolaganju. Ona podrazumcva splct okolnosti i interesa, koji
objektivno stvaraju osnovu za realnu konfrontaciju drutvenih subjekata. Kada je
re o elementima konfliktne situacije miljenja su u teoriji podeljena 339 ali se kao
najei pominju: konfliktnost interesa; struktura oekivanja unutar kojih interesi
postoje; objektivna spremnost i sposobnost drutvenih grupa da borbom postignu
svoje interese. Konfliktna situacija moe da se stvori objektivno, van volje i elja
eventualnih strana u konfliktu, a moe da bude izazvana i formirana, s jedne ili s
obe strane. Vano je napomenuti, da svaka situacija ima objektivan sadraj (njega
339iru analizu ovih inioca vidcti u Cozcr, L., (1956), The Functions ofthe Social Conflicts, Thc Frcc Prcss, New York CohtierMacmillian Ltd.London, p. 17-35; Mihaell, C.R., (1998), The Structure of International Conflict , Macmillan, London. pp.2938.
125
stvaraju realni dogaaji) i subjektivno zanenje (ono zavisi od interpretacije tih

dogadaja sa svake strane) u skladu sa kojima subjekti deluju u konfliktu.
Konfliktno ponaanje je pokuaj jedne od strana da ogranii drugu, da joj
otea ostvarenje njenih ciljeva-interesa, da je istisne ili potpuno uniti, a sve u
nameri da ostvari korist na njen raun. S tim ciljem stvaraju se razliite strategije
borbe, koje zavise od odnosa moi izmeu sukobljenih grupa, znaaja cilja i slino.
Stavovi i percepcije koje se ispoljavaju kroz emocionalnu dimenziju
(ncpovcrcnjc, bcs, mrnja, nctolcrantnost, strah i sl.), kao i saznajnu, onosno
kognitivnu stranu (rclativno trajna prisutnost odrccnih stcrcotipa i ubcdcnja u
odnosu na suprotnu stranu u sukobu).
Subjektivna predstava i shvatanje konfliktne situacije ne mora nuno da
odgovara realnom stanju stvari. Zato se u literaturi opravdano istie da svest o
konfliktu uvek ima elemente subjektivizma i ve zato je u odreenoj meri
neobjektivna i iskrivljena. Dakle, kada je re uopte o konfliktima i njihovoj
anatomiji moe se rei da je to deo stvarnosti koji je izuzetno sloen i
2.3.
Faze i manifestacije kriza i konflikata
Veliki broj socijalnih konflikata i povremenih kriza ispunjava drutveni
prostor, ali svi nisu istog znaaja za stanjc i dinamiku drutva. Ti fcnomcni
predstavijaju i procese dugog trajanja koji sadre i neke opte zakonomemosti u
svom nastanku, razvoju, manifestovanju, subjektima, sredstvima i ishodima. Stoga
je mogue identifikovati faze nastanka, razvoja, trajanja i prevazilaenja
medugrupnih i unutargrupnih kriza i konflikata.
Svi meugrupni i unutargrupni sukobi prolaze kroz nekoliko faza. Njima

prethodi socijalna distanca i konfliktna situacija na osnovu koje se stvara konflikt.
Ukoliko se on ne sprei na odgovarajui nain (u smislu konsenzusa, razreenja ili
okonanja), i odgovarajuim sredstvima, postoje verovatnoa za njegovo
izotravanje i eskalaciju.
Sa stanovita teorijske analize, proces drutvenog konflikata ima dve faze:
latentnu i manifestnu. Te dve faze drutvenog konflikta imaju svoje manje
- vie autonomne faze manifestovanja i razvoja.
Drutvenom konfliktu prethodi (tanije, moe da prethodi), latentna skrivena - faza koja sadri svc clcmcntc sukoba iskljuujui manifcstne
126
konfrontacije. Formalno u toj fazi moe se ukljuiti niz uzastopnih dogaaja

ili etapa razvoja konflikta.
Prvu etapu karakterie pojava objektivne konfliktne situacije, u kojoj
postoje dve drutvene grupe koje imaju razliite interese, pri emu makar jedan
subjekat (grupa), shvata svoje interese u ovoj situaciji. Svakako, interesi mogu da
budu nepravilno shvaeni, iskrivljeni ili realni i objektivni, ali bez elementa svesti
o suprotnim interesima, dalja borba ne bi imala osnova.
Drugu etapu, koja je vrsto povezana sa prethodnom, karakterie saznanje
o postojanju prepreka na putu ka zadovoljavanju svojih interesa, s jedne, i
formiranje grupe sa manifestnim i suprotnim interesima, ukoliko postoje: a)
politiki uslovi (u smislu mogunosti slobodnog dmtvenog organizovanja); b)
mogunost komunikacije lanova unutar grupe; i c) tehniki uslovi (postojanje
organizacijc, idcologijc i liera), s drugc strane. 165
Trea etapa je saznanje (shvatanje) i artikulacija interesa, kao i stvaranje
prcprcka od stranc drugog subjckta odnosno grupe. Razumc sc, ova ctapa moc da
prethodi drugoj ili da se vremenski poklapa sa njom. Ona moe da bude
izostavljena i zbog toga, to e se interesi dveju strana poklapati pa prepreke u tom
sluaju ne postoje.
etvrta etapa, bez obzira na intenzitet i distancu koja je stvorena izmeu
konfliktnih grupa, i dalje ne otkriva postojanje manifestnog konflikta. Ova etapa
ukljuuje konkretne aktivnosti jedne od strana radi zatite svojih interesa, to je
ve poetak konflikta, jer su pozicije obeju strana jasno vidljive i poinje borba
borbu, s tim to samo odvijanje i tok konflikta izmeu njih zavisi od stepena
mobilnosti lanova grupa i od postojanja institucionalizovanih mehanizama za
regulisanje konflikata. Glavna karakteristika ove faze sukoba jeste da (ukoliko je
prisutno nasilje), dolazi do redefinisanja grupnih identiteta u smislu "mi" protuiv
"njih" ime se pojaavaju grupna kohezija i pripadnost.
Za sve navedene etape latentnog stadijuma kontlikata nije nuno da se
smenjuju istim redosledom. Neke mogu da budu izostavljene, druge da se ponove,
drugaiji moe da bude i redosled. Zbog toga ovo predstavlja samo logiki modcl
"idcalnog" sluaja razvoja socijalnog konflikta.
Manifestna faza konflikata sa pozicija idealnog teorijskog modela,
odrcujc sc objcktivnim aktima ponaanja, koji su usmcrcni protiv drugc stranc u
konfliktu, pod uslovom da taj poslednji postane svestan, odnosno da shvati ta se
deava i da preduzima kontra mere. Ova neto sloenija formulacija znai da su za
priznavanje konflikta kao ve zapoetog neophodna tri uslova, koji se meusobno
proimaju:
Prvi podrazumeva da jedan uesnik svesno i aktivno deluje na tetu interesa
svog rivala. Pod delovanjem se podrazumeva kako fizika kretanja, tako i prenos
(dez)informacije (usmena re, propaganda, ideologija, mas mediji).
"" R.Dahrcndorf, (1959), istic da bez postojanja

odnosno
politikih,
tclinikih,
i
organizacionih
momenata nije mogu prelaz kvazigrupa u interesne
grupe, niti prelaz interesnih u konfliktne grupe.
, London.
tehnikih,
Class and Conflict in Industrial
Society
Drugi uslov je u okolnosti da rivalska grupa dolazi do saznanja i shvata, da

je spomenuto delovanje usmereno protiv njihovih interesa;
Trei uslov podrazumeva da dmgi uesnik (rival) preduzima aktivne radnje,
koje su uperene protiv prvog uesnika. Ovim inom smatra se da je sukob poeo u
svojojmanifestnoj formi.
Manifestan, otvoreni oblik socijalnih konflikta ima najmanje tri obeleja.
Prvo, konflikt postaje oigledan za svakog od uesnika jer mnogo jasniji i vidljiviji
postaju stvarni odnosi u konkretnom dmtvu; dmgo, radnje i aktivnosti koje
preduzimaju sukobljene gmpe, ispoljavaju se u praksi. One dobijaju odreeni oblik
ukljuujui korienje razliitih strategija, taktika i sredstava koje se koriste u
konfliktu i koje se kreu od javnog informisanja, aktivnosti usmerene na
zauzimanje spornog objekta, do pretnji i na kraju otvorene sile i nasilja; trcc,
obclcjc jc okolnost da o sukobu, koji jc izaao iz latcntnog stadijuma se
obavetava i trea strana, neutralna, koja u onoj ili ovoj meri moe da utic na
konflikt, pri cmu trcba naglasiti da taj uticaj nijc jednostran. 166
Imajui svc to u vidu osnovnc fazc mcugrupnih konflikata su:
Prva faza, koju karakterie, postojanje dveju drutvenih gmpa koje imaju
razliite interese, ali koji jo nisu jasno i precizno artikulisani i o kojima ne postoji
jasna svest;
Drugu fazu ini formiranje grupa sa manifestnim i suprotnim interesima,
ukoliko postoje politiki uslovi, mogunost komunikacije lanova unutar grupe
i tehnikih uslova u smislu postojanja organizacije, ideologije i lidera.
odvijanje i tok konflikta izmeu njih zavise od stepena mobilnosti lanova grupa i
postojanja institucionalizovanih mehanizama za regulisanje konflikata.
etvrta fazapredstavlja redefinisanje i izmenu odnosa izmeu konfliktnih
grupa.
Manifestne faze kriznih i konfliktnih situacija svakako su u tesnoj vezi sa
strategijama konfliktnog ponaanja subjekata konflikta a koje sa svoje strane utiu
na dinamiku, intcnzitct i ishodc drutvcnih konflikata.
Nosioci drutvenih kriza i konflikata u zavisnosti od interesa, ciljeva ili
vrednosti koje nastoje da realizuju konfliktom kao i srestava koje koriste u tom
cilju opredeljuju se za razliite strategije. Tako se u analitike svrhe mogu izvojiti
slcce stratcgijc konfliktnog ponaanja: suparnika (namctanjc drugoj strani
povoljnog reenja za sebe); problemsko - odluujua ili kooperativna (tracnjc
recnja, kojc bi bilo prihvatljivo za obc stranc); strategija poputanja (umanjenje
svojih tenji, u smislu njihovog redefinisanja, nakon ega okonanje konflikta
postaje manje prijatno nego to je predviano); strategija izbegavanja ili izlazaka iz
konfliktne situacije (fiziki ili psiholoki); strategija neaktivnosti (stanje konflikta
bez bilo kakvih pokuaja da se konflikt razrei).
iftft
Kao vcoma pogreno moc sc ispostaviti ono

shvatanjc kojc istic da ncutralna strana smirujc
konflikt; naprotiv, ono moc da ga raspirujc, da
proizvcdc i njcgovu cskalaciju kao i da pojaava
agrcsivnost jcdnc ili obeju strana to vidljivo, na primer,
kod meunacionalnihi verskih kontlikata.
167
Zdravomislov, V., (1996),

, Aspekt press,
Moskva, str.84-92; Rummel, R.J., (1996),
, New York. pp.207-220.
Sociologija
konjlikata
Understanding Conflict and fVar: Societes, Politics and
ConfUct
Konflikt esto poinje kooperativnim ponaanjem, ali posle njegovog

neuspeha upotrebljava se strategija supamitva, koja moe biti neefikasna, u tom
sluaju opet se vraa ka problemski-odluujuoj strategiji, to ubrzo dovodi do
uspenog razreavanja konflikta. Izbor strategije ponaanja grupa u konfliktu,
prouzrokovan je mnogim faktorima drutvene situacije. Najvanija determinanta
takvog tipa je orijentacija uesnika konflikta prema svojima ili tuim interesima ili
vrednostima (dobrima). Tip izabrane strategije determinisan je u zavisnosti od
toga, da li uesnike konflikta interesuje realizacija ili ouvanje sopstvenih interesa
ili oni uzimaju u obzir i interes dmge strane. Ovim, ponaanje grupa u konfliktu
moe se predstaviti uz pomo dva nezavisna parametra prvi je upornost koja se
objanjava kao usmerenje prema zadovoljavanju sopstvenih interesa; drugi
kooperativnost, odnosno uzimanje u obzir intcrcsa drugc stranc. Na osnovu ovih
formulacija moc sc prognozirati kasnije ponaanje uesnika u konfrontaciji
polazei od ocene njihove orijcntacijc prcma linim ili tuim intcrcsima.
Kada sc uzimaju u obzir i lini i intcrcsi oponcnta prcdnost sc dajc
kooperativnoj strategiji; kada je jedna od strana orijentisana samo prema
sopstvenoj koristi - koristi se supamika strategija; kada prevagne interes
protivnika - strategija ustupaka; kod slabe zainteresovanosti za uspeno zavrenje
konflikta i za sebe i za suparnika - koristi se strategija neaktivnosti. No, osnovno
pitanje u konfliktologiji jeste pitanje efikasnosti strategija. Sa stanovita "idealnog
modela" najefikasnija je kooperativna strategija, ali u
primene bilo koje strategije zavisi od mnogih faktora i inilaca, pri emu
oni ne doprinose podjednakom ponaanju uesnika u konfliktu. Vano je i to, koju
strategiju odabere suprotna grupa u konfliktu. Kada obe strane primenjuju
supamiku strategiju pregovori nemaju efekta. Ako jedna strana koristi suparniku
a dmga kooperativnu strategiju, to esto dovodi do uzajamno prihvatljivog reenja
ali u vie od 50% sluajeva smatraju neki istraivai pobedu odnosi ucsnik sa
supamikom stratcgijom. 340 Efikasnost suparnike strategije poveavaju i faktori
kao to su: prisutnost jedinog i najboljeg reenja problema; nepristrasnost uesnika
i njihova sposobnost da objasni primenu ba te strategije; korist od konanog
rezultata i drugo.
Koopcrativnoj stratcgiji doprinosc: 1) jaka uzajamna zavisnost ucsnika u
konfliktu i njihova namera da zajedno i ubudue rade; 2) sklonost uesnika da sc
nc oslanjaju na upotrcbu silc; 3) konccntracija panjc na rcavanjc zajednikog
problema a ne na zatitu svog mnjenja; 4) ocena konflikta kao nevanog,
postojanje mogunosti da se pree na kooperativno ponaanje; 5) prijemivost i
nepristrasnost uesnika u konfliktu. 341
Stragetija ustupaka efikasna je u situacijama kada dobri odnosi sa
oponentima imaju vei znaaj nego razultat samog konflikta. Tako za svaku
strategiju postoji tip situacija, u kojima je ona najefikasnija.
2.4.
Dinamika kriza i konflikata
340">s Steparin, M.V., (1995), Konflikti, Dravni univerzitet Lomonosov, Moskva. str.87.
341 Latinov, V.V., (1999), Konflikli, Politikologija, Moskovskij gosuarstvenij univerzitet, Moskva, Zercalo.
Nastanak krize, njen razvoj i gaenje, u kontekstu ljudskih pokuaja da se na

nju utie, mogu se posmatrati u vremenskoj dimenziji. U tom smislu zanimljiv je
model koji predlau Urijel Rozental. Arjen Boin i Luis Komfort koji, promiljajui
krizu na procesualni nain, razlikuju etiri razliite krizne trajektorije, odnosno
etiri dinamika obrasca po kojima kriza moe da se ponaa. Tako su kategorije
krize sa obzirom na dinamiku:
brzogorea kriza
katarzina
sporogorea i
kriza duga senka
Navedeni autori su ovaj dinamiki model kriza prikazali i grafiki:
Brzogorea kriza bzo nastaje i isto tako nastaje. Njeno vremensko trajanje je
kratko, a intenzitet veliki. Ona je otra i presudna, poput otmica vazuhoplova i
drugih talakih kriza u situacija na koje se odgovara ili brzom intervencijom
specijalnih vojnih ili policijskih snaga ili hitnim pokuajem da se situacija razrei
pregovorima. Valja istai da su nadleni organi u ovakvim situacijama esto skloni
da izaberu brzu operaciju komandosa, uprkos riziku koji nosi. Ova opcija je za
donosioce odluka atraktivna mnogo vie nego to su to dugih i iscrpljujui
pregovori. Ukoliko akcija specijalnih jedinca uspe, taoci budu spaeni a teroristi
onesposobljeni svi stiu slavu, dok u suprotnom ima prostora za "herojski
neuspeh" koji je javnost sklona da razume i prihvati, rukovoena prinicpom da sa

teroristima nema pregovora.
Za razliku od brzogoree, katarzina kriza nastaje dugo i postepenom ali se
gasi relativno naglo i brzo. Ovaj tip krize se sprema dugo, tenzije rastu sporo
dok ne dostignu kulminaciju odnosno taku na kojoj dolazi do pucanja, ili

pak dok neka od strana u sukobu ne donesu prelomnu odluku. Navedeni obrazac se
moc pratiti u mnogim sluajcvima konflikata izmcu vlasti i ckstrcmistikih
grupa kao to su sukobi pripadnika raznih religijskih kultova i kontrakulturnih
zajednica sa irom zajednicom ili dravnim organima. Tako, kao primere Pol tHart
i Arjn Boin navode sluajeve cmake kontrakultume grupe MOVE u Filadelfiji i
pripadnika Loze Davidove, sekte okupljene oko harizmatinog lidera Dejvida
Koreja na ranu u Vakou, Teksas. Zajedniko za oba sluaja jeste sukob ivotnog
stila pripadnika kulta i pojedinih segmenata njihovog socijalnog okruenja koji je
postepeno eskalirao do take produene i intenzivne konfrontacije izmeu tvrdog
jezgra kulta i organa vlasti. U oba sluaja obrazac kritinog incidenta odvijao se
kroz faznu psiholoku i politiku pripremu za odluni obraun, a konani akt je
pratilo intenzivno nasilje koje je dodatno bilo pogorano taktikim grekama
policije.
Kao specifini primeri katarzinih kriza navode se meunarodni sukobi
izmeu velikih i malih zemalja, gde ove manje postepeno upuuju sve vee i
radikalnijc izazovc, dok vcc silc nc odluc da jc dosta i nc oprcdclc sc za vojnu
intervenciju.
Trea kategorija su sporogoree kiize koje postepeno nastaju i pre se moe
rci da sc postupno smanjuju i blcdc ncgoli da sc potpuno rcavaju i da sasvim
nestaju. Klasini primeri ove vrste kriza su krize u Avganistanu,
se na univerzalne ciljeve (ljudska prava, emokratiju, svetski mir i

bezbenost) ulaze u ozbiljan konflikt na kome onda istrajavaju uprkos negativnih
povratnih uticaja i informacija u vczi rczultata takvc politikc, svc dok sc nc nau u
zamci i suoe sa velikom politikom cenom. Proble je to deeskalacija u ovakvim
okolnostima zahteva odreeno vreme da bi se revidirale ambicije i oekivanja i da
bi sc izvrila mcntalna priprcma vlastitc, a i mcunaronc javnosti za neprijatnost i
prihvatanje poraza.
Najzad, pod pojmom kriza "duga senka" podrazumevju se dogaaji koji se
deavaju iznenada i postavljaju kritika pitanja znatno ireg opsega i znaaja,
pokreui politiku ili institucionaln krizu, uglavnom nenamerno. Postoje tri
podgrupe u okviru ove kategorije:
- "Nerazumljiv" incident - velika katastrofa ili provala nezadovoljstva ili nasilja
prkosi postojeem administrativnom i politikom repertoaru odgovora. Oseaj oka
generisan ovim odstupanjem vodi ka iscrpnom traganju za uzrocima incidenta.
Potom istraivanje otkriva duboke korene problema koji pokree osetljiva politika
pitanja o tome kako spreiti ponavljanje slinih dogaaja. Neredi u Los Andelesu
koji su pratili oslobaanje policajca koji je uestvovao u napadu na Rodnija Kinga
uklapaju se u ovaj obrazac.
- "Pogreno upravljan" incident - ubrzo poto se dogodi vea katastrofa csto postajc
sasvim jasno da jc nivo priprcmljcnosti i kvalitct aktuclnog odgovora na dogaaj
bio nedovoljan u toj meri da postaje tretiran kao faktor koji je doprineo krizi.
Pogreno upravljani incideni takoe obuhvataju mnoge sluajeve u kojima su rtve
katastrofe imale utisak da se o njima nije adekvatno brinulo i preduzeli su pravne i

politike akcije protiv privatnih i javnih aktera kojc su smatrali odgovomim, a to
moc potrajati godinama.
- Incident koji "postavlja agendu" - ova grupa obuhvata incidente koji predstavljaju
iskakanje iz poznatog okvira. Oni postaju simbol za celu klasu do tada nepoznatih
ili negiranih rizika i ranjivosti. S obzirom na specifinu prirodu borba sa ovakvim
dogaajima predstavlja veliki menaderski izazov poto su problemi neistraeni, a
repertoar odgovora na njih ne postoji. Ovakvi incidenti stvaraju veliku priliku da
za protagoniste datog problema da mobiliu sve aktere kako bi se on definisao i
nametnuo kao tema u narednim godinama. Tipian primer je incident na ostrvu Tri
milje. Iako nije dolo do ljudskih rtava koje bi se mogle neposredno povezati sa
incidentom, tema nuklearne energije je politizovana u SAD.
S druge strane istraivai konflikata definisali su veliki broj pokazatelja koji
se mogu koristiti za rano otkrivanje, odnosno predvianje dinamike, intenziteta i
eskalacije irih (etnikih, verskih, meudravnih) socijalnih konflikata. Tako,
profesor A.P.Schmid sa Lajdenskog univerziteta u Holandiji, daje listu od deset
indikatora koji se mogu koristiti u analizi nastanka i intenziteta drutvenih
konflikata: 1) upotreba "govora mrnje", odnosno raspirivanjc mrnjc od stranc
vlac ili lidcra opozicijc; 2) naoruavanjc milicija, odnosno paravojnih i srodnih
jedinica; 3) cenzurisanje javnih medija; 4) pojava drave sopstvenim zakonima; 6)
nefunkcionisanje sistema podele vlasti u dravi; 7) nedovoljna nepristrasnost
sudstva i njegova nesposobnost da se oduprc pritiscima dravc i drutva; 8)
postojanjc klimc ncmamosti u odnosu na krenje ljudskih prava i aktivnosti

organizovanog kriminala; 9) loe stanje ekonomije uz prisutnu tendenciju
pogoravanja; 10) pojava percipiranja spoljnih
I 70
prctnji i scccsionistikih zavcra od stranc dravc.
Primena ovih i slinih indikatora je ograniena na odreene socio- kulturne
prostore i neke vrste sukoba, pre svega one nacionalno-politike, te veoma teko
mogu biti upotrebljeni za merenje dinamike, intenziteta ili eskalacije svih
socijalnih sukoba. To otuda to su dinamika, intenzitet i otrina drutvenog sukoba,
kao i stepen participacije lanova grupe ili organizacije u kontliktu determinisani
nizom inilaca i okolnosti. U prvom redu dozvoljenou ispoljavanja konflikata u
konkretnom drutvu, zatim nainom regulisanja u smislu mogunosti
institucionalnog kanalisanja ili primene nasilja pri njihovom regulisanju. Vano je
istai da se intenzitet i otrina socijalnih konflikata nalaze u obrnutoj srazmeri sa
mogunou njihovog mirnog regulisanja.
Dinamika konflikta utic u prvom redu na promcnu ponaanja sukobljenih
strana. Opta karakteristika zaotrenih faza sukoba jeste da komunikacija biva
znatno ograniena, konfliktne strane primeuju uglavnom ono to ih eli i
razdvaja, a ne ono to bi se moglo oznaiti kao zajedniko,
1
" Schmid, A.P., (1997),

Holland, pp. 138-139.
IVestern
Responses
to
Terrorism.
Acadcmic Prcss.
nepoverenje meu njima raste, a razreavanje problema (tj. predmeta sukoba) se ne

smatra zajednikim zadatkom. Morton Deutsch u pokuaju da odgovori na pitanjc
ta jc tipino za konfliktc, opisujc tc promcnc na vic nivoa:
Nivo komunikacije: Komunikacija nije otvorena i jasna.Informacije su
nedovoljne ili se namerno podmeu pogrene informacije. Potajno delovanje na
tetu druge strane raste. Pretnje i pritisci zamenjuju otvorenu iskusiju i
argumentaciju.
Nivo percepcije: Na scenu stupaju razliiti interesi i miljenja. Ono to
razdvaja vidi se jasnije od onoga to bi moglo spajati dve strane u konfliktu. Gest
pomirenja koje napravi suprotna strana tumai se kao pokuaj prevare, namere
suprotne strane ocenjuju se kao neprijateljske, vlastito ponaanje se posmatra kao
jedino ispravno.
Nivo altruizma i nepoverenja: Poverenje opada, nepoverenje raste. Razvija se
latentno i otvoreno neprijateljstvo. Opada spremnost da se drugome pomogne
savetom ili delom. Raste spremnost da se drugima uini neto to e biti na
njihovu tetu.
Zadatak: Zadatak da sc doc do recnja vic sc nc shvata kao zajcdniki,
tokom kog bi se snage trebale podeliti tako da svako doprinese pronalasku reenja
onoliko koliko moe i ume. Svaka strana pokuava sve sama napraviti, jcr ako sc
nc oslanjaju jcni na drugc, onda nisu jcdni o drugima zavisni, pa
tako ne dolaze ni u opasnost da ih ona dinga strana na bilo koji nain
;171
Jedan od inilaca koji u velikoj meri uslovljavaja dinamiku, otrinu i

intenzitet konflikata je pravovremenost njihovog regulisanja. U tom smislu
S.M.Lipsct smatra da "razrccnjc jcdnc po jcdnc tcnzijc doprinosi stabilnom
politikom sistemu; prenoenje problema iz jednog istorijskog perioda u drugi ini
da se politika atmosfera odlikuje pre frustracijom nego tolerancijom i
172
kompromisom."
Sukobi su utoliko otriji i intenzivniji ukoliko je drutvena promena kojoj
tei jedna od strana u konfliktu vea i ukoliko je predmet konflikta od veeg
znaaja za uesnike sukoba. Na intenzitet drutvenih sukoba, pored znaaja koji
drutvena promena i sam predmet konflikta ima za konfliktne strane, utie i sistem
vrednosti i idejno opredeljenje lanova konfliktnih grupa. '
Stepen suprotsvljenosti grupnih interesa takoe umnogome determinie
intenzitet i otrinu sukoba. Ukoliko jedna od strana u sukobu moe da ostvari svoje
interese iskljuivo na raun druge, izmeu njih je kompromis nemogu i konflikti
dobijaju zaotrene i intenzivne forme. Meutim, ukoliko se interesi delimino
poklapaju, izgledi za kompromis su mogui a intenzitet sukoba je manji. Jcdan od
bitnih faktora koji dctcrminie otrinu sukoba jcstc i stcpcn identifikacije lanova
grupe sa konfliktnim grupama, jer intenzitet sukoba raste proporcionalno stepenu
identifikacije i obrnuto.
Takoc, stcpcn otvorcnosti (sukobljcnih) drutvcnih grupa i mogunost vee
pokretljivosti lanova te grupe utie na intenzitet i otrinu sukoba. Metode i
sredstva koje primenjuju grupe u konfliktu takoe odreuju intenzitet sukoba.

Korienje radikalnijih sredstava izmeu sukobljenih kolektiva i grupa nuno
proizvodi intenzivniji i otriji sukob.
U sluaju zaotravanja konflikta re je o njegovoj eskalaciji. Zapravo pravi
problem svih drutvenih sukoba je u stalnoj opasnost od njihove eskalacije, pri
emu sukobljene strane u konfliktu sve vie pribegavaju upotrebi sile. Re je o
stanju u kom se konflikt sve manje moe kontrolisati, to za posledicu ima potpuno
izmicanje racionalnoj kontroli, a ukoliko pree prag primene nasilja poinje
nanositi tetu i jednoj i drugoj strani. Na taj nain radikalno se suava prostor
daljeg suivota strana u konfliktu. S druge strane, proces eskalacije stvara prepreke
u traenju uzajamno prihvatljivih reenja, potpomae irenju konflikta i trai
dodatne napore za njihovo razreavanje ili okonanje. Eskalaciju konflikta prate
izmene u psihologiji njegovih uesnika, koje oteavaju i spreavaju postizanje
sporazuma. 174
Eskalacija drutvenih konflikata je bez izuzetka veoma opasna bilo da se
radi o unutargrupnim ili mcugrupnim (ctnikim, vcrskim, rasnim, politikim,
profesionalnim i dr.) sukobima. Neki od razloga su to: konflikti mogu izmai
alternativnog elovanja; sila i nasilje se uvode kao primami nain delovanja; na
prvom mestu vie ne stoji potraga za zajednikim reenjem ve pobeda i poraz koji
trcba da sc nancsc suprotnoj strani; olazi do pcrsonifikacijc konflikta gdc emocije
i vrednosna odredenja nadilaze racionalna; unitavanje postaje osnovni cilj
delovanja.
Pojedini istraivai drutvenih sukoba pokuali su analizirati stupnjeve

eskalacije konflikata. Tako je F. Glasl definisao devet nivoa eskalacije konflikta
koje opisuju dinamiku konflikta. To su:
Okotavanje: Stanovita se uvruju i sve se vie definiu suprotnosti. Svest
o sukobu koji predstoji dri aktere u gru. Jo uvijek postoji nada da se sukob
moe reiti pregovorima. Jo ne postoje iskljuive pozicije.
Debata: Dogaa se polarizacija razmiljanja, oseaja i htenja. Nastaje nain
razmiljanja koji nazivamo "cmo-beli", a razmilja se u kategorijama "nametnuti
svoje miljenje ili dopustiti da nam tue bude nametnuto".
Akcije: Sve vie znaenja pridaje se izjavi da "pria vie ne pomae" i
pristupa se strategiji "dovesti suparnika pred svren in". Strane u konfliktu vie
14
Rada se elja da se oponent kazni, pretrpi tetu itd.

Razlog tome je gnev i druge negativne emocije prema
drugoj strani. Druga strana se posmatra i doivljava kao
"okmjena"
u
pogledu
morala.
Dogaa
se
deindividualizacija oponenta, njcga posmatraju nc kao
linost, nego kao prcdstavnika grupc. Mogua jc i
samodcindividualizacija, to takoc olakava pojavu
agrcsivnosti. Pojavljujc sc i fenomcn kao to jc
delegitimizacija,
opisivanje
oponenta
uz
pomo
negativnih socijalnih kategorija, njegovo iskljuivanje iz
sfere primene konvencionalnih normi i pravila.
Zdravomislov, V., (1996),
, Aspekt prcss. Moskva.
Sociologija konJHkata
ne oseaju meusobnu empatiju, raste opasnost od pogrene interpretacije

postupaka dmge strane.
Koalicije: Stereotipi i klieji dobijaju na znaenju. Strane manevriu jedna

protiv druge. Obadve strane pokuavaju osvojiti to vie simpatizera i pristalica.
Gubitak "dobrog glasa": Dolazi do javnih i direktnih (zabranjenih) sukoba
koji imaju za cilj prikazivanje suprotne strane u loem svetlu.
Strategija pretnji: Rastu meusobne pretnje. Postavljanjem ultimatuma
ubrzava se eskalacija konflikta.
Ograniene akcije s ciljem unitenja: Suprotna strana se vie ne posmatra kao
sa humane strane ve se planiraju i sprovode ograniene akcije s ciljem unitenja.
Izvru se vrednosti: relativno mala teta koju pretrpi suprotna strana oznaava se
kao vlastita pobeda.
Rasprskavanje: Unitenje neprijateljskog sistema promatra se kao cilj.
Zajedno u ponor: Dolazi do totalne konfrontacije bez mogunosti povratka.
Kao jcdini cilj sc prihvaa unitcnjc protivnika, pa ak i ako jc ccna tog unitenja
samounitenje. 342
Zato je prilikom konstruktivnog prevladavanja (razreavanja ili
okonavanja) konflikta jcdan od osnovnih zadataka postavljanjc uslova za
eliminisanje eskalacije konflikta. Potrebno je za svaki stepen eskalacije pronai
342 f' Enciklopcdija politikc kulture, odrcdnica Indoklrinacija,
nasilja i imaju za cilj saradnju i pregovore. Da bi se to postiglo, veoma je

vano realno shvaanje konflikta, ali i svesno razmiljanje i planiranje svakog
slcdccg koraka.
Kao znaajani faktori intenziteta i zaotravanja, odnosno eskalacije
drutvenih konflikata posebno se izdvajaju: indoktrinacija, propaganda i
homogenizacija. Indoktrinacija je od strane neke drutvene institucije (drave,
crkve, partije i sl.) plansko, sistematsko i organizovano nametanje pojedincima i
grupama odredene teorijske koncepcije ili doktrine odnosno odreenog
verovanja ili naina ponaanja. Indoktrinacijom se stvara i posebna ideologija

kojom se aktivira agresija ili pacifikacija masa ili pojedinih drutvenih grupa u
zavisnosti od cilja i faze konflikta. Tokom XX veka, bila je vrlo zastupljena
posredstvom obrazovanja i medija, nacionalistika i klasna indoktrinacija, to je
kasnije proizvelo razliite predrasude prema narodima i dravama. Propaganda sa
stanovita drutvenih konflikata je koncentrisani napor usmeren na stvaranje
odreene kolektivne svesti zasnovane najee na stereotipima, koji znatno utiu
na intenzitet drutvenih sukoba.
Kao prirodan korclat indoktrinacijc, posebno u uslovima drutvcnih ili
politikih kriza, javlja se homogenizacija. Njenu sutinu ini najee potiskivanje
svesti o razlikama unutar ire zajednice, najee nacije, da bi se proizveo oseaj
njenog jedinstva i vrstine. Homogenizacijom se nastoje potisnuti realne i
objektivno postojee nejednakosti u korist lane svesti o jedinstu na osnovu "krvi i
tla". 177 To sc najcc postic nacionalistikom idolatrijom prolosti, velianjem

istorije "svog" naroda, njegove vere, vode i sl. Indoktrinacija i homogenizacija ne
mogu dati rezultate ukoliko se permanentno ne "proizvoi" svest o spoljnjoj
ugroenosti nacije, ili opasnosti od drugih nacija, kao i opasnosti od podela i
razdvajanja iznutra. Nacionalne napetosti se tako esto transformiu u
nacionalistike sukobe, podstiui se medusobno, i najee rezultiraju paralelnoj
homogenizaciji unutar vie susednih nacija ili nacija koje ive zajedno. Time se
pobuuje i nacionalna segregacija koja moe da bude uvod u teke meunacionalne
obraune, sve do oruanih pobuna i otrih graanskih ratova.
2.5.
Ishodi kriza i konflikata
Stuijc kojc obrauju pitanja okonanja kriza i sukoba ili njihovih ishoa su
relativno skromne i malobrojne za razliku od obimne literature koja obrauje
etiologiju, elemente, faze ili intenzitet ovih drutvenih procesa. Mnoge od
postojeih empirijskih i teorijskih studija uglavnom se bave drutvenim sukobima
u oblasti rada, odnosno industrijskih odnosa i pregovora izmeu radnika i
poslodavaca koji su znaajan aspekt ukupnog drutvenog ivota, socijalne klime i
posebno unutardrutvenih odnosa sa stanovita stabilnosti H n i t v a i i n c t i fi i r i i a a l i c n
n H mn l n o 7n a r a i n k n H a i p r p p n i c h n H i m a c n l < rn h fi velikih drutvenih grupa poput
klasa, etnikih ili verskih skupina.
Oishodima drutvenih sukoba najeese razmilja u dihotomiji pobetnik
- poraeni. To je i tipian nain na koji uesnici u konfliktu doivljavaju i shvataju

ishod, te zato govore o pobedi i porazu. Nesumnjivo da je to osnovna dimenzija
svake borbe i sukoba: koliko je svaki od protivnika dobio, na tetu drugih, u
odnosu na ono emu je teio. Ishodi drutvenih sukoba, meutim, imaju i neke
zajednike aspekte, to jest svi protivnici mogu da pretrpe izvesne gubitkc, kao i da
izvuku nckc dobiti iz ishoda i poslcdica borbc. Dcobcni ishodi se pominju i kao
ishodi pobede i poraza, a zajedniki ishodi kao ishodi poraz/poraz ili
pobcda/pobcda. ' No, poto je drutvena stvarnost daleko sloenija od svake
pojmovne apstrakcije, ishodi stvarnih borbi imaju i deobene i zajcnikc aspcktc.
Ishodi drutvenog konflikata se veoma teko u realnom ivotu mogu
posmatrati kroz dihotomiju pobeda/poraz. Ishodi zapravo, mogu biti veoma
razliiti, jer sukob nije jednokratan in ve dugotrajan proces koji u krajnjem
otkriva realne odnose snaga u jednom drutvu. Sukobi zbog toga ne moraju nuno
rezultirati potpunom pobedom ili porazom sukobljenih strana u smislu dobitkagubitka, ve mogu da se zavre i kompromisom. Kompromisi su rezultat ravnotee
snaga izmeu antagonizovanih strana, ili svesnog izbora da bi
se spreile rtve u konfliktu. Meutim, osnovni princip i tenja svih

sukobljenih grupa je potpuna pobeda i dominacija nad protivnikom stranom,
posebno ukoliko su u pitanju politiki sukobi. Ukoliko jc drutvcni sistcm
cmokratski strukturiran, pobeda u sukobu je po svojoj prirodi politika i ne znai
unitenje protivnika, ve otvorenost za deo njegovih interesa, kompromis i
konsenzus. I obrnuto, u netolerantnom i nedemokratskom drutvu pobednik esto
tei ak i fizikom uklanjanju protivnika. U svakom sluaju, rezultat drutvenog
konflikta najee su izvesne dmtvene promene, pri emu se njihov krajnji
pozitivni ili negativni uinak mora uvek konkretno istorijski situirati posebno u
odnosu na irenje ljudskog dostojanstva i sloboda.
U najoptijem smislu, postoji pet moguih idealno tipskih ishoda drutvenog
sukoba:
- jedna strana u sukobu unitava drugu,
- konflikt se zavrava dominacijom jedne strane,
- uspostavlja se ravnotea izmeu sukobljenih strana, i
- konfliktne strane se razdvajaju; strane u sukobu se transformiu i konflikt sc
prcvazilazi. 179
Kakav e biti krajnji rezultat sukoba, odnosno na koji e se nain konflikt
izmeu dveju ili vie antagonistikih grupa okonati u smislu uspostavljanja
privrcmcnc socijalnc ravnotcc zavisi od niza okolnosti i inilaca. U litcraturi sc
najee pominju sledei inioci od znaaja za ishod konflikta: 1) snage aktera i ^
^ . . u ~ u i ; ----------------------------------------------------------------------------------------------;
~ i i _______u ^ : : ______
protivnici mogu u maloj meri ili ni malo da vladaju ili utiu na njih; 3) sam nain
na koji se sukob okonava. IS0
Kada jc rc o snazi aktcra, onosno karaktcru borbc, ishod zavisi od zahteva
i postavljenih ciljeva sukobljenih strana. to su zahtevi jedne strane prema drugoj
strani vei, vea je i verovatnoa da e ta borba biti smatrana sukobom sa nultim
rezultatom (re je o sukobu u kom je dobitak jedne strane jednak gubitku druge).
Kada se sukob ovako shvati, ishod se posmatra u distributivnim uslovima kada je
jedna strana pobedila na tetu protivnike.
Na ishode sukoba znatno utiu i drutvene snage, okolnosti i kontekst koji
je izvan domaaja odnosno mogunosti uticaja od strane antagonizovanih aktera.
Koliko ili ta jedan od aktera u sukobu dobija u borbi zavisi delimino i od
mogunosti koje su mu na raspolaganju, ali i od toga kako strane koje nisu direktni
uesnici sukoba shvataju taj sukob i da li e se one umeati. Te okolnosti ine,
primera radi, meunarodno okruenje, mirovne misije, postojei politiki i
ekonomski sistem i slino.
I sam nain na koji se okonava borba antagonizovanih aktera znaajno
utie na ishod sukoba. Svaka borba ima svoj kraj, makar i kada jc takav ishod
osnova za tu borbu. est je sluaj da se sukob okona preutno, kada protivnici
jednostavno prekinu da se konfliktno ponaaju i prekinu borbu za sporne ciljeve.
Meutim, sukobi se esto zavravaju otvoreno, putem direktnih ili indirektnih
pregovora. Taj proces moe da bude vie ili manje institucionalizovan, uz ili malo
zvaninih pravila o proccdurama za razrcavanjc sukoba. Sudski i izbomi
(parlamentami) sistemi
procedura za reavanje
predstavljaju
primere
visokoinstitucionalizovanih
1U|
sukoba ukoliko je re o klasnim ili politikim sukobima. ' Meutim, ako je re o

meuetnikim, rasnim ili verskim konfliktima u kojima se pojavljuje i nasilje
veeg ili manjeg intenziteta svakako da pokuaj njihove institucionalizacije je bez
veeg efekta.
Kada je re o elementima svesti i promenama koje u drutvenoj strukturi
izazivaju konflikti u literaturi ne postoje znaajnija sporenja. To iz razloga to se
konflikt sastoji i u testiranju snage izmeu antagonistikih strana, pri emu je
prilagodavanje ili kompromis meu njima mogu samo ako postoji svest o
relativnoj snazi obeju strana u konfliktu. Meutim, moe izgledati paradoksalno,
ali to saznanje i svest moe biti postignuto konfliktom, s obzirom na to da drugi
mehanizmi za testiranje snage meu sukobljenim stranama nisu dostupni ili nisu
mogui. Prema tome, konflikt moe biti znaajan put da se izbcgnu uslovi
ncravnotcc u drutvu modiflkovanjcm osnovc za odnosc snaga u njemu ime se
uspostavljanja ravnotea i time odrava uspenost drutva.
Iako drutveni sukobi u osnovi rezultiraju odreenim socijalnim
promcnama, vano jc napomcnuti da svaki sukob nc mora da vodi promcnama,
i o->
niti su promene nuno posledica sukoba. Zapravo, sukobi su inilac destruktivnu

klasnu mrnju i rat) ali i regresivnih (rasni, verski, nacionalni) istorijskih promena.
To u prvom redu zavisi od uslova i naina na koji se ostvaruju, karaktcra samih
aktcra u sukobu, idcolokih, kulturnih i drugih okolnosti u kojima se zbivaju, kao i
mogunosti kompromisa izmeu strana u jednom konkretnom istorijskom trenutku
i jednom konkretnom drutvu, odnosno u zavisnosti da li omoguavaju ukupan

napredak, demokratiju i dalje evoluiranje vitalnih socijalnih potencijala.
U svakom sluaju, rezultati drutvenog konflikta pokazuju realne odnose
snaga i objektivno procenjivanje tih snaga izmeu pojedinih grupa u drutvu. Na
osnovu rezultata prethodnih konflikata formira se obrazac koji omoguava da se
budui sukobi interesa izmeu grupa reavaju bez pribegavanja konfliktima. Time
se stvaraju i pretpostavke i konkretni uslovi za konsensus i drutvenu stabilnost.
Socioloka istraivanja koja se bave drutvenim sukobima za svoju polaznu
osnovu moraju imati pre svega injenicu da konflikti nisu patoloko stanje, niti da
unapred ugroavaju drutvenu harmoniju i stabilnost. Drutvena stabilnost jc
dinamina katcgorija, ona sc stvara kao rczultat konflikata, ali i
IM
Krisbcrg, L., (1982),

2" d Adn, Prcntice-Hall,
Grccnwich, Connccticut.
,s2
Pogrcno jc (pscudo-dijalektiko) stanovitc da
sukobi po svojoj unutranjoj 'biti' proizvodc u najvccm
broju sluajeva progresivne promene, dok su involutivne
promene neka vrsta 'odstupanja' i 'sluajnosti' u odnosu
na ono to je dominantno." Vidojevi, Z., (1992),
Teme. br. 2-3. Ni, str.10.
Social
Conflicts,
Drustveni sukobi kao
sudbinsko pitanje,
relativnog konsensusa izmeu osnovnih socijalnih grupa. Ona se ispoljava kao

pozitivna rezultanta sukoba ukoliko se oni reguliu na demokratski nain i ukoliko
pomcraju granicu ljudskih sloboda. Mcdutim, drutvcna stabilnost moc biti i
regresivna, duboko involutivna, ukoiiko je posredovana ili ostvarena prinudom.
Tada se ona javlja kao cilj po sebi i odlika je zaostalih i zatvorenih drutava. 183
1X3
R.Dahrendorf, (1959), u tom smislu naglaava da:

"patoloki izuzetan primcr socijalnog ivota nijc
permanentno pojavljivanje konflikata, nego stabilnost",
in:
University Press.
Class Conflict in Industrial Society,
3 . TIP OL O G IJ A KR IZ A I KO N FL IK ATA
3.1. Tipologija kriza 1 * 4
Kada je re o konceptu krize tekoe se ne zavavaju kod njnog dcfinisanja
vc su vczanc i za pokuajc klasicikacijc kriza. Naimc, ima toliko kriza koliko je
razliitih organizacija, ljudi i okolnosti u kojima organizacije deluju. Izuzetno
irok dijapazon medusobno veoma razliitih dogaaja ulazi u pojam krize: od
jednokratnog udesa avona uzrokovanog loim vremenom do kolektivnih i
dugotrajnih mogobrojnih nesrea tokom rata. Ukoliko sve krize imaju izvesne
zajednike karakteristike one se moraju traiti na veoma apstraktnom nivou. Krize
mogu da budu izazvane razliitim uzrocima: prirodnim (npr. zemljotres) i ljudskim
(npr. surovi sukobi etnikih grupa). Krize koje je uzrokovao ovek mogu se
odnositi na gubitak kontrole nad tehnologijom, ili na ljudske greke koje je tee
definisati. Moe se raditi o namernim pokuajima da se prodrmaju socijalne i
politike stiukture, ali mogu proistei i iz naroite konstelacije, ako ne i iste
koincidencije nesrenih okolnosti. Krize mogu imati meunarodnu, nacionalnu,
lokalnu i organizacionu dimenziju, ili se moe raditi o njihovoj kombinaciji:
pretnja nuklearnim ratom ili embargo na izvoz nafte ili hrane neprijateljskim
zemljama, do ostraenog konflikta u velikim neprofitnim institucijama. One mogu
ukljuivati opasnost za fiziki integritet gradana, nanosei tetu arbitrarno ili

selektivno: otmica voza ili -j c?
-j -
r ~
"'o"
proistei iz (potencijalne) nezaposlenosti ili ugroavanja ekonomskog prosperiteta:
zatvaranje fabrike ili rudnika od stratekog znaaja za naselje. Lepeza kriza je
zauujue iroka. Analitiari kriza odavno nastoje da u ovu arenoliku skupinu
uvedu neki red razvijajui razliite tipologije.
Tipologija,odnosno klasifikacija kriza javlja se kao nuan i neophodan
instrument i pretpostavka uspenog upravljanja krizama. Ona je takoe prethodni
neophodni korak u razvijanju teorije krize. Naime, svakome ko eli da zna kako se
razliiti tipovi kriza razvijaju, koji problemi se pri tom javljaju i, to je najvanije,
kako se oni mogu reiti, tipologija kriza bi sigumo pomogla u identifikovanju
zajednikih karakteristika razliitih kriza. Medutim, klasifikovanje kriza znai
pucanje u pokretnu metu, s obzirom da se budui incidenti mogu razlikovati od
onih koji su nam poznati danas, pa i tipologije koje se koriste danas ve sutra
mogu imati samo ogranieno vaenje.
Poto su oznacnc imcnom i analiziranc, klasifikovanjc kriza jc prvi korak
ka njihovom dranju pod kontrolom. U ovom smislu analiza ne znai samo
sprovoenje teorijskog istraivanja, ve, takoe, i napredak u prcduzimanju
znaajnih praktinih mcra koji jc omogucn tipologijom koja jc sluila kao
adekvatan okvir analize. Stoga, koristi od tipologije se mogu videti i
IM
Za izlaganje problematike vezane za tiplogiju kriza

korien je uglavnom tekst Keetovi, ., Problem
klasifikacije kriza",
, br. 6, 2006, str. 877-894
Bezbednost
u kapacitetu da se olaka izvoenje vrstih zakljuaka o krizi i preduzimanju

protivmera. Meutim, odgovaraja tipologija bi trebala da:
-budc dovoljna, odnosno potpuna (iscrpna) i da obuhvati svc moguc
sluajeve kriza;
-da njcnc podgrupc budu mcusobno iskljuivc (diskriminativnc), to jcst da
se ne preklapaju;
-bude korisna, tj. praktino primenljiva u smislu da olakava preventivne
mere za spreavanje nastanka krize ili mere reagovanja, odnosno suprotstavljanja
ve nastaloj krizi. Ona je korisna ako omoguava da se na iste ili sline tipove
kriza primenjuju iste ili sline prevetnivne i represivne mere; i
- bude pragmatina u smislu da broj podgrupa kriza bude upravljiv i razlike izmeu
podgrupa dovoljno iroke da se izbegnu klasifikacije koje imaju iskljuivo naunu
primenu.
Dakle, ukratko, tipologija krize bi trebalo da omogui jasnu alokaciju
svih aktuelnih ili buduih kriza u jednu od meusobno iskljuivih klasa i da
olaka upravljanje krizama. Ovo, meutim, nije nimalo jednostavno.
3.1.1.
Rane (klasine) tiplogije
Postoji nekoliko osnovnih tipoligija razliitih kriza u relevantnoj literaturi,

mada najnoviji razvoj istraivanja pojaava utisak da raspoloive tipologije nisu
pogodne za razliite i kompleksne krize koje se dogadaju danas i
\/f*rrwcitnn c f* rlnrrciHciti 1 1 Knrliir*nncti
Kazhkovanje knza s obzirom na njihov glavni uzrok bilo je u cluzem

vremenskom periodu preovlaujui koncept meu istraivaima. Verovatno
najstarija i najjednostavnija tipologija razlikuje krize uzrokovane prirodnim
faktorima i one koje su uzrokovane ljudskim faktorom (tehnoloke). Proirenje ove
klasifikacije ukljuuje i treu podgrupu - socijalne krize. Mada postoje izvesne
koristi od ove tipologije, pre svega u smislu prilike da se identifikuju mogunosti
da sc na krizc utic, ona sc danas smatra u najmanju ruku kontroverznom. Naime,
njeni kritiari ukazuju da je skoro nemogue razgraniiti vicstrukc i csto
povczanc, ali gcografski raircnc uzrokc kriza. Globalno zagrcvanjc u komc jc
svctska populacija i izaziva i rtva jc bcz sumnje prirodna katastrofa, ali nije
rezulat "boje volje" u smislu i na nain na koji je to cunami. Podvesti ova dva
dogaaja pod istu kategoriju "prirodne katastrofe" ne bi bilo adekvatno. Koristei
goreusvojene kriterijume moemo konstatovati da je ponuena tipologija iscrpna u
smislu da se sve krize mogu svrstati u prirodne, socijalne ili one izazvane Ijudskim
faktorom, ali da ove podgrupe sigumo nisu meusobno iskljive, to je
pretpostavka dobre tipologije. Postoje mnogi primeri kriza koje imaju poreklo u
dve ili ak sve tri navedene podkategorije, pa je njihovo svrstavanje samo u jednu
nemogue, odnosno pogreno. Pored toga, razliite katastrofe izazvane ljudskim
faktorom (npr. teroristiki akt, radniki trajk i greka operatera u nuklearnoj
centrali) medusobno se znaajno razlikuju u protivmerama koje se primenjuju u
njihovom spreavanju ili u reagovanju na njih. Imajui ovo u vidu teko je oceniti
da li je i koliko ova klasifikacija korisna.
Jedno od moguih reenja moe biti u neto detaljnijoj distinkciji. Tako

Urijel Rozental i Aleksandar Kuzmin predlau iroku lepezu moguih
podkategorija: nesree u rudnicima, izlivanje nafte, avionske nesree, masovni
neredi, nuklearne krize, terorizam ili hemijske eksplozije. S jedne strane, ovo ini
razlikovanje efikasnijim jer je skoro izvesno da nabrojane krize imaju odredene
zajednike karakteristike. S druge strane, na optijem nivou, teko je utvrditi ta
mogu biti zajednike karakteristike veine kriza, to je ujedno i najznaajnije
pitanje za ljude koji donose odluke i koji se suoavaju sa mnotvom moguih kriza
i ogranienim brojem instrumenata pomou kojih mogu da ih izbegnu ili bar
ogranie i saniraju. Dakle, i dalje ostaje pitanje koliko je ovakva klasifikacija
korisna bez obzira to olakava primenu protivmera. Osim toga, broj klasa koji bi
obuhvatio sve krize, ako klasifikacija hoc da budc iscrpna, mogao bi postati
ncracionalno vcliki. Najzad, pitanjc jc i to koliko su sve navedene klase
meusobno iskljuive. Naime, teroristiki bombaki napad na hcmijsko postrojcnjc
jc i akt tcrorizma i hcmijska cksplozija.
Pored ove tipologije bilo je i drugih pokuaja razlikovanja kriza. Ove,
preteno dihotomne, podele obino karakteriu krize s obzirom na samo jedan
atribut koji je ispunjen ili ne. Tako se, na primer, razlikuju konsenzualne (u kojima
postoji saglasnost aktera i jedinsvo njihovih interesa) i konfliktne, nacionalne i
medunarodne krize, nuklearne i nenuklearne krize. Ipak, ovim pokuajima nije
obuhvaen ceo niz kriznih dogaaja. Sem toga ovakve pretpostavljenim uslovima
solidarnosti tokom krize mogu nastati konflikti izmeu razliitih grupa i agencija,
a nove visokorizine tehnologije su zamaglile i podelu na nuklearne i nenuklearne

izvore krize.
Pored toga javlja se ideja sloene krize koja ukljuuje kombinaciju
prirodnih (zemljotres) i ljudskih (ruenje zgrada) incidenata. Ovakve tipologije
omoguavaju jasnu alokaciju najveeg broja kriza, ali su isuvie opte i sa
stanovita korisnosti za donosiocc odluka problcmatinc. Kombinacija razliitih
atributa da bi se jedna kriza opisala bila bi detaljnija, ali i sloenija zbog velikog
broja moguih kombinacija.
Drugi tcorctiari su razvili tipologijc kojc su vic analitikc i pravc razliku
izmeu pojedinih faza kritine situacije dajui znaaj specifinim fenomenima
kolektivnog ponaanja i problemima upravljanja. irina uticaja, brzina na samom
poetku, trajanje posledica, sekundame posledice i socijalna pripremljenost odnose
se na razliite faze menadmenta u hitnim situacijama. Pored injenice da su ove
tipologije veoma jednostrane prema krizama tipa katastrofe, one su takoe veoma
nespecifine u odnosu na aktere koji potencijalno mogu biti ukljueni u
upravljanje u kriznim situacijama. Ove analitike tipologije prihvataju rizik da se
priklone optijoj teoriji bez dovoljnog uzimanja u obzir mnogih zamki koje postoje
u svakom parcijalnom pristupu.
U kontekstu teroristikog napada od 11. septembra predloene su nove
tipologije, zasnovane na svesti da su one ranije postale konano sasvim
prevaziene. Za njihovo razumevanje bitna je distinkcija izmeu

"normalnih" i "nenoiTnalnih" kriza Mitrofa i Alpaslana, kao i pristup arlsa
Peroua. Tako Mitrof i Alpaslan razlikuju namerne ili abnormalne incidente kao to
je podmetanje bombi i kidnapovanje, od normalnih incidenata koji su rezultat
preoptereenosti tehnolokih sistema ili prirodnih katastrofa. Zajednike
karakteristike ovih abnormalnih incidenata su da oni nastaju kao rezultat
zlonamerne akcije ljudskih bia, dok je karakteristike normalnih akcidenata opisao
sociolog Perou kao rezultat loe stmkturiranih tehnolokih sistema. Bezmalo svaka
organizacija koja koristi opasnu tehnologiju u tesno povezanim sloenim
sistemima nalazi se po Perou u stalnoj opasnosti od nastanka normalnih akcidenata
poto je potencijalni poremeaj, odnosno slom ugraden u tehnoloke sisteme koji
se koriste. Posmatrajui tipologiju Mitrofa i Alpaslana uoava sc da njihova
tipologija lii na ncznatno izmcnjcnu vcrziju distinkcijc prirodnih, socijalnih i
kriza izazvanih ljudskim faktorom. Krize izazvane ljudskim faktorom i socijalnc
krizc su svccnc na normalnc akcidcntc i abnormalnc krizc dok su prirodnc krizc
ostalc ncizmcnjcnc. Prcma tomc, klasifikacija nije tako egzaktna, a nisu reeni ni
problemi koji se odnose na njenu praktinu upotrebljivost.
E--------------------------------------------------------------------------------------------------normalne krize
Vremenska distribucija
abnormalne krize
- -------
II VVII IV, l\UVUJU VIV-
broj abnormalnih kriza vremenom nadmasuje
Challenger
prirodne i normalne
eksplozija
ernobil
NE
O s t r v o Tr i m i l j e
nukl . reaktor
Ty
|eno,
trovanje
Otrovno
i l e a n s ko g r o e
E x xo n Wa l d e z
izlivanje nafte
u n i o n A i r i n d i a B o l e s t l u d i h Pa n A m Z e m l j o t r e s u
Carbide bombana krava
h e m . ka t . l e t u 1 8 2
p a d n a S a n Fr a n c i s ku
|etu 103
1979 1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991
Izvor. Mitrof, Alpaslan, "Preparing for Evil"
143
uzima mogucnost menaazera aa na nju oagovon 1 u tom smisiu ldentiriKuje

etiri tipa kriza:
eksplodirajua kriza, kao to su akcidcnti ili prirodnc ncsrcc kao specifine
vrste dogadaja ije posledice nastupaju momentalno;
neposredna kriza koja obuhvata dogaaje kao to su vladina istraga ili vest na
televiziji koji predstavljaju iznenadenje za organizaciju ali ipak ostavljaju
neko vreme za pripremu odgovora;
kriza koja se postepeno gradi kao to je na primer predstojee otputanje dela
zaposlenih, ili slian dogaaj koji organizacija moe da predvidi i da se za
njega pripremi i na njega utie; i
trajna ili kontinuirana kriza kao to su kontroverze oko korienja azbesta ili
javne debate koje se tiu kontrole dranja i noenja oruja ili istraivanja
matinih elija u kojima kriza nastaje sporo i isto tako sporo ncstajc.
3.1.2.
Tipologija Stefana Gundela
Pregled tipologija kriza koje se danas koriste pokazao je da je veoma

teko svrstati sve vrste moguih kriza u konaan i upravljiv broj medusobno
odvojenih klasa. ini se da je glavni problem korienje prilino uskih
' s - Linke, C.G., Crisis: Dealing with the unexpected

in Cantor B. and Burger C., (eds.)
Longman, Ncw York, 1989, pp. 166-178
Experts in action: Inside publie relations,
kriterijuma klasifikacije od kojih se esto oekuje da smanje potrebu za

interpretacijom, ali koje tipologiju ine statinom, a time i nemonom pred
novim problemima. Nove tipologije bi trebalo da budu zasnovane na
razliitim tipovima klasifikacije. U tom smislu Stefan Gundel predlae dva
nova kriterijuma klasifikacije:
-predvidljivost krize i
- mogunost uticaja na krizu pre njenog nastanka i tokom njenog trajanja Glavi
fokus tipologije koja se zasniva na ovim kriterijumima je u otkrivanju kriza
sa zajednikim karakteristikama u odnosu na proaktivne ili reaktivne mere
koje treba preduzeti da se kriza izbegne ili da se s njom izae na kraj, usled
ega bi takva tipologija bila i praktino upotrebljiva.
Predvidljivost
Predvidljivost je jedna od najznaajnijih karakteristika krize i skoro
svaki put kada se neka dramatina kriza dogodi u javnosti se javljaju debate
o tome da li ju je bilo mogue predvideti. Nije mali broj karijera politiara i
privrednika koje su zaustavljene, odnosno prekinute jer su mediji utvrdili da
donosioci odluka nisu bili svesni mogueg razvoja dogadaja u njihovoj
nadlenosti i da nisu preduzeli odgovarajue mere.
Beri Tarner je prvi uveo koncept predvidljivosti u naunu arenu. U
svojoj knjizi Katstrofe izazvanje Ijudskim faktorom u posmatranju kriza on se
vraa
lnpm nnrMvlianiii i nrnnii<;timM 11 nprinHn inknhMriip Wriyp istirnri Ha sn
katastroie 1 veiiki mciaenti najcesce Din preaviaijivi 1 to ne samo u

apstraktnom smislu. Ovakav koncept predvidljivosti predmet je odredenih
neslaganja. Naimc, kao to jc Gcphart upozorio, nckc informacije sc mogu
potpuno razumeti tek kada se dogaaj odigrao, tako da ideja inkubacionog

perioda krize koji se moe odrediti nije sasvim realna. Imajui u vidu da je
svaka definicija predvidljivosti nekompletna poto je procenjivanje
informacija subjektivno, neophodan je neto apstraktniji koncept koji
predvidljivost tretira na optiji nain, odnosno ide dalje i iza Tamerove
analize sluaja.
Imajui ovo u vidu Gundel navodi da je "kriza predvidljiva ako su
mesto, vreme ili specifian nain na koji se ona dogaa dostupni znanju
najmanje treine nadlenih, a verovatnoa njenog nastanka se ne moe
poricati". Na prvi pogled izgleda da ova definicija nije od velike koristi jer
skoro svaka kriza moe biti dostupna znanju. Stoga jo dva posebna atributa
moraju biti ispunjena pre nego to se neka kriza klasifikuje kao predvidljiva.
Prvo, da posebna vrsta krize moe biti predvidljiva. Na primer, poznato je da
elektrina uspinjaa moe biti izbaena iz ine, i da moe da izgori iako
nema motor, ali to nije bilo poznato pre dogaaja u tunelu Kaprun (Austrija).
Ipak, procena da li je kriza predvdiva ili ne moe nekad biti veoma teka, pa
konsultacije sa ekspertima mogu biti pouzdano rccnjc. Osim toga,
vcrovatnoa ogaaja trcba da prckorai prag postavljcn konvcncijama ili

prcthodnim sluajcvima. Sa ova dva upozorenja, primena ovog kriterijuma je
mogua i, to je jo vanije, dovoljno clastina da bi sc koristila za buduc
dogaaje. Istini za volju postoji zaista malo kriza koje su predvidljive u uem
smislu rei - kao izvesni dogaaji za
donosioce odluka sa precizno poznatim vremenom, mestom i nainom

deavanja i znaajnom verovatnoom odigravanja. Takav dogaaj moe, na primer,
da bude sudar sa meteoritom, ali su takvi sluajevi retki i ne mogu biti referentni.
Ilustracije radi, predvidljivi dogadaji (s obzirom na znanje kojim danas
raspolaemo) mogu biti poari u javnim zgradama, neki od akcidenata i katastrofa
vezanih za hemijsku industriju ili predstojee krize kao to je predviena nestaica
vode u nekim regionima planete. Na primer, rizici povezani sa hemijskim
postrojenjima ili navigacijom dobro su poznati preko sto godina, kao i poari u
javnim zgradama. Predvidljivost ovde proizilazi iz akumuliranog iskustva koje ide
iza pojedinanog sluaja, i moe biti ukorenjeno u samoj prirodi sistema koji je u
pitanju.
Mogunost uticaja na krizu

Druga karakteristika krize znaajna za njenu funkcionalnu identifikaciju je
mogunost da se na krizu utie. Samo u sluajevima kriza na koje se moe
direktno uticati, krizni menaderi su u poziciji da reaktivnim odgovorima utiu u
pravcu vraanja u normalu u razumnom vremenu, ili da anticipiraju krizu i
preventivnim merama spree njen nastanak. Definisanje mogunosti uticaja na
krizu je ak i tee nego u sluaju predvidljivosti, budui da je neophodno
razlikovati proaktivne (preventivne) i reaktivne mogunosti uticaja. U ovom
smisln rpnktivnp mnoiirnnsti ^11 nai^narainiip ipr nrpvpntivnp mp.rp vpnma
zavise oa preaviaijivosti. u svaKom siucaju sprecavanje preaviaijive Knze ce biti

mnogo lake, ako je poznat efikasan odgovor na nju. Tada se mere prcvcncijc mogu
primcniti bcz problcma nakon to sc ogaaj odigrao prvi put i rizik od njegovog
ponavljanja je sveden na minimum. Reaktivne protivmere bi trebalo da imaju dva
atributa: treba da budu efikasne (imajui u vidu da reakcije na krizu nekad
podseaju na ponaanje nemonog oajnika) i da budu neto vie od jednostavnih
procedura kao to je npr. evakuacija. Saglasno tome, na katastrofu, odnosno krizu
se moe uticati ako su odgovori na nju, koji mogu da zaustave njen tok ili smanje
oteenja suprotstavljanjem uzrocima krize:
- poznati,
- mogu da se primene i
-predstavljaju neto vie od jednostavnih rutinskih procedura.
Dakle, mogui odgovori na krizu moraju biti dobro poznati, a njihova
praktina primena ranije testirana i dokazana. Valja primetiti da predloena
definicija dozvoljava diskreciono stepenovanje, od kriza na koje se lako moe
uticati, na jednom kraju kontinuuma, pa do onih koje su gotovo izvan svake
mogunosti uticaja, na drugom kraju. Priroda uticaja je takva da on ne obuhvata
svakodnevne mere malog znaaja.
Nedovoljne mogunosti uticaja na krizu imaju razliite razloge. Jedan od
znaajnijih su ncprcdvidljivc i ncupravljivc intcrakcijc u slocnim tchnolokim
sistemima. Kada je neoekivani i opasan proces jednom poeo, njega je teko ili
ak ncmoguc zaustaviti u prihvatljivom vrcmcnskom okviru. Nuklcarnc elektrane
su indikativan primer takvog tehnolokog sistema. Osim tehnikih postrojenja i
drugi sistemi ukljuuju potencijalno slie procese. Na primer socijalni sistemi kao
to je rulja ili gomila u uslovima stresa za vreme demonstracija. I ovde nedostaju
mere za kontrolu ljudi u masi u stanju panike. Teko je uticati i na prirodne sisteme
kao to su zemljotresi ili zagadenje atmosfere. Istini za volju na smanjenje
zagaenja atmosfere bi se moglo uticati u tehniko-tehnolokom smislu i
protivmere su uglavnom poznate, ali sukob interesa spreava njihovu primenu.
Krizna matrica
Na osnovu uspostavljenih kriterijuma predvidljivosti i mogunosti uticaja
na krizu mogue je razlikovati nekoliko klasa kriza. U tom smislu konstruisana je
matrica sa etiri polja koja omoguava da se grubo proceni izloenost razliitim
tipovima krize, njihovoj uestalosti i vanim kontramerama.
Razlikuju se etiri osnovna tipa krize:
- konvencionalna kriza,
- neoekivana kriza,
-neupravljiva kriza, i
- fundamentalna kriza
Konvencionalne krize su locirane u prvom kvadrantu. One su predvidljive i
mogunosti uticanja na njih su dobro poznate. Katastrofe razliitog obima u
tehnolokim sistemima primer su ovih kriza i njih je esto relativno lako predvieti
i njima upravljati. Putanja konvencionalne krize ide ka
primeni opasnih ili loe stmkturiranih tehnolokih sistema, dok se prirodne

ili socijalne katastrofe retko mogu svrstati u ovaj tip kriza. Za organizacije koje su
ugroene konvencionalnim krizama planiranje i priprema za krizu nisu poseban
izazov, budui da su relevantne krize poznate i da se pojavljuju izolovano,
kontramere su testirane i proverene, a intervencije se mogu sprovesti brzo. Osim
toga, dobro su poznati verovatnoa dogaanja, mogui gubici i cena prevencije.
Iako su nastale teta, izgubljeni ivoti i politike posledice konvencionalnih kriza
u pojedinim sluajevima znaajni, ovi dogaaji se posmatraju kao upravljivi od
strane zaposlenih, odnosno zajednica koje su njima pogodene.
Veliki je broj primera kriza ovog tipa. Indikativan je sluaj potonua
trajekta Estonija u Baltikom mom 1994. godine. Naime, nezgode plovila slinog
tipa poznate su od akcidenta Herald of Free Enterprise i mogu se opisati kao
prilino prcdviljivc, naroito po olujnom vrcmcnu. Porcd toga postojalc su i
mogunosti uticaja na dogaaje, ali su loe upravljanje i pogrene ambicije
odgovomih lica sprcilc paljiviju akciju. Stoga jc ckspcrtska komisija zakljuila
da ni plovilo ni posaa nisu bili odgovarajui za opasan prclazak Baltikog mora.
Interesantni su primeri sudara na Bodenskom jezeru 2002, Samerlend poara 1973,
i eksplozije u hemijskoj fabrici u Bopalu 1984. Ovi dogaaji bili su sigurno
konvencionalne krize poto su se sline katastrofe dogadale i ranije, a bile su
poznate znaajne mogunosti da se na njih utie.
Iako se konvencionalne krize mogu razlikovati po nekim individualnim
crtama, mogu se dati neke opte preporuke kako se ovi dogaaji mogu spreiti,
integrativni pristup neophodan za hvatanje u kotac sa konvencionalnim

krizama, organizacije suoene sa ovakvim dogaajima mogu ugraditi integrisani
sistem kontrole kvaliteta i kriznog menadmenta koji im omoguava da primene
iroku lepezu kontramera kao to je kvalifikovano osoblje, ergonomski dizajnirana
oprema ili redovno odravanje maina na ekonomski efikasan nain. Pored
prednosti koje ovakve procedure najverovatnije generiu tokom perioda kad ncma
krizc uticajcm na kvalitct ponucnih usluga, koorinacija ekonomskih,
bezbedosnih, kao i ciljeva koji se odnose na kvalitet, moe se postii istovrcmcno.
Zato sc ovaj prcdlog nc smatra samo kao pogodno rcenjc za sprcavanjc krizc ili
borbu sa njom, vc trcba da budc osnov za svaki korporativni krizni menadment.
Pored organizacionih protivmera, regulatorna politika je jo jedan vaan
instrument za postizanje visoke pouzdanosti. Bazirana na dobro poznatom
potencijalu za izazivanje katastrofe sistema koji je u pitanju, pravila za spreavanje
konvencionalnih kriza postoje relativno dugo. U Velikoj Britaniji npr. pravila koja
reguliu elezniki ili pomorski saobraaj doneta su ak 1840, odnosno 1876.
godine. Na mogua unapreenja ovih pravila moe uticati meunarodno
ujednaavanje regulative, imajui u vidu da se mnogo opasnih
V
aktivnosti danas odvija u "odgovornim oazama" (liability oases). Stavie, problemi

mogu nastati kada ogranienja odgovornosti postanu prepreka za isplaivanje
kompenzacije poto odgovorne kompanije esto propadnu. Razumno reenje moe
biti povezivanje odobrenja za bavljenje opasnim aktivnostima sa kapitalom firme
koji bi garantovao da se kompenzacija moe isplatiti ukoliko se dogodi katastrofa.
Neoekivane krize karakterie mogunost da se na njih utie, uz tekou da

se predvide. One su znatno ree od konvencionalnih kriza, ali je stepen
ugroavanja koje sa sobom nose vei. Naime, iako je na njih mogue uticati,
stepen pripremljenosti na njih je manji. I one mogu biti uzrokovane tehnolokim
sistemima, ali sa atributima koji predstavljaju anomalije, ili (retko) prirodnim
uzrocima razvijajui se hiljadama kilometara daleko u sferama koje su teko
dostupne ljudskom uvidu.
Iako je veoma teko naknadno utvrditi da li je krizu bilo zaista nemogue
predvideti, ili je pak re o nesposobnosti menadmenta da u okviru dostupnih
podataka uoi potencijalnu opasnost, mogu se dati neki primeri ovog tipa kriza.
Poar u tunclu Kaprun u Austriji jc 2000 godinc ubio 151 licc u iari jcr sc do
tada smatralo da je kabina inske uspinjae otpoma na poar, budui da nema
motor. Sa stanovita tadanjcg ininjcrskog znanja niko nijc mogao anticipirati
mogunost vceg poara u ovakvoj konstrukciji. Stoga strukturalna zatita od
poara i nije bila predviena, to je olakalo nastanak katastrofe i uvealo njene
posledice. Ali, mogunosti uticaja na sam dogaaj su postojale, a rizik ponovnog
deavanja slinih dogaaja mogao se minimizirati obezebeivanjem opreme za
zatitu od poara u ovakvim kabinama i obukom lokalne vatrogasne brigade za
postupanje u ovakvim sluajevima.
Zajedniko za sve neoekivane krize je da nain njihovog nastanka nije
zadatak odgovornog osoblja u organizacijama, ali i spasilakih odreda i slubi za
hitno postupanje, u sluaju ovakvih kriza mora da bude unapreenje razmene
informacija da bi meusobne veze i odgovornosti bile jasne pre nastanka krize i
priprema kriznih menadera za suprotstavljanje neoekivanim i nepoznatim

katastrofama. Instrumenti koji se mogu primeniti su: zapoljavanje radnika sa
viim kvalifikacijama radi analize i istraivanja problema, ali i kao sredstvo
osiguranja; implcmcntacija boljc informacione tchnologijc da bi sc ubrzala obrada
podataka; i formiranje homogenih dugotrajnih timova sa zadatkom da se cfcktivno
bavc tckim i ncockivanim zadacima. Korisnim sc moc pokazati i
ccentralizacija proccsa donocnja odluka imc sc omoguavaju brc intervencije.
Neupravljive krize sc mogu uspcno prcdvidcti, ali jc uticaj na njih skoro
potpuno nemogu zbog karakteristika sistema koji je u pitanju, inei odgovore
tekim, isto kao i pripremu na krizu, ili zbog konflikta interesa koji okruuje
sistcm sprcavajui primcnu proaktivnih kontramcra. Porcd injcnicc da su
mogunosti za uticanje na krizu retke, neupravljive krize esto izazivaju oteenja
koja su daleko iznad onih koje uzrokuju neoekivane krize, tako da su oiglcdno
mnogo opasnijc. Porcd toga, ncka od ovih oteenja su ircvcrzibilna, odnosno
nepopravljiva. Mogu biti pogoeni tehnoloki, prirodni ili socijalni sistemi kao
npr. nuklearne elektrane, masa na stadionima, gomila u regionu ugrocnom
zcmljotrcsom. crnobilska katastrofa jc bila neupravljiva kriza poto je rizik
povezan sa ovom vrstom postrojenja bio dobro poznat, kao i injenica da su
sovjetske nuklearne elektrane iste klase bile u loem stanju, ali
jcdnom kad jc scrija rcakcija u rcaktoru otpocla uticaj opcratcra na proccs,

kao i kasniji uticaj na okruenje bili su praktino nemogui. Tragedija na Hejsel
stadionu u kojoj je 39 lica izgubilo ivot tokom finala kupa UEFA 1985 primer jc
socijalno ncupravljive krizc. Iako jc postojao poznati rizik u mcu izmcu
italijanskog i britanskog tima, policijske snage i spasilaki timovi nisu uspeli da
obuzdaju situaciju nakon to je navijae Juventusa zahvatila panika. Svakako da su
loa organizacija, troan staion, i loc bczbcdnosnc priprcmc od stranc neadlenih
doprineli katastrofi, ali nakon to je ona eskalirala postala je definitivno
neupravljiva jer je masom generalno teko upravljati. Primeri prirodnih
ncupravljivih kriza su zcmljotrcsi ili globalnc promcnc. Onc su ili neosetljive na
pokuaj uticaja (zemljotres) ili je na njih teko uticati zbog politikih razloga i
sukoba interesa (globalne promene).
Zajcdniko za svc navcdcnc primcrc kao i drugc ncupravljivc krizc jc da je
opasnost u principu dobro poznata i da je nju esto lako locirati po mestu, vremenu
i vrsti, ali poto mehanizmi akcije nisu detaljno istraeni zbog slocnosti tcko jc
dclotvomo uticati na problcm. Stoga sc tcko i priprcmiti za ovu vrstu kriza,
imajui u vidu da su neke od goreopisanih aktivnosti kao npr. fudbalske utakmice
ili proizvodnja struje u nuklearnim elektranama dmtveno korisnc i da njihovo
ukianjc, kao to jc prcdlgao Pcrou, nc bi bilo primcrcno reenje. Organizacione
kontramere protiv neupravljivih kriza usmerene su ka nepoznatim mehanizmima
akcije kroz istraivanje sistema koji su u pitanju i fokusiranjc na anticipaciju
ovakvih katastrofa kroz promovisanjc bczbcdnosnc kulture. Pored toga,
suprotstavljanje neupravljivim krizama od strane samo
brojnc organizacijc i grupc, politika rccnja i rcgulacija prcdstavljaju

najvanije mere. Aktivnosti organizacija i pojedinaca koje nose rizik nastanka
neupravljivih kriza moraju biti regulisane na striktan nain i jedinstveno na
mcunaronom nivou. Navcdcni sukobi intcrcsa i ncsigunost ckspcrata, npr. u vezi
proizvodnje struje u termoelektranama na ugalj ili aero zagaenje u susednim
zemljama i njihovi efekti na globalnu promenu esto spreavaju ovakvu
mcunarodnu rcgulaciju.
Fundamentalne krize nalaze se u etvrtom kvadrantu i predstavljaju
najopasniju vrstu kriza zbog toga to su nepredvidljive i to je na njih ncmoguc,
odnosno vrlo jc tcko uticati. Odgovori na njih su ncpoznati ili nedovoljni, a poto
se fundamentalne krize pojavljuju iznenada i/ili su nerazumljive akterima,
priprema za njih je praktino nemogua. Krize ovog tipa su retke, ali zbog
kombinacije nepredvidljivosti i ogranienosti odnosno odsustva mogunosti uticaja
imaju izuzetan destruktivni potencijal. Problem nije samo u tome to je nemogue
proceniti sve parametre potrebne za pripremu na ovakve krize, pre svega vreme,
mesto, verovatnou ili portivmere, ve i u injenici da je prisutan i veliki stepen
nesigurnosti eksperata. Dok se konvencionalne ili neoekivane krize odigravaju
kao prostorno-vremenski izolovani dogaaji, fundamentalne krize esto takoe
zapoinju kao iznenada, ali traju tokom dugog perioda pri tome se menjajui.
Usled irine i trajanja krize mnoge organizacije, zajednice ili pojedinici ulaze na
scenu kao rtve ili spasioci u veini sluajeva sa meunarodnom dimenzijom.
Pored neobjanjivih prirodnih i tehnolokih katastrofa, ovde se mogu nai i

socijalnc krizc. Najcc jc navocn primcr tcroristikih napada na SAD od 11.
septembra 2001. godine, dogaaj zasnovan na zaprepaujuoj kriminalnoj nameri
i detaljno isplaniran, teak za predvidanje zbog neobine reije i tajnih priprcma, a
na koji jc skoro ncmoguc uticati zbog ireverzibilnih poslcdica napada. Budue
fundamentalne krize mogu rezultirati iz primene genetskog
neobjanjiv budui razvoj.
Teko je dati preporuke kako se boriti protiv fundamentalnih kriza, ili ih ak
spreiti, jcr jc vcina znaajnih buduih dogaaja ncpoznata i csto ih jc nemogue
predvideti. Organizaciona pripremljenost i bezbednosna pravila moraju da
funkcioniu u uslovima visokog stepena nezvesnosti, to je ozbiljan problcm, tim
prc to protivmcrc mogu da imaju nceljcnc nuscfcktc kao to jc npr. zaustavljanje
ekonomskog rasta. Stoga se kao najvaniji zadatak postavlja formiranje
ekspertskih grupa za sve mogue budue krize sa zadatkom da istrauju
odgovarajue protivmere. Mitrof i Alpaslan su dali odreene savete kako da se
olaka rad ovih grupa ili drugih rukovodilaca koji se u organizacijma bave
fundamentalnim i abnormalnim krizama. Prema njihovim zapaanjima sluajno
odabrani model razliitih kriza i njihove kombinacije, tzv. unutranji atentatori ili
pijunske igre i razmena iskustava sa menaderima iz dmgih kompanija moe
omoguiti efikasno planiranje i pripremu za jo nepoznate budue krize. Iako su
ovi koncepti nesumnjivo korisni, nije dovoljna priprema ukoliko bi se ostalo samo
na njima, budui da e neke verovatno dolazee fundamentalne krize traiti
ekspertska znanja i nauno proverene kontramere, to je skoro nemogu izazov za

rukovodioce u kompanijama koje su sklone krizi. Dakle, znaaj ekspertskog znanja
u gmpama stmnjaka se ne sme ni prcccnjivati.
Regulatoma pravila se moraju postaviti u ranim fazama. Na primer ona koja
se odnose na spreavanje ilegalne trgovine orujem kao dela terorizma.
Meutim, esto je sutina problema nepoznata, ili je problematika takva da ju je

nemogue regulisati pravilima ili, pak preterano detaljna regulacija moe sprciti
pocljan tehnoloki ili naprcdak. 186
Predloena klasfikacija kriza ini se veoma korisnom zbog mogunosti
dedukcije protivmera, zavisno od tipa krize. Ona je elastina poto se njeni
kriterijuimi mogu podeavati tokom vremena. Dakle, mogua je prekvalifikacija
jedne krize iz jednog u drugi kvandrant na osnovu novih uvida. Dalje, to je prva
tipologija u kojoj postoje samo etiri klase kriza i olakava dedukciju za svaku
klasu specifinih kontramera. Stoga je ona znatno korisnija od prethodnih. Poto
se gore skicirane kontramere nogu shvatiti samo kao polazna taka, mogue je
alocirati sve primenljive pristupe istraivanju krize u jednu ili vie podgrupa u
okviru postojee etiri, ime se donosiocima odluka obezbeuje koristan i istinski
alat.
Pored potrebe za daljom razradom kontramera mogua su i druga
poboljanja tokom vremena. Npr. neko se moe susresti sa ozbiljnim potekoama
u klasifikaciji u pojedinanom sluaju, iako je terminologija koja sc koristi,
gcncralno posmatrano, prccizno dcfinisana. Posmatrajui predvidljivost kao
kriterijum, razlikovanje informacija dostupnih pre i posle je esto skoro nemogue,
dok procena mogunosti uticaja na krizu zavisi od istinkcijc izmcu rcaktivnog i
proaktivnog uticaja. Posmatrajui primcr potonua Titanika to je bila neoekivana
katastrofa u vreme kad se dogodila,
se ovakav katastrofalni dogaaj smatra konvencionalnom krizom, budui da

se pomorske katastrofe redovno dogaaju i da su tehnologija, brodogradnja i
navigacija vcoma naprcdovalc. Iz dananjc pcrspcktivc tcko jc prosuditi da li je
stanje znanja 1912 godine zaista omoguavalo odgovornima da pocene, ili je
potonue tada najmodernijeg broda bila neoekivana katastrofa poput one u tunclu
Kaprun, uslc unutranjih, u prvi mah ncpoznatih, ogranicnja karakteristiih za
skoro svako novo inenjersko dostignue. Ove alokacije problema, s obzirom na
prole dogaaje, su meutim dobro poznate i teko je nai reenja bez doatnog
komplikovanja tipologije. tavie, ako neko eli da uini kriterije selektivnijim,
nenameravani efekat takvog pokuaja moe biti gubitak fleksibilnosti.
3.1.3. Tipologija Urijela Rosentala i saradnika

Urijel Rosental i saradnjici predlau jo jednu alternativnu tipologiju zasnovana na
razlikovanju dve vrste varijabli: onih koje se odnose na samu pretnju po sebi i onih
koje se odnose na to kako uesnici u krizi percipiraju mogue reenje.
IM
' Ako ncko npr. cli da kontrolisc opasan razvoj

gcnctskog ininjcringa, striktni nadzor ili zakonskc
odrcdbc su bolji nain prevencije fundamentalne krize
nego zabrana genetskog ininjeringa uopte koja bi
verovatno sprcila razvoj mcdicinc ili odvela dco ovih

aktivnosti u ilcgalu.
Prvo, krize se razlikuju po osnovnom objektu ugoavanja. U nekim
aiucajv. v iiua una ov_ uaiiuviiiu ou

puuuvivu^
umuiu
iiiouiuvîju
uiuaivtnu^
ivota (npr. dua okupacija zgrade vlade ili zemljotres koji pogada vitalnu
struktum grada). U drugim sluajevima pretnja se prevashodno odnosi na odreene
kljune normc i vrednosti: fiziko i mentalno blagostanje graana, vladavinu prava
ili prosperitet.
Drugo, domen osnovne pretnje se moe posmatrati i u geografskim tcrminima
- u okviru odrccnc organizacijc ili zgradc, na lokalnom, regionalnom,
nacionalnom i meunarodnom nivou. On se moe i iriti zbog cfckta prclivanja. Na
primcr Foklandska kriza i rat koji jc uslcdio izmcu Argcntinc i Vclikc Britanijc
konano su dovcli do povlacnja i pada argcntinskc vojne hunte. Domen se takoe
moe kategorisati prema stepenu tete koja je priinjena. Iz ove perspektive na
vrhu se nalaze ratovi i katastrofe velikog obima, mada je i ovo delom uslovljeno
veliinom zemlje i kulturom.
Tree, poreklo pretnje u odnosu na sistem koji je pogoden moe biti
endogeno i egzogeno. Porcd toga sama pretnja moe biti preteno prirodnog
porekla ili uzrokovana ljudskim faktorom, to je vano za rcpertoar odluka koje su
na raspolaganju menaderima. Teko se boriti protiv krize iji je uzork izvan datog
sistema (postupanje zapadnoevropskih zemalja je bilo ogranieno dravnim
granicama u uslovima blokovske podele i hladnoratovske atmosfere u sluju
katastrofe u NE ernobil).
Kada je re o percepciji uesnika krize dve dodatne distinkcije kompletiraju

osnovu za ovu kriznu tipologiju. Uesnici u krizi se mogu slagati ili razmimoilaziti
po svom opazanju neophodnosti odgovora na krizu. Ovo se
odnosi na problem objektivne i subjektivne dimenzije krize, odnosno na

Tomasovu teoremu po kojoj se kriza nalazi u oku njenih uesnika. Ono to odreene
grupe u okviru drutva nazivaju krizom druge grupe mogu opaati kao ansu ili priliku
za promene. Za vreme velikih katastrofa ove razliite percepcije se nee odmah
pretvoriti u glavnu temu, ali je stvar dugaija kada je u pitanju opaanje stepena
opasnosti prilikom demonstracija, trajkova, kidnapovanja i bombakih napada. ak i
kada se sve strane manje ili vie slau u oceni teine situacije, razlike se mogu javiti u
pogledu izbora odgovarajue strategije za reavanje krize. Konflikt vrednosti moe
stvoriti osnovu za teku kompromisnu odluku. Koji prioriteti se moraju postaviti u
hitnoj evakuaciji stanovnitva iz kontaminiranih podmja? Ko se sklanja u podzemna
sklonita u sluaju nukleamog napada? Koji je najbolji nain za dranje pod kontrolom
urbanih nercda? Koji pacijcnti obolcli od sidc c biti odabrani za novi obcavajui, ali
skup tretman? Prilikom eskalacije nasilja na sportskom susretu da li e prioritet biti
uspostavljanje javnog rcda i mira ili pomo povrccnima. Ukoliko sc svi ucsnici
saglasili oko odrecnog pristupa krizu bi karaktcrisao solidami odgovor. Ovo bi se
dogodilo kada se cela zajednica suoi sa spoljanjom pretnjom (npr. prirodnom
katastrofom). Meutim, malo kriza se ponaa po ovom obrascu. Poznate su katastrofe
koje su posluile kao okida za sukobe izmeu lokalnih spasilakih napora i mera koje
su preduzimali zvanini organi, ili pak sluajevi meusobnog nadmetanja razliitih
organizacija i spasilakih slubi. Kada konflikti vezani za samu strategiju i taktiku
odgovora na krizu
- - - - -J *----------J------------------------------------
Ova tipologija nije osnov za velike teorije i analize, ve je pre treba koristiti kao
praktian alat za pozicioniranje konkretne krize u iri okvir slinih dogaaja.
Prihvatajui dinamiku perspektivu, neko moe koristiti tipologiju za praenje razvoja
kriznog dogadaja i to kako se on menja kroz vreme dobijajui nove dimenzije i
postavlja nove probleme pred donosioce odluka, iziskujui razliite strategije
odgovora.
3.2. Tipologija konflikata
3.2.1.
Problemi tipologije konflikata ipodela meunarodnih konjlikata
Sloenost prirode drutvene strukture s jedne i samih konflikata s druge strane

oteava njihovu klasifikaciju. Kada je re o meunarodnim sukobima njihovim
uzrocima i manifcstacijama situacija jc jo slocnija. To otuda to postojanje velikog
broja subjekata meunarodnog prava, kumulacija protivurcnosti, slocnost
mcunarodnih odnosa i zbivanja, borba za razliitc interese i odbrana razliitih pozicija
ine opte karakteristike savremene meunarodne zajednice. Naime, svaki od subjekata
meunarodnog prava nosilac je nekog svog interesa, koji je ponekad u neskladu s
interesom drugog subjekata, pa dolazi do pojava koje naruavaju uskladene odnose
meu njima, tj. do meunarodnih sporova. U literaturi i svakodnevnom ivotu, najee
asocijacije na spor su: sukob, konflikt, kriza, agresija, pretnja silom, rat i sl, iako ovi
pojmovi imaju slino, a ne isto znaenje. To sa svoje strane uslonjava mogunost
iznalaenja opteprihvatljivih kriterijuma za klasifikaciju meunarodnih konflikata.
U lanu 1. taka 1. Povelja Ujedinjenih nacija , izmeu ostalog, upotrebljen je

termin reenje meunarodnih sporova i situacija, a u odredbama l. 2, 11, 12, 14, 27,
32, 33-38. upotrebljeni su pojmovi meunarodni sporovi i situacije kako zajedno,
tako i samostalno. Ipak ni u jednoj odredbi Povelje se ne definiu ti pojmovi i ne
utvruje se ono to ta dva pojma razlikuje, a to nije reila ni dosadanja praksa Saveta
Bezbednosti i Generalne skuptine UN.
Osnovne savremene koncepcije kontlikata i njihove klasifikacije nastale su
ezdesetih godina XX veka u radovima L.Kozera, D.Dahrendorfa i K.Bouldinga.
U tcoriji postojc mnogobrojnc podclc drutvcnih sukoba kojc imaju u vidu
prirodu, funkciju, intenzitet, nosioce, sredstva koja se koriste, posledice, nainc
razrccvanja, okonavanja itd. Konflikti sc mogu klasifikovati i prcma orccnim
spccifinostima na dominantnc i latcntnc, nasilnc i ncnasilnc, institucionalizovane i
nekontrolisane, regionalne i globalne, ideoloke, ekonomske, izmedu kultura i
civilizacija, modemizma i tradicionalizma, regionalizma i unitarizma, one koji se mogu
razreavati i one koji su permanentni i nerazreivi u datim drutvenim okolnostima i
slino. U literaturi je esta podela socijalnih konflikata na "sistemske" i "umerene".
Karakteristika sistemskih sukoba je u tome to uesnici i nosici konflikta osporavaju
poiitike, konflikt je usmeren na njihovu izmenu. U sluaju umerenih konflikata
predmet sukobljavanja najee je neki znaajan interes ili vrednost koja se eli
ostvariti ali u skladu sa principima i odnosima u konkretnom politikom sistemu.
Uvaavajui vrednost ljudskog ivota i posledica konflikta po drutvo i njegovu
struktum najznaajnija podela bila bi na omane i neomane sukobe. Pritom, mora se
uvaavati injenica, da svi socijalni sukobi mogu biti vrlo lako transformisani u
oruanc. Mcutim, oruani sukobi sc tcko prctvaraju u neoruane i relativno
institucionalizovane konflikte, o emu govori minula i aktuclna sadanjost bivih

rcalsocijalistikih fcdcracija i drava "satclita" nastalim na njihovim rucvinama.
Kada je re o tipologiji drutvenih sukoba u savremenoj konfliktologiji je olo
do odbacivanja traaenja jedinstvene tipologije kao i iznalaenja kompletne i
jednoznane slike bilo kog konflikta, to je propraeno sa priznavanjem mnotva
tipologija. Gotovo sve karakteristike socijalnog konflikta mogu biti osnov za
tipologizaciju. Na primer, podela konflikta prema duini trajanja (dugoroni i
kratkoroni), prema resursima (materijalni, duhovni, socijalni), prema stepenu
ogranienja u prostom i vremenu, prema subjektima i slino.
Is
Povelja Ujedinjenih nacija (Slbeni Iist DFJ, broj

69/1945, Slbeni list SFRJ, Dodatak broj 2/1963 i
Slbeni list SFRJ, Dodatak broj 12/1966)
Polazei od injenice da ne samo drutvene sukobe ve i sve istorijske, aktuelne

i mogue procese, institucije i ustanove ine ljudi i njihovi medusobni odnosi,
smatramo da klasifikaciju konflikata (uvaavajui pri tom i znaaj njihove blokirajue
ili razarajue uloge u svakom drutvu) treba zasnovati i na kriterijumu uesnika
odnosno nosilaca sukoba. U tom smislu najznaajniji drutveni sukobi su:
-Klasni - sukobi izmeu osnovnih dmtvenih klasa, ali i sukobi unutar njih;
-Nacionalni - sukobi izmeu razliitih nacija i etnikih gmpa;
-Rasni - specifina vrsta etnikih sukoba zasnovanih na biolokim, tanije
fizikim karakteristikama pojedinih grupa, odnosno rasa;
- Verski - sukobi izmeu pripadnika razliitih religija, konfesija, odnosno sledbenika
nekog posebnog verskog miljenja ili pravca unutar iste konfesije;
-Politiki - sukobi izmeu politikih subjckata mada sc csto mogu voditi i
izmeu irih ideoloki i interesno suprotstavljenih drutvenih grupa (klasa i slojcva).
Najcc manifcstacionc formc politikih sukoba su unutaroligarhijski i
mcuoligarhijski sukobi za mo, vlast i bogatstvo.
Razumljivo je da je u okvirima konflikata bilo kog tipa mogua i dalja
klasifikacija. No kada je re o meunarodnim konfliktima pitanja klasifikacije su
takoe nedovoljno odreena i jasna. U ovom radu prihvatiemo podelu koja je
zastupljena u dominantnom delu svetske konfliktologije. Re je o sledeim vrstama
konflikata:
Konflikti nekontrolisanih emocija predstavljaju sukobe izuzetne otrine i
konflikata karakteristinba je neodreenost ciljeva nosilaca sukoba,

neodreenost i sluajna priroda konkretnih dogaanja. Spoljne osobine takvih
100
dogaanja esto skrivaju realne i racionalne uzroke konflikta.

Konflikti ideolokih doktrina" su neposredno povezani sa politikim, etnonacionalnim, verskim i dmgim masovnim socijalnim pokretima i uglavnom imaju
dublje istorijske korene. Nacionalni zahtevi ne formiraju se stihijski, njih razrauju
ideolozi - teoretiari. Pristalice odredene ideje spremne su da rtvuju za nju ak i ivot
te su ti konflikti dugotrajni i po svojim posledicama destruktivni. U ovu vrstu
konflikata se ubrajaju konflikti zbog teritorije, njihovog dravnog ili administrativnog
statusa, nesporazume vezane sa vraanjem ranijc dcportovanim narodima i slino.
Konflikti "politikih institucija" su uglavnom nesporazumi u vezi sa granicom, sa
uzajamnim odnosima organa vlasti, sa pravnim pitanjima, ulogom politikih partija i
pokreta i slino. "Rat zakona" ili "parada suvereniteta" spaaju upravo u konflikte
"politikih institucija".
Meunarodni spor - Za razliku od ostalih slinih pojmova, pitanje meunarodnog
spora je jo uvek otvoreno. U literaturi se navodi, da je meunarodni spor svako
neslaganje tvrdnji i zahteva izmeu dva ili vie
lss
Oigledan primer je pokolj nevinih turaka-meshetinaca

1989 godine kod Forgana i l i , dogadanja u SFRJ tokom 90-ih
godina XX veka koji sc nisu u velikoj mcri mogli
racionalno objasniti.
1
subjekata meunarodnog prava , kao i da spor oznaava zastoj u komunikaciji dvaju ili
vie subjekata 190 .
Statut Meunarodnog suda pravde 191 , koji je sastavni deo Povelja Ujedinjenih
nacija, u lanu 36. taki 2. definie na posredan nain meunarodni spor, tako to
utvrduje nadlenost Suda u svim pravnim sporovima koji imaju za predmet:
- tumaenje ugovora;
- svako pitanje meunarodnog prava;
- postojanje bilo koje injenice koja bi, ako se utvrdi, predstavljala krenje neke
meunarodne obaveze;
- prirodu ili velinu dune naknade zbog krenja neke meunarodne obaveze.
Mcunarodni sud pravdc jc u sluaju Mavrommatis (Grcccc v. Unitcd Kingdom)
pokuao da definie meunarodnopravni spor kao neslaganje u poglcdu prava i
injcnica, sukob pravnih stanovita ili intcrcsa izmcu dva subjckta. Prilikom
defmisanja pojma mcunarodnog spora trcba imati na umu da je potrebno da sukob
bude povodom meunaronog prava ili injenica relevantnih za meunarodno pravo,
odnosno injenica koji su od znaaja za meunarodne odnose. Spor se moe odrediti i
kao konkretno protivljenje ije reenje moe imati praktine posledice na odnose
izmeu strana u sporu.
Istraivai smatraju da je znaajnije od odredjivanja pojma spora odreivanje
vrste sporova, delei pri tom meunarodne sporove na politike i
I
------O
7-----------J ------J
----------------------------I
---- - - -I
jasnu razliku izmedju ove dve vrste sporova, istiui relativnost i subjektivizam te
podele, jer ova klasifikacija vodi poreklo iz unutranjeg prava gde je ta razlika mnogo
jasnija, kao i da svaki spor predstavlja svojevrsnu kombinaciju pravnih i politikih

elemenata. I pred Meunarodnim sudom pravde, drave - stranke u meunarodnim
sporovima, pokuavale su da ospore pravnost spora ukazujui na njegov iskljuivo
politiki karakter, ali ovu vrstu prigovora ovaj sud nikada nije usvojio konstatujui da
svaki meunarodni spor svakako ima izuzetno veliki politiki znaaj, ali da ga to
svojsvo ne liava svojstva pravnosti.
3.2.2.
Klasni konflikti
Postojanje drutvenih klasa i borbe meu njima manje ili vie jasno uoio je jo
u antikom vremenu ingeniozni Platonov um, da bi ta koncepcija svoju evoluciju imala
u delima engleske klasine politike ekonomije - A.Smita i D.Rikarda, zatim
francuskih istoriara epohe restauracije - A.Therija, F.Migneta, F.Guizota i drugih. Ali
potpuno nauno i istorijsko objanjenje klasa
' Rai, O.,

, Meunarodno pravo i
jugoslovcnska kriza - Zbornik radova, prircdio Milan
ahovi, Institut za mcunarodnu
politiku i privrcdu,
Bcograd, 1996, str.95 , w Ivani, .,
, Zbornik radova Fakultcta cilnc odbranc Univerziteta u Bcogradu, 2002,
str.251.
1,1
Statut Meunarodnog suda pravdc (Slbcni list DFJ, broj
41/1945)
Mirno reavanje sporova i trazenje reenja za jugoslovensku krizu
Meunarodni sukobi
i klasne borbe dali su svakako klasici marksistike misli drugom polovinom XIX veka.
U epohi opte homogenizacije i ujedinjavanja ekonomskog prostora, odnosno u
epohi globalizacije klase, klasni sukobi, klasna diferencijacija i sama socijalna
struktura poprima drugaije oblike i kriterijume razlikovanja. Tako u savremenoj
graanskoj, ekonomskoj, sociolokoj, filozofskoj i politikoj literaturi pojam klase,
kao i klasni sukobi predstavljaju sutinski sporne pojmove, pri emu je mnotvo
njihovih teorijskih promiljanja neposredno ili posredno vezano za Marksovo shvatanje
kljunog znaaja drutvenih klasa u istoriji ljudskog drutva kao pokretake snaga
razvoja drutva. Takoe nije mali broj teorija i teoretiara koji razliitim argumentima
opovrgavaju marksistiko poimanje klasa i klasnih sukoba i izlau svoja shvatanja.
Neki istraivai shvataju klasnc razlikc vrlo ncodrccno, kao razliku izmcu bogatih i
siromanih (A.Niceforo); besposliara i onih koji rade (Th.Voblen); upravljaa i onih
kojima sc upravlja (A.Baucr); dok su ncki odrccniji svodci klasc na socioloki,
bioloki ili psiholoki pojam. Tako sc klasc nckaa izjcdnaavaju sa profesijom
(G.Schmoler); rasom (G.Vacher, A.Carrel); kulturom (O.Spengler); mentaliteto, i sl.
Dok klasina teorija klasa izvodi klasnu stmktum i odnose iz naina proiz\r
odnje, i svodi klasne odnose na sukobe izmeu ekonomski vladajuih i ekonomski
eksploatisanih klasa, a ostale sukobe u dmtvu ona vidi ili kao sporadine ili kao
izvedene iz klasnog sukoba, teorija stratifikacije pretpostavlja
izolovanih slojeva ne uviajui sukobe izmeu njih. 343 Obe teorijske orijentacije
pruaju sliku realnosti "koja je osiromaena i nepotpuna, ili, pak, svaka od njih zahvata
samo jedan aspekt stvarnosti. Za spoznaju savremenog sveta neophodne su teorijske
inovacije, koje zahtevaju velike preobraaje svih likova modernih klasa". 344
Tumaenja klasa i klasnih sukoba tokom dmge polovine XX veka (posebno ona
koja osporavaju marksistiku teoriju klasa) polaze od evolucije u razvoju industrijskog
drutva tvrdei da ljudsko drutvo sredinom prolog veka evoluira po svojoj tehnikotehnolokoj i socio-ekonomskoj sutini u industrijsko drutvo iji razvoj vodi optem
napretku, u kome dolazi do promcna u klasnoj strukturi u smislu jaanja srednjih
slojcva i postcpcnog isezavanja klasnih sukoba karakteristinih za prethodne epohe.
Od scdamdcsctih godina prolog vcka, kao poscban vid cvolucijc industrijskog drutva
nastaje postindustrijsko drutvo u kome se radikalno menja socijalna strukture usled
evolucije privatne svojine u vidu obezvlaivanja mase sitnih vlasnika u korist malog
broja akcionara i usled reorganizacije upravljanja. Razdvajanje vlasnitva i
operativnog upravljanja radnim procesom i Ijudskim resursima vodi izmeni socijalne
strukture i nestanku istorijskog polariteta: buroazija - radnika klasa. Kao novi drutveni
slojevi se javljaju: menaderi, politiko-vojna elita, novi srednji slojevi, nova radnika klasa
(obrazovano radnitvo, visokokvalifikovani radnici) i inteligencija. Dakle socijalna struktura
se uslonjava, dolazi do vee fragmentacije i stratifikacije, javlja se vea socijalna
pokretljivost i raste ivotni standard. Radnika klasa nema vie revolucionarni naboj jer su
njeni zahtevi za socijalnom sigurnou (zaposlenou, zdravstvenim osiguranjem,
343,l>2 O klasnim krizama i konfliktima vidcti irc u: Milainovi, S., Bajagi, M., (2006), Modern concepts of classes atid class clashes ,
Megatrend Review, The intemational revievv of applied economics, Megatrend University, Belgrade. Vol. 4. (1) pp. 175-195.
344 ' Peujli, M., (1991), Savrernena sociologija, Bcograd: NIU "Slubcni list SFRJ", str.132.
obrazovanjem) u velikoj meri zadovoljeni u "dravi blagostanja". Kao rezultat, klasni

antagonizmi u sferi rada
i klasni sukobi uopte isezavaju.
Opte obeleje XXI veka svakako je globalizacija koja je protivurean, ali i
zakonomeran istorijski proces ujedinjavanja oveanstva, odnosno proces univerzalizacije
sveta.194 Po prirodi stvari, globalizacija kao objektivan i nuan proces utie i na promene
drutvene strukture, kako najrazvijenijih, tako i ostalih drutava. U skladu sa drutvenim
promenama istraivai razvoja globalnog drutva u nastajanju smatraju da su danas drutvcnc
nejcdnakosti i sukobi na osnovu njih po svojoj prirodi sve vie lieni klasnog porekla, te da je
modemi kapitalizam - kapitalizam bez klasa (U. Bek). Klase se vie ne doivljavaju kao klase
ve pre kao razliitost mogunosti, ogranienja i izgleda, u ijem formiranju kljunu ulogu
ima globalizacija. Za U. Beka nejednakosti i siromatvo sve manje korespondiraju klasnim
razlozima, dok za E. Gidensa kapitalizam bez klasa nastaje zato to se koliina plaenog rada
svih vrsta rapidno smanjuje tako da se moderna kapitalistika dmtva sve vie pribliavaju
1------
-------------------------------
-----------------------------J-----------------------------------------------------------------J
---------------------J
ne omoguavaju celovito razumevanje sloenosti klasnih odnosa, interesa, nejednakosti i

klasnih sukoba na osnovu tih nejednakosti, koji proizilaze iz irine promena socijalne
fizionomije osnovnih klasa globalnog drutva u nastajanju. Ali to ne znai da potpuno isezava
ili da se moe ignorisati vrednost "klasnog prilaza" u analizi modernih dmtva u istoj meri kao
i stav da su moderna dmtva liena klasnih svojstava. Meutim u izvesnoj meri moe biti
prihvatnjiv stav da je u drutvima modernog kapitalizma teko ustanoviti linije traicionalnih
klasnih podela, a da su neke druge podele (etnike, rasne, verske, politike) vanije od klasnih.
Ipak, ostaje pitanje: kakve su prirode ekonomske nejednakosti u tim drutvima, da li one
uopte vie nemaju klasni karakter? Tcko bi sc moglo okazati da jc u XXI vcku isczlo
prisvajanjc vika vrcdnosti na temelju privatne svojine i unajmljivanja radne snage u

visokorazvijenom kapitalizmu. Svakako, vanost tradicionalne eksploatacije opada s porastom
znaaja tehnologije, i uopte znanja, u procesu proizvodnje materijalnih dobara i usluga. Ali je
verodostojna hipoteza da je eksploatacija "ivog rada" i danas u tim zemljama daleko od nule.
Drutvene nejednakosti kao i "staro" i "novo"
m
O idejama i praksi globalizacije i njenim protivrenostima

vidi u: Peujli, M., (2002)
, Gutenbergova
galaksija, Beograd; Popov, ., (1999),
,
Smisao, Bcograd; Roscnau, J. N., (2002),
In:
Middlc Hast Tcchnological Univcrsity, Ankara,
Turkcy; Nyc, J. S., (1999), Jr.,
(Third
edition), Ne\v York: Longman i dr.
Opimijc vidcti: Goldtorp, J .H., (2001),
,
Manuheimer Vortagc 9*.
Globalizacija
dva
lika
sveta
Novi
svetski
poredak-prethodnici
Ominous Tensions in a Globalizing World. -
on
International
Relations,
Vnderstanding International Conflicts: An Introduction to Theory and History
Globalisalion andSocial Class
istorijske
epohe
Conference
siromatvo nisu puka konstrukcija i marginalna pojava u njima, i nisu neukorenjeni u klasnim
podelama.196 To posebno vai ukoliko se eksploatacija sagledava u globalnom kontekstu, kao
odnos bogatih i siromanih zemalja na svetskom tritu, i uopte, u svetskim odnosima
reprodukcije kapitala. Poveanje i permanentno uveanje jaza izmedu bogatih i siromanih
zemalja
1 07
(mada za to postoji i mnotvo domaih uzroka i inilaca) ostvamje se

posredstvom najmonijih korporacija koje su vlasnitvo uskog prstena svetske
buroaske elite, i kojima se danas sprovodi rekolonijalizacija nerazvijenih
1
regiona i naroda. To se najbolje vidi iz podatka da 40.000 transnacionalnih kompanija

raspolae sa 1/3 svih proizvodnih fondova, proizvodi 40% svetskog DP, ostvamje 50%
spoljnotrgovinske razmene i 80% trgovine visoke tehnologije i kontrolie 90% svetskog
izvoza kapitala. Meunarodna trgovina sirovinama nalazi sc skoro u cclosti pod njihovom
kontrolom: 90% trgovinc penicom, kafom, kukuruzom, drvetom, duvanom, rudom gvoa i
jute, 85% bakrom i boksitom, 80% ajcm i olovom, 75% bananama, sirovom naftom i
kauuhom. A to su svc proizvoi iji jc izvoz od vitalnog znaaja za privrcc siromanih
zemalja.199
Da li e bogatai ili ultra-bogatai u neoliberalnoj nacionalnoj ili globalnoj ekonomiji
biti nazvani klasom, slojem, elitom ili drugaije - nije od posebne vanosti, vano je da oni
imaju presudnu ulogu u planetarnim privrednim tokovima. O bogatstvu i moi te socijalne
grupacije dovoljno govori podatak da tri najbogatija oveka na svetu raspolau bogatstvom
koje je vee od
pojedinaca vei je od nacionalnog proizvoda zemalja podsaharske Afrike, 84

najimunija pojedinaca poseduje bogatstvo koje premauje bruto nacionalni proizvod Kine, s
njenih 1,3 milijarde itelja, i zemlje u ekonomskom usponu. U dananjem svetu, polovina
stanovnitva ivi s manje od 2 USA dolara dnevno, a 80% raspolae sa svega 20% svetskog
drutvenog proizvoda.200 Iz ovih pokazatelja se ne moe zakljuiti da su klasne podele na
naciolalnom i globalnom planu jedine dimenzije nejednakosti koje generiu klasne napetosti.
One su samo jedna od dimenzija nejednakosti u svetskim odnosima reprodukcije najamnog
rada i kapitala.
Klasni sukobi u svojoj najdubljoj osnovi proistiu iz suprotnih interesa, vrcnosti,
potrcba i ciljcva osnovnih drutvcnih klasa i prcdstavljaju najznaajniji vid socijalne dinamike
svih istorijskih a posebno industrijskih drutava. Svoju racionalnu osnovu ovi konflikti imaju u
tcnji suprotstavljcnih klasa za ovladavanjem i kontrolom preraspodele drutvenog bogatstva i
novostvorene vrednosti, ali i vlasti i moi, odnosno celine uslova drutvene reprodukcije. Iako
je osnov klasne borbe u ekonomskoj sferi, odnosno u "drutvenoj podeli rada i vlasnitvu nad
sredstvima za proizvodnju, ona se nikada tu ne zadrava; ona se sopstvenom logikom
neizostavno ispoljava na svim poljima drutvenog ivota u raznovrsnim oblicima, a pre svega
na ideoloko-politikom polju kao borba za vlast. Zbog toga klasni sukobi unutar jednog
dmtva predstavljaju zapravo objektivizaciju samih odnosa proizvodnje celokupnog
drutvenog ivota.
Borba za kontrolu materijalnih uslova egzistencije i borba za preraspodelu politike
moi i vlasti, medusobno su vrlo tesno povezane, ali to nisu borbe istog kvaliteta, kako po
sadraju, intenzitetu i etikoj dimenziji, tako i po ukupnim drutvenim posledicama. Oblici,
intenzitet i posledice klasnih sukoba su razliiti i manifcstuju sc od pasivnog otpora u proccsu
rada, prcko trajkova i javnog i masovnog demonstriranja socijalnog nezadovoljstva, do
socijalnih rcvolucija, kao najvcih, najdubljih i najznaajnijih oblika klasnih sukoba. U

siromanim industrijskim drutvima danas, i u drutvima Tejloristikog tipa iz perioda
liberalnog kapitalizma, klasne borbe se iskazuju kao osnovni vid socijalnog sukoba i
drutvene dinamike uopte. Ti sukobi se javljaju na svim poljima drutvenog ivota i rada,
poprimaju razliite oblike i imaju izrazitu otrinu i intenzitet. Izmeu subjekata klasnih
sukoba postoji znaajna i otra socijalna distanca koja se formira na osnovama vlasnitva,
bogatstva i moi, ali koja, za razliku od XIX i ranog XX veka, ne sadri visokorazvijenim
drutvima danas su dominantna dva tipa klasnih sukoba. Njihov karakter i intenzitet uslovljen
je nainom akumulacije kapitala i kulturnim modelom drutva, ali i institucionalizacijom
socijalnih sukoba i stepenom dostignute jednakosti i demokratije. Jedan, koji vode potinjene
klase protiv vladajuih klasa, i ovaj vid borbe se odvija u proizvodnoj i politikoj sferi; i
drugi, koji izmeu sebe vode vladajue klase za preraspodelu drutvenog bogatstva, vlasti i
moi.
Kada je re o okolnostima rutveno-ekonomskih kriza osnovni vid klasnog sukoba
nijc izmcu buroazijc i najamnih radnika (mada jc i on prisutan) vc onaj kojc vodc
potinjcnc, cksploatisanc klasc unutar scbc. Ovaj vid klasne borbe ne odvija se po zakonima
revolucioname dijalektike, niti u sebi sadri elemente klasne svesti u smislu prevazilaenja
datih dmtvenih odnosa. Ti sukobi su sukobo za opstanak i egzistencijalno preivljavanje u
kom se suprotstavljaju socijalno najugroeniji delovi dmtva i kao takvi su involutivni i
duboko regresivni a u spoju sa populizmom, nacionalizmom, verskim fanatizmom i
ovinizmom, ili u krajnjem rasizmom, mogu rezultirati ili totalitarizmom ili nacionalovinistikim i verskim pogromima i masovnim rtvama, o emu najbolje svedoi novija
istorija zapadno balkanskih naroda.
Moderna kapitalistika dmtva karakterie sloenost socijalne stmkture, relativno

smanjenje imovinskih razlika i vea drutvena pokretljivost pripadnika niih klasa i slojeva,
izmetanje klasnog naboja iz sfere rada sa drugaijim dimenzijama i irim opsegom od borbe
za vee ekonomske, politike i
ideoloke revandikacije. Ovo ne dozvoljava zakljuak (u teoriji veoma prisutan) da u

razvijenim kapitalistikim drutvima klasni sukob isezava, on je i dalje duboko prisutan, s
tim to zadobija sloenije oblike, sadrinu, dinamiku, opseg, i to je institucionalizovan (kroz
sindikalno i kolektivno pregovaranje). Osnovni razlog za to je sadran u injenici to
eksploatacija i klasna borba predstavljaju strukturni i sutinski element bia kapitalizma koji
e se reprodukovati i opstajati sve dok postoje klasni oblici podele drutva. Zbog toga, klasna
borba, iako gubi tradicionalne ekonomsko-politike i ideoloke komponente, zadobija nove
forme, i vezana je za pitanja drugaijeg reda od onih neposredno egzistencijalnih, mada su i
ona prisutna. U prvom redu, kao pitanja neposredne klasne borbe javljaju se: dostojanstvo i
potisnutost ogromne veine u pogledu participacije i mogueg uticaja na nove vrednosti,
kultume i ekoloke sadraje, stratcgijc socijalnog razvoja i uslovc drutvcnc rcprodukcijc
uoptc.
Danas se u teoriji esto u potpunosti odbacuju nauni znaaj i aktuelnost Marksovc
tcorijc cksploatacijc i na njoj zasnovanc klasnc borbc u modemim kapitalistikim drutvima.
Svc sc cc javlja drugaiji mocl klasnc poclc, pri emu se zanemaruje vlasnitvo kao
kriterijum klasne pripadnosti, a podela drutvenog rada na manuelni i intelektualni uzima se
kao opredeljujui i gotovo jedini kriterijum. Tako dve suprotstavljene klase modemih drutava
vie nisu proleterijat i kapitalistika klasa, ve nemanuelni radnici kao vladajua, i manuelni
radnici kao radnika klasa to bitno zamagljuje osnovne niti distance u socijalnoj strukturi
savremenog drutva. Zanemamjui klasne suprotnosti na
znalaki, ka premetanju klasnog sukoba na polje interpersonalnih ili, u najboljem

sluaju, intergrupnih mikro sukoba, ime se nastoji prikriti postojanje eksploatacije i
drutvene marginalizacije nevlasnika kapitala. U svojoj teoriji klasne strukture industrijskih
drutava R. Dahrendorf privatnu svojinu kao glavni faktor koji vodi do klasne pocepanosti,
zamenio fenomenom drutvene moi, dok se s druge strane, pokuava se dokazati da su klasne
borbe iezle u modcmim drutvima.
Kritika kapitalistikog naina proizvodnje, prisvajanja i klasnih sukoba, zamcnjujc sc
razliitim socio-psiholokim tcorijama i tcorijama clita, kojima sc tcko moc dati odgovor na
pitanjc: zato u najrazvijcnijim drutvima danas, nekoliko procenata stanovnitva raspolae sa
dve treine do tri etvrtine drutvenog bogatstva ili zbog ega se iri polje socijalnih
nejednakosti (u SAD tokom 1997. godine polovina deonica bila je vlsnitvo 1% najbogatijih, a
gotovo 90% posedovalo je samo deseti deo - N. omski) i siromatva. 345 Takoe, ne moe se
dati odgovor na pitanje uzroka zaotravanja klasnih sukoba oko visine nadnica u mnogim od
tih drutava, kao i irenja polja najamnog rada^ , ili injenice da najamni radnici predstavljaju
izrazitu veinu zaposlenih.
Pritom, vei deo sveta u kome vlada kapital najrazvijenijih zemalja zaostaje u razvoju za tim
zemljama. To potvruje injenica da se posredstvom nejednake razmene obezbeduje
permanentan rast razvijenih zemalja dok u siromanim drutvima vlada beda i puko
preivljavanje to proizvodi svojevrsnu klasnu borbu rada" i "kapitala" u planetarnim
razmerama.203
345SAD dre najgori rekord medu industrijskim zemljania po pitanju snulnosti dece ispod pet godina... takode drc rckord i u broju gladnih,
u dcjcm siromatvu i drugim bazinim drutvenim indikatorima. omski, N., (1999), Profit iznadljudi, Neoliberalizam i
globalniporedak, Svctovi, Novi Sad, str.134.
U visokorazvijenim zemljama eksploatacija najamnog rada moe se najbolje videti

ukoliko se identifikuje udeo nadnica u novostvorenom viku vrednosti, to potvrduje osnovno
Marksovo stanovite da sa razvojem kapitalizma raste i eksploatacija. Neuporedivo bolji
ivotni standard i uslovi rada, u odnosu na liberalni kapitalizam XIX veka, ne iskljuuje
postojanje eksploatisanosti (jer je to u elementarnom raskoraku sa biem kapitalizma kao
takvim) niti mogunosti klasnog nezadovoljstva ili borbe. Prema Liberasionu (18.5.2002.),
50-ih godina XX vcka odnos u primanjima izmcu radnika i gazda u zapadnim zemljama
iznosio je 1:40. a etrdeset godina kasnije taj odnos je povean na 1:1000. U odreenim
sluajevima, posebno kada su u pitanju "donjc" drutvcnc skupinc (nic klasc i slojcvi,
marginalni i "iskljucni" dclovi drutva, subproleterijat koji se formira na imigrantskoj,
socijalnoj, nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi - kao radna snaga, pravno i sindikalno
nezatiena) eksploatacija se ostvaruje kroz najnehumanije iscrpljivanje ive radne snage.
Suprotnosti i sukobi, koji su ranije razdirali zapadna drutva na klasnoj osnovi,
ublaeni su najveim delom tako to su preneti na relaciju izmeu raz\djenog i tzv. treeg
sveta - pljakom i nehumanom eksploatacijom kolonija,
I
----------------------------------- J------------------------------------------------------------1
J-------------------------------------------------------------------------J
klasnih podela unutar kapitalistikih zemalja, u epohi globalizacije na delu je podela na

"kapitalistike" i "proleterske" nacije, drutva obilja i bogatstva i drutva siromatva, odnosno
gladi i bede (oni koji imaju i oni koji nemaju). O tome govori podatak da se u 2000. godini
milijardu i trista miliona ljudi borilo da preivi sa jednim dolarom dnevno, 204 ili podatak, koji
iznosi Z. Beinski, da sa dva dolara dnevno preivljava najvei deo stanovnitva Azije. 205
Iako eksploatacija radne snage u najrazvijenijim zemljama gubi znaaj u smislu
sticanja vika vrednosti, njen udeo u svetskim razmerama stalno raste. Produbljivanje razlika
izmedu bogatih i siromanih naroda i drava je nuan uslov i rezultat svetske reprodukcije
kapitala. Kako istiu istraivai, na osnovama informatikih tchnologija, proccsa intcgracijc i

globalizacijc, dinaminog socio-ekonomskog razvoja i opteg rasta blagostanja, javljaju se i
novi oblici socijalnog raslojavanja i "novo" siromatvo.2 6 To ukazujc da jc
Marksova teorija eksploatacije i klasne borbe primenljiva ne samo za liberalni kapitalizam

XIX veka, ve svoje pokrie ima u socijalnom poloaju i egzistenciji veeg dela stanovnitva
savremenog sveta. Meutim, u informatikim drutvima, klasna borba nije usmerena na
ruenje postojeeg sistema i upostavljenih odnosa eksploatacije, jer su ti odnosi pravno i
posredstvom sindikata regulisani i institucionalizovani, dok je ivotni standard najamnih
radnika u stalnom usponu.20 U savremenim kapitalistikim drutvima od klasnih sukoba ne
mogu se oekivati radikalne i revolucionarne izmene odnosa proizvodnje i drutvenog
sistema. Savremenost pokazuje da je mogue postojanje najamnih odnosa i eksploatacije na
jednoj i razvijena graanska demokratija na dmgoj strani.
Klasne surotnosti se na specifian nain ispoljavaju u savremenim drutvima u
tranziciji. Naime, poetkom transformacije zemalja dravnog socijalizma dolo je do stvaranja
klasno raslojenog drutva na osnovama vlasnita nad srcdstvima za proizvodnju i bogatstva;
dok jc klasna iferencijacija na temeljima moi, odnosno vlasti, nastavila kontinuitet iz
prethodnog sistema, ali sada u znatno produbljenijem vidu. To otuda to proces tranzicije, u
sutini, nije nita drugo do izgradnja kapitalistikih drutvenih odnosa na neoliberalnim
principima, odnosno stvaranje klasno podeljenog drutva utemeljenog na najamnom radu i
eksploataciji. Samim tim, stvaraju se pretpostavke za revitalizaciju temeljnih Marksovih
kategorija (borbe najamnog rada i kapitala, vika vrednosti, relativnog i apsolutnog
osiromaenja i dr.),
ostvaruje unutar neke vrste kombinacije kapitalizma prvobitne akumulacije i

*>AO
savremenog latinoamerikog tipa kapitalizma." ' Taj povratak, izmeu ostalog, pokazatelj je da
postsocijalistika drutva nisu prola kroz nune faze "prirodnog" razvoja, nego su ih
"dekretom" i voluntarizmom izostavljala po drugi put u XX veku.
Skoro dve decenije od otpoinjanja procesa trenzicije, socijalna stmktura u tim
zemljama jo uvek nije jasno iskristalisana, mada se mogu uoiti njene osnovne konture koje
idu linijom vlasnitva moi i moi vlasnitva s jedne, i najamnog rada, eksploatisanosti i
nemoi, s druge strane.346 Tako se stvara dihotomna podela na ogroman broj siromanih i
politiki malo monih "izvrilaca" u proccsu rada, prolctcra i nczaposlcnih, dok sc na drugom
polu stvara koalicija posednika politike moi i novih bogataa kao vlaajue klase.
Zcmljc u tranziciji u poglcdu raspodclc drutvcnog bogatstva su izuzctno nepravedne,
pri emu ogromna nejednakost uslova ivota ima blokirajue efekte na razvoj proizvodnih
snaga i modemizacijske procese uopte. Osim toga, visok Dinijev koeficijen upuuje na
zakljuak da je najvei broj zemalja u tranziciji proao kroz model "razvojno-nesposobnog i
pljakakog kapitalizma", te da su to po svojoj prirodi visoko-konfliktna i veoma nestabilna
drutva. U analizi klasnih sukoba u zemljama u tranziciji neophodno je ukazati na osnovna
svojstva drutvene stmkture i kriterije na kojima se ona formira. Naime, osnova i kriterijum
klasno-slojne diferencijacije u istonoevropskim zemljama nakon 1989. godine postaje kmpna
privatna svojina (koja nastaje ubrzanom reprivatizacijom), koja preuzima primat politikoj
moi iz prethodnog sistema. Istovremeno, krupna privatna svojina tei da pribavi i neposrednu
politiku mo. Dok je u fazi raspadanja ranijeg sistema politika mo bila nain za sticanje
svojine, danas je krupna privatna svojina jedan od glavnih puteva za sticanje politike moi.
346Isto,
Posedovanje privatne svojine postaje odluujue vana injenica za oblikovanje klasne i slojne
strukture dmtva.210 Na taj nain, stvorene su drutvene pretpostavke za nastanak "klasinih"
formi klasnih antagonizama i sukoba izmeu radnike i kapitalistike klase u nastajanju.
Novonastala kapitalistika klasa u zemljama u tranziciji po poreklu je hctcrogcna. Nju
sainjavaju raniji sitni sopstvenici, "uspcni" rukovodioci ranijc drutvenih/ravnih, sada,
privatizovanih preduzea, znatan deo visokih dravnih i partijskih funkcioncra iz pcrioa
rcalsocijalizma, ali i mafijake grupacijc kojc su csto u vrstim poslovnim odnosima sa ovim
prcthodnim. Ti heterogeni segmenti socijalne strukture, bez obzira na svoju unutranju
razliitost imaju jednu zajedniku odliku a to je ideologija to veeg i to breg bogaenja.
Oni sklapaju saveznitvo iz interesa ali i nude, formirajui tako novu vladajuu klasu.
Njihova koalicija se stvara na odreeni rok zato to ideoloki preobraena politika birokratija
(jer u velikom procentu ima personalni kontinuitet i u novom sistemu), gubei ideolokomanipulativnu i reprodukcije, posebno nad raspodelom drutvenog proizvoda i agencijama sile
(vojske i policije), postepeno gubi mo da sama vlada, dok novonastala kapitalistika klasa
nije dovoljno jaka da istisne politokratiju kao klasu u osipanju.
Kada je re o politikoj birokratiji kao delu vladajue klase u zemljama u tranziciji,
ona stvara savez i sa novonastalom kapitalistikom klasom i sa lumpenburoazijom 347 - novim
bogataima koji su imovinu stekli naglo, na kriminalizovani nain: vercom, finansijskim
mahinacijama, pljakom dravne/drutvene imovine, trgovinom stratekom robom, orujem,
narkoticima, i slino. Taj deo politike birokratije i finansijske mafije nastojae da svoje
347 Porcklo, mada nc i status lumpcnburoazijc u zcmljama u tranziciji, vrlojc slino Marksovom odrcdcnju lumpcnprolctcrijata za koji on
kac da ga sainjavaju: "Olo sastavljcn od dcprivilcgovanih clcmcnata iz svih klasa...uliarke, lutalice, otputeni vojnici, bivi
zatvorenici, prevaranti, arlatani, varalice, drutvena olo, ona pasivno trulea masa koju su odbacili najnii slojevi starog drutva".
Marks, K., Engels, F., (1975), Dela, Tom X. Prosvcta, Bcograd, str. 24.
savcznitvo zasnovano na "podcli plcna", brani surovim srcdstvima linc vlasti i nasilja, a
ukoliko bude potrebno, i otvorenim terorom.
Siromatvo i socijalna bca nc ovoc sami po scbi do masovnih socijalnih protesta i
pokreta koji mogu promeniti postojee drutvene odnose. Da bi do toga dolo, injenice
socijalne bede moraju biti u prvom redu ideoloki osveene, a socijalno nezadovoljstvo mora
biti politiki artikulisano. Osim toga, tokom protekle decenije transformacije drutva, klasnosocijalni sukobi su
samo delimino bili vezani za odnose eksploatacije, jer eksploatacija kao osnovno
svojstvo kapitalistikog naina proizvodnje podrazumeva stvaranje vika vrednosti. U veini
zemalja u tranziciji, s obzirom na drastian pad proizvodnje, duboku ekonomsku krizu i
nezaposlenost, viak vrednosti gotovo da nije postojao. Zbog toga, tradicionalna klasna borba
izmeu radnike i nastajue kapitalistike klase u zemljama u tranziciji, nije dominantan, niti
najotriji vid klasnog sukoba, jer radnika klasa ima kakvo-takvo zaposlenje i makar
minimalnu zaradu. Pri tome, strah od gubitka radnog mesta i pojave ogromne i stalno
narastajue "armije" rezervnog industrijskog, slubenikog, intelektualnog i agrarnog
proleterijata, otupljuje klasne suprotnosti i antagonizme. Raniji socijalni amortizeri klasnih
sukoba u vidu plaenog nerada (prinudni odmori, sigurnost zaposlenja, inflatorni novac i
slino) i mehanikog cgalitarizma na nivou dominantnog dcla drutva, zamcnjcni su
icolokim amortizerima, pre svega nacionalizmom i ovinizmom. Mada se u okolnostima
prclaska drutvcnc krizc u socijalno propadanjc i bcspcrspcktivnost, otvorcni i latcntni klasni
sukobi nc mogu ncutralisati dcjstvom idcolokih inilaca, oni sc mogu oslabiti nacionalizmom
i ovinizmom i/ili preusmeriti na spoljanje okruenje. Tada se za odreeno vreme "gube ili
slabe poetni i glavni uzroci sukoba, koji su prvenstveno klasne prirode, pre svega suprotnosti
interesa politike birokratije i novih bogataa, s jedne, i celine proiz\ Toakih klasa,
neprivilegovanih, socijalno-ugroenih i "lumpenizovanih" slojeva drutva, s druge strane."' "
U tom kontekstu, unutranji sukobi u zemljama u tranziciji u
njihovog oblika.
U zemljama u tranziciji na pomolu su specifini klasni sukobi koji imaju drugaije
subjekte od "klasinih" sukoba na relaciji radnici - kapitalisti. Kao nosioci savremenih,
postsocijalistikih klasnih sukoba javljaju se velike heterogene skupine sirotinje (nezaposleni i
socijalno ugroeni) na jednoj, i bogatake, privilegovane i mafijake klase i slojevi na drugoj
strani. Grupacija subproleterijata, formirana "racionalnom i pravednom" privatizacijom
proizvodnog bogatstva drutva nastalog iz rada vie generacija, brojano prcstavlja nc
marginalnu, vc kvantitativno znaajnu socijalnu katcgoriju. Ona, mimo svih dosadanjih
teorijskih i ideolokih kriterijuma, prestavlja novu, "najniu" klasu i glavnu "ncgativnu
stranu" drutva.
Osnovna karakteristika subproleterijata kao klase odreuje ne njen poloaj u radu, vc
poloaj bcz rada, ncmanjc bilo kakvc stalnc zaradc, nematina i beda. To je njeno glavno
strukturalno i egzistencijalno odredenje. Ovu drutvenu grupaciju sainjavaju uglavnom
obrazovani, mlai i struni ljudi, i verovatno e u skoroj budunosti doi i do nekog njenog
ozbiljnijeg politikog organizovanja. Zbog toga ova skupina nije klasina "rezervna armija"
rada. Time se moe oekivati, smatra Z.Vidojevi, u smislu klasne borbe, "sukobljavanje
subproleterijata sa nastajuom kapitalistikom klasom, politikom birokratijom i
privilegovanim srednjim slojevima, ali i sa delovima zaposlenih radnika i slubenika. Isto tako
moe se oekivati u najveem broju zemalja u tranziciji i pojava klasne borbe unutar niih'
klasa i slojeva kao posledica borbe za bilo kakvo radno mesto i zaradu ma koliko ona bila
niska. Drutvena kriza i nesigurnost poslovanja, privredni slom, i osiromaenje najamnih
radnika pojaava unutarklasnu borbu za opstanak." 21' U takvim drutvenim uslovima, sukobi
unutar radnike klase mogu po intenzitetu i posledicama biti otriji i suroviji od sukoba
radnike i kapitalistike klase u nastajanju.
Sa stanovita optih uslova ivota u zemljama u tranziciji, kao osnovni oblik klasnog
konflikta javljaju se trajk, javne i masovne demonstracije socijalnog nezadovoljstva, borba za
ouvanje radnih prava, organizovanje strukovnih sindikata i sl. Medutim, to su najee
nepovezani i malo efikasni i zajcnikim ciljcm ncosmiljcni poduhvati koji govorc o
ncostatku organizovane klasne akcije radnitva. Stoga je i rezultat ovih oblika klasne borbc
vic ncgo skroman. I tako, dok sc Marksovom tcorijom klasa i klasnih sukoba svc manjc moc
objasniti struktura visokorazvijcnog informatikog kapitalizma, dotle ona stie novu
aktuelnost kada je re o zemljama u tranziciji koje nastoje da nadoknade svoje istorijsko
kanjenje i u to kraem roku uspostave liberalni kapitalizam.
3.2.3.
Verski konflikti
Kuiturejeane nacije, zemije 1 naroaa. 10 se oojasnjava

time sto rengija kao dco ctnikc i istorijskc tradicijc jcdnc zcmljc proima njeno kultumo
naslcc i, prcma tomc, nc moc da sc nc orazi na karaktcr njcnc politikc kulture,
institucionalizaciju i civilizovanje konflikata. Naravno osnovu rcligijskc svcsti ini oscaj
zavisnosti ovcka od stihijc socijalnih i prirodnih inilaca. Po miljenju L.Fojerbaha u
razliitim etapama istorije ta zavisnost se odraavala u prirodnim religijama sa njihovim
manifestacijama prirodnih sila i pojava. No ovek se postepeno transformie u homo politicus.
Od isto fizikog bia - pisao je Fojerbah - ovek postaje politiko bie. Isto tako i njegov
Bog, iz isto fizikog bia postaje politiko bie razliito od prirode. 348
Socijalni, politiki, dravni i dmgi procesi se reprodukuju delom i u
THpip vrpHnf"iSiti nriipntiri i ^tavnvi vP7ani
7'a rpliaiin 7naraini sn rininri ponticke
i c
348 Fojcrbah, L. (1955) Odabrana filozofska dela, Tom II. str. 456 ' Bajagi, M., Milainovi, S., Verski sukobi kao savremena pretnja
bezbednosti, Scicncc - Security - Police, Jurnal of Academy of Criminalistic and Police Studies - Belgrade Vol. XI; No. 3/2006. (str. 811 0 0 );
religioznim odnosima. Religiozni odnosi kao vrsta odnosa u duhovnoj sferi drutva se
ustanovljavaju u skladu sa religijskom spoznajom, realizuju se i postoje posredstvom
religiozne delatnosti, njihovi subjekti mogu da budu individue, gmpe, institucije, organizacije.
Religiozni odnosi imaju i subjektivnu dimenziju, dimenziju spoznaje. S dmge strane normama
religioznog prava, morala, tradicije, obiaja i institucija ostvamje se upravljanje delatnou,
ponaanjem individua, grupa i zajednica. Religija moe u jednom smislu da
ujedinjuje, a u drugom da razjedinjuje individue, grupe, institucije, da legalizuje neke

drutgvene poretke i odnse, da im pridaje oreol svetosti ili obrnuto da ih proglaava za
grene, odbaene, protivne Bojoj rei i sl.
U odredenim istorijskim periodima, regionima i dravama drutveno- politiki odnosi
su dobijali religioznu formu i znaenje. Interesi klasa, stalea, etnosa, profesionalnih i drugih
socijalnih grupa, politiki konflikti u robovlasnitvu, feudalizmu, u regionima u kojima se
neguju patrijahalno- tribalistiki odnosi istupali su a istupaju i danas u religioznoj formi.
Posebnu formu religiozno-politikih odnosa i pokreta ine verski ratovi, odnosno oruani
sukobi, iji su glavni ciljevi izraeni u religioznim zahtevima: sticanje verskih sloboda,
obnavljanje prvobitnih verskih principa, potvrdivanje novih veroispovesti, zatita stare vere,
spasavanje brae istovetnika, oslobadanje sakralni objckata i svctinja.
Karakteristino je da se formiranje pojedine nacije i njeno stupanje na drutvcnoistorijsku i politiku sccnu potvrujc pozivanjcm na boansko provicnjc. U potrazi za
argumcntima csto sc poziva na idcju da Bog nc samo da vlada svetom , nego i da bira meu
svojim narodima samo jedan i dariva mu sreu i blaenstvo. Krajnje forme takvog mita
dodeljuju dmgim narodima i zemljama samo ulogu pozadine na kojoj se odvija ovog ili onog
od Boga izabranog naroda. Istorija pma mnotvo primera koji potvruju da je ideja
uzvienosti i od Boga izabranog naroda bila svojstvena skoro svakom velikom narodu, posbno
tokom njegovg uspona. Treba rei da je ovoj ili nekoj drugoj
oprinosila krizama i kofliktima sa drugim narodima kao i konsolidaciji unutar etnije.

Verski i socio-kulturni tradicionalizam esto je povezan sa drutveno- filozofskim i
idejno-politikim konzervativizmom. To iz razloga to je religija oduvek bila povezana sa
kulturnom tradicijom kao delom naina ivota. Kada se takav nain ivota suoava sa
pretnjama, onda se njegovi verski i etiki clcmenti postaju uporitc odbranc postojecg
sistcma. Timc sc moc objasniti sklonost nekih kategorija stanovnitva da tuguju zbog
degradacije ili ugroavanja tradicionalnih vrcdnosti, kao to su rcd, disciplina, uzdranost,
konscnzus, patriotizam i drugo.
Tokom drutveno-politikih potresa, kriza i konflikata i uopte u periodima unutranjih
nemira, kada veina ljudi biva izbaena iz uobiajenog naina ivota, kada se otuju od
postojeeg sistema, oni esto nalaze utoite u religiji. Preciznu predstavuo tome prua nagla
versko-religijska revitalizacija, porast religiozne svesti i slino.
Konfesionalni karakter tokom prolosti , a u nekim zemljama i danas ima prevagu od
socio-klasne privrenosti i identiteta. Uticaj klerikalizma i konfesionalizma u drutvenoj svesti
, pa i u politikoj socijalizaciji i kulturi uslovi je u mnogim zapadnoevropskim
zemljamaklerikalistikih partija raznih orijentacija. Postojale su tokom minulih vekova a
postoje i danas partije koje deluju sa pozicija socijalnog reformizma (npr. Socijalno
hrianstvo) ali i one koje podstiu socio-konfesionalnu netolerantnost i konfliktnost uprkos
etikim idealima koji su utkani u sve religije i veroispovesti.
Kada je re o istorijskoj dimenziji verskih konflikata moe se rei da su oni u Srednjem
veku bili preovladujui sukobi unutar pojedinih drutava i izmeu drava i uvek su imali iste
uzroke - interese, koji nisu bili iskljuivo verske prirode. Iza prepoznatljive duhovne retorike,
koja po pravilu prati verske sukobe i ratove (otomanska osvajanja i krstaki ratovi), uvek su se
skrivali nelegitimni politiki i ekonomski interesi (pljake, trgovina robljem, teritorijalna
osvajanja). Takoe, i kolonijalna osvajanja zapadnih sila izvan Evrope od XVI veka nisu bila
motivisana samo eljom za irenjem hrianstva kao religije, ve i konkretnim ekonomskim
interesima (sirovine, trita, jeftina radna snaga, blago).
Vcrski sukobi su vocni izmcu pripadnika razliitih rcligijskih tradicija, ali i izmeu
pripadnika iste religije, odnosno konfesije. Ovi sukobi su se manifestovali kao sukobi mcu
rcligijama (hrianstvo i judeizam, hinduizam i islam, hrianstvo i islam) unutar jcdnc i
izmcu vic drava, kao i izmcu vernika koji su pripadali jednoj ili razliitim konfesijama
odnosno veroispovestima (izmedu rimokatolika i pravoslavaca ili protestanata unutar
hrianske crkve). Versko nasilje i fanatizam esto je za posledicu imalo ne samo fiziku
tiraniju (npr. istrebljenje itavih verskih zajednica), ve i degradaciju izvornih religioznih
vrednosti, humanistikih i etikih ideala. Iako su verski sukobi pojavno esto sadrali ili
izraavali i isto teoloke razlike,
j ----------
---------------------------------------- ------------O J ' ------------------------------------------------J
J-------------X---------------------
-------
verskih institucija ili nosilaca vlasti i politikih funkcija, mada su o tom pitanju prisutna
podeljena, pa i suprotna teorijska miljenja.
Religija kao simboliki sistem i socijalno-psiholoka injenica moe i ne mora
primarno uticati na javljanje i dinamiku drutvenih kriza i konflikata. Njena uloga u
drutvenim sukobima (koja moe biti konzervativna ili progresivna) zavisi od konkretnoistorijske situacije, od toga kako se religija posrcdujc do drutva i pojcdinca, i od optcg stanja
razvoja i modcrnosti jcnog
A
* /
drutva." Religija se esto smatra viim zakonom od dravnih zakona i meunarodnih

sporazuma. Posledica ovako suprotstavljenih vrednosti i prakse vodi ka nasilnim sukobima,
koji se obino vode u ime svih glavnih svetskih rcligija. Motivisani razliitim razlozima,
pripadnici pojcdinih rcligija poscbno su obeleili svetsku kartu nasilnih sukoba posle hladnog
rata, od kojih se poscbno istic islam, mada on kao rcligijsko ucnjc nijc nita vic sklon
sukobu od drugih religija.349
Sekularizacijom drutva verski inioci i sukobi izgubili su znaaj i intenzitet koji su
imali tokom Srednjeg veka i ranije. Meutim, to ne znai da su verski sukobi danas u
potpunosti eliminisani kao faktor razliitih sueljavanja i kriza, i u razvijenim i nerazijenim
delovima sveta. Tako su u Indiji, ri Lanki i
349 2"' "Povratak rcligiji, moc da ima progrcsivan znaaj, ako to znai povratak principima humanosti, vcrskc i celokupne Ijudske
tolerancije i ako doprinosi moralnom preporodu oveka.", Vidojevi, Z., (1993), Drutveni sukobi od klasnih do ratnih, Institut za
novinarstvo, Beograd, str.206.Goldstein J., op. cit., p. 205.
Istonom Timoru i drugim regionima i danas verski sukobi po svojim posledicama

najznaajnija vrsta sukoba.
Osim meuverskih, esti su i unutarverski i unutarkonfesionalni sukobi, koji po svom
intenzitetu mogu biti i otriji nego sukobi izmeu razliitih religija. Tokom istorije ovi sukobi
su bili uzrokovani uglavnom cepanjem velikih religijskih zajednica, dok danas oni najee
proistiu iz nacionalno- politikih i socijalnih suprotnosti unutar iste religijske ili crkvene
zajednice. Primera radi, poslednjih decenija XX veka u okviru hrianstva bili su aktuelni
sukobi katolika i protestanata (Severna Irska), i katolika sa pravoslavnim vernicima (Hrvatska,
Bosna 1991 - 1995). Sukobi unutar "islamskog civilizacijskog kruga" (Hantington) su postojali
od njegovih zaetaka i traju sve do danas: Avganistan, Somalija, Pakistan, Indija, Irak, Iran,
Turska. U ovim sukobima jc tcko razdvojiti nacionalnc, politikc i vcrskc dctcnninantc i u
motivima i u uzrocima sukoba. Razlog je to pripadanje istoj verskoj zajednici znai vcoma
malo u sluaju pripadnosti razliitim nacijama, jcr nacionalno csto ima primat nad
rcligijskim.
U savremenom drutvu verski sukobi se veoma retko javljaju istom obliku i esto
imaju politiku i etniku formu, sadraj i pozadinu. To je doprinelo da krajem XX veka doe
do znaajnije promene u teorijskoj i politikoj recepciji religije kao faktora drutvenih sukoba.
O tome ameriki analitiar religije J. Casanova kada kae da "javnost religije poinje ponovo
igrati vanu ulogu u politici. Privatizacija religije "istorijska je opcija", koja je
re o neizbenom ili jednosmernom aspektu modernosti. Od 80-ih godina na dalje

privatizacija vere i religije postaje sve nepopularnija opcija. Verski aktivisti i Crkve sve se
snanije ukljuuju u politike sukobe i borbu za osloboenje, ostvarenje pravde i demokratije
irom sveta. Tokom celih 80-ih godina, gotovo da nije postojao ozbiljniji politiki sukobi bilo
gde u svetu u kome se nije osetio ne ba skriven uticaj religije. Ti primeri ukljuuju i konflikte
izmcu Jcvrcja i Arapa na Bliskom istoku, sukobc izmcu protcstanata i katolika u Severnoj
Irskoj, kao i sukobe izmeu Muslimana, Srba i Hrvata u Bosni. Rcligija jc imala vanu ulogu u
pobunama kojc su dovclc do pada komunizma u Istonoj Evropi, dok u SAD postajc svc
uticajnija 'moralna veina' fundamentalistikih hriana. Afera sa Salmanom Rushdiejem isto
tako jasno pokazuje stepen konflikata izmeu religijskih i svetovnih vrednosti u Britaniji. 350
Na promenu odnosa prema religiji i religioznosti nakon sloma realsocijalizma su
uticali mnogi razlozi, od kojih se najee spominju: 1/ reafirmacija religije (neki autori
govore i o revitalizaciji religije) usled manje ili vie nasilne dehristinizacije i ateizacije tokom
prethodnog pola veka u zemljama socijalizma; 2/ jaanje fundamentalistikih tendencija u
svetskim religijama; 3/ uloga katolike crkve 80-ih godina XX veka u radikalnim promenama
koje su se zbivale u nekim bivim realsocijalistikim zemljama (npr. Poljskoj); 4/
instrumentalizacija crkve od strane drave u politike svrhe (npr. korienje autokefalnosti
crkve za dokazivanje samostalnosti makedonske nacije i drave); i 51 uloga Vatikana i nekih
islamskih verskih centara i drava u sukobima u bivoj Jugoslaviji 1990-1999. godine.
Posledica je da se verski sukobi vie ne izvode samo iz primarno nereligijskih uzroka, ve se
posmatraju i kao nezavisni inioci. U tom cilju se u pojedinim radovima nastoje uoiti i
definisati jasne
^1Q
3502IN Casanova J ( 1 9 9 4 ),Public Religions in ihe Modern World, Univcrsity of Chicago Prcss, Chicago, p. 4.
razlike izmedu teolokih i neteolokih faktora.

U razvijenim graanskim drutvima sa visokim procentom migrantskog stanovnitva,
do sukoba na osnovu verske ili konfesionalne razliitosti dolazi veoma retko, a ukoliko se i
jave oni tada imaju samo privid verskih sukoba. U pozadini takvih antagonizama nalaze se ne
verski, ve bitno razliiti sistemsko- drutveni, kulturno-tradicijski, nacionalni, pa i politiki
inioci, odnosno razliitc socijalni uslovi i ivotnc ansc pripadnika pojcdinih vcrskih grupa,
posebno migranata u odnosu na veinsko stanovnitvo. U takvim okolnostima verski faktor
biva manjc ili vic "nakalemljen", pri emu sukobi poprimaju kvazivcrski sadraj, koji
podrazumcva gcncrisanje netrpeljivosti na osnovu verskih razliitosti.
Nasilni verski sukobi su najprisutniji u vienacionalnim, visokokonfliktnim i zaostalim
drutvima, gde su nacija i religija tesno povezane, a politiki reimi izrazito nedemokratski.
Tada se verski sukobi javljaju ne kao pratilac ve osnovni inilac nacionalnih sukoba. Takva,
po svojoj sutini predpolitika i tribalistika diiitva, karakterie odsustvo demokratske svesti i
tradicije, optereenost istorijom i predstavlja osnov kolektivne svesti i identiteta. U tim
drutvima se esto javlja nacionalni i verski ovinizam koji se, ukoliko dobije i militantnu
formu, transformie u verski fanatizam. Tada u ime vere dolazi do masovnih zloina, verskih
pogroma i ogromnih ljudskih rtava. U teoriji se kao uzroci verskih sukoba spominju razliiti
inioci, meu kojima najee:
- duboke drutvene krize (slom vrednosnog sistema, anomija, socijalno beznae i
besperspektivnost najveeg dela stanovnitva),
- politizacija religije i manipulacija verskim oseanjima (od strane klera, kada
klcrikalno krilo unutar nckc vcrskc institucijc formira politikc partijc ili pokrete sa
politikim ciljevima; ili od strane drave i politikih subjekata bilo u smislu nametanja
vemicima odreenih politikih ubeenja ili arbitriranja u vezi sa verskim pitanjima),
- proimanje verskog i nacionalnog kompleksa (spoj nacionalizma, nacional-ovinizma i

verskog fanatizma, kao posledica stvarne ili prividne koalicije verske i nacionalistike
etno-elite u cilju osvajanja vlasti ili znaajnih politikih pozicija u jednoj dravi), i
- postojanje nedemokratskog, autoritarnog i totalitarnog politikog reima i sistema
vlasti koja stvara neravnopravnost u dmtvenom poloaju pripadnika pojedinih religija,
veroispovesti i konfesija.
:i<>
Takav pristup najveim delom je prihvaen, primera radi i

u knjizi Hantingtona S., (1998),
CID, Podgorica.
Sukob civilizacija,
Uzroci verskih sukoba ne mogu se samo objasniti ili izvesti iskljuivo iz materijalne,
odnosno sistemsko-struktume, kulturne, klasne ili politike drutvene osnove, mada je ona
esto primarna i izuzetno vana. Ukoliko ovlada takva logika razmiljanja, nesumnjivo se
ulazi u podruje \ailgarnog ekonomizma i socijalnog determinizma. Naime, verski
antagonizmi i sueljavanja imaju i socijalno-materijalnu, esto i duhovnu podlogu, to
proistie iz same religije kao socio-psiholokog fenomena.
Sa sociolokog stanovita, u analizi verskih sukoba vano je izdvojiti dmtvene gmpe
kao nosioce verskih sukobljavanja. U teoriji po tom pitanju, kao i u sluaju rasprave o
uzrocima verskih sukoba, postoje razliita, pa i oprena miljenja. 351 Medutim, preovladava
stav da su verske i nacionalistike elite osnovni socijalni agensi koncepta verskih i
kvaziverskih sukoba, dok su "donje" klasc i slojcvi masovni nosioci vcrskih sukobljavanja.
Rc jc zapravo o tome da objektivni uslovi egzistencije ine taj drutveni sloj podlonijim
vcrskoj ili nacionalovinistikoj manipulaciji i prcdodrcdcnijim za okrivljavanjc drugih
(nacija, religija ili konfesija) za svoj teak poloaj. Tako nacionalno- politokratske elite u
uslovima drutvene krize i socijalne bede, ili u pokuaju stvaranja drava-nacija, reimskom
indoktrinacijom u pravcu nacionalizma i manipulacijom verskim oseanjima u smislu
netolerancije i sakralizacije nacije, stvaraju od ovog drutvenog sloja masovne ljudske resurse
za poinjanje nacionalnih sukoba koji po pravilu sadre i versku dimenziju.
Kao jedan od znaajnih subjekata verskih konflikata moe se javiti i
351
sukoha,
ordevi, D., (1995).
Re/igioznost stanovnitva Jugoslavije,

Sukob civilizacija, op. cit.
Bcograd: IFDT, 1995; Hantington S.,
TEME, 1/2. Ni; Golubovi Z. i dr., (1995),
Drutveni karakter i drutvene promene u svet/u nacionalnih
stvarima (obrazovanju, politici, kulturi), ili tenji da religija dobije integriuu ulogu
unutar nacije sastavljene od razliitih veroispovesti, svetenstvo moe podstai versku
netolerantnost i antagonizam. Zbog toga se verskim sukobima mora prilaziti sa dosta opreza.
Sa stanovita socioloke analize drutvenih sukoba, u njima je vano uoiti versku
komponentu, jer esto ono to se ispoljava kao verski sukob ne mora to stvarno i biti. Ovo
posebno vai za vienacionalna i konfesionalno heterogena drutva.
Za potpunije razumevanje savremenih verskih sukoba neophodno je ukazati na prirodu
odnosa pojcdinih rcligija prcma politici i dravi. Pri tomc sc mora imati u vidu injenica da je
veoma teko uiniti verska oseanja, verovanja i ubeenja politiki ncutralnim. Razlozi su to
rcligija ima alckoscan uticaj na ljudska ponaanja u ekonomskoj, politikoj i kultumoj sferi.
U zapadnom kulturnom krugu, nakon Francuskc rcvolucijc, nacionalna sekularizovana
drava, a ne vera i religija, postala je predmet najvie politike lojalnosti. U Islamu, meutim,
politika lojalnost je suprotna onoj na Zapau. Islam dogmatski iskljuuje sekularizam i mir sa
onima koji ne prihvataju islamsku, ne samo versku, nego i politiku supremaciju. 352 Iako se
istie da Zapad nema problema sa Islamom ve sa islamskim ekstremistima, istorija i
savremeni dogadaji to demantuju. Sukob izmeu hrianstva i islama imao je tokom vremena
razliit intenzitet, ali sam sukob je bio stalni fenomen poev od VII veka, odnosno od
osvajanja Iberskog poluostrva.
Kontinuitet verskih sukoba unutar i izmeu velikih monoteistikih religija svakako nije
posledica samo stradanja Jevreja i hriana tokom vekova, niti islamskog radikalizma XX i
XXI veka. Ti sukobi proistiu prvenstveno iz prirode samih religija, judeizma, hrianstva i
islama, njihovih uenja i na njima zasnovanih kultura. Tvrdnje nekih autora da "u uenju svih
352"Islam tei da uniti sve drave i vlade bilo gde na licu zemlje koje su suprotstavljene ideologiji i politici islama. Islani trai zemlju, nc
samo njcn dio ncgo cijclu planctu", isto.
velikih vera nema nita to bi liilo na ratni pokli i da nema sutinske veze izmeu vere i rata,
odnosno vere i nasilja uopte," moraju se uzeti naelno i sa dosta opreza. Analizom verskih
tekstova, uz opte stavove i naela o ljubavi, pratanju i nenasilju, prisutni su i neki radikalni,
pa i apologetski stavovi prema ratu i nasilju. Tako u Starom zavetu kao najvanijcm izvoru
jucizma, a poscbno u Tori, nalaze se stavovi koji govore o ratu i pozivaju na versko nasilje. 4
T. Ling kao znaajnu injcnicu navodi evoluciju u hebrejskom shvatanju odnosa prema bogu
Jahveu, koji se od duhovnog principa uspostavljanjem monarhije transformisao u "boga itelja
Siona, prestonice cara Davida, odakle ognjem koji prodire' zaslepljuje svoje neprijatelje. M
Novi zavel kao temelj hrianstva zabranjuje nasilje i rat, meutim, transformacijom
hrianstva u dravnu veru, rat se u odreenim uslovima koristio kao legitimno sredstvo i od
crkve v
J.
_
f
7
7
7
J
nasilni progoni do istrebljenja svih nepravoslavnih, posebno bogumila, od strane dinastije

Nemanjia.
S druge strane, kada je re o Islamu, prilike su jo sloenije. Kuran istie na vie mesta
negativan stav prema nasilju i sukobima, propoveda toleranciju medu Ijudima bez obzira na
vern, zahteva da niko ne sme ubijati osim u samoodbrani i slino. Medutim, u Kuranu se kae
i neto dmgo: 'Alah je ispunio obeanje svoje kad ste neprijatelja, voljom Njegovom, nemilice
ubijali' (Kuran III, 152), ili 'Kad prou sveti mjeseci, onda ubijajte mnogoboce gdje god ih
naete' (Kuran IX, 5/Ajet). Time je i danas u zemljama gde je islam izvor ideologije i
legitimiteta, diskriminacija nemuslimana i ena podignuta na stepen pozitivnog prava. Ni
jcna islamska zcmlja nc primcnjujc Optu dcklaraciju o ljudskim pravima, ni Pakt o pravima
oveka OUN."
Nakon Drugog svctskog rata, prcovlaao jc stav da jc rcligija privatna stvar, a da

verske institucije moraju biti odvojene od drave i meunarodne
politike. Takav stav imao istorijske korene u renesansnim pokretima, ali i francuskom
prosvetiteljstvu i filozofiji XVIII i XIX veka. Pojedini autori su isticali da verski sukobi u
savremenom svetu jenjavaju usled procesa ateizacije, a da se religija povlai u privatnu sferu i
prestaje da slui kao instrument politike." Medutim, krajem XX i poetkom XXI veka dolo je
do radikalnih drutvenih promena ime se ovakva miljenja demantuju i zahtevaju
redefinisanje verskog faktora kao inioca sukoba u savremenom svetu. Tako teoretiar religije
J. Casanova, ne prihvata gledite o sekularizaciji i izdvajanju crkve iz drutva i politike ve
tvrdi da je u toku proces "diferencijacije odnosno reprivatizacije vere i religije", jer "politiari,
istraivai drutvenih kretanja i javnosti uopte posveuju sve veu panju religiji, a verski
voe sve su spremniji da se upuste u javne i politike rasprave." 353*
Bcz obzira odvojenost crkvc od dravc u najvecm clu savrcmcnog sveta, meuverski
i unutarreligijski sukobi esto prerastaju u politike. Postoje i isto vcrski sukobi koji sc vodc
u okvirima konkurcncijc razliitih konfcsija, ali ta konkurcntska borba nc iziskujc intcrvcnciju
vlasti i ncma politiku dimenziju. Takoe i borbe oko pridobijanja vernika izmeu konfesija
mogu se voditi i bez politikih pretenzija i politikih posledica. Meutim, religija se politizira
u uslovima kada se vemicima nameu odreena politika ubeenja, ili kada verske institucije
pokuavaju da arbitriraju o politikim pitanjima.
Politizacija religije uslovila je da religiski faktor bude prisutan u svim sukobima s kraja
XX veka, ukljuujui i sukobe u bivoj Jugoslaviji i potonje
353Goati, V., (1978), Poliiika sociologija, Bcograd, str.336.22s Casanova, J., (1994), Public Religions in theModern World,
Chicago: University of Chicago Press, p. 8.
hindutamilaca od 1990. godine. U Nigeriji je 1991. godine ubijeno na hiljade vernika u

borbama izmedu muslimana i hriana. U Indiji je 1992. godine ubijeno vie od 2 000 vernika
u borbama hindusa i muslimana, dok se u regionu Kavkaza vode borbe izmeu hriana i
muslimana, a u Severnoj Irskoj izmedu rimokatolika i protestanata. U Sudanu se vodi
dugogodinji rat izmeu hriana i muslimana, a u Istonom Timoru izmeu katolika i
muslimana. Izmeu jevrcjskih i palcstinskih fundamentalista sukobi traju vic od pola vcka,
dok jc 1991. godine Pakistan usvojio zakon kojim se uvreda Muhameda kanjava smru
javnim vcanjcm. Tcroristiki napad islamskih fundamcntalista, sa nckoliko hiljada rtava u
SAD 2001. godinc, zahtcva tcmcljno prcispitivanjc dosadanjih teorijskih paradigmi u smislu
redefinisanja uloge verskog faktora u izazivanju kontlikata u XXI veku.
Do povcanja vcrskc nctolcrancijc i nastanka vcrskih sukoba najee dolazi
kada se jaanje uloge religije spoji sa drugim socijalnim iniocima, u prvom redu sa
reimskim ili vanreimskim nacionalizmom. Religiozna iskljuivost otvara prostor za verski
ovinizam, koji se lako transformie u verski militarizam i fanatizam. Meutim,
transformacija religijske iskljuivosti u masovni verski fanatizam nije mogua bez politizacije
religije, odnosno proimanja nacionalne oligarhije i teokratskih krugova. Verske konflikte
danas podstie i osnivanje politikih pokreta ili partija i sticanje politike moi radikalnih
klerikalnih krugova unutar glavnih crkava. Verski sukobi nastali na tim osnovama najee u
ime odbrane "nae vere", vremenom gube vezu sa religijom i ire se po zakonitostima i logici
rata."
Verski sukobi nastaju i kada postoji neravnopravnost u drutvenom poloaju i slobodi
upranjavanja razliitih religija ili konfesija, ili se politikom manipulacijom generie
masovno uverenje o postojanju takve neravnopravnosti. esta su pojava, istiu istraivai, i
"paraverski i kvaziverski sukobi sa izraenom 'verskom dominantom' koji nastaju kada se
spreava slobodno ispovedanje religije od strane nedemokratskog politikog poretka. To je u

sutini, sukob politikog reima i dela naroda odreene vere." 230 U takvim uslovima, etnike,
verske i druge manjine oseaju potrebu da se zatite od "majorizacije" koju vri ili moe da
vri "vodca nacija" i dominantna vcrska institucija. Izlaz sc nalazi u zatvaranju u uc
nacionalno-verske homogenizovane jedinice-podruja. To neizbeno vodi jaanju vcza sa
matinom crkvom i raanju scparatistikih tcncncija kojc vuku ka graanskom ratu.
Verski sukobi imaju najvei intenzitet u uslovima formiranja koalicije klerikalistiki
orijentisanog svetenstva, nacionalistiko-politike i kultume "elite". Tada se posredstvom
nacional-ovinistike ideologije (koja sadri i versku dimenziju), proizvodi militarizacija i
fanatizacija najveeg dela dmtva, to je drugi izraz za totalitarizam. Danas religioznopolitiki pokreti izraavaju razliite tendencije dmtvenog razvoja - regresivne, progresivne,
regionima esto dogaaju lokalni religiozno-vojni konflikti razliitog intenziteta i stepena
zloinstva.
Danas u velikom broju zemalja religija ima dravni status to moe za posledicu
proizvesti razliite vrste verskih kriza, antagonizama i sueljavanja. Tako je u Grkoj za
vladajuu proglaena Grka pravoslavna crkva, dravne su u Engleskoj - anglikanska, u
Svedskoj, Norvekoj, Danskoj - jevangelisti- ko-luteranska, u veini zemalja Bliskog Istoka i
Sevemoj Africi islam. Forme ureenja religioznih drava su razliiti - kraljevina (Engleska,
Norveka, Saudijska Arabija) rcpublika (Islamska Rcpublika Pakistan, Islamska Rcpublika
Mauritanija, Islamska Republika Iran).
3.2.4.
R asn i konflikti
Etnikio-verski i rasni sukobi predstavljaju najpoznatiju i najsporniju vrstu sukoba,

iako je npr. "pojam etnikih sukoba pogrean naziv, delimino zbog teine definisanja samog
prideva "etniki", a delom jer se oni odigravaju u okvim
drava". Problem je, to opisivanje nekog sukoba kao etnikog, rasnog ili verskog upuuje na
manje ili vie ideoloke i kultume predrasude i stereotipe. Dmgi problem je to termin etniki
nije pravi izraz za sve sukobe koji po svojoj prirodi nisu jasno meudravni kao i to to "loa
istorija ili 'istorijsko seanje' u rasno ili verski meovitima drutvima optereuju meusobne
odnose posebno one etnike prirode." Naime, priroda tih sukoba upuuje na injenicu da ako
etniki, fundamentalistiki ili rasni nisu pravi pridevi da opiu ove sukobe, oni dele osobinu da
su svi unutardravni. Njihovo identifikovanje kao takvih ukazuje na problem, ne toliko
terminologije koliko uoavanja savremenih pretnji bezbednosti meu kojima modemi rasizam
uzdignut sa bioloke na kulturnu ravan predstavlja inilac od posebnog znaaja. 354
Rasni sukobi predstavljaju specifinu wstu etnikih sukoba koji su zasnovani na
biolokim, tanije tizikim karakteristikama pojedinih grupa. Danas, kao i tokom novije
istorije, sukobi sa rasnom pozadinom se javljaju u dmtvima u kojima je bioloki clcmcnat
socijalno znaajan i prcdstavlja osnovu razliitog drutvcnog vrednovanja i statusa. U pozaini
tih sukoba nalaze se rasni odnosi kao "odnosi koji postoje izmeu ljudi koji se razlikuju prema
obelejima rasnog porekla, posebno kada te rasne razlike uu u svest meusobno podeljenih
pojedinaca i gi*upa te tako odreuju nain na koji pojedinac ili gmpe oivljavaju sebe kao i
svoj poloaj u zajednici". Rasni odnosi, dakle, postoje samo onde gde ljudi imaju oseaj
pripadnosti razliitim gmpama medu kojima vlada neki latentni ili manifestni sukob zasnovan
na biolokoj ili kultumoj osnovi.
354O rsizmu i rasnim konfliktima ire vidcti u: Milainovi, S., (2007), Modemi rasizam kao savremena pretnja bezhednosti , Zbornik
radova sa Mcunarodnc naunc konferencije "Sprcavanjc i suzbijanje savremenih oblika kriminaliteta - II", Ministarstvo nauke i zatite
ivotne sredine, Kriminalistiko- policijska akademija, eograd, 2007. (str. 161-181).
odnosno ekstremne ideologije, doktrine i politike. Po toj teoriji, izmeu rasa koje ine ljudski
rod postoje duboke, bioloki uslovljene razlike, koje se ne mogu prei; odnosno, ako i mogu,
to "meanje rasa" je krajnje nepoeljno, te rase treba da ive odvojeno, pri emu je dozvoljeno
koristiti i silu da se sprei "kvarenje" rase.
Rasistika ideologija je prethodila i sluila kao apologija eksploatacije, kolonijalnih i
imperijalistiki osvajanja, a kasnije i politike dominacije nad manje razvijenim narodima i
etnikim grupama. U pojedinim drutvima rasizam kao ideologija, doktrina i politika je, u
svojim raznovrsnim oblicima, sluio razliitim interesima, ali uvek je oznaavao doktrinu
drutvene represije i moralne regresije, koja oveka pa i itave etnike grupe vidi iskljuivo
kroz njegove fizike osobine. Ta politika i idcologija dovcla jc srcdinom XX vcka do pogroma
i fizikog unitenja itavih etnikih zajednica (Jevreja, Roma Slovena) i totalitarizma u
njcgovoj naci-faistikoj varijanti. Ali, i danas jc, u druwima sa sastavljenim od vie rasa,
iako su svi ljudi bez razlike na rasnu pripadnost foiTnalno-pravno izjednaeni, rasizam
prisutan i prepoznatljiv u idejama i politici rasne segregacije (odvajanja), kultume asimilacije
(od jezike do verske) i dmtvenog podvajanja uopte.
Iako ne postoje pouzdani podaci koji bi ukazali na poetak istorije rasizma u
hronolokom smislu,355 '4 sa sigurnou se moe rei da rasizam, kao i ropstvo (kome je sluio
355 - Rasistiko shvatanje i delovanje, u istoriji zabeleeno je od njenog poetka. Tako su arijevski osvajai Indije smatrali dravidske
narodc na jugu inferiomim, dok jc Indijski kastinski sistcm svc do danas. zadrao rasnu diskriminaciju Tamilaca. I stari Kinezi,
Egipani i Izraelci smatrali su se supcriomim u odnosu na druge narode. "Varvari su inferiomi i u slici starih Grka i Rimljana o
njima i o sebi samima. Durant, W., (1960), Story of Civilization, Thc Agc of Faith, Copyright: Will Durant, London. 236 Aristotcl,
najvci grki mislilac, jc tcorijski uobliio shvatanja da su ljudi po prirodi ncjcdnaki, odnosno da se Ijudi predodredeni raaju, jedni
da budu gospodari a drugi robovi, osnovu te podele ine uroene telesne razlike.
23,1
Divcrc, M., isto, str.46.
kao apologija i ideologija) zasnovan na etnikim ili verskim merilima, nisu izum Zapadnog
kulturno-politikog kmga i civilizacije, niti ih je iskljuivo ona sprovodila. Poev od drevnih
civilizacija Egipta, Kine, Indije, Maja, Asteka, Grke, judejskog, mongolskog i otomanskog
carstva, ropstvo i rasizam su bili jedan od stubova samih dmtvenih sistema, 235 i imali su
svojevrsnu teorijsko-filozofsku potpom.236 Koreni novovekovnog rasizma kao ideologije i
politike prakse (mada se esto vezuju za kreacionizam, Darvinovu teoriju evolucije i
socijaldarvinizam), nalaze se, pre svega, u vladajuim istorijskim prilikama u Evropi XVII
veka i ranim rasnim tcorijama XVIII vcka.
Najekstremnija forma rasizma u novijoj istoriji svakako je nacifaizam. U osnovi tc
icologijc jc shvatanjc da sc osnovnc rasnc razlikc i suprotnosti vic nc iskazuju izmeu
aristokrata i prostog naroda ve izmeu "istih" arijevaca i ncarijevaca, prc svcga Jevrcja i
Roma, a potom i Slovena kao ncdovoljno istih arijevaca. Nasuprot Goobinovim tvrdnjama,
arijevci ine veinu, dok su nearijevci manjina koja ometa bioloki, kultumi i opti razvoj
arijevaca, antropoloki ih kvare i degeneriu te ih stoga treba istrebiti. Ovakvoj "dogradnji"
nacistike ideologije i politike doprineo je u mnogome H.S.emberlen, istiui Nemce kao
najistiji deo germanske arijevske rase. U svom delu Temelji dvadesetog veka on je isticao:
meren ivom moi dananjice, srazmeran je ueu istinske te\1onske krvi u njenoj
populaciji."237 Tako se bioloki rasizam XIX i prve polovine XX veka manifestovao u
ekstremnim (ubijanje, progon, nasilna sterilizacija, utamnienje) ili manje ekstremnim
formama - antipatija, iskljuivanje i nejednak tretman naroda na temelju njihovog fizikog
izgleda ili dmgih nametnutih fizikih razlika. Novi rasizam podstie kulturoloke razlike koje
se pripisuju nacionalnoj i verskoj pripadnosti, vaspitanju, obiajima, oblicima socijalizacije i
samoidentiteta. Naravno, taj vid rasizma itna svoju evoluciju, ideologe, nosioce pa i politiku
pozadinu u krugovima ekstremnih i ultradesnioarskih, neonacistikih partija i pokreta. U
Zapadnoj Evropi se kao nosioci tog vida rasizma pominju zatvorene grupc iskljuivih
idcologija, kojc nastaju uslcd ncdcmokratskc, autoritamc politikc klime i radikalne politike
kulture.
Rasizam XXI vcka, koji nc iskljuujc u potpunosti bioloku komponcntu, nije karakteristika
samo engleske ili nemake Nove desnice, ve ima svoju
istorijsku i meunarodnu osnovu, odnosno on ini deo ireg intelektualnog i politikog

pokreta. Re je o nastavku "rasizma u eri dekolonizacije" kako pie E. Balibar. Taj vid
postmodemog rasizam "razvio se kao izraz problema asimilacije ili integracije kulturno
'primitivnih' i 'zaostalih' naroda u modeme civilizacije; imigrantskog talasa koji se iri u
Francusku, kao 'zemlju ljudskih prava'". Takva interpretacija rasizma, istie Balibar, posebno
je korisna u objanjavanju francuske kolonijalne opresije muslimana i savremene
muslimofobije. O koncepciji "novog rasizma" zasnovanog na nebiolokoj osnovi govori i D.
Goldberg istiui da "od Dmgog svetskog rata, a posebno u poslednjih dvadeset godina,
kulturalna * - - - - koncepcija rase polako nadjaava sve ostale. Postala je
paradigmatska". 1 Da koncepcija novog rasizma nije zasnovana na fizikim karakteristikama
dovoljno govori narastanje antisemitizma i posebno islamofobija nakon teroristikih zloina u
SAD poctkom ovog vcka.
Neki od prvih istraivaa rasne diskriminacije u Engleskoj tokom ezdesetih godina
prolog vcka, jasno su ukazali o postojanju vczc izmcdu bojc koc i kultumc komponente u
rasnoj diskriminaciji. U studiji posveenoj medurasnim odnosima W. W. Danicl (1968) pic:
"Iskustva bclih imigranata, kao to su Maari i Kiprani, u poreenju s cmim ili smeim
imigrantima, kao to su zapadni Indijci i Azijati, ne ostavlja sumnju da je glavna komponenta
u diskriminaciji boja koe"/
Kasnija istraivanja rasizma i rasne diskriminacije na prostorima Zapadnih zemalja
vrena pred kraj XX veka i dalje potvruju Danijelove zakljuke. U studiji
orasizmu P. Gilroy pie da je i danas na delu rasizam koji se temelji na kultumim, a
"diskursima rodoljublja, nacionalizma, ksenofobije, militarizma i polne razlike". Novi rasizam,

prema Gilroyu znai da se moe pouzdano utvrditi ko se moe smatrati autentinim i
legitimnim predstavnikom "ostrvske rase" a ko je autsajder. Takozvani "useljenici", od kojih
su veina rodeni u Britaniji, obino se smatraju "autsajderima", koji zbog pripadnosti
razliitim kulturama ugroavaju britanski nain ivota. Njihova razliitost slabi homogenu
britansku kultum, koja je, smatra sc, Britaniji dala njczinu snagu.
U kontekstu razmatranja novog, postmodemog odnosno postbiolokog rasizma treba
naglasiti da se kultuma iskljuivost ne pojavljuje samo u kontekstu rasizma niti da treba biti
preimenovana u "rasizam". Etniko-verska distanca, stcrcotipi, klaustrofobija ili
diskriminacija, postojc i u rasno homogcnim (svebelakim i u svecmakim) drutvima,
odnosno u drutvima u kojima grupe nisu ifcrcnciranc fizikim izglcdom. Mcutim, postoji
vcliki stcpcn vcrovatnoc da c rasistiki progonjene etnike ili verske gmpe koje imaju
izraene kultume identitete ili ivot zajednice efinisan kao "tuinski", patiti od dodatne
dimenzije diskriminacije i predrasuda. Danas, rasizam zasnovan na kultumoj razliitosti,
posebno u dmtvima sa visokim procentom migranata, je potenciran prema onim manjinskim
zajednicama koje ele zadrati neke od elemenata svoje kulture ili religije. Ako umesto
skrivanja svoje razliitosti (osim boje koe) neka etnika gmpa eli iskazati i braniti svoju
razliku u javnosti ili zahtevati da budu potovani ba takvi kakvi jesu, verovatno e izazvati
agresiju dominantne kulture. Zbog toga je za pretpostaviti da e vremenom socijalna distanca,
napetosti pa i agresivnost prema nebelakim manjinama, kada je re o zapadnoevropskom
kulturnom krugu, biti posebno intezivna i manifestna ako je ta manjina dovoljno brojna da se
reprodukuje kao zajednica i da ima izrazit i celovit vrednosni sistem.
Iako su etniki i verski sukobi dominantan vid nasilnih unutardravnih sukoba i u XXI
veku, sukobi sa rasnom pozadinom u svojoj latentnoj i manifestnoj formi takoe ine znaajan
inilac izazova i pretnji miru na nacionalnom i meunarodnom polju. Da nije re samo o

rasnim sukobima koji imaju kulturoloke aspekte govore primeri iz SAD. Tako je, danas,
reakciona organizacija Kju Kluks klan, iako zvanino zabranjena amerikim zakonima,
aktivna u svojim rasistikim hajkama protiv cmaca i Jcvrcja, bcz obzira to jc pomcnuta
drava glavni "izvoznik" ljuskih prava i demokratije. Sukobi sa rasnom pozadinom koji su
cskalirali u Majamiju 1980 rczultirali su ubistvom 18 ljudi i povrcivanjcm vic stotina
cmakih dcmonstranata, dok jc u rasno motivisanim sukobima u Los Anelesu, 1992 godine
ubijeno 60 ljudi a 2400 povreeno.
I u Velikoj Britaniji je sredinom devedesetih godina prolog veka bilo 15 rasno
motivisanih ubistava dok se godinje dogodi 20000 rasno motivisanih napada i 230000 rasno
motivisanih zlostavljanja.356 Ni dmge evropske zemlje nisu izuzetak. Teko je verovati da je
milionsko birako telo Zapadne Evrope dalo svoje glasove ekstremnoj desnici iz
"postmaterijalistikog protesta" ili "gubitka program borbe protiv stranaca, posebno onih
drugaije boje koe, u ksenofobinoj nesigurnosti prilagoavanja u novom evropskom
ujedinjenju.
Iznenadujue i u isto vreme paradoksalno je i to se u Izraelu u sve veem broju
javljaju rasistike i nacifaistike gmpe koje vre teror nad svojim sunarodnicima o emu
je nedavno pisala celokupna svetska tampa.
U postsocijalistikim istonoevTopskim drutvima, novostvorena atmosfera otvorenosti
i slobode da se prave individualni izbori i da se slede individualne prilike imala je i svoju
mranu stranu. Ona je s jedne strane omoguila oslobaanje stavova i oseanja koji su dugo
bili pod kontrolom autoritame vladavine, dok je s druge strane okrutna, gotovo kleptokratska
priroda tranzicije uinila da se najvei broj ljudi oscti socijalno izolovano, izoptcno i
356
Modood. T., (1997),
Etnic Minorities in Britain: Diversity ancl Disadvantage
, PSI, Londaon.
iskljucno. Okolnosti ckstrcmnog socijalnog i ekonomskog raslojavanja, rast siromatva i

pojava bede proizvele su narastanjc dcsniarskih i ultradesniarskih idcologija, populistikih
lidcra i partija i okrivljavanje drugih i drugaijih za sopstveni teak poloaj i gubitak radnog
mesta. Stope rasne netolerantnosti, su tako dramatino porasle nakon reformi iz 1989 godine,
da neki autori govore o "ponovnom povampirenju rasizma na tlu Evrope". 357 Prebijanja pa i
ubijanja pripadnika romske manjine, provale u njihove kue i stanove uglavnom se pripisuje
"skin-head" pokretu koji se sistematski bori, i to ne bez uspeha, da zadobije i politiki uticaj.
Ovaj pokret funkcionie relativno
357Le Monde diplomatique,
4/2003.
neometano u mnogim zemljama Srednje i Zapadne Evrope, i uiva podrku, ili bar
toleranciju, veine vlada.
Jo je vie zabrinjavajui opaaj, zasnovan na ispitivanjima javnog mnenja koji
sugerie da rasna netolerantnost nipoto nije ogi*aniena na "skin-head" pokret. Neki rezultati
ispitivanja javnog mnenja u R.ekoj, pokazuju da 80% do 90% od ukupnog broja etnikog
ekog stanovnitva ima etnike i rasne predrasude prema raznim gmpama, a ponajvie prema
Romima.358 U Poljskoj je aktivana neonacistika organizacija "Ki*v i ast", koja je izazvala
uznemirenost gradana postavljajui 2006 godine na svoj sajt imena i adrese boraca za ljudska
prava i protiv rasizma i ksenofobije. Slovaka, prema analizama istraivaa, predstavlja
zemlju u kojoj su rasizam, ksenofobija i neonacizam prisutni ve meu acima osnovnih i
srednjih kola.359
Na poetku XXI veka, sa stanovita teorijske analize, mogue je, da e prividna
bezbojnost, nacionalnost ili konfesionalnost kultumog rasizma u praksi doncti postbioloku,
postnacionalnu ili postvcrsku rasistiku kultumu nctolcranciju. Drugim reima, ak i ako
bioloki, etniki i konfesionalni rasizam postane zancmariv, moguc jc da nastavi svoj
kontinuitct s kultumim rasizmom. Ono to sc danas hipotetiki moe pretpostaviti je okolnost
u kojoj bioloki rasizam postaje snaan samo u kombinaciji s kultumim antagonizmom,
stereotipima i predrasudama. Nije nemogu ni razvoj u kojem e se, moda, diskriminacije po
boji koe smanjivati, dok e ideologije koje diskriminiu kolektivne kulture manjinskih gmpa
radikalno rasti te da se ujedinjena Evropa pone deliti du rasnih, kulturnih,
358
Kriminal i drutvena kontrola u Istonoj Evropi
35924' "Rasistikc tcndcncijc smo primctili vc kod tnnacstogodinjaka. U srcdnjim kolama jc taj problcm jo primctniji", kazao jc za
slovaki dncvnik "SMK" dircktor Ccntra cnvironmcntalnog i ctikog vaspitanja Juraj Hip.
ire u: Fati, A., (1997),
, IMP. Beograd.
smoi snage da nastavi kontinuitet prosvetiteljskog i humanistikog duha od pre nekoliko

vekova i nedozvoliti da se ponove mrani periodi Evropske istorije s kraja
XIX i sredine XX veka obeleeni rasizmom i Holokaustom.
3.2.5.
Nacionalni konflikti
Svaku raspravu o naciji, etnikom i nacionalnom identitetu, nacionalizmu i

meuetnikim sukobima, oteavaju ozbiljne terminoloke potekoe. Zato, za pravilno
sagledavanje tih fenomena, nuno je odrediti najprije dva bliska, a ipak razliita, pojma i
entiteta: najprije, pojam/entitet etniki, koji stoji uz etnike skupine, etnike zajednice i etniki
identitet i, potom, pojanVentitet nacionalni, koji nastaje uz naciju, nacionalnu zajednicu,
nacionalizam i nacionalni identitet. Vano je uoiti razliku izmedu tih dvaju pojmova i entiteta
(etnikog i nacionalnog) kao i tih dviju zajednica (etnike i nacionalne) i tih dvaju
kolektiviteta i identiteta (etnikog i nacionalnog).
Nema sumnje da su i etnike grupe, etnike zajednice (etnije),360 kao i etniki identiteti trajno
vezani za istoriju ovjeanstva: uz oveka i odnose meu
ljudima. Nalazimo ih u savremenom drutvu i svim istorijskim razdobljima. Teko je nai
neku regiju ili dravu koja je bila, ili jeste, etniki ista i homogena (koja poseduje tzv.
jedinstvo krvi i porekla). Pritom polazimo od teorema da su prvobitne proto-etnije i etnike
grupe i etniki identiteti po svom nastanku istorijski ranije pojave od nacije i nacionalnih
identiteta. Jer su nacije, kao celovite nacionalne zajednice, i nacionalni ideniiteti (kao
masovni kolektiviteti) moderni fenomeni koji se izgraduju u epohi moderne i modernog
drutva.
360 Etnika grupa (engl. etimic group) je est pojam u drutvenim naukama a oznaava grupu Ijudi koji dele zajedniki idcntitct na tcmclju
istc kulture, tradicijc, rcligijc, istorijc, istog jczika, ctnikog porijetla i
U strunoj je, naime, raspravi o naciji, nacionalizmu i nacionalnom identitetu

postignuta saglasnost o tome da ti pojmovi i/ili entiteti predstavljaju pojave koje su nastale u
epohi moderne i modernog drutva, od kraja XVIII veka; da nastaju u toku sloenih procesa
modernizacije, integracije, transformacijc ljuskog drutva u Novom vcku, u tocku izgradnjc
modcrnog drutva i primene modemosti na svim podrujima ivota ljudi, u toeku industrijskc
rcvolucijc, kapitalistiko-industrijskog porcduzctnitva, mocrnog kolstva i optcg
obrazovanja, naglog razvoja urbanizacijc i, pod utjccajcm tog novoga sveta u nastajanju i te
industrijske civilizacije, u toeku izgradnje masovnijih kolektiviteta u kojima se ljudi
medusobno udmuju u nove makro celine: jezike, kultume, obrazovne, politike, ekonomske,
socijalne itd.
U teoriji je postignuta saglasnost da su ranija upotreba pojma nacije - u srednjem veku i
ranom novom veku - (sve do XVIII veka) oznaavala male lokalne svrsishodne zaviajne
grupe ili podgrupe unutar veih skupina na modernog drutva prema evropskom modelu
modernosti, fenomen moderne nacije, nacije-drave, nacionalizma i novih kolektivnih
nacionalnih identiteta postala sredinjim istorijskim pojavama (kao kolektiviteti i makro
fenomeni) u kojima nastaju moderni procesi integracije (koji transformiu i integriu sve
regije i sve pokrajine jednog naroda u nove/vee nacionalne celine ili u nova nacionalna
jedinstva') u ravni: knjievnog jezika, jezika pismenosti i obrazovanja, novc jczinc
zajcdnicc, jczinog idcntitcta, kolstva i obrazovanja, visoke kulture, industrijskog kapitala,
nacionalnog trita, novoga politikog sistcma, modcrnih nacionalnih institucija (politikih,
kulturnih, ckonomskih, obrazovnih, socijalnih odnosa itd.
Meutim i nakon izgranje modeme nacije u XIX i XX veku, unutar celovite politike
zajednice i moderne nacionalne drave postoje i dalje se izgraduju i sub-etnije i sub-kulture i
etniki identiteti. Drugim reima, i etnije i etnike grupe i etniki identiteti (kako na nivou
organizacije sub-zajednica tako
drugih osobina. Etnija (franc.

ital.
cngl.
cclovita
etnika/ljudska zajcdnica, utemeljena na zajednitvu etnosa,
posebnim vrednostima i na istorijskom kontinuitetu; etnije
imaju posebnu etniku svest (identitet) i ime pod kojim se
prepoznaju (etnonim); u sastavu veinske etnije mogu sc
nalaziti sub-ctnijc i sub-ctnike grupc kojc dclc tcmcljnc
vrcdnosti ctnijc unutar kojc sc nalazc. Sirc u: Milainovi,
S., ivkovi, M.,
Zbornik sa
Meunarodne naune konferencije "Globalni sigurnosni
izazovi", Univerzitet u Sarajevu, Fakultet kriminalistikih
nauka, Sarajevo, 2007. (st. 301-321); Milainovi, R.,
Milainovi, S., (2007)
Univcrzitct u Bcogradu,
Fakultct bczbcdnosti.
ethnie,
Nacionalizam
nacionalni
Osnovi
tcorijc
sukobi
konjlikata,
elnia,
kao
savremena
ethnic group):
pretnja
bezbednosti,
i sub-etnija245 i sub-kultura i ujedno na ravni linog, grupnog i kolektivnog identiteta)

permanentno se menjaju i transformiu i u savremenom svetu, u epohi moderne i modernog
drutva: u procesu modernizacije nastaje njihova moderna organizacija, nastaju i izgrauju se
novi/moderni drutveni sistemi, to sve zajedno (i organizacije i novi drutveni sistemi) utie
na promenu njihovog identiteta.
Po svojoj sutini i posledicama nacionalni sukobi su najznaajniji drutveni sukobi u
novijoj istoriji bilo da je re o meudravnim ili unutranjim konfliktma. Oni predstavljaju
najtee oblike konfrontacija izmeu drutvenih grupa i zajednica. Njihova dinamika i ishod
esto kulminira u ratne konfrontacije, masovne ljudske rtve i zloin poinjen u ime
nacionalnih ciljeva i interesa. Nacionalni sukobi su u neposrednoj vezi sa nacionalizmom kao
idcologijom, politikom i doktrinom koja ih priprcma i opravdava.
Etniki, odnosno nacionalni sukobi mogu biti podstaknuti razliitim faktorima i mogu
imati razliitc uzrokc - klasnc, idcoloke, politikc. Ali, svakako treba praviti razliku izmeu
tih sukoba i nacionalnih sukoba u uem smislu rci. Ti sukobi sc javljaju kao izraz borbc za
nacionalnu slobodu i nacionalnu ravnopravnost, jer nacionalno ugnjetavanje predstavlja
Ai/
najnehumaniji oblik ugnjetavanja. Stoga su nacionalni sukobi daleko od svog ieznua,

gledano u planetarnim razmerama i u razmerama pojedinano uzetih vienacionalnih drutava.
Uzroci i inioci nacionalnih sukoba su sloeni, kontigentni i
ideolokim, sistemsko-strukturnim, socijalno-psiholokim i kulturnim uslovima ivota.

Znaajno za nacionalne sukobe jeste da njihovo javljanje nije iskljuivo determinisano
materijalnom razvijenou jedne zajednice jer su ti konflikti prisutni i u postmodernim
informatikim drutvima. Medutim, ukoliko se nacionalni sukobi javljaju u okolnostima
materijalne oskudice dobrog dela drutva, taj deo drutva postaje prijemiv na manipulaciju,
nacionalizam i versku mrnju. 4
Nacionalni sukobi imaju svoju idejnu, ideoloku i politiku pripremu koju stvara autoritarna
vlast, populistiki lideri, krug ekstremno desniarske
V
lnteligencije bliske vlasti i delovi svetenstva. Siru drutvenu podlogu nacionalnih sukoba inc
tcka ekonomska i drutvena kriza, zaotrcnc meuklasne i unutarklasne politike suprotnosti,
masovna beda, drutvena i dravna dczintcgracija. Doduc, takva pologa nijc uvck dovoljna
za nastanak meunacinalnih kontlikata. Za njihov nastanak u jednom drut\ai potrebna je i
odreena socijalno-psiholoka podloga. Zato nacinalni sukobi nastaju u velikoj meri iz stanja
"kolektivnog duha jednog naroda koji je proizveden i obeleen porazom ili slomom
tradicionalnih humanistikih vrednosti kao i gubitkom temeljnih orijentira vlastitog identiteta i
morala. Iz takve duhovne klime se raa autoritarna svest drutvene veine, psihologija
nihilizma i svedozvoljenosti gde sila zamenjuje pravo". Tada autoritarna svest postaje ne samo
podloga, osnovno uporite i pratilac, ve nuan inilac nacionalnih konflikata, nacionalizma i
nacionalovinizma. Takva duhovna i drutvena klima posebno karakterie narode i 'neprevrele'
nacije" balkanskog kulturno-politikog kruga, koji su u poslednjoj dekadi XX veka, isto kao i
pola veka ranije, formirali svoje nacione kroz naela krvi i tla, etniko ienje.
Ideologija nacionalizma i nacionalni sukobi sa stanovita jedne autoritame vlasti
javljaju se kao siguran mehanizam neutralizacije klasno- politikih konflikata. Tada sc zapravo
nacionalizam i nacionalovinistika idcologija pojavljaju nc samo kao amortizcri klasnih

konflikata, vc i cfikasnan instrument formiranja manipulativne svesti u formi
lanopatriotskog mnjenja i ouvanja postojcih odnosa moi, tj. vlasti, bogatstva i privilcgija.
Na taj nain se, posebno u nacionalno meovitim drutvima, stvara i fenomen tzv. izmetenih
konflikata.
Ukoliko se uspe u "izmetanju" klasno-politikih konflikata na versku, nacionalnu,
odnosno nacionalistiku ravan, onda se gube oni poetni i glavni uzroci sukoba; pre svega
suprotnost interesa politike birokratije i osiromaenih drutvenih slojeva. Specifinost ove
vrste nacionalnih sukoba je njihova
CJ
- - - - -------- - ----------------- -----J ------------ - --------- ----------------------------------J----------7
uslovi ivota veine drutva. Oni i tada imaju funkciju "osvete" drugim narodima za prethodna
stradanja, kao i za "sadanji" teak poloaj sopstvenog naroda.
Ta vrsta nacionalnih sukoba, koja proistie iz spoja socijalne bede i ideologije
nacionalizma, nacionalovinizma i populizma u jednom autoritarnom politikom poretku ne
donosi istorijski nita novo, a jo manje produktivno. Naprotiv, takvo drutveno stanje
zakonomerno proizvodi dugotrajnu moralnu, politiku i uopte drutvenu regresiju, koja se
transformie u "vuje stanje rata svih protiv sviju", nacionalnu katastrofu, zloine i masovne
ljuske rtve. Zavrnica, a ujedno i kulminaciona taka nacionalnih sukoba je meunacionalni
rat unutar ili izmcu ctniki srodnih naroda i/ili njihovih drava. Etniki i nacionalni sporovi
prerastaju u svoj najsuroviji oblik - rat, onda kada jedna ili obc stranc u sukobu dobiju i iru,
prc svcga meunarodnu potporu, ili kada velike sile etnikoj manjini "daruju", dravnonacionalnu samostalnost i legitimitet. "Razlog za takav dar je uvek vojni, politiki i
ekonomski interes darodavca, jer samo suverena nacija moe da se odrekne dela suvereniteta,
u korist onog ko joj je dao, ili bolje reeno darovao, taj status suverenosti." 361
Za nastanak nacionalnih sukoba neophodni su i dodatni, specifini uslovi. Oni se
stvaraju u prvom redu ideologijom nacionalizma koja podstie
361ls Vidojcvi, Z., (2006), Kuda vodi globalizacija, Beograd.24v Simeunovi, D., (1994), Nova nacionalna drz'ava, u: Osnovi
politikih nauka. Bcograd. st.97.
iracionalne i nagonske porive ne samo u individualnoj nego i kolektivnoj svesti. Takav

drutveni okvir karakterie plansko proizvoenje najpre surevnjivosti i mrnje (kao esencije
nacionalizma),251 latentnih, a potom i otvorenih antagonizama naspram drugih naroda i
veroispovesti, odnosno drugih nacionalnosti u zajednikoj dravi. Na taj nain ideologija
nacionalizma, netrpeljivosti i mrnje, i njihovo pretvaranje u militantnu politiku sile i nasilja
prema dmgim etnikim zajednicama ili veroispovestima, u odredenim istorijskim uslovima,
predstavljaju glavni i neposredni uzrok nastanka nacionalnih sukoba.
Sa stanovita analize nacionalnih sukoba znaajno je i to to nacionalna svest, klasni,
ekonomski, politiko-sistemski i ideoloki uzroci nacionalnih sukoba u odreenim drutvenim
i istorijskim okolnostima postaju uzroci drugog rcda. Kao osnovni inioci nacionalnih
konflikata tada sc pojavljuju oni iracionalno psiholoki, koji mogu imati razliite oblike,
sadraj i intenzitet: opscdnutost nacionalnom istotom, jcinstvom nacijc i vcliinom dravc,
"misija" politikih lidcra, tcnja za osvctom zbog ranijcg istorijskog straanja, razliiti
stereotipi, predrasude i slino. Ta socijalno-psiholoka deavanja javljaju se i posebno su
intenzivna u dugotrajnim periodima krize identiteta jednog drutva, krize perspektive u
pogledu opstanka i razvoja drutva, kao i u uslovima sloma drutvenih vrednosti i
objedinjujuih ideja.
Kraj XX veka, kao i njegov poetak, potvruje opominjue iskustvo da drutvene krize
transformiu nacionalne emocije u nacionalizam koji se vrlo
'JC')
reaktuelizacija "nacionalnog" nije samo fenomen zaostalih Evropski -'" h prostora na prelazu
epoha, ona je mogua i u uslovima postmodernog drutva. O tome govori injenica da, iako se
na ekonomskom polju stvaraju snane transnacionalne integracije, u kulturno-duhovnoj ravni
se uva i istie etnika posebnost. Ta stanja drutvene svesti, E.Smit danas prepoznaje u
grozniavom etno-nacionalistikom "traganju za domovinom", propraenim "najintenzivnijim
sukobima i terorom", situirajui ih sve u iri kontekst "globalnog pokreta etnike mobilizacije"
ili reaktiviranja etnonacionalizama u planetarnim razmerama. 253
U kontekstu razmatranja nacionalnih sukoba kao nesumnjivo globalnog drutvenog
fenomcna i prctnjc bczbcdnosti u savrcmcnom svctu, ncophodno jc pomenuti i to da je druga
polovina XX veka, obeleena iluzijom da je nacionalno pitanjc na Zapadu konano rccno
razvojcm parlamcntamc demokratije, a na Istoku dijalektikom klasnog i nacionalnog. 254
Nasuprot ideolokim tvrdnjama i teleolokim predvianjima, nacionalno pitanje i nacionalni
sukobi nisu iezli ni u razvijenim liberalno-demokratskim, ni u postsocijalistikim
dravama.
Neutemeljena je i tvrdnja da su nacionalni sukobi pred ieznuem u drutvima
liberalne demokratije bez obzira na njihov vienacionalni sastav. O tome govore primeri
Kvebeka, kotske, Velsa, Belgije, Lige Severa u Italiji, u kojima nacionalno pitanje nije
anahrona dmtvena pojava, ve prvorazredni dravno-politiki i egzistencijalni problem.
Izgleda da poetak XXI veka u punoj meri potvruje tezu Karla Fridriha da je "nacionalizam
verovatno najmonija politika sila savremenog sveta."
Nakon pada Berlinskog zida, sloma realsocijalizma i njegove modifikovane varijante
samoupravnog socijalizma Istona Evropa se ponovo suoila sa istim nereenim istorijskim
problemima koji su postojali i poetkom
XX
veka, u prvom redu sa nedovrenim formiranjem nacije. Tu se potvrdila teza da
nacionalno sazrevanje nije pogodno u federalnim ili konfederalnim okvirima, a da sukobi radi
osamostaljivanja i stvaranja sopstvcnc nacionalnc drave prerastaju u konflikte izmeu
novoosnovanih drava radi sticanja i zatitc dravnih tcritorija i prctpostavljcnih istorijskih
granica. Nacionalizam sc ovde javlja kao tchnologija vladanja birokratizovanih partijskih i
dravnih clita i kvazielita, koje su u slabosti sistema i nacionalistikoj ideologiji pronale
mogunost profitabilnosti, odnosno, ouvanja vlasti, privilegija i naglo steenog bogatstva.
Zbog toga se nacionalizam ovde iskazivao mnogo pre kao impe- rativan zahtev desniarski
usmerenih elita za uspostavljanje nacionalne drave kao line imperije, esto karikaturalne
teritorijalnosti i isto takavog suvereniteta, nego kao snaga duhovnog i stvaralakog razvoja,
kako ga tumai E.Gelner.255 kulturnom krugu, politika birokratija je samo izmenila svoj
ideoloki predznak: od socijalistikog ka nacionalistikom, a u nekim i nacionalovinistikom.
Zato analiza nastanka postsocijalistikog nacionalovinizma u zemljama Zapadnog balkana
mora poi prevashodno od same socijalne strukture tih dmtava, jer su unutar nje sadrane
istorijske, kulturne i duhovne pretpostavke svakog nacionalovinizma, autoritarnosti i
totalitarizma.Iz takve socijalne
strukture i njenih svojstava nastaje dominacija "kulture nasilja" i glorifikacija nasilja. Nasilje u
ime "optih ciljeva", pre svega stvaranja samostalne nacionalne drave, iri se u politiku
psihologiju svih drutvenih klasa i slojeva, kao i u retoriku i politike programe vodeih
politikih partija i pokreta. Fascinacija nasiljcm u imc nacionalnih istorijskih ciljcva ili
nacionalnc istotc', obuzima i jedan krug desniarske inteligencije koja ga glorifikuje i ini
apologiju ali i katarzu zloinima uinjenim u ime nacije. Zloini uinjeni drugim narodima ili
veroispovestima tada dobjaju oreol herojstva i patriotizma. Tu se "nacionalizam u svojoj
euforinosti, surovosti i militantnosti, pretae u ovinizam. To oseanje vie se ne moe
prepoznati kod onih 'dmgih i 'drugde', nego kod svih i svugde." 362 Upravo tu se mogu nai
koreni i oslonci jednog znaajnog socijalno-psiholokog fenomena stvaranja autoritamog
harizmatskog voe i 'oca nacije. Uporedo sa rastom krize i drutvenog propadanja raste
predpolitiki
362' Gelner, E., (1997), Nacije i nacionafizam, Matica Srpska, Novi Sad. Boovi, R.: isto, st. 13
mentalitet i idolopoklonstvo prema voama nacije koji vremenom u kolektivnoj svesti

dobijaju i transcendentna (boanska) obeleja.
Sfera nacionalnog i nacionalnih odnosa je neobino sloena i delikatna. Kao nigde
ovde je veoma aktuelna logikakonkretno-istorijskog prilaza. Sa pozicija nacionalne ideologije
moe se ostvarivati i krajnje neophodna politika zatite kulturne samobitnosti i politikih
prava nacionalne zajednice, zatita sopstvene teritorije i nacionalnog suvereniteta od spoljnjih
nasrtaja. Sa istih pozicija mogu se stimulisati i raspoloenja etnikog hegemonizma, podvoditi
idejni fundiment pod ognjite separatizma, politika stvaranja privilegija za lica iskonske
nacionalnosti, provocirati krize i konflikti rat i ratna dejstva. U savremenim uslovima, kao
nikada do sada, vano je podsticati stav o probijanju nacionalne ideje u sferu ideja
sveovenosti", prenoenje tih ideja na jezik provcrcnih politikih odluka i dclovanja.
3.2.6.
Politiki konflikti
Konfliktoloki pristup u istraivanju politikih sukoba koncentrie panju na politike

procese i izraava ih u terminima nadmetanja izmedu politikih subjekata za ciljeve, interese,
odnosno politike resurse u okviru politikog sistema. To svakako doprinosi sloenosti u
iznalaenju valjane tipologije politikih kriza i konflikata. Danas je u savremenoj
konfliktologiji dolo do odbacivanja traenja jedinstvene tipologije kao i traenja kompletne i
ipHnnyn;irnp <;lil<rp hiln Wna knnfliktfl tn ip niv'nmppnn sa nriyn;iv;inipm
mnostva tipoiogija kiasicnin 1 moaemin pontiCKm Knza 1 KontiiKata. uva vrsta kriza i konflikta u modemom smislu javlja se nastankom liberalizma, odnosno ustanovljavanjcm politikih sloboda i prava
graana. Prc pojave buroaskog parlamentarizma i politiki slobodnih graana jedini oblik politike borbe bile su klanovske borbe tradicionalno privilegovanih grupa za prevlast i borbe pojedinaca za
presto, dok su na optedrutvenom planu bili mogui samo oruani ustanci robova i kmetova.
U modernim drutvima politiki sukobi su posebna vrsta drutvenog i politikog

odnosa iji su uzroci u neuskladenosti ili suprotnosti interesa izmeu politikih subjekata. '
Cilj politikih borbi je sticanje, zadravanje ili preraspodela politike moi i vlasti, jer kako je
isticao M.Veber, ko se bavi politikom, taj tei za moi: moi kao sredstvom u slubi dmgih
ciljeva idealnih ili egoistikih, ili moi radi nje same: da bi se imalo oseanje prestia koje ona
daje.
Krize i konflikti sa politikom pozadinom, bez obzira na otrinu i intenzitet
podrazumeva prethodno postojanje tri nuna uslova. Prvi je postojanje demokratskog sistema i
politikih sloboda u formalnom i stvarnom smislu kao pretpostavke moderne politike; Drugi
uslov je da postoji opta saglasnost politikih subjekata u vezi sa legitimnou postojanja
politikih konflikata i
25,1
O politikim konfliktima vidcti irc u: ; Milainovi, S.,

(2003)
Fakultet politikih nauka. Beograd;
Milainovi, R., Milainovi, S., (2007)
Univcrzitet
u Bcogradu, Fakultct bczbcdnosti.
Drutveni sukobi u zemljama Centrale i Jugoistone Evrope,
Osnovi teorije konflikata,
politike borbe; Trei uslov je da se politiki sukobi reavaju u okvirima legalnih,

institucionalnih i demokratskih procedura, odnosno politikim sredstvima - dijalogom,
sporazumom, dogovorom i konsenzusom, a ne sredstvima sile i nasilja. Ukoliko je u
politikim sukobima prisutno nasilje, pokoravanje ili unitenje politikog protivnika putem
fizike ili druge prinude, onda je re o autoritarnim sistemima i pretpolitikim a ne politikim
sukobima.
Sutinu politike pretpostavlja osim prinudnog regulisanja drutvenih protivrenosti i

sukoba, i njihovo racionalno izraavanje kroz razliite ideoloke oblike i svest i na taj nain
njihovo usklaivanje kroz institucionalne mehanizme borbe. Osim toga, politiki konflikti
izmeu manje ili vie organizovanih politikih subjekata uvek znae prethodnu integraciju
drutvenih snaga po pitanju izvesnih ciljeva i programa zajednikih za vei broj pojedinaca i
uih drutvenih grupa. Time sc omoguava razrcavanjc konflikata kroz dclatnost
zaintcrcsovanih drutvcnih grupa i institucija koja nije posredovana niti zasnovana na nasilju
ili prisili.
Nastankom graanskog drutva politika i politiki sukobi dobijaju drugaija obclcja.
Politiki konflikti su determinisani sa vie faktora: materijalno proizvodnim i socijalnostrukturalnim osnovama konkretnog drutva; karakterom politikog sistema i reimom vlasti;
demokratskom tradicijom i politikom kulturom naroda; razvijenou demokratskih ustanova i
stepenom kontrole vlasti od strane javnosti, odnosno gradana. Otuda mogu se razlikovati dve
osnovne vrste politikih konflikata: politiki sukobi u demokratskim i politiki sukobi
autoritarnim
U modernim demokratskim drutvima politiki sukobi predstavljaju jednu vrstu
drutvenih konflikata koji se javljaju kao sastavni element strukture
i politike i politikog sistema. Demokratski formirane zajednice koje su pretpostavka modernog
drutva od nedemokratskih drutava se razlikuju upravo po tome to konflikte
institucionalizuju, a politiki sukobljene strane potujui pravila demokratije do reenja dolaze
kompromisom. Politiki sukobi podreuju sc zajcdniki usvojenim pravilima, i timc stvaraju
mogunosti da konflikti postanu sastavni, legitimni deo funkcionisanja zajednice, pa ak i
njen stabilizacijski faktor. Lcgalizovani politiki sukobi nisu samo uslov stabilnosti politikog
sistcma vc i clcmcnt pozitivnc dinamikc i politikc i cclokupnog drutva. Na taj nain
izbegava se akumulacija suprotnosti koje spreavaju postizanje za drutvo svrsishodnog

reenja ili stvaranje ozbiljnih politikih i drutvenih poremeaja.
Politiki sukobi i borba politikih subjekata u demokratskim drutvima osim sa
stanovita legaliteta, institucionalizacije, legitimnosti i javnosti, moraju biti u skladu i sa
naelima slobode, etike i politike kulture. Makijavelizam u politikoj borbi svakako je
derivat novovekovne politike, ali u demokratskom drutvu on ne znai samovolju vlasti,
njegove granice su normativno ureene i sadrane u garantovanim slobodama i pravima
oveka. To vai i za sadraj sredstava u politikoj borbi sa stanovita etikih naela. Mada se
etika naela i politika borba nikada u realnosti ne mogu poklopiti u potpunosti, u
emokratskim drutvima oni se i ne razilaze u meri da su potpuno nespojivi.
U nedemokratskim, autoritarnim politikim sistemima celokupna mo drave i

pojedinaca koji vladaju u ime drave, koncentrie se upravo na to da se sprei konfliknost u
politikom i svakodnevnom ivotu. Tada se politika ispoljava kao mo nad svima, gola sila i
nasilje u slubi pojedinanog i posebnog egoizma, uz zloupotrebu zajednice i zajednikog
ivota. Takve drutvene i politike okolnosti karakterie ne samo odsustvo demokratije,
liberalnih naela i pravila institucionalnog reavanja politikih sporova (to ini sutinu
politikih borbi), ve i nepostojanje politikog protivnika. Ukoliko se i pojave protivnici vlasti
u vidu opozicionih grupa ili politikih disidenata, oni tada imaju tretman ne politikih
protivnika ve politikih neprijatelja.
U autoritarnim sistemima umesto politikih borbi shvaenih u liberalno graanskom
smislu dominiraju pretpolitiki sukobi. "Takvi sukobi su karaktcristini i dominirajui u
drutvima vclikih socijalnih ncjcdnakosti, nejednakosti u politikim pravima i slobodama
graanima, a posebno meu klasama i slojcvima. Istovrcmeno, ta drutva karaktcric
potcncijalno visok stcpcn antagonizma i konfliktnosti, prcdgradansko stanjc i tribalistika
kultura i svest. U tim drutvima se politiki konflikti razreavaju nasilnim sredstvima i
metodima to oteava nastanak i formiranje ontolokih socijalno strukturalnih i proizvodnih
pretpostavki demokratije i gradanskog drutva."*'
Politike razlike u tim drutvima tada se pretvaraju u politike antagonizme koji
blokiraju sve integrativne i modeme dmtvene procese paraliui celokupno dmtvo. Kako
istie J.Habermas, Mtada je vladareva jedina
upotrebljava, bie opravdana".363 Na podlozi socijalne bede nastala su u prolom veku

dva najpoznatija oblika diktature, faizam i staljinizam, a kakvi su izgledi u nekim
postsocijalistikim drutvima za obnovu tih oblika, moda i za njihovo proimanje, meu
teoretiarima postoje ne samo podeljena ve i suprotna miljenja.
Korene politikih sukoba treba najpre traiti u drutvenim odnosima a pre svega u
potrebi zatite privatne svojine i politikom nasilju vladajuih nad podvlatenima.
Uzroci politikih sukoba esto se vezuju za ieologiju, jer "to je vea ukupna
ideoloka distanca izmeu politikih subjekata, posebno partija, utoliko jc sistcm vic
polarizovan i obmuto."364 Stoga politiki kontlikti imaju izracnu ideoloku dimenziju, pri
emu karakter ideologije kao i nain njene intcrprctacijc u mnogomc dctcrminic prirodu i
intcnzitct konttikta, a kada jc re o totalitamim reimima onda ideologija ini osnovni uzrok i
sadraj politikih sukoba. Meutim, politika i ideologija ne postoje, po sebi, kao izolovani
entiteti i strukture. Re je o interakcionim realitetima koji se ne mogu precizno i teorijski
nespomo izolovati jedan od drugoga. Stoga treba kritiki prii stavu da "ideologije ne stvaraju
konfliktne gmpe ve imaju majeutiku
^/i
ulogu u sukobu." Pre bi se moglo tvrditi da u "intenzivnim drutveno- politikim

konflikatima ideologije ine samu sutinu borbi i sukoba."
Kao direktni uzroci politikih sukoba u literaturi se navode teke ekonomske i politike
krize, autoritarna, nedemokratska i nasilju sklona vlast. Politika kriza je izraz ekonomske
krize i predstavlja takvo stanje politikog sistema koje posebno karakterie izraena oteanost
36325s Vidojcvi, Z., Isto,
364Habermas, J., (1980), Teorija ipraksa, BIGZ, Beograd. str.59.21" Sartori, ., (2001), Demokratija: ta je tol, CID. Podgorica,
str.276.
donoenja ili sprovoenja kljunih politikih odluka vladajuih. Ogleda se u nemogunosti

obezbeenja dovoljnog broja onih koji odluke prihvataju ili sprovode. Medu uzrocima
politikih sukoba i pojave politikog nasilja, od kojih neki mogu biti i manifestacije i
posledice i politike i ekonomske krize izdvajaju se po miljenju D.Simeunovia:
-otra suprotstavljenost, nedovoljnost ostvarivanja ili nemogunost stvamog
izraavanja interesa velikih socijalnih grupa;
-neovoljna sposobnost afinnativnog organizovanja i sprovoenja vlasti, kao i
ncdovoljna organizovanost privrcdnog sistcma;
-izrazitc socijalnc razlike i ncjcdnakosti;
-rasprostranjenost devijantnih drutvenih pojava poput organizovanog kriminala i
kompcije;
-nekanjavanje i tolerisanje tih pojava to izaziva nepoverenje graana u
vlast;
-postojanje snanih antisistemskih organizacija i institucija i mogunost njihovog
javnog i stalnog delovanja;
kao i pruanje ekonomsko-politike i vojne podrke antisistemskim organizacijama u
zemlji;
-sukobi politike elite i interesnih grupa u vrhovima politikog aparata jedne
zemlje;
-nedovoljna kontrola vojske i policije od strane vladajuih politikih
snaga;
U zavisnosti od stcpcna antagonizma osnovnih drutvcnih klasa i slojcva, prirode i
stepena zaotrenosti unutranjih protivrenosti drutvenog ivota kao i od postojccg
sistcma politikih institucija, politiki sukobi mogu imati razliitc manifcstacionc
oblikc, dinamiku, trajnost i razliitc ncposrcdnc nosiocc politike borbe. Oni mogu biti
mirni ili nasilni, mogu se voditi u regularnim institucionalnim okvirima ili zadobiti
vaninstitucionalne forme u vidu protesta i pobuna graana i politikih grupa protiv
postojeeg ustrojstva vlasti i vladajuih politikih elita. Ekstreman oblik
vaninstitucionalnih politikih borbi, kako po intenzitetu tako i po posledicama, imaju
oruani ustanci i revolucije koje dovode u pitanje sam drutveni poredak. Ovaj
vaninstitucionalni vid borbi i sukoba praen je u savremenim uslovima kao i kroz
prethodne vekove fenomenom jakobinstva, odnosno diktaturom, terorom, strahom,
socijalnom
polarizacijom i dezintegracijom, kao i katastrofalnim posledicama kako za graane,

slobodu i demokratiju, tako i drutvo u celini.
Tokom istorije, oblici ispoljavanja politikih sukoba su bili veoma raznovrsni i
kretali su se od dinastikih borbi, zavera, dravnih udara, sukoba politikih stranaka u
parlamentu kao i borbi za pridobijanje pristalica i javnog mnjenja, politikih
demonstarcija, protesta, trajkova i drugih oblika politikog pritiska na vlast, do
ustanaka i revolucija usmerenih direktno na to da se taj poredak smi. Svi ti oblici i
vidovi manifestovanja politikih sukoba postojali su simultano ili su se smenjivali u
pojedinim fazama istorijskog razvoja, to je neposredno bilo uslovljeno stepenom
demokratinosti datog sistema i poretka vlasti. 365
Za razliku od verskih, rasnih, nacionalnih i ratnih konflikata, politiki sukobi
imaju drugaiju osnovu, strukturu i dinamiku. Osim toga, postoji vclika razlika u
strukturi, dinamici i sadraju politikih sukoba u demokratskim i nedcmokratskim
sistcmima i rcimima vlasti. U modemim cmokratskim drutvima oni su sastavni dco
politikog sistcma, nomiativno i institucionalno su regulisani i odvijaju se u okvirima
postojeih "pravila igre" mada esto izlaze iz tih okvira i tada postaju totalni, i ne
ograniavaju se na pojedine drutvene segmente ve polarizuju drutvo u celini. U
nedemokratskim i autoritamim drutvenim sistemima politiki sukobi imaju kvazipolitiku formu isto takav sadraj i subjekte. Osim toga, u tim sistemima nasilje, teror i
strah su osnovna poluga vlasti i pacifikacija politikih konflikata.
365Vasovi V'.. (1997), Politiki sistemi balkanskih postkomunistikih zemalja , Zbomik: Savremeni proeesi i odnosi na Balkanu, IMPP
i FPN, Bcograd.
integracije pojedinaca i drutvenih grupa. Politika se, s jedne strane, iskazuje kao
dinamiki faktor drutva i drutvenih institucija, a s druge, ona je organizovana tenja
usmerena na autoritarnu raspodelu drutvenih resursa, do koje se dolazi preko
konflikata, meusobne kontrole i saradnje interesnih grupa i politikih organizacija.
U modernom drutvu politiki sukobi su najraireniji i najznaajniji vid irih
socijalnih konflikata i drutvene dinamike uopte. Politike borbe se vode i odvijaju
izmeu politikih partija, meu politikim elitama, kao i unutar partija i clita. Vano jc
naglasiti da sc politikc borbc bcz obzira na visok stcpcn ekonomskog i drutvenog
razvoja, kao i razvoja demokratskih ustanova u jednom drutvu nikada u potpunosti ne
poklapaju sa liberalnim naelima i moralnim principima, jer moral i politika, izmeu
ostalog nisu nikada bili u nekom veem stepenu poklapanja. Ali u modemim drutvima
moral, liberalna naela i politika se nikada dijametralno i ne razilaze. U tom smislu i
politiki sukobi i borba za vlast i mo iako nisu u potpunosti lieni demagogije i
manipulacije od strane suprotstavljenih grupa moi, izloeni su u znatnoj meri kontroli
od strane javnosti.
U dmtvima sa dubokim socijalnim krizama koje karakterie sprega nosilaca
vlasti i mafije i nefunkcionisanje institucija kontrole vlasti, javlja se posebna vrsta
politikih konflikata. Karakteristino za tu vrstu politikih konflikata, tj.
kvazipolitikih sukoba jeste da javnost u smislu graanske politike participacije iz
njih biva u najveoj meri iskljuena. Tada se stvara u politikom smislu ono to neki
teoretiari nazivaju fenomen vakuma vlasti. 366 Re je zapravo o 'praznom' prostoru
366U teoriji je zastupljeno miljenje, mada ne i kao dominantno, da drutveno-ekonomska kriza u jednom drutvuprirodno vodi ka
depolitizaciji i politikoj apatiji (masifikaciji) stanovnitva, stvarajui prazan prostor izmcu vlasti i masc. Fridrich, C.J., Brzczinski,
Z.K., (1956), Totalitarien Dictatorship and Autocracy, Har\ard, Univcrsizty Prcss, Cambridgc.
izmedu vlasti i podvlatenih. Posledica je najee masovna politika rezignacija

gradana, odsustvo politike dinamike, a ukoliko se jave i sporadini politiki protesti
veih ili manjih grupa graana protiv aktuelne vlasti, oni ostaju bez veeg politikog i
drutvenog znaaja.
U drutvima razvijene graanske demokratije postoji neposredna dvostruka veza
izmeu elite i vlasti koja se moe iskazati kao odnos elita - vlast. Pri tom, u tim
"razmrvljenim" drutvima, elita vlasti se usled visoke samostalnosti, individualnosti i
usamljenosti pojedinaca pretvara u elitu podravanja od stranc vcinc drutva. Ukoliko
nosioci tih poloaja i funkcija nc raspolau tim svojstvima ve status elite izgrauju na
osnovu politikih privilcgija, onda sc moc govoriti o "pscuoclitama". Pscudoclitc
mogu biti vladajue i ncvlaajuc, a njihovo sutinsko obclcjc sainjava autoritamost
prema podvlatenima i podaniki odnos prema funkcionerima viim po rangu. Zbog
toga, kada je re o kvazipolitikim sukobima, politika borba se ne odvija na ravni
vlast -opozicija, ili izmeu politikih pailija, klasa i slojeva, ve na relaciji borbe
izmeu i unutar pseudoelita za preraspodelu ili sticanje to vie bogatstva, politike
moi i vlasti. U kvazipolitikim sukobima kao ekstreman oblik izvitoperenja i
politikih sukoba inosilaca politike moi i borbe izmeu meusobnu borbu izvan svih
demokratskih pravila iskljuivo s ciljem realizacije svojih materijalnih interesa. Stoga
se klike i meukliktake borbe ne mogu svrstati ni u politiku elitu ni u politiku borbu
jer one deformiu svaki sistem i zakonitosti i vladavine. Politiki sukobi izmeu
pseudoelita, kao i borba izmeu klika za premo i prevlast i preraspodelu bogatstva,
prisutna je u drutvima koja su duboko antagonizovana u socijalnom, nacionalnom,
verskom i politikom smislu. Upravo sukobi meu klikama, a ne meu politikim
elitama, partijama, klasama i slojevima, daju peat politikim sukobima u takvim

uslovima. 367
Ukoliko su ciljevi i intenzitet politikih borbi takvi da se mogu ostvariti samo
upotrcbom nasilja, takva politika najcc proizvoi razomc cfcktc nc samo na
unutranja kretanja i drutvenu stmkturu (posebno u nacionalno i vcrski mcovitim
srcdinama) vc i na spoljanjc okrucnjc. Tako jc cst sluaj da se unutranje
intenzivne politike tenzije i konflikti "izmeste u spoljnje okruenje ime se stvara
fenomen pomerenih politikih konflikata. Mehanizmi izmetanja unutranjih politikih
konflikata su najee ekstremne ideologije
3672f'5 U tom smislu jc instmktivna opaska Nojmana F., (1974), da jc u "zemljama u kojima masc ncmaju politike svesti politika je stvar
malih klika koje se natjeu za prednost, te se nadaju da e zadobiti ugled i bogatstvo povezivanjcm sa diktatorom". Demokratska i
autoritarna drzava, Zagrcb, str.199.
poput nacionalizma, verskog i nacionalnog ovinizma. Tada se kao politiki

ciljevi postavljaju izmene granica, zauzimanje teritiorija i menjanje etnikog sastava
stanovnitva na tim prostorima, to moe biti realizovano samo omanim nasiljem.
Spoljanja politika nasilja na unutranjem planu tada je posredovana politikom
represije koja se instrumentalizuje kroz ideoloko- propagandne, ekonomskofinansijske, fizike i druge mere nad vlastitim gradanima. Istovremeno, na unutranjem
planu te mere imaju za cilj da ,f disciplinuju" graane i proizvedu njihovo bespogovorno
podravanje programiranih politikih ciljeva. U tim uslovima demokratija se
identifikuje iskljuivo sa kompleksom formalnih procedura i ustanova i biva liena
svih temeljnih vrednosti, dok se, s druge strane, borba izmeu politikih klika, klanova
i drugih grupa moi pretvara u saradnju s ciljem sticanja ilegalnih profita od vlasti, to
jc svc vidcno u ncdavnoj istoriji balkanskh naroda.
Zemlje dravnog socijalizma bile su partijske i ideoloke drave u kojima su
paralclno egzistirala dva mcusobno iskljuiva nacla. Prvi idcoloko- dckalcrativni
odnosno formalni u vidu slobodc i dcmokratijc za "radnc ljudc i iroke narodne mase";
i drugi u formi diktature proleterijata, to se u stvamosti svodilo na dravno-partijsku
diktaturu nad graanima. Zato je jedna od temeljnih karakteristika realnog socijalizma
i njegovih varijanti poput samoupravnog socijalizma kao jednopartijskih i autoritarnih
sistema, bila odluujua koncentracija politike moi i vlasti u komunistikim
partijama koje su decenijama bile stubovi politike stmkture i dinamike. Tako su
komunistike
drutvo. Svoju vladavinu komunistike partije su titile kontrolom ne samo

dravnih agencija sile (policija javna i tajna, vojska), pravosua i medija, ve i
krivinim zakonodavstvom kojim je bila inkriminisana sloboda opozicionog delovanja
usmerena na bilo kakvu kritiku sistema i vlasti.
Intenzitet sukoba unutar komunistikih partija nakon Drugog svetskog rata bio
je razliit i najveim delom je zavisio od stepena harizme partijsko- dravnog voc.
Osim toga, u pcriodima komunistikih diktatura osnovna forma i sadraj politikih
sukoba unutar komunistikih partija bila je borba oko idcolokc pravovcmosti i
tumacnja "lika i dcla" voc. To jc znailo borbu razliitih frakcija i grupa unutar
partijsko politikc oligarhijc oko toga ko c biti blii nespomom harizmatskom voi,
odnosno ko e uivati njegovo vee poverenje i milost. Reuzltat tih borbi esto se
sastojao od fizikog uklanjanja poraenih grupa ne kao politiko-ideolokih
neistomiljenika ve neprijatelja.
Fizikim i politikim nestankom harizmatskih voda unutar komunistikih partija
nastupale su promene u dinamici, sadrajima i formama politikih konflikata, kao i
stepenu terora kojim su ti sukobi bili praeni. To je znailo ujedno i promenu od
dogmatsko-ideolokih konflikata kao osnovnog sadraja politike borbe, prema
intenzivnim sukobima unutar partijske oligarhije za to veu parijsku a time i dravnu
mo i vlast. S druge strane, kao dominantna forma politike borbe nastajali su sukobi
izmeu reformski usmerenih i autokratsko konzervativnih i dogmatskih grupa i
frakcija. Meutim, politiki zahtevi koji su postojali u tzv. reformskim partijskim
grupama i frakcijama bili su daleko od zahteva za unutarpartijskim ili ire drutvenim
politikim pluralizmom i demokratijom, oni su i dalje sadrali jedinstvenu ideoloku
matricu jednopartijskog sistema. Jer stvaranjem politikog pluralizma ruili bi se sami
temelji vlasti i vladavine komunistikih partija. Samim tim odsustvo bilo kakvog
politikog ili ideolokog pluralizma, bilo je temeljno obeleje svih partija boljevikog
tipa i samog sistema realsocijalizma.
Od sredine pedesetih godina XX veka, politiko polje u zemljama
realsocijalizma ispunjavale su i socijalne borbe, kao nain osporavanja legitimiteta
socijalistikih sistema i reima vlasti. Organizatori i nosioci razliitih socijalnopolitikih borbi i gradanskih otpora bili su uglavnom pojedinci iz redova disidentske
inteligencije koji su od strane komunistikih vlasti proglaavani i osuivani kao
neprijatelji.
Politikc krizc i konflikti u zcmljama u tranziciji karaktcriu sc nckim
osobenostima koje se tiu politikog sistema koji je u velikom broju tih zemalja jo u
fazi definitivnog konstituisanja.
V
Cinjenica na koju ukazuju analitiari jc da su to antagonizovana drutva visokog

konfliktnog potencijala. Ta konfliktnost je delom prenesena iz ranijeg sistema, a delom
je novoformirana. Prenesena konfliktnost izraavala se prvenstveno u odnosima
drutva i drave, kao i izmeu centralnih i regionalnih centara moi, to je u prvom
redu posledica naputanja principa jedinstva vlasti i prelaska na princip njene podele.
To je istiovremeno proizvelo poremeaj i krizu funkcionisanja svih institucija dravne
vlasti, to je uticalo i na proizilazila je iz radikalnih promena vlasnikih odnosa,
odnosno premetanja teita socijalnih nejednakosti sa politike na ekonomsku ravan,
kao i iz same prirode viepartijskog sistema i ideolokog pluralizma uopte. Medutim,
to ne znai da su sve zemlje u tranziciji imale istovrsne forme, sadraj i intenzitet
socijalnih konflikata. Svaka od zemalja Centralne i Jugoistone Evrope pojedinano,
imala je svoju vlastitu hijerarhiju drutvenih sukoba, to je bilo uzrokovano

mnogobrojnim faktorima kako autohtono unutranjim tako i spoljanjim. Ali, u
najoptijem smislu, usled znaaja politike i vlasti za svako drutvo, kao i ulogc
politikc ff nomenklature ,, u rucnju sistcma rcalsocijalizma i otpoinjanju proccsa
transformacijc, sukobi izmcdu vladajuc i opozicionc elite i konflikti unutar njih, imali
su prvorazredni znaaj za svaku od zemalja u tranziciji. Kada je re o fenomenologiji
politikih konflikata u tim zemljama, usled nepostojanja uoblienih i stabilnih
socijalno-struktumih, grupnih, proizvodnih i institucionalnih pretpostavki za
artikulaciju opte politike volje i posebnih interesa, prvorazredni znaaj imali su
tokom devedesetih godina XX veka, sukobi izmedu vladajuih politikih elita i unutar
njih.
Istovremeno, temeljni principi demokratije dolaze u koliziju sa stanjem u tim
zemljama posbno kada se uzme u obzir da su to manje ili vie siromana dmtva.
Bogata i demokratska dmtva imaju dmgaiji odnos prema politici i drugaije
mogunosti regulisanja politikih protivrenosti i sukoba Za razliku od tih drutava
najvei deo evropskog Istoka je skupina siromanih ali politizovanih drutava.
Politizacija se u tim drutvima javlja kao borba ogromne
veine podanika za preivljavanje, a s druge strane kao "vuja" borba za vlast

odabrane manjine. Na toj osnovi nastaju dva paralelna polja socijalno-politikih borbi.
Na jednoj strani je borba za radno mesto i minimalnu nadnicu, a na drugoj borba za
vlast i bogatstvo.
Opte svojstvo politikih sistema najveeg dela zemalja u tranziciji jeste
nedovoljna ili ograniena upravljaka i razvojna sposobnost. Ova osobina manifestuje
se u dva vida. Prvi je nekompetentnost odnosno nedovoljna racionalnost politike elite
(i subelite), kako vladajue tako i opozicione. Politika elita odnosno kontraelita nema
jasnu viziju i projekat razvoja. Ona, s jedne strane, potencira neke principe i vrednosti
neoliberalizma, a s druge, u praksi produava zastarele vrednosti i obrasce ponaanja.
Umesto stvarne modemizacije i demokratizacije, poredak poprima karakter i oblik
dcprimirajuc kombinacijc rctrogradnog tradicionalizma i kvazi-modcmizacijc. Drugi
je ograniena upravljaka sposobnost elite da na demokratski nain upravlja
konfliktima i tcnzijama. U uslovima pluralistikc transformacijc, odsustvo novc
komunikacionc sposobnosti vladajuih i opozicionih struktura moe biti dovoljan
razlog za produetak, pa i intenziviranje sukoba od kojih su mnogi preneseni iz peroda
dravnog socijalizma. Svakako, treba praviti razliku izmedu subjektivne nesposobnosti
vladajuih struktura da upravljaju konfliktima i nemogunosti da se upravlja
konfliktima zbog njihove sloenosti, intenziteta i dugotrajnosti.
Znaajna injenica vezana je za karakteristian vid politikih borbi koje
balkanskim zemljama transformacije (SRJ, Albanija, Hrvatska, Rumunija i

Bugarska). Re je o sukobima izmeu korporativnih grupa i klanova koji predstavljaju
interese pojedinih velikih privrednih grana i oblasti, a koje nastoje da te interese
nametnu celom drutvu kao opte. Klanovi su mesto ukrtanja konzervativnih
politikih i ekonomskih elita i pseudoelita, koje se suprotstavljaju svim modemim,
liberalnim i demokratskim naelima. U monim privrcdnim korporacijama i bankama u
ravnoj/drutvcnoj svojini, poscbno onih koje imaju monopolski poloaj, je najvei
deo vladajue politike elite. Pripadnici politikc clitc su na najvanijim, posebno
rukovodcim poloajima ili su prcdscdnici upravnih odbora kompanija, koiporacija i
banaka. I obrnuto, oni kao rukovodioci korporacija i banaka ulaze u vrh vladajue
politike elite i partija na vlasti.
Kada je re o prelasku na princip podele vlasti, odnosno naputanje jedinstva
vlasti i njenoj podeli na zakonodavnu, izvrnu i sudsku, kao i uvodenje viepartijskog i
predsednikog sistema u zemljama u tranziciji, znatno je ograniilo ulogu parlamenata
kao posrednika izmedu narodne volje i suvereniteta. Parlamenti su postali "prilino
slabane, nedovoljno autoritativne, odgovorne i efikasne politike institucije.
Opozicija je vie orijentisana na dokazivanje nelegitimnosti vlasti ili pojedinanih
njenih postupaka, nego na dokazivanje neracionalnosti ili manjkavosti odredenih
pravaca politike i politikih odluka aktuelne vlasti. Ova pojava je povlai za sobom
pitanje smisla i domaaja drugih demokratskih institucija koje su funkcionalno vezane
za parlament". S druge strane, izvrna vlast je dobila mogunost i poziciju da moe
realizovati dravnu politiku po sopstvenom uverenju, esto i protiv volje parlamenata.
Ta okolnost uinila je da parlamentarna demokratija i podela vlasti u prethodnoj
deceniji nisu dale oekivane rezultate u demokratizaciji drutava u tranziciji. U toj
sferi odnosa javljaju se tri najoptija vida politikih konflikata, i to: 1) izmeu
parlamenta i vlade; 2) izmeu parlamenta i predsednika drave; 3) izmedu graana i
najviih organa dravne vlasti.
Politika autoritarnost sredinom devedesetih godina XX veka bila je
karaktertistina za skoro polovinu stanovnitva SRJ, dok je u Rusiji u istom periodu
vie od polovine stanovnitva elelo da ima 'jakog oveka vlasti koji bi obezbedio
potovanje reda i poretka u zemlji. Pri tome je gotovo tri etvrtine ispitanika (73,1%)
bilo uvereno da demokratija i sloboda tampe u toj zemlji postojc samo na papiru." 267
3.3. Krize i konflikti u modernom drutvu
U celokupnoj ljudskoj istoriji krize i konflikti su bili jedan od osnovnih
dinamikih inilaca i pokretaa ukupnog dmtvenog razvoja, ali esto i faktor
regresivnih dmtvenih tokova. Zato se u teorijskoj analizi istorijske transformacije
kriza i konflikata mora polaziti od njihovih posledica i znaaja koje imaju za sve
socijalne grupe i drutvo u celini, kako u smislu postojanja nasilja tako i proirenja
granica sloboda i ljudskog dostojanstva. Osim toga,
7narfli nvih fpnnmpna v;p mpnian tnknm pnnha nH Hmtvfl Hn Hmtva i nH
jednog cio arugog regiona unutar lstog urustva.

U svakom drutvu postoji jcdan konflikt koji jc ccntralni i dominantan, i koji
uspcva da apsorbujc svc ostalc konflikte. Uporco sa tim ccntralnim konfliktom u
jednom drutvu, mogu postojati i drugi sukobi, razliitog intcnzitcta i znaaja, kao to
jc moguc postojanjc vic konfliktnih polja priblino iste dinamike. Takoe su este
situacije u kojima se interesi konfliktnih grupa delimino ili potpuno poklapaju to
stvara fenomen ukrtenih ili s druge strane, pomerenih konflikata. Zato se namee
potreba teorijskog identifikovanja osnovnih socijalnih sukoba koji su preovlaujui i

karakteristini za jednu epohu i jedno drutvo.
Pri odredivanju hijerarhije znaaja socijalnih konflikata svakako se mora poi
od konkretne istorijske situacije uz kritiki odnos prema nasleenom stavu da su klasni
sukobi drutveno najznaajniji i da rezultiraju istorijskim progresom, s jedne, ili da su
to pojave koje doprinose socijalnoj koheziji ili dezintegraciji, s druge strane.
Kada je re klasnim sukobima savremeno informatiko drutvo karakterie
restrukturiranje i razmrvljenost tradicionalne kapitalistike drutvene strukture ime se
stvaraju novi socijalni agensi koji se teko mogu
2W>
Vasovi, V., (1997),

, Zbornik: Savrcmcni
proccsi i odnosi na Balkanu, Bcograd, str.76.
2
"' Lazi, M., (1995),
Zbornik: Dmtvcnc
promcnc i svakodnevni ivot, Srbija poetkom 90-ih, Institut
za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu,
str.70.
Politiki sistemi balkanskih postkomunistikih zemalja
Osobenosti
globalne
drustvene
transformacije
Srbije,
nazvati ili podvesti pod tradicionalan pojam klasa. Ali, to ne znai da je mogu bilo
kakav pokuaj analize ili razumevanje procesa restauracije kapitalistikih odnosa u
zemljama u tranziciji bez reaktuelizacije izvorne Marksove misli o klasnoj borbi i
klasnim sukobima. Razlog je u injenici to ta drutva nisu prola nune faze prirodnog
razvoja, ve su ih dekretom, voluntarizmom i revolucionarnim nasiljem izostavila.
Neminovno je da drutveni konflikti u zemljama u tranziciji imaju logiku i sled
klasnih sukoba za koje se pretpostavljalo da su izgubili svoj istorijski znaaj. Pojava
klasinih formi klasnih sukoba u tim zemljama uslovljena je nunou prelaska kroz
restauraciju kapital-odnosa, utoliko pre, ukoliko se taj prelazak odvija po diktatu
ubrzane reprivatizacije kao pljakake prvobitne akumulacije kapitala i posebno ako se
ostvaruje na nivou svetske ili evropske pcrifcrijc kapitalizma. Zbog toga socijalna
difcrcncijacija koja sc odvija kroz poseovanje vlasnitva nad proizvodnim sredstvima
sa sobom nosi i rcvitalizaciju svih Marksovih katcgorija: najamnog onosa, viaka
vrcdnosti, cksploatacijc, klasnc borbc, rclativnog i apsolutnog osiromacnja i drugo. Ta
revitalizacija je zapravo dokaz o regresivnoj transformaciji celokupne socijalne
strukture post socijalistikih dmtava za jedan dui novi prelazni period u kom e
klasni sukobi biti karakteristini i dominantni drutveni konflikti.
Neophodno je naglasiti da postojanje klasa i klasne borbe u visokorazvijenim
kao i u zemljama u tranziciji, ne znai da su oni najznaajniji drutveni sukobi, oni se
takvim izkazuju u retkim i odluujuim istorijskim
sukobi, takoe, bitno odreduju istorijske tokove i ne predstavljaju prostu

trasformaciju, refleksiju ili posledicu klasnih sukoba. Oni su samostalni drutveni
sukobi i ne moraju iskljuivo i neposredno proisticati iz klasnih antagonizama.
Posmatrano iz istorijske perspektive, period srednjeg veka, kada je re o
evropskom kulturnom krugu, obeleili su mnogo vie verski nego kiasni sukobi. Pcriod
libcralnog i monopolistikog kapitalizma karaktcrisali su klasni, a njcgov
imerijalistiki stadijum ratni sukobi. Savremena razvijena drutva karakterie
ominacija nacionalno-politikih konflikata. Ncki autori, kao na primcr
S.Hatington, smatraju da c trci milenijum biti u znaku nc sukoba izmcu drava ve
izmeu civilizacija, u prvom redu izmeu katoliko-protestantske (zapadne),
pravoslavne (istone) i islamske. Istovremeno, ratni sukobi su konstanta ljudske
istorije kroz sve epohe a verovatno e ostati i u budue. 368
Period nakon Drugog svetskog rata, karakterie dominacija ne klasnih ve
ideoloko-politikih, verskih i nacionalnih sukoba. Za objanjenje i razumevanje tih
konflikata teorija klasne borbe nije dovoljna. Ona je nedovoljna posebno ukoliko
dmtveno polje ispune nacionalistiko-ovinistiki sukobi koji imaju sopstvene
zakonitosti nastanka, irenja i samoreprodukcije. U osnovi, klasni sukobi imaju
objektivnu i racionalnu interesnu uslovljenost, odnosno svest klasa o svom poloaju i
nastojanju da se 0 11 promeni. Za razliku od njih, nacional-ovinistiki sukobi su
zasnovani na kolektivno psiholokim osnovama iracionalnosti i mrnje, i oni proizvode
drutveno involutivne i posunovraene socijalne tokove. Njihova rezultanta je patnja,
stradanje, ljudske i materijalne rtve i pre svega zloini. U takvim okolnostima klasni
sukobi su nevani i drutveno irelevantni.
368:i" Hantington. S., (1998), Sukob civilizacija, CID. Podgorica.
Uzimajui kao kriterijum stepen drutvene regresije koju izazivaju socijalni

konflikti i polazei od njihove razarajue i blokirajue uloge koju su imali u procesima
raspadanja SFRJ, ali i u jednom broju zemalja u tranziciji, najznaajniji su nacionalni
sukobi. Njihovi osnovni uzroci su skriveni i teko se prepoznaju jer su prekriveni
ideologijom netrpeljivosti i mrnje prema drugoj veri ili naciji. Ispod povrinske ravni
koju proizvodi takva ideologija skrivaju se bazini uzroci ija je sutina u klasnom
konfliktu politikih funkcionera (politokratijc) i proizvodakih klasa i slojcva, odnosno
konfliktu vladajuih i podvlaenih. Klasni sukob se manipulativno-propagandnim
srestvima izmctaju na nacionalno poljc stvarajui tako stanjc pomcrcnih kontlikata.
Tada sc ovi sukobi umnoavaju i otimaju svakoj moguoj kontroli i rcgulisanju jcr
sadre u sebi i emocionalnu dimenziju. Zadobijajui vlastitu logiku i ubrzanje, oni
imaju funkciju osvete drugim narodima za sopstveni teak poloaj i socijalno stanje.
Otpoinjui kao kvazi-nacionalni ovi sukobi se vremenom transformiu u iracionalnu
mrnju, oruane i stravine meunacionalne ratove.
Verski sukobi, usled istorijskog i aktuelnog znaaja koji su imali u razaranju
jugoslovenskog dmtva i drave, na dmgom su mestu u hijerarhiji
sukobe odnosno u rat izmedu nacionalnih i verskih zajednica.
Politiki sukobi u uem smislu, kao sukobi izmeu politikih partija, pokreta i
grupa na prostorima SFRJ i SRJ zauzimali su znaajno mesto. Njihova karakteristika
bila je, bez obzira na proklamovanu demokratiju i viepartizam, transformacija od
sukoba politikih protivnika u sukobe politikih neprijatelja.
Klasni sukobi, uzme li se u obzir njihov znaaj u svim postsocijalistikim
drutvima, dolazc iza nacionalnih, vcrskih i politikih sukoba. To nc znai da klasni
sukobi u tim drutvima nakon okonavanja procesa restauracije kapitalistikih
odnosa, ncc imati znaaja kojc imaju u razvijcnim i stabilnim postindustrijskim

drutvima.
U istoriji nekadanjih jugoslovenskih naroda najznaajnije transformacije
latentnih nacionalnih, verskih i politikih sukoba, dogodile su se 1941. i 1990. godine
i to u pravcu njihovog pretvaranja iz nenasilnih u nasilne oruane sukobe i rat.
Znaajan momenat u sagledavanju transformacije drutvenih sukoba jeste taj to
oni nisu nuno najjai i najmasovniji kada je socijalna kriza najdublja. Tada se
dmtvene grupe i drutvo u celini ponaa na drugaiji nain u odnosu na ranije
ponaanje. Drutveni prostor je tada ispunjen strahom za prei- vljavanjem i borbom za
opstankom koji se manifestuje u sporadinim socijalnim protestima. Prilagoavanje
na uslove duboke, pre svega, ekonomske krize, ini gotovo jedini vid socijalne
dinamike. Tada praktino nema drutvenih sukoba u smislu sukoba velikih drutvenih
grupa u procesu proizvodnje i preraspoele drutvenih dobara. "Strah za radno mesto,
zbog postojanja ogro-
mne 'armije' rezervnog industrijskog, slubenikog, intelektualnog i agrarnog

proleterijata, isprepletan sa strahom kako da se preivi toliki je da ispunjavaju
celokupno vreme pojedinaca i porodica iz donjih klasa i slojeva." 269 Meutim,
prilagoavanje na bedu, bez obzira na razliite socijalne "amortizere" u vidu fiktivne
raspodele inflatornog novca, sive, crne i svake druge ekonomije, kao i plaenih
prinudnih odmora, ima svoje granice i ne moe trajati dugo.
Prilagodavanje najveeg dela drutva uslovima ekstremne dmtvene krize i
socijalna tiina koja je prati i gde se naizgled nita ne deava, najee su uvod u
intenzivne socijalne konflikte, pobune i obraune kojih je doskoranja stvarnost
realsocijalistikih i postsocijalistikih dmtava prepuna.
3.3.1
.Problemi konceptualizacije modernih kriza270
Koncept moderne krize su u naunu arenu uveli Arijen Boin i Partik Lagadek,
kontrastirajui ga sa klasinom krizom koja je bila razoran dogaaj, koji je uzorkovao
smrt, povrede ljudi, uniptavanje materijalnih dobara i drugu vrstu otetenja.
Uglavnom je to bio jasno definisan dogaaj, sa jasnim poetkom i krajem, uzronikom
destrukcije i rtvama. Klasine kriz danas nisu nestale. Naprotiv, takvi dogadaji se i
dalje deavaju i nastavljaju da izazivaju tetu, bes i oajanje, ali su njihovi uzroci
danas mnogo razumljiviji. Danas, naime, postoje posebne organizacije koje se bave
ovim krizama na mtinskoj i profesionalnoj osnovi kao svojom osnovnom delatnou.
Klasine krize
fnrirnHnp. Vata:tmfp inHnstriiski akriHpnti nasilni nnlitirki Vnnflikti ili
gratianski nereai) postaie su rutinsRe krize koje spaaaju u ooiast granica prihvatljivog
rizika modemog dmtva, mada anas, zbog prirodc savrcmenog svcta i odnosa u
njcmu, njihovc sociopolitike poslcdicc pogadaju dalcko vci broj Ijudi.
Za razliku od klasinih kriza, modcmc krizc su fcnomcni ijc su karakteristike
bitno drugaije. Modeme krize su produeni periodi ozbiljnih pretnji i visoke
nesigumosti koje se ire do nivoa visoke politike i remete irok krug socijalnih,
politikih i organizacionih procesa. One su haotini i dinamini procesi, a ne izolovani
dogadaji uredno rasporedeni u linearnoj vremenskoj skali. Ove krize mogu tinjati,
razbuktati se, i vijugati, u zavisnosti koliko od obrazaca samog fizikog dogadaja, tako
i od njegove interpretacije u medijima, politici i optoj javnosti.
Moderna kriza ima endemina svojstva, tj. ona je logian korelat sve sloenijih
sistema koji iz tehnolokih, finansijskih ili politikih razloga ne mogu da prate zahteve
bezbednosti. Njena priroda je slozena: sastoji se od novih kombinacija poznatih kriza
koje upuuju na ranije primenjivana i uporebljiva reenja, koja se, meutim, u novim
okolnostima, pokazuju upravo
V
kao izvori eskalacije. Stavie, moderne krize imaju tendenciju samoovekoveenja proccs sc prctvara u zaarani krug koji sc hrani ncsigurnou u
Vidojevi, Z., (1992),

, Tcmc. br. 2-3. Ni, str.8.
2/0
Za poglavlje Problemi konceptualizacije modernih kriza
korien je lanak Keetovi,. "Moderne krize kao
mcnaderski iz<izov",
Banja Luka, Vol II, br 1, 2006,
str 517-531
Drutveni sukobi kao sudbinskopitanje
Bezbjednost-Policija-Graani,
pogledu uzroka i uzronih lanaca. Nema povratka u normalu poto se budue krize
ponovo javljaju u izmenjenim oblicima. Modema kriza je proizvod drutva u kome
ivimo. Teroristiki napad od 11. septembra u SAD primer je moderne krize koji je
nedvosmisleno pokazao da e se budue krize veoma razlikovati od onih koje
poznajemo danas. Razvoj novih tehnologija, globalizacija, demografske promene,
medijsko drutvo i troenje prirodnih resursa samo su neke od sila koje e oblikovati
nove i neshvatljive krize u bliskoj budunosti. Da li e ove budue krize postati i
katastrofe zavisi delom i od nae sposobnosti da razvijemo kapacitete drutva za
institucionalno upravljanje ovim vrstama kriza.
Pored prirode modernih kriza kao dogaaja po sebi, jednako je vaan kognitivni
i sociokultumi kontekst koji ih prati. Moderna kriza je i rezultat naih vrcnosti i
naina na koji pcrccpiramo prctnjc. Urlih Bck jc ukazao da dananjc drutvo rizika vie
od pretnje razaranja karakterie opsesivni strah od ugroavanja bczbcdnosti. Nakon
cccnija samozadovoljstva, svc vic rastc oscaj ranjivosti. Idcja da ncma prcvcncijc
krizc dclujc kao ok. U drutvu rizika su brige o individualnom i kolektivnom zdravlju
i bezbednosti na vrhu politike i dmtvene agende. Graani oekuju da ih drava
zatiti. Svaki neuspeh dovodi do erozije poverenja u sposobnost drave da ostvari
svoju klasinu zatitnu funkciju, emu doprinosi sistematsko i uporno medijsko
prikrivanje kriza, nesrea i katastrofa. Pritom, stvara se sutinski jaz izmeu
oekivanja gradana za povratak u normalu i napora lidera da spree i zaustave,
Veoma je interesantan uporedni prikaz karakteristika klasinih (tradicionalnih),

modernih i buduih kriza koji dajuArjen Boin i Patrik Lagadek na osnovu koga se
moe bolje sagledati i razumeti sam koncept moderne krize. 369
Karakteristike tradicionalne krize
-poznat, izolovan dogaaj, u okvirima konvencionalnih hipoteza;
-situacija se opaa kao upravljiva (tehniki, ekonomski, socijalno);
-trokove je relativno lako izraunati, a oporavak je mogu u kontekstu ve
oprobanih sistema;
-ogranieno trajanje;
- kodifikovane procedure za intcrvcnciju kojc spccijalisti dobro poznaju;
-ogranien broj onih koji interveniu, svi specijalisti za jedan aspekt
problcma;
-jasno odreene uloge, odgovomosti i hijerarhija koje su poznate
slubama koje interveniu
Karakteristike moderne krize
- velike posledice (efekti), pogoen veliki broj ljudi;
- velika ekonomska cena koja nadmauje mogunost klasinog sistema osiguranja;
36921 Boin, A., Lagadec. P., (2000), "Preparing for the Future: Critical Challenges iti Crisis Management", Journal of Contingencies and
Crisis Management, Vol 8, No 4, pp. 185-191.
-bez presedana (nova), generiki i kombinovani problemi koji utiu na vitalne

resurse;
- dinamika poput lavine usled mnotva rezonantih fenomena;
-sistemi za vanredne situacije loe reaguju, zastarele, neprimenljive i ak
kontraproduktivne procedure;
-ekstremna nesigurnost koja se ne smanjuje tokom celog perioda krize; -dugo
trajanje sa pretnjama koje se tokom vremena menjaju; -konvergencija, tj. veliki
broj aktera i organizacija koji se pojavljuju na
sceni;
-kritini problemi sa komunikacijama: sa odgovorim organizacijama, sa
javnou, sa medijima, sa rtvama;
-znaajne opasnosti svih vrsta.
Karakeristike buduih kriza
-postoji pretkrizno i postrkrizno stanje, a promena je ireverzibilna;
-slom nijc uzrokovan jcdnim specifinim dogaajcm, postoji globalna
rczonancija razliitih oblika;
-osnovne procedure vie nisu primenljive: npr. fundamentalni principi,
identiteti, konteksti, akteri, pravila igre, odbrambeni mehanizmi, znanje - svi ovi alati
moraju se ponovo razmotriti i problematizovati;
-slom donosi ponovljene uestale krize koje se iznenada kristalizuju, dogaaju i
nestaju na naizgled nerazumljiv i sluajan nain;
-snano i duboko ukorenjeni u neravnotei sistema, slomovi su jo
IJ
--------------------------------------------------------------------------7
-poto je "dekompozicija" najuoljivija, provladuje utisak da se radi o optem

procesu razdvajanja, dezintegraciji koju je skoro nemogue zaustaviti;
-slom proima celo polje operacija. Fundamentalni problemi reaguju jedan sa
drugim, spreavajui svaki izlovani tretman. Postoji oseaj gubitka.
U pokuaju da objasne uzorke koji dovode do izmena klasinih karakteristika
krize i stvaranja modernih kria ovi autori modernu krizu posmatraju kao loginu
poslcdicu dominantnih trcndova koji su umnogomc oblikovali i koji i dalje oblikuju
nae drutvo. Radi se o sleeim trendovima:
transnacionalizacija,
medijalizacija,
tehnoloki razvoj i
osipanje autoriteta drave,.
U dananjcm svctu krizc vic nisu omccnc dravnim i nacionalnim granicama
ve se sve vie definiu u transnacionalnim pojmovima. Ve smo se navikli na globalne
dimenzije razvoja nesrea: dva svetska rata u XX veku, velika ekonomska kriza 19291933 i njena neto blaa varijanta 2008 godine kao i aktuelni veoma zabrinjavajui
ekoloki trendovi nesumnjivo zahtevaju globalni pogled. Originalno izvori problema i
dalje mogu biti lokalni, regionalni ili nacionalni, ali neposredne ili dugorone
posledice katastrofa i kriza ire se nezaustavljivo zemljama i kontinentima. Najvei
broj velikih katastrofa i kriza poslednje decenije ve ukazuje na znaaj ove
transnacionalne dimenzije. Do ernobilske katastrofe scenario katastrofe nuklearnih
elektrana bio je nacionalno omeen, pri emu su meunarodne posledice bile
podredene u odnosu na nacionalne preokupacije. Meutim, irenje talasa radijacije iz
emobila, koje je prouzrokovalo znaajnu tetu mnogim zemljama severne i zapadne

Evrope, ukazuje na prekogranine rizike i posledice modemih kriza. Nakon raspada
SSSR-a jedna od najveih briga zapadnih zemalja je veoma loe stanje u kome se
nalaze nuklearna postrojenja u Rusiji i drugim istonoevropskim zemljama.
Krize se mogu preliti sa lokalnog, regionalnog i nacionalnog podmja u
meunarodnu arenu, ali vie nego ikad ranije, one mogu biti deo ili manifestacija
problema koji su po svojoj prirodi globalni. Najubedljiviji primeri su ekoloki trendovi
(troenje ozonskog omotaa, globalno zagrevanje, kisele kie) koji se ire i prema
nekim ekspertima ugoravaju opstanak planete Zemlje, zahtevajui meunarodnu
akciju i ulaganje ogromnih sredstava. Istovremeno, planctama priroda problcma
gcncric znaajnu ncsigumost. Ncgativnc poslcdicc koje su do sada bile u nacionalnim
granicama kao to su ugroavanje ivotne srcdinc ili ckonomska stagnacija svc vic
utiu na politiku i socijalnu situaciju u suscdnim zcmljama. U Africi masovnc
migracijc i talasi izbcglica odraavaju vetaku prirodu dravnih granica koje su
nastale kao rezultat konflikata. Hemijski akcidenti, aerozagadenje, kompjuterski
kriminal, monetarne krize i virusne bolesti ne potuju nacionalne granice.
Subjektivno shvatanje katastrofe i krize moe se sumirati u verziji Tomasove
teoreme "ako ovek definie situaciju kao krizu, to e biti kriza po svojim
posledicama. Kada gradani ili vlasti definiu ili proglase teku situaciju
Nazvati situaciju krizom moe izazvati preteranu budnost i preterane reakcije poev od
kolektivnog stresa do donoenja kljunih odluka od strane nadlenih. S druge strane, to
moe traiti kolektivnu energiju i aktiviranje pravila za postupanje u vanrednim
situacijama kao i normi potrebnih da se efektivno upravlja krizom i katastrofom.
Moderna kriza ima vlastitu verziju Tomasove teoreme: Ako CNN definie
situaciju kao krizu, ona e zaista biti kriza po svim svojim posledicama. Mediji su
postali jedna od kljunih sila koja upravlja svetom kriza. Mediji povczuju taku na
kojoj jc nastala kriza sa ostatkom svcta.
Mediji imaju sklonost da intenzivno pokrivaju dve kategorije dogaaja. Prvo,
oni su zaintcresovani za zlokobnu pcrspcktivu i aktuclno odigravanjc mega katastrofa
sa velikim brojem potencijalnih ili aktuelnih rtava i veliinom fizikog oteenja.
Drugo, mediji pokazuju poseban interes u tipino subje- ktivnim kategorijama kriza sa
obelejima ludila, panike i kolektivnog stresa koje mogu oslabiti normativnu strukturu
drutva.
Nagli i sve bri razvoj informaciono komunikacione tehnologije, satelitskih
komunikacija i Intemeta uticao je na dramatinu izmenu nae percepcije vremenskih i
prostornih ogranienja. Ovaj tehnoloki razvoj utie i na uzroke i na karakteristike
krize. Na primer, nai tehnoloki sistemi su postali tako sofisticirani i kompresovani da
je mali poremeaj u funkcionisanju sposoban da uzrokuje slom celog sistema.
Tehnologija je postala tako sloena da korisnici esto ne razumeju kako radi, to
oteava otkrivanje i ispravljanje greaka u
funkcionisanju. Uspeno dizajniranje tehnolokih sistema zahteva tesno

povezivanje elemenata, a to poveava anse za nastanak lanane reakcije. Ovo
objanjava zato greka na ventilu i slomljeno svetlo za upozorenje mogu zajedno
voditi nuklearnom udesu.
Razvoj ovih imanentno visoko rizinih tehnologija takode utie na potencijalni
opseg kriza. Ovo se odnosi na meganosae u transportnoj industriji
- od udesa trajekta Estonija sa skoro 900 rtava u septembm 1994, do savremenih aviona
predvidenih za 600 do 800 putnika - do incidenata na nuklearnim elektranama. Sve
vea zavisnost od raunarskih sistema ini nae socijalne i ekonomske sisteme sve
ranjivijim. A i sami informacioni sistemi su ugroeni pretnjama hakera i
sajberterorista.
Sasvim nova dimenzija visokorizinih tehnologija usmerava nau panju na
podrujc mcicinskc tchnologijc i gcnctskc manipulacijc. Poslcdicc ovog razvoja
mogu se spoznati tek za nekoliko generacija, ali njihov uticaj moe biti ncpopravljiv.
Ovakvom razvoju moc pogodovati rastua diskrcpancija izmcu mcganaukc i znanja
ili razumcvanja onih koji donosc politikc odlukc. Kandidat za budue krize su
svakako i biotehnologije, poto je samo pitanje vremena kada e se eksperimnti sa
kreiranjem novih organizama otrgnuti kontroli.
U zapadnom svetu je uloga drzave opala tokom poslednjih decenija.
Tradicionalni prerogativi civilnih vlasti u vreme krize ustupaju mesto manje jasnoj i
neupitnoj definiciji zadataka koje javna vlast treba da obavi da bi spreila krizu,
pripremila se za nju, odnosno borila se sa krizom. Ovaj politiki i
Opadajuoj ulozi javnih vlasti treba dodati i tendencije tednje i menaderizma.

Naime, kao rezultat krize svojih performansi, velikih prekoraenja budeta i opadanja
legitimiteta u oima javnosti, izabrane su nove vlade u zapadnim zemljama koje su kao
svoj kredo istakle doktrinu Novog Javnog Menadmenta (New Public Management)
ije je jedno od osnovnih naela da drava treba da "uradi vie (posla) sa manje
(sredstava)". U tom smislu se pribeglo smanjenju trokova i reevaluaciji prioriteta.
Drugo sredstvo bilo je unapreenje javnog menadmenta. U atmosferi tednje i
reforme, merenje prevencije ili umanjenja potencijalne krize zadobijalo je manje
panje nego problem koji je ve postojao (koji se moe oznaiti kao endemina kriza
javnog upravljanja). Opadanjc rcsursa pogaa broj osoblja, aktivnosti odravanja,
opravke, probe i uvebavanja, planiranje - ukratko mnoge faktore koji u interakciji
mogu uzrokovati krizu. Budui da je koristi od aktivnosti kriznog menadmenta znatno
tee kvantifikovati nego trokove koje on iziskuje, verovatno je da se ovakve
aktivnosti podcenjuju, to dalje moe voditi smanjenju sredstava za ovu namenu.
Znaajan suprotni razvoj predstavlja porast broja uesnika koji ulaze u kriznu
arenu: privatne kompanije dopunjuju tradicionalnu, ali opadajuu ulogu drave.
Dmgim reima odgovornost za krizu postaje podeljena izmeu javnih i privatnih
aktera. Javna bezbednost, na primer, sve vie i vie zavisi od privatnih kompanija koje
se bave bezbednou. Krize u velikim organizacijama postale su skoro ekskluzivni
domen menadera konsultanata. Sada se shvatilo da vladini akteri mogu biti znaajan
uzrok javnih i privatnih kriza.
Kada se kriza dogodi javnost se okree javnim vlastima oekujui odlunu
akciju, trenutno olakanje i dugorono liderstvo. Javne vlasti se nalaze izmedu
ogranienih mogunosti da obezbede efektivan krizni menadment i poveane
spremnosti dela javnosti da istrauje akcije vlade i pripie joj krivicu kad oceni da je to
potrebno. Graani oekuju da ih drava zatiti. Svaki neuspeh dovodi do erozije
poverenja u sposobnost drave da ostvari svoju klasinu zatitnu funkciju, emu
doprinosi sistematsko i uporno medijsko pokrivanje kriza, nesrea i katastrofa. Tokom
krize kritiki stavovi prema vladi i njenom postupanju se veoma brzo prevode u
opadanje legitimiteta. Gubitak podrke se ne odnosi samo na to ta su javne vlasti
uradile tokom krize, ve on takoe smanjujc i ambicijc javnih vlasti kojc sc onosc na
sprcavanjc buduih kriza. Uloga javnosti u kriznoj areni postaje deo zaaranog kruga.
Priprcma prcvcntivnih mcra i planiranjc aktivnosti kojc sc moraju prcuzcti u
sluaju krizc u drugom pcriodu su bilc u nadlcnosti mcnadcra i operativnih agencija
srednjeg (mezo) nivoa. Rad u ovoj oblasti imao je karakteristike birokratskog
rutinerstva koje je daleko od urbe i sukoba karakteristinih za 'Visoku" politiku. Novi
kontekst rizika i kriznog menadmenta je sasvim drugaiji. Perspektiva koja odgovara
novim oblicima kriznog menadmenta naglaava socijalno-psiholoke izazove i
pretpostavlja veliku medijsku panju koja dogaaj neizbeno uvodi u politiku arenu.
U dogaaja terminom "kriza" postaje politiki akt. Samim tim to vie nije rutinski
birokratski posao, ve izazov za politike lidere i najvie rukovodioce. Kada druto ili
neke njegove kljune institucije zapadnu u ozbiljnu krizu oi javnosti su uprte u lidere
(predsednike, premijere, gradonaelnike i druge zvaninike) od kojih se oekuje da
uklone pretnju ili barem minimizuju tetu. Istovremeno, nastaje politiki rivalitet
izmeu razliitih aktera oko interpretacije dogaaja koji sc brzo smcnjuju.
U svakodnevnom ivotu u nekim situacijama je kristalno jasno da je re o krizi,
dok su drugc svakako diskutabilnc, tako da sc uklapaju u izlocni koncept razvoja
krizc: cfinisanjc situacijc tcrminom kriza jc proizvod politikog procesa. Neke
situacije postaju* krize, odnosno putuju po kontinuumu na ijem je kraju jeda po

nema problema", a na drugom duboka kriza" (i nazad).
Krizc daju odrccnc rukc politiarima i povcavaju njihov lcgitimitct, ali to ne
moe da traje predugo. U trenutku ozbiljne krize pogled nacije usmeren je ka
politikim liderima. esto uspeno reavanje krize od njih pravi dravnike, a neuspeh
ih uklanja sa politike scene. Iza predsednika Dimija Kartera je 1979. stao najvei
deo amerikog naroda podravajui ga u naporima da oslobodi taoce iz amerike
ambasade u Teheranu koje su drali radikalni studenti pristalice imama Homeinija.
Nakon ukupno 444 dana zatoenitva i 11 meseci neuspenih akcija, on je glatko
izgubio na izborima od Ronalda Regana. Graani trae rezultate i kanjavaju neuspeh.
Boin i tHart ukazuju da je raireno shvatanje po kome krize olakavaju

prevazilaenje dugotrajnih prepreka za reforme ne samo naivno nego i logiki
neosnovano. Naime imperativi kriznog menadmenta i imperativni reforme ne samo
to su razliiti ve se nalaze u konfliktu. Reforma nalae da se teta izazvana krizom
iskoristi, to jest da se kriza prikae kao rezultat postojeeg institucionalnog poretka.
Imperativi kriznog menadmenta su minimiziranje tete, ublaavanje bola i
uspostavijanje poretka, to zahteva reafirmaciju postojeih vrednosti i stmktura. Usred
krize reforma ne moe da bude prioritet za krizne menadere koji su pod ogromnim
pritiskom da prvo vrate stvari u normalu. Kriza nije vreme za eksperimentisanje sa
novim opcijama. Istina, novopostavljeni lideri mogu biti u neto povoljnijem poloaju
kad je re o pokuajima reforme sistema, jer nisu (za razliku od starih) adresa za
V
prcbacivanjc odgovomosti. Cinjcnica je da kroz istoriju postojc ljudi koji su bili

uspeni reformatori u kriznim uslovima, ali je mnogo ei obrnut sluaj. Stoga ovi
autori istiu tri upozorenja:
-Lidcri trcba da formuliu filozofiju upravljanja krizom koja moc da pomogne
da se uspostavi ravnotea izmeu dilema reforma ili restauracija. Nije uvek lako
odrediti ta je ono to treba da se izmeni, a ta valja sauvati. Zato je liderima potrebna
neka vrsta politikog kompasa. Oni treba da imaju jasnu ideju
o tome ta je neophodno sauvati u njihovom polju delatnosti, organizaciji i dmtvu i
to im je vodilja u haosu koji nosi velika kriza. Ova ideja vodilja ih spreava da
primene uobiajene modele odegovora na krizu i donose trenutne
dugorone reformske ciljeve.

-Lideri ne treba da istrajavaju na reformi bez razmatranja suprotnih argumenata.
Ukoliko koriste kriznu situaciju da bi ignorisali kritike, mobilisae vlastitu opoziju
koja e im uzvratiti protivnapadom u najnezgodnijem trenutku. Oni ne smeju da
precenjuju "krizne dividende". Ako su im data vanredna ovlaenja, i ako ih mediji ne
napadaju ili ih ak podravaju, a parlament podri vanrcdnc mcrc, oni nc mogu uspcti
u radikalnoj rcformi ako za nju nc obezbedne iroku podrku. Kriza e se zavriti,
politika se vraa u normalu, a aktcri koji raspolau vctom prcispituju vlastitu poziciju.
Budui da kriza porazumcva i tracnjc politikog krivca, kritiari lako zalaganjc za
rcformc proglaavaju jeftinim nainom da se izbegne odgovornost.
-Reforme indukovane krizom na dui rok posmatrano stvaraju velike izazove.
Mnogo je lake deklarativno prihvatiti reformski paket nego ga implementirati.
Upravljanje reformskim programima je dugoroni proces koji generie sloene
probleme za menadere. Suprotno uobiajenim oekivanjima krize ne ine da ovi
problemi nestanu. Naprotiv, reforma indukovana krizom je esto proizvod
centralizovanog i brzog donoenja odluka, pri emu se stvara i vremenom produbljuje
jaz izmedu onih koji donose odluke i onih koji treba da ih sprovode.
Boin, A., t Hart, P., (2003). "Public Leadership in Times if

Crisis: Mission Impossible?",
Vol. 63. No. 5, pp.
544-553.
Public Administration Review,
Ovi trendovi kao i drugi, podstiu novu konceptualizaciju krize. Konvencionalno razlikovanje rcda i nereda, stabilnosti i nestabilnosti, kontinuiteta i
diskontinuiteta polako bledi. Kriza je uvek bila krucijalna faza tranzicije izme- u
starog i novog, odlazeeg reima i dolazeih sukcesora, ruenja i rekonstru- kcije. Ali
jednolineami trendovi e ustupiti mesto multilinearnim, ekspone- ncijalnim,
nepravilnim ili haotinim obrascima. U odsustvu predikativne teorije reda kriza postaje
oekivani poremeaj u naizgled stabilnom sistemu.
Endemska priroda moderne krize ini je delom politikog i socijalnog konteksta.
Sve e se tee postizati saglasnost kad je re o prepoznavanju, definisanju i
procenjivanju kriza i njihovih posledica. Razliite krize mogu biti proizvod razliitih
kritikih putanja. Stari poredak je namen, a o novom treba da se pregovara. Shvatanje
da je kriza prvi korak ka jednoj od mnogih buduih altcrnativa, a da to gdc c sc u
buunosti stii zavisi makar climino od odgovora na krizu, sutinski podie znaaj
kriznog donoenja odluka. To zahtcva dosta politikc vctinc da bi sc kriza i katastrofa
od prctnjc i ncsrcc prcobrazilc u priliku i politiku prcdnost.
3.3.2. Metodologija prouavanja krize

U okvim istraivakog projekta Upravljanje i voenje u kriznim okolnostima je izmeu
ostalog bio postavljen i praktini cilj izrade jedinstvene metodologije za prouavanje
upravljanja i voenja u razliitim O v a m p t n fl n l n a i i a h i n r p H ^ t n v l i n U i n n H l n m i i i i ^ t p 7 ' A i ^ r a H n
stuuija pojeuinin knza i knznog upravijanja 1 voaenja u KepuDiici bioveniji. u tom smislu jc oblikovan Podsctnik za prouavanjc kriznoga upravljanja i voenja.
Podsetnik je zasnovan na osnovnom shvatanju krize, po kome se ona odrcujc

kao istinska prctnja osnovim vrcdnostima i nonnama drutvenog sistema ili njegovih
podsistema. Za krize su znaajni veliki vremenski pritisak i nejasne okolnosti, koje
zahtevaju brzo odluivanje nadlenih pojedinaca, organa i ustanova, pri emu procesi
donoenja i sprovoenja odluka esto zahtevaju drugaije institucionalne puteve i
povezivanja, od uobiajenih ili propisanih za normalne, nekrizne uslove i zahtevaju

aktiviranje ranije planiranih mehanizama kriznog upravljanja i vodenja. Na krizu se
tesno nadovezuje fenomen kriznog upravljanja i voenja, koji se moe odrediti kao
oblikovanje postupaka, dogovora i odluka koji utiu na tok krize, i obim, organizaciju,
pripreme, mere i rasporeivanje resursa za njeno savladavanje. Krizno upravljanje i
voenje se uobiajeno odvija u organizacionom haosu, pod pritiskom masovnih medija,
u stresnim uslovima i pomanjkanju preciznih infiormacija, da navedemo samo neke
kljune karakteristike.
Podsetnik u metodolokom smislu proizilazi pre svega iz kognitivnoinstitucionalnog pristupa u prouavanju kriza i kriznog upravljanja i voenja, koji se
razvija u okviru Evropske akademije za krizno upravljanje i voenje (Europcan Crisis
Managcmcnt Acacmy) i istraivakog projckta Krizno upravljanje i voenje u Evropi
(Project Crisis Management Europe). Kognitivno-institucionalni pristup sc
usrcdsrcujc na analizu elovanja
brojnih pojedinaca, grupa, mrea i institucija u krizi i u tom smislu predstavlja

ulno opaanje i saznanje sposobnosti ljudi, koji se bave sa krizum, te grupni i
institucionalni okvir, u kome se donose odluke. Pored toga su pri izradi podsetnika
potovani takoe i drugi relevantni metodoloski pristupi za izradu studija sluaja,
posebno funkcionalni, sistemski i simboliko-politiki.
Podsetnik stoga predstavlja instrument za prouavanje kriznog upravljanja i
voenja i osnovu za ter temelji na identificiranih analiticnih stepenah in temah, koje su
sastavljene iz varijabli i indikatora. Varijabla predstavlja ui sadrajni sklop, kojii je
sastavljen iz pojedinanih indikatorai. Indikatori predstavljaju analitika ishodita za
prouavanje raznovrsnih kriza kao to su prirodne i antropogene nesree, vojne,
tehnoloke, environmentalne i ekonomske krize, teroristiki napadi i dmge krize.
Pojavni oblici krize i njihove poslcdicc su brojnc i zato jc vcoma tcko oblikovati
univcrzalno pojmanjc krizc i kriznog upravljanja i voenja, mada u strunoj i naunoj
literaturi preovlauje miljcnjc da postojc razliitc krizc i, sa njima povczano krizno
upravijanjc i voenje koji imaju neke zajenike elemente kao to su ugroenost
temeljnih vrednosti subjekta na koga se kriza odnosi, ogranieno vreme za odluivanje,
neizvesnost i stres aktera kriznog upravljanja i voenja. Podsetnik u torn smislu navodi
elemente (stepene i indikatore), koji su zajedniki veini predstavljivih kriza.
Podsetnik omoguava viestepeno prouavanje krize i kriznog upravljanja i
voenja, a naroito:
geografski i upravno-sistemski kontekst;

2. stepen: uspostavljanje vremenskog okvira i opis krize;
3. stepen: razgradnja krize na posebne situacije odnosno trenutke koji zahtevaju
krizno odluivanje;
4. stepen: ponovljen pogled na celu krizu u svoj njenoj kompleksnosti odnosno
upotreba holistikog pristupa.
Za svaki stepen je opredeljeno vie analitikih temina, varijabli i indikatora, koji
predstavljaju analitiko uputstvo pri prouavanju pojedinih kriza. Pri razumevanju
indikatora treba upozoriti na njihovu optu prirodu, tako da je mogue obezbediti
upotrebu podsetnika za analiziranje razlinih kriza. Takode mora biti jasno da sve
potencialne krizc nce biti moguc prouiti sa stanovita svih postavljenih postavljenih
indikatora, poto neke krize jednostavno nee biti dovoljno komplcksnc ili pak
dostupnost informacija to jednostavno nc bi omoguavala. S dmge strane pojeine
krize od analitiara e zahtevati dalju specifinu razgradnju postavljenih kazalnikov,
budui da svaka kriza ima pored navedenih optih i zajednikih crta, takode i sasvim
osobite situacione i kontekstualne karakteristike.
Pored podele krize i kriznog upravljanja i voenja na razliite stepene, mogu se
posebno uspostaviti analitike teme, koje su upravo tako razgradene na brojne variabile
in kazalnike. Medu analitike teme spadaju prevencija i priprema za krizu,
identifikacija aktera kriznog upravljanja i voenja, opaanje krize, krizno voenje i
odluivanje, politiko-organizaciona saradnja i konflikt, krizno komuniciranje
(prikupljanje i obrada informacija, tehniki sistemi za prenos informacija, krizno
komuniciranje sa javnostima i uloga masovnih medija u krizi i kriznom upravljanju i
voenju), internacionalizacija krize, vremenski efekti krize, trokovi krize, kriznog
upravljanja i voenja te sticanje iskustva i znanje. Praktino ogranienje broja

analitikih tema predstavlja sam apriroda krize, istraivai raziskovalni interes,
dostupnost podataka i razpoloivo vreme za analizu krize.
Pored toga podsetnik sa identifikovanim stepenima i analitikim temama te
pripadajuim varijablama i indikatorima omoguava pre svega analizu krize i njenog
upravljanja i voenja post festum (nakon samog dogaaja), u ogranienom opsegu bi ga
bilo mogue upotrebiti takoe in situ, odnosno na samom mestu krize. Analiziranje
kriza i kriznog upravljanja i vocnja po postavkama iz podsctnika omoguava izradu
saoptcnja o upravljanju i voenju u specifinim krizama, koji zajedno mogu da tvore
nacionalnu bazu primcra kriznog upravljanja i vocnja. Podsctnik jc oblikovan tako, da
jc na bazi saoptcnja o razliitim krizama moguc izvoiti pre svega kvalitativna (u
ogranienom opsegu takoe i kvantitativna) poreenja sadrinskih sklopova
(analitikih stupnjeva, varijabli i indikatora). Komparativne analize ove vrste mogu
dodatno pomoi postkriznom uenju institucija kriznog upravljanja i voenja.
Poznajemo razliite metode prikupljanja i analiziranja empirijskih podataka za
izradu studije sluaja kriznog vodenja i upravljanja, pa ih je stoga
I
---------------------------------------------------------------
------------------
----------------------------------------------------------
----------------------------O
voenja se javlja veliki broj primarnih i sekundarnih izvora, medu kojima su

najznaajniji: slubeni dokumenti (zapisnici sa sastanaka, saoptenja o injenicama,
dnevnici rada, ukazi, zakljuci organa, slubena miljenja, analize delovanja sistema
itd.), saoptenja za javnost, objavljene strune analize, struni i nauni lanci, novinski
lanci i saoptenja na Internetu, u elektronskim (TV, radio) i tampanim medijima.
Analiza sadraja navedenih dokumcnata jc tcmclj za analizu kriznog upravljanja i
vodcnja. Izuzctno korisnu metodu predstavlja intervju sa odgovomim akterima kriznog
upravljanja i vocnja, ijc rczultate trcba upotrcbiti kao sadrinsku dopunu analize
gorc navcdcnih dokumcntamih izvora. U tom smislu jc potrcbno naroito naglasiti
neprocenjivu vrednost grupnih intervjua s akterima kriznog upravljanja i voenja (oz.
simpozijumska pria), s im je mogue zaista dobiti celovitu sliku razmera krize,
opaanja krize, odnosa meu akterima itd.
Pojedini akteri naime vide samo parcijalnu sliku kriznog upravljanja i voenja,
tako da se pri njihovom suoavanju slika dopunjava i izotrava. Deskriptivna i
uporedna metoda su nepogreive u popisivanju, opisivanju i suoavanju dogadaja i
procesav, znaajnih sa stanovita kriznoga upravljanja i voenja. Znaajna metoda je
takoe sekundarna analiza statistikih podatka, koji se odnose na krizu i njeno
reavanje. Za uspeno ispunjavanje podsetnika je znaajno, da razliite metode
prikupljanja podatka i
informacija, njihove selekcije i upotrebe, protiu u skladu sa analitikim

stepenima, temama, varijablama i indikatorima.
ANALITIKI NIVOI I TEME
I. STAVLJANJE KRIZE U NJEN KONTEKST

Na ovom stepenu je potrebno krizu smestiti u istroijski, upravno- sistcmski,
politiki i gcografski kontckst odnosno okvir, koji u nastavku omoguava pravilnu
interpretaciju kriznog ponaanja odgovomih lica i institucija. Ovaj analitiki stepen je
nuan jer se u identinim krizama, koje se pojavljuju u razliitim istorijskim, upravnosistemskim, politikim i geografskim okolnostima, donose dmgaije odluke. Samo
odreivanje krize od strane odgovornih je pre svega subjektivne prirode i u tom smislu
zavisno je od konteksta, koji je potrebno predstaviti do korisne i potrebne mere.
Varijable i indikatori:
- Istorijski kontekst:
Kljuni proli dogaaji koji su bill neposredno ili posredno povezani s krizum
Istorijat prouavane vrste krize
Opti uzroci za nastanak prouavane vrste krize
Meunarodna i nacionalna iskustva sa prouavanom vrstom krize
Mcunarodna i nacionalna iskustva sa kriznim upravljanjcm i vodcnjcm
Upravno-sistemski kontekst:
Predstavljanje relevantnog drutveno-institucionalnog i upravno- sistemskog okvira
Kljune reforme u relevantnim institucijama
Politiki kontekst:
Aktuelni politiki uslovi na podruju krize i kriznoga upravljanja i voenja
Relevantne politike promene na podruju krize i kriznoga upravljanja i voenja
Relevantni politiki konflikti
Geografski kontekst:
Temeljne geografske karakteristike prostora na podruju krize i kriznog upravljanja i
vodenja
Geostrateki pogled na prostor deavanja krize i kriznog upravljanja i voenja.
II. VREMENSKI OKVIR I OPIS KRIZE I KRIZNOG
UPRAVLJANJA I VOENJA
Krize i posledino krizno upravljanje i voenje su procesi koji se sastoje od
brojnih kriznih dodaaja. Re krizni dogaajr se odnosi na pojedinane dogaaje koji
stvaraju ili odravaju krizno stanje. Zato je potrebno na ovom analitikom nivou
precizno i detaljno opisati krizne dogaaje, neposredne uzroke i posledice te krizne
reakcije i hronoloki iz razvrstati, pri emu se posebno opisuje pokretaki dogaaj,
poetak i kraj krizc, ukoliko priroda krizc to omoguava.
U veini kriza je to stepen koji je jednostavno identifikovati, dok se tekoe
pojavljuju u krizama koje nemaju jasan pokretaki dogaaj (npr. incident, nesrea) ni
jasan kraj. Reavanje ovih tekoa je posao analitiara ve na ovom stepenu. Samu
hronologiju je mogue oblikovati u vidu sintetike prie ili ga prikazati u tabeli. U

svakom sluaju treba potovati sledea merila:
Relevantnost pojedinanog dogaaja sa stanovita toka krize i kriznoga upravljanja i
voenja
Mesto i vreme dogaaja
Na tom stepenu je potrebno takoe detaljno i kratko opredeliti, zato neki
dogaaj ili splet dogaaja prestavlja krizu. Svaki drutveni problem ne predstavlja
automatski krizu. To vai takoe za pojedinane dogaaje kojima institucije mogu lako
da ovladaju u okviru svojih uobiajenih procedura i nadlcnosti. Tipinc optc
karaktcristikc krizc su: (1.) ugroavanjc tcmcljnih vrednosti, a posebno bezbednosti
kao instrumentalne vrednosti, (2.) vremenski pritisak pri donoenju odluka radi reenja
situacije (3.) neizvesnost i strcs, kojc namcc situacija. Varijablc i indikatori:
Ugroavanje:
. ______i: ______________________________________________________ ^
organizacijskim, grupnim i individualnim vrednostima (ta ugroava)
Nacin izraavanja ugroavanja
Oblici izraavanja ugroavanja
Intenzivnost ugroavanja (velika, srednja, niska)
Kompleksnost ugroavanja
Nunost postupanja (pomanjkanje vremena za odluke):
Vreme izmeu poetka krize (poetni dogaaj) i poetka donoenja odluka
Ocena nunosti donoenja hitnik odluka (vremenski pritisak)
Stres:
Uticaj krize na stepen stresa

Neizvesnost:
Oblik neizvesnosti koje je uzrokovao izbijanje krize
Trajanje neizvesnosti
III. SITUACIJE ZA DONOENJE ODLUKA
(trenuci i prilike za donoenje odluka)
Na ovom stepenu je potrebno krizu i krizno upravljanje i vodenje razgraditi na
posebne okolnosti (situacije za odluivanje), koje zahtevaju odluivanje upletenih
aktera kriznog upravljanja i voenja. Potrebno je identifikovati situacije u kojima su se
donosioci odluka pitali ta sad treba uraditi . Pri torne je naroito znaajno
identifikovanje prve situacije za odluivanje, najznaajnijih,
najteih i najvie pounih situacija za odluivanje. Situacija za donoenje

odluka je uobiajeno sve vie i u nastavku je svaku potrebno potrebno analizirati sa
stanovita sledeih variabli i indikatora.
Krizni dogaaj kao neposredni povod za postupanje:
Opis dogadaja ili spleta dogadaja, koji su doveli do postupanja
- Odredenje kriznog dogaaja od strane upletenih odn. odgovornih:
Nain opaanja kriznog dogaaja ili problema (ugroavanje, nunost preduzimanja
mera, neizvesnost)
Jedistvo odn, razlike pri opanju kriznog dogaaja
Identifikacija stvarne OK jeinice kriznog odluivanja (istovremeno s gornjom
varjablom)
- Identifikacija i opis oblike izbora ili izbor za reenje kriznog dogaaja
Proccs tracnja konkrctnog izbora za rccnjc kriznc situacijc s obrazloenjem:
Identifikacija moguih izbora
Opis procesa odluivanja sa odreeni izbor
Postojanje sindroma grupnog miljenja
Neodluivanje (nije bio prihvaen ni jedan izbor)
Meusobna uskladenost odluka
Mogue menjanje i dopunjavanje odluka
Tok sprovocnja odlukc:
Onic nrnrpcn cnrnvnrfpnia nrllnl<rp

Tekoe pri sprovoenju odluke
Sprovocnjc odlukc u svetlu promcnc krizc
Povratne informacije donosiocima odluka (feedback)
Pravilnost i sprovocnja odlukc
IVANALITIKE TEME
Krize i krizno upravljanje i voenje je mogue nadalje rastaviti na brojne
analitike teme. U nastavku su navedene, opredeljene i razraene teme, koje teorija i
praksa analiziranja kriznoga upravljanja i voenja najee ispostavlja. Analitike
teme se s jedne strane meusobno dopunjuju, a s druge strane se prepliu, pa ih stoga
treba posmatrati kao deo jedne celine. Stoga je ovo razlikovanje primenljivo samo iz
analitikih razloga. Analitike teme su opredeljene tako, da je mogue parcijalno
analizirati samo neke od njih. Pri tom je potrebno naglasiti da analitiar sam oblikuje
jo i druge analitike teme u skladu sa specifinom prirodom krize. Ogranienje broja
anaitikih tema u zavrnoj fazi predstavljaju istraivaki interes, priroda krize,
dostupnost podataka i vreme koje je na raspolaganju za analiziranje
1. PREVENTIVA I PRIPREME ZA KRIZU
Analitika tema preventive i pripreme za krizu obuhvata sposobnost i
pripremljenost relevantnih aktera kriznog upravljanja i voenja za suoavanje s
kriznim situacijama, pre svega u smislu planiranja, osposabljavanja, ureenja,
opremanja, popunnjavanja, obavetavanja i alarmiranja te samoga izvoenja
preventivnih mera u tehnikom smislu. Variabile i indikatori:
- Formalno- pravne osnove za preventivne mere i pripreme za krizu:

Mednarodno pravna ureenost (npr. EU, NATO)
Nacionalni programi i doktrinarna reenja
Zakonsko ureenje
Vladine i ministarske uredbe
Ukazi, smernice i smernice drugih nadredenih organa
Lokalni propisi
Zakonom utvreni odnosi izmeu odluilaca, odn. organa odluivanjaok
Meuarodne konvencije i viestrani i dvostrani meudravni sporazumi
- Occnc ugrocnosti u obliku slubcnih dokumcnata:
Postojanje procena ugroenosti na relevantnim nivoima kriznog upravljanja i
voenja (lokalni, rcgionalni, nacionalni ili mcunarodni)
Poslcdnjc izmcnc proccnc ugrocnosti prc krizc
Uticaj procene ugroenosti na krizno planiranje
Nedostaci procene ugroenosti
- Planovi postupanja u obliku slubenih dokumenata:
Postojanje planova
Vaenje planova
Prijem planova (to adopt...)
Ishodita planova
Upoznatost aktera kriznog upravljanja i voenja s planovima
Sadrina i struktura planova (ta planovi sadre i predviaju)
Upotrebljivost planova
Nedostaci planova
Predviena sredstva i snage

Stvama / rcalna srcdstva i snagc, kojc su (bilc) na raspolaganju
(actual, real; virtual)
Inspckcijski nadzor planova
Uskladcnost planova izmcu razliitih nivoa kriznog upravljanja i voenjaOsposobljavanje aktera kriznog upravljanja i voenja:
Predvieni programi osposobljavanja
Stvamo / realno osposobljavanje (actual, real; virtual )
Psiholoka priprema
Na usposabljanjih opaeni nedostaci u planiranju i uvaavanju tih saznanja pri
izmenama postojeih planova
Odzivnost in pripravljenost za saradnjnje pri usposabljanjih
- Preventivne mere:
Vrste planiranih preventivnih mera
Realno sprovedene preventivne mere
Nesprovedene preventivne mere
Razlozi za ogranieno sprovoenje preventivnih mera
Uinkovitost preventivnih mera

Obavetavanje i alarmiranje:
Planirani postupci obavetavanja
Izvedeni postupci obavetavanja
Planirani postupci alarmiranja
Izvedeni postupci alarmiranja
Reakcija na obavetavanje i alarmiranje.
2. AKTERl KRIZNOGA UPRAVLJANJA I VOENJA
U reavanje krize je po pravilu ukljuen veliki broj aktera kriznog upravljanja i
voenja na razlicnim upravno-administrativnim nivoima (lokalni, regionalni,
nacionalni i takode meunarodni nivo). Razliiti akteri kriznog upravljanja i voenja,
koji mogu biti formalni ili neformalni, imaju odredene zadatke, nadlenosti,
odgovornosti i sastav. Akteri kriznoga upravljanja i vodenja se ukljuuju u reavanje
krize u razliito vreme, iz razliitih vidika i sa razliitim ciljem. Ovakva
institucionalna kompleksnost ima po pravilu horizontalnu i vertikalnu dimenziju.
Medutim dok se horizontalna dimenzija prouavanja kriznog upravljanja i vodenja
usredsreuje na razliite aktere na istom nivou upravljanja i voenja, vertikalna
dimenzija je usmerena na odnose aktera na razliitim nivoima upravljanja i voenja.
Tema aktera kriznog upravljanja i voenja obuhvata identifikaciju kljunih aktera
procesa kriznog upravljanja i voenja,
niihnvmT
fnrmalnn-nravnnaa nn1n7tti;i nnHlpvnn<;ti stniktnrp
fnrmalnn-nravnih
oanosa. rn tom se nastoji aati pnkaz opsteg rormaino-pravnog stanja u vezi sa akterima,
a ne i njihove delatnosti u prouavanoj krizi.
Varijabilc in indikatori:
- Kljuni akteri kriznog upravljanja i voenja na pojedinim upravnoadministrativnim nivoima:
Lokalni nivo
Regionalni nivo
Nacionalni nivo
Meunarodni nivo
- Postojanje vodje intervencije u krizi (npr. voa intervencije odn. odgovorno lice
za reavanje krize)
- Formalno-pravni poloaj aktera kriznog upravljanja i voenja:
Sastav
Nadlenost
Zadaci Naloge
Odgovornosti
- Formalno-pravni odnosi medu pojedinim akterima kriznog upravljanja i
voenja:
Razgranienje nadlenosti
Vertikalni odnosi (podreenost ili nadreenost, strateko prema opcrativnom)
Horizontalni odnosi.
3. OPAANJE KRIZE
Krize imajo pored objektivnih dimenzija takoe izuzetno znaajne subjektivne

dimenzije. Pojedine krize su u osnovi pre svega subjektivne pojave. Tema opaanja
krize fokusira se na subjektivnu i drutveno oblikovanu prirodu opaanja krize te
posledini uticaj na krizno upravljanje i voenje.
Varijabilc i indikatori:
- Upozoravajui znaci nadolazee krize:
Opaanje znakova krize
Prvi izvor informacija o dolazcoj krizi i njcgov uticaj na opaanjc
Uticaj znakova pribliavajue krize na preventivne mere i pripreme na krizu
- Opaanje krize:
Prvi opaeni izvor ugroavanja
Prevladujue razumevanje kriznih dogaaja (kao nesrea, politika kriza, rat itd.)
inilac koji u opaanju krize predstavlja najvei izvor ugroavanja
iniovi koji su uticali na definisanje / odreivanje ugroenosti
Jedinstvo odn. razlike u opaanju izvora ugroavanja od strane razliitih aktera
kriznog upravljanja i voenja i drugih uesnika krize
Promena opaanja krize ok
Uticaj opaanja krize na krizno upravljanje i voenje
Uticaj iskustava sa slinim krizama na opaanje krize
4. KRIZNO VOENJE I ODLUIVANJE
Jedna od najkritinijih taaka u procesu kriznog upravljanja i voenja je upravo
krizno odluivanje. U svakoj krizi akteri moraju doneti niz odluka i viditi pojedince ili
institucije pri sporovoenju tih odluka. Tema krizno odluivanje i voenje se
usredsreuje pre svega na aktere voenja i odluivanja u kriznim uslovima, proces

njihovog odluivanja, vrste i snage vodenja te tekoe u vezi s tim. Pri tom treba
uvaavati takoe i inioce kao to cu mo, kultura, organizacijska struktura, dostup do
strukovnih mnjenja i kontekst, u kome su bile donete odluke.
Varijabile i indikatori:
- Krizno voenje:
Vrste kriznog voenja (linijsko, tabno-linijsko, funkcionalno, projektni)
odbor=committee - belonging to commettee
Stilovi kriznog voenja (birokratski, autokratski, izvrilaki, formalni,
kolegijalni, improvizacijski itd.)
Ccntralizacija i dcccntralizacija kriznog vocnja (vrstc i manifcstacijc pojedinih
vrsta (de)centralizacije)
Koordinacija kriznog vodenja
- Krizno odluivanje:
Proces kriznog odluivanja (kako je potekao izbor odluke)
Prevladujui akter kriznog odluivanja
Brzina kriznog odluivanja

Vreme donoenja prve odluke
Sadrina donctih odluka i mcra
Delegiranje ovlaenja
Prenoenje ovlaenja za odluivanje unutar pojedinog organa kriznog upravljanja i
voenja
Prenoenje ovlaenja za odluivanje izmeu pojedinih organa kriznog upravljanja i
voenja
Autonomija odluivanja pojedinih aktera kriznog upravljanja i voenja
Razmimoilaenja miljenja unutar organa kriznog upravljanja i vodenja
Uticaj povratnih informacija na dalje krizno odluivanje
Tekoe pri kriznom odluivanju:
Anomalije kriznog odluivanja (odluivaka paraliza, neodluivanje, izbegavanje
odluivanja, izbegavanje odgovomosti itd.)
Spreavanje odn. prevazilaenje anomalija kriznog odluivanja
Vremenski pritisak na krizno odluivanje
Mere za smanjenje vremenskog pritiska
Uticaj stresa na krizno odluivanje
Uticaj stresa na opaanje i spoznaju mogunosti aktera kriznog upravljanja i vocnja
Uticaj opaenih i spoznatih ogranienja koje nosi stres na kvalitet
Mere za prevazilaenje uticaja stresa na odluivanje

Simboliko-politiki vidici:
Rcalnost pristupa u intcrprctaciji krizc
Dramatiziranje kriznih odnosa
Vetako naduvavanje kriznih odnosa
Posctc visokih dravnih prcstavnika na kriznom podruju
Izjave visokih drzavnih predstavnika
Realnost izreenih obeanja o reavanju i sanaciji krize
Simboliki postupci pri brizi za pogodene krizom
Simboliki znaaj upotrebe znakova, boja itd.
Simbolina uloga medijskog izvetavanja u procesu odluivanja
5 POLITIKO ORGANIZACIJSKA SARADNJA
I KONFLIKT
Krizno upravljanje i voenje zahteva vie ili manje intenzivnu saradnju izmedu
ukljuenim akterima, ali esto puta uzrokuje konflikt meu njima odn. izvoi sc pod
uticajcm vc postojccg konflikta. Tcma politikoorganizacijskc saradnje i konflikta se
fokusira na oblike i tok saradnje meu razliitim akterima kriznog upravljanja i
voenja te nastajanje napetosti i konflikata, koji mogu biti poslcdica razliitog
opaanja krizc, razliitih odn. iskljuujuih stratcgija delovanja, individualnih
ambicija odn. naglaavanja interesa pojedinanog aktera.
Saradnja izmeu razliitih aktera kriznog upravljanja i voenja:

Saradnja izmedu organi vlasti
Saradnja izmedu organi vlasti i nevladnih organizacija
Postojanje koordinacijskih ili kolektivnih organa
Meusobna uskladenost
Grupno donoenje odluka
Grupno sprovoenje odluka
Ocena saradnje izmeu razliitih aktera kriznog upravljanja i voenja:
Intenzivnost saradnje
Kvalitet i uspenost saradnje
Uticaji na saradnju izmedu aktera kriznog upravljanja i voenja:
Uticaj linih odnosa izmcu aktcra
Mo drutvenih normi (naglasak na spreavanju oportunizma)
Uticaj organizacijskih pravila, koji vac za pojcdinog aktcra
Uticaj organizacijskc kulturc
Uticaj medija
Politiko organizacijski konflikt:
Oblici konflikta
Bitka za zasluge pri reavanju krize
Prenoenje krivice za neuspeh reavanja krize na dmge
Razliite organizacijske kulture kljunih aktera
Konflikt uloga aktera
Unutranji konflikt vrednosti kod pojedinih aktera (razapetost izmeu javne

odgovornosti i privatnimi/linimi brigami, napr za zatitu roene rodbi- ne; sumnjanje
u sopstvene (ones own) odluke)
Realnost izreenih obeanja o reavanju i sanaciji krize
Simboliki postupci pri brizi za pogoene krizom
Simboliki znaaj upotrcbc znakova, boja itd.
Simbolika uloga medijskog izvetavanja u procesu odluivanja
6. KRIZNO KOMUNIC1RANJE
Odgovor na krize zahteva brz protok informacija od samoga kriznog podruja
do odluilaca, mcu samim oluiocima i izmcdu odluilaca tc drugih uesnika
(pogoeni krizom, masovni mediji). Poto su sve krize u zadnjoj fazi politiki dogaaji
za njih se interesuju masovni mediji. Tema krizno komunici- ranjc tako obuhvata
prikupljanjc i obradu informacija, njihov prcnos, komunikacijske odnose meu
samim akterima kriznog upravljanja i voenja te prenos informacija izmeu kljunih
donosilaca odluka i javnosti, to predstavlja specifian vid odnosa z javnostima. Samo
izvetavanje medija o krizi i kriznom upravljanju i voenju predstavlja tako deo, ali
takoe i posledicu kriznog komumciranja.
6.1
Prikupljanje i obrada informacija
Informacije treba prvo prikupiti iz razliitih izvora i onda ih u sledoj fazi

selekcionirati i obraditi.
- Planovi posredovanja i obrade informacija:
Postojanjc planova posrcdovanja i obradc informacija
Merila za posredovanje informacija
- Izvori informacija:
Naini prikupljanja informacija (kako)
Vrste izvora informacija (ko ili ta)
Broj izvora informacija
Pouzdanost izvora informacija
Kvalitet izvora informacija
Stepen formalnosti izvora informacija
- Selekcija informacija:
Proveravanje informacija
Selekcija i razvrstavanje prispelih informacij po znaaju
- Obrada informacija:
Nacin obrade informacija u organima kriznog upravljanja i vodenja
Pomanjkanje i viak informacija
Dokumentiranje poslanih i dospelih informacija,
6.2
Tehniki sistemi za prenos infonnacija
Ta varijabila se odnosi na vrste sredstava za prenos informacija, njihovu

upotrebljivost i osposobljenost aktera kriznog upravljanja i voenja, koji ta
sredstva upotrebljavaju. Varijabile i indikatori:
- Tehniki sistemi za prenos informacija:
Komunikacijska sredstva predvidena planovima
Planirane mere obezbeivanja komunikacija izmedu razliitih aktera
Upotrebljena komunikacijska sredstva i komunikacijsko-informacijski
centri
Mere obezbedivanja komunikacije izmeu razliitih aktera

Kompatibilnost komunikacijskih sistema razliitih aktera
Upotrebljivost komunikacijskih sredstava
Uvebanost i osposobljenost za upotrebu komunikacijskih sredstava
6.3
Krizno komuniciranje sa javnostima
Ova varijabla obuhvata analizu metoda i sredstava za prenos informacija do

razliitih javnosti.
Varijabila i indikatori:
- Krizno komuniciranje s javnostima:
Postojanje strategije, plana i postupaka za obavetavanje javnosti
Vrste i naini obavetavanja javnosti i masovnih medija (kada, kako i na koji nain
je javnost bila obavetena o krizi i obvetana za vreme krize)
Ko je obvestio i obavetavao javnost (nadlenost za obavetavanje javnosti)
Brzina obavetavanja javnosti o krizi
Uspenost obavetavanja javnosti
Uskladivanje informacija zajavnost
Odnos aktera kriznog upravljanja i voenja prema masovnim medijima
Obezbeivanje uslova za rad masovnih medija
6.4
Delovanje masovnih medija
Ova varijabila obuhvata analizu naina i sadraje vesti razliitih tampanih

i elektronskih masovnih medija o krizi i kriznom upravljanju i voenju. Varijabila
i indikatori:
Izvetavanje masovnih medija:
Koji masovni mediji su izvetavali o krizi i kriznom upravljanju i voenju
Kada su masovni mediji izvetavali
Izvori informacija za masovne medije
Naini izvetavanja masovnih medija
Teita izvetavanja masovnih medija (preovladavajue teme)
11 i 7vptavaniii masnvnih mpHiia
,
uujek knze u masovnim meaijima
Upotrebljivost medijskih izvetaja za aktere kriznog upravljanja i voenja a

poscbno za krizom pogocnc (da li jc bio prisutan informacijski paradoks:
neodgovarajua srazmera izmeu koliine i upotrebljivosti informacija)
Uticaj i pritisak masovnih medija na krizno upravljanje i voenje
Razapetost masovnih medija izmeu trine logike i potrebe za
konstruktivnim ukljuivanjem u proces kriznog upravljanja i voenja
7. INTERNACIONALIZIJ A KRIZE
Radi sc o prouavanju tcnjc savrcmcnih kriza da prclazc nacionalnc granice
i u meuzavisnom i povezanom svetu utiu takoe i na stanje u drugim dravama.
Varijabla i indikatori:
- Internacionalizacija:
Nain internacionalizacije (kako je dolo do internacionalizacije)
Oblik internacionalizacije
Pravna podolga internacionalizacije kriznog upravljanja i voenja
Interes za intemacionalizaciju (iz zemlje/iz inostranstva)
Uloga aktera kriznog upravljanja i voenja u internacionalizaciji
Uticaj internacionalizacije na krizno upravijanje i voenje
Koordinacija i usmeravanje medunarodne pomoi (strane pomoi kod
nas/nae pomoi u inostranstvu)
8 VREMENSKI UINCI KRIZE
Vreme je izuzetno znaajan element pri nastanku, opaanju i toku krize i

kriznog upravljanja i voenja. Kod ove analitike teme posebno nas zanima kako
vremenski pritisak utie na krizno odluivanje, to se esto puta izraava u nainu
i kvalitetu kriznog odluivanja. Vremenski pritisci i priroda te dimenzije krize
utiu na to da donosioci odluka moraju doneti vie uzastopnih a takoe
istovremenih kriznih odluka. Uzastopnost se odnosi na sadrinsku meduzavisnost
donetih odluka, a istovremenost na jednovremeno donete odluke od strane brojnih
aktera kriznog upravljanja i voenja.
Vremenski efekti krize:
Uticaj prcdhodnih odluka na aljnjc clovanjc aktcra kriznog upravljanja i voenja
Donocnjc vic oluka istovrcmcno
Nivo opaenog vremenskog pritiska (visok, srednji i nizak) na stratekoj i
operativnoj ravni
Vreme za analizu primljenih informacija
Nastanak stratekih iznenaenja usled nedostatka vremena
Brzina donoenja odluka (u realnom vremenu, sa zakanjenjem)
9. TROKOVI KRIZE I KRIZNOG UPRAVLJANJA
I VnftFN.IA
Krize uzrokuju trokove. Trokovi krize i kriznog upravljanja i voenja

nastaju zbog materijalne i nematerijalne tete koja je posledica krize, i delovanja
mehanizama kriznog upravljanja i vodenja pri reavanju krize. Poto su trokovi
krize i kriznog upravljanja i voenja po pravilu veoma visoki, drutvo da bi te
trokove smanjilo ulae odreena finansijska sredstva i u preventivu i pripreme za
krizu. Tema trokovi krize i kriznog upravljanja i voenja tako obuhvata trokove
preventive i pripreme na krizu te stvarne trokove krize i mehanizama kriznog
upravljanja i voenja pri reavanju krize. Meusobnim poreenjem trokova krize i
kriznog upravljanja i voenja mogue je finansijski iskazati opravdanost
preventivnih mera i priprema za krizu, uticaj preventive i pripreme za smanjenje
tete, oceniti razmere izmeu stvarne tete i trokova sanacijc itd.
- Trokovi preventive i priprme za krizu:
Trokovi osoblja
Trokovi osposobljavanja
Trokovi odravanja tchnike oprcmc
Trokovi kupovine tehnike opreme
Investicije u preventivnu infrastrukturu
- Trokovi funkcionisanja mchanizama kriznog upravljanja i vocnja u krizi:
Trokovi osoblja
Trokovi rada i odravanja tehnike opreme
Drugi materijalni trokovi

Trokovi zbrinjavanja rtava (zdravstvcna pomo, humanitama pomo, smetaj,
ishrana, pitka voda itd.)
- teta:
Ocena materijalne tete
Ocena nematerijalne tete
Stvarni trokovi sanacije (odtete, priprema za investiranje, investiranje i graenje)
- Analiza trokova:
Odnosi izmeu trokova preventive i pripreme za krizu te stvarnim trokovima
krize i trokovima delovanja mehanizma kriznog upravljanja i voenja pri
reavanju krize
Odnos izmeu procenjene tete i stvarnih trokova sanacije
10.
PRIKUPLJENA ISKUSTVA I SAZNANJA
Tema prikupljenih iskustava i saznanja obuhvata identifikaciju i analizu

izvedenih analiza, studija i ocena iskustava sa kriznim upravljanjem i voenjem i
upotrebu njihovih saznanja za promene ili reforme u sistemu kriznog upravljanja
i voenja.
Postojanje studija, izvetaja o aktivnostima, ocena, lanaka, saopstenja inspekcije
o prouavanom primeru
Interne i/ili spoljanje analize

Sadraj analiza iskustava sa kriznim upravljanjem i vocnjcm:
Ocena delovanja sistema kriznog upravljanja i voenja
Nalazi kako je kriza uticala na organizacijsku strukturu sistema kriznog vocnja i
upravljanja
Ocena, kako je kriza uticala na vrednosti i norme, naroito iz aspekta odnosa
pojcdinaca prcma sistcmu kriznog upravljanja i vocnja Prcnos najznaajnijih
dobijenih saznanja u sistem kriznog upravljanja i voenja:
Promene doktrinarnih i pravnih osnova kriznog upravljanja i voenja (stratcgija,
doktrina, zakona, urcbi, propisa itd.)
Promene planova
Promene postupaka i prakse
Promene u finansiranju
Kadrovske promene
Promene organizacijske strukture
Uzimanje u obzir pozitivnih i/ili negativnih iskustava pri prenosu saznanja na
sistem kriznog upravljanja i voenja
Razlozi za mogue neanaliziranje iskustava odn. spreavanje prenosa dobijenih
saznanja u sistem kriznog upravljanja i voenja
V HOLISTIKI POGLED NA KRIZU
Na zadnjem stepenu je potrebno krizu i krizno upravljanje i voenje

analizirati u celosti i svoj njihovoj kompleksnosti uz upotrebu holistinog pristupa. Pri tom se nastoji doi do celovitog pogleda na krizu i krizno upravljanje i
voenje preko identifikovanih situacija za donoenje odluka i analitikih tema pri
emu nam holistiki pogled omoguava da oblikujemo zakljuke, koji su vie od
pukog zbira zakljuaka po pojedinim situacijam za odluivanje i analitikim
temama, budui da u interakciji jedni sa drugima dobijaju novi kvalitet.
Varijable:
Pogled na krizu u celiniti (konana ocena krize)
Pogled na krizno upravljanje i voenje u celini kroz analitike teme i situacijc za
donocnjc odluka (konana occna kriznog upravljanja i vocnja)
Identifikacija kljunih pozitivnih i negativnih saznanja i iskustava (sa stanovita
analitiara)
Poreenje sa slinim krizama iz prolosti
Oblikovanje prepomka na osnovu saznanja, iskustava i poreenja
Coser, L., (1996), Functions of Social ConJIict, The Free Press, Ne\v York, Cohtier-Macmillian Ltd. London.
Kolakovski, L.: Idolatrija politike, Knjizevne novine. br. 75698, str. 5.
l}>>
Podunavac, M., (2006), Poredak - Konstitucionalizam - Demokratija, Politeja, igoja tampa.
143
Sartori, ., (2001), Demokratija staje to, CID Podgorica.
111
Babi, B., (1996), Prelaz u tranziciju, Prometej, Beograd.
14
Karpinski, J., (1998), Konflikti ipolitika, Bcograd, str. 21-26.
132
136
I4S
Agresivne oblike ovakvih politika primcnjivao jc Staljin u Sovjctskom Savezu 1930-ih i 1940-ih, naroito na Kavkazu. Slinu
politiku je vodila Kina na Tibetu od 1950-ih. Neto manje brutalne oblike asimilacionistike politike vodila je Bugarska prema
etnikim Turcima, Slovaka prema etnikim Maarima, Hrvatska prcma Srbima.
152
El Paisy 4.7.2002.
171
Deutsch, M., (1976), Konfliktregelung. Miinchcn.
172
Lipsct, S.M., (1969), Politiki ovek, Rad, Bcograd, str.109.
1
' L. Cozer istie da su: "radikalniji oni drutveni kontlikti iji se uesnici bore za ideale kolektiva i grupa od konflikata koji se
tiu samo individualnih koristi. Ibid, p.73.
175
Glasl, F., (1992), Konjliktmanagement, Ein Handbuch fiir Fuhrungskraftc und Bcratcr. 2. Aufl., Bcrn - Stuttgart.
1
ire u: Rouquette, M.L., (1997). Lapsychologiepolitique, Paris.
1v
Krisberg, L., (1982), Social Conflicls, 2ndAdn. Prentice-Hall, Grccnwich. Connccticut.
19
irc u: Lapicrrc, J. W., (1961), Pour une Theorie dinamiqe des Changementspo!itiques, Rcvuc dc scicnccs politiques, Ne\v
York, 1/1961. lx0Latinov, V.V., (1999), Konflikti, Politikologija, Moskovskij gosudarstvcnij univerzitet, Moskva, Zercalo.
,l
" Vidojevi, Z., (2005),Kitda vodiglobalizacija, Filip Vinji, Beograd, str.96-97.
I9
' Kao unutranji uzroci siromatva u literaturi se spominju: nasleeno siromatvo, enorman demografski prirataj (u Africi jc u
proteklc tri dcccnijc broj stanovnika porastao sa 28! na 647 miliona). struktumi nedostaci, odsustvo pravne drave, kreditna
prezaduenost, tehniko-tehnoloko ropstvo i dr. m Godine 1965. prosean dohodakpercapita u zemljama koje pripadaju G-7
bio je dvadeset puta vei nego u najsiromanijim zcmljama. Zakljuno sa 1997 godinom razmcra jc narasla na 40 prema 1.
Gidens, E., Globalizacija - shvaena ozbiljno, Rcpublika, br.246, 1-15.10.2000 str.25.
199
Podaci prcma: Vidojevi, Z., isto, str.86-87.
ukovi, D., (2001), Globalizacija i siromatvo, u Globalizacija i tranzicija, IDN, Fridrich EbeH Stiftung. Bcograd. str.66.
202
Najamni radnici u visokorazvijcnim zcmljama su dalcko najbrojnija katcgorija u socijalnoj strukturi. U Americi oni
sauinjavaju oko 90% a u Francuskoj oko 80% radno aktivnog stanovnitva. Haralambus M., Holborn M., (2001),
Sociologija: Tcmc iperspektive, Zagrcb, poglavlje VIII.
20
- Mc.Bean, A., (2000), navodi da proseno nerazvijena zemlja moe da dostigne sadanji nivo prosene razvijenosti zapadnih
zemalja tek 2176. godine. Trade and Tranzition, Frank Cass, London.
Human Development Report
2
"' Beinski, Z., (2004), Ameriki izazov - Globalna dominacija ili globalno vodstvo, Politika kultura. Zagreb. CID.
Podgorica.
2 r>
" Komisija za socijalna pitanja OECD. za 2000-2005 predvida da e doi do znatnih restrikcija dravnih bcneficija kada sc ima u
vidu povcanje nczaposlcnih. siromanih, pcnzioncra i dmgih socijalnih katcgorija. Comision of thc OECD Communitics,
214
2000.
210
Luxcmburg, 1999; Osim toga proccnc su da jc u zemljama EU nezaposleno oko 8% ukupne radne snage sa tendencijama
daljeg rasta, dok oko 52 miliona Ijudi ivi ispod granice siromatva. Prema: Department for Economic and Social
information and Policy Analisis: IVorld and SocialSurvey. UN, Ncw York, 2005 (on linc).
207
Gidcns, A., (1997), Sociologija, CID, Podgorica.
"s Opimije u: Vidojevi, Z., (1997), Tranzicija, rcstauracija i neototalitarizam, IDN. Beograd.
Izvor: WorldFact-CIAwww.worldfact.cia.com// 18.4.2005.
212
Vidojevi. Z., (1992), Drutveni sukobi kao sudbinskopitanje, Tcmc, 1-2. Ni.
1
' Vidojcvi, Z., (1993), Drutveni sukobi od klasnih do ratnih, Institut za novinarstvo, Bcograd, str.129.
221
O nctolcrantnosti svctcnstva tokom ratova na prostorima SFRJ tokom 90-ih godina XX vcka vidcti Gredelj S., (1999),
Klerikalizam, etnofilentizam, antiekumenizam i (ne)tolerancija, Beograd: Sociologija. 2/1999.,
223
unji, .. (1998). Religija /-//, Beograd: igoja-tampa, str. 378.
2:4
"I preda ih Gospod Tvoj tebi, i ti ih razbije, potri ih, ne hvataj s njima vjere, niti se smiluj na njih; Niti se prijatclji s njima;
Ncgo ovo im uinitc: oltarc njihovc raskopajtc, i likovc njihovc polomite, lugovc njihovc isijccite, i rezanc bogovc njihovc
ognjcm spalitc" (Biblija ili Svcto pismo, Britansko i inostrano biblijsko drutvo, Beograd, nedatirano, V knjiga Mojsijeva, 7
glava, stihovi 1-5).
225
Ling, T., (1990), Istorija religije istoka i zapada, Beograd, str. 98.
::i
' Jevti, \1., (1986), Jslamske zemlje i prava oveka- U: Marksistika misao, br. 5.
224
"Kad odmaknu i nagomilaju sc zloinstva poinjcna u imc vcrc, nc pomau nikakvi apcli crkvcnih vclikodostojnika da sc rat
zaustavi. Tada isezava i ono poctno, pcrvcrtirano pozivanjc na odbranu vcrc, a to rat vie odmie to se vie gubi njegova
veza sa religijom. Taj rat tada postaje zloinstvo kao takvo". Vidojevi, Z., Isto, str. 207.
2!0
Isto, str. 208.
231
Honing, J.W., (2001), New Conflicts: Risks and Challenges. - In: H. Gartner, A. Hyde-Price, E. Reiter. (eds), Europe's New
Securitv Challenges, London: Lynne Reinner Publishers, Boulder, p. 101.
233
Park, E.R., (1950). Race and Culture, Thc Frcc Prcss, Glencoe, p.18.
214
Arent, II., (1998), Izvori totalitarizma, II. Poglavlje VI.
23s
Goldberg, D.T., (1993), Racist Culturc: Philosophy and thc Politics of Mcaning, Blachvvcll, Oxford.
Debating Cultural IIybridity: Multi-Cultural Identities and the Politics of Anti-Racism,
:4
' Sub-etnija: u sastavu ctnijc (kao cclovitc ctnikc zajcdnicc) i dominantnc ili makroctnijc (irc narodnc ili nacionalne ziijcdnice)
nalaze se vie sub-etnija, sub-etnikih grupa i sub-kultura. U toku nacionalno- politikog pokreta kao dominantna etnija, tj.
kao homogena i celovita modema nacija, postoji vie sub- ctnija i sub-ctnikih grupa. Njihovc viestruke mcusobnc odnose i
239
Opirnije u:
ur. Pnina Wcrbner i Tariq Modood, (1997), London, Zed Books.
vczc - kulturnc, ctnike, privrcdnc, politikc i socijalnc intcrakcijc - jo uvck nisu tcmeljno istracni, svakako nc s glcdita
suvrcmcnih socioloko-politikolokih modela i teorija, niti s interdisciplinarnog gledita.
246
Smit, E., (1998), Nacionalni ientitet, Izdavaka kua "XX Vek", Beograd.
24
Rouqucttc, M.L., (1997), Lapsychologiepolitiquey Paris.
" From, E., (1987), Anatomija Ijudske destruktivnosti, Beograd, st.l 12-127.
251
"Mrnja jc antropoloka grcka i pratilac fanatizma, nacionalizma, nctolcrancijc, prcdrasuda i dis kriminacijc." Boovi, R.,
(1992), h'enomen mrznje, Zbornik: Tamna strana ljudskc prirodc, Bcograd.
22
' Offc, C., (1999), Varieties o/Transition, Cambridgc, Massachusctts, Thc MIT Prcss.
' Smit, E., (1998), Nacionalni identitet, Izdavaka kua "XX Vek", Beograd, st. 195.
2M
Pai, N., (1996), Istohjski jijasko -godine raspada, Fakultct politikih nauka Beograd.
261
Dahrendorf, R., (1987). Ilomo sociologikus, Gradina, Ni, str.48.
262
Ratkovi, R., (1979), Ideologija i politika, Beograd.
Poglavlje III: KRIZNI MENADMENT

1. KRIZNI MENADZMENT KAO MODERAN
MENADERSKI KONCEPT
Krizni menadment predstavlja relativno nov i moderan menaderski
koncept, ali je on, u svakom sluaju, tesno povezan sa optim konceptom
menadmenta. Upravo stoga je pre odreivanja pojma kriznog menadmenta
korisno je podsetiti se na znaenje opteg pojma menadmenta.
1.1. Pojam menadmenta
Ne ulazei na ovom mestu u mnotvo teorijskih shvatanja i razliite
pokuaje odreenja menadment moemo odrediti kao proces oblikovanja i
odravanja okruenja u kome pojedinci, radei zajedno u grupama ostvamju
odabrane ciljeve. Radi se zapravo o planskom i usmeravanom procesu postizanja
eljenih rezultata kroz efikasno korienje raspoloivih ljudskih i materijalnih
resursa.
Menadment predstavlja sistematski nain usmeravanja pojedinaca, grupa
poslova i operacija s ciljem ostvarivanja postavljenih ciljeva organizacije pomou
sredstava koje organizaciji stoje na raspolaganju. U principu savremeni menaderi
obavljaju tri osnovna zadatka:
Usmeravaju poslove i organizacije
IJsmeravaiu funravliaiu) liudima
UMiieiavaju ûpiavijaju; ijuuima

Usmeravaju (upravljaju) operacijama (proizvodima i uslugama)
Kao osnovnc funkcije mcnadmcntanajcc sc navodc:
1. Planiranje
2. Organizovanjc
3. Voenje i motivisanje
4. Kontrola
5. Upravljanje ljudskim resursima
Krizni menadment je nastao relativno kasno, pored ostalog i zbog injenice
da je pojam krize, kao odstupanja od normalnog poretka stvari, nastao tek onda kad
su ljudi shvatili da u prirodi i drutvu postoji red i zakonitost, tj. kosmos, a ne
haos. Kriza kao odstupanje od normalnosti, odnosno namavanje uobiajenog
funkcionisanja, dugo je shvatana kao proizvod vie sile ili rezultat boje volje, pa
su se ljudske aktivnosti u sluajevima kriza svodile na magijske rituale (mistine
pokuaje kroenja i/ili zapovedanja vioj sili) odnosno religijske obrede (itva ili
molitva da bi se apsolutna i mistina mo umilostivila ili da bi joj se iskazala
zahvalnost). Sa prodorom racionalnog pogleda na svet i razvojem nauke, javila su
se i prva nastojanja ljudi da opiu, kasifikuju, razumeju i objasne krize i izgrade to
adckvatnijc nainc za upravljanjc krizama. Ipak, krizni mcnadmcnt kao naunotcorijska disciplina i racionalno osmiljcna praksa ozbiljno stupa na istorijsku
sccnu tek u drugoj polovini XX veka.
Porcklo tcrmina krizni menadzment nalazi sc u politikoj sfcri. Naimc, tvrdi se
da je ameriki predsednik J. F. Kenedi prvi upotrebio ovaj izraz tokom
222
Kubanske krize 1962. godine kada je konfrontacija SAD i SSSR usled instaliranja
sovjetskih raketa sa nukleamim glavama na Kubi dovela svet na ivicu Treeg
svetskog rata." Na taj nain Kenedi je opisao upravljanje jednom ozbiljnom,
vanrednom situacijom.
Medutim, krizni menadment kao funkcija, odnosno skup samih delatnosti
kriznog menadmenta, stariji su od samog termina. Tako je upravljanje vanrednim
dogadajima kao formalna odgovornost vlade SAD nastalo sa naporima da se
odgovori na rastue pretnje poara u velikim gradovima u 19 veku. Kasnije krizni
menadment nastaje i kao organizacija, odsnosno formiraju se posebni organi, tela
i agencije koje se bave upravljanjem krizama.
Jan Mitrof navodi da postoji opta saglasnost da je moderno polje kriznog
menadmenta nastalo u stvari 1982 godine kada je kompanija Johnson & Johnson
veoma veto uspeno i efikasno, dodue uz veliki materijalni gubitak, ali uz
ouvanjc ugleda i dobrog imcna, rcila vcoma ozbilju kriznu situaciju u kojoj je
sedam osoba koje su uzele lek Tylenol ovog proizvoaa izgubilo ivot. 274
Krize su za svaku organizaciju i danas neizbene, ali su menaderi i u
profitnom i u neprofitnom sektoru, kao i u dravnoj upravi svesni su da njihovo
trajanje moe biti znatno krae, a posledice neuporedivo manje ukoliko je
organizacija pripremljena za krizu. Upravo to i jeste zadatak kriznog menadmenta
kao novog polja menadmenta. Reeno je da postoje dva tipa planiranje omoguava
menaderima da kontroliu i ree krizu, a ignorisanje mogunosti da do krize doe,
s druge strane, vodi ka tome da kriza krene vlastitom inercijom. Krizni
menadment se moe primeniti u skoro svakoj oblasti ljudske delatnosti, ali se i
danas najee povezuje sa meunarodnim odnosima, politikim naukama i

poslovnom sferom. Pored toga, danas u svetu krizni menadment je i kao funkcija i
kao organizacija prepoznat u velikim kompanijama, ali i neprofitnom sektoru u
najrazliitijim oblastima od energetike i turizma do sporta i obrazovanja. Tako su,
na primer, brojne kole i fakultcti sainili prirunikc za ponaanjc u kriznim
situacijama kao to su poari, nepoeljni posetioci, najave o podmetnutim
bombama, nasilje, smrt
2/3
U uslovima bipolarnc ravnotcc i hladnog rata SSSR

jc poco da gubi trku u naoruanju sa SAD. tako da je
teritorija SAD bila izvan domaaja sovjetskih nuklearnih
raketa, dok su SAD mogle da pogode bilo koji cilj u
SSSR-u. Sovjetski premijer Nikita Hruov je u leto
1962. doao na ideju o rasporeivanju raketa srednjeg
dometa na Kubi to je Fidel Kastro prihvatio plaei se
invazije na Kubu od strane SAD. U leto 1962. godine
Sovjeti su tajno poeli instalaciju postrojenja potrebnih
za lansiranje raketa na Kubi. Kriza je za SAD poela 15.
oktobra kada su se ova postrojenja videla na
obavetajnim fbtografijama. Predsednik Kcncdi jc okupio
224
grupu od svojih 12 najznaajnijih savctnika da bi

razmotrio nain rcavanja ovc krizc. Opredelio se za
pomorsku blokadu Kube i javno obelodanio postojanje
krize 22. oktobra uz izajvu da e se svaka rakcta
lansirana sa Kubc na SAD smatrati napadom SSSR-a i
zahtcv da sc Sovjcti odmah uklonc svo ofanzivno orujc
sa Kubc. Uslcdilc su sveobuhatnc ratnc priprcmc nakon
cga jc Hruov izrazio spremnost za uklanjanje raketa u
zamenu za ameriko uklanjanje projektila iz Turske. SAD
su prihvatile uz uslov da se to javno ne objavljuje kako
bi se reenje predstavilo kao amerika pobeda. Sporazum
je postignut 28. oktobra i svet je spaen katastrofe.
2/4
Mitroff, I.,
AMACOM, Ncw York2000, str.
2.
Managing Crisis before they Happen,
Krizni menadz'ment
223
studenta itsl. S druge strane nespremnost i neadekvatno reagovanje u sluaju kriza

imaju ozbiljne posledice.
Krizni menadment predstavlja posebnu vrstu aplikativnog (primenjenog)
menadmenta, kao uostalom i menament uopte, ne predstavlja neku egzaktnu
nauku, ve pre praksu rukovodenu teorijom. Postoje brojne definicije kriznog
menadmenta. Tako ga iljoti i Ronald odreuju kao sposobnost organizacije da
postupa brzo, efikasno i efektivno u moguim operacijama koje imaju za cilj
smanjivanje pretnji ljudskom zdravlju i bezbednosti, umanjenju tete na javnoj ili
imovini korporacije i smanjenju negativnog uticaja na nastavak normalnog
poslovanja ili drugih operacija. 370 Sline konceptualne pristupe predloili su i
drugi istraivai 276 izjednaujui krizni menadment sa postupanjem u
nepredvienim situacijama (kontigentnim operacijama). Iako ovakvi pristupi
izglcdaju zadovoljavajui kada jc kriza idcntifikovana, oni mogu biti neefektivni
poto ne uzimaju u obzir mnoge druge vane aspekte integrisanog plana za
upravljanjc krizama.
Krizni menadment se moe odrediti kao skup funkcija ili procesa koji imaju
za cilj da identifikuju, izue i predvide mogue krizne situacije i uspostave posebne
naine koje e organizaciji omoguiti da sprei krizu ili da se sa njom izbori i da je
prevazie uz minimiziranje njenih posledica i to bri povratak u normalno stanje.
Dakle, krizni menadment je stenografski naziv za sve vrste aktivnosti usmerene na
3706 Varcoe, B.J. (1993), "Not us surcly? Disaster rccovcry planning for prcmicsc", Property Management, Vol. II No.l, pp. 11-16-;
Alcxandcr, A.A., Muhlcbach, R.F. and Phclps, J., (1984), "Emcrgcncy procedures for commercial buildings", Journal of Propertv
Management, Institute of Real Estate Management, Chicago, Illinois, USA, VOI. 49 No. 3, pp. 20-5.; Berge, D.T., (1990), The
First 24 liours: a Comprehensive Guide to Successful Crisis Communications, Basil Blackwcll, London.
Krizni menadz'ment224
postupanje sa sistemom u stanju poremeaja: prevenciju, pripremu, ublaavanje i

oporavak. Radi se o oblikovanju postupaka,
mere i rasporeivanje resursa za njeno savladavanje. Krizni menadment se

obino odvija u uslovima organzacionog haosa, pod pritiskom brojnih medija u
stresnim okolnostima i nedostatku preciznih informacija.
Krizni menadment nije jedinstvena stmka, odnosno profesija, ve je
teorijski koncept koji u istraivakom smislu obuhvata posebnu grupu dogadaja
(krize) koje imaju odreene zajednike zakonitosti, ali i velike medusobne razlike.
Razliite profesije se bave sa monetarnim krizama, vojnim tenzijama, terorizmom,
prirodnim nesreama itd., i teko da bi eksperti iz ovih struka cfikasno delovali u
oblasti za koju nisu struni. Mcutim, na odrcenoj apstraktnoj ravni oni mogu
meusobno razmenjivati iskustva. Izraz krizni menadment, dakle, nije sinonim za
zatitu i spaavanje, ni za obezbeenje od prirodnih i drugih nesrea ni za civilnu
odbranu, ni za sve to zajedno. On obuhvata mnogo iru drutvenu realnost koja
postoji kao teorijski koncept u nauci i istraivanju, a ne u realnom svetu kao sistem,
institucija ili centar za ovladavanje svim moguim kriznim dogaajima.
Krizni menader je, na svojevrstan nain, slian reiseru. Kao direktor scene
on mora da shvati da nije glavni glumac. On samo pomae i olakava upotrebu
resursa koji su pod kontrolom drugih menadera (efa policije, vatrogasaca...), ali
ih ne zamenjuje i ne mea im se u posao, ve ih samo koordinira. On samo
postavlja i odrava scenu. Takode mora se voditi rauna i
1 tome da je podruje za koje je nadlean krizni menader deo ireg okvira
nacionalnog sistema za upravljanje kriznim situacijama.
Treba imati u vidu da se ne radi o poslu odnosno poziciji u kojoj su jasno
224
2 precizno definisani standardi obavljanja, odnoso taksativno navedeni poslovi,

zadaci i odgovornosi u okviru opisa radnog mesta. Radi se o tome da se uloga
kriznog menadera otkriva i razvija u okolnostima neodreenih oekivanja. U tom
smislu uspeni krizni menaderi su i sami angaovani i u oblikovanju svoje ulogc.
Kao najznaajnije karakteristike uspenog kriznog menadera navode se:
l)
pr ofesionalizamKrizni mcnadcriu su poput ircktora sccnc.Oni su mcijatori, facilijatori
koji pomau drugima da urade ono to je potrebno da se odreene stvari dogode.
Oni najee nemaju, ili imaju veoma malo, osoblja. Meutim, oni integriu i
koordiniraju aktivnosti velikog broja drugih ljudi i organizacija u zajednici. Oni
znaju kako da pomire razlike i naprave kompromise za opte dobro. Oni dobro
poznaju zakone koji reguliu oblast kriznih situacija, kao i nadlenosti i
mogunosti pojedinih agencija koje postupaju u hitnim
2) i n d i v i d u a 1 n i k v a 1 i t c t iPosebno su znaajni kvaliteti u oblasti komunikacije, organizacije,
meduljudskih odnosa i samokontrole u stresnim situacijama. Ove osobine dolaze do
izraaja u odosima sa izvrnim direktorom, a za dobre radne relacije, kompetencija
i poverenje, u koordinaciji sa drugim agencijama od znaaja su komunikacijske kao
i vetine upravljanja ljudskim resursima, esti kontakti, ucnjc i mcusobno
dcljcnjc iskustava i informacija i kad ncma krizc, zajedniki treninzi i vebe
3)
aktivnosti kriznog menadmentaOnc sc odnosc na mobilisanjc osoblja i rcsursa za hitnc intcrvcncijc (veoma
brzo u opasnim situacijama i pretnjama). Preduslovi su stalno praenje
potencijalnih pretnji i hitna razmena informacija; i kada su kljuni Ijudi jednom

uzbunjeni oni moraju biti u stanju da brzo mobiliu svoje osoblje i resurse
-upozoravanje javnosti, i
*>77
-preduzimanje zatitnih aktivnosti

- briga za rtve
-procena tete" 1 '
2
Radi se o dve povezane funkcije. Vano je da javnost

blagovremeno dobije precizne i pouzdane informacijc
tako da kad graani uju upozorcnja znaju da slobodno
mogu da sc pouzdaju u porukc i prcduzmu aktivnosti
zatitc kojc sc prcporuuju. Ovo zavisi i od prirodc
prctnjc. Mcnadcr sc brinc da sistemi obavetavanja
javnosti budu blagovremeno spremni i da bude odreeno
osoblje zadueno za prenos informacija. Prethodno je
uraena analiza hazarda i utvrene najprikladnije zatitne
akcije za svaku vrstu hazarda
Krizni menadment
225
- u spost avl jan je osn ovn i h javni h sl u bi -
279
i nf ormi san je jav n ost r
-f ormi ran je i u v an je dosi je a s ( )
pl ani ran je op oravk a

-k oordi n aci ja ak ti v n osti k ri zn og m en adm e n t a
Kritiko razmiljanje svakog menadera koji je zainteresovan za to da

izbegne krizu odnosno smanji njene posledice i sprei da ona preraste u katastrofu i
olaka njihovo prevazilaenje mora da bude proaktivno i usmereno pre svega na
prepoznavanje faza i indikatora koje prethode samoj krizi.
1.2.
Krizni mcnadmcnt i slini koncepti" ~
K ri zni me n adm e nt je pot re bn o razg ran i i ti od, sa n ji m pov e zan i h k on ce pat a kao t o su i ssue s me n adm e nt , ri sk m en adm e nt , be zbe dn osni m en adm e n t ,
m en adm e n t k at ast rof e , ci vil n a zati t a i up ravl jan je kon ti n ui t et om posl ovan ja.
oznaava upravljanje opasnostima u okolini, odnosno u

drutvenom okruenju neke organizacije. U dananjim veoma dinaminim
drutvima svaka organizacija u normalnim (nekriznim) okolnotima prati i nadgleda
dogaaje u svojoj okolini, analizira i procenjuje sve promene, odluujui ta je to
to se moe iskoristiti kao potencijalna prednost, a ta je to
Issues menadzment
tn trpha i7hpri KTnnppnt ip n ctvari nji<;tMn nastniania nrivrpHnih knrnnrariiM
ua se oore sa pntiscima Koje su nametaii njinovi Kntican (aktivisti za zastitu

ovekovc okoline, jcdnakost polova, zatitu potroaa itsl.). On jc produkt
socijalnog aktivizma i povcanih unutranjih i spoljanjih pritisaka na korporacije
da definiu i implementiraju koncept korporativne drutvene odgovornosti
(corporative social responsibility-CSR). Radi se o alatu koji kompanije koriste da
identifikuju, analiziraju i upravljaju problemima, odnosno odgovore na njih u fazi
njihovog nastajanja i razvoja, pre nego to su oni doli u iu javnosti i postali deo
javne svesti. U sluaju da na novonastale teme i probleme organizacija ne reaguje
proaktivno, bie prinuena da se pasivno pokorava i prihvati nova pravila i
smernice koje su doneli vlada, njena regulatorna tela ili profesionalna udruenja. Ta
pravila neke organizacije mogu da dovodu u privilogovan, a druge u podreden
poloaj. Ako je cilj korporativnog mendmenta maksimizacja profita i
minimiziranje gubitaka, na drutveno odgovoran nain, issues mendment treba
posmatrati kao kljuni element celokupnog upravljanja i planiranja u organizaciji.
Prisutno je mnogo slinosti izmeu issues menadmenta i kriznog menadmenta, ali
postoji i razlika. Issucs mcnadmcnt jc manjc orijcntisan ka akciji, a vic ka
anticipaciji. Issues menadment je proaktivan u svojim nastojanjima da identifikuje
potcncijal za promcnc i utic na donocnjc odgovarajuih odluka prc ncgo to
naolazcc promcnc ostvarc ncgativan uticaj na korporaciju. On ukljuujc gledanje
u budunost da bi se uoili potencijalni trendovi i ogaaji koji se mogu negativno
odraziti na funkcionisanje organizacije pri emu nema akutne realne opasnosti ni
oseaja hitnosti karakteristinog za krizu. Poto se problem moe razviti u ozbiljnu
krizu, razmilja se u pravcu kako izbei, a ne kako reiti krizu, tako to se traga za
226
problemima koji mogu narasti tokom odreenog perioda - razmatranje problema.

Krizni menadment pak predstavlja vie
du i pogode organizaciju.
Upravljanje rizicima (risk menadiment) spada u najstarije zabeleene ljudske
aktivnosti. Jo je Aristotel govorio da uvek treba oekivati neto neoekivano ,, ,
dok kineska Knjiga promena (Ji-ding) predstavlja jedan od najstarijih alata za
donoenje odluka koji je u upotrebi jo i danas. U savremenom smislu pod
upravljanjem rizikom se podrazumeva proces merenja, ili proccnc rizika 284 i
razvoja strategija za izlazak na kraj sa rizikom. Radi se o identifikovanju toga
koliko je neka organizacija izloena potencijalnim gubicima, te izbora
najadekvatnijeg naina postupanja sa ovakvim izloenostima. Generalno, neke od
strategija koje se primenjuju su prebacivanje rizika drugomc, izbcgavanjc rizika,
smanjcnjc ncgativnog cfckta rizika, ili prihvatanje nekih ili svih posledica
odreenog rizika. Tradicionalni risk mcnadmcnt fokusiran jc na onc rizikc koji
proizilaze iz fizikih ili pravnih izvora (prirodne katastrofe, poari, akcidenti, smrt,
sudski procesi, itd). Sa druge strane, finansijski risk menadment se fokusira na
rizike kojima je mogue upravljati pomou razmene finansijskih instrumenata. Bez
obzira na tip rizika, sve velike korporacije imaju timove i male grupe za risk
menadment, i praktikuju ga neformalno i formalno.
:s4
Rizik jc mcra mogucg ncpovoljnog ishoda nckog

dogaaja. Prcdstavlja kombinaciju vcrovatnoc dogaaja
i njegovih posledica. Razlika izmeu rizika i

neizvesnosti po Hranku Najtu je sledea. Ako ne znate
sigurno ta e se dogoditi, ali poznajete verovatnou, to
je rizik. Meutim, ako ne poznajete ni vcrovatnou onda
jc to ncizvcsnost.
Krizni menadment
227
U irem smislu risk menadment predstavlja deo proaktivnog kriznog

menadmenta. Zavisno od ugla, stvar se moe posmatrati i tako da je krizni
menadment deo ireg sistema organizacionog upravljanja rizikom. Smatra se da je
risk menadment upravljanje neizvesnostima. Na drugom ekstremu su izvesnosti i
aktivnosti tekueg menadmenta, a u sredini su rizici. Kako se ide od izvesnosti
prema neizvesnosti potencijalni rizici rastu. U meri u kojoj se ne upravlja (jer nema
loeg upravljanja rizicima), neizvesnosti upravljaju nama, dolazi se na teren
kriznog menadmenta, a ukoliko je i on neuspean prelazi se na menadment
katastrofa.
Upravljanje katastrofama (disaster management) odnosi se na preduzimanje mera
u cilju smanjenja, odnosno saniranja posledica nastalih kao rezultat prirodnih i
drugih nesrea katastrofalnih razmera. Razlikuje se od kriznog mcnadmcnta
utoliko to sc i katastrofa, kao dogaaj kojim u principu nije mogue upravljati,
razlikuje od krize. Dakle upravljanje katastrofama ne obuhvata upravljanjc samim
dogaajcm koji jc uzrok katastrofc, vc minimiziranjc njcgovih razomih poslcdica,
to jcst smanjcnjc broja ljudskih rtava (poginulih i povreenih) i materijalne tete.
Obuhvata aktivnost pre, za vreme i posle katastrofe. Najee podrazumeva
spasilake aktivnosti i sakupljanje komadia" koji su ostali nakon to se desio
neeljeni dogaaj. esto se, i kako navodi Borodzicz verovatno pogreno, kao
sinonim koristi termin upravljanje (ili planiranje u) vanrednim situacijama
(emergency management / planning). Najblii ovom konceptu su civilna zatita i
sistem
upotrebljava u dva osnovna znaenja: a) delatnost koja se odnosi na zatitu i

spaavanje stanovnitva i materijalnih dobara od ratnih razaranja, prirodnih i
drugih nepogoda i katastrofa i b) kao sistem (ogranizacija) koja sprovodi zatitu i
spaavanje. Veoma blizak pojmu civilne zatite je pojam socijetalne (dmtvene)
bezbednosti (societal security) koja se odnosi na uspostavljanje i unapreivanje
kapaciteta javnih i privatnih stejkholdera za pripremu i odgovor na irok spektar
pretnji i hazarda. 286 Po svojoj prirodi ona uvaava i integrie ceo niz povezanih
disciplina kao to su: zatita resursa (fizika, zatita okoline, finansijska,
informaciona i humana), upravljanje vanrednim (hitnim) situacijama, upravljanje
rizikom, krizni menadment, upravljanje kontinuitetom poslovanja i upravljanjc
oporavkom.
Sistem zatite i spasavanja je oblik pripremanja i uea subjekata za rcagovanjc
na katastrofc i vcc ncsrcc, tc ustrojavanja, priprcmanja i sudelovanja operativnih
snaga zatite i spaavanja u prevenciji, pripravnosti i reagovanju na katastrofe i
otklanjanju moguih uzroka i posledica katastrofa.
Prema miljenju Iana Mitrofa za razliku od disciplina kao to su ris
menadment ili upravljanje vanrednim situacijama koje se prvenstveno bav
Trcba ukazati na to da incidcnt koji jc oznacn kao

katastrofa u scbi moc sadrati tckuc krizc i vanrcdnc
situacijc. Ovo zbog toga to socijalni aktcri ukljucni u
228
Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadzment
odgovor na katastrofc mogu biti u situaciji da

istovremeno odgovaraju na razliite probleme i izazove.
2R6
Za razliku od civilne zatite koja je graane tretirala
samo kao objekt u konceptu socijetalne bezbedosti oni su
i objckt. ali i subjekt koji aktivno uestvujc u zatiti.
prirodnim katastrofama, oblast kriznog menademtna se prevashodno ba^ krizama
koje je uzrokovao ovek, odsnosno ljudski faktor kao to s kompjutersko
hakerisanje, zagaenje ivotne sredine, otmice rukovodilac; prevare, povlaenje
proizvoda iz prodaje, seksualno uznemiravanje, i nasilje ri radnom mestu. Kako
navodi Mitrof za razliku od prirodnih katastrofa, kriz uzrokovane ljudskim
faktorom nisu neizbene. One nisu morale da se dese i iz to razloga je javnost
ekstremno kritina prema pojedincima i orgacijama koje s odgovorne za njihovo
deavanje.
Bezbednosni menadzment fsecurity management) podrazumeva odluivanj
o bezbednosnim ciljevima organizacionog sistema, o nainima i sredstvima da s
izbegnu bezbednosno nepovoljni uticaji koji dolaze iz okruenja ili samo
organizacionog sistema, ili da se njihov tetan uticaj umanji. Treba istai da se p
tradicionalnom shvatanju uloga bezbednosnog menadera svodila na spreavanj
gubitka imovinc organizacijc prc svcga uslcd razliitih obilka unutranjcg
spoljanjeg kriminala. Pojednostavljen koncept koji svodi bezbednost na kontrol
fizikog pristupa organizaciji i praenje kretanja imovine u poslednje vrem
proiruje se problematikom zdravlja i sigumosti, komponentama procene
upravljanja rizikom, pri emu se ima u vidu iri dijapazon rizika (falsifikat
terorizam, vanredne situacije).
Menadment svake organizacije posebnu panju poklanja bezbednosti ka
osnovnom uslovu opstanka i prosperiteta. Opti ciljevi organizacije, razlii izazovi,
rizici i pretnje kojima je izloena, kao i odgovornosti koje ima prerr odnosno nain
na koji e biti donete odluke vezane za bezbednost. Tako se mo razlikovati
bezbednosni menadment u organizacijama kojima je pruanj bezbednosnih usluga
drugim korisnicima osnovna misija, od bezbednosno menadmenta u
organizacijama koje se bave privrednim ili drutvenii delatnostima, a bezbednosni
menadment se nalazi u funkciji ouvanja i rast organizacije. Pored toga postoje
privredna preduzea koja imaju veliki znaaj 2 bezbednost zajednice u kojoj eluju,
bilo zbog znaaja njihovih proizvoda usluga za normalan ivot, ue ili ire,
zajednice bilo zbog opasnih sila koje sadr njihova postrojcnja i ijim bi sc
oteenjem izazvalc vclikc katastrofe. 1 organizacijama koje se bave pruanjem
bezbednosnih usluga drugim korisnicim (dravnc bczbednosnc slubc i dr.)
bczbednosni mcnadmcnt prcdstavlja osnovn ali ne i jedini, oblik menadmenta
poto takve organizacije obavljaju i itav ni drugi funkcija (finansijske, planske,
kadrovske, razvojne i dr.). Poslovi vezani 2 bezbednost su esto, bar kad je re o
korporativnom kontekstu, fragmentiran finansijsko odeljenje bavi se finasijskim
rizicima, osoblje zadueno za odravanj zgrada i objekata fizikom strukturom
ogranizacije, posebna sluba brine o zati od poara, a slubi bezbednosti stavlja se
u nadlenost samo briga o tome ta ula: i ta izlazi iz organizacije. U sluaju veih
230
incidenata ova fragmentiran odgovornost ima negativne efekte na sposobnost

organizacije da se vrati
2S
' Mitroff, I.,
Managing Crisis before they Happen,
AMACOM, Nevv York2000, str. 2.
Krizni menadzment
229
normalu i izvue pouke iz krize. Kao da svi rezonuju po principu ,,ne govori n ta
se dogaa, jer u, ako znam, ja biti odgovoran. Danas se tradicionaln gledanje na
bezbednosnog menadera kao na osobu koja je zaduena samo z spreavanje
gubitka imovine sve vie naputa u korist znatno obuhvatnije razumevanja ove
funkcije.
Upravljanje kontinuitetom poslovanja
oo
BCM) " je nova oblast profesionalne aktivnosti i akademskih studija i istraivanja
koja ima za cilj da olaka ublaavanje vanrednih situacija, kriza i katastrofa u
organizaciji. On se, po Guinn-u odnosi na razmiljanje o nezamislivom ili
ublaavanje nezamislivog. BCM je holistiki menadment proces koji identifikuje
potencijalne uticaje koji imaju negativne efekte po organizaciju i obezbeuje okvir
za izgradnju kapaciteta za oporavak i efektivan odgovor koji titi intcrcsc kljunih
stcjkholdcra, rcputaciju i aktivnosti na izgradnji brenda i vrednosti. BCM
obezbeduje raspoloivost procesa i resursa radi obczbcdcnja kontinuiranog
ostvarivanja kljunih ciljcva organizacijc.
Porcd ukazivanja na navcdcnc slinosti i razlikc kriznog mcnamcnta i
drugih koncepata, valja imati u vidu injenicu da se krizni menadment nikako ne
sme shvatiti kao pospuno odvojen, izolovan i samodovoljan program, ve u
holistikoj perspektivi, odnosno na odgovarajui nain uklopljen i povezan sa
drugim vanim programima. U suprotnom, svaki od njih je osuen na neuspeh.
1.3.
( b u s i n e s s c o n t i n u i t y ma n a g e me n t -
Tcorijski izvori kriznog mcnadmcnta
mstanku 1 razvoju knznog menaazmenta pretnoaiia su lstrazivanja razliitih

aspekata kriza, katastrofa i slinih dogaaja, kao i individualnc, kolcktivnc i
organizacionc rcakcijc na njih u okviru politikih nauka, psihologije, sociologije,
menadmenta i administrativnih nauka koja su rczultirala fondom naunog znanja
koji jc danas ncodvojivi dco korpusa znanja
o krizama. Kako navode Urijel Rozental, Mihael arls i Pol tHart radi se pre
svega o sledeih pet izvora. 2 * 9
Balansiranje na ivici rata - Jedan od najznaajnih izvora u prouavanju kriza
predstavljaju meunarodni odnosi. U ovoj oblasti kriza se odnosi na akutnu
konfrontaciju na ivici rata izmedu dve ili vie zemalja. Posmatraji naine
postupanja uesnika u ovakvim meunarodnim konfrontacijama iz ireg ugla
kriznog menadmenta, analitiari krize su prouavali ove dogaaje iz perspektive
promena u meunarodnom sistemu, njegovoj strukturi i obrascima komunikacije. 371
Drugi su koristili ove napore kao osnov da pokuaju da razviju
meunarodni monitoring i sistem ranog upozorenja.' Ipak, veina radova u ovoj

oblasti je posveena analizi ponaanja kljunih aktera i donosilaca odluka u
stranama koje su u konfliktu, ispitujui njihovo ponaanje pod stresom, obrasce
pregovaranja i komunikacije, kao i domae politike faktore koji utiu na proces
donoenja odluka. 292
371 McClclland,C.,"Thc Acutc Intcrnational Crisis",World Politics, 14, 1961, pp.109-128,; Bcal, S.L., System Analvsis of
Intemational Crisis, Washington:University Press of America, 1979; Brecher, M., Wilkenfeld, J., and S.Moshcr, Crises in
Twentieth CV/z/w/;v,Oxford:Pcrgamon Prcss,1987. Vol I and II
230Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment
- Drugi znaajan izvor prouavanja kriza su analize katastrofa,

posebno sa naglaskm na razvitkom i upravljanjem situacijama koje podrazume- aju
kolektivni stres. Radi se o veoma irokoj lepezi dogadaja kao to su prirodne
katastrofe poput zemljotresa, poplava i tornada, onih uzrokovanih ljudskim
faktorom kao to je poputanje brana, ruenje zgrada, poari, sudari vozova i
industrijski akcidenti, ali i visokorizini dogadaji kao to su nukleari i akcidenti u
petrohemijskoj industriji. Danas postoji nekoliko standardnih udbenika
cmpirijskih istraivanja i bibliografija kojc pokrivaju kljuna pitanja iz oblasti
katastrofa. 293
Konflikti - Studijc drutvcnih i politikih konflikata su tokom vrcmcna postale
veoma brojne i tematski dosta iroke, obuhvatajui, zmedu ostalog i upravljanjc
konfliktima. Ovdc su ukljucni dogaaji kao to su dravni udar, revolucije,
demonstracije i pobune u gradovima, trajkovi i drugi sukobi vezani za oblast
radnih odnosa, domai i meunarodni terorizam.
Pojedinci i grupe - Sledei dugogodinju tradiciju uspostavljenu u psiho- ogiji,
pojavile su se brojne studije o tome kako pojedinci donose odluke u kriznim
situacijama. Sve one su zasnovane na konceptu stresa, pri emu se on odgovor).
Osim toga, stres se moe posmatrati i meriti na razliite naine: biofiziki,
kognitivno-psiholoki i interpersonalno-kolektivno. Postoji tendencija da se ovi
koncepti kombinuju kada se istrauje donoenje odluka pod
Katastrofe
21)1
Bcldcn, G.T. "Indications, Wamingand Criris

Opcrations",
27,1977. pp. 181- 198; Andriolc,
S.J.. and R.A.Young. "Towards thc Dcvclopmcnt of an
Integratcd Crisis Waming Systcm", Ibid, pp. 107-150
' George, AL and R.Smoke,
, Nevv
Yok:Columbia; Snvder, G.H. and P.Diesing,
Princeton:Princeton University Press,
1977; Brecher, M.,
Nevv Brunwick:Transaction
Books.1978; Holsti. O.R. "Tlicotics of Crisis Dccision
Making" in
Nevv York:Frcc Prcssl979,
p.99-136; Gilbcrt, A.N. and P.G.Laurcn, "Crisis
Managcment: An Assesmcnt and Critiquc",
24,
(1980), pp. 641-664; Lebow, R..N.,
Baltimore:John Hopkins Univeisity Press, 1980:
Roberts, J.M.,
London:McMillan,1988.
Dynes,R.R.,
Lexington:IIeath, 1974: Quarantelli,
E.L.,
Nevv York:Sage, 1978; Turner, B.A.,
, London:Wykeham, 1978: Cuny, F.L.,
Ncvv
York:Oxford Univcrsity Prcss, 1983; Drabck. T.E.,
International Studies Quarterly,
Deterence
in
American
Foreign
Policy:
Theory
and
Practice
Conjlict Among Nations.Bargaining, Decision
Making,
and
System
Structure
in
International
Crisis,
Studies
in
Crisis
Behaviour,
Diomacz: New Approaches i History, Theorv and Policy,
Journal of Conflict Resolution,
Between
Peaca
and
IVar:
The
Nature
of
Internatioal
Crisis,
Decision Making During International Crisis,
2>}}
Organized Behavior in Disaster,
Disaster: Theory and Research,
Disaster
Man-Made
Disaster
and
Development,
Iluma
System

Response
to
Disaster:
L.K.,
1988.
An
Invetory
Managing
Sociological
Disasters.Strategies
Findings,
and
Policy
Nevv York:Springer, 1986; Comlort,

Durham:Duke Universitv Press,
Perspectives,
Man Rehel, Princcton:Princcton Univcrsity Prcss, 1970; Gurr, T.R.. Hanhook of

Political Conflict: Theory and Research , Ncvv York:Frcc Press,1980; Zimmcrman, E., Political
Violence, Crises and Revolutions: Theories and Research, Boston:Hall,1983; Schmid,
A.P., .longman, A.J. et al. Political Terrorism: A New Guide to Actors, Authors,
Concepts, Data Bases and Literature , Amsterdam: North- Holland. 1988.
-1
Gurr, T.R., Why
of
295
Krizni menadment
231
stresom.
Odnos izmedu stresa i individualnog ponaanja u donoenju odluka i
reavanju problema ispitivano je na razliitim pojedincima u raznim situacijama,
ukljuujui hirurke pacijente, vojnike u borbi i politike lidere tokom politikih
kriza. 2% Ova istraivanja kao i ona izvedena u aboratorijskim uslovima rezultirala
su mnotvom studija koje ukazuju na razliite medusobne uticaje i daju odreene
predloge i preporuke. No zajedniki zaljuak je da visok nivo stresa nepovoljno
utie na sposobnost donoenja odluka i pravljenje racionalnog i ispravnog izbora
izmeu vie moguih altemativa. Slini zakljuci vae i za ponaanje malih gmpa u
kriznim okolnostima.
29
Orgaizacije i korporacije - Herman je meu prvima doprineo analizi kriza.
Njegov pionirski tekst povezao je obilje razliitih nalaza istraivaa u naporu da se
razvije konceptualni model efekata krize na performanse organizacijc. Ovaj
originalni napor bio jc polazna taka za mnogc stuijc kojc su usledile u ovoj
oblasti. Pod uticajem ekonomske krize u kasnim 1970-tim i ranim 1980-tim razvila
sc litcratura o propadanjima korporacija, situacijama ogranienja trokova i
organizacionih promena pod pritiskom. Ona tretira efekte unutranjih i spoljanjih
izvora nevolja i stresova i nain na koji oni pogaaju strukturu autoriteta, tokove
komunikacije, zadovoljstvo poslom i kvalitet obavljanja posla organizacije i njenih
lanova. 298
1.4. Osnovni pristupi kriznom menadmentu
TpHnn nranni^nriia mn'p Ha ;p nrinrpmi \ kri^np rinandaip tal<rn tn

77
razvija Drzo 1 eriKasno reagovanje onaa Kaaa ao Knze aoae (posie cinjenice daklc
rcaktivno. Adckvatan primcr jc vatrogansa sluba koja nijc u stanju da predvidi
kada e do poara doi, ali je praksom ponavljanja uvebana da rcagujc na alarmc i
to brc stavi poar pod kontrolu. Drugi pristup sastoji sc u tomc da sc problcm
uzmc u razmatranjc prc ncgo to sc kriza dogodi (pre injenice), dakle
proaktivno, ime se minimizira mogunost strategijskog izncnacnja. Prototip
organizacijc koja uoava i analizira slabc signalc 44 bio bi izviaki odred.
Postoje u osnovi dva naina na koji menaderi mogu da posmatraju kriznu
situaciju. Oni mogu da ignoriu znake upozorenja i da reaguju tek kada do krize
doe, ili pak mogu da se pripremaju za spreavanje i upravljanje
2
Lazarus, R.S:,
, Ncvv York:McGraw-Hill,
1966;
Holsti,
O.R.,
Crisis,
Escalation,War,
Montreal:McGill-Queens
University
Press,
1972;
Janis,LJ. and
Nevv York:Free
Press, 1977.
2%
Grinker, R.R. and J.P.Speigel, J.P.,
,
Philadelphia,Blakiston,1945; Wiegele,T.C., "Decision
Making in an International Crisis: Some Biological
Factors",
, 17, (1973), pp.295-335; Molbrook,
M.B. and Ryan, M.J., "Modeling Deceision-Specific
Psychological Siress and the Coping Process
L.Mimn,Decision Making.A PsychologicaI Analyusis of Conflicts, Choice, and Conimitment,
Men Under Stress
International Studies Quarterly
232
Hcrmann, C.F:, "Somc Conscqucnccs of Crisis vvich

Limit thc Viability of Organizations"
, 8,
(1963), pp.61-82.
29!<
Milbum, T.W., Schuler, R.S. and K.H. Watman,
"Organizational
C'risis,
Part
I:
Dellnition
and
Conccptualization",
, 36, (1983), pp. 1141-1160;
Milbum T.W. ct al., "Organizational C'risis, Part II:
Stratcgics and Rcsponscs"//w/i
, 36, (1983), pp.l
161-1180; Camcron, K.S., Km, M.U., and D.AAVhetten,
"Organizational Kffects of Decline and Turbulence",
, 32, (1987), pp.222-240; Koberg, C.S., "Resources
Scarcity, Environmental Uncertainty and Adaptivc
Organizational Bchavior",
30, (1987), pp. 798807.
Administrative Sciences Ouarterlv
Human
Relations
Relations
Administrative
Science Quarterlz
Academv ofManagemet Journal,
krizom. U prvom sluaju radi se o reaktivnom, a u drugom o proaktivnom modelu

kriznog menadmenta.
Odluke i planovi se u reaktivnom modelu donose tek onda kada se kriza
dogodi, dok u proaktivnom modelu menaderi nastoje da to adekvatnije
anticipiraju neke oblike kriza. Oni su razvili analizu ranjivosti koja im pomae da
saine plan postupanja u eventualnim krizama. Posledice svake odluke menadera
su znaajne i oni moraju da prave procenu i kalkulaciju izmeu investicija u

planiranje za sluaj krize na jednoj strani i gubitaka u sluaju da takvih planova
nema.
Izv or J oh n E .Spi ll an
Nema sumnje da je proaktivno upravljanje najbolja odluka za menadere

koji brinu o budunosti svoje organizacije. O tome svedoi i Barton koji ukazuje da
proaktivne organizacije koje stalno auriraju i revidiraju svoje take ranjivosti i
prctnjc i kojc razvijaju planovc za upravljanjc krizama u principu znatno spremnije
doekuju krizne dogadaje. Proces kriznog menadmenta zahteva iste pripreme kao i
kod stratekog menadmenta (prouavanje rclcvantnc litcraturc, SWOT analiza,
proccna rizika it.). 372
Autori koji se bave kriznim menadmentom iz perspektive privrednih
subjckata (kompanija) razlikuju:
3722 ' Barton, L., (2001), Crisis in Organisalions II, South-Westcm Publishing Co., Cincinnati.
Krizni menadment
233
aktivni (ofanzivni) krizni menadment koji obuhvata aktivnosti usmerene na

izbegavanje krize, to jest spreavanje da se ona dogodi. On se prcduzima ili dok
jo ncma nikakvih naznaka krizc kroz prcduzimanjc mcra usmerenih na mogue
opasnosti u budunosti, ili u latentnoj fazi krize kroz upozoravanje i preventivno
suzbijanje. Moe se dalje podeliti na:
- anticipativni krizni menadment iji je zadatak priprema protivmera uz pomo
specifinih prognoza/scenarija u obliku alternativnih (kontigentnih) planova da bi
se utedelo vreme u sluaju iznenadnog nastanka krizne situacije, i
-preventivni krizni menadment, iju osnovu ini pravovremena
identifikacija latentne ve postojee krize (njenih slabih signala") pomou sistema
ranog upozorenja, planira, realizuje i kontrolie preventivne strategije/mere za
izbegavanje odnosno spreavanje latentne krize; i
reaktivni (defanzivni) krizni menadment obuhvata mere koje se preduzimaju u
vidljivim (akutnim) fazama krize sa zadatkom da se ona suzbije ili da se umanje
njene posledice. Dalje se deli na:
-repulzivni krizni menadment u kome se kriza prihvata kao realnosti, ali se
ocenjuje kao savlaiva, pa je cilj odbijanje (repulzija) krize. U uskom smislu ovo
je centralna forma kriznog menadmenta usmerena na primenu strategije, odnosno
preduzimanje isto reaktivnih mera za savladavanje odrcdcnc konkrctnc akutnc
krize, i
- likvidativni krizni menadment se primenjuje u akutnim krizama
vie ne postoje anse za opstanak preduzea u srednjem i dugom roku i/ili da

nije mogue kratkorono uspeno savladavanje krize. Njegov zadatak je urcdno
povlaenje, odnosno planska likvidacija prcduzca koja moc da zatiti, vlasnika,
zaposlene, kupce, dobavljae i ostale grupe od jo veih gubitaka.
Polazci od toga na kojc aspcktc krizc sc stavlja naglasak, Pirson i Kler 373
identifikuju tri iroke perspektive: psiholoku, socijalo-politiku i tehnolokostrukturnu i ispituju efekte svakog od ovih pristupa na 4C- uzroke ( causes) koji se u
svakoji od ovih disciplina pripisuju krizi; posledice krize ( consequences); mere
predostronosti (cautionaij measures) preopruene da se kriza sprei ili da se smanji
njen uticaj; i, najzad, mere koje se preporuuju za hvatanje u kotac ( coping) sa
kriznim dogaajem, odnosno za odgovor na njega. Ovaj pristup je sintetizovan
prikazan u sledeoj tabeli.
Ovi autori smatraju da je krizni menadment patio od fragmentaraih
paradigmi i preporuuju i praktiarima i teoretiarima da pokuaju da naprave
sintezu ova tri pristupa u jednu multidimenzionalnu perspektivu.
Psiholoki pristup
Socijalno- politiki
Tehnolokopristup
strukturni pristup
Uzroci
Kognitivna ili
Poremeaj
vrsto povezane,
373Pearson.C.M., and Clair,J.AReafirming crisis management, Academy ofManagement Review, Vol 3,No 1, 1998. pp. 5976.
234
Posledice
Mere opreza
Tehnike
za
odgovor
bihejvioralna
ogranienja ili
greke pojedinca
ili grupe
zajednikog
razumevanja i
socijalnih
struktura
guste,
interaktivne
tehnoloke i
menaderske
strukturc kojc
podstiu sloene i
nepredvidive
interakcije
Poljuljana
Raspad
Manje ili vie
zajednikih
vrednosti,
verovanja,
struktura i uloga
proirena
katastrofa i
destrukcija
ukljuujui i
samodestrukciju
uverenja o
organizaciji i/ili
njenim lanovima,
oscaj ugrocnosti
ili druge
nesigurnosti,
viktimizacija
pogodenih
Razumevanje
ranjivosti i
potencijalne tete
Prepodeavanje
uverenja,
pretpostavki,
ponaanja
emocija
Fleksibilnost u
normama i
ponaanjima koja
upravlja
interakcijama,
meusobno
uvaavanje,
mudrost
Rekostrukci
ja
prepodeenih
znaenja,
kolektivna
adamtacija
Izbegavanje rizinih
i/ili loe razumljivih
tehnologija ili
nedovoljno
bczbcdnih struktura
koje su dizajnirane
da ogranie rizike
Hitne
intervencije u cilju
pomoi rtvama i
popravka
strukturnih
oteenja________
Pearson, and Clair, 1998

Procesni model kriznog menadmenta koji je razvila amerika Federalna agencija
za upravljanje u kriznim siuacijama (FEMA) nije sasvim neupitan, ali
Krizni menadment
235
jc sa praktinog aspckta koristan. U ovom modclu sc aktivnosti kriznog

menadmeta grupiu u etiri vremenski odvojene faze:
spreavanje/ ublaavanje
ukljuujc aktivnosti kojc climiniu ili smanjuju ansc da doe do krizc ili
umanjuju efekte krize. Ukoliko je nemogue spreiti krizu, moe se barem smanjiti
njen razorni potencijal. Npr. ojaavanje krovova e smanjiti oteenja olujnog
vclra, ili c sistcm ovodnih kanala umanjiti poslcdicc poplava.
priprema (planiranje),
odnosi se na planiranje odgovora na to kada se kriza dogodi i na
rasporeivanjc rcsursa u funkciji cfcktivnog odgovora. Ovc aktivnosti pomau da
se spasu ivoti i minimizira oteenje tako to se ljudi pripremaju da adekvatno
odgovore kada je kriza neizbena ili se ve dogodi. Pored ogovarajucg plana
ncophodno jc obucno i uvcbano osobljc kao i rcsursi za adekvatan odgovor.
odgovor i
obuhvata pcriod tokom trajanja ili ncposrcdno nakon nastanka krizc. Tokom
ove faze nadleni pruaju neophodnu hitnu pomo rtvama i nastoje da smanje
verovatnou buduih oteenja. U odgovor se ukljuuju vatrogasci, policija, hitna
pomo, spasilaki odrcdi i ostalc slubc za hitnc intcrvcncijc.
oporavak
traje dok svi sistemi ne dodu u stanje, odnosno uslove skoro normalnih
opcracija. Kratkotrajni oporavak onosi sc na vraanjc vitalnih sistcma u
minimalne operativne uslove, a dugotrajni moe potrajati mesecima i godinama
ugradi izvcsnc novc clcmcntc koji c uticati na manju sklonost krizama u

bubunosti. Npr. grad moe relocirati naselja koja su bila poplavljena, a na tom
mestu izgraditi parking ili neku otvorenu povrinu. Ovo ilustruje kako oporavak
moc uticati na ublaavnjc buduih kriza.
Moe se uoiti da su prve dve faze pretkrizne, a druge postkrizne.
Krizni menadment je poev od Drugog svetskog rata fokusiran primamo na
priprcmu, tj. planiranjc. Ali, priprcmljcnost jc samo jcdna od ctiri faze
sveobuhvatnog kriznog menadmenta. Organizacije i zajednice imaju mnogo
mogunosti da se bave krizama pre nego to se one dese, i odgovornost da
pomognu u oporavku nakon krizc.
FEMA:
Emergency Management
236
Valja napimenuti da su navedene etiri faze sveobuhvatnog kriznog

menadmenta su u meusobno u cirkularnim odnosima, odnosno da su neraskidivo
povezane. U om smislu svaka faza se naslanja na druge i zato su i prikazane u
obliku kruga. Aktivnosti u jednoj fazi mogu se preklapati sa onima u prethodnim ili
se utapati u njih. Tako se pripremljenost brzo pretvara u odgovor kada kriza
nastane. Isto tako odgovor se stapa sa oporavkom u razliitim momentima, zavisno
od obima i vrste oteenja. Slino tome, oporavak treba da pomogne iniciranju faze
prevencije, tj. motivisanju napora da se sprei ili redukuje budui krizni potencijal.
Kao to se vidi faze krize nemaju ni poetka ni kraja.
Takoe je interesantna matrica kriznog menadmenta koju daje Tepfer. Fazc
kojc on idcntifikujc sc ncznatno razlikuju od modcla koji prcdlac FEMA, ali ja u
ovom modelu posebno korisno to to su one ukrtene sa odgovarajuim nivoima
upravljanja krizom imc prcdlocna matrica postajc voimcnzionalna.
Matrica procesa upravljanja krizom
Tepferova krizna matrica omoguava istraivanje Topfer

preduslova i posledica krize u svakoj fazi i na svakom nivou.
Umreenost, povezanost i vremenski sled akitvnosti vide se na
neto
modifikovanoj tabeli. Kljuna podruja su osenena, a tipian tok i meuzavisnost
su prikazani u sedam koraka - od preventivnog upravljanja krizom do uenja.
Iz tabele se vidi da inicijalni podsticaj pri preventivnom upravljanju krizom

dolazi sa psiholokog nivoa putem senzibilizacije, odnosno oseaja da
Krizni menadment
237
neto nije u redu, ime se stvara spremnost za razvoj kriznog plana na

saznajno-procesnom nivou. U narednom koraku panja se usmerava na rane
simptome, ranu spoznaju i rano upozorenje na informacionom nivou, gde se
oblikuju rani indikatori i informacije. Prva dva koraka su usmerena na prevenciju
krize. Ako je kriza neizbena, odnosno ako je ve nastala, pa je organizacija iz
,,normalnog prela u vanredno funkcionisanje, aktivira se svih pet nivoa u treoj
fazi. U etvrtom koraku se razvijaju mere upravljanja krizom, dok je u petom
akcenat na komunikacionim i organizacionim podrujima
V
obnavljanja (oporavka), odnosno izlaska iz krize. Sesti korak povezuje nivoe
ovladavanja krizom i uenje iz krize, dok sedmi povezuje informacioni nivo uenja
iz krize sa organizacionim nivoom obnove.
V
Cvrsta meusobna povezanost pojedinih faza i nivoa dogaa se uvek u
orccnom vrcmcnsko-prostornom kontiuumu i ini ncprckinutu mrcu
medusobnog uticaja. Matrica toka procesa krize upravo naglaava mreu odnosa i
zavisnosti pojcdinih faza i nivoa proccsa upravljanja krizom. Proccs ucnja jc
konana faza proccsa upravljanja krizom i, istovrcmcno, ishoditc prvc fazc,
odnosno preventivnog elovanja.
1.5. Temeljni principi kriznog menadmenta
S obzirom na mnogobrojnost i kompleksnost razliitih tipova kriza, kao i na
injenicu da se nikada u istoriji nisu dogodile dve potpuno identine krize,
v e r H a i p s v a ka n i i h i p H i n s t v p n i n p n n n n v l i i v H n i r a H a i n p m n c n i r p i p H a t i
precizna 1 cietaijna uputstva za krzne menaazere. Moguce je, meautim, aati izvesna
opta uputstva i smernice, kao i odreene opte principe koji se krizni mcnadcri
moraju primcnjivati u svim vrstama kriza. Oni, zapravo poivaju na bitnim
drutvenim vrednostima. U praksi, efikasni menederi su oni koji su sposobni da u
kriznim situacijama funckionu i deluju u trostrukim vremenskim fazama". Naime
menaderi se u sadanjoj dimenziji nose s nekom vanrednom situacijom,
istovremeno procenjuju akcije koje su ve preduzeli, ali tako planiraju i budue
akcije koje e morati da preduzmu. U svim ovim fazama sutina efikasnog kriznog
menadmenta lei u nizu principa koji se mogu primenjivati pre, tokom i nakon
bilo kakve vrste vanredne situacije. Najznaajniji principi su:
Suoavanjc s stvarnou
Brzo i odluno delovanje
Zatita ljui kao apsolutni prioritct
Prisustvo lidera na mestu dogaaja
Otvorena komunikacija
Veliki broj dravnih slubenika i politiara, kako pokazuju empirijska
istraivanja, prilino je sklona onome to sociolozi i psiholozi nazivaju proces
nepriznavanja", slino pacijentu koji ne eli da shvati i/ili prihvati dijagnozu teke
bolesti i sa njom se suoi. Naalost, uprkos vlastitim ili tuim negativnim
iskustvima, o kriznim i drugim vanrednim situacijama jo se uvek pogreno
razmilja kao o specifinostima neke industrijske grane ili neke drave, ili to je
jo gore, kao o problemu koji pripada nekom drugom. Time, naravno, problem
238
nee nestati, ve e se samo izgbiti dragoceno vreme, pa je stoga nuno da javni

zavninici konano shvate da moraju nauiti da konstantno i sistematski
razmiljaju o stvarima koje mogu krenuti krivim putem. Samo ukoliko na samom
poetku shvate ozbiljnost situacije i potencijal predstojee krize koja moe
eskalirati i izvan nacionalnih granica, oni e biti u situaciji da iskoristite tehnike
menadmenta u spreavanju predstojee krize, da se pripreme za odgovor ukoliko
je ona neizbena i da se bre i lake oporave od njenih posledica.
U svakoj krizi vreme je resurs koji je najpotrebniji, a upravo ono nedostaje.
Kriza zahteva donoenje odluka, a za dublje promiljanje pojedinih opcija nema
vremena, jer svako odlaganje moe imati katastrofalne posledice. Stoga sc mora
clovati brzo i odluno, makar takvc mcrc u prvom trcnutku izgledale bolene i
predstavljale ozbiljne materijalne gubitke. 374 U situacijama kada su ugrocni
ljudski ivoti i kada ncolunost moc povcati broj rtava, efikasnost i
eacionalno donoenje odluka ima jo vei znaaj.
I za dravu i za svaku organizaciju Ijudski ivot jc, ili bi barcm trcbalo da
bude, apsolutna i najvia vrednost. ,02 Ovaj vrednosni primat se, naravno, ne menja
ni u kriznim situacijama. Materijalna dobra, iako veoma vana u dananjoj
civilizaciji, se, za razliku od ljudskih ivota, mogu nadoknaditi. U sluaju sukoba
vrednosti u nekoj krizo, organizacija mora da rizikuje i prihvati trokove i
374 U junu 1997. Kompanija Najk lansirala jc novi dizajn koarkakih patika Letnji skok sa rcju vazduh (air) napisanoj plamtcim
slovima da lii na rc Alah na arapskom. Shvatii moguc poslcdicc kompanija jc povukla iz prodajc 38000 pari patika i prckinula
liniju proizvodnju.
materijalne gubitke, ako je to potrebno radi zatite ljudi. 375 fiziko prisustvo voa,
lidera i rukovodilaca na licu mesta kriznog dogadaja je od izuzetnog znaaja
budui da oni time alju jasnu simboliku poruku javnosti da je ta situacija vana i
da je njeno reavanje njihov prioritetni zadatak. Sasvim je prirodno da ljudi ele da
vide svoje lidere u kriznim situacijama, a da im, s druge strane, njihovo odsustvo
govori da voe imaju prea posla. 376
Navedeni princip ne treba shvatiti bukvalno, odnosno u smislu da
predsednik drave/vlade ili generalni direktor kompanije moraju biti na licu mesta
svakog kriznog dogadaja. Na primer ukoliko se dogodi poar u jednom objektu
velikog trgovinskog lanca, nije neophodno prisustvopredsednika
375" Firma Johnson & Johnson je 1982 povukla 22 miliona boica svog leka Tylenola iz svih apoteka odmah kad je uoena veza
izmeu uzimanja ovog leka i smrti pacijenata. Ovaj potez je kompaniju kotao stotine miliona dolara, ali je sauvan glavni kapital
firme - ugled komanije kojoj su Ijudski ivoti vaniji od profita. Istovrcmcno sprccnc su i novc potcncijalnc rtvc.
376Prilikom potonua ruske nukleame podmomice Kursk sa 118 lanova posade u avgustu 2000 i operacije spaavanja predsednik
Putin nainio je gaf u odnosima sa javnou. Na poetku drame on se odmarao na Cmom moru i prcd kamcrama izjavio da jc
situacija pod kontrolom, nakon cga jc ncstao na nckoliko dana. Javnost i lanovc porodica posadc jc razbcsnclo to nijc lino
prcuzco upravljanjc krizom. Suprotan je primer njujorkog gradonaelnika Rudolfa ulijanija koji je nakon teroristikog napada
od 11. septembra bukvalno bio sveprisutan, pojavio se nekoliko minuta posle napada na tornjeve, preuzeo kontrolu nad
dogaajima, bio dostupan za mcdijc i lino prisustvovao na dcsctinama pogrcba rtava.
Krizni menadment
239
kompanije. Njega moe zameniti lokalni menader, odnosno regionalni

rukovodilac. Dakle, reakciju uvek treba odmeriti prema dimenzijama konkretnog
kriznog dogadaja.
Komunijacija nuno prati krizu i moe, zavisno od toga kako je voena, da
bude ili deo problema (podstie krizu i oteava njeno reavanje) ili, pak, deo
reenja (smanjuje dimenzije krize, utie na njenu percepciju i bre reavanja).
Otvoreno, stalno i iskreno komuniciranje je najbolji nain da se osujete glasine i
nagadanja i daju neophodne informacije kljunim javnostima. Pored sadraja
informacija koje se daju vaan je i nain kako se ta kae, kao i to da organizacija
govori jednim glasoirT.
Pored iznetih optih principa valja istai da je vano da se za vreme
razreavanja pridrava i sledeih pravila koja mogu, manje ili vie, varirati od
incicnta do incicnta, ali su uglavnom ncizbcna.
Jedna osoba na elu - U krizi nema vremena za kolektivno odluivanje.
Vreme za odluke komiteta je u fazi planiranja.
- Uspostavljanje komande i kontrole - Uesnici moraju znati ko je na elu,
ko ima ovlaenja i koje su njihove uloge.
-Pitanje lokacije - Lokacija blizu dravnog vostva i javnih medija
- Planirati za dugi rok - Lake je oduzeti od operacije nego joj dodavati,
-Uspostaviti disciplinu - Menaderi imaju oekivanja to se tie uinka,
- Voditi rauna o pravnim i etikim pitanjima - Ne sme se dozvoliti da
kratkorone potrebe utiu na dugorona razmatranja incidenta i utie na
- Kontrolisati krizu i ne initi je gorom - Kriza je dovoljno loa sama po scbi,

ne trcba menadment da doprinosi problemima.
- Prikupljati informacije - Odluke se baziraju na informacijama,
- Deliti informacije - Ukoliko se informacije ne dele, kako je mogue donositi
adekvatne odluke?
- Dokumentovati sve akcije i odluke - U kasnijem svoenju rauna ili
brifingu, nedokumentovane akcije i odluke su iskrivljene i izgubljene u
vremenskim ogranienjima krize,
- Baviti se injenicama, ne pretpostavkama - U donoenju odluka, zahtevajti
injenine informacije, a ne sumjektivne ocene
- Tim reava krizu - Timski rad, ne pojedinci, reava krizu,
-U sluaju nedoumice treba se osloniti na naueno kroz proces planiranja
i obuke, vlastite i organizacione vrednosti, a ponekad i na sopstvene instinkte
i savete ljudi od poverenja,
-Kad je nuno kriti pravila, budui da su ona uglavnom predviena za
normalne, a ne krizne situacije
- Pripreme i veba - Priprema, obuka i oekivanje sprijeavaju krize. U
reavanju krize koju pokuavate sprijeiti, faza planiranja doprinosi
pozitivnom razrccnju. Stalno sc priprcmati i vcbati to jc moguc vic,
Pored iznetih otih prinicpa i nekih sasvim konkretnih operativnih pravila
kriznog menadmenta treba podsetiti na glavno pravilo za efikasno upravljanje u
kriznim situacijama koje glasi: "nauiti kako da se utie na krizu, a ne samo
240
kako na nju odgovoriti. Ovaj pristup je poznat kao proaktivna filozofija u okviru
koje proaktivni meneder za krizne situacije sprovodi procene rizika i ranjivosti
pre vanredne situacije, razmatra alternative i posledice razliitih akcija, i
preduzima korake anticipiranja kako bi se stekla maksimalna kontrola nad
vanrednim dogadajima. Ove aktivnosti se odvijaju u predkriznim fazama kriznog
menadmenta.
2. PROCES KRIZNOG MENADMENTA
Kao to je navedeno krizni menadment se moe idealno-tipski posmatrati
kao proccs koji ima nckoliko faza. Razmotricmo dctaljnijc pojcdinc fazc kriznog
menadmenta prema modelu procesa kriznog menadmenta koji je prcdloila
FEMA.
2.1.
Spreavanje/ublaavanje
Prva faza (pred)kriznog menadmenta, spreavanje, izbegavanje,

ublaavanje ili ograniavanje' 0 " obuhvata irok dijapazon aktivnosti koje
ukljuuju trajnu ili stalnu redukciju i/ili smanjenje verovatnoe potencijalnih
gubitaka od hazardnih dogadaja. Kako se navodi u priruniku FEMA-e mnoge od
ovih aktivnosti nisu pod direktnom kontrolom kriznog menadera, 306 ali on mora da
vodi rauna o tome da drugi organi, insistucije i pojedinci preuzimaju mcrc iz
svojc nalcnosti da sc kriza izbegnc. U odrccnom smislu uloga biti upozoren i
upoznat sa razliitim tipovima hazarda koji prete zajednici/organizaciji. On mora
stalno traiti prilikc i mogunosti da smanji i eliminie rizik ovih hazarda, to

podrazumeva da je u stanju da prevede sloeni i sveobuhvatni krizni menadement
u praktine, smislene i razumljive programe. Jedan od naina na koje on to moe
da uradi jeste da motivie druge da se angauju u preventivnim aktivnostima i
pomogne u koordinaciji raspoloivih javnih i privatnih resursa koji se mogu u ove
svrhe koristiti. U tom smislu sledei resursi i instrumenti stoje na raspolaganju
kriznom menaderu:
-razliiti zakoni, pravila i propisi (saobraajni, graevinski, bezbednosni,
tehniki, protivpoarni, inspekcijski idr.) gde on kod nadlenih organa i slubi
moe insistirani na njihovoj doslednoj primeni,
-strukturne mere (kao npr. prozorski aloni otporni na vetar, ojaani
transportni kontejneri, materijali otporni na poar) koje se mogu sugerisati na
odgovarajue naine pojedincima i institucijma,
- finansijske mere (poreski nameti ili olakice radi obeshrabrivanja opasnih i
podsticanja bczcbcdnih postupaka, tchnologija...),
-informacije (obavetavanje potencijalnog kupca nekretnine o opasnosti od
poplavc, obclcavanjc opasnih matcrija, prczcntacijc rizika onima koji
Krizni menadment
241
donose zakone, kreiraju politiku, profesionalnim udruenjima, NVO), saradnja sa

medijima
-planiranje i mapiranje korienja zemlje (prilikom izgradnje objekata na
lokacijama planove razmatra posebna lokalna komisija)
-inspekcije slube kao saradnici u implementaciji najveeg bropja
navedenih mera
Izloeni preventivne instrumente krizni menader ne primenjuje sam i
neposrdno, ve je njegov zadatak da pre svega dobro poznaje sve ove alate koji su
mu na raspolaganju, a nakon toga da da informie, pita, pregovara, motivie,
upozorava i izaziva. U tom smislu neophodno je da krizni menader zna gde lei
ekspertsko tehniko znanje i kako razliite agencije sprovode svakodnevne
preventivne mere i programe, tako da moe zajedno sa njima da radi na
unaprcivanju bczbcdnosti.
Jedna od osnovnih aktivnosti u prekriznoj fazi kriznog menadmenta
sastoji sc u identifikaciji hazarda i analizi ranjivosti.
Hazard jc jcdan od kljunih pojmova risk i kriznog mcnadmcnta. Pod njim
se podrazumeva situacija nastala prirodnim ili Ijudskim uzrocima koja moe
uzrokovati ozbiljne negativne posledice za neku organizaciju/zajednicu. Bilo bi
idealno da se organizacija pripremi za sve vrste hazarda. To meutim, nije
praktino jer se neki moda nikad nee dogoditi u njoj. Zato je prvi korak u
preventivnim aktivnostima da se utvrde koji su to potencijalni hazardi koji mogu
da pogode zajednicu. Kao koristan i dobar nain za procenu buduih
1.
2.
3.
JT O- -- - -I---------VI O
----*----J-----------------7
intervjui sa uesnicima i najstarijma u zajednici, penzionerima...). Meutim, da bi
se identifikovali novi hazardi treba stalno pratiti promene koje se dogaaju u
okruenju organizacije (da li je porasla poarna ugroenost, da li su izgraena
nova opasna postrojenja u okolini, saobraajnice kojima se prevoze opasne
materije itsl.). Neopohodno je, prilikom analize svakog hazarda, da se utvrde
odgovori na sledea vana pitanja:
moc li pogoditi organizaciju ?
koliko je ta pretnja znaajna ?
koliko sc to csto ranijc ogaalo ?
4 proccna populacijc koja moc biti ozbiljno pogodcna ovim hazardom.
Upravo se glavni zadatak kriznog menadera sastoji u tome da se etaljno
veoma paljivo analizira svaki hazard, s tim to se poinje od onog koji je
najverovatniji, i procenjuje se ranjivost vezana za taj hazard u okviru nadlenosti
menadera. Kljuni cilj jeste da se identifikuju hazardi koji predstavljaju najgore
pretnje i koji treba da imaju prioritet u preventivnim naporima i planovima.
Nakon to su svi hazardi identifikovani procenjuje se ranjivost zajednice na
pojedine od njih. U tom smislu je kljuno pitanje ukoliko kriza nastane ko ili ta e
biti pogoen i koliko ozbiljno. U cilju nalaenja odgovoran na ovo pitanje
neophodno je izvriti analizu svakog identifikovanog hazarda i utvrditi kakve i
kolike efekti on moe imati na zajednicu. 307
Ranjivost neke organizacije odnosno zajednice se moe odrediti kao
potecijal za gubitak ljudskih ivota, povredivanje i ranjavanje ljudi i ekonomske
242
gubitke usled kriznog dogaaja. Prilikom analize ranjivosti mora se naroito voditi
rauna i o potrebama odreenih posebno ranjivih kategroija ljudi kao to su
bolesni, stari, deca, lica sa invaliditetom, zatvorenici, stranci itd. Takode
neophodno je imati u vidu i postojee kapacitete za prevenciju. Npr. ako se dogaa
poplava da li u blizini postoji brana pomou koje je mogue donekle kontrolisati
nivo vode? Da li je ona u loem stanju pa moe da popusti? Postoje li izgraena
sklonita od tornada isl. Prilikom izrade analize treba se osloniti i na
specijalizovane agencije i organizacije na lokalnom i dravnom nivou.
2.1.
l.Strategije prevencije krize
Iako, manje vie svi eklarativno priznaju znaaj ove prve faze kriznog
menadmenta u praksi se najee njen znaaj umanjuje u korist ostale tri faze pripreme, odgovora i oporavka. O tome govore ve i letimini uvidi u praksu
mnogobrojnih organizacija.
U veini dravnih, javnih i profitnih organizacija finansijski resursi koja
stoje na raspolaganju za krizni menadment u celini su obino skromni. Ukupna
sredstva predviena za krizni menadment se onda dele na pojedine stavke. U
okviru toga preventivne aktivnosti se takmie sa ostalima za svoj deo budeta.
novca za pripremu, odgovor i oporavak. Zato za ovu fazu najee nema novca.
Meutim, ovo je faza u kojoj kreativno planiranje i inovacije mogu biti od velike
pomoi. Novac nije odluujui faktor budui da postoje mnoge alterantive skupim
programima. Cilj prevencije je u prvom redu da se izbegnu hazardne okolnosti, u
skladu sa narodnom izrekom "bolje spreiti nego leiti".
1. spreiti stvaranje hazarda (npr. kroz pravila i procedure, kao to je obaveza da sve
javne zgrade imaju javljae poara i aparate za gaenje);
2. promena prirode i obima hazarda (npr. nadlena inspekcija pronae pukotinu na
brani ili neki drugi znak nestabilnosti. Nivo vode iza brane se moe bezbedno i
postepeno smanjivati ime se postiu dva rezultata: smanjenje pritiska na branu
dok se ne popravi i neugroavanje okoline ispod brane. Slino je i sa
stabilizacijom klizita). Ovo su primeri koji se tiu promene prirode hazarda. Kad
je re o obimu mogu se navesti primeri smanjenje brzine u kolskim zonama koje
smanjuju mogunost da decu udare vozila, ili proizvodnje opasnih hemikalija gde
se fabrici moe ograniiti koliina te robe u sklaitima;
Jedan isti hazard kao to je na primer poplava moe

imati razliite efakte na jednu zajednicu koja je manje
ranjiva, od one ija je ranjivost na ovaj hazard vea. Ako
uzmemo ze primer dve reke u razliitim delovima zcmlje
kojc poplavljuju okolinu istovrcmcno i po izvcsnim
pravilnostima u tom sluaju jc potcncijalna ranjivost s
obzirom na ucstalost jc jcdnaka. Mcutim, jcdna rcka
tcc kroz gusto nascljcni poslovni centar grada, a druga
kroz poljoprivrednu odnosno ruralnu oblast. U ovom
244
sluaju jasno je da ova dva dela zajednice nisu

podjednako ranjiva. Poplava u poslovnom centm
uzrokovae ekonomske gubitke, ugozic vci broj ivota
i moc iziskivati cvakuaciju i rclokaciju mnogo ljudi.
Krizni menadment
243
3. Odvajanjc hazarda od onih koji mogu biti pogocni (Npr. ogrniavanja upotrebe
opasnih hemikalija na samo neke zone, ili uvanje opasnog sadraja u bezbednim
kontejnerima ili posebno ojaanim objektima);
4. Promcna osnovnih karaktcristika hazarda (ncposrcdno uz opasnc hemikalije pakuje
se neutraliui agens koji se automatski oslobaa ukoliko doe do oteenja
kontejnera sa opasnom hemikalijom tako da se toksini cfckal minimizira. Ili
dodavanjc odrccnog mirisa bczmirisnom tcnom propanu kako bi se upozorilo na
prisustvo gasa);
5. Gledajte ta rade drugi (Internet, publikacije, razmena iskustava sa drugim kriznim
mcnadcrima itd. - imc sc znaajno tcc i napori i srcstva).
Veliki broj istraivaa sugerie da se prilikom izrade inventara moguih
kriza ukljue predstavnici iz svih odeljenja i organizacionih jedinica u okviru
kompanijc, s obzirom da vic ljudi vic zna, a i stvari posmatraju iz razliitih
uglova. Naime, perspektive radnika koji rade u obezbeenju, neposrednoj
proizvodnji, ininjera, srednjeg i top menadmenta o tome ta sve u organizaciji
moc da krcnc loim putcm su razliite, a njihov intcrcs da kompanija naprcdujc je
zajedniki. Tako je, recimo, domar zgrade svesniji problema koji mogu nastati sa
sistemima za grejanje i hlaenje, moguim curenjem gasa i sl, radnici na liniji
sklapanja automobila znaju vic o kvalitctu dclova od mcnadcra u ureenim
kabinetima itsl. Veoma je vana organizaciona kultura odnosno stvaranje atmosfere
u kojoj se zaposleni moraju oseati slobodnim da otvoreno govorc o potcncijalnim
problcmima. U suprotnom, ako za izrccna upozorcnja budu kanjeni po principu
shoot the messenger, ili pak ta upozorenja vii
t
t t
v
t r
i
1
Najza, ankctiranjc ljudi iz razliitih struktura moc biti dco PR programa odnosa
sa unutranjom javnou i stvaranja oseaja da su svi zaposleni u lancu vani, da
se njihov glas uje i da uestvuju u donoenju odluka, ime se stvara oscaj
zajcdnitva svih zaposlcnih u organizaciji.
Neki menaderi misle da je korisno sastaviti popis deset najgorih stvari koje
bi mogle da se dogode i onoga ta bi trebalo uraditi u tim situacijama, dok drugi
prclau dircktoru i mcnadcrima da sc stavc u ulogu intcrnog ubicc ili teroriste
to im omoguava da se ree racionalnih i morlanih naela i da poznavanje
proizvoda, procedura i sistema fabrike iskoriste kako bi smislili da jc unitc
iznutra ili spolja.
Svaka kompanija se moe suoiti sa velikom brojem kriza pri emu su od
kljunog znaaja dva pitanja:
1) koliko jc kriza vcrovatna, i
2) koliko tete moe da nanese.
U razmatranju potencijalne opasnosti krize odnosno obima njenih tetnih
poslcdiva Stivcn Fink' 377 prcdlac da sc napravi skala od 0 do 10 gdc bi 0
oznaavala krizu koja skoro uopte ne oteti organizaciju dok bi 10 oznaavalo
potpuno unitenje. Ovde se u stvari pre krize, radi ono to bi se i inae radilo poslc
krizc, odnosno izvrila proccna tctc. Proccna tctc prc krizc jcstc nuno
subjektivna, ali je, kao to smo to videli na samom poetku, i pojam krize jcdnim
svojim dclom subjcktivan. Fink savctujc da sc zamisli nckoliko najgorih moguih
kriza koje mogu pogoditi organizaciju i da se onda postavi pet pitanja.
377"
Fink.S. (1986) Crisis Management: Planningfor the Inevitable, Amacom:New York
Pitanje br. 1
Ukoliko postoji rizik od cskalacijc krizc koliko intcnzivna ona moe postati
i koliko brzo se to moe desiti? Koji intenzitet krize organizacija moe izdrati i
koliko dugo? Kako se shvata intenzitet: kao poplava ljutitih telefonskih poziva,
mcjlova punih mrnjc, masovna rezignacija zaposlcnih, otkazivanje porudbi pod
nejsnim okolnostima? U stvari je krizni menader onaj koji definie koji nivo
intenziteta je prihvatljiv. Nakon ovoga treba numcriki izraziti (od 0 - najnic do
10 - najvic) odgovor na inicijalno pitanjc: ako kriza eskalira u intenzitetu koliki
e biti subjektivni doivljaj njenog intenziteta za menadera.
Pitanje br. 2
Do koje mere je kriza interesantna za neije budno oko? Na primer oko

medija ili neke vladine regulatorne agencije. Kako izgleda to medijsko pokrivanjc
- na naslovnoj strani ili u srcini novinc, jcan tckst ili scrija. Ponovo ovaj aspekt
krize treba oceniti na skali od 0 do 10.
Pitanje br. 3
U kom stcpcnu data kriza rcmcti normalnc poslovnc opcracijc? Ukoliko je

re o kompaniji da li ona moe da na vreme isporuuje robu. Ako je dravni organ
da li moe da obavlja svoje redovne poslove? Da li usmeravanje panje na borbu
sa krizom oncmoguava bavljcnjc svakoncvnim rutinskim aktivnostima.
Potencijalno remeenje normalnih poslovnih operacija treba
obavljanja rcdovnih poslova.
Pitanje br.4
U nekim krizama organizacija je rtva, a u drugima je krivac. Poznavanje

ovih razlika pomac da sc occni u kojoj mcri jc ugrocn pozitivan imid. Menader
naftne rafinerije ije postrojenje eksplodira usred noi tokom redovnog rada nalazi
se u sred akutne krize. Ako se to desi kao rezultat sabotae nckc tcroristikc grupc
kompanija jc rtva a poto jc ncduna rtva njcn javni imid nije ugroen.
Meutim, ukoliko je uzrok tragedije neepaljivo rukovanje operatera ili
neodravanje postrojenja na ta je kompanija vie puta uopzoravana od nadlcnih
organa, kompanija jc krivac. Nakon razmiljanja o uticaju potencijalne krize na
javni imid organizacije ili njenog menadmenta isti treba numeriki izraziti od 0
(nema oteenja imida) do 10 (ozbiljno otccnjc).
Pitanje br. 5
Najzad, i po nekima najvanije, u sluaju potencijalne krize do kog stcpcna

c dobit organizacijc biti otccna. Nckc gubitkc jc lako novano izraziti
(smanjenje proizvodnje, oekivani profit itd) ali jednoako su vani i ,,meki gubici
kao to je smanjenj produktivnosti, pad morala zaposlenih, povcan broj bolovanja
odnosno odsustvovanja sa posla, strcm povcan broj odtetnih zajteva, negativni
publicitet, gubitak podrke od strane zajednice itd. Za njihovu procenu potrebne su
konsultacije sa PR i kadrovskim sektorom, spoljanjim konsultantima itd. ,,Mcka
otccnja osiguranjc nc priznajc i nc pokriva. Tek kada se spoje ova tvrda i meka
oteenja i izrazi se cena
Krizni menadment
245
potcncijalnc krizc od 0 (ncma trokova) do 10 ( tropkovi koji osakauju

organizaciju).
Nakon svega ovoga Fink predlae da se odgovori na svih pet pitanja sabcru i
da sc podclc sa pct da bi sc dobila veliina uticaja krizc. Onda sc ta kriza
pozicionira na odgovarajue mesto na skali koja se vidi na sledem crteu.
246
Saa kada postoje brojani pokazatelj koji predvia kakav e biti uticaj krize
postoji numeriki i analitiki odgovor na pitanje koja je to najgora stvar koja sc
moc dogoditi. Nakon odgovora na sva navccna pitanja o potencijalnoj krizi
imamo skalu pomou koje moemo:
a) mcriti krizu,
b) porediti je sa drugim krizama i
c) pratiti na osi njcno pomcranja na gorc ili na dolc
Na primer ukoliko smo krizni potencijal jedne krize procenili na skali sa 8,5
CIV (Criris Impact Value) kao cilje se moe postaviti da se ova kriza dovede na broj
koji je prihvatljiv. Recimo da je pitanje uticaja krize na normalne operacije ocenjen
sa 10, moe se tragati za reenjem da se najvei deo operacija obavi pre nastanka
krize. Drugim reima ako se predvia da e kriza predstavljati opasnost trae se
naini da ona bude prilika.
Nesumnjivo je da je procena uticaja odnosno potencijalnog efekta krize
veoma znaajna. Nipta manje nije vana ni procena verovatnoe sa se kriza dogodi.
Ako potencijalno veoma opasna kriza 9,5CIV ima ansu da se dogodi od 1 prema
milion ona svakako nee zaokupiti toliko panje kao kriza od 7,0 CIV koja se moe
dogoditi ve sutra. Ali, naravno, ne moe biti ni potpuno ignorisana. Stoga je drugi
korak u predvianju krize da se poveu verdnost kriznog impakt faktora CIV sa
faktorom verovatnoe.
Korienjem numerike skale, uz nastojanje da se bude to objektivniji,
potrebno je procentualno odrediti verovanou dogaanja svake od potenijalnih kriza.
Budui da su najbolji prediktori buduih dogaaja upravo roli dogaaji, procenu
verovatnoe budue krize treba poeti analizom prolih kriza, odnosno

posmatranjem koliko se esto taj tip kriza dogadao ranije u vlastitoj organizaciji, u
konkurentskim ili slinim organizacijama u okruenju i sl.
Stiven Fink posebno upozorava na precedent, odnosno prethodni sluaj krize.
Naime ukoliko se jedna kriza ve ranije desila u sluaju njenog ponavljanja njea
cena odnosno CIV e biti vei. On daje primer General Motors-a koji lansira novi
model automobila. Ukoliko je neki od ranijih modela ovog proizvoaa opozvan,
odnosno povuen sa trita zbog greke, cena onakve krize, odnosno CIV, u sluaju
ponavnjanja bie vea
Na skali od 0 - apsolutno ncmoguc do 100 proccnata- potpuno izvcsno, za
svaku krizu se odreuje verovatnoa njenog dogaanja i oznaava na horizontalnoj
osi. Kada sc ova osa ukrsti sa vcrtikalnom koja prikazujc impakt krizc obija sc
koordinatni sistcm u komc sc za jcdnu krizu ukrta vcrovatnoa njenog dogaanja i
posledice koje moe da izazove. Krizna mrea grafiki je prikazana na crteu.
Sada sc vidi da, s obzirom na vcliinu cfckta krizc i vcrovatnou njcnog
dogaanja, moemo razlikovati etiri vrste kriza:
visok uticaj/visoka verovatnoa
visok uticaj/mala verovatnoa
mali uticaj/velika verovatnoa
mali uticaj/mala verovatnoa
Krizni menadment
247
I najzad, na osnovu toga dobija se krizni barometar, odnosno koristan istrument u

prioritetizaciji priprema za budue krize. One se rasporeuju u etiri zone
visok uticaj/visoka vcrovatnoa = crvcna zona
visok uticaj/mala verovatnoa = uta zona
mali uticaj/vclika vcrovatnoa = siva zona
mali uticaj/mala verovatnoa = zelena zona
Jo jedan koristan i jednostavan metod pomou koga se izbegava greka da se

malo verovatnim rizicima posveti previe panje naziva se oekivana vrednost. U
najjednostavnijem obliku ona predstavlja oekivani rezultat jednog dogaaja (O)
pomnoen sa verovatnoom da se taj dogaaj desi:
O x V = oekivana vrednost
Ova jednostavna jednaina poveava predvieni rezultat za verovatnou da se
on dogodi. Na primer trokovi leenja, izgubljeni prihod i lina patnja u sluaju
napada velike bele ajkule iznose 1,5 miliona evra, a verovatnoa ovog dogaaja je
jedan prema milion, tj. 0,0001%, odnosno 0,000001. Prema tome oekivana vrednost
napada ajkule je 1,5 evra, to nije vredno zabrinutosti. Pomou ove
formule moguc jc izvriti rcviziju, onosno ponovno rangiranjc svih potcncijalnih
rizika. 309
Valja podsetiti da se ne sme uzgubiti iz vida injenica da se kriza koja je
occnjcna kao malo vcrovatna samo zbog toga to sc nikad ranijc nijc csila, mo/.c
dogoditi ve sutra. Naime, i ljudska priroda i majka priroda su veoma
nepredvidljive tako da se i prirodne katastrofe (npr. zemljotresi, poplave i orkani) i
ljudski propusti (nasiljc na radnom mcstu, proncvcrc, trgovina drogom i svc vrstc
diskriminacije) uvek mogu u izvesnoj meri oekivati, pri emu esto nema
znakova upozorenja.
Najvei broj organizacionih planova koji postoje u praksi odnosi se na krize
kojc su visoko rangirane i po vcrovatnoi dcavanja i po stcpcnu otccnja kojc
mogu da nanesu. Tako e verovatno kompanija Z prvo razviti plan za postupanje u
248
sluaju krize nasilja na radnom mestu, a onda za dmge krize po opadajuoj

vanosti.
Svaka organizacija bi trcbalo da prilikom preduzimanja prcvcntivnih mcra
vodi rauna ne samo o verovatnoi i potencijalnoj teti od mogue krize, ve i o
ceni odnosno trokovima izbegavanja rizika. Potrebno je dakle primeniti cost/benefit
analizu. Ukoliko su ti trokovi znaajno vci od ockivanc vrcdnosti, prevencija
nema racionalno opravdanje. To je uoljivo u sledeoj tabeli:
PREGLED
PROCENJENE
VEROVATNOA
RIZIKA
POSLEDICE
DOGAAJA
(PO DOGAAJU)
(PO GODINI)
120.000$
10%
OEKIVANA
VREDNOST
(OV)
PROCENJENI
TROAK
IZBEGAVANJA
UZROK
NESTANAK
12.000$ i i
10.000$ ZA
DOGAAJ
(CEO DAN ILI DUE)
60.000 ZA
PREKID NA
MRCI ZBOG
AGREGAT
70.000 $
15%
10.500$
DODATNU
MREU
OLUJE ILI
PUCANJA KABLA
120.000$ +
NAPAD HAKERA
TETA U ODNOSIMA SA
30.000 $ ZA
8%
9.600$
KLIJCNTIMA AKO SU
NADOGRADNJU
DODATNE ZATITE
UKRADENI
PODACI
HAVARIJA U
900.000 $ ZA
SEDITU BAZE
ZAMENU
PODATAKA
SISTCMA I
Izvor: Luecke, R.
300.000$ ZA
2%
500.000 U
28.000 $
IZMETANJE BAZE
PODATAKA I
7.000% ZA
IZGUBLJENIM
PREMIJU OSIGURANJA
POSLOVIMA
OPREME
250
Radi sc o metodologiji koju najcfikasnije primcnjuju

osiguravajua drutva.
Krizni menadment
251
U savremenom dinaminom svetu nuno je da moderne organizacije razviju

potpuno razumevanje relevantnih obrazaca dogaaja u njihovom kritinom
okruenju i pokuaju da izgrade to obuhvatniji kapacitet za postupanje sa
razliitim vrstama opasnih dogadaja.
Dosadanja iskustva su pokazala da uobiajeni kontekst drutvenog i
politikog ivota nije najpogodniji ambijent za zapoinjanje preventivnih
aktivnosti. Urijel Rozental i saradnici ocenjuju da, naalost, politiari i birokrate
imaju preih briga nego da "misle o nezamislivom." 378 Pod pritiskom dnevnih
politikih problema politiari jednostavno ne stiu da posvete ozbiljnu panju
neeljenim i neoekivanim dogaajima koji mogu da pogode dravu i drutvo. U
ovom kontekstu se onda kao kljuno pitanje postalja kako poveati interes
rukovodilaca u oblasti politike i javne uprave u ovoj veoma znaajnoj fazi kriznog
mcnadmcnta. Jcdan od ,,nesrenih paradoksa kriznog mcnadmcnta jc u tomc da
prcvcntivnc mcrc imaju najvcc ansc nakon oivljcnog neuspeha. Radi se o tome
da kada se kriza dogodi, onda se razmilja po principu "nikad vic" i stvara sc
icalna atmosfcra za prcvcntivno planiranjc. Ovo sc odnosi na krize razliitog tipa
od avionskih nesrea do nasilja na sportskim meevima, od prirodnih katastrofa do
terorizma. Ispostavlja se da je upravo aktuelno dogaanje krize najjai podsticaj za
preduzimanje preventivnih mera i treba ga brzo iskoristiti budui da ni interes
graana i politiara za krizu nije dugog veka. S druge strane, postavlja se pitanje da
378 Roscnthal, U.,Hart,P., and Charlcs, T.M., (1989), "Thc World of Crisis and Crisis Managcmcnt" in Coping with Crises. The
Management of Disasters, Riots anci Terrorism, edited by Uriel Rosenthal, Michacl T. Charlcs. and Paul t Hart. Springficld,
IL: Charles C. Thomas, r.15.
Krizni menadment
252
li je period neposredno posle krize najbolji kontekst za uenje. Pod ovakvim

okolnostima akteri se mogu
zanemarujui specifinosti date situacije. Dakle uenje neposredno posle

krize ima znaajna ogranienja, kako zbog nedostatka potrebnih znanja iz kriznog
menadmenta, tako i zbog pokuaja da se celokupni sistem mera za spreavanje
nastanka kriza planira na osnovu ogranienog iskustva i injenice da interesovanje
javnosti i onih koji utvruju politiku brzo prolazi pod pritiskom narednih dogaaja.
Pored toga izraena je i tendencija da se planovi za vanredne situacije
redukuju samo na tehnike i normativno pravne aspekte. To je oigledno i po tome
to u procesu kreiranja planova za vanredne situacije glavnu re imaju pravnici i
specijalisti tehnikih struka. Svakako da je njihov doprinos izuzetno vaan da bi sc
ubudue sprcilo ponavljanjc tchnikih grcaka ili nepotrcbnc pravnike rasprave,
ali ovi strunjaci nisu u stanju da izau iz svog vidokruga. Stoga od koristi moc
biti ukljuivanjc sociolga i psihologa u ovaj proccs planiranja. Relevantnost mera
za ublaavanje krize i pripremanje mera za suoavanje sa krizom e u znaajnoj
meri zavisiti od realistike koncepcije tog ta e se desiti tokom aktuelne krize. Na
primer krize su opisane kao situacije ekstremnog kolektivnosg stresa, to nije samo
jo jedna apstraktna psiholoka ili socioloka ideja. Re je o fenomenima kao to su
preoptereeni komunikacioni kanali, masovni priliv doborvoljaca na poprite krize,
irenje glasina, verovatnom iracionalnom negodovanju na mere koje preduzimaju
profesionalne slube, uz istovremene optube i traenje krivca, odnosno onoga ko
iz krizne situacije izvlai korist. Ukoliko krizni menaderi ne uzimaju u obzir ove
povratne fenomene, mogu izgubiti oseaj za realnost. Psiholoke i socioloke
injenice moraju se takode imati u vidu prilikom planiranja mera za pripremu za
krizne situacije.
Organizaciona kultura moe biti uzrok krize, o emu je ve bilo rei, ali, isto
tako, moe biti i deo reenja krize. Jaka, ka ljudima orijentisana korporativna
kutura je, za razliku od one koja je usmerena samo na profit, predstavlja znaajnu
preventivna alatka. Korporativna kultura predstavlja nain na koji organizacija
obavlja posao i podrazumeva nepisane, ali veoma duboko ukorenjene vrednosti.
Posebno je vano da potena i iskrena komunikacija bude meu ovim osnovnim
vrcdnostima.
Postoji znaajan raskorak izmeu oekivanja graana u vezi postupaka
mcnacra u sluaju krizc razlikuju sc od cmpirijskih uvida u njihovo stvarno
ponaanje. 311 Saglasno hijerarhiji vrenosti gradani sasvim opravdano oekuju da
lidcri na prvo mcsto stavc bczbcdnost Ijudi. Izglcda, mcutim, da lidcri, naroito
politike voe, imaju druge prioritete, pre svega one koji se odnose na

obezbeivanje ekonomskog rasta. Prevencija krize i priprema
za krizu su, u politikom smislu, vrlo delikatni i nezahvalni poslovi. Ako su
pripreme obavljene dobro i ako su neke krize spreene to ne predstavlja nikakav
dogaaj, ne privlai panju medija i ne donosi politike poene i ugled u oima
biraa.
politiki donosioci odluka praktino nalaze izmeu ekia i nakovnja. Ukoliko
planiraju i implementiraju mere za spreavanje krize, bivaju kritikovani da
preteruju, da rade previe i prerano. S dmge strane, ako ignoriu prevenciju
prigovara im se da rade premalo i prekasno. Izgleda da je u ovoj oblasti praktino
nemogue ispuniti protivrena oekivanja i percepciju od strane medija i javnosti.
Iako bi ljudi na kljunim funkcijama u dravi i privredi trebalo da se

pripremaju za najgori scenario, u stvarnosti veina rukovodilaca u sferi politike i
privrede okleva da se pripremi za svoju ulogu u krizi. U trenutku kad stupaju na
dunost oni ogu da imaju vrsto uverenje da je izbegavanje krize ili priprema za nju
od sutinskc vanosti, ili ih, pak, njihovi savctnici uvcravaju da bi ignorisanje kriza
predstavljalo veliku opasnost. Izgleda, meutim, da to nije ovoljno. Naimc,
cmpirijski uvidi pokazuju da sc problcmatikom krizc ozbiljno bave samo oni
menaderi koji su ranije imali iskustva sa krizama, ili menaderi u onim
zajednicama koje imaju subkulture koje su osetljive na vanredne prilike
11
Boin, A.,Hart, P., (2003), "Public Lcadcrship in Timcs if

Crisis: Mission Impossiblc?",
, Vol. 63, No. 5,
pp. 544-553.
' 1 2 Ovo dobija na znaaju s obzirom na injenicu da ukoliko
jedna vlada stavlja naglasak na pitanja bczbcdnosti i
zatitc ovckovc okolinc, to moc za poslcdicu imati da
potcncijalni invcstitori zaobidu taj rcgion. Daklc
bczbcdnost postajc dircktna prcprcka ckonomskom rastu.
Postoji i pozitivna korclacija ekonomskog rasta i
bezbednosti. Tako Vildavski pokazuje da ekonomski rast
Public Admini-
stration
Review
vodi veoj bezbednosti (ovim temama se posveuje velika

panja u razvijenim zemljama), ali ne i obrnuto.
Wildavsky A., (1988),
Bcrkclcy,CA:Univcrsity of
Califomia Prcss.
Searching for Safetv,
Krizni menadment
251
(npr. izraelsko dmtvo). Pored navedene preokupiranosti drugim poslovima ovo se

objanjava i psiholokim faktorima, odnosno njihovim otporom da se suoe sa
personalnim, organizacionim i socijalnim ranjivostima.
Kako navode Boin i Lagadek, "pripreme za krizu, ako uopte postoje na
drugom nivou osim simbolikog, predstavljaju samo produetak uobiajene
organizacione rutine". Kada se organizacija priprema za krizu to ini na bazi ranijih
iskustava i rutinskog menaderskog repeitoara. Ali, tehnike kriznog menadmenta
koje su radile u jueranjim krizama, danas mogu biti neefikasne, a u sutranjim
krizama ak i kontraproduktivne. Planiranje i pripremanje odgovarajuih mera
mogu se pretvoriti u mtinsku aktivnost ili postati deo politike igre na visokom
nivou. Aranmani koji se odnose na bezbednost i sigumost esto se u praksi
uvebavaju samo pro forme, uz nedostatak bebednosne kulture i pritiske da se
V
ispunc standari produktivnosti. Stavic, institucionalna tcncncija da proccdurc i

praksa kriznog menadmenta postanu rutinski dolazi u koliziju sa potrebom da
funkcionic na flcksibilan i prilagoljiv nain u sluaju krizc.
2.2. Pripremanje (planiranje)
Identifikacija hazarda i preduzimanje mera na smanjenu ranjivosti svakako
ine zajednicu, odnosno organizaciju bezbednijom. Medutim, po prirodi stvari nije
mogue eliminisati rizik i ranjivost od svih hazarda tako da se potpuna prevencija
krize pokazuje se kao nemogua misija. Arijen Boin, Ian Mitrof i drugi autori
linn^nravain Ha sii fphnnlnSki nanrpHak - i viirp.nip svpsti Tnarainn Hnnrinpli
sprecavanju lzvesnin tipova Knza, an aa, s aruge strane, nove tennoiogije lmaju
tendenciju da "uzvrate uarac" i proiz\'edu nove krize. Pored toga, javni resursi su
csto ogranicni, politika panja ncdovoljna, a i krizc sc u novim okolnostima
menjaju, inei ranije, ve rutinske, odgovore neadekvatnim i neefikasnim. Zbog
toga krizni menaderi moraju da budu spremni da se suoe sa pretnjama kriza koje
se ne mogu izbei. Poto krize esto nastaju iznenada, razvijaju se brzo i postaju
isuvie kompleksne za efektivnu improvizaciju, neke aktivnosti se moraju preduzeti
unapred, odnosno planirati.
U fazi pripreme preciziraju se ovlaenja i odgovornosti za postupanje u
kriznim situacijama i obezbeivanje resursa koji to postupanje omoguavaju, to jest
odgovara se na kljuna pitanja ko ta treba da radi i ime, odnsno kojim
sredstvima. Odreene dunosti kriznog menadmenta se dodeljuju postojeem
osoblju ali se mogu angaovati i eksterni eksperti odnosno pomono osoblje.
Odreduju se i pripremaju posebni objekti, nabavljaju nova ili prilagoavaju
postojea postrojenja i oprema i obezbeuju svi ostali resursi neophodni za uspeno
obavljanje dodeljenih dunosti u sluaju krizne situacije.
Preduzimanje ovih aktivnosti nije jednokratni in ve podrazumeva
kontinuitet. Neophodno je da osoblje proe odgovarajuu obuku, objekti i oprema
se moraju stalno odravati da bi bili u funkcionalnom stanju, to sve porazumeva
vrcmc i novac. Radi provcrc funkcionisanja pcriodino sc organizuju tcstovi, vcbc
i simulacije u kojima se svi ovi elementi isprobavaju na hipotetikom kriznom
scenariju.
2.2.1. Plan kriznih operacija
252
U svim prirunicima za upravljanje krizama istie se da najznaajniji

segment planiranja predstavlja Plan kriznih operacija u kome su svi elementi koji
se odnose na planiranje povezani. Poto predstavlja centralni element
sveobuhvatnog kriznog planiranja i on mora da bude neto vie od opirne knjige
koja je dugo pisana i sakuplja prainu na polici. Plan ne sem da bude previe
detaljan, odnosno on mora da bude dovoljno fleksibilan da bi bio koristan u raznim
vrstama kriza, ukljuujui i one koje nisu sasvim previdljive. Njegova glavna
funkcija je da omogui i olaka prvi odgovor na pretnju i kratkotrajni oporavak kao
prvi korak u dugoronom oporavku koji se odvijaju u duem periodu nakon krize.
Krizni mcnadmcnt i krizni plan nisu sinonimi. U tom smislu bi
predstavljalo nedopustivu simplifikaciju ako bi se ceo krizni menadment sveo
samo na krizni plan. Osim toga ne treba zaboraviti da postoji nekoliko planova u
kriznom mendamentu. Prvi su administrativni planovi koji opisuju osnove politike i
poteze nalenih u upravljanju unutranjim procesima (finansijski menadment,
upravljanje ljudskim resursima, odnosi sa zaposlenima). Ovi planovi odraavaju
strategiju izbegavanja hazarda.
Pri razvijanju plana panju treba usmeriti na zatitu ljudi, komunikacija i
smanjenje tete na postrojenju i opremi. Kada je plan jednom sainjen, svi uesnici
koje plan predvida moraju biti informisani o svojim zadacima, to
nnvrpmpnn trphn nmvprnvflti Oracini'zariip
nhnvliciin cvnip nnnclnvp
11
statickom, vec u veoma dinamocnom okruenju, pa stoga stalno moraju aurirati i

testirati svoje krizne planove. Uobiajeni funkcionalni delovi, odnosno
organizacione jedinice koje se u organizaciji ukljuuju da bi se adekvatnije pokrile
sve potencijalne opasnosti na koje se kriza moe fokusirati i unapred uspostavila

podruja odgovomosti i lanci komandovanja su:
tekue poslovne operacije,
fmansije,
kadrovi-logistika,
tehnika podrka i
komunikacije.
Kao to je reeno krizni plan se obino ne bavi aktivnostima oporavka nakon
brze procene tete i akcija neophodnih da se obezbede neposredne ivotne potrebe
rtava. On treba samo da obezbedi prelazak na dugoroni plan oporavka.
Prilikom izrade kriznog plana treba se pridravati nekih mkovodeih principa
kao to su:
-Ne izmiljati "toplu vodu", ve koristiti postojea znanja u organizaciji i
njcnoj okolini,
-Ne treba raditi sam, nego koristiti iskusne ljude iz vladinog i privatnog
scktora, oborovoljcc it.,
-Koristiti postojee organizacione strukture. Ako neko oeljenje obavlja
svakodnevno neku vrstu posla ono e i u krizi najbolje obavljati sline poslove,
Krizni menadment
1)
2)
3)
253
-Istraivati. Prouavati propise, postojee planove i sporazume o

meusobnoj pomoi sa drugim subjektima. Identifikovati promene koje je potrebno
u njima izvriti,
Identifikovati raspoloive resurse (ljude, opremu i objekte) i mogunosti da se do
njih doe.
Krizni plan se sastoji iz tri glavna elementa. To su:
-Osnovni plan,
Funkcionalni aneksi, i
-Dodatak o specifinim hazardima
Osnovni plan je bazini dokument koji predstavlja osnovu za druge delove
kriznog plana. Poinje uvodnim delovima koji sadre potpisanu izjavu izvrnog
direktora odnosno rukovodioca organizacije koji stavlja svoj autoritet iza ovog
okumcnta. U Prcdgovoru sc opisujc proccs planiranja, dajc apstrakt saraja i
izjava o tome koja je svrha plana. Slede Tabelarni pregled saraja, Uputstvo za
koricnjc plana, ciljnc grupc i namcna njcgovih pojcdinih clova i nain
distribucijc, dco u koji sc upisuju rcvizijc pojcinih dclova i njihov datum.
Osnovni plan sadri pristup kriznom menadmentu, ukljuujui politiku,
planove i procedure. Njegovi elementi su:
Izjava o cilju
Situacija i pretpostavke
Organizacija i dodeljivanje zaduenja
zaduenja u sluaju krize da bi se plan praktino primenio. Medutim, ovaj

deo jo uvek ne kae kako e plan funkcionisati. Njegova jedina svrha je da
precizira ko e biti odgovoran za kljune funkcije. U njemu se definiu uloge
lokalnih ogana vlasti u strukturi kriznog menadmenta, odnosi sa vladinim
zvaninicima i rukovodiocima razliitih agencija ili odeljenja.
4) Koncept operacija
Ovaj dco opisujc ulogu i odnosc dravnih organa, meuresorske odnosc,
redukciju manje vanih aktivnosti tokom trajanja krize, optu potrebu za faznim
operacijama (prcdkrizno, krizno i postkrizno), planovc za podrku i proccdurc kojc
su osnova za operacijc, ockivanja koja sc odnosc na obuku i vebanjc, aktivnosti
usmerene na izbegavanje i oporavak, diskusiju o procesu donoenja odluka koje
utiu na operacije kriznog menadmenta.
5) Administracija i logistika
Upravljanje resursima, opti zahtevi za podrkom, uslugama i svim vrstama
potreba koje se tiu sveobuhvatnog kriznog menadmenta. Plan utvruje politiku za
nabavljanje i korienje objekata, materijala, usluga i dmgih resursa koji su
potrebni za bilo koji aspekt kriznog menadmenta.
6) Razvijanje i odravanje plana
U ovom delu se prezentuju detalji oko stvaranja, auriranja, revizije
odobravanja, prihvatanja i distribucije plana. Posebno je znaajno auriranje koje
vodi rauna o svim promenama u organizaciji, njenom okruenju, novim iskustvima
kriznog menadmenta, promeni profila rizika itd.
7) Autoriteti i reference
254
Navode se autoritete na kojima se zasniva krizni menadment - statut

organizacije, naredbe, pravila i formalne sporazume koji se odnose na pojedine
tipove kriza, kao i na druge dokumente, planove dmgih agencija i dravnih organa.
8) Definicije termina
Renik termina koji nisu ire poznati ili mogu biti pogreno interpretirani
(npr. meusobna pomo, opasne materije, itsl.) a to bi moglo dovesti do
nesporazuma.
Funkcionalni aneksi se odnose na specifine aktivnosti kljune za krizni odgovor
i neposredni oporavak koje predstavljaju podrku Osnovnom planu. Sadri istih
osam delova kao i osnovni plan. Obezbeuju specifine informacije i uputstva koji
su usmcrcni na opcracijc. Navodc pojcdinc opcracijc, postupkc i poslove i to ko je
odgovoran za njihovo sprovoenje. Kljune funkcije koje trcba obraditi su:
- usmcravanjc i kontrola - ko jc odgovoran -komunikacije kako e ljudi i organizacije komunicirati -upozorenje - koji
sistem upozorenja e se koristiti -informisanje javnosti o
krizi - kako?
-evakuacija - koji koraci i kako?
-zbrinjavanje - smetaj u sklonita, hrana itsl.
- medicinska sluba
Dodatak o specifinim hazardima operacionalizuje funkcionalne anekse u smislu
specijalnih i jedinstvenih procedura odgovora, obavetavanja, zatitnih akcija i
drugih potreba koje generie odreeni hazard (poar, zemljotres, teroristiki napad).
Sadri tehnike informacije, detalje i metode koji se koriste u konkretnim kriznim
operacijama. On treba da bude prirpemljen za svaki pojedinani funkcionalni aneks

koji ne daje dovoljno informacija da bi data funkcija mogla adckvatno da sc obavlja
u sluaju odrccnog hazarda visokog prioriteta (npr. zemljotresa). Ovi dodaci se
nalaze u prilogu odgovarajuih dclova funkcionalnih ancksa za kojc oni obczbcuju
informacije vczanc za spccifcnosti odrcdcnog hazarda. Ovim sc obczbcdujc
konzistcntnost plana budui da su sva tri dela ukupnog plana slina, a samo detalji
variraju.
Plan mora biti pisan jasnim jezikom kako bi se izbegle dvosmislenosti ili
pogrene inerpretacije. U nekim delovima tehnika tenninologija je neophodna.
Za efikasan odgovor na krizu nije dovoljno samo napisati, makar i najbolji,
plan kriznih operacija. Da bi plan zaista funkcionisao potrebno je, naime, voditi
rauna o jo nekim znaajnim aspektima i momentima kao to stu:
Revizija plana - kada je sainjen analizirati ga sa svim subjektima koji su
odgovorni za implementaciju njegovih delova i izvriti izmene ako je potrebno.
Uvebavanje plana - najbolji nain testiranja. Postoji pet tipova vebi i svaka
je vie realistina, stresna, sloena i teka za izvoenje, pri emu se
Krizni menadment
255
oslanja na iskustva prethodnih. Vebe moraju biti integralni deo tekueg

plana efektivnog kriznog menadmenta
orijentacija - pripremni trening koji moguava osoblju da se orijentie u
odnosu na plan i procedure;
veba za stolom - upoznavanje uesnika sa njihovim ulogama, procedurama i
odgovornostima. Odvija se kroz razgovor za stolom, nema vremenskog
pritiska i prateeg stresa, ukljuuje inicijalnu simulaciju onoga to se dogaa
tokom krize, uz naglasak na probleme koordinacije i interakcije.
funkcionalna veba - u uionici preureenoj nalik Centru za upravljanje
krizom ili u stvarnom centru ako postoji. Ukljuuje kompleksne simulacije sa
pisanim, radio i telefonskim porukama koje opisuju realne dogaaje na koje
uesnici odgovaraju, to omoguava evaluaciju osoblja i proccdura u slocnim
okolnostima pod visokim strcsom. Uoavanjc sukoba nadlenosti moe voditi
izmeni plana.
vcba na tcrcnu - ukljuujc svc aktcrc zaducnc za jcdnu specifinu funkciju.
Npr. upozorcnjc (slanjc poruka kojc simuliraju da jc kriza nastala). Ukazuju
na stanje opreme i objekata. Nisu zamena za potpuni test.
potpuna veba - kombinuje funkcionalnu i vebu na terenu. Celokupno
osoblje odgovara na krizu kao da je re o realnoj situaciji.
Objavljivanje plana - Kad je plan sainjen treba sve u zajednici upoznati sa
njim putem objavljivanja i javne promocije. Potreban je poseban pristup svakoj
ciljnoj grupi, ali sa istom namerom - da budu dobro informisani i
XI
--------------O
---------------------------------J 7 -l
- -----------J ~
lokalnim novinama o planu i tome ta javnost treba da radi, broure, leci i handouti
za gmpe u lokalnoj zajednici, kao i razgovori sa njihovim predstavnicima.
Objedinjavanje resursa - Realizacija kriznog plana zahteva znaajne ljudske
i materijalne reusrse (opremu, zalihe itd.). Potencijalni izvori resursa su: o dravni
organi
o ncvladin scktor (Crvcni krst, NVO, rcligijskc organizacijc)
o susedne zajednice (bilo bi finansijski neodgovomo da se kupuje oprcma
koja sc rctko koristi, ako jc susenc zajcdnicc poscduju i hoc da ih dclc
o emu sc potpisuju sporazumi)
o privatni sektor (esto ima savremeniju opremu i bolje kadrove od
vladinog sektora)
Inventarisanje resursa - oduzima vreme ali je neophodno. Moe pomoi u
ostvarivanju kontakata sa izvorima resursa. Poinje sa identifikacijom ljudi koje
treba kontaktirati jer imaju ovlaenja za alokaciju resursa u sluaju krize. Nakon
toga ostvaruje se kontakt (telefonom ili lino) i utvrduje se koje resurse mogu da
obezbede i pod kojim uslovima, o emu je korisno sainiti beleku. Pisani
dokument treba da sadri vie detalja o kvantitetu i kvalitetu resursa, osobama za
kontakt, trokovima itd.
Ostale vane funkcije su procena tete, pronalaenje i spaavanje,
funkcionisanje hitnih slubi, operacije avijacije, radioloka zatita, ininjerske
usluge, agrotehnike mere, transport itd. 379
379Za primcr uspenog upravljanja krizom videti Prilog 1.
256
2.3. Odgovor na krizu
Centralna faza - faza odgovora na krizu, na koju se esto neopravdano svodi

ceo krizni menadment, po prirodi stvari prestavlja poseban izaziv. Brojni nalazi
iz empirijskih istraivanja kriza pokazuju koliko je teko donositi kritinc odlukc u
uslovima krizc.
Postoji pet faza odgovora na krizu:
1. upozorcnjc i obavctavanjc
2. uzbuna
3. zatita ivota i imovine
4. obezbeivanje javne dobrobiti
5. obnova
Duina svake faze zavisi od prirode krizne situacije. Npr. upozorenje i
obavetavanje u sluaju orkana ili poplave moe trajati nekoliko dana, a u sluaju
tornada ili eksplozije nekoliko minuta.
Upozorenje i obavetavanje - Neke krize (poplava, orkan, zimska oluja) razvijaju
se sporo i sa savremenim razvijenim komunikacijama graani za njih saznaju brzo,
a mediji im posveuju panju. Javni zvaninici su obavezni da upozore optu
javnost i personal koji odgovara na krizu. Odgovor se u ovoj fazi preduzme
pripreinne mere (spremnost za evakuaciju i popunjavanje zaliha) i pripravnost za
konkretnje korake ako ih vlasti narede. Mas mediji su glavno srcstvo
upozoravanja, ali ono mora da budc u skladu sa planom. Ukoliko krizni menader
nema kontrolu nad time ta e mediji uopte rei o potencijalnom ogaaju, ncma
ni kontrolu nad informacijama kojc sc odnosc na upozorcnjc, a za koje ele da ih

mediji prenesu javnosti.
Uzbuna - Neke krize se deavaju tako brzo da nema vremena za upozoravanje i
obavetavanje (npr. curenje opasne hemikalije ili eksplozija). Postoji nekoliko
naina uzbunjivanja javnosti kao to je molba medijima da prekinu redovno
emitovanje programa informacijom o nastaloj ili neposredno predstojeoj opasnosti
sa specifikacijom koji deo zajednice je ugroen i kakve zatitne mere treba
preduzeti. Mogu se koristiti i vozila javnog saobraaja opremljena zvunicima radi
davanja saveta stanovnitvu u ugroenom podruju. Nevezano za nain
obavetavanja, kljuno je da se javosti daje konzistentan set informacija. Sve ovo
treba predvideti kriznim planom.
Zatita Ijudi i imovine - odnosi se pre svega na obezbeivanje bezbednosti, zatite
od poara, hitne medicinske pomoi, slube traganja i spasavanja, evakuisanje
stanovnitva i sklanjanje u sklonita. Kljuna je briga za ivote ljui. Imovinu trcba
zatiti od daljcg otccnja, to jc zadatak slubi kojc postupaju u hitnim
situacijama. Policija sprcava pljaku, vatrogasna
Krizni menadment
257
sluba gasi poar i spreava njegovo irenje, pomae u traganju i spaavanju

ljudi, hitna pomo medicinski zbrinjava itd. Vana je i uloga javnih preduzea (npr.
u uklanjanju ruevina, postavljanju barikada).
Obezbeivanje javne dohrohiti - sastoji se od dve glavne operacije: brige
o ljudima tokom i neposredno nakon krize i procene tete. Ovde se ukljuuju
organizacije koje imaju iskustva u zbrinjavanju ljudi (hrana, sklonite odea) kao
to su Crvmi krst, odnosno Crveni polumesec, razne humanitarne i religijske
organizacije, NVO.
Procena tete ja vana zbog toga to nadlenima omoguava da donesu
odluku o tome koje su po vrsti i obimu najvanije potrebe i prioriteti da bi se
uspostavili vitalni sistemi. Ovo je vano i zbog procene trokova i evantualnih
apela za pomo spolja.
Obnova - ukljuujc aktivnosti na popravci i uspostavljanju vitalnih sistema
(snabdevanje vodom, strujom, gasom, saobraaj, komunikacije...), uklanjanjc
rucvina i ojaavanjc oslabljenih struktura. U stepenu u komc jc to moguc
zajcdnica sc vraa u normalu. Radnjc sc otvaraju, kolc poinju da rade, a javni
saobraaj da funkcionie.
Kratkotrajni oporavak je prvi korak ka dugotrajnom.
2.4. Oporavak
Faza oporavka od krize ukljuuje ceo niz aktivnosti koje je nuno
nrpHnypfi Ha <cp nnknn zavrSpfka alcntnp W\7p Wriyp nraaniâriia vrati 11 nnrmalnn
iunKciomsanje. uve aktivnosti se aeie na:
kratkotrajne i
dugotrajne.
Tokom ovc fazc prcuzimaju sc hitnc akcijc za obnovu vitalnih funkcija uz
istovrcmcno prcduzimanjc mcra za sprcavanjc daljcg otccnja, tako da sc
kratakotrajna obnova praktino preplie sa odgovorom. Pre svega se obnavljaju
vitalni sistcmi, transportnc linijc, i, zavisno od stanja, ojaavaju ili ruc ozbiljno
oteene zgrade. Dodatno moe postojati potreba da se obezbedi hrana i sklonite
za ljude koji su morali da napuste svoje domove. Iako se zovu kratkotrajne, neke od
ovih aktivnosti mogu potrajati i nedeljama.
Nakon kratkotrajnog sledi dugotrajni oporavak koji moe ukljuiti iste ove
aktivnosti, ali se one mogu produiti na mesece, pa i godine. Tako na primer one.
mogu obuhvatiti kompletnu ponovnu izgradnju oteenih podruja, iji cilj nije
samo povratak na preanje stanje, ve i njegovo unapredenje. Ovo je idealan
momenat da se uvedu nove preventivne mere da bi se zajednica bolje pripremila za
sline budue dogaaje, ili da se u organizaciju uvede nova tehnologija koja
omoguava veu produktivnost.
U sluaju vee krize lokalna zajednica moe biti prinuena da trai pomo
regionalnih ili dravnih vlasti. I za ovu vrstu aktivnosti potrebno je izvriti
odgovarajue pripreme, sastaviti dokumentaciju itd. Dokumentovanje krizc
jcdnostavno znai obczbeivanjc dokaza o onomc to sc dcsilo: o samom dogaaju
i ptcenjima onosno poslcdicvama kojc jc izazvao. Tokom krizc treba praviti to
vie fotografija izazvanih oteenja i kako su popravljena, uz odgovarajue
258
zabeleke (ili diktafonski snimak), pres kliping, snimanje TV emsija o dogadaju,

dokumetnovanje svih trokova i uvanje rauna.Ovo nije vano samo zbog
upuivanja apela za pomo i eventualnih odtetnih zahteva prema osiguravajuim
drutvima, ve i zbog kasnije analize i uenja iz krize, a i radi dokumentacije za
budue krizno planiranje.
U sluaju da inicijalna procena oteenja ukazuje da ona prevazilaze lokalne
kapacitete nuno je traiti pomo sa regionalnog i dravnog nivoa. Nadzor nad
procenom tete i pripremom izvetaja spadaju u kljune zadatke kriznog
menadera. Zavisno od organizacije sistema kriznog menadementa u dravi, na
osnovu primljenih izvetaja vie instance alju pomo u ljudstvu, opremi i
materijalu. Ukoliko se proglasi nepogoda na podruju mogua je pomo iz poscbnih
fondova. Kao pomo moguc su i donacijc u novcu, sredstvima, opremi i
materijalu, zajmovi i tehnika pomo.
Budui da proces oporavka nijc tako jcdnostavan kako sc na prvi poglcd
moc uiniti, da bi sc on boljc razumco i organizovao potrabno jc sainiti plan iz
nekoliko koraka i u svakom identifikovati kljune partnere, njihove uloge, kao i
naine i sredstva da se oni mobiliu i motuviu da pomognu u opravku.
Od izuzetnog je znaaja shvatanje partnerstva sa irokim krugom pojedinaca
i organizacija, kao i menaderskih vetina od komandovanja i kontrole do
koordinacije i planiranja. Efektivni krizni menaderi moraju teiti uspostavljanju
adekvatne ravnotee izmeu ovih vetina kako bi ispunili svoju
O
--------------C
- - -X -------------------------------------J------------J---------------------
dobije potrebna podrka za programe kriznog menademnta je njihovo isticanje

upravo nakon incidenta kada je javnost voljna da slua, a lokani zvaninici su u
toku sa situacijom. Nakon analize dogadaja i ocena da li je organzacija za njih bila

dovoljno pripremljena, da li je bilo slabosti u kriznom planu, da li je oporavak
tekao glatko, da li je krizni komandni centar funkcionisao po planu, da li su
komunikacije bile adekvatne, utvruje se ta zajednica moe da uini da ukloni ili
umanji nckc od uocnih problcma. Trcba sc pitati da li jc potrcbno jo
komunikacione opreme, pomoi u dnevnom odravanju aurnosti inventara rcsursa
i funkcionisanju kriznog komandnog ccntra: trcba krcnuti u kampanju, sasajati sc
sa nadlcnima na lokalnom nivou i objanjavati im problcmc uz postavljanje
pitanja "ta emo ako se ovo ponovo desi"? Za neke probleme treba traiti i
podrku javnosti, u emu mogu pomoi dobri odnosi sa medijima pre tokom i po
zavretku krize.
Danas, u drutvu rizika, graani oekuju veoma visoke standarde u brizi
vlade za njih u sluaju krize. Javnost zahteva od vlade da zadovolji njihove
kratkorone fizike i finansijske potrebe, a oekuju pomo i u godinama koje slede
posle krize u vezi pretprljene tete, zdravstvenih problema i
V
psihosocijalnih trauma. Zrve krize su esto veoma dobro organizovane i

jedinstvene u svojim zahtevima. Ukoliko se oglue na njihove zahteve politiari
ozbiljno stavljaju na probu svoju popularnost. Graani su esto spremni i da tue
sudu svoju vladu zbog neizmirenih obaveza ili neispunjenih obeanja. Videti Prilog
br 2.
Krizni menadment
259
Neobino je da je period posle krize jedan od najinteresantnijih i najmanje

izuavanih faza kriznog procesa. Svakako da postoji veliki broj tehnikih problema
koje krizni menader mora da reava, da bi organizaciju vratio u normalno stanje,
ukljuujui relokaciju, osiguranje, izraavanje sauea i rekonstrukciju. Ovi
poslovi se esto potcenjuju. Najgori izazovi se esto dogaaju nakon to je
inicijalna kriza ve prola. U ovoj fazi se javljaju i prve (pr)ocene postupanja
kriznog menadera. Poto je krizni proces jo u dinamikoj fazi, odluke i opaene
akcije kriznih menadera deluju povratno na procese rezonovanja i ocenjivanja
utiui na to da li e kriza biti zaboravljena ili e otii u istoriju kao katastrofa.
Nakon oporavka veoma je vana ispravna evaluacija protekle krize koja
predstavlja solidnu osnovu za novi ciklus pripreme mera za spreavanje, onosno
ublaavanjc krizc. Valja naglasiti da proccs cvaluacijc trcba da sc fokusira
prvenstveno na ono to iz krize moe da se naui, pri emu treba izbei zamku da
poslcdnja kriza postanc paradigma za krizu uoptc vc trcbai ostati otvorcnog uma
za brojnc sccnarijc i vcrzije kriznih ogaaja, to zahtcva ravnoteu izmeu opteg
i specifinog planiranja.
2.5. Zavretak krize
Ako izuzmemo moderne krize koje imaju tendenciju samoovekoveenja,
svaka kriza se pre ili kasnije zavri i zadatak je menadmenta da i zvanino
nh7n;ini krai Wriyp i nrpl\7 kri"7nna
11
nnrmpilnn stanip. Mp/tntim nitjinip
je knza zaista zavrsena nije uvek lako 1 jeanostavno. Raraktensticen pnmer

produenog trajanja i posledica krize je sluaj holandske vlade koja je morala da
poncsc ostavku itavih csct godina nakon ncuspcha holandskog kontigcnta UN u
spreavanju masakra u Srebrenici.
Postoji tendencija da se posledice krize genrealno posmatraju kao
disfunkcionalne, nepoeljne i loe, to je, naravno, uglavnom ima empirijska
uporita budui da iza krize ostaje materijalna i nematerijalna teta. Objekti i kue
moraju da se poprave ili da se ponovo sagrade, infrastruktura osposobi, mrtvi
sahrane, a ranjeni zbrinu. U tom smislu sasvim je razumljiva potreba ljudi za
vraanjem u preanje stanje, odnosno uspostavljanjem normalnosti. Kriza stvara
potrebu za stabilnou, novom ravnoteom ili privremenim stanjem status kvoa s
obzirom da je potreba za stabilnou i izvesnou jedna od osnovnih ljudskih
poteba.
Vano je i simboliki obznaniti da je najgore prolo, odnosno da je kriza
prola. U tom smislu, ukoliko je kraj krize jasan i nedvosmislen, rukovodilac
organizacije mora taj zavretak objaviti na sastanku cele kompanije, na web stranici
ili putem nekog drugog medija. U malim, ili u organizacijama srednje veliine
trebalo bi posetiti svaku organizacionu jedinicu. Bez obzira na izabrani metod,
odnosno nain proglaenja zavretka krize ovom prilikom rukovoilac trcba da:
-se ukratko osvrne proteklu krizu, objasni ta se i zbog ega ogodilo;
-jasno i iskrcno kac kako jc kriza rccna i koja jc tcta nancta;
-da trenutnu sliku situacije;
260
-izloi plan vraanja redovnim aktivnostima i oporavka organizacije uz

podseanje na strateke ciljeve;
-ohrabri svakog da da puni doprinos oporavku.
Kada je re o privrednim organizacijama, idealnotipski posmatrano, postoje
tri mogua rezultata krize:
1. organizacija izlazi iz posla, mogue i da bude tuena, a njeni rukovodioci optueni
za krivina dela;
2. organizacija ostaje u poslu, sa naruenim ugledom i oteenim imi- dom u oima
javnosti i finansijskim gubicima;
3. nakon naporne bitke organizacija je povratila ili ak unapredila svoju poziciju u
oima javnosti.
Ukoliko je organizacija izala iz krize bez velikih gubiitaka, ili ak kao
pobcdnik, primcrcno bi bilo organizovati i ncki oblik proslavc (izlct, zajcdniki
obrok ili slobodno poslepodne za sve zaposlene), uz izraavanje posebne
zahvalnosti ljudima koji su najvic oprincli da sc kriza prcbrodi. Ovo ima snaan
simboliki znaaj i jaa oscaj zajcdnitva i pripadnosti organizaciji. Razume se da
bi proslava bila krajnje neprimerena u sluaju da je tokom krize bilo ljudskih
rtava.
Upravo u ovoj fazi treba iskoristiti ambivalentni karakter krize odnosno
injenicu da one predstavljaju i mogunosti, odnosno prilike. Snaan zemljotres
koji ubije stotine i hiljade Ijudi moe razotkriti nesposobnost vlade i uskoro prisiliti
nekompetentne politiare i upravljae da se povuku i otvore vrata za drastine i
fundamentalne promene sistema, smanjenje tenzija, otvoren konflikt ili ubrzanu
cirkulaciju elita. Znamo da krize mogu ubrzati drutvene i politike promene, da

skrivene agense promena mogu uiniti vidljivim i da mogu delovati kao prozor u
politiku utiui na izmene drutvenih i politikih prioriteta.
2.6.
Uenje iz kriza
Poslovica Na grekama se ui trebalo bi da nae svoje puno mesto u

postkriznom periodu. Utoliko pre to se ponovlejne greke sigurno nee tolerisati.
No ipak, pitanje uenja iz kriza je tee i kompleksije nego to bi se u prvi mah
moglo pretpostaviti. Cini se da organizacije esto propuste da naue 380 , odbijaju da
naue 381 , ue samo na simboliki nain 382 , ili jako sporo. Izazov za istraivae je i u
tome da identifikuju uslove koji olakavaju efektivno uenje koje moe poboljati
budue performanse.
Tokom trajanja krize to jest u okolnostima intenzivnih emocija nije mogue
postaviti nepristrasnu dijagnozu onoga to se desilo. Krize se najee tretiraju kao
rezultati politikih promaaja. U takvim okolnostima istraivanje nakon krize manje
se odnose na uenje, a vie na pripisivanje krivice (blame game). Novinari i graani
smatraju da neko mora da bude odgovoran za
380Sagan 1993
381Perrovv, 1999
382Clarkc 1999
Krizni menadment
261
propuste i nedostatke koji su doveli do krize. Politiari to znaju i odgovaraju

kroz usavravanje svojih odbrambenih rutina kao to su traenje prihvatljivog
negiranja i unapreenje vetina komuniciranja sa javnou. to vie vremena se
posveuje ovim mehanizmima, liderima ostaje manje vremena da iskoriste
potencijal protekle krize za uenje. Stvarni napori za poboljanje sistema esto se
gube u postkriznoj politici. Ako se postkrizno uenje uopte i deava ono je
uglavnom na duge staze. To je muan proces kojim se upravlja daleko od oiju
medija i politikih i sudskih postupaka protiv najviih menadera. Uenje se
najee svodi na projektovanje tehnolokih poboljanja i prilagoavanje
birokratskih rutina. Ovo zahteva strpljenje, institucionalno pamenje i nisko
konfliktnu atmosferu, to politiari uglavnom ne mogu da obezbede. 317
S druge strane, postavlja se pitanje da li je period neposredno posle krize
najbolji kontckst za ucnjc. Pod ovakvim okolnostima aktcri sc mogu koncentrisati
samo na greke i propuste koji su doveli do poslednje krize, zancmarujui
specifinosti datc situacijc. Dakle, ucnjc ncposredno poslc krizc ima znaajna
ogranicnja, kako zbog ncdostatka potrcbnih znanja iz kriznog menadmenta, tako i
zbog pokuaja da se celokupni sistem mera za spreavanje nastanka kriza planira na
osnovu ogranienog iskustva i injenice da interesovanje javnosti i onih koji
utvruju politiku brzo prolazi pod pritiskom narednih dogaaja.
Dokumentovanje krize nije vano samo za procenu tete i eventualnu naplatu
osiguranja, ve i za izvlaenje pouka iz krize. U tom smislu treba uvati
-------------- 7 I
-----------------------------7------------ X --------------------
-----------------------------------------------------------C>
kopije plaenih rauna, iseke iz novina, izvetaje i saoptenja rukovodstva i

timova itd. Ove dokumente treba trajno uvati jer oni predstavljaju s jedne strane
deo istorije organizacije, a s druge materijal za uenje. Ljudsko pamenje je kratko,
ljudi u organizacijama dolaze i odlaze i ukoliko nema dokumentacije kriznih
situacija i njihove analize, nema ni uenja na vlastitom iskustvu i grekama, pa kad
se slini dogadaji ponove organizacija kree iz poetka. Nakon svake krize uesnici
treba da se sastanu i izvre sveobuhvatnu analizu onoga to je dobro raeno, ali i
greaka i propusta koji su uinjeni.
U tom smislu trcba odgovoriti na niz pitanja:
- S obzirom na tadanje znanje da li smo i kako mogli da izbegnemo
krizu?
Koji su bili znaci ranog upozorenja i da li smo ih (i kako) mogli ranije
prepoznati?
- Koje znake ranog upozorenja smo uzeli u obzir, a koje zanemarili?
Kada smo shvatili da imamo krizu?
-Da li smo imali pripremljene planove i timove ili smo improvizovali?
Da li su planovi bili dobri?
Da li je krizni tim bio dobro sastavljen?
-Koliko je glasnogovornik bio efektivan?
262
31
t Hart, P., Rosenthal, U., and Kouzmin, A.. (1993),

"Crisis Deceision Making: The centralisation Thesis
Revisited",
25( 1): 12-41.
Administration and Societv,
Da li je rukovodstvo bilo dovoljno prisutno u javnosti?

Da li su reakcije organizacije bile blagovremene i primerene situaciji?
ta je uinjeno dobro?
ta se moglo uraditi bolje?
Koje su bile glavne greke?
S obzirom na sadanje znanje i iskustvo kako moemo spreiti
ponavljanje iste ili sline krize?
-Kada bi mogli da vratimo dogaaj na poetak, ta bi uradili dmgaije? Cilj
ovih pitanja nije utvrivanje krivice, nego analiza rada kriznog tima i priprema za
budunost. Stoga je korisno pribaviti informacije od svakoga ko je igrao neku
vanu ulogu kao i od eksperata iz organizacije ili spolja. Kad se prikupe odgovori
na relevantna pitanja iz njih treba izvui odgovarajue pouke. Svc to moc sc
organizovati u tabclu i posluiti buduim timovima za cfikasnijc odgovore na
naredne krize. Pouke iz krize treba ukljuiti u svakodnevnu praksu
10
i auriranjc postojcih planova/

3IS
Koliko jc svc ovo vano i korisno govori i

injenica da vojska SAD vc dcccnijama inia Ccntar za
uenje iz iskustva (Centre for Army Lessons Learned) iji
je zadatak da se naui sve to je mogue iz svake vrste

borbenog dejstva i da se to u obliku praktinog saveta
prenese vojnicima na frontu. Ovaj centar takoe ui i iz
iskustava stranih amiija.
Krizni menadment
3. PROBLEMI KRIZNOG MENADMENTA
263
Usled bitnih karakteristika krize o kojima je bilo rei, pre svega injenice da
je su u nejasnim i nedefinisanim okolnostima ugroene veoma vane vrednosti,
krizni menadment je voma teak poduhvat. Po nekim autorima krizni menader
nalik je vozau koji na nizbrdici sa povezom preko oiju upravlja automobilom ije
konice ne rade. Ukazaemo na najznaajnije probleme koji prate upravljanje
krizama i sa kojima se u svom radu susreu krizni menaderi.
3.1. Tekoe u kriznom menadmentu
Prilikom praktikovanja kriznog menadmenta isksava cco niz manjih ili
veih problema i potekoa koje imaju izvor ili u samom dogaaju, odnosno
konkretnoj sloenoj i nepredvidivoj kriznoj situaciji, ili pak u ljudskoj prirodi
odnosno sistemskim reenjima koja onemoguavaju, ili pak koe, pokuaje da se
krizom uinkovito upravlja.
Ne treba gubiti iz vida upozorenje veeg broja relevantnih autora da je
pogreno misliti o krizama iz perspektive jedne dimenzije ili "jednog glavnog
problema". U praksi, naime veoma retko postoji neka vanredna situacija u koju nisu
ukljuene viestruke opasnosti i sa njom povezani dogaaji ili njihovi efekti. Na
primer poplava je pretnja sama po sebi, ali ako preti i skladitima za opasne
materijale onda je pretnja kombinovana i moe dalje voditi
neka vrsta "povezane" tete.

Viestruka teta i ogaaji mogu se takoe stvoriti kada se jedan dogadaj,
i drugi naoko nevezani, dogodc u isto vrcmc. Na primcr, potrcs moc biti povczan sa
nckim tcroristikim napadom, haos koji potrcs izazovc, unutar vlainih
organizacija koje se pokuavaju s njime nositi, moe vladu samu uiniti lakom
mctom za tcroristiki napad.To "povezivanje" opasnosti, gdc jcdan incident pokree
drugi, moe u ogromnoj meri opteretiti dravne slubenike i menedere za krizne
situacije. Dva ili vie razliitih dogadaja u ogromnoj meri poveavaju potrebu za
vodstvom i sredstvima i izlau vladu jo veoj ranjivosti.
Iztok Prezelj upozorava da se u svakoj od faza kriznog menadmenta javljaju
specifine tekoe. Menaderi, ukoliko su svesni tih potekoa, mogu lake da ih
identifikuju u svojoj praksi, to je prvi, ali izuzetno znaajan, korak ka njihovom
prevazilaenju ili smanjivanju. 383
U momentu kada se kriza pribliava ili ve nastaje potrebno je najpre
prikupiti sve podatke u vezi sa nastajuim kriznim situacijama (krizni pokazatelji,
uzroci, uslovi, obim itd.), potom oceniti razmere situacije i u nastavku upozoriti
odgovorne krizne aktere i optu javnost o tome da se kriza pribliava. U toj fazi se
esto upozorava na tekou koja se odnosi na nedovoljnu koliinu informacija za
efektivno krizno upravljanje. Svakako je poznato da odluioci i u normalnim
(nekriznim) okolnostima ne donose odluke na osnovu potpunih informacija, to
meutim u pravim krizama moe dovesti do ozbiljnih posledica. U takvim
sluajevima treba uiniti sve da se doe do to veeg broja kvalitetnih informacija
383Optinijc u Prczelj. I., Sistemi kriznega managementa, Fakulteta za drubene vcdc, Ljubljana, 2005
264
o samoj kriznoj pojavi. S druge strane moe doi i do tekoe u vezi sa prevelikom
koliinom kriznih informacija informacija to predstavlja iskuenje za kognitivne
procesualne sposobnosti odluilaca. Sigurno je da nelinearna priroda mnogih
pojava iz kompleksnog i nepredvidljivog okruenja zahteva vei protok informacija
iz okruenja ka donosiocima odluka, mada to ne mora nuno za posledicu imati i
adekvatno razumevanje samog dogaaja i nejgovih posledica, ve moe voditi u
nove nejasnoe i dileme.
Meutim, dalje, sa poveavanjem informacija iz otvorenih izvora iz
okruenja (open source information) stvara se iluzija, da ima dovoljno potrcbnog
znanja za optimalnc odluke. Tekoa jc, mcutim, u tomc da zaista ima dosta
informacija koje se mogu obraditi i oceniti, a za ta treba razviti odgovarajuc
analitikc kapacitcte za sclckciju i obradu vclikih koliina informacija u kratkom
vrcmcnskom intcrvalu. Brojni primcri iz praksc su pokazali da je tekoa u
nastajanju kriza i u tome to se zanemaruju upozorenja
i indikatori krize. Nakon krize se esto ustanovi da je neko pokuao da na njen
nastanak upozori, ali da je bio ignorisan dok nije bilo prekasno. 384 Stoga je veoma
vano povezivanje onih koji izdaju rana upozorenja sa onima koji su zadueni za
prve postupke u sluaju krize. Po nekim shvatanjima politika volja za delovanje u
skladu sa ranim upozorenjem je skoro isto tako znaajna kao i upozorenja od strane
amerikog vostva, usled ega je bilo u konanoj fazi mogue izvesti teroristike
napade 11. septembra 2001.
384O tome govore brojni primeri kriza u javnom (npr. amerika NASA) ali i u protltnom (Intel, Ford, Firestone itd.) sektoru.
Kao to je ranije reeno u fazi kriznog planiranja treba oblikovati plan za

reavanje specifinih vrsta kriza, to pored oblikovanja samih dokumenata
ukljuuje takode identifikovanje materijalnih, kadrovskih, fmansijskih,
komunikacijskih i dmgih mogunosti kriznog upravljanja. U toj fazi treba izvoditi i
vebe i simulacije kriznoga upravljanja. Izuzetno znaajna tekoa u toj fazi esto
proizilazi iz toga to planovi ne odgovaraju sasvim toku krize, vrsti krize, kraju
krize itd. U tom smislu Quarantelli i Mitroff naglaavaju razilaenje izmedu
planiranog i realnog toka krize. Razlozi za to su brojni. Prvo, rc jc o tcnji da sc
planovi kriznog upravljanja oblikuju na osnovu potpunih analogija sa prethodnim
krizama. Nijedna kriza se ne dogaa tano onako kako jc prcdvieno u kiznim
planovima, uslcd cga rcalistino krizno planiranje mora biti dopunjeno sa
elementima koji su manje verovatni. Planeri u svome realizmu esto zanemamju
faktor imaginacije to lako vodi do nesavladivih iznenaenja. Pored toga bolje je
oblikovati optije nego izrazito detaljne operativne planove, a krizne aktere je
potrebno uiti pre svega logici delovanja u uslovima krize i saradnji sa dmgim
akterima umesto velike koliine planiranih pojedinosti.
Krizni menadment
265
Paradoks planiranja znai da se uinkovitost planova smanjuje sa poveanjem

vremena i truda uloenih za njihov razvoj.
U praksi se krize nikada ne dogaaju tako kako ih opisuju opirni prirunici
koje, uostalom, za vreme krize niko nema vremena da ita. Sledea velika tekoa
je ogranien interes politiara i visokih zvaninika za krizno planiranje to proistie
iz njihovog uverenja da se krize dogaaju dmgima i da nema vremena za bavljenje
sa planiranjem za dogadaje koji se mogu desiti kada se svo raspoloivo vreme troi
za baveljnje tekuim poslovima. Sem toga esto na vebama kriznog upravljanja ne
uestvuju oni koji bi zaista sprovodili odluke u sluaju krize. Kljuni odluioci
esto imaju izgovor za svoje neuestvovanje na vebama (nemaju vremena, imaju
druge obaveze itsl.). Sem toga vebe kriznog upravljanja koje se izvode po pravilu
su skoro uvek uspene, to kod nckih stvara ncpovcrcnjc budui da u stvamosti
skoro da ncma krizc koja ne izaziva konflikte ili stvara dileme vezane za zadatke ili
nadlenost. Stoga vcbc kojc nc otvaraju ova pitanja nisu rcalistine, a njihova
svrha jc upravo u otkrivanju grcaka, moguc pomctnjc i drugih problcma, to jc
pretpostavka uenja na osnovu pokuaja i pograaka. Meutim, otkrivanje
nedostataka na samoj vebi je za uesnike ma sa dve otrice. S jedne strane
neuspeh na vebi moe voditi smanjenju finansijskih, kadrovskih i drugih tekoa,
dok se s druge strane moe izgubiti legitimitet i poverenje drugih aktera i ire
javnosti. Izgubljeno poverenje je manje loe od prikrivanja nedostataka i slabosti.
Za krizno upravljanje je znaajno da se greke i propusti
stvarne krize. 385

Kada je re o fazi neposrednog kriznog odluivanja i voenja kriznih
operacija treba pre svega donositi kvalitetne odluke u realnom vremenu i stei i
odrati kontrolu nad kriznom situacijom. To je, meutim, skopano sa celim nizom
potekoa. U velikim krizama sa pojavljuju brojni akteri iji interes za davanje
doprinosa kriznom menadmentu moe biti razliit, mada je svima stalo da njihovo
sopstveno elovanje bude to uspenije, budui da su upravo krizni trenuci ti koji
postavljaju pitanje legitimnosti postojanja pojedine organizacije.
S obzirom na intcrcsc, ciljcvc, vrcnosti, kapacitctc i proccnc ncki aktcri
nastoje na svaki nain da uestvuju u kriznom upravljanju dok drugi, nasuprot
tomc, tcc da to ucc izbcgnu. Porcd toga, ncki aktcri zduno zagovaraju
odreene mogunosti reenja. Oni savetuju i deluju polazei od svojih linih, ili od
interesa svoje organizacije, kao i od vlastite predstave o nacionalnim interesima.
Zbog toga neki autori odbacuju pretpostavku o jedinstvu aktera u krizi (kriznom
konsenzusu). Ispostavlja se da je krizno odluivanje u praksi vie povezano sa
politikim kalkulacijama i interesima nego sa racionalnim ocenama ugroavanja
bezbednosti.
Takode, znaajan uzrok meuorganizacijskih tekoa pri kriznom upravljanju
proizilazi i iz razliitih meduorganizacijskih kultura. U vladinim odnosno
meugencijskim koordinacionim telima lanovi su pod uticajem organizacione
kulture svojih ministarstava, to dolazi do izraaja i u sadrinskim i u
385Boin, A., T., Hart, P., Stcrn, E. and B. Sundclius.,77it* Politics of Crisis Management -Public Leadership utuler
Pressure,Cambridge University Press, Cambridge, 2005.
proceduralnim pitanjima. Tokom vremena je mogue da grupa razvije vlastitu

grupnu kulturu, odnosno grupni kognitivni konceptualni okvir ili mrenu kulturu.
Naredna tekoa ogleda se u tome to koordinacija nije samo reenje ve je
takode i problem po sebi. Trokovi koordiniranja ponekad mogu da nadmauju
koristi. Ovo je znaajno i zato to su koristi od meuorganizacijske saradnje
razliite za pojedine organizacije koje u njoj uestvuju. Sve organizacije se u
naelu slau u vezi nunosti koordiniranja, ali ga u praksi neke razumeju kao
obavetavanje dmgih organizacija o vlastitim kriznim aktivnostima, druge kao
centralizaciju odluivanja izmedu nekih osoba ili u jcdnoj organizaciji. U tom
smislu sc mogu naruiti prcdkrizni koordinacijski sporazumi. Navode se neke
tekoe pri visokom stepenu koorinacije: -koordiniranjc ponckad nc doprinosi
vccm stcpcnu uinkovitosti,
u komplcksnom politikom okrucnju sa vcim brojcm organizacija jc ponekad
teko ustanoviti gde je olo do sloma sistema,
-svi akteri su do neke mere odgovorni za izvoenje utvrenih programa, to
oteava utvrivanje odgovomosti za greke ili, pak, omoguava izbegavanje
odgovomosti 386
Situaciju oteava i injenica da dravni organi teko prikupljaju dragocena
fmansijska sredstva, zbog ega esto nemaju volje za njihovo svakog organa.
Kultura finansiranja je tako doprinela smanjenju spremnosti pojedinih organa da
ulau u koordinaciju. Akteri kriznog upravljanja se pored toga mnogo bave stvarim
i moguim pretnjama vlastitom opstanku. Situacija koja najvie ugroava, sa
386 ibid.
stanovita pojedine organizacije, je njena zavisnost od drugih organizacija, pa je

razlog protiv saradnje sa drugim organizacijama strah od gubljenja vlastite
samostalnosti.
Razume se da e u meuorganizacijskoj saradnji organizacije izgubiti deo
svoje samostalnosti, ali e, s druge strane, dobiti mnogo vie (izvora, moi, pogleda
na rad drugih organizacija itd,). Veina meuorganizacijskih konflikata proistie iz
razliitog opaanja odgovarajueg bezbednosnog okruenja, a koje proizilazi iz
razlinih zadataka, jurisdikcijc, intcrcsa, obrazovanja, geografskc lokacije, stepena
pripremljenosti, analize kriznih informacija itd. Pored toga organizacijc su
ukljucnc u krizno upravljanjc u razliitim trcnucima, iz razliitih vidika i sa
razliitim ciljevima. Ova razliitost esto onemoguava pokuaje koordiniranja,
povezivanja i izvoenja kriznih aktivnosti. Takoe i kada se svi akteri slau da je
re o krizi, moe doi do nesaglasnosti u vezi primenjenih strategija za njeno
reavanje. Uz navedeno, delovanje raznih koordinacionih tela ispostavlja pitanje ko
koordinira koordinatore? Meuorganizacijsko takmienje i konflikti esto proistiu
iz dvojne prirode krize i ugroavanja bezbednosti odnosno nune relativnosti.
Naime, esto se
Krizni menadment
267
dogodi da neki akteri neto ne opaaju kao ugroavajuu pojavu za razliku

od drugih aktera. U tom smislu je mogue da velika pretnja nekom akteru bude
opaena kao prilika za druge. Kriza tako znai takoe i priliku za reavanje nekog
problema, pridobijanje ugleda i statusa, odstranjivanje drugih aktera itd.
Veoma vana dilema povezana je sa odnosom izmedu centralizacije i
decentralizacije kriznog upravljanja. Centralizacija odluivanja se u krizama esto
puta pokazuje kao nunost i donekle prirodni odgovor, mada je ona, kao jedna od
osnovnih ideja kriznog upravljanja poetkom 1990-tih, bila relativizovana u
teorijskom i empirijskom smislu. Ukolko dode do meuorganizacijske saradnje
logino je da se radi o dobrovoljnosti, a ne o hijerahiji. Prilikom reavanja
kompleksnih pitanja i obavljanja kompleksnih zadataka centralne organizacije
(takode i informacijsko-komunikacijski centri) mogu postati prctrpanc sa
infonnacijama. Ovo sc moc rciti uspostavljanjcm potrebne ravnotee izmeu
centralizacije i decentralizacije kriznog odluivanja. Stvarnc drutvcnc krizc
zahtcvaju obojc: ccntralizaciju i cccntralizaciju odluivanja, mada dcccntralizacija
nc znai da kriznc organizacijc nc trcba meusobno da komuniciraju i sarauju.
Radi se o tome da je krizno odluivanje na podruju vlastitih nadlenosti
preputeno samim organizacijama. U tom smislu se navodi policentrino krizno
upravljanje, koje ukljuuje intenzivnu meuorganizacijsku saradnju.
esto se zaboravlja na tekoe koje proistiu iz opteg uverenja o
pretpostavki racionalnih aktera odnosno racionalnom odluivanju, pri emu je
potvruje pri kompleksnim i nesigurnim situacijama. U kompleksnom

okruenju odluivanje je oteano zbog ogranienosti ljudskih kognitivnih
sposobnosti. Poto potpuna odluka zahteva potpune informacije, a njih nema, ona
se donosi na bazi informacijskog manjka. Pored toga, odluke se realno ne temelje
na sistematinom i celovitom prouavanju posledica svih alternativa pri
odluivanju.
U poslcdnjoj, inac prilino problcmatinoj, fazi postkriznog ucnja trcba
(pr)oceniti protekle predkrizne i krizne delatnosti, otkriti slabe take i greke, te
priprcmiti mcrc za njihovo otklanjanjc. Brojni autori upozoravaju na
problcmatinost fazc postkriznoga ucnja istiui da organizacije vcinom nc
izvlae zaista kljune pouke, da su nepripremljene za uenje ili da selektivno ue,
ili se javlja sindrom amnezije, koji proistie iz pomanjkanja analize kolektivnog
savladavanja krize, jer organizacije prestaju sa aktivnostima. Zbog toga e biti
sauvane pogrene pouke to prestavlja zamku za budue krizno upravljanje.
Uzroci za to su brojni:
-nepostojanje formalnih mehanizama prenosa saznanja u naredni ciklus
kriznog upravljanja. Rukovodioci birokratskih organizacija esto ne pokazuju
interes za stvarno vrednovanje procesa utvrivanja politike, pre svega iz straha da
e otkriti informacije protivnicima (organizacijama ili pojedincima);
-samo vrednovanje je esto visoko politiko, a ne samo tehniko pitanje,
usled ega se javlja samocenzura jer neki akteri nisu radi da se njihovo krizno
delovanje analizira i oceni nakon kriza, da bi izbegli odgovomost za napravljene
greke. Tako se analiza krize esto pretvori u optuivanje, traenje krivice i
268
rtvenih jaraca, postkriznu bitku" itd. Za mnoge krizne aktere je kriza raison
detre i legitimacija daljeg opstanka. Zato je nuno, da se dobro pokau u kriznom
upravljanju ili da samo odre pozitivnu sliku u javnosti.
Neki istraivai upozoravaju i na overleaming tj. preveliko uenje na
osnovi proteklih kriza mada budue krize nee biti iste. U tom smislu je mogue, da
jedna velika dramatina kriza preusmeri panju dalje od drugih opasnih incidenata.
Sva navedena pitanja stvaraju sumnju da li je celovito uenje nakon krize uopte
mogue i do kog stepena. Neki autori govore o paradoksu kriznog uenja, koji se
temelji na odbacivanju ideje da organizacije ue iz kriznih iskustava. Umesto toga
organizacije oportunistiki prekrajaju svoje seanje tako da uvaju samo ono to im
odgovara, a sve drugo zancmaruju.
3.2.
Problemi vezani za donoenje odluka u kriznim situacijma
Sasvim je prirodno da graani i drutvo oekuju od vlasti da u sluaju krize

deluje efektivno i usklaeno kao i da vladini zvaninici i razliiti organi i agencije
ostave po strani svoje uske i ograniene interese i da deluju slono imajui u vidu
opte interese. Istovremeno, kriza predstavlja veoma pogodan kontekst za
centralizciju odluivanja, koncentraciju moi i ovlaenja, a, u odeenim uslovima,
i uspostavljanje ustavne diktature. Realna pretnja i
__------1 :-------- --------1,____:................. ~
___::- -uslovc
koji su ijamctralno suprotni rutinskoj obradi informacija, sklanom ponaanju i
funkcionalno podeljenim odgovornostima kao uobiajenim karakteristikama
politiko-upravljakog procesa. U uslovima krize postaju vcoma privlani konccpti
kao to su sveobuhvatno i intcgrisano planiranjc za sluaj nesree i kliei kao to je
rat protiv terorizma, to sve zajedno moe dovesti do podrke prevelikoj

koncentraciji moi unutar vlade ili prisilnoj koordinaciji kao jedinim nainima za
efikasno upravljanje krizom.
Kljune karakteristike krize kao to su veliki stepen ugroenosti,
ncsprcmnost i vrcmcnski pritisak su vcliki izazov za uobiajen, rutinski nain rada
razliitih slubi, a pre svega za fonnalne postupke koji esto zahtevaju odreeni
protok vremena. Krizno odluivanje zahteva prilagoavanje strukture i
organizacionc kulturc ministarstava i agcncija, pri cmu sc najcc radi o
centralizaciji odluivanja. U tom sluaju se centralizovano odluivanje odnosi na
tri medusobno povezana fenomena:
- koncentraciju moi u rukama manjeg broja izvrnih slubenika, -koncentraciji moi
u rukama centralne vlade na raun federalnih jedinica, regiona ili lokalnih
zajednica, i
-tenja ka monom vostvu, odnosno razliitim oblicima krizne vlade^ Rosenthal,
't Hart i Kouzmin navode analitiare koji su u svojim radovima ukazivali da je
centralizovano odluivanje najoiglednija strukturna karakteristika prilagodavanja
organizacija na krizu. Svi koji su prouavali medunarodne krize su izvestili o tome
da je kritine odluke doneo manji broj
Krizni menadment
269
glavnih slubenika izvrne vlasti i njihovi najblii saradnici. Prema tome bi pri
kriznom odluivanju bila kljuna manja grupa ljudi, a proces odluivanja bi bio
uglavnom neformalan. Kljuni aktcri raspravljaju samo sa najvctijim i monim
akterima koji zasluuju poverenje. Pojave kao to su kritinost, nesaglasje i
meusobno optuivanje u grupi koja donosi odluke u uslovima krize po pravilu ne
dolaze do izraaja. Ova istraivanja su sredite analize usmerili na grupnu dinamiku
da bi objasnili tok i ishod kriznog odluivanja u politikoj i vojnoj eliti. Pri tom se
iskristalisalo nekoliko znaajnih pitanja:
-fiziko i mentalno stanje kljunih odluilaca u kriznoj skupini,
- veliina, sastav i delovanje grupe koja donosi odluke
-fenomen patologije grupnog miljenja (groupthink), koji znai kolektivno
izbegavanje problema, da bi se ouvala grupna saglasnost,
-problem obrade velikog broja razliitih podataka i informacija u maloj
grupi,
- vostvo, linost i meusobni odnosi u maloj grupi.
Krize bez obzira na njihove uzroke, obino zahtevaju mudro vostvo i
olunost. One ponekad zahtevaju posebno krizno zakonodavstvo i postaju istinsko
iskuenje za demokratiju, budui da krizne okolnosti mogu da dovedu do ustavne
diktature. Predstavnika tela i sudski organi jo vie, esto i nckritiki, podupiru
izvrnu vlast imc sc ugroava sprovocnje principa podclc vlasti. Takoe
organizacije koje se ukljuuju u krizno upravljanje - policija,
eluju vie centralizovano nego inae. Uspostavlja se piramidalna komandna

struktura s jednim komandantom na elu.
Roscnthal, f t Hart i Kouzmin su upozorili na znaajnc cmpirijskc alternative
centralizovanom odgovoru na krizu i pri tom razlikuju strateki i operativni nivo
odluivanja. Efektivan krizni menadment na stratekom nivou zahtcva dobro
razumcvanjc javnih i politikih aspckata poloaja. Postojc pravne, organizacione i
injenine okolnosti u kojima centralizovano odluivanje u krizi ne dolazi do
izraaja. O tome svedoi nekoliko primera:
Neformalna decentralizacija, Na neformalnu decentralizaciju utiu dva
inioca: vremenski pritisak na operativnom nivou i preoptereenost centralne
vlasti.
Formalna decentralizacija. Postoje takoe primeri unapred planirane
decentralizacije kriznih operacija na koje upuuje iskustvo, s obzirom na to da je u
nekim krizama centralna vlast prilino neuinkovita. Pored toga injenicaje da su
centralizovani sistemi vie ranjivi od decentralizovanih. Poremeaji u jednom delu
sistema lako mogu imati negativan kumulativni efekat na ceo sistem (domino
efekt).
Postoje takoe primeri decentralizacije i preuzimanja nadlenosti drugih radi
takmienja izmedu razliitih institucija koje sudeluju u kriznom upravljanju. Za
civilnu odbranu (zatitu), policiju, vojsku, zdravstvcnc i socjialne sluzbe je svaka
kriza test njihovog temelja, legitimnosti i daljnjeg opstanka i razvoja. Zato
sudelovanje unutar vlade esto znai pre problem nego reenje krizne situacije.
270
Mnogo je primera verbalnih sukoba pri izbom postupaka za reavanje krize,

rivaliteta, postkriznog optuivanja izmeu vojske, policijc i lokalnih vlasti,
napctosti u civilno-vojnim odnosima i napctosti u odnosima izmeu centralne,
regionalne i lokalne vlasti,
Neodluivanje. Koje se javlja u tri oblika to se vidi na primem tragedije na
staionu Heizel u Briselu 1985. Odluka uopte nije doneta (kljuni akteri nesree
na stadionu su samo ekali ta e se dogoditi), indiferentnost aktera odluivanja
(belgijski ministar unutranjih poslova uopte nije doao na mesto nesree i
podreene lokalne policajce je ovlastio da urade ono to im se ini
najprimerenije"), odluka je doneta ali se ne potuje (policajci nisu hteli da izvre
odluku ministra za pravosue i javnoga tuioca, da na samom kraju uhapse
izgrednike jer su postali podivljala gomila).
Paraliza. Politiari i dmgi akteri kriznog upravljanja su ponekad u kriznim
okolnostima pod takvim vremenskim pritiskom da nisu sposobni da postupaju i
stoga dogaaji idu svojim putem. Takode veliki stres paralizuje ljude, dok ih stres
umerenog intenziteta dodatno motivie.
S tim u vczi poznat jc izraz administrativna rcgrcsija ,, : situacija u kojoj neki
predstavnici vlasti i dravni slubenici naputaju svoja mesta i usredsreuju se na
vlastitu bezbednost i bezbednost svojih porodica (njihov posebni interes prevladava
nad javnom dunou).
Prevaga poloaja. U nekim primerima su odreeni akteri kriznog zaobiu

formalne postupke savetovanja i komandovanje i jenostavno postupaju na svoju
mku i improvizuju.
Strateko izbegavanje. Pri stratekom izbcgavanju radi sc insistiranju neke
institucije da za reevanje kriznih situacije nije nadlena i odgovoma ona, ve neka
druga institucija.
Iznete injcnicc jasno ukazuju da jc efcktivno voenje i upravljanje u krizi
veoma teak zadatak.
3.3. Psiholoki problemi koji prate krizni menadment
Imajui u vidu injenicu da je krizno upravljanje veoma sloen proces koji
ukljuuje mnoge karakteristike ljudskog miljenja i ponaanja na jednoj, i kritine
procese na drugoj strani, svi oni zajdneo uzeti lako mogu u meseobnoj interakciji
voditi u neuspeh i katastrofi. Krizno upravljanje je zbog dinamine prirode i visoke
stresnosti krize veoma osetljivo na razliite greke. Kada bi svi ljudi iskljuivo
racionalno razmiljali, krize moda i ne bi bile tako znaajne. Ipak, kako je jo
pojazao Sigmund Frojd, ovek je veim delom iracionalno, a ne racionalno bie. U
skladu s tim u veini sluajeva prava kriza nije ono to se zaista dogodilo, ve ono
to ljui misle da se dogodilo. Budui da je percepcija toliko znaajna na rasplet
krize utiu ne samo same injenice ve isto tako, ako ne i vie, to kako ljudi
shvataju situaciju. U tom smislu veoma su vani psiholoki aspckti kriznog
mcnmcnta.
Krizni menadment
271
Dok ncki smatraju da jc kriza podsticaj ljuskoj domiljatosti i snalaljivosti,

drugi navode primere da pritisak krize slabi racionalnost onih koji u njoh uestvuju.
Sta je od toga istina, ili je moda primerenije pitanje kako dolazi do jednoga ili
drugoga? Jean od najznaajnih psiholokih faktora i oblika grupne patologije koji
moe dovesti do donoenja pogrenih odluka je tzv. grupno miljenje (engl.
groupthink).
Kada se odluka donosi od strane grupe (npr. Izvrni odbor, vlada, tab itd.)
mogu se pojaviti oblici tzv. gmpnog miljenja. Analizirajui dobra i loa reenja
odnosno odluke koje su donete, Denis je razvio teoriju, odnosno model gmpnog
miljenja koje je odredio kao nain razmisljanja ljudi koji su dupoko upleteni u
kohezivnu gmpu pri emu njihovo nastojanje da odre saglasnost prcvazilazi
njihovu clju za stvamom (pr)occnom altcrnativnih tokova akcijc. Ovaj model
opisuje preduslove i posledice grupnog miljenja na iji nastanak utiu tri grupe
faktora:
mona privlanost grupe za lanove i visoka vrednost lanstva u gmpi,

ukratko kohezivnost grupe;
druga grupa faktora sc onosi na okolinu i unutranju organizaciju grupe.U

veini primera radi se o grupama koje su se izolovale od okoline, tako da su
moda odreene informacije iz okoline jednostavno zanemarile. Uglavnom je
voa grupe imao nesrazmemo veliki uticaj u raspravi o toku
tuiuz,tiiin aivuvnuau
iîivauii u O-TVJLV^
F 1 cuscuiuti ivciicui, i_yz,uiiauii,
trca grupa faktora ukljuujc poscbnc karaktcristikc situacijc u kojoj sc grupa

nalazi: okolnosti se opaaju kao stresne zbog pritiska da bi doli do odreene
odluke, upravo tako da neki lanovi grupe nisu imali dovoljno
11
323
samopouzdanja ili samoprocene da bi se suprotstavili glavnom odluiocu "

Svi navedeni inioci vode u grupno miljenje o kome Denis govori kao
o bolesti sa osam simptoma. Prva etiri odnose se na naine uspostavljaja
ravnotee izmedu izvora stresa i emotivne stabilnosti. Ako je mo grupe precenjena,
i ako su na raspolaganju racionalizacije toka akcije, a ukoliko postojc krajnjc
ncgativni stcrcotipi drugc grupc, tckc i po poslcicama dalekosene odluke
izgledaju vie opravdane. Tada grupa lako dolazi do stresnih odluka, ukoliko se sa
njima slae svaki lan grupe ili bar na povrini tako izgleda. Usled toga se vri
snaan pritisak ka konformizmu. Ako postoji manjina, njeni pripadnici e svoje
poglede samocenzurisati ili e ih cenzurisati drugi lanovi da bi ouvali privid
saglasnosti. Grupno miljcnjc stoga vodi do donoenja loih odluka to poveava
verovatnou neuspenog ishoda. Uspene odluke imaju drugaije ranije uslove,
posebno strukturalne vidike organizacije i situacijski kontekst.
272
Kranjec, R Poli, M, Psiholoki vidiki krizncga

upravljanja, , 16/2002, 40-414
UJMA
d1
_______________^
znaci grupnog miljenja (J
rczultat socijalne intcrakcijc, moc sc prctpostaviti da odluku trcba prcpustiti vodi.

Medutim, istraivanja i svakidanje iskustvo govore da je grupno odluivanjc ipak
boljc od odluivanja pojcinca.
Budui da sc grupno miljcnjc pojavljujc samo u vcoma kohczivnim
grupama, razmiljanja idu u pravcu pokuaja da se smanji kohezivnost. Ipak ta
mera ne bi bila sasvim efektivna, budui da su kohezivne grupe po pravilu
uinkovitije od nekohezivnih.
Veina mana odluivanja koje vodi u grupno miljenje moe se svrstati u dve
glavna kategorije: one koje su povezane sa dobijanjem informacija koje su znaajne
za odluivanje, i one povezane sa ocenom tih informacija. Prva kategorija se odnosi
na neuspeh u traenju informacija kod stmnjaka i neuspeh pri podsticanju
izraavanja miljenja manjine u grupi. Druga ukljuuje neuspeh u raspravljanju
svih alternativa, neuspeh u ponovnom procenjivanju odluka donetih u poetku,
neuspeh u razmatranju moguih negativnih efektata toka akcije, odbacivanje
neprihvaenih alterantiva bez kritikog prosuivanja i selektivnu pristrasnost pri
analizi podataka. U ovom kontekstu treba promiljati mogue akcije i razmisliti o

nekim od sledeih mera.
Prc svcga akccnat trcba staviti na poboljanjc proccsa pribavljanja podataka
- svaki lan grupc trcba da o namcrama grupc raspravlja sa lanovima svojc
ogranizacionc jcdinicc u organizaciji; tom prilikom njcgova organizaciona jedinica
treba da saopti svoje poglede.
Krizni menadment
273
- u sastanku grupe treba da uestvuje jedan ili vie strunjaka izvan ili iz
organizacije; treba ih podsticati da slobodno opovrgavaju poglede grupe.
- barem jednom lanu treba dodeliti ulogu avoljeg advokata.
Sa prva dva postupka u grupu se unose obavetenja i miljenja osoba koje
nisu lanovi grupe. Treba nastojati da se dobiju informacije i miljenja iz toiiko
izvora iz koliko je to mogue Tree uputstvo podstie izraavanje miljenja
manjine u gmpi. U tom smislu voda igra kritinu ulogu da obezbedi da svi lanovi
gmpe imaju mogunost da izraze svoje poglede bez pritiska dmgih lanova.
Korisno je takoe da se faza traenja obavetenja razlikuje od faze vrednovanja.
Kao dmgo, treba poboljati vrednovanja alternativa.
Neophodno je upoznavanje lanova tima koji donosi odluke sa moguim
pristranostima pri vrcnovanju altcmativa to moc samo po scbi da umanji
slabosti odluivanja, jer to saznanje podstie nezavisnost uesnika. Jo spccifinija
uputstva koja mogu biti od koristi su:
- voa moc da docli ulogu kritinog occnjivaa svakom lanu, ohrabri
grupu, da oslune savet i dilemu i da prihvati kritike svojih stavova;
- voa treba da bude nepristrasan i ne treba da unapred kae svoje miljenje i
oekivanja;
- vie nezavisnih grupa treba da obrauje isto pitanje;
- gmpa moe privremeno da se podeli u podgmpe koje se posebno susreu i
potom se ponovo sreu u punom sastavu da bi razgovarali o razlikama;
organizacijom) grupa treba da proveri sve upozoravajue znake i napravi

alternativne scenarije namera suparnika;
- kada je postignuta saglasnost o najboljoj alternativi, grupa se susree i sa drugom
mogunoui, tako to svaki lan izrazi sve svoje skrivene sumnje
i potom svi jo jednom promisle pre donoenje konane odluke.
Podrka pojavi grupnog miljenja je protivrena i najvie proizilazi iz
istraivanja primcra, dok jc dok jc ckspcrimcntalnih podataka u prilog tomc
relativno malo. Neka istraivanja su utvrdila da Denosnov model ne vai u cclini,
ali ni da sc nc moc olako odbaciti.
Dietrich Dorner (1996) je u svojim istraivanjima upozorio na znaajne
aspcktc ovckovog razmiljanja u upravljanju sa slocnim sistcmima. Nckc
njihove karakteristike posebno u interakciji sa karakteristikama samih sistema
mogu voditi u neuspeh i nesreu. Dobljeni nalazi su znaajni i pri razumevanju
kriznog upravljanja. Domcr i saradnci su svoja istraivanja izvodili sa
kompjuterski simuliranim mikrosvetovima, tj. zamiljenim okolnostima (mesta,
drave u razvoju, umski poar itd.), kojima su uesnici morali da upravljaju i da
im obczbedc prcivljavanjc. Ti mikrosvctovi su bili zaplctcni (zahtevali su vodenje
rauna o nekoliko vie ili manje tesno povezanih procesa i uravnoteenje razliitih,
esto suprotstavljenih ciljeva), neprozirni (teko je bilo utvrditi stanjc sistcma i
onosa mcu dogadajima koji ga inc) tc dinamini (stanje sistema se menjalo
automatski radi odluka uesnika). Istraivae su zanimale strategije koje ljudi pri
tom uporabljavaju i uticaj karakteristika sistcma na nivo dostignutog nadzora.
274
Mcu ucsnicima su sc pokazalc znaajnc razlikc u sposobnosti nadzora

sistema, mada po pravilu nisu bile povezane sa njihovim postignuima na
tradicionalnim psiholokim testovima (npr. sa inteligencijom). Uspeniji ucsnici
su boljc planirali, skupili vic obavctcnja, clovali na osnovu predanje analize i
uinkovitije proveravali efekte svojih odluka. Za interakciju sa dinaminim
sistemima je znaajna takode i injenica da ljude ne usmerava razvoj unutar
sistcma, tj. vrcmcnskc razlikc izmcu uzastopnih stupnjcva, vc pojedinano stanje
u svakom od njih. Oni uredeuju pojedinana stanja, a ne procese to opet moe
voditi u neuspeh poto planirane akcije ne odgovaraju oagaajima. Otkrili su i
znaajna ponaanja povczana sa neuspehom:
tematsko lutanje, tj. tenja ka promeni ciljeva, kada uesnik pokuava da prvo
kontrolie jednu varijablu, potom drugu, ali nikada sve koje bi trebalo istovrcmcno
kontrolisati;
redukcionizam, tj. smanjivanje obima akcija radi tenje ka delovanju u skladu sa
ranije oblikovanim uzrocima;
otpor onocnju odluka, tj. tcnja ka olaganju ili izbegavanju odluivanja;
delegiranje odgovornosti, koja ne moe biti delegirana, i
teznja ka okrivljavanju drugih. 324
Ovih pet patologija se mogu grupisati u dve skupine - prve dve se odnose na
oblikovanje ciljeva, a naredne tri na razliite naine izbegavanja iskustvenog
ucnja. Ako nc odluujcmo, ncmamo iz cga da uimo, ako krivimo drugc ili
neprimereno delegiramo odgovornost, mi u stvari odbijamo da uimo i iskustva.
karaklcristikc:
.1
- eksponencialni rast, tj. nelinearno menjanje kontrolisanih varijabli;

- odloena povratna veza, tj. efekte preduzetih akcija nije mogue provcriti
ncposrcdno, vc tck nakon odrccnog vrcmcna jcr sc sistcm kasno odaziva i jer
akcije zahtevaju vreme za efekat, ili pak informacije o efektima akcija ne dolaze
neposredno do donosioca odluka;
- boni cfckti, tj. data akcija ima porcd namcravanih jo i nckc drugc efekte.
Dobljene nalaze iz ovih istraivanja je mogue povezati u obliku osnovnih
tcza kojc su znaajnc za funkcionisanjc dinaminih sistcma. Kao prvo moemo
navesti fokusiranje na sada i ovde koje se odnosi na tenju za korienjem samo
raspoloive informacije o stanju sistema te iskljuivo njenog koricnja kao
indikatora ukupnog injcninog stanja. Druga bi prcdstavljala linearno uzrono
miljenje koje se odnosi na tenju ka zanemarivanju efekata sa strane. Upozorenje
se odnosi na u osnovi nesistemsku prirodu nekolovanog ljudskog miljcnja.
Poboljanjc jc moguc ako razumcmo zahtcvc rcavanja problema i greke kojima
smo skloni. Ne radi se o manjkavosti naeg mozga, ve prosto o injenici da smo
razvili loe navike.
Svc ovc slocnc psiholoke faktore i okolnosti valja imati u vidu prilikom
planiranja i sprovodenja mera kriznog menadmenta. Ali, pored gmpnih postoje
:i
Dorner, D. The
Logic of Failure: Recognizing and Avoiding Error in Complex
Situations ,Perseus press, Cambridgc,MA, 1997.
Krizni menadment
275
i i psiholoki problemi vezani za pojednice, odnosno donosiocc odluka u

kriznim situacijama.
Ve je reeno da je kriza visokostresna situacija, bilo da je re o pcrsonalnoj
krizi ili krizi organizacijc. U stvari nijc sam krizni dogaaj ono to izaziva stres,
ve reakcija Ijudi na dogadaj. Ljudi, naime, krizni dogaaj opaaju kao opasnost za
svoju psiholoku bezbednost, svoju poziciju u organizaciji, svoj status, linost, ili
ak i sam opstanak. Porcd ovog ncgativnog apsckta strcs predstavlja i priliku za
postignue. Donoenje odluka pod stresom zahteva svest
o tome ta se dogaa, odnosno stav obazrivosti i opreza. Takode je vano i da
krizni mcnadcr ima prcdstavu o sposobnosti lanova kriznog tima da funkcioniu
pod stresom.
Stres je zapravo bazino odgovor Ijudi nastao u borbi za opstanak. U tom
smislu, ukoliko nijc ckstrcmno izracn da dovodi do paralizc, on ima pozitivnc
efekte i mobilie sve kapacitete pojedinca za odgovor na stresnu situaciju. Ukoliko
ne bi bilo stresa pojedinac bi na krizu reagovao vrlo mlako ili bi bio indifcrcntan.
S drugc stranc, ukoliko ncma kontrolc strcsa onda rcakcija moc biti panina,
neprimerena ili, pak moe doi do potpune paralize i preputanja situaciji. Dakle,
idealna situacija bi bila ona u kojoj krizni menader uspeva da dri strcs pod
kontrolom i iskoristi ga tako da maksimalno ispolji svojc performanse. To se jasno
vidi na sledeoj slici koja pokazuje optimalnu korelaciju izmeu nivoa stresa i
nivoa performansi.
Oznaka X obeleava taku gde se nivo performansi i nivo stresa optimalno

susreu. Umereni stres je idealan je idealan za poeljno stanje budnosti i opreza i
optimalne performanse.
Ukoliko je nivo stresa isuvie nizak, menader nije dovoljno motivisan i
nedovoljno brine o posledicama. Kriza je zapravo situacija u kojoj bi bilo
neadekvatno i neodgovarajue ako menaderi nisu pod stresom. S druge strane ne
sme se ni pustiti da stres nadvlada. Klju uspeha se sastoji u odravanju stresa na
nivou da ne ugroava normalno funkcionisanje i donoenje odluka, ali i da se ne
eliminie do nivoa pasivnosti.
Da bi se tokom krize donosile najbolje odluke um mora da bude otvoren i
oprezan.
3.4.
Problemi vezani za stvaranje i
razvoj tima za upravljanje krizama
Ukoliko posmatramo organizacione aspekte kriznog menadmenta u
dravnom, odnosno javnom sektoru mogu se uoiti razliita organizaciona i
institucionalna reenja i oblici na lokalnom, regionalnom i nacionalnom
(centralnom) nivou u svakoj zemlji. Kada je re o profitnom sektoru krizno
planiranje kao deo risk menadmenta moe da bude u nadleosti menadera
srednjeg nivoa. Odgovornost odeljenja za Ijudske resurse, odnosno
administrativnog odeljenja je da uzdignu na vii nivo ovu funkciju. Proaktivne
kompanije uspostavljaju posebno odeljenje za krizni menadment ili krizni
izajniranje portfolia kriza i scenarija kriza; praenje i pojaavanje signala ranog
upozorenja i upozoravanje nadlenih rukovodilaca; razvoj istinskih kriznih
kapaciteta kroz obavljanje redovnih kontrola, organizovanje treninga, instaliranje

mehanizama za ograniavanje kriza i razvoj programa za krizno komuniciranje,
identifikovanje i postavljanje altemativnih lokacija.
Od izuzetnog znaaja je da se pre nastanka krize konstituie tim za
upravljanje krizom sa jasno definisanim lancem komandovanja. Najee u sastav
ovog tima ulaz sledee pozicije:
Rukovodilac (Direktor) tima koji ima ukupnu odgovornost za upravljanje i
koordinaciju aktivnostima ekipe za upravljanje u kriznim situacijama. U njegovu
nadlenost spada sastavljanje tima za upravljanje u kriznim situacijama, njegovo
aktiviranje i usmeravanje njegovih poetnih rasprava, usmeravanje trokova
operacija, izvetavanje o pojedinim aspektima akcije koja je u toku,
identifikovanje i potvrdivanje prioriteta prilikom donoenja odluka i deaktiviranje
ekipe za upravljanje u kriznim situacijama nakon zavretka faze akutne krize.
Oficir za operacije daje zadatke osoblju za provodenje operacija, nadgleda
sprovodenja operacija, uspostavlja, aktivira i nadgleda centar za operacije u
vanrednim situacijama, obavlja potrebne procene, po potrebi trai dodatne resurse,
izvetava o specijalnim aktivnostima i zbivanjima direktora upravljake ekipe za
krizne situacije.
Obavetajni oficir ukazuje na bitne elemente informacija i dmgih traenih
obavetajnih podataka koji podravaju aktivnosti odgovora i sanacije
Krizni menadment
277
kriznc situacijc, icntifikujc ono to jc potrcbno za pracnjc i naglcdanjc

podruja na kome se odvija krizna situacija, trai, prima i obrauje informacije od
drugih obavetajnih elemenata i stavlja ih na raspolaganje osobama koje donosc
odlukc u kriznim situacijama ili osobama kojc utvruju izvrnu politiku, nadgleda
i koordinira aktivnosti upravljake ekipe u kriznim situacijama usmerene na
prikupljanje obavjetajnih podataka, mkovodi bankama podataka, uspostavlja
jcdinicc za informisanjc i potrcbni sistcm izvetavanja i sainjava i prezentuje
izvetaj o statusu operacije i saetke.
Oficir za logistiku organizujje sekciju za logistiku, procenjuje potrebne
rcsursc, za opcrativnc akcijc, ukljuujui i problcmc transporta, ucstvujc u
planiranju medicinskih, komunikacijskih i planskih potreba, rukovodi zahtevima za
dodatnim resursima, informie direktora i lanove ekipe o kapacitctima uslugama i
podrkc, proccnjujc buduc zahtcvc za uslugama i podrkom i dokumentuje
aktivnosti sekcije za logistiku.
Oficir za planiranje odgovoran je za sainjavanje i procenu plana akcije u
nckoj kriznoj situaciji, prikupljanjc i razvijanjc altemativnih stratcgija,
identifikovanje potrebnih resursa, razvijanje planova operativne akcije, kao i
planova za Sekciju za planiranje i kontinuirano procenjivanje nekog incidenta ili
kriznc situacijc i davanjc povrcmcnih prcdvianja kako c sc incidcnt ili krizna
situacija razvijati.
Naroito je vano da tim za upravljanje krizama bude meovit, da dobija
imputc iz svih segmcnata organizacijc, pa stoga u njcmu trcba da budu
predstavnici svih organiacionih celina u okviru organizacije. Ljudi koji se
cfektivnog komuniciranja. Ovc vctinc irn omoguuju da olakavaju

ra/mcnu ideja izmedu razliitih organizacionih jedinica u okviru organizacije, prate
mere koje mogu uticati na organizacionu klimu, prikupe miljenja zaposlenih o
potcncijalnoj krizi i kriznom mcnamcntu i postaknu novc ckspcrimcntc koji
mogu doprineti da se organizacija pripremi za krizu. Tim identifikuje sve mogue
krize sa kojima se kompanija moe suoiti, kao i mogue odgovore, te prisutnc
ranjivosti. Trcba da sc sastajc otprilikc svakih cst mcscci i da na sastancima
raspravlja o potencijalnim krizama i nainima odgovora na njih
Neophodno je da tim za upravljanje krizama bude kohezivan sa visokim
stcpcnom komunikacijc, povcrcnja, ukljucnosti i posvccnosti uz izvanrcdnc
sposobnosti za donoenje odluka, kako u okviru tima tako i u odnosu na celu
organizaciju. Svaka od ovih vetina igra veoma vanu ulogu u organizovanju i
dizajniranju plana, sclckciji i delegiranju lanova u kriznc jcdinicc i obuci grupc i
lanova organizacije u vezi kriznog plana. U tom smislu bitna ogranienja
efektivnosti tima bi bila interpersonalni konflikti, suboptimalni timovi i
nccfcktivno donocnjc odluka.
Danas je korienje timova u okviru organizacije postalo standardna
praksa meu najveim kompanijama. One su, naime, pronale nekoliko
prcdnosti koricnja tima npr.
-prikuplja se vie informacija
-stimulie se kreativnost,
-podstic sc postizanje saglasnosti sa znaajnim odlukama
Ipak, valja posctiti da postojc i ncdostaci koricnja timova kao to su
troenje vrema, novca, energije, resursa, mogunost nastanka konflikata, pritisak
278
ka konformizmu (grpno miljenje), dominacija lanova i nedostatak individualne

odgovomosti.
Krizni tim predstavlja gmpu ljudi sa razliitim biografijama, obrazovanjem,
sposobnostima, i nivoom znanja da bi se realizovao neki zadatak. Oni zajedno rade
na postizanju ciljcva oko kojih su sc unaprcd saglasili. Pri tom oni izgrauju
samoidentitet i svoj imid koji postaje kohezivna i motivaciona sila za lanove.
Prema nalazima nekih istraivaa 32 ' postoje odredeni individualni i sa
timom povczani faktori koji mogu povcati ili smanjiti cfcktivnost tima. Na primcr
sposobnost pojedinca da radi u okviru tima povezana je sa faktorima kao to su
sklonosti, opte sposobnosti (posebno verbalna inteligencija), pojedine sposobnosti
kojc su u ncposrcdnoj vczi sa zadatkom. Da li c tim biti cfcktivan zavisi i od
njegove organizacije (podela rada i ovlaenja meu lanovima), normi (formalna
i neformalna pravila ponaanja koja grupa razvija da bi regulisala ponaanje svojih
lanova), sastava (karaktcristika grupc kao to su sposobnosti, vrcnosti i potrcbc
lanova tima koje su u vezi sa zadatkom, individualne razliite varijable kao to su
starost, pol, rasa), vostvo (metod uticanja na rezultate tima kroz direktna i
indirekta interpcrsonalna srcdstva) i vcliina (broj lanova koji aktivno ucstvuju
u rcavanju zadatka).
Takode, empirijski podaci jasno ukazuju da nisu svi krizni timovi efektivni.
Sakupiti grupu ljudi i traiti od njih da uradc ncki zadatak nc znai automatski da
c oni efektivno i obaviti taj posao. Razliiti faktori mogu uticati na efikasnost i
proccduralni konflikti, loc vostvo grupc, nczaintcrcsovani i ncmotivisani
lanovi, nedostatak organizacione pomoi, finansijske kompenzacije i izmene
organizacionih oekivanja. Takode i dmgi faktori mogu uticati na efektivnost tima
kao npr. prcthodne intcrakcijc, poznavanjc zadatka, sposobnosti za vocnjc i

organizaciona kultura.
Ranija iskustva, odnosno prethodne interakcije ili gmpna bliskost mogu
uticati na cfcktivnost kriznog mcnadmcnta. Istraivanja pokazuju da lanovi tima
koji medusobno poznaju stavove, ponaanja i sposobnosti jedni dmgih mogu
slobodnije i otvorenije komunicirati u gmpi, to moe poveati ukupnu efektivnost
cclog kriznog tima. Oni su slobodniji da izrazc svojc ncslaganjc, sprcmniji da dclc
ideje i ue jedni od dmgih, ispoljavajui vee zadovoljstvo postignutim rezultatima
od lanova tima koji se ne poznaju od ranije.
Homogcnost tima jc drugi faktor koji moc imati znaajnu ulogu u njcgovoj
efektivnosti. Ona se odnosi na to koliko su lanovi tima slini po svom sistemu
vrednosti, psiholokom profilu, stilu komuniciranja, etnikom poreklu, polu,
stavovima, vcrovanjima, sposobnostima, vctinama, donocnju odluka i
posedovanju informacija koje su relevantne za uspeno obavljanje zadatka.
Istraivai nalaze da je heterogenost prednost, budui da su ovakve gmpe
krcativnijc, imaju boljc idcjc i da, stoga, onosc kvalitctnc olukc.
Trei faktor koji moe uicati na efektivnost tima za upravljanje krizama je
posedovanje znanja koje se odnosi na zadatak koji treba reiti. Ispitivanja
pokazuju
King, G.,III, Crisis Management & Team Effectiveness:

A Closer Exemination,
1, 2002. pp. 235-249
Journal of Bussines Ethics, 4
Krizni menadment
279
da znanjc i informacije kojc poscduju lanovi grupc prc zajednikc diskusije utiu
na efektivnost u donoenju odluka. Timovi iji lanovi nisu imali prethodno znanje
morali su da ue u hodu. Oni nisu bili sistematini u planiranju, interpretaciji,
shvatnju i razumcvanju onoga to su radili. Daklc, timovi sastavljcni od lanova
koji poseduju relevantna znanja pre mogu da generiu dobre ideje od onih koji ta
znanja ne poseduju.
V
Cctvrti faktor od uticaja na cfcktivnost tima odnosi sc na licrski stil. Od
sposobnosti lidera da upravlja razliitim ponaanjima lanova grupe i svih
zaposlenih zavisi uspenost u savladavanju krize. Krizni lider mora posedovati i
dcmonstrirati jakc intcrpcrsonalnc vctinc kojc c motivisati lanovc tima i svc
zaposlene da rade na ostvarivanju ciljeva organizacije. tavie, on mora biti u
stanju da emotivno insprie samopouzdanje lanova tima i zaposlenih da je
organizacija u stanju da sc vrati u normalu. Harizmatski licr poscdujc viziju,
giadi onosc, koristi emocije i entuzijazam. Stresne okolnosti koje nosi kriza,
nedostatak posla ili preuzimanje firme, diskredituju postojeu definiciju stvarnosti,
to otvara prostor za harizmatinog lidcra koji ima viziju. Harizmatski lidcr
odgovra situaciji koja trai kombinaciju visoke ukljuenosti i aktivnog liderstva
zajedno sa emocionalnom posveenou i izuzetnim naporima kako lidera tako i
sledbenika u ostvarivanju idcolokih ciljcva. Prcma tomc harizmatski lidcrski stil
moc biti cfcktivniji u kontrolisanju i eliminisanju organizacione krize.
Uticaj navedenih faktora grafiki je prikazan na sledeoj slici.
Ranije
Izvor: King, G, III, 2002.
280
Najzad,netreba zanemariti ni etika pitanja vezana za funkcionisanje tima za

upravljanje krizni situacijama. Naime, etiko ponaanje lanova tima za
upravljanje krizama moe imati znaajnu ulogu u nastojanjima organizacije da
kontroloe i eliminie krizu. Iako je o etikim aspektima kriznog menadmenta
sprovedeno relativno malo istraivanja, moe se sasvim osnovano pretpostaviti da
mnoge odluke i komentari kriznog tima mogu pogoditi ne samo organizaciju, ve i
interese kljunih stejkholdera, tj. zainteresovanih subjekata. Komunikacija ne utie
samo na povratak organizacije u normalu, ve i na njen budui ugled i legitimitet.
Pojedinano ponaanje koje karakterie poverenje, potenje i respekt
V # *. ..
#
#
moe uticati na etiko okruenje unutar kriznog tima. Stavie, krizni tim u kome su
prisutna takva ponaanja moe biti percipiran u pozitivnom svetlu u samoj
korporaciji, kao i u njenom spoljanjem okruenju.
U nastojanju da podstaknc ctiko ponaanjc tokom krizc, Barton sugeric tri
etika pravila koja bi krizni tim trebalo da sledi:
-P/ TO , lanovi tima trcba potcno i na vrcma da prcnosc svc bitnc injcnicc
stcjkholdcrima, ukljuujui kupcc, zaposlcnc i prcdstavnikc mcdija, ak i kada su
vesti loe.
- Drugo, vano je da kljune osobe budu od poverenja, odnosno pouzdane
onda kada je to potrebno. Za efektivnost kriznog menadmenta od kljunog
znaaja je sposobnost tima da bez odlaganja i tano obaveste zvanine agencije,
porodice rtava i da objave imena rtava u prikladno vreme. Ova procedura o je
posebno znaajna kada u kriznom dogaaju ima povreenih ili
9
I C------------------------------------------------------
-------------------J
- - -J J------------------- I
trava i dati im odgovarajuu potvrdu. Ukoliko se zakasni u kontaktiranju

zvaninih agencija i porodica rtava, kriza moe eskalirati, to se esto dogaa u
udesima aviokompanija Zabeleeni su, recimo, sluajevi da se pomke o smrti
lanova porodice ostavljaju na telefonskim sekretaricama, da nedostaju informacije
o spiskovima putnika, identifikaciji, stanju i oporavku rtava. U sluaju ovakvih
dogaaja mediji izvetavaju veoma brzo, tako da kompanije kojc su incrtnc i
ncpriprcmljcnc mogu da izglcdaju kao ncosctljivc i ncbrinc.
-Trei princip se onosi na to da stejkholderi imaju odgovarajua saznanja o
tomc da li jc kompanija osigurana protiv gubitaka kojc jc izazvao incidcnt ili mora
da koristi unutranjc rczcrvc da bi pokrila vcc trokovc. S obzirom na interese
koje imaju u kompaniji, stejkholeri imaju pravo da dobiju informacije o krizi i o
tome kako ona moe pogoditi njihove interese. U tom smislu krizni tim treba da
obezbedi ne samo uobiajene informacije (ko, ta, gde, kad i zato), ve i o tome
ta je uraeno da se kriza prevazie i da li sami stejkholderi treba da uine neto
da bi se zatitili. Emitovanje ovih informacija pojaava utisak da je organizacija
uspostavila kontrolu nad krizom i jaa njen i kredibilitet kriznog tima.
Uopte uzev, odgovornost u uslovima kriznog menadmenta odnosi se na
mem u kojoj stejkholderi oseaju da je organizacija odgovorna za incident i
povratak u normalno stanje. U tom sluaju organizacija koja izbegava ili negira
odgovornost za incident moe doprineti ne samo eskalaciji krize, ve i ugroavanju
interesa stejkholdera u organizaciji. Uporedo sa tim, etiko ponaanje naglaava
znaaj odgovornosti, kako pojedinane tako i kolektivne, za sve uinjeno u
moralnoj situaciji. Iz perspektive kriznog menadmenta organizacija se smatra
Krizni menadment281
odgovornom, zajedno sa kriznim timom, za etiko ponaanje i vlastiti ugled.

Odgovornost postoji ne samo tokom krize ve i pre nego to ona nastupi, u smislu
obaveze da se periodino aurira krizni plan, da krizni tim ui nove vetine,
ponovno razmatra krizni portfolio, i poboljava sistem kriznog komuniiciranja.
Treba napomenuti i simulaciju kriza uz primenu kriznih procedura zajedno sa
viim rukovodiocima u organizaciji, to predstavlja dobru priliku da krizni tim
sakupi korisne podatke i informacije u vezi efektivnosti kriznog plana, sistema
komunikacija i metoda za kontrolisanje krize. Ne treba izostaviti ni korienje
hipotetikih scenarija i druge metode kao to su anketiranje, istraivanje i intervjui
na licu mesta.
3.5.
Novi trendovi u praksi kriznog menadmenta
Savremeno drutvo postavlja pred krizni menademt kao praksu i kao

teoriju brojne izazove. U tom smislu Pol tHart, Lisbet Hejs i Arjen Boin uoavaju
nove trendove u praksi kriznog menadmenta' :6 . Radi se o:
evoluciji industrijskog drutva u drutvo rizika
pomaku od herojskog ka opkoljavajuem kriznom odgovoru i
promeni od epizodnog ka kontinuiranom kriznom menadmentu
Nckoliko kljunih faktora jc uticalo na transformaciju industrijskog vrste
povezanosti. Naime, globalizacija, nove tehnologije i ekonomski rast za posledicu
su imali kompresiju, odnosno zgunjavanje prostora i vremena. Kako se rastojanja
smanjuju, Ijudi i roba se kreu bre i stiu dalje, komunikacione mree postaju
sloenije i neophodne, a tehnoloka dostignua se prelivaju iz jednog domena u
drugi skoro bez ikakvog napora. Meutim, ovaj razvoj ima svoju cenu. Kako je
upozorio arls Perou, sloenost i povezanost izmedu komponenti sistema postaju
sve vei i vei pretvarajui svet u sistem koji sam indukuje greke/ 387 Ne samo to
je mnogo vea verovatnoa da se nesree dogode, nego to je to bio sluaj ranije,
nego je i vea verovatnoa da e, onda kada se dogode, eskalirati u tragedije
velikih razmera.
Opisani razvoj se moe pratiti na primeru sistema za kontrolu avio
saobraaja u zapadnim zemljama gde je na delu trka izmeu sve intenzivnijeg
saobraaja i stvaranja guve na nebu, s jedne strane, i naih tehnolokih kapaciteta
za efikasno i bezbedno funkcionisanje ovog sistema. Do sada nije bilo veih
problema ali niko ne moe da kae kada e krtini prag biti prckoracn. Slino sc
dogaa i kad jc u pitanju bczbcdnost hranc. Lista kritinih incidenata u sektoru
hrane i poljoprivrede raste: salmonela, bolest ludih krava, svinjska kuga,
povlacnjc proizvoda, dcja hrana, smrznuti proizvodi itd. svc do
3871!'' t'Hart, P., Jcysc, L., and Boin,A., Gucst Editorial Introduction: Ncw trends in Crisis Managemcnt Practicc and Crisis
Managcmcnt Rcscarch: Sctting thc Agcnda'\ Jounutl of Contingencies and Crisis Management , Vol 9, No4, 2001, pp.
181-1X8Pero\v, C., Normal Accidents: Living with High Risks Technologies, 2nd edition, Princeton University Prcss,
Princeton 1999
282
spekulacija o posledicama konzumiranja genetski modifikovane hrane.

Takoe je jasno da proizvodnja koja je vezana za utvrene rokove, otvorene
granice, otra konkurencija za strana trita i nedostatak regulatornih pravila i
nadzora nad njihovom primenom mogu igrati kljunu ulogu u nastanku ozbiljnih
incidetana i gubitku poverenja javnosti.
Dok nas ultramodernizacija ini bogatijim i bezbednijim na makro nivou,
istovremeno konkretni i dramatini incidenti koji se dogaaju na mikro nivou ine
da su ljudi sve vie zabrinuti za svoje zdravlje i bezbednost. Dolazi do paradoksa
bezbednosti o kome govori Urijel Rozental: to su je drutvo bezbednije ljudi i
institucije su ranjiviji kad se neto loe dogodi. Ispada da, kako kae Vidavski,
radimo bolje, a oseamo se gore
Budui da su politiki ulozi podignuti, privredne i politike elite su
prinucnc da posvctc vic panjc prcvcnciji i ublaavanju. Kada sc planira
izgradnja aerodroma ili eleznike pruge mora se voditi rauna o protestima
aktivista za zatitu ivotnc srcinc zbog naruavanja cko sistcma, brigc graana
zbog moguin incidcnata i dr. Budui da prczcntiranjc statistikih podataka nc
moe da smanji ovu zabrinutost, upravljai moraju da pribegnu simbolikim
terminima i obrate panju na masovno-psiholoke dimnezije rizika. Procesima
planiranja vie ne rukovode ininjeri ili drugi tehniki specijalisti ve se oni
pretvaraju u dugotrajne vebe demokratije.
Pomeranje od herojskog ka opkoljavajuem kriznom odgovoru uslovljeno je sa
nekoliko momenata. Pre svega odgovor na krizu vie ne
vrstu prekogranine saradnje i koordincaije, a kod modernih to se

ispostavlja kao apsolutno neophodno. Epidemije zaraznih bolesti, talasi izbeglice,
poplave, slomovi informacionih sistema, ekoloke katastrofe itd. su
deteriotorijalizovane. Poto se prostim iroko i brzo predstavljaju izazov za
sisteme za odgovor na krizu koji su jo uvek fokusirani na lokalni, regionalni ili
nacionalni nivo. Efekti dananjih kriza, ukljuujui i one koji se tiu masovne
psihologijc, kao u sluaju bolcsti ludih krava ili HlV-a, su transnacionalni. Ovim
se pred organe nacionalne drave postavljaju pitanja kako da upravljaju krizama
kojc su uzrokovali ,,drugi, ili kako sc boriti sa krizama kojc prcvazilazc moi
pojcdinanc dravc, ma kako ona bila jaka i dobro organizovana. S obzirom da se
krivica ne moe u nedogled prebacivati na ,,stance, UN i druge nadnacionalne
subjekte moraju se ojaavati nadnacionalni aranmani koji se odnose na
monitoring rizika, sistem ranog upozorenja i odgovor na krizu.
S obzirom na sve vei znaaj psihologije rizika i neizvesnosti, krizno
komuniciranje je postalo jednako vano kao i operativno donoenje odluka i
neposredni odgovor na krizu. Dok su ranije vlasti prikupljale informacije samo
o tome ta se dogaa, sada moraju da vode rauna i o tome kako e opta javnost
videti te dogadaje i reakciju vlade na njih. U odreenom smislu krizni
Wildavsky. A., Speaking Truth

Transaction, New Bruswick, 1984
to Power: The Art and Craft of Policy Analysis,
Krizni menadment
283
menadment postaje dematerijalizovan: nije vana samo fizika operacija

odgovora na krizu ve i upravljnje posledicama koje krizni dogaaj ima na imid
aktera. Mediji su najznaajniji faktor ove transformacije. Tehholoke promene i
pojaana konkurencija doveli su do proliferacije medija i novih stilova
izvetavanja (TV u realnom vremenu, emotivna TV itd.). Stekavi znaajno
iskustvo, reporteri danas znaju sve vie o temama rizika i bezbednosti
i mnogo su vetiji u kriznom izvetavanju, uli su u terminologiju risk menadmenta
i socioloke i politike zakonitosti razvoja krize. U tom kontekstu elite vie ne
mogu da se izvuku samo zvaninim saoptenjima i restrikcijom informacija jer e
ih tada mediji ignorisati, pretpostaviti da neto nije u redu i krenuti u potragu za
drugim izvorima informacija. Dakle, svidelo im se to ili ne, elite moraju biti
znatno proaktivnije u kriznom komuniciranju. U to smislu krizni mcnamcnt u
javnom scktoru poinjc da lii na krizni mcnadmcnt u privatnom sektoru na koji
se tradicionalno gledalo kao na problem odnosa s
- ' 329
javnoscu.
Mediji osvetljavaju politiku kriznog menadmenta i sve su kritiniji u
svojim izvetajima. Zakonodavci i dmgi politiki akteri postavljaju teka pitanja o
grekama u prevenciji i pogrenim procenema tokom kriznog odgovora. Vie se ne
eka da se praina slegne i da zvanine institucije sprovedu istragu i utvrde
odgovornost. Umesto toga oni idu pravo na televiziju i iznose svoje optube.
Odluka da se u sluaju poplave izvri preventivna evakuacija stanovnitva u
ugroenim oblastima, ili da se upotrebe policijske snage u slamanju radnikog
postati predmet ozbiljnih kontroverzi. Ove i mnoge dmge kritike odluke, donete u
uslovima visoke neizvesnosti i vremenskog pritiska, postale su deo politikih igara
oko utvrdivanja, odnosno pripisivanja krivice, dok kriznim menaderima ostaje
pitanje kako neka vlada moe efektivno odgovoriti na krizu u uslovima niskog
poverenja i velike izloenosti sudu javnosti.
Takode se dogaa i svojevrsna transformacija od epizodnog ka kontinuiranom
kriznom menadmentu. Sa sve veom politizacijom kriza one bacaju sve veu i veu
senku na javni domen nakon to je sama operativna akcija zavrena. 388 O krizama
se vie ne pie kao o udnim incidentima ve sve ee one bivaju oznaene kao
simptomi fundamentalnih problema. Poto se ,,sluaj fck, ,,priroda ili ,,Bog vic
nc prihvataju kao izgovori i opravdanja, krizc, skoro po definiciji, krize postaju
neuspesi politiara. 389 Iskustvo govori da nesree retko postiu solidamost i
ujcdinjuju Ijudc, a da cc stvaraju priliku za kritiku postojeeg stanja uz zahteve
da se ide do kraja. Postkrizna arena prepuna je komiteta eksperata, udmenja
rtava, Omudsmana, javnih tuilaca, skuptinskih anketnih odbora, novinara koji
istrauju, eksperata iz osiguravajuih drutava, advokata sa odtetnim zahtevima
itd. Rezultat njihovog delovanja je esto
388tIlart, P., and Boin, A., ,,Bct\vccn Crisis and Normalcy: Tllc Long Shadow of Post-Crisis Politics in Roshental, U., Boin, R.A.
and Comfort, L.K.(eds.) Managing Crises: Threats, Dilemmas, Opportunities , Charles C. Thomas, Springfield, 2001. pp. 2846.
389Bovens, M., and t'Hart, P. Understandig Policy> Fiascos, Transactions, Ne\v Brunswick, 1996.
284
nanoenje tete kredibilitetu javnih zvaninika i agencija koje su odgovome

za krizni mendment. Ovakve percepcije javnosti pojaavaju oseaj krize
pomerajui fokus od prie o ljudskoj tragedji na etiki plan/' 2 Dokazi o
nekompetentnosti, neznanju ili neosetljivosti vre ozbiljan pritisak na vlast koja
mora da se iskupljuje i za svoje ranije greke ili da ispunjava velika obeanja data
na vrhuncu krize. Kriza nee nestati, a vlasi u oajanju da krenu napred, imaju
utisak da tumaraju u lavirintu.
Sve do nedavno rtve kriza su relativno brzo i lako zaboravljane i od strane
javosti i od strane politikih elita koje su nestrpljive da se vrate uobiajenim
poslovima. Sa rtvama se postupalo administrativno birokratski, u novije vreme i
uz izvesnu psiholoku pomo. Kada se ugase kamere i smire strasti, zajednice
pogoene krizom bivale su zaboravljene. Danas se glas rtava ujc znatno vic.
Onc sc boljc organizuju i uspcnijc zadobijaju panju mcija, ualze u koalicije sa
politikim akterima i nastoje da ponovo otvore krizu. 333 Budui da istupaju protiv
vlasti kojc su vc uzdrmanc tokom krizog pcrioda, onc imaju dobrc ansc da svojc
traumc plasiraju na sam vrh javnc agende, prisiljavajui vladu da izdri jo jedan
krug kritikog preispitivanja, i zahteve za popravljanje nastalog stanja.
Paradoks kriznog uenja se ispoljava u tome da to vie znamo o krizi manja
je verovatnoa da emo iz nje uiti, s obzirom da se u igrama oko utvrivanja
krivice informacije prilagoavaju tako da budu oruje u ovoj borbi. Podaci se ne
prikupljaju i ne analiziraju da bi se unapredili budui napori za
bi se stvorili pobedniki argumenti u borbi za politko-biroktatski opstanak.

Pojedinici i organizacije e skrojiti svoja seanja prema logici utvrivanja ili
izbegavanja odgovrnosti. Ako je oportuno zapamtiti - oni e zapamtiti, ali ako nije,
oni e ,,zaboraviti ukoliko ih neki drugi igrai u igri oko utvrivanja krivice ne
izvuku iz njihove strateke amnezije.
Izloeni razvoje moe se sumirati u dva paralelna trenda:
politizacija krize, i
,,krizifikacija politike
Uzeti zajedno oni predstavljaju veliki izazov za javne vlasti. Rizik i kriza
prisiljavaju politike i birokratske elite da se vrate u samo srce drave, odnosno
zatitu ivota, imovine i drutva. Istovremeno, pretnje su diversifikovane,
nacionalni kapaciteti za reagovanje zaostaju, a dravnoj eliti su za petama
uzncmircni gradani i dobro informisani mcdiji. I, stoga, sc javlja krizifikacija
politike jer se od drave zahteva da obezbedi blagostanje graana i socijainu
pravdu za svc, a uspch vladajuc clitc jc svc vic orccn timc kako javnost opaa
uspeh u kontroli kriminala i upravljanju bezbednou. Veliki incidenti i krize u
ovoj oblasti postaju subjekt politike igre i predizborne politike.
4
3.5.1.
Na potrebu traganja za
novim pristupom kriznom menadmentu upozoravaju i Bcrtrand Robcrt i Kris
Lajta . Oni smatraju da sc oblast kriznog menadmenta menja i u kvalitativnom i u
kvantitativnom smislu. Pokazuje se da tradicionalni planovi kriznog mcnadmcnta
Novi pristupi kriznom menadzmentu
Krizni menadment
285
i pratca obuka nisu efikasni u suprotstavljanju krizama u savremenom drutvu

usled ega je novi pristup neophodan.
U kvantitativnom smislu dolazi do poveanja broja kriznih situacija, tako da
su ponekad nadlena ministarstva na dnevnom nivou bukvalno zatrpana krizama.
Indikativan je primer francuskog ministarstva poljoprivrede koje je u 1989 godini
bilo suoeno sa oko 50 kriznih dogaaja, da bi se u 1999 godini suoilo sa ak 500
kriznih situacija uz iste kadrovske, materijalno tehnike i druge kapacitete.
Rezultati sprovedenih istraivanja u ukazuju na pet faktora uznemirenosti koji
poveavaju latentni krizni potencijal u organizacijama irom sveta. Ovi faktori se
mogu grupisati u pet skupina osnovnih drutvenih strahovanja, pri emu svaka
opisuje neuspeh u ispunjavanju osnovnih socijalnih potreba i oekivanja. Ovi
neuspesi za rezultat imaju krizu poverenja u autoritete: prevashodno u dravu, ali i
u lidere u oblasti industrije kao i u
rpnnmininp pk^nprfp 11 nrlrprtpnim nhlactima Ovih npt WMtp<jnriia nsnnvnih
socijaimn stranovanja urijucuju:

(1)
zabrinutost za bczbcdnost
oseanje nebezbednosti uzrokovano gubitkom direktnog kontakta sa sredstvima za
proizvodnju. U razvijenom industrijskom i postindustrijskom drutvu kontrola nad
proizvodnjom je delegirana u ruke malog broja globalnih proizvoaa koji uivaju
poverenje. Postavlja se pitanje da li je to poverenje uvek zaslueno i koje su
alternative.
u razvijenim ekonomijama opta javnost je sve vie zabrinuta temama zdravlja i
bezbednosti. Nedopustivo loe upravljanje prilikom bolesti ludih krava,
neodgovorno korienje kontaminirane krvi, irenje radiaktivne kontaminacije iz

Istone Evrope, brige vezane za genetski modfikovanu hranu neki su od brojnih
primera koji izazivaju zabrinutost.
svc vcu brigu izaziva kritina mcuzavisnost koja sc javlja u svctu koji jc svc vic
povczan. Mcduzavisnost, svc vca slocnost i, moda, ranjivost sistema koji su od
kritinog znaaja za proizvodnju i distribuciju ine da oni budu svojcvrsnc kulc
od karata,
sve vea koncentracija poslovanja u ogromin konglomeratima multi- brendova
poveava osetljivost na domino efekat u sluaju stvarnog ili percipiranog probelma
u upravljanju kompanijom,
Robert, B., and Lajtha. C., ,.A New Approach to Crisis

Mangement,
, Vol 10, No 4. 2002, pp. 181191.
Journal of Conlingencies ancl Crisis Management
286
neobini - stvarni ili percipirani- klimatski poremeaji koji mogu nastati kao
poremeaj globalnog ekosistema (rupe u ozonskom omotau, poveana
koncetracija ugljen-dioksida itd.),
primitivno geopolitiko fukovodstvo koje esto opasno zvecka orujem u
sporovima oko rudnog bogatstva, teritorije i sl. sklono da koristi neadekvatne
naine razreavanja konflikata kao to su rat i teroristike akcije,
zabrinutost zbor rastuc ckonomskc ncravnotcc izmcu razvijcnih i
nerazvijenih zemalja i, povezano sa tim, buduih migracija stanovnitva,
(2) zabrinutost za transparentnost
novi nivo transparentnosti je postao mogu zahvaljui napretku u razvoju
analitikih instumenata i tehnologija za merenje. Poveana sposobnost za
merenje utie na nove standarde i pravila. Ono to je ranije smatrano za
bezbedno 44 sada se reklasifikuje kao ,,nebezbedno fc , u nekim sluajvima
ak i retroaktivno. Pitanje je ko postavlja granicu izmeu bezbednog i
nebezbednog i ko odluuje o promeni te granice.
pojaan monitoring i poveano uplitanje organa vlasti (lokalnih, regionalnih,
nacionalnih i meunarodnih) ije intervencije nisu obavezno efikasne
kratkotrajna profitabilnost dominantnog naina donoenja odluka (nedostatak
prevencije, prebacivanje vrueg krompira u ruku svojim naslcnicima) koja
dovodi do pada kvalitcta i zloupotrcba u izvctavanju
knmiinikarinna nnlitil<ra mnrnih intprpcnih arnna fvlnrlp inHnctriip
velikin invu, politickin pokreta lta.) se cesto glecla sa skepsom zbog

nejsmn, nekompletnih, neblagovremenih i za vlastitu svrhu primerenih sadraja
zabrinjavajua nesposobnost nauke da obezbedi brze i zadovoljavajue odgovore
na kljuna pitanja (globalno zagrevanje, zdravstveni hazardi, ivotna stedina)
(3)
zabrinutost zbog deformacije vrednosti
medijsko izvetavanje o mnogim krizama kombinovano sa sposobnou medija da
ire informacije po celom svetu gotovo istovremeno, esto generie vie emocija
od istraivakog novinarstva
nova ,,znaenja formiraju oni koji stvaraju nova regulatorna ogranienja, pri emu
se esto rukovode kratkotrajnim politikim motivima koji mogu proizvesti
kontraefekte (nova stroija i detaljna pravila uz nedostatak ispekcijskog nadzora
mogu voditi loijem stanju na terenu).
globalizacija kao jcdini mogui socijalno-ckonomski model globalnog libcralnog
kapitalizma
rastue nepoverenje i odbacivanje trita ili vladinih insajdera uz rastue
nezadovoljstvo zbog ogromnih plata rukovodilaca u industriji, sektoru trita i
fmansijskih usluga
odbacivanje dominantnog kapitalistikog modela u kome je stvaranje bogatstva
dominantna drutvena vrednost. Umesto toga razvija se odreeni cinizam koji prati
ekonomske ekscese u razvijenim zemljama. Stvaraju se alternativni vrednosni
sistemi - duhovni i religiozni- uporedo sa radikalizacijom religijskih
fundamentalistikih grupa
(4) zabrinutost za pravdu/jednakost
Krizni menadment
287
pojaana osteljivost na etika pitanja koje se odnose na eksploataciju

manjina ili na ranjive segmente populacije (eksploatacija dece,
marginalizacija siromanih stanovnika gradova, graani u rcprcsivnim
rcimima itd)
lake uoavanje incidenata, rtava agresije i njihovih prava
lakc posczanjc za pamicom odnosno sudskim proccsom kao srcdstvom
restitucije pa i retribucije (unistavanjem reputacije)
pojaana konkurencija i ekonomski rat, industrijska pijunaa, zloupotreba
prava intelektualne svojine, lov na talente, agresivna oglaavanja,
neprijateljska preuzimanja, napadi na informacione sisteme, sabotae
zaposleni pod stresom (moraju da rade sve vie, bre i sa manje resursa) i, s
tim povezano, odsustvo s posla i porast nasilja na radnom mestu, korienje
droge i alkohola
pojava potpuno novih oblika nasilja koje koristi slabosti elektronskih mrea i
komunikacionih sistema, ee kao rezultat unutranje sabotae nego
spoljanjih upada
(5) zabrinutost zbog autoritcta
gubitak poverenja u vladajue elite koje su okupirane osvajanjem vlasti
Hnaaaii OH<;nctvn hlaanvrpmpnna ili lKnp^nna krivirnna nn<;tiinl<ra ili
uaaljevanja prekrsilaca
meusobno tite
iz
organizacije pojacava percepciju aa se viaaajuce elite
este i rairene glasine i kontraglasine povezane sa zvaninim saoptenjima

rezultiraju optim gubitkom vere u potenje i kredibilitet izabranih zvaninika,
menadera u privredi i zvaninih izjava.
loa obuka menaerske elite i neostatak znanja i iskustva
percepcija da elite tee da se distanciraju od problema, prebace odgovornost i ne
reaguju na odgovarajui nain na probleme
oklevanje u delovanju i igre oko utvrivanja odgovornosti motivisane ubiranjem
politikih poena
Meuti, moe se rei da je ipak malo onih koji su sasvim shvatili stepen
promcnc obrazaca - povcanjc broja kriznih dogaaja, a jo manjc onih koji su
shvatili promcnc prorodc ovih dogaaja.
U kvalitativnom smislu krize dobijaju nove karakteristike. Oseaj gubitka
pravca, zajcnikih vrcdnosti i svrhe, oscaj da sc svct politikc brzo mcnja, oseaj
zbunjenosti koji izaziva globalna povezanost i brzina kojim informacije idu svetim,
gubitak iluzija o neumoljivom putu u progres, skepticizam prema kvalitetima
politikog vostva koje se nalazi pred brojnim izazovima su samo neki od
problema na koje ukazuje Patrik Lagadek. 390 Nove karakteristike kriza pokazuju
da se menja i itava oblast kriznog manadmenta.
390"r' Lagadec, P., Ruptiircs Crcatices'4, 2000
poveana uestalost abnormalnih dogaaja - najneverovatniji scenariji postaju

stvarnost. orkan u Francuskoj tokom tranzicije raunara u vezi milenijumske
bube k , avionska nesrea u Njujorku dva meseca posle napada od 11. septembra
itd.
opseg kriza se ne moe utvrditi (posle teroristikog napada na SAD, bavila
antraksa u amerikoj poti i dr, piranje je ta je sledee?)
simboliki znaaj kriznih siluacija - (napad na Njujork kao ccntar svetskog
kapitalizma)
bes usmeren na politike i industrijske lidere
operativni propusti velikih organizacija u oblastima u kojima su percipirane kao
jake (npr., komunikacije Koka Kole tokom krize u Belgiji)
propust da se prepoznaju ili razumeju brojni znaci upozorenja (npr. pre
teroristikih napada od 11. septembra evidentiran je ceo niz slabih signala
upozorenja koji nisu meusobno povezani i shvaeni dovoljno ozbiljno)
iznenadno osvetljavanje ranije skrivenih organizacionih slabosti ili problcma koji
csto ukljuuju konfliktc izmcu organizacionih jcdinica, neadekvatne operativne
sisteme, greke u procesima ili porizvodima koje iznenada dobijaju dramatian
publicitet, itd.
zarazna priroda/efekat talasa uzrokuje irenje posledica preko polja industrije,
lanaca snabdevanja, na pv\'\ pogled nepovezanih operacija i aktivnosti (npr. uticaj
tcroristikih napada na turistiku inustriju i avio
povecana licna ukljucenost 1 osecaj nelagodnosti kod samih donosilaca

odluka koji i sami jedu meso koje moe biti zaraeno, primaju potu kojom
mogu stii virusi, voze se avionima itd.
Lideri u dravnom i privatnom sektoru zbunjeni su kada se, suoavajui se
sa nastajuim krizama, uveravaju u neadekvatnost tradicionalnih planova i
odgovora klasinog kriznog menadmenta. Tradicionalni krizni menadment
fukcionie u sledeem okviru:
analiza rizika - obino korienjem racionalnih metoda koje imaju za cilj da
identifikuju i klasifikuju nesigumosti prema kriterijumima verovatnoe
njihovog dogadanja i ozbiljnosti moguih posledica. Jasno je da danas
ovakva analiza nije sasvim korisna u dijagnostikovanju kriznih situacija.
Tako su zalihe hemikalija AZF u Tuluzu, Francuska bile procenjene kao
niskorizine, a krizni potencijal kriza Koka Kole u Belgiji i izlivanja nafte sa
broda Erika u blizini obala Francuske ocenjen je nisko budui da nije bilo
Ijudskih rtava, a ispostavilo se da je teta naneta reputaciji bila velika.
Analiza rizika ostaje i dalje kljuni deo procesa risk menadmenta ali ju je
potrebno dopunint novim nekonvencionalnim elementima
kada je re o kriznom odgovoru i fazi oporavka planovi su ee napisani kao
ritualni gestovi a ne kao realistina operativna uputstva. Veina planova za
krizni odgovor je zastarela ve u trenutku njihovog objavljivanja, ili bude
objavljena u neodgovarajuem formatu, ili ljudi koji bi trebalo da ih
primenjuju nisu sa njima upoznati, ili se planovi ne auriraju i sadre
desetine strana nepotrebnih informacija. U nekim sluajevima postojanje
Krizni menadment
289
zastarelih planova za odgovor na krizu i oporavak od njenih posledica je gore

nego da planova uopte nema. Postupanje po takvim neprilagoenim
planovima moe doprineti eskalaciji krize u tragediju velikih razmera.
simulacione vcbc su csto zasnovanc na sccnarijima koji su razvijeni u tajnosti i
vrcmcnskoj stisci i nakon toga ostavljcni na uvcbavanjc kriznom timu. Vebe se
obino odvijaju pod budnim okom posmatraa koji imaju zadatak da uoc
isfunkcionalnosti i sainc izvctaj. Ovakvc vcbc mogu biti interesantne, ali je
njihov rezultat uglavnom nerealistian odgovor budui da najvii menaderi u
njima retko uestvuju uprkos injenici da su upravo oni u praksi i realnim
situacijama protagonisti i kljuni akteri svih inicijativa i onosioci kritinih
odluka. Simulacione vebe zahtevaju dosta vremena za pripremu a esto su
razoaravajue jer se uesnici brzo vraaju svojim dnevnim rutinskim radnim
aktivnostima i ne razmiljaju vie mnogo o kriznom menadmentu sve do sledee
godine kada e se na novoj simulaciji uoiti iste disfunkcionalnosti.
mcdijska obuka glasnogovomika jc uvck korisna, ali u praksi moc ovcsti do
konfuzijc izmcu upravljanja krizom i kriznog komuniciranja. Komunikacija jeste
od vitalnog znaaja u kriznim situacijama, ali ona nije nita dmgo nego refleksija
strategije ili odsustva strategije
U tradicionalnim planovima kriznog menadmenta postoje konceptualni
propusti. Analize kriznih situacija u poslednjoj dekadi koju se sprovela
1
kJV
v/uvu
1^1 UlV/kJ
, \/l i.UI ll/.UVI |U l\VJ U
UU I jyi
UlljVUl 1 I VOU UlljVIU l\l l/.U? \'ll\l IIU
je da postoje konceptualne crne rupe kad je re o tehnikama kriznog

menadmenta. Literatura iz oblasti kriznog menadmenta ima malo pragmatinih
saveta u vezi:
jezika i prakse anticipacije - kritinog dela procesa kriznog mcnadmcnta, jcdinog
kojim sc moc upravljati i koji sc moc kontrolisati
brzog pristupa znaajnim informacijama u odgovarajuem formatu. Kljuna pitanja
su: koje informacije treba skupljati? Ko ih prikuplja? Za koga? Koliko esto se one
auriraju? Ko ih vrednuje? Da li postoji politika informacija/komunikacija? Koliko
esto se o njoj raspravlja i da li se ona prilagoava? Ko je nosilac te politike?
Koliko je ljudi, ukljuujui i vie rukovodioce, je obueno da donosi odluke u
uslovima vremenske sitske i stresa, u nedostatku pravih informacija i
odgovarajuih resursa
Psiholokih priprcma lanova kriznog tima budui da jc svaki krizni komandi
centar sa svojim osobljem specifina meavina linosti, iskustava i cmocionalnc
dinamikc pri cmu radc pod strcsom u ckstrcmnim uslovima straha
zamora. Od vclikc jc vanosti da li su oni obili odgovarajuc savctc i proli
potrebnu obuku
290
U neostatku odgovarajue obuke lanovi kriznog tima esto ne razumeju

eksploziju iracionalnih ponaanja i stavova opte javnosti u vreme krize. Njima
izmiu siboliki i, ponekad ak sakralni, aspekti koji prate pojedine krizne
situacije
Pitanja u vezi dizajniranja i lokacije kriznog komandnog centra - njegova pozicija,
arhitektura i raspored mogu imati znaajan uticaj na performanse kriznog tima i
kvalitet donoenja odluka.
Potrcbc da sc dovedc u pitanjc opcracionalni status quo - krizc karakterie
nepostojanje oiglednih reenja, nedostatak pouzdanih informacija u trcnutku kad
su potrcbnc, ncdostatak vrcmcna za razmiljanjc i raspravoi o altemativnim
pravcima akcije. Veoma je vano da lanovi kriznog tima optimizuju ogranieno
vreme kojim raspolau i da razviju odgovarajui odgovor na krizu, s obzirom na
znaaj sposobnosti fokusiranja na kljuna pitanja i ulaska u u sr problema. ta je
ostalo od umetnosti postavljanja pitanja?
Aktivno ukljuivanjc i projcktna podrka viih rukovodilaca, budui da krizom
mora da sc bavi top mcnamcnt organizacijc. Zato su onda u cclini uzevi ovi
ljudi nepripremljeni? Kako im objasniti znaaj ovih priprema? Zato mnogi najvii
mcnacri posvcuju tako malo vrcmcna planiranju kriznog mcnamcnta i obuci,
kad sc ova mala invcsticija moc vicstruko isplatiti.
Platforma kriznog mcnadmcnta kao
udiiuvui intiiunni ai\v~iwiu picin
Kao posebno znaajno postavlja se pitanje koje su neophodne promene u

stavovima i mentalnom sklopu da bi se stvorila platforma za uspean moderni ili
post-moderni krizni menadment. Sledeih deset taaka mentalnog akcionog plana
je, prema nalazima Agrillosa, u Francuskoj dalo dobre efekte:
(1)
Obrtanjc polaritcta - razvijanjc pozitivnog polaritcta
prcma kriznom mcnadmcntu posmatranjcm pozitivnih atirbuta kojc moc imati
investiranje u vebe kriznog menadmenta
(2)
Obrtanjc prioritcta - ukljuivanjc izvrnih dircktora i top menadera
(3)
Upravljanje kontinuiranim procesom - izbegavanje nepotrebne i
nepoeljne rigidnosti u planiranju
(4)
Propitivanje prihvaene prakse - preispitivanje postojeih inicijativa
kriznog menadmenta ili odsustva krediblinih kapaciteta kriznog menadmenta za
odgovor na krizu
(5)
Promena fokusa - obraanje vier panje na vreme pre i nakon krize gde
krizni menadment moe biti najefektniji
(6)
Popreno (lateralno) miljcn jc - obraanje vie panje na ono to na
prvi pogled izgleda nebitno ili marginalno
(7)
Usmeravanje na organizacione tabue - priznavanje potrebe za
preispitivanjem i sugerisanjem bez uzajamnog optuivanja
Krizni menadz'ment
291
(8)
Izgradnja/obnova poverenja - ponovna izgradnja poverenja u

organizaciju kao kljuni cilj kriznog menadmenta
(9)
Prevazilaenje nefleksibilnih stanovita - obuka pojedinaca da postupaju
i deluju u neoekivanim uslovima
(10)
Razvoj sveeg pristupa - pomeranje ka novom jeziku i praksi kriznog
menadmenta
Obrtanje polariteta - razvoj pozitivnog stava prema kriznom menadzmentu
Krizni menadment ostaje ogranien i bez efekata sve dok se posmatra kao
disciplina koja je negativna, neproduktivna u smislu stvaranja vrednosti, vremenski
zahtevna, potencijalno opasna i tehnika pre negoli strateka. Krize se mogu
posmatrati i kao situacije koje nude neobine mogunosti za ispoljavanje
menaderske fleksibilnosti, jaanje timskog rada, vrstou organizacijc i stratcka
prcpodcavanja. U prilog tomc govori slcdcc:
krizni menadment odnosi se na opstanak i trajanje organizacije. Njegov znaaj
kao menaderske discipline je krucijalan.
kriza moe stvoriti mogunosti za jaanje organizacije kroz testiranje i ojaavanjc
njcnih vrcnosti i cfcktivnosti politikc mcnadmcnta
obuka iz kriznog menadmenta razvija menaderske kvalitete i vetine koje su
korisne i u normalnim, odnosno redovnim okolnostima i prilikama: sposobnost
predvidanja, proireni kapaciteti za timski rad, uenje brzog reagovanja,
razumevanje znaaja kontrole stresa, izotravanje vetina prosuivania, razvoj
kreativnog miljenia i vetina, vea osetljivost na slabe i
krize su po svojoj prirodi pozivi da se napuste standardni naini postupanja.

One nude priliku da se misli i radi na drugaiji nain, izvan i mimo okotalih
organizacionih mentalnih ogranienja
uestvovanje kriznog tima moe podstai dinamine pojedince da prcispitaju
vrcdnosti i politiku menadmcnta organizacijc. U tom smislu ovo moc biti i
svojcvrsna vcba motivacijc.
krizni menadment je u fazi nastanka, odnosno mladosti. Potoji mnogo toga
to tek moe i treba da se uradi, pronae, otkrije i tu ima dosta prostora za
kreativnost i doprinose.
obuka iz kriznog menadmenta moe delovati kao katalizator za inovacije i
preuzimanje rizika. Da li je u neureenom, nestalnom i kompetitivnom svetu
uloga risk menadmenta da smanji/ogranii rizik ili da se olaka predvianje
veeg rizika na kontrolisan i efikasan nain
krizni menadment moe predstavljati neposredni izvor vrednosti oznaen
kao izvor komparativne prednosti. Na primer lokalne vlasti u mnogim
zemljama u svojim planovima za krizne situacije posebnu panju posveuju
moguem zagaenju vode ili prekidima vodosnabevanja. Francuske
kompanije koje se bave proizvodnjom vode to su medu prvima shvatile i
iskoristile. stekavi skoro globalni monopol.
Obrlanje prioriteta - ukljuivanje najvieg rukovodstva
Politika kriznog menadmenta esto nije efektivna ili reprezentativna zbog

toga to u nju nisu ukljueni najvii rukovodioci organizacije, ve je posao
292
stvaranja sistema za reagovanje u kriznim situaicjama jednostavno poveren

spoljanjim
konsultantima
koji
dolaze
izvan
organizacije.
Ovakva
nezainteresovanost najvieg rukovodtva i prenoenje odgovnornosti za krizni
mendment na nie nivoe rukovoenja je psiholoki znaajna. U profitnom sektoru
jo uvek je mali broj generalnih direktora koji se odluuju da sami prou obuku iz
kriznog menadmenta i da preuzmu odgovornost za krizni menadment, uprkos
injenici da je njihovo ukljuivanje, kada zaista doe do krizne situacije,
neizbeno. Slino kao kad je re o riziku, zaista mali broj menadera eli da bude
povezan sa pojmom ,,kriza, budui da je negativna percepcija oba koncepta i dalje
neopravdano dominantna.
Navedeni zahtev za linim ukljuivanjem najviih mkovodilaca ide ruku pod
ruku sa angaovanjem timova u okviru same organizacije koji treba da
V
prilagode alatc, informacione sistcmc, obuku i tcstiranjc projckata. Cak i najbolje
dizajniran krizni plan e ostati nekoristan i bez efekata ako je napravljcn izvan
organizacijc ili jc clo samo jcdnog spccijalistc u okviru organizacijc.
Upravljanje kontinuiranim procesom - izbegavanje nepotrebne i nepozeljne rigidnosti u
planiranju
Krizni menadment vie ne bi trebalo posmatrati kao set rigidnih procedura

koje je neophodno uspostaviti uz znaajan inicijalni napor, spakovati u obiman
primnik i to sve stalno odravati u stanju permanentne gotovosti to je praktino
neizvodljiv dogoroni napor. Krizni menadment treba gledati kao
svakom trenutku auriran u skladu sa povratnim informacijama koje dolaze

iz iskustva ili iz kriznih simulacija - proces koji je fleksibilan u smislu sadraja i
forme delovanja.
Ponekad je teko integrisati ovako fluidni menadment u odreene
organizacione kulture. Meutim, danas neke napredne kompanije tretiraju krizni
menademt kao osnovni modul u korporativnom programu obuke. Izgradnja
timova, planiranjc i komunikacionc vctinc razvijenc tokom obukc iz kriznog
menadmenta smatraju se u ovim kompanijama kao kljune menaderske
kompetencije.
Prctkse koje prihvataju izazove - preispitivanje postojeih inicijativa kriznog menadzmenta ili
nedostatak kapaciteta za kredihilne odgovore kriznog menadzmenta
Poto je krizni menadment jo uvek mlada menaderska disciplina tako da

sve ideje i prakse koje se u okviru njega javljaju treba da budu preispitane i
prilagoene specifinoj organizaciji i/ili situaciji koja je u pitanju. Na primer
pitanja/izazovi mogu ukljuiti Krizni operativni centar i nunost njegovog
uspostavljanja, da li da se uspostavi samo jedan ili vie njih isl.
voa kriznog tima - da li je mogue pronai menadera koji poseduje svc licrskc
vctinc. Moc li uloga voc kriznog tima biti rcdukovana ili ak zamenjena
podelom poslova medu lanovima kriznog tima. Pitanje se sastoji u tome da li je
lierska funkcija nuan sastavni deo kriznog tima?
dnevnik dogadaja - treba li da postoji samo jedan? moe li ga voditi neobuen
administrativni pomonik? na kom mediju? koja je njegova struktura i funkcija?
Pitanja svrhe dnevnika dogaaja, medija na kome se podaci vode i uvaju, i
Krizni menadment
293
srestva za pristup tim medijima zasluuju paljivo promiljanje da bi se

oblikovao koristan alat za podrku voi kriznog tima i krizno donoenje oluka
upravljanje vremenom - kako najbolje iskoristiti dan, odnosno 24 sata? kako
najbolje iskoristiti dan i no, prednosti koje daju razliite asovne zone, i potrebe
za informacijama koje imaju mediji, i dr.
povratne informacije/nauene lekcije - zato se u ovoj fazi javlja dosta problema?
zbog ega su resursi tako retko locirani na ovaj vaan doprinos menadmentu
znanja?
Promena teita kriznog menadmenta - obraanje vie panje na pretkrizne i postkrizne
aktivnosti
Krizni menadment se obino shvata kao kljuna funkcija tokom akutne i

medijski eksponirane faze krize. U stvarnosti, granica za manevar u ovoj fazi krize
je relativno uska. Znaajne mogunosti lee u pretkriznim pripremama, ali
isplativost angaovanja resursa pre krize je teko merljiva usled ega esto nije
prioritet. Budui da krize nisu esti dogaaji, a bitka za dragocena sredstva koja su
na raspolaganju organizaciji je estoka. Znaajna potencijalna efektivnost lei i
nakon krize kada se moraju identifikovati, sauvati i sa drugim relevantnim
subjektima podeliti nauene lekcije. Meutim, mnogi ljudi nisu
V W 1)111 VI Cl pvo V VIV puiivuuu VIVIIIV I UlUiV liupîv U Oll UIVlUllOUllV pvôiivi 1^1 IV
inicijative, budui da su esto pod pritiskom da nadoknade gubitke i tete

uzrokovane krizom.
Popreno (laterlno) miljenje s obzirom na tehnike - obraanje paznje na tehnike koje u odnosu
na krizu izgledaju marginalne
Prekrizne pripreme zahtevaju popreno miljenje s obzirom na tehnike i

vctinc. Krizni mcnadmcnt nc poinjc sa potpunom mobilizacijom kriznog tima.
On poinje sa detaljnim razmatranjem anticipativnih tehnika. Sa izbijanje krize
umetnost anticipiranja ne prestaje ve je vana tokom cele krizne situacije.
Mnogo se moe nauiti i o tome kako reagovati na okirajue vesti i
dogaaje. Postoje bihevioralne tehnike i vetine koje se mogu nauiti radi
upravljanja individualnim i kolektivnim/timskim reakcijama i razvojem kriznog
odgovora.
Povezano sa tim je upravljanje strahom. Naime, krizna situacija esto je
veoma stresna za lanove kriznog tima zbog mnotva strahova: straha od sankcija
top menadmenta, strah od postupka pred sudom, strah od kriticizma lanova
porodice, strah od ostrakizma kolega, strah od podsmeha medija, strah od
finansijske propasti ako je organizacija teko oteena kriznim dogadajem.
Dizajniranje i funkcionalnost kriznog komandnog centra moe imati
znaajne efekte na ponaanje i kontinuiranu motivaciju lanova kriznog tima
tokom krizc. Ncadckvano izajniranc prostorijc za prijcm i komunikaciju mogu
imati ncgativnc cfcktc na kljunc stejkholdcrc koji pratc razvoj krize, poscbno
medije.
294
Najzad, veoma je malo istraivanja o odravanju, odnosno ponovnom

sticanju poverenja javnosti kao znaajnom cilju svake organizacije i delu politike
menadmenta. U eri korporativnih i politikih skandala ideja poverenja,
transparentnosti i odgovornosti su u ii interesovanja javnosti i medija. Medutim,
jo uvek malo pomoi stie od osoba koje su zaduene za upravljanje reputacijom i
brigu o ugledu organizacije kao njenom glavnom kapitalu.
Usmeravanje na organizacione tabue - priznanje potrebe za izazovima i predlozima bez
meusobnog optuzivanja
V
Clanovi kriznog tima su pod pritiskom strahova da ne preke organizacione
tabue - meusektorske, tehnike, hijerarhijske i kulturne to moe znatno smanjiti
njihovu efikasnost. Radna sredina u kriznom timu u odnosu na najvie rukovodstvo
mora biti takva da izvetavanje odnosno informisanjc mora biti privilcgovano,
poverljivo i bcz mcusobnog optuivanja. Ako se lanovi kriznog tima ne oseaju
slobodni da otvoreno govore, bez straha od moguih buduih sankcija, njihova
uinkovitost u kriznom timu i organizaciji jc bitno smanjcna.
U neto irem kontekstu, treba ponovo podsetiti da su krize bogate u
simbolikim znaenjima i gestovima. Ipak nije veliki broj rukovodilaca koji se
udubljuju u socijalne i poslovne posledice percepcije javnosti, a posebno u dva
stuba kolektivne podsvesti trajnost i mo ,,mita i shvatanja onoga to je ,,sveto,
za razliku od profanog. Stoga oni mogu propustiti priliku da iz nekih perspektiva
koje se mogu pokazati kao korisne promisle kriznu situaciju
I J-------------------------------------------- X
JT J----------J--------------------------------------------------------
Jedno od originalnih znaenja grke rei krisis odnosilo se na ritualno rtvovanje

praktikovano da bi se predvidela budunost i olakao proces donoenja odluka u
kritinom trenutku. Ritualna rtva je bila rani oblik kvalitativne procene rizika. U
kontekstu kriznog menadmenta ova tehnika je izgubila kredibilitet, ali se postavlja
pitanje koje su alternative.
Izgradnja/obnova poverenja - ponovno uspostavljanje poverenja u organizaciju kao kljuni cilj
kriznog menadmenta
Cilj kriznog menadmenta je opstanak kompanije odnosno organizacije i

njcnc rcputacijc u ducm pcriou vrcmcna. Sigurno jc da klju koiporativnc
ugovcnosti lci u povcrcnju javnosti. Povcrcnjc prcthodi i odrcdujc kvalitct
donoenja odluka. U kriznim situacijama stejkholderi (zaposleni, klijenti, lokalno
stanovnitvo) esto se oseaju ugroenima i zabrinuti su za svoje zdravlje,
bezbednost, budunost i radna mesta. Oni su na oprezu i veoma prijemivi za sve
signale poslate iz kompanije. Ako u ovom kontekstu straha kompanija propusti da
podstakne poverenje, njene odluke nikad nee biti prihvaene ni implementirane,
bez obzira na to koliko odgovaraju situaciji.
U kriznoj situaciji ukljuene strane/stejkholderi ne formiraju svoja miljenja
i ne donose odluke na samo osnovu logiko racionalne analize i argumenata, ve i
na osnovu implicitnih znakova, interpretacija i ukupnog utiska i, esto, imitirajui
ponaanje ljudi koji su im bliski. Simboliki menadment dogadaja nadvladava
tehniki menadment, tako da ono to ljudi veruju zavisi i od toga ko neto radi i
govori. Kljuni element kriznog menadmenta lei u poverenju.
Krizni menadment
295
Krize su trenutci istine kad je poverenje dovedeno u pitanje. Oni

predstavljaju izazov etabliranim autoritetima i prete im raskidom ugovora o
poverenjir. Izazvani autoritet rizikuje gubitak podrke potroaa, akcionara,
zaposlenih, biraa itd.
U smislu navedenog svaka kriza se moe interpretirati kao znak gubitka
poverenja i stoga je ouvanje poverenja glavna i stalna briga menadmenta.
Prevazilaenje nefleksibilnih stanovita - obuka za postupanje sa neoekivanim
Jedan od najpristunijih indikatora neflesibilnosti menadmenta je nekritika

zavisnost od tradicionalnih vebi i treninga kriznog menadmenta uprkos tomc to
oni nisu cfcktivni u mnogim sluajcvima. Ovakvc vcbc su pokazale svoju
ogranienost i treba ih koristiti vrlo promiljeno (npr. za provcravanjc
funkcionisanja oprcmc ili vrcmcna odziva, odnosno rcagovanja). Tradicionalnc
vcbc su ncadckvatnc iz nckoliko razloga
pogreno su fokusirane na dan D, odnosno trenutak akutne krize, a
zaboravljaju sve to joj prethodi i ono to sledi nakon aktune faze krize. One
uesnike tretiraju kao goste koji su doli na jedan dan, a ne kao stejkholdere
u konituiranom procesu unapreivanja performansi,
esto stavljaju uesnike u stanje psiholoke nesigurnosti i stvaraju kod njih
otpor jer izabrani scenario uesnici ne shvataju kao naroito znaajan.
problematina (npr. krizni scenario od nedelju dana zgusnut u pola jednog dana)
oni razdvajaju, i esto suprotstavljaju, one koji znaju, tj. koji su u tajnosti
priprcmili sccnario, i ,,ostalc ct koji sc muc u kriznom komandnom ccntru
oni mogu da obeshrabre i demotiviu uesnike posebno ako posmatrai, koji su

uesnicima obino hijerarhijski nadreeni, imaju zadatak da love njihove propuste
i greke
esto su neefektivni kao platforma za uenje. Moe se sainiti impresivna lista
predloenih poboljanja, ali su male anse da e se po tome postupati. Uesnici u
vebi su esto unekoliko traumatizirani nakon simulacije i jedva ekaju da se vrate
svojim uobiajenim poslovima. Nita znaajno se ne dogaa do sledee vebe za
godinu ili dve.
one postaju deo rutine kao vebe za gaenje poara i pate od istog nedostatka
kredibiliteta. Stav odradili smo vebu prevladava nad moguim traganjima za
poboljanjima
mogu uticati na irenje negativnih stavova prema kriznom menadmentu ukoliko
nisu data odgovarajua objanjenja cilja i svrhe i motivacioni podsticaji. Na primer
negativne reakcije mogu ukljuiti sledee: ne vidi se napredak u sistemu (,,ta ja
radim ovde?), uesnici uviaju da su objekt kriticizma nekog ije potencijal
upitan (voleo bih da vidim da oni ovo urade), uesnici uviaju da je scenario
suvie vetaki i ne daju odgovor na prave
296
probleme (,,ta bi bilo da se ovo stvamo dogodi 44 ) to sve zajedno vodi

gubitku entuzijazma za uee u buduim vebama
u mnogim vcbama kriznog mcnadmcnta sc koristc kontraproduktivnc
edukativne metode. Insistira se na negativnim iskustvima, grekama i stresu,
u nadi da e to najdue ostati u pamenju.
mnoge od smiljenih vebi su stare i po deset i vie godina, dakle smiljene u
sasvim drugaijim uslovima i okmenju pa time i neodgovarajue za svet koji
se stalno menja
Uprkos svemu iznetom obuka je i dalje izuzetno vaan deo kriznog
menadmenta i, kako broj kriza raste, i ona dobija na vanosti. Radi se samo o
tome da se ona mora redefinisati i da joj se mora kreativnije pristupiti kako bi
njena efektivnost bila znatno vea.
3.5.2. Upravljanje buduim krizam a
Budue krize e zahtevati pripreme koje e obuhvatati kako strategije

usmerene na oporavak, tako i one zasnovane na anticipaciji. Ako postoji sagiasnost
oko toga da je oporavak klju za postupanje u buduim krizama, neophodno se za
taj oporavak organizovati na odgovarajui nain, to jest olakat brz, fleksibilan,
inovativan i efektivan odgovor kada nastane budua kriza.
Ova pozicija ima posebno posledice za praksu obuke. Klasina obuka za
krizne situacije je i dalje neophodna. Vano je brzo reagovati kada se kriza
da stave u funkciju knznu oragnizaciju, lzvedu na scenu takticke snage,

donose jasne odluke i koordiniraju aktivnosti razliitih subjekata. Vebe za ovakvu
obuku su zasnovane na istim tekoama koje se javljaju u svakodnevnom poslu, pri
cmu sc ima u vidu da c sc tokom krizc morati uraditi vic ncgo obino u kracm
vrcmcnskom intcrvalu, zajcdno sa mnogim drugim organizacijama. Ovaj deo krizne
obuke se moe poveriti specijalizovnom telu.
Ali krizc takoc stvaraju situacijc kojc sc nc mogu prcdvidcti i kojc
zahtevaju odgovore koji nisu programirani. Tokom krize taktiki problemi nisu sr
izazova. U pitanju je opstanak aktivnosti, politike ili same institucije. Top
menadment mora preuzeti kormilo u veoma nejasnom ambijentu. Oni moraju
utvrditi kljune ciljeve, prekomponovati prioritete, ponovo promisliti svoje relacije
sa stjekholderima, razjasniti komunikacionu strategiju - ukratko moraju obezbediti
cement koji dri organizaciju na okupu. Rukovodioci esto ovo vide kao zadaktak
osoblja zaduenog za bezbednost, a ne vlastiti zadatak. Stoga najvii menaderi i
ne pohaaju vebe u okviru obuke, a i one su s druge strane rekto dizajnirane ba
za njih. Bez ozbiljne i kontinuirane obuke oni e nastaviti da izbegavaju susret sa
krizom hvatajui se sa njom tek kad vie ne mogu drugaije. Poto im je obrazac
buduih kriza nepoznat oni su skloni da primenjuju klasini model u novom
kontekstu. Meutim budue krize nose sa sobom nove izazove. injenice ostaju
nepoznate - znate da neete znati. Rukovodioci preuzimaju legalni rizik ako na
zaustavc aktivnosti povczanc sa krizom, istovrcmcno oni rizikuju svoj posao ili
kompaniju ako tc aktivnosti obustave bez jakih razloga (koji ne postoje). To
nalikuje pilotiranju u sreditu tomada. Oni moraju da budu obueni da anticipiraju
Krizni menadment297
nestajanje datih bazinih pravila, da skiciraju novu viziju, da prekomponuju nove

koalicije stejkholdera, da izbegnu kljune greke u komuniciranju i odluivanju.
Imperativi koji mogu
f > > o
da pomognu organizaciji da se pripremi za nepoznato su sledei:

Obezbediti svest najvieg rukovodstva - prvi i nuan korak je da se problem kriza i
slomova stavni na dnevni red top menadera. Njihova svest se moe razvijati kroz
radionice i simulacije posveene novim krizama i novim odgovornostima
donosilaca odluka. Cilj je da se izgrade novi stavovi: tolerisanje otvorenog i
zajednikog propitivanja moguih i nesigurnih situacija; razmiljanje o procesu
donoenja odluka u odsustvu jasnog znanja; razumevanje potrebe da se interno i
eksterno komunicira u situaciji nesigurnosti ili potpunog ncznanja u producnom
vrcmcnskom pcriodu; upravljanjc slocnim sistcmima prilagoavanjem
koegzistencije konfliknte logike.
Razvoj odgovarajuih operativnih kapaciteta - da bi sc olakao oporavak moraju sc
razviti slcdci organizacioni kapacitcti:
sposobnost da se prate i uoavaju neuobiajeni signali i signali slabosti;
sistem kriznog informisanja koji je u stanju da obrauje relevantne informacije ka i
od centralnih organa upravljanja;
sposobnost organizacionih jedinica zaduenih za krizno postupanje da uzbune i
mobiliu sve zaposlene uz podrku svih delova organizacije;
sposobnost za nostupanje u tehnikom smislu nakon prve uzbune: svi
tiMCi i iiiuia|u uui apiciiiiu z.a icaavanjc ujmiicis.ni i Mia1c51s.u1 piuuitma u
sloenim i neizvesnim okolnostima;
sposobnost za postupanje u sluaju decentralizovane krize: obezbeivanje takve

organizacione strukture koja omoguava da najvei mogui broj aktera ima pristup
kapacitetima sistema koji treba da odgovore na krizu
Angazovnje u kontinuiranim pripremama - iskustvo, ranija istraivanja i oprinosi u
ovoj oblasti ukazuju na nckoliko putokaza za cfcktivnc pripremc:
kontinuirana primena povratnih iskustava iz prakse. U konstruktivnom duhu
svaka krizna epizoda treba da bude precizno analizirana kako bi se identifikovala i
razumela serija dogaaja koji su se desili tokom nastanka i trajanja krize. Moraju
se odmah izvui neposredne pouke, to znai da analiza obuhvati i funkcionisanje
sistema za podrku odluivanju. U tom smislu posebno je korisna i meunarodna
razmena iskustava. 391
testiranja i vebe simulacije - nephodno je pripremiti kontinuirani pogram obuke, ne
samo za dobro poznate krize, ve i za estabilizujua
3911"v Nakon to jc lcdcna oluja unitila clcktro mrcu u junom Kvcbcku, Kanada, u januaru 1998, francuska clektrokompanija KDF
(Klccticit dc France) poslala jc tim da izui problcm i rccnja koja jc primcnila kanadska vladina agencija Hidro Kvebek. Nakon
manje od dve godine Francusku su pogodile dve uzastopne oluje koje su unitile deo elektromree. EDF je reagovala brzo, priroda
problema im je bila odmah poznata, kao i kljunc grckc kojc trcba izbci.
298
iznenaenja. Treba razviti dve vrste testova: veoma kratke radi stvaranja
mobilizirajuih refleksa timova i sloenije radi razvoja polimorfnih sposobnosti
koje e biti neophodne za upravljanje tokom krize..
obuka - veoma je vano da razliiti menaderi prou odgovarajuu vrstu obuke.
Poto s njihov mandat i odgovornosti razliiti, moraju se razlikovati i njihove
priprcme. Radi sc o rukovodiocima koji tokom krizc imaju kljunu politiku ulogu;
menaderima u kriznim irganizacionim jedinicama koji c upravljati komplcksnim
sistcmima; portparolima; ckspcrtima koji c biti dislocirani iz svojih laboratorija
pred TV kamere da daju struno miljenje.
uenje izmeu samih aktera - poto su krize procesi koji se odigravaju izmeu sloenih
mrea, poterbno je proces uenja proiriti i na spoljanji svet: sastanci, uenje iz
iskustva, istraivanje nepredvienih ranjivosti, sve su to mehanizmi koji ne treba
da budu orgranieni samo na unutra. Kontinuirano irenje kruga ukljuenih aktera
je neophodno.
lina ukljuenostpripadnika elita - poto krize pogaaju fundamentalne elemente misije
organizacije i njene strukture, nita ozbiljno ne moe da se ureadi bez trajne
ukljuenosti lodera organizacije. Cela situacija oko priprema i procesa uenja se
menja kada je i "ef unutra". Ovo, medutim, zahteva prevazilaenje ukorenjenog
stava da osobe na visokim pozicijama u organizaciji ne treba da ue o krizama i
kriznom menadmentu i da ne treba da uestvuju u sinulcijama kriza.
opte prirpeme za intervenciju - snektakulami planovi i projekti koji
IIIOU l^clllll 1
IS.UJC JC VCUllia ICMS.U JJI llllllllll l&îpiJUJU CllClglJU, UUU/.CI I UUUIU
volju. Neophodno je postepeno angaovati resurse i uvoditi testove, neprestano

ukljuujui sve vei broj aktera. Svi aspekti uenja treba da se ispituju. Bez
efektivne metodologije nije mogue uiti iz prethodnih bolnih iskustava.
vladanje kljunim procesima - svaka priprema organizacije ili mrcc organizacija
za buduc krizc zahtcva dctaljno poznavanjc sutinc procesa i kritinih
taaka ranjivosti. U situaciji neizvesnosti reenja moraju biti zasnovana na
dubokom razumcvanju unutranjcg funkcionisanja organizacijc. U dananjcm
svctu kada rukovodioci tipino imaju opta, a nc spccijalistika znanja,
pripreme za rizu treba da buhvate i metodologiju upravljanja projektima.
Poglavlje IV: MENADMENT KONFLIKATA

4.1. Principi i problemi menadmenta konflikata
Okonanje hladnog rata 1989 godine i ruenje Berlinskog zida u

meunarodnim odnosima - kada je re o krizama i konfliktima - rezultiralo je
pojavom novih vrsta unutardravnih kriza i konflikata irom planete. Re je pre
svega o eskalaciji etnikih i nacionalistikih pokreta, kriza i sukoba visokog i
ekstremnog stepena nasilja. To je uslovilo i promene u dotadanjoj percepciji
razreavanja unutar drutvenih i meudravnih sukoba. Naime, sve do devedesetih
godina XX veka projektovani model izuavanja sukoba i njihovog razreavanja bio
je naslonjen na oruani konflikt izmeu ondanjih vojnih blokova. Mcutim, opta
fizionomija konflikata jc raikalno promcnjcna pocv od 1990. godinc to jc za
poslcdicu imalo i nunost promcna u principima i uopte u menadmentu

razreavanja i okonavanja oruanih i nenasilnih konflikata.
Ukoliko se poe od prethodno navedene tipologije konflikata (od klasnih do
ratnih) moe se rei da su oni promenljivi, dinamini i da nemaju sticto senso
zajedniku niti jednu osnovu i uzrok. Utolioko je teko navesti zajednike oblike,
modele, strategije i naine za njihovo razreavanje ili s druge strane traiti neke
univerzalne naine njihovog okonavanja. Steeno iskustvo
w,w * U1Ul,l'VU
>
llUill lll
pravilu treba uloiti vee ili manje napore jer nije realno oekivati da se konflikt
razrei sam od sebe ili logikom spontaniteta.
Kada je re o menadmentu (razreavanju i okonavanju) konflikata kao
relativno novoj disciplini vano je ukazati na osnovne principe, korene i definicije.
Drutveni konflikti se doivljavaju na svim nivoima ljudske aktivnosti, od
mcusobnog do mcunaronog. Praktiari koji sc bavc mcnadmcntom konflikta
rade na svim nivoima konflikta, ukljuujui sporove svae unutar porodica,
meusobnc prcpirkc komija, konfliktc u organizacijama javnog i privatnog
scktora, ukljuujui upravljanjc radnim odnosima; rasnc i mcuctnikc konflikte,
kao i konflikte koji utiu na meunarodni mir i bezbenost, koji ukljuuju razliite
agencije meunarodne zajednice (diplomatske, vojne i humanitame). I pored
razliitosti u nivou (od meusobnih do medunarodnih) i intenzitetu (od manjih
neslaganja do kmpnih omanih sukoba, ratova i revolucija), postoje zajeniki
pogledi i pristupi praksi koji karakteriu sve pokuaje mimog reavanja drutvenih
sukoba.
Konfliktne situacije nastaju kada ljudi poinju da identifikuju cilj koji ele
da obezbede da bi zadovoljiii materijalne interese (fizike potrebe) ili vrednosti
(potrebe identiteta). Kada ovakve percepcije vode aktivnostima koje se
suprotstavljaju potrebama i vrednostima dmgih, dolazi do nastajanja odredene
dinamike i intenziteta konflikta. Obino moemo napraviti razliku izmeu
konflikta interesa i konflikta vrednosti. Konflikt interesa nastaje kada su ljudi
saglasni u elji za odreenom institucijom, ulogom ili sredstvima, ali nisu
300
saglasni kome bi trebalo da pripadnu, odnosno ko bi trebalo da ih

kontrolie. Konflikt vrednosti postoji tamo gde ljudi u osnovi nisu saglasni u vezi
prirode onoga to smatraju eljenim karakteristikama drutvenih i politikih
inststitucija. U ovom sluaju razvija se debata, i to ne po pitanju pristupa takvim
institucijama, ve po pitanju samog njihovog postojanja.
U samoj osnovi teorije reavanja konflikta nalazi se ideja da u osnovi
konflikta postoji skup univerzalnih Ijudskih potreba (npr. za materijalnom
dobrobiti, identitetom, sigurnosti i prepoznavanjem). Konflikt sam po sebi ne
predstavlja problem; nerazreen konflikt jeste problem. Do njega dolazi kada se
sukobe ideje, interesi ili ponaanja dve ili vie jedinki ili grupa. S druge strane
konflikt je manifestacija razlika koje rade jedne protiv dmgih. Konflikt je razultat
razlika, a ne razlog njihove pojave. Istovremeno socijalni konflikt je izracna
borba bar dvc mcusobno zavisnc stranc kojc prcpoznaju ncpodudarnc ciljeve,
ograniene resurse i uplitanje druge strane u ostizanju sopstvenih ciljcva.
Kada jc rc o uspcnoj prcvcnciji i mcnadmcntu konflikata vano jc
ukazati na nivoe javljanja i manifestovanja samih konflikata od ega zavisi i
njihova dinamika i intenzitet. Kada je re o tome moe se rei da se konflikti se
javljaju u svim nivoima dmtva:
- izmedju pojedinaca;
- u porodicama;
- izmeu organizovanih grupa, kao to su radnici i rukovodstvo;
- u samim zajednicama.
Konflikti se javljaju kao rezultat:
- nepodudarnih ciljeva;
- dezinformacija, nedostatka informacija, pa ak i naina na koji se tumae
informacije;
- razlikama u vrednostima, od stilova ivota i religija, do olitikih idcologija i
sl.;
- principima za koje verujemo da su ispravni i da ih se moramo pridravati;
- stvamo ili prividno ncravnomcmoj raspocli svih vrsta rcsursa;
- potrebi da sauvamo obraz;
- moi, vlasti i uticaja i kako se oni koriste - zloupotrebljavaju;
- uplitanja u postizanje onoga to smatramo da nam zakonito pripada, ili onoga
to elimo da dobijemo od dmgih, ak i kada to zakonito ne pripada nama.
Za razliku od dutvenih konflikata kao unutargmpnih ili meugrupnih
antagonizama i borbe kolektivnih aktera oko ogranienih i ivotno vanih resursa duhovnih ili materijalnih - koreni konflikata na nivou uih socijalnih grupa i
pojedinaca mogu biti i:
- Razlike u ciljevima;
- Ideologije;
- Razliite defmicije uloga;
- Uloge koje se preklapaju ;
- Zemljite ili teritorija;
Menadmen t konflikata
301
Nedostatak informacija;
Poricanje;
Potreba za kontrolisanjem;
Nedostatak vetine komuniciranja;
Lini stilovi;
Ogranieni resursi: konflikti oko novca, zemljita, vode, prostora, opreme,

dobara, kvalifikovanih ljudi, moi i vlasti, kao i mnogi drugi;
Procedure: Zato si to uradio na taj nain? Zato to si mi rekao da
tako
uradim. Ovo takodjc moc biti i prckid komunikacijc;
Vremenska ogranienja;
Scbinost;
Zla namcra;
Vrednosti.
Uspeno razreavanje konflikata, moe neutralisati mnoge od problema koji
se javljaju kao posledica samog konflikta. U tom smislu kao osnovni principi i
koristi uspenog menadmenta u razreavanju konfliktnih situacija se javljaju:
Poveano razumevanje: Rasprava meu subjektima konflikta je nuno razreavanje
sukoba proiruje delokrug svesti i realne spoznaje o situaciji, omoguavajui bolji
uvid u realizaciju ciljeve bez manifestnog ili latentnog sukoba;
Poveana grupu kohezija:
Uspeno razreavanje konfliktne situacije i samog konflikta,

subjektima i akterima konflikta poveava stepen uzajamnog potovanja, sa jedne i
podstie veru u njihovu sposobnost zajednikog suivota i rada s druge strane;
- Realizam ciljeva: Sukob gura grupe i pojedinace na preispitivanje ciljeva a time i bolje
razumevanje znaajnih vrednosti i interesa.
Svakako da je osnova konflikata u protivurenosti izmeu ciljeva, interesa,
vrednosti i elje subjekata u konfliktu da ih realizuju. Zato je najefikasniji nain
prevazilaenja konflikata eliminacija navedenih protivurenosti. No takav nain
nije uvek i mogu. Potrebno je stoga uzeti u razmatranje razliite oblike
protivurenosti (otvorene, skrivene, objektivne, neobjektivne), njihov nivo,
karakteristike subjekata, kao i objektivne mogunosti onih sila koje tee ka
eliminaciji, razreavanju ili okonanju konflikta.
4.2. Osobenosti i forme institucionalizacije konflikata
Pod institucionalizacijom drutvenih sukoba podrazumeva se potovanje
odreenih pravila i naela koja su usmerena na mirno razreavanje konflikata.
Meutim, nesporna je injenica da se dmtveni sukobi ni u jednom drutvu ne

mogu do kraja i u potpunosti institucionalizovati, jer u konfliktima postoji niz
faktora koji su nepredvidivi i neponovljivi, i ne mogu se unapred regulisati
nikakvim optim pravilima, naelima, ili normama/ 40
Pitanje razreavanja sukoba je veoma sloeno emu doprinosi ne samo
kompleksnost drutvenih konflikata kao takvih, ve i pojmovno terminoloke
razlike i nejasnoe u njihovom istraivanju. U tom smislu pojedini autori daju
razliita pojmovno-terminoloka preciziranja pojma razreavanja sukoba. Tako K.
Boulding kvalifikuje razreavanje sukoba (resolution of conflict), kao
podkategoriju okonanja sukoba (termination of conflict), 392 dok J. Burton,
razlikuje razreavanje od reavanja sukoba (settlement of conflict). Osniva
mirovnih studija i strukturalistikog pristupa u izuavanju konflikata (negativni
mir) i mira, J. Galtung 393 istic razliku izmcdu rccnja (solution), kao stanja u
kome je prevazien sukob i njegovog razreavanja (resolution), kao procesa koji
vodi tom stanju.
Modeli razreavanja konflikata i konfliktnih situacija su u teoriji brojne i
meusobno su razlikuju u zavisnosti od tcorijsko-metodolokog pristupa autor.
Tako se kao metod kojim se okonavaju sukobi najee pomnju: izbegavanje
(udaljavanjem i izbegavanjem odira), odnosno odravanje distance meu
konfliktnim grupama; drugi, osvajanje (tj. likvidacija suprotne strane); i trei,
392Boulding K (1962), Conjlict and Defense: A General Theorv, Ncw York, Harpcr & Brothcrs, p. 218.
393-4: Shvatanja mira, razrecnja i rcavanja sukoba u dclima Galtunga J. u: Schcrrcr C.P., (2002), Structural Prevention ofEthnic
Violence, Palgrave Macmillan, p.38-55.
303
proceduralni put razreavanja sukoba koji se primenjuje kada prethodna dva ne

daju rezultate. Proceduralni metod se moe realizovati u tri vida: 1. izmirenje
... J-7
C?
presuda. 394
Danas se u konfliktolokoj teoriji termini: regulisanje, razreavanje,
okonanje, zamenli izraze spreavanje, guenje, eliminisanje, i sl. koji su ranije
bili preovlaujui. Tako se i okonanje sukoba smatra optim i najirim izrazom,
dok se pojam razreavanje koristiti kao najprihvatljiviji za oznaavanje ovog
procesa. Pod pojmom reavanje ili reenje sukoba, podrazumevamo proces koji se
ostvaruje uz posredovanje arbitra, i koji oznaava izvestan kompleks konkretnih
metoda koje se koriste prilikom pregovora s ciljem pomircnja suprotstavljcnih
strana. S drugc stranc, izraz rcavanjc, porazumcva i okonanje konflikta, to se u
stvamosti veoma retko deava.
U litcraturi prcovladava miljcnjc da sc osnova konflikta nalazi u
protivrenosti i suprotnosti izmeu interesa, vrednosti ili znaajnih resursa
(matcrijalnih i duhovnih), subjckata konflikta. Oatlc i stav da jc najbolji i
najefikasniji nain prevazilaenja konflikta u neutralisanju navedenih
protivrenosti i suprotnosti. Ali, takav nain nije uvek mogu. Razlog je u tome to
postoje razliiti oblici protivrenosti i suprotnosti (otvorene, skrivene,
394Boulding K., (1962), isto,
Menadm en t konflikata
303
objektne, neobjektne), kao i njihovi razliiti nivoi i oblici ispoljavanja.

Osim pomenutog, mora se uzeti u obzir i bazina injenica, tj. da li se sukobi
odvijaju uz primenu nasilja, da li je prisutno samo lino ili i strukturalno nasilje,
odnosno da li su oni oruani ili ne, zatim intenzitet sukoba, osobine subjekata kao i
postojanje objektivne mogunosti i spremnosti (volje) za okonanje konflikta.
4. 3. Modeli i specifinosti razreavanja kontlikata
Danas su prisulni razliiti konccpti i miljcnja o nainima rcgulisanja i

razreavanja unutardravnih i medudravnih konflikata. Meutim, postoji
saglasnost da metodi i strategije koje se mogu koristiti za razreavanje konflikata,
nezavisno od toga da li su unutardravni ili meudravni, zavise od niza faktora
kao to su: vrsta, intenzitet i faza konflikta; zatim, od toga da li su konflikti unutar
grupni ili meugrupni, meudravni ili meuetniki, da li su podstaknuti
delovanjem tree strane i slino. Kao najoptiji "idealni" naini za neutralisanje
protivrenosti i suprotnosti, koje su u osnovi konflikta i koji mogu da doprinesu
okonanju sukoba pominju se:
eleminisanje objekta konflikta,
podela objekta konflikta medu stranama,
odreivanje redosleda ili drugih pravila zajednikog korienja objekta;
kompenzacija za ustupanje objekta drugoj strani,
razdvajanje strana u konfliktu,
nrphflrivfinip. nHnnsa strana
11
Hrnoii ravan Vnia nnHrfl'ziimpva
pronaiazenje zajeumckin mteresa 1 ar.
Na optem nivou, razreavanje konflikta podrazumeva postizanje

saglasnosti izmcu ucsnika sukoba u vczi sa spomim pitanjima. Mnogi autori
smatraju, da postoje tri glavna naina takvog dogovora nezavisno od toga da li je
re o unutardravnim ili meudravnim konfliktima. To su: dogovor kao rezultat
poklapanja miljenja obeju strana;
- dogovor u sklau sa zakonodavnom ili moralnom voljom neke spoljne
sile; i
- dogovor, koji je nametnula jedna strana u konfliktu. 395
Nije teko zakljuiti da u prvom i treem sluaju mora da postoji uzajamna
aktivnost supamika. Meunarodna i domaa iskustva ukazuju na to da, u veini
sluajeva proces reavanja konflikta ne sme da se razmatra kao jednostrano
nametanje volje monijeg protivnika slabijem. Ako je reenje nametnuto ono ne
opstaje dugo, konflikt e se ponoviti u nekom drugom obliku. Dovoljno je
pomenuti vetake granice u Africi, Aziji, bivem SSSR, Evropi, a posebno na
Balkanu, koje su proizvele meunacionalna trvenja, rat i probleme teritorijalnog
razgranienja naroda i etnikih zajednica.
Kao jedan od najoptijih naina i savremenih koncepata za razreavanje
drutvenih konflikata pominje se i medijacija ili posredovanje.
395Ovakvo miljcnjc prisutno jc u shvatanju ruskih autora, poscbno Zdravomaslova A.G., (1996), Sociologija konflikata, Aspekt
press, Moskva, str.212-218., ali i kod savremenih zapadnih istraivaa, na primer Schcrrer C.P., (2002), Structural Prevention
ofEthnic Violence, Palgravc Macmillan. pp.84-112 .
304
Pojam medijacije je uveden u strunu upotrebu sedamdesetih godina XX veka

i znai posredovanje tree, neutralne strane u konfliktima s ciljem da se postigne
zajedniko reenje koje bi prihvatile sve strane u konfliktu.
Postupci medijacije poivaju na pronalanju reenja prihvatljivog za sve
strane u konfliktu. Uobiajeni aspekti medijacije su:
Razlika u stavovima i aspektima izmeu sukobljenih strana;
Strane ele da postignu pozitivno reenje njihovog problema i da prihvate
raspravu o interesima i ciljevima;
Namera postizanja pozitivnog rezultata uz pomo tree osobe, obino
nezavisne, neutralne i bez ikakvih veza sa bilo kojom od umeanih strana;
Namera postizanja stabilnog rezultata, po mogustvu dugotrajnog sporazuma.
Pravila mcdijacijc sc mogu izraziti na slcci nain:
Medijacija se odvija izmeu dve strane, koje mogu da se sastoje od pojcdinca
ili kohcrcntnc grupc sa zajcdnikim ciljcm. Kada ima vic od dvc stranc,
mcdijacija sc moe sprovcsti jcdino ako sc sukob moc prcoblikovati kao vie
nezavisnih i odvojenih rasprava u kojima se posreuje izmeu dve strane;
Bilo ko od uesnika u raspravi je slobodan da odbije medijaciju ili da se povue iz
postupka, mada se to smatra neuljudnim ponaanjem;
Kada gmpa ljudi ima zajedniki cilj, ona moe saglasnou da odabere da
raspravlja sa pojedincem ili dmgom grupom putem medijacije:
postupka moe da se savetuje sa grupom;

Predstavnik je jedini koji istupa;
U izuzetnim okolnostima u toku postupka se moe promeniti
predstavnik;
Grupa se moe saglasnou (konsenzusom) povui iz procesa medijacije, u
kom sluaju i dalje ostaju mogunosti arbitracije ili skraenog postupka;
Pojedini korisnik ili deo grupe se moe povui iz konsenzusa, ime se
okonava postupak mcdijacijc, koji sc moc ponovo pokrcnuti ili
prcoblikovati, ako jc to moguc. Pojcdinana i nczavisna posrcdovanja, kao
i arbitracija i skraeni postupak.
Uobiajeni oblik posredovanog dogovora je sporazum (konzenzus) strana
po predlogu koji je razvio medijator. Prihvatanje medijacije ne podrazumeva
obavezu stranaka da zakljue sporazum onako kako ga medijator predloi.
Medijacija nema formalnih metoda, mada se obino sreu neki zajedniki
elementi:
- Razjanjenje dotinih interesa i ciljeva;
- Pretvaranje (konverzija) dotinih subjektivnih procena u objektivnije
vrednosti;
- Predstavljanje stranama zbirke moguih reenja;
- Prevodenje rezultata rasprave u nacrt sporazuma (mogue i u pisanom
obliku);
- Formalizacija sporazuma;
Menadzm en t konfli kata
305
Razliitost konflikata i konfliktnih situacija kao i nosilaca samog konflikta,

pretpostavlja slobodu izbora metode koji mogu znaajno da se razlikuju od
pomenutih, ali i dalje sadravaju glavne osobine postupka. Uloga medijatora je
manje kontroverzna nego uloga arbitra (sudije), ako ni zbog ega drugog, onda
zato to medijator ne moe da nametne ugovor, nego ga samo predlae.
Medijacijom konflikt reava mnogo efektivnije ako je usklaivanje interesa
mnogo povoljnije za obe strane u konfliktu od odreivanja pravnih pozicija.
Usklaenost interesa deluje na sukobljene strane pozitivno u smislu dugoronog
reavanja konflikta, na njihov meusobni odnos i umanjuje opasnost od nastanka
novih konflikata. Meutim, smatraju istraivai, nije u potpunosti moguc svc
konfliktc na adckvatan nain rcavati usklaivanjcm interesa. Da bi se defmisale
pravne granice unutar kojih je mogue reavanje konflikta, ncophodan jc proccs
odrcivanja pravnc moi. Ncizvcsnost po pitanju pravnc pozicijc ponckad moc
otcati prcgovorc jcdnako kao i ncizvcsnot po pitanju pozicija moi. Tako ukoliko
neka od strana eli emonstrirati da se odnos moi promenio u njenu korist, ona e
smatrati da samo borbom moe doi do jasnog reenja. Otuda je adekvatnije,
shodno ovom konceptu, reavati konflikte usklaivanjem interesa, nego
odreivanjem pravnih pozicija i pozicija moi, ali samo pravna odluka moe
presuditi u pitanju od javnog interesa jer je ona obavezujua. Posmatramo li, dakle,
stvari sa stanovita drutva, bar se u
interesa.
Jedno od znaajnih aspekata medijacije u konfliktima je i poverenje. Isto je
neophodno iz razloga:
- Sto je obavezan kanal za komunikaciju, medijator moe da lsfiltnra loe vibracije,

preoblikuje otre komentare tako da bude manje verovatno da izazovu gnev i da
propusti izvinjenja, stavke u kojima postoji slaganje te i komentare u opratajucm
tonu.
- Kao javni proces medijacija moe biti oslabljena. Razlog je zato to bi sc mogli
umcati dobronamemi ljui koji nc poznaju trcnutnu situacijc i koji na kraju
nainili vic tctc ncgo koristi. Zbrka moc nastati ako, na primcr, ncko naie i
pone da se zalae za neiju stranu u sukobu.
- Kao javni proces medijacija se potpuno raspada ako se umea osoba sa loim
namerama tj. jasnom namerom da dalje razbukta sukob.
- Ukoliko su dva korisnika u sukobu, mogu izrei stvari zbog kojih e se kasnije
kajati. To e zauvek ostati u svesti uesnika, biti zapisano na strani za razgovor ili
kutiji za komentar ili u istoriji revizija. Nakon to se sukob zavri, ak i kada je
ponuen oprotaj, bie potrebno mnogo vie vremena da se zaboravi;
- Mada neki ljudi jesu priljivi, ima i onih koji nisu. Neki su veoma svesni prisustva
drugih ljudi i ne usuuju se da izreknu stvari koje bi mogle pomoi razreenje
sukoba, samo zato to e te rei itati i drugi ljudi;
306
- Sve strane mogu biti zabrinute da se izloeni podaci mogu kasnije upotrebiti na
njihovu tetu van postupka medijacije, bilo u postupku arbitrae (suenja) bilo
u kasnijim sukobima sa istim ili drugim urednicima. Takoe, javno izneseni
podaci bi mogli da stvore i predrasude protiv njih u njihovom privatnom
ivotu.
Medijatori nee uvek pratiti tradicionalni uzor medijacije. U svim
sluajevima oni nastoje da postignu poravnanje kroz pregovaranje. Medijatori
sasluaju obe strane i potom pokuavaju da pomognu svakoj od strana da se
postavi u situaciju one druge. Oni nastoje da razree razlike na obostrano
prihvatljiv nain. Medijatori izbegavaju proceduru, oni koriste i postavljaju
osnovna pravila da bi dolo do smislene rasprave; oni pokuavaju da nateraju
strane da sasluaju jedna drugu.
U razreavanju i uoptc u mcnadmcntu konflikata u nacionalnim okvirima
nastoji se od strane politike elite zarati kontinuitet postojeeg stanja odnosa u
drutvu i suzbiti svi potcncijalnc ili akutnc sukobc koji znac borbu za
prcraspoclu ili kontrolu drutvcnih rcsursa: bogatstva, moi, vlasti, privilegija,
uticaja, statusa i drugo. Najee korieni metodi i sredstva za neutralizaciju
konflikata su: izmetanje sukoba sa jedne na drugu socijalnu ili ekonomsku ili
etniku ravan; sputanje konflikata na nivo uih i parcijalnih grupa (tako da se,
primera radi, klasni sukob razdrobi na niz izolovanih sukoba unutar ili izmeu
preduzea); medijska manipulacija i indoktrinacija (u vidu vetakog izazivanja
novih kriza i sukoba da bi se umanjili znaaj, dimenzije ili
x rvv i
^
7
ustupaka i sl.; Upotreba sile i nasilja - policije i vojske - protiv strane koja trai
promenu odnosa moi i vlasti.
U konfliktolokoj literaturi i meunarodnim organizacijama, postoji velika
saglasnost o "filozofiji" i nunosti pregovaranja, medijaciji, upotrebi mirnih,
prihvatljivih i drugih nenasilnih metoda za razreavanje dmtvenih sukoba. Ti opti
principi su na deklarativnom nivou prihvaeni i na nacionalnom nivou svih drava.
Otuda jc dolo do razvoja spccijalizovanih institucija i ustanova dravnog i
neprofitnog sektora kao i vrlo razliitih naina, tehnika i instrumenata u
razrcavanju konflikata unutar drava. Mcutim, ncslaganja sc javljaju po pitanju
upotrcbc silc u tim proccsima.
Legitimna i legalna sila, koju primenjuje drava, je neophodna i nuna u
nekim unutardravnim sukobima koji prete mogunou da se pretvore u opte
nasilje i krvoprolie. To je sluaj kod meunacionalnih, verskih ili ideolokih
sukoba, koji mogu imati i oruani karakter koji vodi u razaranje i drutva i drave
(SFRJ i SSSR su ubedljivi primeri). Zbog toga se legalitet i legitimitet primene sile
u razreavanju drutvenih sukoba mora konkretno istorijski situirati.
Princip legaliteta i legitimiteta upotrebe sile u razreavanju drutvenih
sukoba ima i svoje meunarodne dimenzije. Izglasavanje upotrebe sile u
okonavanju nekih sukoba od strane UN, ne znai da sila stie legitimitet.
Posredna ili neposredna upotreba sile u okonanju nekih sukoba od strane velikih i
monih drava, svoj smisao esto ima ne u stvarnoj elji za reavanjem problema,
ve u "interesnoj sferi" i uspostavljanju odnosa dominacije i moi.
j.
307
Pokuaj razreavanja konflikta posredstvom nasilja ili silom (izmedu

ostalog uz pomo vojnih ili paravojnih formacija), uglavnom nije efikasno. Razlog
je u tome to poraz u sukobu koji je posredovan nasiljem povlai za sobom
revanizam i elju za vraanjem izgubljenih interesa. Na prostorima Balkana je to
bilo najoiglednije.
Reavanje medunarodnih konflikata je veoma sloeno i kompleksno jer oni
tradicionalno predstavljaju zaotrene meudravne odnose gde suparnitvo i nasilje
igraju glavnu a ponekad i odluujuu ulogu. Ovde se esto prepliu politiki,
strateki, ekonomski, rasni, klasni, nacionalni, verski, teritorijalni i drugi interesi.
U takve sukobe i borbe ukljueni su osim vojnih i razliiti vladini organi,
paravojnc i razliitc privatnc organizacije, drutvcni pokrcti i slino.
U poslednjih nekoliko decenija promenila su se shvatanja o meudravnim
konfliktima cmu su oprinclc mnogobrojnc mcunaronc organizacijc, ccntri i
instituti ali i svctsko javno mnjcnjc. Formirao sc i front naprednih mirovnih
pokreta i proirila ideja, da je postojee protivrenosti uvek mogue razreavati uz
pomo uzajamno prihvatljivih i sveobuhvatnih sredstava, koji su povezani sa
nenasilnim izborom.
Novine u razreavanju meudravnih konflikata obino se povezuju sa
podelom, tj. rastavljanjem dva pristupa:
Tradicionalni (ija je neefikasnost
ve odavno oita) koji jeJ povezan sa
J
------------------v --------- X
------
-----
-------------- -
-------------------------- -
---------
--------------------------
postojeim 'klasinim socijalnim teorijama reavanja sukoba - strategije sile,

prisile i pretnje koje bi trebale navesti sukobljene strane da prekinu meusobne
antagonizme, sukobe i neprijateljstva.
Drugi prilaz je novijeg datuma. On je povezan sa idejom o stvaranju mira,

koja je usmerena s jedne strane, prema sveobuhvatnom mirovnjatvu (u uem
smislu) i smanjenju same verovatnoe oruanog konflikta, a s druge, u stratckim
opcijama za intcrvcncije u konfliktu. U domcnu izgradnjc mira (peace-building)
koje je spolja voeno, koerzivno posredovanje, odnosno posrcdovanjc silom,
uglavnom tci da proizvcdc dircktnc i brzc cfcktc u tckuim nasilnim konfliktima
(na primcr, obustava oruanih borbi prc ncgo pregovaranje). Istovremeno, prema
miljenju istraivaa, sredinji termin u vidu "delovanja izmedu" ili "intervencija
tree strane", usmereno je na iru transformaciju takvih konflikata putem procesa
ponovnog pomirenja i teei istovremeno uspostavljanju postojanog mira. 396 U tom
smislu se razdvajanje sukobljenih strana ili prevladavanje zajednikih
nesporazuma sve vie koristi za otvaranje novih pogleda na konflikt. Meutim,
iako takve strategije mogu spreiti nastanak otvorenog konflikta, one ne
predstavljaju nikakav doprinos tretmanu uzroka konflikta niti utiru put prema
konstruktivnom reenju
396b Scherrcr C.P., (2002), StructuralPrevention ofEthnic Violence, Palgravc Macmillan, pp.l 12-114.
Metode usmerene na smanjenje verovatnoe oruanog konflikta kako u

meudravnom tako i unutardravnom sukobu, obuhvataju traenje objedinjujuih
naela i razvoj institucionalnih naina izbegavanja konflikata su:
- pregovaranje,
- primena kooperativne strategije, i
- meunarodno posredovanje.
1) Pregovaranje je najee koritena metoda za razreavanja konflikta. To proistie
otuda to su este situacije kada je konflikt na takvom nivou, da ni jedna od strana
ne moe da koristi silu radi pritiska na oponenta. Takve okolnosti nastaju
uglavnom usled dotadanje neefikasnosti i visoke "cene" upotrebe sile i primene
nasilja. 346 Intenzivan i dugotrajan konflikt, vremenom dovodi do saznanja uesnike
u konfliktu o nemogunosti da se pronau povoljna rccnja bcz posrcnika.
Razlozi uslcd kojih onc nc mogu da usaglasc svojc stavovc su razliiti i
komplcksni, tc sc u takvim okolnostima kao neophodno namee posrednitvo tree
strane, tj. posrednika.
Posrednik je autoritet, grupa, ili institucija izvan konllikta, koja postie
sukobljcnc stranc u postizanju saglasnosti. U proccsu razrcavanja i okonavanja
sukoba posrednik obavlja razliite funkcije: uspostavljanje odnosa izmeu strana u
konfliktu; legitimizacija (pomae stranama da prihvate pravo oponenta da
uestvuje u pregovorima); organizacija procesa pregovora (odreuje proceduru
pregovora i esto predsedava na sastancima); obuavanje (treniranje novih i
neiskusnih uesnika pregovora); raspodela resursa (pruanje
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------V
-------------1
----------------7
koja donose odluku. Prua dodatne resurse (na primer, vreme) uesnicima u
konfliktu u zamenu za njihovo fleksibilnije ponaanje); prouavanje problema
(prua stranama u konfliktu mogunost da razmotre konflikt sa razliitih strana,
pomae da se izvode najznaajnije teme i interesi, da se pronae reenje koje
zadovoljava obe strane); "agent realnosti" (pomae stvaranju utemeljenog ili
ostvarivog razreenja konflikta, uz to kritikuje strane u konfliktu, koje se
pridravaju ekstremnih i nerealnih ciljeva); liderska (preduzima inicijativu
sprovoenja pregovora uz pomo proceduralnih ili sadrajnih saveta i prcdioga); 397
Postoji nekoliko tipova uea (ili uloga) posrednika u reavanju konflikta.
Oni sc razlikuju prcma nivou kontrolc posrcdnika nad odlukom, koja treba da se
onese. Meutim, najznaajnija i najautoritativnija posrednika uloga jc uloga
arbitra. Arbitar prouava sutinu problcma, razmatra jc uporcdo sa uesnicima u
konfliktu, i zatim donosi konanu odluku, koja je obavezujua i koju moraju da
sproveu sve strane.
Vana etapa u radu posrednika jeste nastojanje da se smanji intenzitet jakih
emocija uesnika na samom poetku pregovora (gnev, razdraljivost, frustracija,
nepoverenje, oseaj samoe i nemoi, strah), jer njihovo prisustvo kod uesnika
ometa racionalan proces analiziranja teme konflikta. Zato je neophodno primeniti
odredene metode, kojima je mogue upravljati i kontrolisati emocije sukobljenih
397'4l' "Kada ccna smrti i dcstrukcijc postanc visoka, a malo ta pokac, na svakoj strani ponovo sc pojavljuju umereni opet
ukazujui na "besmislenost" svega toga i podstiui na pokuaj postizanja reenja putem pregovora". Hantington S., (1998),
Sukob civilizacija, CID, Podgorica. str. 296.34; dctaljnijc u: Zdravomislov A.G., (1996), Sociologija konjlikata, Aspckt
prcss, Moskva.
Menadzm en t konflikata
309
strana. U literaturi se uglavnom spominju i izdvajaju dva tipa metoda za kontrolu i

upravljanje emocijama: prvi se sastoji od stvaranja konstmktivnih metoda
izraavanja emocija, a drugi je vrsta kontrola i ograniavanje izraavanja emocija
uz pomo strogih pravila komunikacije. 398
2) Kooperativna strategija takoe je primenjiva na sukobe niskog i visokog
intenziteta, i podrazumeva optimalno ponaanje u traenju varijanti reenja
konflikta. Razlog je to koopretivna strategija ukljuuje napore obeju strana u
konfliktu za vreme traenja uzajamno prihvatljivog reenja. Za primenu
kooperativne strategije postoji itav niz argumenata. U prvom redu ona utie
na smanjcnjc mogunosti daljc eskalacijc i izotravanjc konflikta jcr
ograniava korienje pretnji i pritisak na oponenta pomou sile ili upotrebe
nasilja. S druge strane, ona ovoi do kompromisa jer istovremeno u istoj
meri slui intcrcsima svih strana u sukobu.
Uspena primena kooperativne strategije podrazumeva tri varijante
(naina) za razreenje konflikta: kompromis, sporazum oko procedure odreivanja
pobednika i integrativno reenje.
Kompromis je sporazum prema kojem svaka strana najveim delom,
zadovoljava svoje zahteve a konani rezultat smatra odgovarajuim. Meutim,
kompromis
po svom sadraju ne predstavlja iJoptimalnu varijantu u smislu
J
_ _ -----------r
J ----------------------------------
--------------------------------------------------------
398 Elster J., (1990), smatra da su ovi mehanizmi specifini obrazci koji mogu da se prepoznaju, ali retko mogu da sc prcdvidc njihovi
uinci PoliticalPsychology, Cambridgc univcrsity prcs, p. 18.
strana nisu ekstremno suprotni, kada je vreme deficitarno, to onemoguava

traenje drugih alternativa i kada je prisutan strah od dalje eskalacije konflikta i
kada su konfliktni potencijali istroeni.
Sporazum oko procedure odreivanja pobednika je pravilo prema kojem jedna
strana (pobednika) iskljuivo i u potpunosti realizuje svoje zahteve. Integrativno
reenje je najoptimalnije i podrazumeva zadovoljavanje i pobcdnikc i pobccnc
grupc polazci i uvaavajui naclo pravinosti i zakonitosti.
Integrativno reenje je novijeg datuma. U savremenoj literaturi koja se bavi
problemima konflikata sve vie se istie nunost izmene modela razrcavanja
rutvcnih sukoba od modcla "ili - ili" ka modclu "i - i". Prvi jc karakteristian za
tradicionalne i autoritame sisteme i naine "eliminacije" ncpocljnc "stranc" u
dmtvenom sukobu i arbitrau sa pozicijc silc, vlasti i moi. Drugi model odgovara
demokratskom poretku i logici kompromisa u konfliktnim situacijama. Meutim,
treba imati u vidu da primena drugog modela za okonanje socijalnih sukoba mora
pretpostavljati i postojanje minimuma politike kulture i opte dmtvene
tolerancije, koja nastaje na neautoritarnim drutvenim osnovama. Stanje u gotovo
svim postsocijalistikim drutvima je takvo da se teko moe govoriti o uspenim
nainima razreavanja
310
drutvenih sukoba bez obzira na svu usavrenost tehnika i instrumenata

sporazumevanja i pregovaranja.
3) Meunarodno posredovanje predstavlja razliite strateke opcije za
posredovanje u regionalnim konfliktima koje ukljuuju neposredne i posredne
intervencije meunarodne zajednice i njenih organizacija. Posredna intervencija
moe biti sprovoena s jedne strane, nametanjem ekonomsko-stratekih koncepcija
razvoja, a s druge, diplomatskim posredovanjem, najee "diplomatijom vie
koloseka". Ukoliko ova diplomatska praksa ne da eljene rezultate, primenjuju se
sloeniji diplomatski, ekonomski i vojni pritisci, sa ciljem primoravanja strana u
konfliktu na meusobnu saradnju kao i saradnju sa meunarodnim posrednicima.
Diplomatija vie koloseka, kao metod i strategija meunarodnog posredovanja u
razreavanju regionalnih konflikata, porazumcva vrcnjc pritiska na svc uesnikc
u sukobu usmcrcnc na: prihvatanje principa i kriterijuma meunarodnog prava i
pravila koje uspostavljaju mcunarodnc institucijc; i davanjc mcunarodnih
garancija. Na taj nain razvija sc proccs prcgovaranja i svcsti o ncophodnosti
okonanja konflikta u skladu sa zahtevima meunarodne zajednice, i pojavljuju se
lideri spremni za odbacivanje nasilnih opcija u sukobu.
S druge strane, posredovanje i intervenisanje meunarodne zajednice moe
biti i neposredno, odnosno otvoreno represivno kroz pretnje i direktnu primenu
najee vojne sile prema jednoj ili obema stranama u konfliktu, tj. nametanje
volje i arbitriranje o pitanjima koja su predmet konflikta.
posredno i neposredno kako kooperativne tako i represivne elemente po

takozvanom tap i argarepa (stick and carrot) principu. "Obustava
neprijateljstava se esto uslovljava vojnim dejstvima medunarodnih vojnih
formacija i trupa za ouvanje mira protiv svih strana u sukobu koja naruavaju
primirja i druge sporazume usmerene na obustavljanje konflikta, dok se dosledno
pridravanje mirovnih sporazuma nagrauje razliitim ekonomskim i invcsticionim
mcrama, kao to su programi mcunarodnc pomoi za obnovu privreda pogoenih
ratom." 34 Tipian primer evolucije posredovanja, od prcgovora do otvorcnc
agrcsivnc vojnc intcrovcncijc, jcstc sluaj Bosnc i Hercegovine i SR Jugoslavije.
Izbor izmcdu tih dvcju stratcgija posrcovanja i intcrvcnisanja u razrcavanju konflikata, za meunarodnu zajednicu predstavlja veoma sloen problcm.
To u prvom rcdu to su mcudravni konflikti po svojoj prirodi vcoma sloeni,
raznovrsni i multikauzalni, i drugo, zbog postojanja razliitih stratekih interesa
monih drava na prostoru u kom nastaje konflikt. Primera radi, meunarodno
posredovanje u Bosni i na Kosovu i Metohiji, nije imalo znaajnijih rezultata sve
dok nije uspostavljena neka vrsta protektorata, odnosno dok nisu nametnuti
mehanizmi donoenja bitnih odluka od strane meunarodne zajednice (pre svega
SAD), a na koje uesnici u sukobu nisu mogli da utiu. To
' 4 < > Allison R., C. Bluth C., (1998),

Institute oflntemational Affaris, London.
Security dilemmas in Russia and Eurasia
, Royal
Menadm en t konflikata
311
se poklapalo istovremeno sa snanim dezinegrativnim procesima u bivem SSSR, i

gubitkom interesa ZND, a pre svega Rusije, za nekim veim stratekim uticajem na
Balkanu. 350 Primena sline strategije u nekim drugim regionima kao u sluaju
Bosne bila bi verovatno manje uspena kako zbog samih uzroka konflikta tako i
trenutnih odnosa snaga u meunarodnoj zajednici, te su stoga mogua opredeljenja
za kombinaciju vie strategija: "diplomatije vie koloseka", nuenje razliitih
reenja i garancija za razreavanje i okonavanje konflikta, primena razliitih
politikih pritisaka, ekonomskih sankcija, pretnja vojnom intervencijom i slino. S
dmge strane, nisu retki sluajevi da meunarodna zajednica u potpunosti ignorie
svoje uee i posredovanje u razreavanju regionalnih konflikata, ve se pristupa
strategiji neposrednog odnosno direktnog vojnog intervencionizma kao to je bio
sluaj tokom dcvcdcsctih godina, u Iraku ili na Haitiju.
Razreavanje i okonanje meudravnih i untardravnih konflikata u
svakom drutvu, vezano je u prvom redu za razvoj demokratskih principa i
graanskih vrcdnosti. U njihovoj reafirmaciji ili razvoju vcliku ulogu ima
meunarodna zajednica i njeno posredovanje, pod uslovom da nije protkano silom
i prinudom ili stigmatizacijom jedne strane kao osnovnog krivca za nastanak
konflikta. Stoga, spoljna intervencija moe biti, kako kooperativna i stimulativna,
tako i antagonizujua, izolujua i stigmatizujua. Stigmatizacija jednog od
uesnika u konfliktu, daje loe rezultate, odnosno najee proizvodi izotravanje
antagonizma meu uesnicima u konfliktu i gubitak komunikacije
nepredvidivog ponaanja.
Iako je jo ezdesetih godina XX veka J.Galtung u prvom broju Journal

ofPeace Research, upozoravao na znaaj unutardravnih konflikata, pre svega
etnonacionalnih sukoba, oni su tek slomom realsocijalizma poetkom devedesetih
godina, odnosno pojavom etnonacionalne mobilizacije i stvaranjem drava-nacija
dobili na znaaju. Tako, primera radi, samo dvaneast od ukupno 102 rata izmeu
1985. i 1994. godine, bila su (primamo) meudravne prirode, a sve do kraja XX
veka dolo je do jo tri "klasinija" meu-dravna konflikta. 399 Pa ipak, sve do
nedavno ovaj tip konflikata skretao je na sebe panju gotovo svih istraivaa, iako
je ve decenijama on vie imao veze sa stcgama kojc inhcrcntno pripadaju samom
istraivanju ili idcologijama, ncgo sa aktuelnim uslovima. U pogledu
privilegovanih istraivakih tema "antircimski" ratovi (pobunjcniki pokrcti) bili
su sledci na listi. Znaajnija istraivanja unutardravnih i etnonacionalnih sukoba
otpoela su tek sa graanskim ratom na prostorima Jugoslavije poetkom
devedesetih godina prolog veka.
399"
Todosije\i, B., (2001), Instrumenti za regulisanje etnikih konflikata u Centralnoj i Istonoj Evropi. asopis
Sociologija, XLIII, No.2. C.P.Schcrrcr navodi da jc "najkrvaviji od novijih mcu-dravnih ratova bio jc izmcdu
M
Etiopijc i bivc provincijc Eritrejc 1998. godinc u komc jc ubijcno vic od 80.000. Ijudi. U pcriodu od 1998-2000. godinc,
umrlo je blizu dva miliona Ijudi u ratu u Demokratskoj republici Kongo, u kome su bile uvuene osam drava u unutar-dravni
konflikt". Scherrer C.P., (2002), Structural Prevention of Ethnic Violence, Palgravc Macmillan, p.14.
Umnoavanjc, ircnjc i cskalacija nasilnih unutardravnih, a poscbno

etniko-verskih konflikata stie vei znaaj u istraivanjima od 1989. godine.
Meutim u ovom domenu i danas postoje ozbiljni nedostaci u pogledu samog
istraivanja. Najznaajniji ncdostaci su u poglcdu:
dijagnoze, posebno uzroka i dinamike razliitih tipova nasilnih konflikata;
sposobnosti da se identifikuje i odgovori na znake potencijalnog konflikta sa
prcdvianjcm, na bazi temcljnog znanja glavnih uzroka razmirica (rano
upozorenje/rana akcija),
strukturne prevencije nasilnih konflikata,
tcrapcutskih mcra, poscbno u obliku konstruktivnog upravljanja konfliktima kao i
mirovnom intervencijom, i
konano, "traganja za mirom", dmgim reima, uticaja na makro- politikc okvimc
uslovc, kako bi sc obczbcilo da sc ncka oruja kao i oruani sistemi stave van
zakona, kao i delovanje na optem imperativu razomanja i kontrole meunarodne
trgovine omjem.
Poscbno jc oigledan ncostatak politikc i institucionalnc konsultacijc u
mirovnim inicijativama za razreenje konflikata. Tek je nedavno intenziviran
istraivaki napor prema etnonacionalizmu, medukonfesionalnim i dmgim tipovima unutardravnih konflikata. Mcutim, ovaj pozitivni razvoj bio jc pracn
prilinom koliinom konfuzije oko ak najosnovnijih "novih" koncepata. S dmge
strane, izostanak istraivanja "novih" neklauzevicijanskih tipova masovnih
konflikata, kao i aktivnosti u domcnu miroljubivog razrccnja konflikata ovckovcuje odsustvo razumevanja savremenih oblika masovnog nasilja i dalje doprinosi
stranc ("trca strana") u potrazi za mirom.

4.4.
Menadment etno-nacionalnih
konflikata u modernom drutvu
Poev od 1989. godine, najizrazitiji i najekstremniji vid konflikata deavao
se u etniki heterogenim drutvima. To je naroito dolo do izraaja u zemljama
Srednje i Istone Evrope, posebno u bivim jugoslovenskim republikama i
zemljama nekadanjeg SSSR-a. injenica je da i pored postojanja niza drugih
faktora, etnonacionalistika mobilizacija je bila jedan od osnovnih inilaca u
ruenju realsocijalizma. I danas etnika heterogenost je potencijalni izvor
nestabilnosti za savremena drutva, posebno za evropske zemlje u tranziciji. To je
uslovilo da se u akademskoj literaturi razvije intenzivna debata
o pogodnim institucionalnim modelima i mehanizmima za regulaciju
meduetnikih sukoba. Meutim, nauni autoriteti su podeljeni u miljenju ne samo
u pogledu mogunosti primene pojedinih modela i institucionalnih mehanizama
regulisanja etnikih konflikata, ve i razvoja i odrivosti demokratskih procesa u
vienacionalnim drutvima. 400
U sferi reavanja etnikih konflikata, mogue je razlikovati vie strategija i
metoda koje drave mogu primeniti s ciljem regulisanja ili eliminacije etniki
400Rabusha, A., Shepsle, K., istieu da etniko pluralno drutvo ne predstavlja plodno tlo za demokratske vrednosti i stabilnost;
Rabushka A. & Shepsle, K., (1972), Politics in Pluval Societies: A Theorv of Democratic Instahility, Columbus, OH, Charles
E. Mcrrill. p.92; S drugc stranc, Bossc, S. istie da jc "demokratija kompatibilna sa podeljenim drutvom, ali jedino ako drava
uspe u uspostavljanju svoje legitimnosti". Bose, S., (1995), State Crises and Nationalities Conflict in Sri Lanka and
Yugos/avia. Comparativc Political Studics, 1995. 28/1. pp.87-116.
Menadzm en t konfli kata313
zasnovanih konflikata. Tako su MekGeri i O'Liri tokom 1993. godine formulisali

sistematski pregled makropolitikih strategija i metoda za regulisanje etnikih
konflikata. Oni razlikuju:
metode eliminacije razlika izmeu etnikih gmpa i
metode regulisanja razlika izmedu razliitih etnikih gmpa i etnikih manjina.
Metode eliminacije razlika obuhvataju etiri specifine metode. To su:
genocid;
prisilan masovni transfer stanovnitva;
deoba i/ili secesija i
intcgracija ili asimilacija.
Metode regulisanja razlika su:
hcgcmonijska kontrola;
arbitracija (intcrvcncija trcc stranc);
kantonizacija i/ili federalizam i
konsocijacionalizam ili podela vlasti.
Prema navedenim autorima, sve pomenute metode su primenjivane ili se i
danas primenjuju na raznim mestima u svetu. Na primer, te metode su isprobane u
raznim periodima jugoslovenske istorije: genocid pod ustakim reimom u Drugom
svetskom ratu; prisilni transfer stanovnitva nemakog porekla posle
C ? G > ----
----------------? ----------------------------/
osamdesetih itd.
------------------------------------------------------------------------------------------------X
401
401 McGarry, J., ()'Lcary, B., Introduction: The macro-political regulation of ethnic conflict , in: J. McGarry, (1995), i 0'Leary
B. (eds.): The Politics of Ethnic Regulation (pp. 1-40), London and New York: Routlege. 1993.
Metode eliminacije razlika, obino nazivane pre M ili "vaninstitucionalne"

metode, ne spadaju u strategije koje se obino prepomuju. Prve dve (genocid i
prisilan transfer stanovnitva) iz etikih razloga; trea (deoba/secesija), jer lako
prerasta u nasilne sukobe; dok je metod asimilacije vremenski zahtevan i esto nije
planski sprovodiv. Osim toga, prema miljenju ovih autora asimilacija kri i
savremeni ideal multikulturalizma. Metode regulisanja razlika, s druge strane,
imaju za cilj ouvanje multietnikog karaktera dmtva. Hegemonijska kontrola kri
normu demokratinosti, te se ne smatra prihvatljivim reenjem, s druge strane,
arbitracija je metod koji se koristi kad su druga, poeljnija reenja neuspena.
Nakon iskustva mcuctnikih sukoba u istonoj Evropi i na Balkanu tokom
evedesetih godina, u literaturi i meunaronim organizacijama koje se bave
konfliktima, postoje razliiti predlozi, strategije i moeli regulisanja i razreavanja
meuetnikih konflikata. Panju posebno privlae sledee strategije i metodi:
1) decentralizacija i federalizam;
2) podela vlast (konsocijacionalizam) i
3) proporcionalni izborni sistemim. 402
402' Todosijevi, B., (2001), Isto,
314
U literaturi i akademskim raspravama prevladava miljenje da

decentralizacija politike moi, odnosno njeno prenoenje na nie nivoe
institucionalnc hijerarhijc, moc sprciti ili umanjiti ccntrifugalnc tcncncijc
nacionainih manjina i doprineti veem stepenu njihove akomodacije. Istie se da
vea politika mo, ira autonomija i vei stepen samouprave trebalo bi da
oprinesu veoj lojalnosti nacionalnih manjina zajednikoj dravi, i samim tim
manjoj motivaciji da se preduzme radikalniji separatistiki politiki program. 403 U
sluajevima kada grupa koja zahteva veu autonomiju naseljava kompaktnu
teritoriju, zahtev za decentralizacijom obino dobija formu federalnog ili
konfederalnog institucionalnog aranmana.
Mnogi autori veruju da feeralizam moe biti dobro reenje za etniki
podeljena drutva. ,M Dovoljno je navesti miljenje autoriteta iz te oblasti,
S.Bosea, koji kae da "zdrava doza i razvijene viepartijske demokratije i
robustnog, substantivnog federalizma predstavlja optimalno reenje i
najdemokratskiji aranman u multietnikim zemljama." 35 Medutim, preterana vera
u federalizam, ne moe da prui objanjenje zato bive socijalistike fcdcralnc
dravc nisu bile uspcnc u spreavanju ctnikih konflikata. Tako uvidajui
ogranienja, S.Bose na primer, priznaje da su "ustavotvorci u bivoj socijalistikoj
Jugoslaviji bili praktino opsednuti problemima federalizma pri pisanju sva ctiri
ustava." 404
403 Lijphar,t A., (1997), Democracy in Plural Societies, New Ilaven, CT: UC Press. 1977. prema: Ilaralambus M., Ilolborn M.,
(2001), Sociologija: Teme iperspektive, Zagreb, 2001. poglavlje: XIV.
404Ibid, p.l 18
315
Prema miljenju istraivaa, federalizam Sovjetskog Saveza i SFRJ nije
takav federalizam nije zasnovan na zajednikim ciljevima u budunosti,

nego na tenji za separatizmom. Ishod te vrste federalizma je bio "decentralizovani
ccntralizam", 405 gdc sc mo federalnog ccntra smanjivala, dok su ccntri federalnih
jedinica postajali sve moniji. Nedostatak demokratije, s jedne strane, i
strukturiranje politike moi u skladu sa etnonacionalnim granicama, s druge
strane, stvorilo je gotovo savrene uslove za nacionalistiku mobilizaciju i
separatizam. Ovaj vrlo skraeni pregled pokazuje da postoje nauni autoriteti koji
veruju da, pod povoljnim uslovima, federalni aranman moe posluiti kao reenje
za etniki podeljena drutva. Na osnovu kvantitativne analize 21 "rizine manjine
u zemljama postsocijalistike istone Evrope, pojedini autori zakljuuju da je
federalizam zapravo pogodovao maksimalizaciji zahteva koje su manjine
postavljale. 406 To potvruje miljenje da ak i u federalnom ureenju vea
nezavisnost grupe od centra umanjuje motivaciju za ostanak u okviru zajednike
drave.
Podela vlasti izmeu centra i politiki priznatih etnikih grupa, odnosno
konsocijacionalni aranman sa etnikim grupama kao kljunim akterima je drugo
rccnjc. Nasuprot fedcralnom urccnju, ovaj modcl nijc zasnovan na teritorijalnom
principu. Sutinske karakteristike podele vlasti sa manjinama su prvenstveno
manjinski veto (tj. mogunost bilo koje manjine da sprei odluke sa kojima se ne
405Kymlicka ,W.: isto, str.63

406' " Ishiyama, J., (2000), Institutions and Ethnopolitical Conjlict in Post-Communist Politics , Nationalism and Ethnic
Politics, 6/3. pp. 51-67 prema: Todosijevi B.. pom.rad.
315
slae) i vladavina "velike koalicije" (grand coalition rule), tj. zastupljenost svih
relevantnih drutvenih segmenata.
Prema vienju autoriteta iz ove oblasti A.Lejpharta, ovakvo ureenje je
primenjivo na relativno mala drutava, sa relativno malim brojem zajednica u
sukobu (tri do pet), i sa politikim elitama ija je politika kultura pre
akomodativna nego suparnika. Pod tim okolnostima, konsocijacionalizam moe
biti pogodan institucionalni okvir za uspeno odranje etniki (ili drugaije)
podeljenih, segmentisanih drutava. 407
Vrednost ovog institucionalnog modela je teko proceniti jer nema mnogo
primera primene striktno konsocijacionalnog ureenja u evropskim zemljama u
tranziciji. Medu starim autoritarnim reimima, Jugoslavija se nakon Ustava iz
1974. godinc, znaajno pribliila ovakvom rccnju ali jc krajnji rezultat ipak, bio,
podsticanje centrifugalnih odnosno separatistikih tenji.
Oigledno, upotrebljivost ovog modela je prilino ograniena. I pored tcko
ostvarivih uslova kojc jc Lcjphart navco kao ncophodnc za konsocijacionalni
sistem, postoje i drugi potencijalni problemi. Na primer, bitni
: ----- ----------_____________________ : , , ~ i : * : x i , ^ i,..u______ a:i:
407 Lijphart, A., (1977), Democracy in Plural Societies , Ncvv Havcn. prema: Haralambus, M., Holbom., (2001),
Sociologija: Teme iperspektive, Zagrcb, poglavljc: XIV.Primcra radi, istorija albanskc nacionalistikc mobilizacijc na
Kosovu jc proeta povrcmcnim otrim unutar- albanskim sukobima, pri emu su sve agresivnije frakcije bivale pobednike. u:
Todosijevi, B., Instrumenti za regulisanje etnikih konflikata u Centralnoj i Istonoj Evropi , Sociologija. No.2. 2001.
sprei pregovore izmeu elita, ili pravo odreene politike elite da predstavlja
zajednicu moe da bude osporeno. Podeljenost samih segmenata na subsegmente
meu kojima postoje vie ili manje radikalne struje, pogoduje
3^2
unutarsegmentnom supamitvu i pojavi sve radikalnijih grupa. 1 - Ipak, najvei

problem sa konsocijacionalnim ureenjem je to to je potrebno da ve postoji
relativno visok stepen slaganja izmeu sukobljenih strana da bi ono bilo
upotrebljivo. U izvesnom smislu, takav sistem postaje upotrebljiv jedino kad su
konflikti ve razreeni, ili kad izgleda da nema drugih mogunosti.
Proporcionalna reprezentacija je u odnosu na prethodna dva modela i
strategije znatno manje zahtevno institucionalno reenje. Ovaj model ne poznaje
teritorijalnu autonomiju, niti je zatita manjina institucionalizovana u vidu prava
veta ili vladavine "velike koalicije". Osnovno opravdanje smisla proporcionalne
reprezentacije manjina u politikim institucijama jeste u tome da manjine treba da
imaju uticaj proporcionalan svojoj veliini. I pored toga to taj uticaj moe biti
vrlo mali, ipak se osigurava da manjina nije pod potpunom dominacijom veine.
Istraivai, na primer, veruju da je pozitivan efekat proporcionalno
reprezentativnog sistcma i u tomc to moc znatno doprincti "oseaju pripadanja",
tj. moc pomoi
316
manjinama da se oseaju integrisane u drutvo. Sline je prirode i prepomka

da manjine treba da budu "uravnoteeno predstavljene u nacionalnim
institucijama." 408 Ovakvo rczonovanjc jc ncsumnjivo doprinclo da sc izbomi sistcm
smatra vrlo bitnim institucionalnim faktorom za ureenje odnosa u etniki
heterogenim drutvima.
Opta populamost proporcionalno rcprczcntativnog sistcma u zcmljama
Srednje i Istone Evrope je delimino odraz elje da se prilagodi etnikoj
raznolikosti, a najveim delom potreba za veim stepenom akomodacije manjina.
Toj popularnosti svakako je doprinela i jednostavnija primena ovog sistema u
odnosu na zahtevnije i sloenije metode konsocijacionalizma i federalizma.
Kada je re o efikasnosti proporcionalne reprezentacije manjina, rezultati
su nekonzistentni. Na osnovu kvantitativne analize 100 drava i 223 etnike grupe,
u periodu od 1945. do 1989. godine, autori su zakljuili da razliite institucije
proporcionalnog zastupanja manjina (npr., federalizam, proporcionalni izborni
sistemi, viepartijnost), pogoduju etnikim konfliktima niskog intcnzitcta (ali vcc
ucstanosti), dok vcinska institucionalna rccnja imaju suprotan efekat - konflikti
su rei ali zato intenzivniji. 409
408Cra\vford, B., Lijphart, A., (1995), Explaining Political and Economic Change in Post-Communist Eastern Europe:
Old Legacies, New Institutions, Hegemonic Norms. and International Pressures, Comparativc Political Studics,
28/2. 1995. pp. 171-199
409Todosijevi, B., isto, str. 1-18
317
Izraavana su, meutim, i skeptinija vienja efikasnosti proporcionalnoreprczentativnog sistcma. Tako na primcr, dc Silva, nakon pregleda evidencije o
ulozi izbornog sistema u smirivanju etnikih konflikata,
ako su praeni demokratskim etosom i politikim sistemom zasnovanim na

regularnoj miroljubivoj kompetitivnoj politici. U svakom sluaju ukoliko postoji
primcra proporcionalno-rcprczcntativnog sistcma koji su doprincli ublaavanju
posledica etnikih razlika toliko je i sluajeva reprezentativno- proporcionalnih
sistema koji u tome oigledno nisu uspeli. 410 1 drngi istraivai dolaze do slinih
nalaza: "iako promocija proporcionalnosti za pojedinane etnike grupe ublauje
etniki zasnovane politike proteste, opti stepen proporcionalnosti izbornog
sistema ne vodi tome" dok su "izborni sistemi koji istiu 'grupnost' (kao u sluaju
proporcionalno-reprezentativnog sistema sa izbomim listama) povezani sa
izraenijim politikim zahtevima za nezavisnou, sistemi u kojima birai glasaju
za pojedinane kandidate nasuprot partijskim listama povezani su sa manje
ekstremnim politikim zahtevima. 411
4.5. Rezultati meunarodnog posredovanja i pravci daljeg
razvoja politike posredovanja na Zapadnom Balkanu
Komunikacija sa medunarodnim posrednicima zapoinje onda kada postane
evidentna potreba za meunarodnim posredovanje, to jest kada takvo posredovanje,
ili intervencija, postanu verovatni. Sama ta situacija, koja je, u principu,
pretpostavka za poetak meunarodnog posredovanja, sugerie da u unutranjem
ureenju zemlje u kojoj se intervenie neto nije u redu i treba da se na optimalan
nain menja.
410K.M.dc Silva, ElectoralSvstems, p.72 u Todosijcvi B pom.rad.
411Ishiyama, J.: Institutions and Ethnopolitical Conflict in Post-Communist Politics,
Politics, 6/3. 2000. p. 63
Nationalism and Ethnic
317
Iz ugla menadmenta konflikata vano je naglasiti da optimalnost promena

koje e meunarodno posredovanje ili intervencija doneti, zavise od brzine
prihvatanja injenice o nadolazeim promenama, i brzine konstruktivnog
angaovanja na ugradnji sopstvcnih intcrcsa i poglcda u ta rccnja. Sprcmnost na
usvajanje ove dve pretpostavke je ono to meunarodni posrednici, a danas sc u
tom svojstvu pojavljuju monc mcunaronc koalicijc kojc odrcuju sudbine
drava, oekuju od lokalnih aktera. Nespremnost na realistino sagledavanje
unutranje situacije i neprihvatanje potrebe za promenama uprskos injenicama na
terenu signalizuje destmktivan i tvrdokoran pristup koji unitava perspektive za
uspostavljanje odnosa poverenja sa medunarodnim posrednicima
i izaziva jednosmernu komunikaciju, to jest nametanje reenja spolja. Ukoliko
se, na primer, na teritoriji drave razvije graanski rat za nacionalnu
emancipaciju, koji dovede dravu pred kolaps i ugrozi regionalnu bezbednost
rln tnrLrpmp ftnnarnHn n intprA/ pnriin nnctnn p vicnkn \/<=*rn A/citn ti nHcrn vnr
nastojanjima meunarodnih posrednika da pronadu resenje koje ponavlja postojea

ustavna reenja i uporno ostaje na njima nema nikakvog stratekog smisla i svodi
se na odbijanje komunikacije. Kada doe do takve blokade komunikacije, dogaaji
se razvijaju putem vojnog i diplomatskog nametanja reenja od strane drugih
zemalja.
Drugi faktor poremeene komunikacije sa meunarodnim posrednicima jc
ncpoznavanjc komunikacionih stcrcotipa kojima sc vclikc mcunarodnc koalicije
slue u meusobnoj komunikaciji. Ti stereotipi su normativni po prirodi, i
odravaju iroko usvojcnc principc i vrcdnosti kojima sc mcunarodni posrednici
rukovode. Re je, na primer, o tome da mora postojati preciznost iplomatske
komunikacije (dolazak na pregovore sa loim prevodicoem stvara utisak

neozbiljnosti i improvizacije) i relativno visok profil i stepen diskrecije pregovora,
(delegacija koja se sastoji od drugorazrednih politikih linosti sa uskim
mandatom koji zahteva esto prekidanje pregovora i konsultovanje "centra" moe
uvrediti drugu stranu i uticati na ishod pregovora). Takode se oekuje da na
pregovore o osetljivim pitanjima budu upuene nekompromitovane linosti koje
uivaju ili mogu uivati poverenje druge strane. Pregovori sa uticajnim
meunarodnim iniocima na koje odlaze delegacije sastavljene od lokalnih
partijskih funkcionera i parapartijskih linosti bez diplomatskog iskustva,
poznavanja jezika i sa stavovima koji ukljuuju ponavljanje partijskih fraza
nemaju nikakvog smisla.
Svi ovi faktori doprinose prekidu komunikacije sa posrednicima i prctvaraju
stranu koja tako postupa u objckt spoljne intcrvencijc, umcsto u
318
subjekt smislene diskusije koja vodi do kompromisnog sporazuma i

ostvarenja optimuma interesa svih strana u konfliktu.
Polazei od navedenog moe se rei da su dosadanji rezultati napora u
smislu meunarodnog posredovanja u krizama u jugoistonoj Evropi i Zapadnom
Balkanu ambivalentni posebno imajui u vidu Kosovo i Metohiju i Makedoniju. S
jedne strane, broj Ijudskih rtava i duina trajanja bezbednosne krize na tim
teritorijama uporedo sa intenzivnim pokuajima medunarodnog posredovanja,
porazni su kada se sagledavaju kao indikatori uspenosti ili neuspenosti tog
posredovanja. Niz medunarodnih mirovnih planova i intenzivan rad na razvoju
pristupa diplomatije vie koloseka tokom razvoja ratova na prostorima nekadanje
SFRJ pokazali su se nedelotvornima, i dok su injeni najvei meunarodni
diplomatski napori, na terenu su se deavale najvee ljudske tragcdijc. Tck
primcnom vojnog pritiska mcunarona zajednica je uspela da nametne nekoliko
primirja, koja su dala prilike da se formiraju dogovori o politikom razrccnju
konflikata. To sc odnosi na vojnc intcrvcncijc u Bosni 1995. godinc i na Kosovu
1999. godinc. Zakljuak koji sc iz ovog namee je da diplomatija vie koloseka
koja Mnema zube, to jest koja ne raspolae vojnim opcijama koje joj daju realan
kredibilitet kod zaraenih strana, esto nema odgovarajueg efekta i svodi se na
formiranje mirovnih predloga i dokumenata koji ostaju na papim i nikada ne zaive
na terenu/
Meunarodne organizacije kao to su Organizacija ujedinjenih nacija i
OEBS su nauile ovu lekciju. Vrlo je verovanto da e se, posle sanacije
interventnih vojnih jedinica i efikasnih mehanizama donoenja odluka za

1/0
njihovo angaovanje sa mandatima meunarodnih organizacija. Motivi formiranja

tih snaga su radi jaanja sopstvenih odbrambenih komponenti i zadobijanje
sopstvenog odbrambenog identiteta.
U SAD, ali i u Evropi, postoje razliita miljenja o formiranju jakih snaga
EU, nezavisno od Severnoatlanskog saveza. Neki kritiari smatraju da je to
nepotrebno i da vodi dupliranju kapaciteta jer ve postoji dovoljno snaan NATO,
dok drugi cene da je to uradeno radi postepenog ukidanja NATO-a i naruavanja
transatlanskih odnosa, "odnosno proterivanja SAD iz Evrope" 412 SAD se ne mire ni
sa idejom Unije da svoje odbrambene snage opremi naoruanjem i vojnom
oprcmom iz vlastitc proizvodnjc jcr bi timc mogao biti ugroen njen izvoz oruja i
opreme u Evropu i zaposlenost vie nego profitabilnog vojnoindustriskog
komplcksa.
Istovremeno, moe se argumentovati da je Zapadnobalkanska bezbednosna
kriza i ratovi na teritoriji bive Jugoslavije spasli NATO, koji se pre njih nalazio u
412!|v' Za elemente posredovanja u jednom speeifinom kontekstu, vidi Fati, A. i Prlja, I)., (1998) Legal and political
aspects of the Hague International War Crimes Tribunal, Udruenje za istraivanje spoljne politike, Kotor, 1998. CDROM izdanje.Na neformalnom sastanku ministara odbrane drava laniea Unije 28 maja 1999 godinc. istaknuta jc potreba za
formiranjem evropske armije. Namena ove armijske strukture bi trebala biti: akcije spreavanja sukoba i razdvajanja zaraenih
strana i uspostavljanje mira. Ova armija bi se sastojala od 60 000 borbeno sprcmnih i isto toliko pripadnika u pozadinskim
strukturama, kojc bi bilc sprcmnc za dcjstvo najkasnijc za 60 dana od izbijanja krizc i kojc bi bilc sposobnc da ostanu u akciji
najmanjc godinu dana. Potpuno formiranje ove armije bi trebalo da bude dovreno 2003 godine. Fati, A., (1998 ), Modern
diploniacy in the Balkans, "Montenegro Journal of Foreign Policy", vol. 3, no. 1-2,
369
"Partnerstvo za mir" Zbomik Instituta za gcopolitikc studijc, Beograd, 2001 str.16.
Menadzm en t konfli kata319
krizi legitimiteta i identiteta, tako da se danas mandati NATO- a proiruju i

njegove operativne kompetencije sve vie prelaze u sferu misija prevencije
regionalnih sukoba i ouvanja i uspostavljanja mira. NATO, koji je nekada bio
iskljuivo vojna alijansa namenjena tome da zatiti "zapadnu civilizaciju" od
eventualnog napada sovjetskih satelita, danas se bavi najrazliitijim misijama od
monitoringa implementacije mirovnih sporazuma do ekstrakcije mirovnih trupa
pod rugim formacijskim oznakama i direktnih akcija protiv pojedinanih strana u
lokalnim sukobima u istonoj Evropi. Izgradnju svog "novog" identiteta i
ekspanzije NATO ostvaruje pre svega kroz program "Partnerstva za mir" pokrenut
na samitu u Briselu 1994. Kao osnovni motiv tog programa bio jc sigumo
uvrivanjc svojih pozicija u zcmljama bivcg Varavskog pakta i njegovo dalje
irenje na Istok. Konano posrestvom programa "Partncrstvo za mir", SAD
nastojc da realizuju nckc od svojih stratckih ciljcva 370 prvcnstvcno potpunu
dominaciju nad Evroazijom, odnosno prostorom od Lisabona do Vladivostoka.
To proirenje angamana i kompetencija NATO-a, uporedno sa njegovim
teritorijalnim irenjem i daljim institucionalnim jaanjem, donosi i odreene
ideoloke pretpostavke u skladu s odnosima izmedu medunarodne zajednice i
istone Evrope. Ideologija kljunih lanica NATO-a, a ovde je pre svega re o
njihovoj bezbednosnoj ideologiji i spoljnopolitikim prioritetima u donosu na koje
istonoevropske zemlje prema velikim meunarodnim organizacijama. To je
oigledno i iz nastojanja bivih lanica Varavskog pakta da pristupe Partnerstvu
kao predvorju ulaska u NATO smatrajui da lansvo po automatizmu donosi novac
i blagostanje a udaljavanje unutranje sukobe pa i rat.
Na taj nain, evolucija meunarodnog posredovanja odreduje, velikim

delom, evoluciju politike meunarodnih organizacija u regionu, i stvara politike
pretpostavke na kojima se oprobavaju nove politike i bezbednosne garniture u
velikom broju zemalja regiona. Formiranje stabilne spoljne politike, a posebno
politike bezbednosti, podrazumeva i igradnju stabilnog odnosa sa onim
organizacijama koje se bave meunarodnim posredovanjem u razrcavanju
rcgionalnih bczbcdnosnih kriza i njcgovim monitoringom. Meunarodno
posredovanje tako, mada sa ambivalentnim rezultatima u regionu Zapadnog
Balkana, postajc poljc za tcstiranjc spoljnc politikc uoptc uzcvi, to je nova
okolnost koja podrazumeva brzo institucionalno, kadrovsko i politiko
prilagoavanje svih zemalja regiona, a naroito zemalja Balkana.
' " O stratckim ciljcvima SAD podrobno jc pisao

Z.Bcinski "Vclika ahovska tabla" CID Podgorica 1997.
LITERATURA
Abercrobie, N., (1988), Dictionery ofSociology, Penguin Books, London.
Aimovi, Lj., (1988), Nauka o meunarodnim odnosima, Nauna knjiga, Beograd.
Adamski, Nj., (1997), Aspiracije - Interesi - Konflikt, Studija Sociologizne, Moskva.
Adorno, T., (1979), Negativna dijalektika, Beograd.
Allison, R., C., Bluth, C., (1998), Security Dilemmas in Russia and Eurasia, Royal Institute
of International Affairs, London.
Antoni, S., (1995), Demokratija i politika elita u Srbiji, Srpska politika misao, Beograd.
Arent, H., (1991), O revoluciji. Odbrana javne slobode, Filip Vinji, Beograd.
Arcnt, H., (1998), Izvori totalitarizma, Fcministika izavaka kua, Bcogra.
Arent, H., (1994), Istina i laz u politici, Filip Vinji, Beograd.
Aristotcl, (1975), Politika, Bcogra.
Aron, R., (1997), Demokratija i totalitarizam, IK Zoran Stojanovi, Novi Sad.
Aron, R., (2001), Mir i rat meu nacijama, IK Zoran Stojanovi, Sremski Karlovci,
Novi Sad.
Aron R., (1962), Paix et guere entre les Nations, Paris.
a
____ \ r i
..u:
\/\/ /1
a \ n. .1. __________________________
___-f____ ......... ......._______________: : .......
RGGU, Moskva.
Avgustin, A., (2004), Drava bozja, CID, Podgorica.
Avramov, S., (1998), Trilateralna komisija, Idin, Veternik.
A v r a m o v, S . , ( 1 9 9 7 ) ,
Postherojski rat zapada protiv Jugoslavije,
I d i n , Ve t e r n i k .
Avramov, S., (2000), Opus Dei, Idin, Veternik.

Avramovi, D., (1994), Tranzicija u Istonoj Evropi, SANU, Beograd.
Avramovi, Z., (1998), Drugo Iice demokratije, Beograd.
Akvinski, T., (1990), Drzava, Zagreb.
Aumann, R.J., (1997), Rationality and Bounded Rationality, Games and Econo- mic
Bchavior.
Axsfor, B., (1995),
The global Sistem, Economics, Politics and Culture,
N e w Yo r k .
Babi, B., (1996), Prelaz u tranziciju, Prometej, Beograd.

Backovi, M., (2000), Matematiki modeli i metodi u ekonomiji, Ekonomski fakultet,
Bcograd.
V
Balanijc, Z., (1997),

Bames, H. S., (1982),
Barton, L.,(1993),
Politika antropologija,
XX vek, Bcograd.
Uvod u istoriju sociologije, Tom I i II, Beograd.
Crisis in Organizations: Managing and Communicating in the Heat ofChaos,
S o u t h -W e s t e m P u b l i s h i n g C o m p a n y,
C i n c i n n a t i, O H .
Bennett, A.L., (2004), Meunarodne organizacije, Politika kultura, Zagreb.

Berend, I., (2001), Centralna i Istona Evropa, CID, Podgorica.
Bemard, J., (1959),
The Sociological Study of Conflict
, Pa r i s .
322
Bemard, J., (1957),

B og da novi, D., (1993),
Letude Sociologique Des Conflits
Politika fdosofija srednjovekovne Srbije
in: De la Nature des Conflits, Paris.
, Gradac.
Boin,A, Kofman-Bos, C., and Overdijk, W.,(2004), "Crisis simulations: Exploring

tomorroNv s vulnerabilities and threats", Simulation & Gaming, Vol 35 No.3,
September.
Boin, A., (1998), "From Crisis to Disaster: Towards an Integrative Perspective" in
What Is A Disaster, eds. Perry R.W. and Quarantelli, E., Routledge, London/New
York.
Boin, A., T., Hart, P., (2001), "Public Leadership in Times of Crisis: Mission
Impossible", vvorking paper at Leiden University.
Boin, A., T., Hart, P., Stern, E. and B. Sundelius., (2005), The Politics ofCrisis
Management - Public Leadership under Pressure, Cambridgc:Cambridge University
Press.
Boin, A., Van Duin, M., and Hcysc, L., (2001), "Toxic Fcar: Thc Managcmcnt of
Unccrtainty in thc Wakc of Amstcrdam Air Crash Journal of Hazardous Materials
Volume 88, Issues 2-3, 14 December 2001.
Borodzicz, E., Risk, Crisis and Security Management, West Sussex, (2005), John Wiley &
Sons.
Boulding, K., (1962), Conflict and defense, A General Theory, Ne\v York, Haiper and
Brothers.
Boul ding, K., (1956),
The Image: Knowledge in Life and Society
, Ann Arbor:
Bojani, P., (1994), Sukob, Theoria, broj 4. Beograd.

Bofa, ., (1999), Poslednja iluzija, Ni.
Bose, S., (1995),
State Crises and Nationalities Conflict in Sri Lanka and Yugoslavia
, C o m p a r a t i v e P o l i t i ca l S t u d i e s , 1 9 9 5 . 2 8 / 1 .
Bobio, N.,(1998), Liberalizam i demokratija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,

Beograd.
Boli, S., (2000), Drutveni sukobi u sferi rada savremenih drutava, Sociologija, no2.
Filozofski fakultet, Beograd.
Nationalism in Eastern Europe: Causes and Consequences ofthe National Revival
and Conflicts in Late- Twentieth-Century Eastern Europe,
B ollcr up, S. R.; Christcnscn C. D., (199 7),
Lon don : M acmilla n Press.
Boovi, R.,(1992), Fenomen mrnje, Zbornik, Tatnna strana Ijudske prirode, Beograd.
Boehme, K.V., (1972), Die politischen Theorien, R. Piper & Co. Verlag, Miinchen.
Bose, S., (1995),
State Crises and Nationalities Conflict in Sri Lanka and Yugoslavia
, C o m p a r a t i v e P o l i t i ca l S t u d i e s , 2 8 / 1 .
Braun, M.E., (1998), The Causes of Internal Conflict, in World Security: Challenges for a
new century, New York.
Braun, M.E., (1995), Ethnic Conflict and International Security, Princeton University Press.
Brazilien, G., (1971), The Euture ofthe U.S.Goverument, New York.
B r d a r, M . , ( 1 9 9 2 y ) ,
Megaideologije i prohlem sinteze: nacrt za kritiku revalorizaciju drutvenonaunih paradigmi,
B r d a r, M . , ( 1 9 9 9 ) ,
Theoria, broj 1.
Ispitivanje smisla otvorenosti putem dekonstrukcije pojma totalitarizma
Socioloki pregled, broj 3-4.

B r d a r, M . , ( 2 0 0 0 ) ,
Humanitarna intervencija i teza o(de)naciflkaciji kao funkcionalni simulakrum,
Zbornik Matice srpske za drutvene nauke,Knj. 108
Literatura
323
Osnovne strategije tranzicije i njihova logika: akteri, alternative i perspektive,

Vindicae contra tyrannos: apologija drzavekao medijuma drutvene integracije,
),Teorija drut\enog sistema ka "tkanje,,strukturnog funkcionalizma -prilogza novo tumaenje
Parsonsa
The Iinternational Dimensions of Internal Conflict
B r d a r, M . , ( 2 0 0 4 ) ,
Soci oloki pregled, broj 3.
B r d a r, M . , ( 2 0 0 6 ) ,
B r d a r, M . , ( 2 0 0 6
Tr c i p r o g r a m, b r o j 1 2 9 - 1 3 0
, Sociol oki prcgcld, broj 2.
B r o w n , M . E. , ( 1 9 9 6 ) ,
, M IT Press, Camb rid ge.
Burton, J., (1969),

Beinski, Z., (1993),
Conflict and Communications,
Out of Control, Glohal Turmoil on the Twenty-First Century, New York..

Macmillan Co.Ltd, London.
Velika ahovska tahla,
CID, Podgorica.
Ameriki izazov - Glohalna dominacija ili glohalno
Burton, J., (1969), Conflict and Communications, Macmillan Co. Ltd, London.
Canetti, E., (1984), Masa i mo, Zagreb.
Casanova, J., (1994), Public Religions in the Modern World, University of Chicago Press,
Chicago.
Castells, M., (2000), End OfMillenium, Blackwell, Oxford.
Chussodovsky, M., (1996), The Globalisation ofPoverty, Zed Books.
Cohcn, J., and Andrcw, A., (1992) Civil society and political theory, Cambridge: the MIT
Press
Collins, J., (1973), Grand Strategy, Annapolis, Ncw York.
Coscr, L., (1996), Functions of Social Conflict, Thc Frcc Prcss, Ncw York, CohtierMacmillian Ltd. London.
Explaining Political and Economic Change in Post-Communist Eastern Europe: Old
Legacies, New Institutions, Hegemonic Norms, and International Pressures
Crawford, B., Lij phart, A., (1995),
, C o m p a r a t i v e P o l i t i ca l S t u d i e s , 2 8 / 2 .
Cvetkovi, V., (2004), Moderna-modernost-modernizacija, Zbornik Fakulteta civilne

odbrane, Beograd.
Cvetkovi, V., (2001), Mo i mudrost - o politikoj dimenziji filozofije, JP Slubeni list SRJ.
Beograd, 2001.
V
Cupi, C., (2001),

Comski, N., (1999),
Politika i zlo,
Cigoja tampa, Beograd.
Profit iznad Ijudi, Neoliberalizam i globalni poredak,
Svetovi, Novi Sad.
324
etkovi, V., (2000), Kritiko preispitivanje nacije u prelaznoj epohi i procesima

tranzicije, Zbornik, Tokovi ekonomsko-socijalnogpreobrazaja, Beograd, FPN.
Dal, R., (1997), Poliarhija, Filip Vinji, Beograd, 1997.
Dahrendorf, R., (1968), Essays in the Theory of Society, Stanford: Stanford
Universityess.
Dahrendorf, R., (1959), Class Conflict in Industrial Society, Stanford University Press.
Dahrendorf, R., (1989), Homo sociologicus, Gradina, Ni.
Dahrendorf, R., (1980), Marksov model klasnog drutva, Marksizam u svetu.
Deutsch, K., (1970),
Denis, H.,
Social Mobilization and Political Development
, N e w Yo r k .
La response aux catastrophes. Quand limpossible survient
r
, Presses Internationales Polytehnique
Dimitrijevi, V., (1979), Meunarodni odnosi, Nolit, Beograd.

Dimitrijcvi, V., (1995), Nadzor mcunarodnih organizacija nad potovanjcm
ljudskih prava, Zbornik prava i slobode, Beograski centar za ljudska prava,
Beograd.
Dollard, J., (1939), Frustration and Aggression, New Haven: Yale University press.
D o r n e r, D . , ( 1 9 9 7 ) ,
The Logic of Failure: Recognizing and Avoiding Error in Complex Situations
Dragievi, A., (2001),
Sukobi u sferi rada,
, Ca mb ridge , M A :Pe rse us pre ss.
Sociologija, Institut za filozofiju i
Dragii, Z., (2007), Bezbednosni menadzment, Fakultet bezbednosti,Beograd.

Divere, M., (1968), Demokratija bez naroda, Rad, Beograd.
Drucer, P., (1995), Postkapitalistiko drntvo, Grme - Privredni pregled, Beograd.
Duverger, M., (1980), Janus - Dva lica Zapada, Globus, Zagreb.
Durant, W., (1935), Our Oriental fleritage, Simon and Schuster, New York.
Durant, W., (1960), Storv of Civilization, The Age of Faith, Copyright: Will Durant,
London.
Ellis, P., (1998), Chaos in thc undcrground: Spontancous collapsc in a tightlycoupled system , \ Journal of Contingences and Crisis Management.
Elliott, A., Mcrril F., (1961), Social disorganization, Ncw York, Harpcr and Brothers,
Publishers.
Ekmei, M., (1997),
Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi,

Managing Political Crises in Bulgaria: Pragmatism and Procrastination,
Matica srpska, Novi Sad.
En gelbrekt, K., Forberg, M., (2005), (eds)
S t o c k h o l m : C R I S M A R T.
Esp ozita, D.L., (1994),
Islamska pretnja - Mit ili stvarnost,
Beograd.
Farukin, V.V., (1999), Savremena Ruska politika elita, u Russkaja politologija, Moskva.
Fati, A., (1999), Novi meunarodni odnosi, Slubeni list SRJ, Beograd.
Fearn-Banks, K., (2001), Crisis Communications: A Casebook Approach, Lavvrence Erlbaum
Associates Publishers:Mahwah,NJ.
Fink, S., (1986),
F i e r, R . , ( 1 9 9 0 ) ,
Crisis Management: Planning for the Inevitahle

Put k soglasiju ilipregovori hezporazeniji
, M o s kv a .
, A m a c o m : N e w Yo r k .
Literatura
Flounders, S., (1995),
Bosnian Tragedy. The Unktumn Role of the US Government and Pentagon,
325
I nt e ma t i o n a l A c t i o n C e n t e r, N e w
Yo r k .
Feher, F., Heler, A., Marku, ., (1986), Diktatura nad potrehama, Rad, Beograd.
Frojd, S., (1964), Uvod u psihoanalizu, Kosmos, Beograd.
From, E., (1975), Anatomija Ijudske destruktivnosti, III, Zagreb.
From, E., (1963), Zdravo drutvo, Rad, Beograd.
Frank, A.G., (1995), Dinamika globalne krize, Beograd.
The future of War: Pover, Technology, and American World, Dominance in the 21 st
Century
Friedman, G. & M., (1998),
, S t . M a rt i n s P r c s s .
Fridrich, C.J., Brzezinski, Z.K., (1956), Totalitarien Dictatorship and Autocracy, Harvard,
Univcrsizty Prcss, Cambridgc.
Fricdman, D., (1991), Evolutionary games in economics, Economctrica.
Fukujama, F., (1998), Kraj istorije iposlednji ovek, CID, Podgorica.
Galbraith, J.K., (1997), Dobro drutvo, humani redosled, Grme.
Gams, A., (1995), Nagon i norma, Filip Vinji, Beograd.
Glasl, F., (1992), Konfliktmanagement, Ein Handbuch fur Fiihrungskrafte und Berater.
2. Aufl., Bern-Stuttgart.
Gelner, E., (1997), Nacije i nacionalizam, Matica srpska, Novi Sad.
-----------------7 - - 7 \------------- - - - -
Giddens, A.,
Giddens, A.,
Giddens, A.,
Giddens, A.,
/7--------- -- ---------------------------------------------------------7--------------------------
(1987),
(1989),
(1997),
(1998),
The Nation-State and Violence,
Cambridge.
The Constitution ofSociety, Polity Press Cambridge.
Sociologija, CID, Podgorica.
Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd.
Gilroyu, P., (1992), The End of Antiracism, u: Donald, J., Rattansi, A.:
Difference, Sage, London.
G o l d b c r g , D . T. , ( 1 9 9 3 ) ,
Racist Culture: Philosophy and the Politics of Meaning
Goldthorpc, J. H., (2001),

Gol ubovi, Z., (1988),
Globalisation and Social Class,
Kriza identiteta savremenog jugoslovenskog drutva
Golubovi, Z., (1999),

G o l u b o v i , Z . i d r. , ( 1 9 9 5 ) ,
Ja i drugi,
'Race', Culture and
, Blachwell, Oxford.
Mannhcimcr Vortrage 9*.
, Filip Vinji, Beograd.
Beograd.
Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba
, Filip Vi nji, Beograd.
Golenkova, Z.T., (1996), Socijalne nejednakosti i socijalni konflikti, Zbornik

Socijalni konflikti u zemljama tranzicije , IDN., Beograd i Ruska akademija nauka,
ISI, Beograd.
Ganor, B., (2005), The Counter-Terrorism Puzzle, The Interdisciplinary Center, Herzliya.
Gorc, A., (1982), Zbogom proleterijatu, Radnika tampa, Beograd.
Literatura
Fink, S., (1986),
F i e r, R . , ( 1 9 9 0 ) ,
325
Crisis Management: Planning for the Inevitahle

Put k soglasiju ilipregovori hez porazeniji
Bosnian Tragedy. The Unktumn Role of the US Government and Pentagon,
, A m a c o m : N e w Yo r k .
, Moskva.
Flounders, S., (1995),
I nt e ma t i o n a l A c t i o n C e n t e r, N e w
Yo r k .
Feher, F., Heler, A., Marku, ., (1986), Diktatura nad potrehama, Rad, Beograd.
Frojd, S., (1964), Uvod u psihoanalizu, Kosmos, Beograd.
From, E., (1975), Anatomija Ijudske destruktivnosti, III, Zagreb.
From, E., (1963), Zdravo drutvo, Rad, Beograd.
Frank, A.G., (1995), Dinamika globalne krize, Beograd.
The future of War: Pover, Technology, and American World, Dominance in the 21 st
Century
Friedman, G. & M., (1998),
, S t . M a rt i n s P r c s s .
Fridrich, C.J., Brzezinski, Z.K., (1956), Totalitarien Dictatorship and Autocracy, Harvard,
Univcrsizty Prcss, Cambridgc.
Fricdman, D., (1991), Evolutionary games in economics, Economctrica.
Fukujama, F., (1998), Kraj istorije iposlednji ovek, CID, Podgorica.
Galbraith, J.K., (1997), Dobro drutvo, humani redosled, Grme.
Gams, A., (1995), Nagon i norma, Filip Vinji, Beograd.
Glasl, F., (1992), Konfliktmanagement, Ein Handbuch fur Fiihrungskrafte und Berater.
2. Aufl., Bern-Stuttgart.
Gelner, E., (1997), Nacije i nacionalizam, Matica srpska, Novi Sad.
-----------------7 - - 7 \------------- - - - -
/7--------- -- ---------------------------------------------------------7--------------------------
Giddens, A., (1987), The Nation-State and Violence, Cambridge.

Giddens, A., (1989), The Constitution ofSociety, Polity Press Cambridge.
Giddens, A., (1997), Sociologija, CID, Podgorica.
Giddens, A., (1998), Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd.
Gilroyu, P., (1992), The End of Antiracism, u: Donald, J., Rattansi, A.:
Difference, Sage, London.
G o l d b c r g , D . T. , ( 1 9 9 3 ) ,
Racist Culture: Philosophy and the Politics of Meaning
Goldthorpc, J. H., (2001),

Gol ubovi, Z., (1988),
Globalisation and Social Class,
Kriza identiteta savremenog jugoslovenskog drutva
Golubovi, Z., (1999),

G o l u b o v i , Z . i d r. , ( 1 9 9 5 ) ,
Ja i drugi,
'Race', Culture and
, Blachwell, Oxford.
Mannhcimcr Vortrage 9*.
Beograd.
Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba
, Filip Vi nji, Beograd.
Golenkova, Z.T., (1996), Socijalne nejednakosti i socijalni konflikti, Zbornik

Socijalni konflikti u zemljama tranzicije , IDN., Beograd i Ruska akademija nauka,
ISI, Beograd.
Ganor, B., (2005), The Counter-Terrorism Puzzle, The Interdisciplinary Center, Herzliya.
Gorc, A., (1982), Zbogom proleterijatu, Radnika tampa, Beograd.
Gredelj, S., (1997), Izazovi i zamke tranzicijske paradigme, asopis Filozofija i
drutvo, XII/1997, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd.
Gredelj, S., (1994),
Youth in Transition: Adopting Dominant Social Values
, Sociol ogija broj 4.
Gredelj, S., (2/1999), Klerikalizam, etnofilentizam, antiekumenizam

(ne)tolerancija, Sociologija, Beograd.
Gri, M., (2000), Politika geografija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
326
Guetzkow, H., (1963), Simulation in International Relations: Developments for

Research and Teaching, EngeKvood Cliffs.
Gundel, S., (2005), "Towards a New Typology of Crises", Journal of Contingencies and
Crisis Management, Vol 13, No 3.
Goati, V., (1978), Politika sociologija, Bcograd.
Goati, V., (1996), Socijalna osnova politikih partija, Potisnuto civilno drutvo, Ekoccntar,
Bcogra.
Goati, V., (1996), Socijalni sastav partija u treoj Jugoslaviji, u Zbomiku: Ciljevi i putevi
drutava u tranziciji, Bograd, Institut drutvenih nauka i Ruska akademija
nauka Moskva.
Gigliotti, R. and Ronald, J., (1991), Emergency Planning for Maximum Potection,
Buttenvorth-Heinemann, New' York, NY.
Novi svetski nered: svetski odnosi u zoru 21. veka http://www.wsws.com/
--------------7 - 7 \- / 7---------J - ---------- - -7
----7- -- - G r a n t , T. , W o o d s , A . :
Habermas, J., (2002), Postnacionalna konstelacija, Otkrovenje, Beograd.

Hamblin, R. L., (1958), "Leadership and Crisis", Sociomettj 21.
Haralambos, M., (1989), f/voJ u sociologiju, Globus, Zagreb.
Haralambus M., M.HolbornM., (2001), Sociologija: Teme i perspektive, Zagreb, 2001 .
Hafner, P., Kitanovi, D., (1997), Globalne drutvene promene i problemi tranzicije,
Ekonomski fakultct, Ni.
Hajek, F.A., (1997), Put u ropstvo, Global Book, Novi Sad.
Hantington, S., (1998), Sukob civilizacija, CID, Pogorica.
Harun, J., (2002), Strahote koje je darvinizatn doneo oveanstvu, Ccntar za prirodnjake
studije, Beograd.
Heineman, R. A., (1996), Political Science - An Introduction, Alfred University, McGrawHill Companies.
Held, D., (1997), Demokratija i globalniporedak, Filip Vinji, Beograd.
Hobs, T., (1961), Levijatan, Beograd.
Hass E.B., and Whitting A.S., (1956), Dynamics of International Relations, New York.
Honing, J.W., (2001), New Conflicts: Risks and Challenges. - In: H. Gartner, A. HydePrice, E. Reiter, (eds), Europe's New Security Challenges, London: Lynne Reinner
Publishers, Boulder.
Literatura
327
Holton, R.J., (1987)The idea of crisis in modern society, The British Journal of
Sociology, Vol 38 No4, pp. 502-520.
Higley, J. & Lengyel, G., (2000), Elite Configurations after State Socialism, in Elite after
State Socialism: Theories and Analysis, Boulder, New York, Oxford:
Rowman & Littlefield Publichers, Inc.
Hobsbaum, E., (1996), Nacije i nacionalizam od 1780, Filip Vinji, Beograd.
Hobsbaum, E., (2003), Dvadeseti vek iz ptije perspektive, Knjievni glasnik, br.2,
Beograd.
Kuda ide amerika imperija Le Monde Diplomatique
Institutions and Ethnopolitical Conflict in Post-Communist Politics
Hobsbaum, E., (2003),
I s h i y a ma , J . , ( 2 0 0 0 ) ,
, 6/2003
, Na t iona lism a nd Et hnic P olit ics, 6 /3.
Jakovljcv, J., (1973), Sekreti sekretnih sluzbi SA, Moskva.

Jakovljevi, D., (1997), Terorizam s gledita krivinog prava, Slubeni list, Bcograd.
Jakovljcvi, V., (2006), Sistem civilne odbrane, Bcogra,Fakultct civilnc odbrane.
Janiijevi, M., (1996), Teorije drutvenih sukoba i postsocijalistika
transformacija istono-evropskih drutava, Zbornik Drutveni konflikti u zemljama
tranzicije, Institut drutvenih nauka, Beograd, i Institut za socijalno-politika
istraivanja Ruske akademije nauka.
Janiijevi, M., (1996), Teorije modernizacije i raspad realsocijalizma,
Janiijevi, M., (1996), Drutvene nejednakosti u postsocijalistikim drutvima, Zbornik

Ciljevi i putevi drutava u tranziciji, Institut drutvenih nauka i Ruska akademija nauka,
Beograd.
Jevti, M., (1993),
Jevti, M., (2000),
Meunarodne pretpostavke isla/nske transformacije u BiH,

Religija kao f 'aktor integracije na Balkanu
Vo j n o d e l o , b r. 1 - 2 .
, Beograd.
Jcvti, M., (1997), Vcrski inilac u savrcmcnim balkanskim odnosima, Zbornik:

Savremeni procesi i odnosi na Balkanu, Fakultet politikih nauka i IMPP, Bcograd.
Jcftovi, M., Milainovi, S., (2006), Socijalnopatoloke pojave, Policijska akademij a,
Beograd.
Jevtovi, M., Milainovi, S., (2002), Samougroavanje drutva, Sinex, Beograd.
Jeroti, V., (2002), 4iMolitva izmedu nauke i religije, Nauka - Religija - Drutvo, SANU,
Beograd.
Johnson, L.K., (1996), Secret Agencies. U.S. Intelligence in a Hostile WorId, Yale University
Press, New Haven-London.
Jovanov, N., (1990), Sukobi, Univerzitetska rije, Niki.
Jodl, F., (1963), Istorija etike /, Veselin Maslea", Sarajevo.
Karpinski, J., (1998), Konflikti ipolitika, Graanske inicijative, Beograd.
Ka r p i n s k i , J . , ( 1 9 9 6 ) ,
Sociologists Compare Nomenclature Members and Contemporary Elite,
Tr a n s i t i o n , N o . 1 1 .
Karatnycky, I., (2000), Nations in Transit 1998, New York: Freedom House.
Ka v i , B . , ( 1 9 8 7 ) ,
Sociologija dela, konflikti u udruenom radu
, L j u b l j a na .
Kaser, K., (2001), Sukob religija i kultura na Balkanu, Almanah, br. 15-16, Sarajevo.
328
Kegley, C. W. Jr., Wittkof, E. R., (2002), World Politics: Trend and Transformation, Thomson
Learning, Inc. Wadsworth, Ninth edition.
Keitsch, D., (2000), Risikomanagement, Schaffer-Poeschel, Stuttgart.
Kekovi, Z., Keetovi, .,(2006), (urednici), Krizni menadment I - prevencija krize,
hrestomatija, Fakultet bezbednosti:Beograd.
Kenedi, P., (1993), Preparing for the Twenty-First Century, Horper Perennial.
Kenedi, P., (1997), Priprema za dvadeset prvi vek, Slubeni list SRJ, Beograd.
Kenedi, P., (1999), Uspon ipad velikih sila, CID, Podgorica, Slubeni list SRJ.
Kclscn, H., (1998), ta jepravda, Filip Vinji, Bcograd, 1998.
Ke n t , S . , ( 1 9 4 9 ) ,
Strategic Intellingence For American World Policy9
Princeton Univc rsity Prcss.
Kcctovi, Z., (2006), 'Problem klasifikacije kriza", Bczbcdnost, MUP Srbijc, Beograd.
V
Keetovi, Z., (2006), "Moderne krize kao menaderski izazov", Bezbjednost- Policija-Gradani,
Banja Luka, Vol II, br 1.
Keetovi,, (2008)Kriza i krizni menadment - Prilog konceptualnom i terminolokom
razgranienju, Zbornik radova nastavnika Fakulteta bezbednosti, Beograd, 2008, str.
179-196
M a na g e m e n t M e c ha n i s m s i n P r e z e l j , I . ( e d ) ,
The Fight Against Terrorism and Crisis Management in the lVestern
Balcans
Moze li se izvoziti liberalni pluralizam: Zapadna politika teorija i etniki odnosi u Istonoj
Evropi,
, IOS Press, Amsterda m.
Ky m l i c a , W. , ( 2 0 0 2 ) ,
Beog radski centar za ljudska prava, Beog rad.
Klar, R., (1972), pijuni gledaju s neba, BIGZ. Bcograd, 1972.

Klare, M., Chandrain, Y., (1998), World Security: Challenges j'or new Centioj, Ncw York.
Klauzcvic, K., (1951), O ratu, Vojno dclo, Bcograd.

Kolari, I., (1998), Filozofija, Uiteljski fakultet, Uice.
Kosto, P., (1999), Nations and Nation-Building in Eastern Europe, in Nation- Building and Ethnic
Integration in Post-Soviet Societies. Boulder, CO: Westview Press.
Komi, J., (2000), Teorije o politikim sistemima, Institut drutvenih nauka, Beograd.
Kont, O., (1962), Kurspozitivne jilozofije, Kultura, Beograd.
Kornai, J., (1992), Put u slobodnu privredu, Ekonomski institut, Beograd.
Kowalsky, W., Schroeder, W., (1994), Rechtsextremismus - Einfuhrung und Forschungsbilanz,
Opladen: Westdeutscher Verlag.
Kranjec, R Poli, M, Psiholoki vidiki kriznega upravljanja 44, UJMA, 16/2002, 40-414
Literatura
329
Kre, D., Krafild, R., (1969), Elementipsihologije, Nauna knjiga, Beograd.

Krizberg, L., (1982), Social Conflictst, Prentice - Hall.
Ku b u r o v i , Z . , ( 1 9 9 9 ) ,
Ku b u r o v i , Z . , ( 1 9 9 9 ) ,
Verske zajednice u Jugoslaviji i njihovi meusobni odnosi

Verske zajednice u Jugoslaviji i njihovi meusobni odnosi
, Novi Sad: Filoz ofski fakultet.
, Novi Sad: Filoz ofski fakultet.
Kulji, T., (1999), O faizmu, desnom ekstremizmu i teorijama o faizmu krajem 20. veka,
Sociologija, 41, broj 4.
Kulji, T., (2002), Prevladavanje prolosti, Helsinki odbor za Ijudska prava, Beograd.
Koruni, P., (2005), Nacija i nacionalni identitet, Revija za sociologiju, Vol XXXVI, No 1-2.
Krummcnachcr, A., (1981), Krisnmanagement, Industricllc Organisation, Ziirich.
Kurjak, J., (2000), Ruskafederacija, Institut za mcunarodnu politiku, Bcograd.
Lalondc, C., (2004), "In Scarch of Archctypcs in Criscs Managcmcnt", Journal of
Contingencies and Crisis management, Vol 12, No 2. June.
Lazi, M., (1994),
Razaranje drutva, jugoslovensko drutvo u krizi 90-ih
Lazi, M., (1995), Stare i nove elite u Srbiji, Zbornik Srbija izmeu prolosti i budunosti,
Institut drutvenih nauka, Fomm za etnike odnose, Beograd.
Latinov, V. V., (1999), Konflikti, Politikologia, Moskovskin gosudarstvenin
Lapierre, J.W., (1961), Pour Dne Theorie Dinamiqe Des Changements Politiques, Revue de
sciences politiques, New York, No. 1.
La, K., (1996), Pobuna elita i izdaja demokratije, Svetovi, Novi Sad.
Lawre, E. and Prideaux, B. (eds), (2005) Tourism Crisis - Menagement Responses and Theoretical
Insights, Haworth Hospitality Press.
Learer, G., (1995), Fundamentalism and Freemasonry, New York.
Lcrbringcr, O., (1997), The Crisis Manager: Facing Risk and Rcsponsibility, Lawrence
Erlbaum:Mahwah, NJ.
Lcwin, I.K., (1948), Resolving Social Conflicts, New York.
Lcndvaj, P., (1991), Istona Evropa: liberalizam ili nacionalizam, Trci program, br. 88-89.
L i n g , T. , ( 1 9 9 0 ) ,
Istorija religije istoka i zapada
, Beograd.
Linke, C.G.,(1989) Crisis: Dealing with the unexpected in Cantor B. and Burger C.,
(eds.) Experts in action: Inside public relations, Longman, NewYork, pp. 166-178
Lipset, S.M., (1969), Politiki ovek, Rad, Beograd.
List, M., (1995),
Internationale Politik. Probleme und Grundbegriffe
, Opladen.
Lorenz, K., (1969), On Aggression, New York: Harcourt, Brace & World.
Luecke, R., (2002), Crisis Management,Harvard Business School Press.
Luki, R., (1998), Globalizacija izemlje u razvoju, Smisao, Beograd, broj 45.
Mc.Bean, A., (2000), Trade and Tranzition, Frank Cass, London.
Male, S., (1970), u delu Nova radnika klasa, Beograd.
Marks, K., Engels, F., (1975), Dela, Tom X. Prosveta, Beograd.
330
Grundbegriffe, Strukturen und theoretische Perspektiven der Inlernalionalen Beziehungen, in:

Bundeszentrale fiir politische Bildung
Meyers, R., (1993),
( H r s g . ) : G r u n d w i s s e n P o l i t i k , 2 . A u fl . , B o n n .
McGarry, J., 0'Leary, B., (1993), Introduction: The macro-political regulation of ethnic conflict , in:
J. McG (1995), arry i B. 0Leary (eds.): The Politics of Ethnic Regulation (pp. 140), London and New York: Routlege.
Malei, M., (2002), Teorije kriznega upravljanja, UJMA, 16,
Manhajm, K., (1968), Ideologija i utopija, Nolit, Beograd.
Markovi, M., (1997), Izabrana dela, Beograd.
Markovi, M., (1995), Faizam kao novi svetski poredak, Vojno delo, broj 3.
Markovi, M., (1999), Smisao globalizacije, Istorijski institut SANU.
Marjanovi, J., (1996), Teorija politike, Bcograd.
Mandra, A., (2001), Osnovi sociologije, CID, Podgorica.
Markuzc, H., (196%),Covek jedne dimenzije, Sarajcvo.
Marz, D., (2001), Vladavina tajnom, Narodna knjiga - Alfa, Bcogra.
Mati, M., Podunavac M., (1997), Politiki sistem, FPN, Beograd.
Mati, M., (2002), Liberalizam, populizam i demokratija, Slubeni list SRJ i Institut za politike
studije, Beograd.
Merton, R., (1979), O teorijskoj sociologiji, Naklada CDD, Zagreb.
M i l i , V. ,
Prilog teoriji drutvenih sukoba
, Praxis, 1/65.
Milainovi, R., Milainovi, S., (2004), Uvod u teorije konflikata, Univerzitet u

Milainovi, R., Milainovi, S., (2007), Osnovi teorije konflikata, Univerzitet u Beogradu,
Fakultet bezbednosti, Beograd.
Milainovi, S., (2000), Kriza mladi kriminal, Ta-print, Beograd.

Milainovi, S., (2002), Drutveni konflikti i istono evropska drutva danas - Razliiti
teorijski aspekti, Zbornik, Organizovani terorizam i savremeni konflikti, Univcrzitct u Sarajcvu,
Fakultct kriminalistikih nauka, Sarajcvo.
M i la i n o v i , S . , ( 2 0 0 3 ) ,
Social Conflicts Different Theoretical Aspects,
in:
Organizcd Terrorism and Contcmporary Conflicts, Univcrsity of Sarajcvo, Faculty of

Criminal Justice Scicnccs.
Milainovi, S., (2004), Neoliheralizam i neototalitarizam, in: Science - Security - Police,
Jurnal of Academy of Criminalistic and Police Studies
- Belgrade, Vol. IX. No. 2-3/2004.
Milainovi, S., (2005), Glohalizacija - Mogunosti izhora, Bezbednost, VUP, Policijska
akademija, Beograd.
Milainovi, S., (2005), Neoliheral Totalitarism - Possihilities of origination in post- Dayton era!
OESC, CEI, Universita del Litarale, Centro di Ricerche Scientifiche di Capodistria
University of Primorska, Science and Research Centre of Koper. Glasnik ZRS
University of Primorska, Koper.
Milainovi, S., (2006), Teorijski modeli i mogunosti razreavanja drutvenih konflikata, Zbornik
radova Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Beograd.
Literatura
Milainovi, S., (2006),
331
The IVestern Balkans a European Challenge, Neo- Liheral Totalitarianism -
edited by: Bufon M., Gosar A., Sanguin Andre-Louis,

University of Primorska, Koper, Znanstveno-raziskovalno sredie Koper, Zaloba
Annales.
Milainovi, S., ivkovi, M., (2007), Nacionalizam i nacionalni sukohi kao savremena pretnja
M
hezhednosti, Zbornik sa Meunarodne naune konferencije Globalni sigurnosni
izazovi", Univerzitet u Saraje\oi, Fakultet kriminalistikih nauka, Sarajevo.
Milainovi, S., (2007), Moderni rasizam kao savremena pretnja bezbednosti, Zbornik radova sa
Meunarodne naune konferencije "Spreavanje i suzbijanje savremenih oblika
kriminaliteta - II", Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Kriminalistikopolicijska akademija, Beograd.
Milainovi, S., Kckovi, Z., (2008), Drutveni konflikti i bezbednost, Zbomik sa
Meunarodne naune konferencije "Bezbjednost i zatita u Republici Srpskoj i
Bosni i Hcrccgovini - stanjc i pcrspektivc", Fakultct za bczbjcdnost i zatitu, Banja
Luka.
Milainovi, S., Kekovi, Z., (2008), Prevencija i razreavanje drutvenih konflikata, Vojno delo,
Optevojni nauno-teorijski asopis, Ministarstvo odbrane Srbije, Beograd, Godina
LX. No.2.
Milainovi, S., Jeftovi , Z., (2008), Drutveni konflikti i medijska konstrukcija, Kultura polisa,
asopis za negovanje demokratske politike kulture, Udmenje za politike studije
Srbije - Ogranak u
Social and Cultural Phenomen,
Milainovi, S., Jeftovi, Z., (2008), Srpska kultura u globalnom medijskom arhipelagu, Zbornik
sa XV Meunarodnog naunog skupa Tehnologija, kultura i razvoj XV, (ed).
Vlastimir Mateji sa XV Medunarodnog naunog skupa Tehnologija, kultura i razvoj",
Pali.
Milainovi, S., Keetovi, ., Kekovi, Z., (2008), The Role of Militarv- Industrial Complex in
Development of Economy, Zbornk sa Meunarodnog naunog skupa Razvojne
stratcgijc prcduzca i privree,\ Megatrend univerzitet, Beograd.
V
Milainovi, S., Kcctovi, Z., (2008),
Crisis and Crisis Menagement - A Contribution to a
Mcgatrcnd Revievv, The intemational revievv

of applied economics, Megatrend University, Belgrade. Vol. 5. (1).
Conceptual & Terminological Delimitation,
Milainovi, S., Keetovi, Z., (2008), Urbanizacija i bezbenost u Srbiji, Zbornik radova iz
okvira projekta "Spreavanje i suzbijanje savremenih oblika kriminaliteta - III",
Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Kriminalistiko-policijska akademija,
Beograd.
Milainovi, S., (2008), Sutina i uzroci drutvenih konflikata, in: Science - Security - Police,
Jurnal of Academy of Criminalistic and Police Studies
- Belgrade Vol.V III, No.l.
Mihaell, C.R., (1998), The Structure of International Conflict, Macmillan, London.
Mitroff, I., Alpaslan, M., (2003), Preparing for EviP, Han>ard Business Review, April.
Mitroff, I., (2000), Managing Crisis before they Happen, AMACOM, New York.
Mitrovi, Lj., (1999), Globalizacija i novi svetski poredak, Medunarodna politika, broj 08.
Mils, R., (1998), Elita vlasti, Plato, Beograd.
332
Mitchell, C.R., (1981), Structure of International Conflict, Basingstoke: Macmillan.

Mitrovi, Lj., (1996), Savremeno drutvo, IPS i Mladost, Beograd.
Ethnic Minorities in Britain: Diversity and Disadvantage,
M o d o o d , T. , ( 1 9 9 7 ) ,
PSI, London.
Molnar, A., (2000), Totalitarna vlast i modernizacija, Sociologija, broj 1.
Moskovisi, S., (1997), Doba gomile (2. deo), Beograd: Cigoja tampa.
Nash, J., (1951), Non-coopcrativc gamcs,,, Annals of mathematics 54.
Nii, S., (2002), Globalna sila i bezbednost Balkana, Vojnoizdavaki zavod, Beograd.
Nojman, F., (1974), Demokratska i autoritarna drzava, Naprijed, Zagreb.
North, D., (1999), Political Lessons Dravn from Balkan War, Publiched by the International
Commitete of the Fourth International.
N y e , J . S . J r. , ( 2 0 0 2 ) ,
O s i p o v, G . V. , ( 1 9 9 5 ) ,
Understanding International Conflicts AJfairs,

Socijalno-politika situacija u Rusiji
L o n g m a n , N e w Yo r k .
, FPN, Beograd.
Osborn, H. F., (1917), The Evolution ofHuman Races, Published C. Scribner's Sons.
Pavlii, D., (2004), Teorija odluivanja, Ekonomski fakultet, Beograd.
Pa ji, R., (1998),
Promiljanje drutvenih sukoba u sociolokim teorijama
, Te me , b r. 3 4 . N i .
Panti, D., (1989), Vrcdnosti u zcmljama tranzicijc, Zbomik: Socijalni konflikti u zemljama
tranzicije, IDN, Beograd.
Pai, N., (1996), Istorijski fijasko - godine raspada, Fakultct politikih nauka Bcograd.
Park, R. E., (1931),
Personality and Cultural Conflict
, N e w Yo r k .
Park, E. R., (1950), Race and Culture, The Free Press, Glencoe.
Parsons, T., (1992), Moderna drutva, Beograd.
Pearson, C. M. and J. A. Clair, (1998), "Reafirming Crisis Management, Academy of

Management Review 23.
Peterson, M., (1966), Democracy, Liberty and Property, in: The State Constitutional
Conventions of the 1820, Indianapolis.
Peujli, M., (2003), Dva lica globalizacije, Beograd.
Peujli, M., (1989), Drama socijalizma, Jugoart, Zagreb.
Peujli, M., (1976), Uvod u socioloke teorije, u Osnovi nauke o drutvu, Rad, Beograd.
Literatura
333
Peujli, M., (1991), Savremena sociologija, Beograd: NIU Slubeni list SFRJ.
Perrow, C., (1999), Normal Accidents: Living with High-Risk Technologies (2nd edition),
Princeton:Princeton University Press.
Pipes, D., (199 8),
In the Path of God: Islam and Political Power,
N e w Yo r k : B a s i c B o o k s .
Podunavac, M., (2006), Poredak - Konstitucionalizam - Demokratija, Politeja,

V
Cigoja tampa.
Polek, D., (2002),
Amerika eugenika, Institut drutvenih znanosti
Ivo Pilar, Zag reb.
Poper, K., (1993), Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, BIGZ, Beograd. Popov, N., (1983),
Drutveni sukohi, izazov sociologiji, Centar za filozofiju i rutvcnu tcoriju, Bcograd.
Popov, N., (1990), Drutveni sukohi u sociologiji, Centar za filozofiju i rutvcnu tcoriju
Bcograd.
Powcl, G.B., (1982), Contemporary Democracies, Cambridgc: Harvard University press.
Potemkin, V.P., (1945), Istorija diplomatije, Dravni izdavaki zavod Jugoslavije, Beograd.
Posen, S., (1994), The Security Dilemma and Ethnic Conflict, Cornel Univesity press.
Prezelj, I., (2005), Tipine teave pri kriznem upravljanju, UJMA 19
----------v ----------------------------------------------/ 7
- ---------------------------
-----------
----------O
-------------------------------------?
Ljubljana:Fakulteta za drubene vede.

Putinja, F., Stref-Fenar Z., (1997), Teorije o etnicitetu, XX vek, Beograd. Rankovi,
M., (1998), Sociologija i futurologija, ISIFF, Beograd.
Rankovi, M., (2000), Nova paradigma moi, Socioloki pregled, br. 3-4. Ramone, I., (1998),
Geopolitika Haosa, Institut za geopolitike studije, Beograd.
Rapoport, A., (1966), Models ofConflict: Cataclysmic and Strategic, London. Rapoport, A.,
(1960), Fights, Games, and Debates, Universiti of Michigan Prcss, 1960.
R c g c s t c r, M . , L a r k i n , J . , ( 2 0 0 5 ) ,
Risk Issues and Crisis Management: A Casebook ofbest practice
, London.
Richardson, (1994), "Socio-technical disaster: profile and prevalence", Disaster Prevebtion

and Management, Vol. 3. No.4.
Richelson, J., (1998),
Communita si Inteliligeza degli US,
B a l l i n g e r.
Ritzer, G., (1996), Modern Sociologice Theoty, The McGraw-Hill Companies. Robert, B., and
Lajtha, C., (2002) ,,A New Approach to Crisis Mangement, Journal of Contingencies and
Crisis Management, Vol 10, No 4, pp. 181-191.'
Robertson, R., (1995), Globalization Theory and Civilization Analysis, Comparative
Civilization Review, 17.
Rochlin, G.I., (1996), Reliable organiyations: Present research and future directions,
Journal of Contingences and Crisis Management, 4.
Rosenthal, U., M.T. Charles and Paul 4T Hart, (eds.), (1989), Coping with Crises: The
Management of Disasters, Riots and Terrorism, Springfield, IL.Charles T. Thomas.
Rostovcev, M., (1990), Istorija starogsveta, Matica srpska, Novi Sad.
Rouquette, M.L., (1997), Lapsychologiepolitique, Paris.
334
Rosenau, J. N., (2002), Ominous Tensions in a Globalizing World, in: Conference on

International Relations, Middle East Technological University, Ankara, Turkey.
Rabushka, A. & Shepsle, K., (1972), Politics in Plural Societies: A Theory of Democratic Instabilitv,
Columbus, OH: Charles E. Merrill.
Understanding Conflict and War: Societes, Politics and Conflict
Privatisation in Russia: Some Lessons from Estern Europe
Rummell, R.J., (19 96)
Sa chs, J., (199 2),
, T h e F r e e P r e s s , N e w Yo r k .
, A m e r i c a n E c o n o m i c R e v i e w, M a j.
Santana,G., (2003),Crisis Managcmcnt and Tourism: Beyoun thc rcthoric, Journal

ofTravel and Tourism Marketing, Vol 15 No 4, 2003, pp 299-321
Sartori, ., (2001), Demokratija ta je to, CID, Podgorica.
Sauvy, A., (1957), La nature Sociale, Paris, Libraire A.Colin.
Scherrer, C.P.,(2002), Structural Prevention of Ethnic Violence, Palgrave Macmillan.
Scherrer, C. P., (2002), Structural Prevention of Ethnic Violence, Palgrave- Macmillan, London.
--------------------------------------- _ _
----------------
--------------------/
-----------------------------------------------------------V
7 ------------------------------------------------------------------------1 -------7
-----------------o
Simeunovi, D., (1991), Drzavni udar ili revolucija, Simtrade, Beograd.

Simeunovi, D., (1994), Osnovipolitikih nauka, Udmenje Nauka i dmtvo Srbije.
Simon, D. R., (1996), //te Deviance, Allyn and Bacon.
Simi, D., (1999), Poredak sveta, Beograd, 1999.
Smit, E., (1998), Nacionalni identitet, Izdavaka kua XX vek, Beograd.
Somit, A., (1990),
Humans, Chimps, and Bonobos: The Biological Bases of Aggression War, and Peacemaking,
,
J o u m a l o f C o n fl i c t R c s o l u t i o n 3 4 .
Saunders, P (1990), Social Clas and Strati/ication, Routledge, London.

Scott, J (1991), Who Rules Britainl, Polity Prcss, Cambridgc.
Schmitt, C (2000), Politika teleologija, Srpska slobodarska misao, br.4. Beograd.
Scherrer, C.P., (2002), Structural Prevention of Ethnic Violence, Palgrave Macmillan.

unji, (1998), Religija /-//, Beograd: igoja-tampa.
Sorman, G (1997), Velika tranzicija, Novi Sad.
Sorokin, P.A., (1998), Sociologieskie teorii sovremennosti, Zercalo, Moskva, 1992; Socijalne
tenzije i drutvene implikacije, Zbornik, Fakultet politikih nauka, Beograd.
Spillan, E.J(2003), An Exploratory Model for Evaluating Cirisis Events and Managers
Concerns in Non-Profit Organisations, Journal of Contingencies and Crisis Management.
Literatura
335
Stankovi, J., (1971), Drutveni sukob kao izraz socijalne diferencijacije, Socioloki pregled, broj
2.
Stanovi, V., (1999), Politike ideje i religija, Beograd: Politeia.
Steparin, M.V., (1995), Konflikti, Dravni univerzitet Lomonosov, Moskva.
Straus, L., (1980), O tiraniji, Biblioteka Teka, Zagreb.
Shubik, M., (1964), Game Theory and the Study of Social Behavior: an Introductory
Exposition, New York.
V
Snaper, D., (1996), Zajednica graana, IK Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad.
ulce, H., (2002), Drava i nacija u Evropskoj istoriji, Filip Vinji, Beograd.
unji, ., (1998), Religija, igoja tampa, Beograd.
Tadi, Lj., (1973), Drutveni sukobi i promene strukture savremenog jugoslovenskog drutva ,
Tcorijski uvod u istraivanjc, Filozofski fakultct, Institut za socioloka istraivanja,
Beograd.
Tadi, Lj., (1996), Nauka opolitici, BIGZ, Bcograd.
T Hart, P., Roscnthal, U., and Kouzmin, A., (1993), "Crisis Dcccision Making: The
Centralisation Thesis Revisited", Administration and Society, 25(1): 12-41.
tHart, P., Jeyse, L., and Boin,A., (2001)Guest Editorial Introduction: Nevv trends in
Crisis Management Practice and Crisis Management Research: Setting the
Agenda'4, Journal of Contingencies and Crisis Management, Vol 9, No4, pp. 181-188
--------------7 ------------7
To d o s i j e v i , B . , ( 2 0 0 1 ) ,
7 --------------------------------- - -
J - --------------------------------------------
l------------------------------------------------7
----------------1
~~
-----------------C>
Instrumenti za regulisanje etnikih konflikata u Centralnoj i Istonoj Evropi,
Soc iol ogija, XLIII, broj 2.
Toth, I., (2001), 'Upravljanje zatitom i spaavanjem u katastrofama u Mere i sredstva za

zatitu od terorizma, Zagreb:IPROZ.
Tokvil, A., (1990), O demokratiji u Americi, IK Zoran Stojanovi, Sremski Karlovci, Novi
Sad.
Tripkovi, M., (1992), Teoretiari drutvenih sukoba - shvatanja R. Dahrendorfa , Godinjak
Filozofskog fakulteta, Vol. 20, knj. 20, Beograd.
Trcbjcanin, Z., (2001), Renikpsihologije, Bcogra.
Turcn, A., (1987), Uvod u prouavanje drutvenih pokreta, Obnova utopijskih energija,
Beograd.
Tu r e n , A . , ( 1 9 7 4 ) ,
The Structure of Sociological Theory
, Illinois.
Turen, A., (1998), Postindustrijsko drutvo, Bcograd.

Tumer, B.A. and N.F. Pidgeon, (1997),
Oxfor:Butterworth-Heineman.
Tu m e r, B . A . , ( 1 9 9 2 ) ,
Man-Made
Disasters
(2nd
edition),
Stepping into the Same River Twice: Learnig to Handle Unique Management Problems
, Middlesex
U n i v e r s i t y I na u g u r a l L e c t u r e s 2 .
Vajl, E., (1982), Politikafilozofija, Nolit, Beograd.

Van Dam, E., (1998), On the State of the Art in Game Theory: An Interview Robert
Aumann, Games and Economic Behaviour.
Vasovi V., (1997), Politiki sistemi balkanskih postkomunistikih zemalja, Zbomik
Savremeniprocesi i odnosi na Balkanu, IMPP i FPN, Beograd.
Veber, M., (1976), Privreda i drutvo, III, Prosveta, Beograd.
336
Veber, M., (1997), Sociologija religije, I tom, Sremski Karlovci, Novi Sad: IK, Zoran
Stojanovi.
Vlajki E., (1999), The New Totalitarian Society, Legas, New York, Ottawa, Toronto.
Vidojevi, Z., (1993), Drutveni sukobi od klasnih do ratnih, Institut za novinarstvo, Beograd.
Vidojevi, Z., (1997), Tranzicija, restauracija i neototalitarizam, Institut drutvenih nauka,
Beograd.
Vi dojevi, Z., (1998),
Post-real-socijalistika drutva u svetlosti post-moderne teorije,
Matica srpska, Novi Sad.
Vidojevi, Z., (2000), Globalizacija nasilja i agresija na Jugoslaviju, Zbornik Maticc srpskc za
drutvcnc naukc, knj. 108, Novi Sad.
Vidojcvi, Z., (2005), Kuda vodi globalizacija, Filip Vinji, Bcograd.
Vi dojevi, Z., (1998),
Balkanizacija i svetsko-istorijski kontekst moi,
Meridijani, broj 1.
Vidojevi, Z., (1992), Drutveni sukobi kao sudbinsko pitanje, Teme, br. 1-2, Ni.
Vidojevi, Z., (1996), Sukobi politikih elita drutava u tranziciji, Zbornik Socijalni konflikti
u zemljama tranzicije, Institut drutvenih nauka,
J
J
, -
nauka.
Vidojevi, Z., (1996), Povratak socijalizma, Zbornik Ciljevi i putevi drutava u tranziciji ,
Institut drutvenih nauka, Ruska akademija nauka, Beograd.
Vidojevi, Z., (1999), Liberalni totalitarizam, Socioloki pregled, broj 2.
Vidojevi, Z., (1993), Uzroci sloma real-socijalizma i mogunost vazalnih diktatura, Meunarodni
problemi, br. 3-A, Beograd, 1993.
V
Vratua-Zunji, V., (1995), Razvoj, religija rat, Beograd.
Vukadinovi, R., (2004), Meunarodni politiki odnosi, Politika kultura, Zagreb.

Vukmanovi, M., (2000), Religija, konfUkt, identitet, Projekat Individualni i kolcktivni
idcntitct u postkomunizmu, Institut za filozofiju i drutvcnu teoriju, Beograd.
Vukmanovi, M., (1999), Rcligijski pluralizam i mogunost kocgzistcncijc u
multikonfesionalnim zajednicama, Zbomik Socioloka i politikoloka osnova tranzicije u
centralnoj i istonoj Evropi, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1999.
Woodward, S.L., (1995), Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War, Washington,
D.C. Brookings Institution.
Werbner, P., Modood, T., (1997), Difference, Cultural Racism and Anti- Racism, Debating
Cultural Hybridity: Multi-Cultural Identities and the Politics of Anti-Racism,
London, Zed Books.
Wri ght, Q., (1965),
The studv of International Relations,
N e w Yo r k .
Literatura
W i l d a v s k y, A . , ( 1 9 8 4 )
337
Speaking Truth to Power: The Art and Craft of Policy Analysis,
Tr a n s a c t i o n , N e w B r u s w i c k .
Widavsky, A., (1988), Searching for Safety, Berkeley,CA:University of California Press.

Warner, V.L. and Lound P.S., (1941), The Social Life in a Modern Community, Cambridge.
Yong, P. & Jesser, P., (1997), The Media and Military, St. Martins Press.
V
Zvonarevi, M., (1979), Socijalna psihologija, Skolska knjiga, Zagreb.

Zdravomislov, V., (1996), Sociologija konflikata, Aspekt press, Moskva.
Z n a n i e c k y, F. , ( 1 9 4 5 ) ,
Social Organizations and Institutions,
N e w Yo r k .
Zivanov, S., (1996), Osobenosti reformi u Rusiji, referat na skupu Promene postsocijalistikih drutava iz socioloke perspektive, Institut drutvenih nauka Bcogra.
Zivkovi, M., (2006), Moderni sistemi vlasti, PA, Beograd.
orcvi, D., (1999), Rcligioznost stanovnitva Jugoslavijc*, Terne, 1/2, Ni.
orcvi, B., (2001) Partnerstvo za mir - nastanak, razvoj, implementacija, Zbornik: Partnerstvo
za mir i SRJ, Institut za ratne vetine, Beograd.
Quarantelli, E., (ed), (1998), JVhatlsA Disaster, London:Routledge,1998
Ury, L. W., Brett, J. M., Goldberg, S. B., (1991), Konfliktmanagement. Wirksame
Strategien fiir den sachgerechten Interessenausgleich, Frankfurt-New York.
W i l p e r t , B . , Q u a le , T. ( e d s ) , ( 1 9 9 3 ) ,
Reliahility and Safety in Hazardous Work
Prilog 1.
PRILOZI
Dek Eliot i njegov brat Bobi vode uspenu tamparsku firmu Eliot Printinig and
Publishing. Posao su 1960 zapoeli njihovi roditelji, a preneli su ga na sinove im su ovi
stasali za takav posao. Posao je bio u stalnom usponu dobit je rasla i raspodeljivana je
preko dobrih plata i velikodunih beneficija sa sindikalno organizovanim radnicima na
tamparskim mainama, rezaima, knjigovescima i radnicima u slubi za dostavu, kao i sa
ljudima iz prodaje, grafikim dizajnerima i urednicima koji nisu bili sindikalno
organizovani. Sve je ilo glatko i Dek je preduzee doivljavao kao veliku i srenu
porodicu, dok nije doao trenutak za obnavljanje ugovora sa sindikatima. Radnici,
lanovi sindikata, naroito tampari, bili su vrlo dobro plaeni, ali su hteli mnogo vie, uz
pretnju trajkom ako im se zahtevi ne ispune. Dek je imao est nedelja da donese odluku
- udovoljiti zahtevima ili rizikovati trajk. Ne gubei vreme zamolio je Bobija kao
rukovodioca proizvodnje da osnuje krizni tim za suoavanje sa moguom krizom.
Naglasio jc da c on dati svc od scbc da postignc obostrano prihvatljiv ugovor, ali da se, u
sluaju da u tome ne uspe, mora osmisliti plan za obavljanje poslova i bcz radnika koji su
u sinikatu.
Bobi ie odmah sastavio spisak ljudi koie ie eleo u svom timu. U sluaiu
oiiajiva iiajpugvsui'iiija ûuiutja ui una iuaouioi\a puoiiyjcnja, iuuja z.a icz.anj^ i
pakovanje i dostava. Bobi je kao ef proizvodnje upravljao svim ovim odeljenjima, ali su
njegova tri nadzornika (koji nisu bili u sindikatu) bili blii svakodnevom radu i
problemima, pa su morali ui u krizni tim. Isto vai i za direktora prodaje jer bi se klijeni
mogli zbrinuti da li e komanija u sluaju trajka ispuniti namdbe. Kad je Bobi sa
saradnicima analizirao problematina podruja
krizni tim se irio. U njega je ukljuen i Herb Svarc, finansijski slubenik, da bi se bavio
finansijskom stranom mogueg trajka, dok je Vilijam Eliot, penzionisani osniva
kompanije, odreen za glasnogovornika zbog svoje reitosi, dobrih veza u lokalnoj
zajednici i medijima.
Bobijev tim sastao se u porodinoj kui na jezeru da bi u mirnoj i oputenoj
atmosferi odrali brainstorming. Nakon etnje po jezeru prionuli su na posao. Prvo su
utvrdili u kojim sektorima bi trajk izazvao ozbiljnc problcmc: potovanjc rasporca
proizvodnjc, odnosi sa klijcntima, odnosi sa lokalnom zajcdnicom, psihiki i fiziki
pritisak na radnike koji nisu u trajku, ugovaranje nove prodaje i fiziko obczbccnjc.
Naknadno, lan tima iz odcljcnja dostavc jc dodao da nc treba zaboraviti da bi vozai iz
firmi naruilaca mogli iz sindikalne solidamosti prema kolegama odbiti da preu ulaznu
rampu na kojoj stoje trajkai. Stoga treba smisliti nain kako da se sirovine unose, a
gotovi proizvodi iznose iz kompanije, to je dodato spisku problema. Do kraja dana timje
zabeleio dosta toga to bi tokom trajka moglo ugroziti nesmetano funkcionisanje
proizvodnih procesa. Zatim je Bobi svakom lanu tima dao zadatak da se sastane sa
radnicima iz svog odeljenja koji nisu u sindikatu, da im pokau spisak moguih problema
i
Prilog 1.
Dek Eliot i njegov brat Bobi vode uspenu tamparsku firmu Eliot Printinig and
Publishing. Posao su 1960 zapoeli njihovi roditelji, a preneli su ga na sinove im su ovi
stasali za takav posao. Posao je bio u stalnom usponu dobit je rasla i raspodeljivana je
preko dobrih plata i velikodunih beneficija sa sindikalno organizovanim radnicima na
tamparskim mainama, rezaima, knjigovescima

i radnicima u slubi za dostavu, kao i sa
PRILOZI
ljudima iz prodaje, grafikim dizajnerima i urednicima koji nisu bili sindikalno
organizovani. Sve je ilo glatko i Dek je preduzee doivljavao kao veliku i srenu
porodicu, dok nije doao trenutak za obnavljanje ugovora sa sindikatima. Radnici,
lanovi sindikata, naroito tampari, bili su vrlo dobro plaeni, ali su hteli mnogo vie, uz
pretnju trajkom ako im se zahtevi ne ispune. Dek je imao est nedelja da donese odluku
- udovoljiti zahtevima ili rizikovati trajk. Ne gubei vreme zamolio je Bobija kao
rukovodioca proizvodnje da osnuje krizni tim za suoavanje sa moguom krizom.
Naglasio jc da c on dati svc od scbc da postignc obostrano prihvatljiv ugovor, ali da se, u
sluaju da u tome ne uspe, mora osmisliti plan za obavljanje poslova i bcz radnika koji su
u sinikatu.
Bobi ie odmah sastavio spisak ljudi koje je eleo u svom timu. U sluaju
oiiajiva iiajpugvsui'iiija pwvai u^ja ui uua iiiaouioi\a puoiiujîija, iuuja z.a icz.anj^ i
pakovanje i dostava. Bobi je kao ef proizvodnje upravljao svim ovim odeljenjima, ali su
njegova tri nadzornika (koji nisu bili u sindikatu) bili blii svakodnevom radu i
problemima, pa su morali ui u krizni tim. Isto vai i za direktora prodaje jer bi se klijeni
mogli zbrinuti da li e komanija u sluaju trajka ispuniti namdbe. Kad je Bobi sa
saradnicima analizirao problematina podruja
V
krizni tim se irio. U njegaje ukljuen i Herb Svarc, finansijski slubenik, da bi se bavio
finansijskom stranom mogueg trajka, dok je Vilijam Eliot, penzionisani osniva
kompanije, odreen za glasnogovornika zbog svoje reitosi, dobrih veza u lokalnoj
zajednici i medijima.
Bobijev tim sastao se u porodinoj kui na jezeru da bi u mirnoj i oputenoj
atmosferi odrali brainstorming. Nakon etnje po jezeru prionuli su na posao. Prvo su
utvrdili u kojim scktorima bi trajk izazvao ozbiljnc problcmc: potovanjc rasporca
proizvodnjc, odnosi sa klijcntima, odnosi sa lokalnom zajcdnicom, psihiki i fiziki
pritisak na radnike koji nisu u trajku, ugovaranje nove prodaje i fiziko obczbccnjc.
Naknadno, lan tima iz odcljcnja dostavc jc dodao da nc treba zaboraviti da bi vozai iz
firmi naruilaca mogli iz sindikalne solidamosti prema kolegama odbiti da preu ulaznu
rampu na kojoj stoje trajkai. Stoga treba smisliti nain kako da se sirovine unose, a
gotovi proizvodi iznose iz kompanije, to je dodato spisku problema. Do kraja dana timje
zabeleio dosta toga to bi tokom trajka moglo ugroziti nesmetano funkcionisanje
proizvodnih procesa. Zatim je Bobi svakom lanu tima dao zadatak da se sastane sa
radnicima iz svog odeljenja koji nisu u sindikatu, da im pokau spisak moguih problema
i
pitaju ih da li je tim neto ispustio iz vida, kao i da zabelee njihove predloge za reenje
problema. Bobi je rekao da e spisak pretresti sa efom Ijudskih resursa i pravnikom i
zakazao sledei sastanak.
Kao prvi korak krizni tim je sainio plan za reavanje dva najozbiljnija porblema:
ugroenu proizvodnu liniju i prevoz robe kroz trajkaku strau. Srce fabrike inila su tri
najsavremenije kompjuterizovane tamparske maine na kojima su radili sindikalno
organizovani radnici koji su pretili otkazom. Kljuno pitanje je kako organizovati
proizvodnju bez njih. Sreom Bob, Eliot i ef proizvodnje su potpuno poznavali ovu
opremu. Te maine i nisu tako komplikovane", objasnio je lanovima tima ef
proizvodnje. Uz nekoliko nedelje obuke i rada pod nadzorom, na njima bi mogao da radi
bilo koji na radnik". Tako je Bobi naao nekoliko radnika koji su bili voljni da pokuaju i
organizovao je njihovu obuku. Problcm prcvoza robc prcko rampc rcic sc tako to c sc
dvojica grafikih izajnera obuiti da voze kamione. Organizovan im je trodnevni kurs
vonjc nakon koga mogu da dobiju dozvolu za upravljanje komcrcijalnim vozilima. Svc
ovc aspcktc plana jc odobrio Hcrb, fmansijski dircktor, a prcocni su i pravniku
kompanije.
Sastavni deo plana predstavlja i proba. Vilijem Eliot, osniva firme, stao je na
podijum i u kratkom i jezgrovitom govoru je objasnio situaciju i preneo stav kompanije.
Danas je drugi dan trajka sindikata tamparskih radnika. Kao to verovatno znate, ovaj
trajk je rezultat neuspelih pregovora EPP i sindikata o novom ugovom o radu. Najvanije
spomo pitanje je cena rada. Zatim je objasnio
- - -J J--------------------------
-----J J-------------J----------------------------------
godinama plate naih radnika pratile su trokove ivota a esto su ile i iznad njih. I u
naoj najnovijoj ponudi mi se rukovodimo tim naelom. Meutim, mnogi kljuni trokovi
poslovanja, od papira do zdravstvenog osiguranja zaposlenih, su drastino poveani i to je
razlog zato trenutno ne moemo da ponudimo vee plate. Uz to, suoeni smo sa rastuom
konkurencijom tampara izvan sindikata koji svoje radnike plaaju 23% manje od plata
koje se sada nude naim radnicima, lanovima sindikata." Vilijam jc jo ukratko opisao
kako su sc rukovodstvo i radnici izvan sindikata pripremili za odvijanje proizvodnje na
gotovo normalnom nivou, uvcravajui klijcntc da c svc tckuc i novc narudbc biti
rcalizovanc na vrcmc. Govor jc zavrio izraavajui nadu da c sc situacija brzo rciti i da
c sc svi radnici vratiti na posao. Ispred njega nisu stajali novinari nego saradnici u timu,
poto se radilo o vebi za sluaj da do trajka doe. Govor se mogao po potrebi kritikovati
i popravljati. U meuvremenu instruktor iz fabrike tamparskih maina odravao je
veernje kurseve radnicima koji bi u sluaju trajka preuzeli tampanje. Svi su planirali da
dou u subotu ujutro kako bi na mainama primenili ono to su nauili, to e im biti
plaeno kao rad tokom vikenda. Angaovan je i spoljanji ekspert za radne odnose radi
razraivanja pojedinosti plana pregovora sa sindikatom.
est nedelja nakon to je Dek Eliot zvonio na uzbunu krizni tim je zavrio i
isprobao krizni plan. Rukovodstvo je ocenilo da firma moe neko vreme nastaviti
proizvodnju i bez svojih sindikalno organizovanih radnika. Bobi je ak formirao i tim za
hitne intervencije koji je bio spreman da reaguje na svaki
Prilozi
341
iznenadni i nepovoljan razvoj dogaaja. Zahvaljujui ovakvom stepenu

pripravnosti Dek je sa velikim samopouzdanjem otiao na pregovore sa sindikatom.
Konano rukovodstvo i radnici su postigli obostrano prihvatljiv dogovor pa naredne tri
godine trajka nije bilo. Krizni tim je u kui na jezeru organizovao proslavu, a Dek se
zahvalio saradnicima Da niste uinili ono to jeste firma bi morala izabrati jednu od dve
loe odluke: platiti ili privremeno zatvoriti pogon. Vilijem je upozorio da tri godine brzo
prou i da se situacija moe ponoviti te da ne treba rasputati krizni tim. Kad se nabavi
nova oprema to vie Ijudi treba da naui da radi na njoj. O svakoj stvari treba dobro
razmisliti i odluke donositi unapred, a ne u panici.
I zv o r :
Luecke, R.
Prilog 2.
Izraclski kargo avion Boing 747 kompanijc E1 A1 sruio sc na prcdgrac
Amsterdama 1992. godine i unitio dve stambene zgrade. Gradonaelnik Van Tijn je
pokazao brigu gradske uprave i obeao stanovnicima dugoronu pomo. Deo odgovora na
ovu krizu bilo je i njegovo obraanje centralnoj vladi u nastojanju da se obezbede
boravine dozvole za pogodene ilegalne imigrante. Meutim, i neviktimizirani deo
populacije ilegalnih imigranata pokuao je da iskoristi o\oi inicijati\oi i legalizuje svoj
boravak u Holandiji. Gradonaelnikova reakcija na ovo nepredvideno komplikovanje
situacije bila je veoma
npnnnnlcim'j On ip mnron r\q rvrlrrrvwr\ri nrnnpHnrom'i r\rr\/<=** t trna 7P tr\ mn i<=
onelo hladan birokratsko-racionalm imidz, daleko od saosecajnog lika koji je bio

prvobitno s mukom projektovao. Takoe, lokalne i nacionalne zdravstvene vlasti su
reagovale odbijajue kada su se kod jednog broja stanovnika iz zgrada na mestu nesree
pojavili respiratorni problemi i druge komplikacije to je
V
podstaklo irenje glasina o sadraju tereta koji je avion nosio. Sest godina kasnije ove
albe su toliko eskalirale da su dovele do parlamentarne istrage i ugrozilc vlast vladajuc
koalicijc.
Izvor:
Boin, A., Van Duin,M., and Heyse,L.,
"Toxic Fcar: Thc Managcment of Uncertainty in thc Wakc of Amstcrdam Air Crash,
Journal of Hazarous Materials, 88(2/3):213-34, 2001
Prilog 3.
Kada je Pan Americanov avion na letu 103 eksplodirao u vazduhu i kad su
krhotine pale na zemlju u mestu Lockerbie, u Skotskoj, poetna kriza ukljuivala je hitni
odgovor medicinskih i vatrogasnih ekipa. No gotovo istovremeno je spekulacija da je
eksploziju izazvala teroristika bomba u iu krize postavila uzrok nesree. Kriza se naglo
irila dok su se ponovno u pitanje dovele mere bezbednosti. Potom, kad je poetni ok
izazvan tom nesreom zavrio i kad su nadleni slubenici preuzeli kontrolu nad
situacijom, dolo je do novc komplikacijc. Bcsni lanovi porodica poginulih putnika
optuili su zvaninike amerike vlade da su ignorisali upozorenja da su bile iznesene
342
pretnje jednom avionu na liniji iz Nemake u Englesku. Vanredna situacija, koja je postala
deo vee krize, se nastavljala.
Pan Americanov let 103 takoe je primer tzv. " talasanja krize". Neka kriza moe
imati uticaj na mestu dogadaja, kao i na ljude i vlade hiljadu kilometara daleko. Kad
izgleda da je pod kontrolom, moe se odjednom ponovno zakuhtati i krenuti novim
smerom.
Prilog 4.
POREKLO TERMINOLOGIJE PSIHOLOKIH OPERACIJA
Pie: William E. Dauyherty
Amcriko koricnjc tcrmina propaganda, psiholosko ratovanje (PSYWAR), psiholoke
operacije (PSYOP), ili bilo kojih drugih izraza za imenovanje aktivnosti koje ovi termini
treba da oznae, nije ni revolucionarno ni isto ameriko. U ovom eseju prikazae se
poreklo termina PSYWAR i PSYOP.
PSYWAR I PSYOP
Termini psiholoke operacije i psiholoko ratovanje su esto izmenljivo upotrebljavani

da oznae aktivnost ili funkciju koja je stara koliko i ljudski konflikti ili meukulturni
gmpni odnosi. Oba termina su, meutim, relativno skorijeg porekla. Psiholoko ratovanje,
kao termin, prvi put je upotrebljeno 1920, a
Smatra se da je bntanski vojm analiticar 1 istoncar J. r. C. ruller bio pi*vi koji je
skovao termin psiholosko ratovanje, kada je 1920. godine u akademskoj analizi ta se moe
izvui kao lekcija iz Prvog svetskog rata, posebno pitanja koja se odnose na upotrebu
novih oruja kao to je oklopno, pokuao da zamisli i karakter budueg bojita. U svojoj
raspravi o tenkovima on je preskazao da tradicionalna sredstva ratovanja, koja su tada
bila poznata i shvatljiva, mogu vrcmcnom biti zamenjcna isto PSIHOLOKIM
RATOVANjEM, u kojcm oruje nije upotrebljeno niti postoji vidljivo bojite ... ali je u
velikoj meri izvrena korupcija Ijudskog rezonovanja, pomraenja ljudskog intelekta i
dezintegracija morala i duhovnog ivota nacije ... kroz uticaj volje drugog.
(
Fuller, J. F. C. Tanks in the Great War, 1941-1918
, L o n d o n , M u r r a y, 1 9 2 0 , p . 3 2 0 ) .
Mada se smatra da je Fulerova upotreba ovog termina najranije zabeleeno

korienje ovog izraza, ne moe se smatrati da postoji direktna veza izmeu njegovog
znaaja i onog koje je iroko usvojeno uoi Drugog svetskog rata. Britanci nisu usvojili
ovaj termin za oznaavanje onog to oni i Amerikanci nerado nazivaju propagandne
operacije. Umesto upotrebe termina PSYWAR, Britanci su usvojili termin politiko ratovanje
(political Warfare), ija je sadrina identina onim aktivnostima koje Amerikanci identifikuju
kao psiholoku praksu i sada koriste termin PSYWAR da oznae one aktivnosti koje su
ranije identifikovali kao politiko ratovanje.
Prilozi
343
Najranije zabeleena upotreba termina psiholoko ratovanje u amerikim

publikacijama, bila je januara 1940. godine, u lanku pod naslovom Psiholoko ratovanje i
kako ga voditi(Psychological Warfare and How lo Wage //), koji se pojavio u popularnom
amerikom urnalu. fAnon: Current History and Forum, LI, januar 1940,pp. 52, 53).
Najranije zabeleena upotreba termina psiholoke operacije (PsychologicaI operations)
bila je poetkom 1945. godine, kada je pomorski kapetan, kasnije admiral, Elis M. Zaharis
(Ellis M. Zaharias) upotrebio ovaj termin u jednom operativnom planu koji je pripreman
da bi se ubrzala predaja Japana. Bez bilo kakvog opisa ili objanjenja, termin je bio
upotrebljen u kontekstu: Sve psiholoke operacije bie koordinirane u vremenu i
trendovima, u cilju izbegavanja redukcije efektiva ove glavne operacije" (Zaharias, Ellis
M.: Capt. USN, Secert Mission: The Stotj ofan Intelligence Officer, Ncw York. G. P. Putnam s
Sons, 1946, p. 345).
Slcca upotrcba ovog tcrmina zabclccna jc 1951. godinc, kada jc Trumanova
administracija prcimcnovala jcdan meduagcncijski stratcki komitet, davi mu ime
Koordinirajui komitet za psiholoke operacije (Psychological Operations Coordinatiny
Committee). Medutim, niti 1945, niti 1951. godine, upotreba termina psiholoke operacije
nije pobudila mnogo interesa. Mada je Sekretarijat za odbranu izvrio izmene 1971.
godine, sve do ezdesetih godina psiholoke operacije nisu istisnule psiholoko ratovanje
kao sveobuhvatan termin u optoj upotrebi. Bilo koje objanjenje o ovom
zbog produavanja upotrebe termina koji ukljuuju u sebi re ratovanje (warfare),

naroito ako se odnose i na aktivnosti koje su usmerene na prijateljske i neutralne narode.
Primeri su Libanska kriza iz 1958. godine i intervencija u Dominikanskoj Republici 1965.
godine.
U poznim ezdesetim godinama prologa veka, cilj psiholokih operacija u
Indokini, bio je integracija psiholokih operacija sa drugim obukama i operacijama, kao i
podrka koju bi drugc misijc moglc da pruc psiholokim operacijama. Psiholoki ciljevi
vojne pomoi i civilnih akcija, postali su sve izracniji.
Prilog 5.
PSIHOLOKO RATOVANjE, ISPIRANjE MOZGA I IDEOLOKO
RATOVANjE
Piu: Jack Plano i Roy Olton
Psiholoko ratovanje. - Ono obuhvata politike, vojne, ekonomske i drutvene
aktivnosti koje se preduzimaju za vreme rata ili hladnog rata upravljene na uticanje misli i
akcija. Glavni ciljevi psiholokog ratovanja su: slabljenje volje neprijatelja ili
potencijalnog neprijatelja za borbu, jaanje odlunosti naroda svoje zemlje ili saveznika,
ili postizanje diplomatskih ciljeva. Psiholoko ratovanje se uglavnom sprovodi kroz
propagandu i ideoloke kampanje zasnovane na briljivo planiranim strategijama i
taktikama usmerenim ka ostvarivanju specifinih ciljeva. Oruje koje se upotrebljava je
radio, televizija, filmovi, javne veze, demonstracije, slogani, plakati, knjige, novine i
asopisi, konferencije za tampu i druga sredstva za podsticanje i uticanje na miljenje i
344
emocije mnjenja elita i masovne publike. Psiholoko ratovanje moe takode da se

sprovodi na ogranienom nivou s ciljem obmanjivanja ili zbunjivanja stvaralaca politike
ili vojnih komandanata.
Znaaj. - Psiholoko ratovanje kao tehnika koja zamenjuje ili usavrava upotrebu
omanih snaga za izvravanje vojnih ili diplomatskih ciljeva, staro je koliko i istorija. U
irem smislu upotrebe, kao instmmenta dravnog lukavstva u savremenom svetu, olakano
je tehnikom revolucijom u oblasti masovnih komunikacija koje ine moguim
dospevanjem do svesti i uticaja na stavove miliona Ijudi u stranim zemljama. Psiholoko
ratovanje usmereno ka masovnoj publici nastoji da izazovc takva cmocionalna rcagovanja
kao to su strah, mrnja, grozota, ili neprijateljstvo, esto uzimajui oblik izgradnje
stereotipnih prcdstava u svcsti primalaca. Prva dobro organizovana upotrcba mocrnog
psiholokog ratovanja bila jc za vrcme Prvog svctskog rata u obliku masovnc saveznike
propagandne kampanje, koja je bila veoma uspena u slabljenju civilnog i vojnog morala
centralnih sila i dobijanju podrke mnogih saveznikih akcija od strane neutralnih zemalja.
U Drugom svetskom i korejskom ratu obe strane angaovale su se u irokim psiholokim
programima sa razliitim rezultatima.
Vijetnamski rat je istakao kljunu ulogu psiholokog ratovanja u vojnim
sredstvima, ali u kojoj je svaka nastojala da pobedi u osvajanju srca i svesti" ljudi. Od
1945. psiholoko ratovanje je ubrzano dobilo formu ideoloke konkurencije pod
pretpostavkom da e pobeda biti znaajnija od osvajanja delova teritorije ako se pobedi
individualna lojalnost sistema u koji se veruje. Psiholoko ratovanje postalo je vaan
faktor i u spoljnjoj politici i u diplomatskim aktivnostima, koja se odvija izmeu glavnih
sila, kao na primer, u oblasti prcgovora o razoruanju i stranoj pomoi. (Thc Intemational
Rclations Dictionary, Jack Plano i Roy Olton, Westem Michigan University, Holt,
Rinebart and Winston, Inc. Ncw York, 1969, pp. 69-70).
Ispiranje mozga(braimvashing). - Psiholoka tchnika za rcorjcntaciju individualnog
miljenja koja e ga potvrditi na predodreeni nain. Termin ispiranje mozga potie od
kineskog kolokvijalizma hsi-nao (pranje mozga) i odnosi se na komunistiki cilj reforme
misli. Ispiranje mozga se sprovodi kroz strategiju prvog dobijanja priznanja o pogrenom
injenju, praenu procesom ponovnog obrazovanja (reedukacije). Sredstva koja se koriste
u efektu ispiranja mozga pojedinaca, podrazumevaju kombinaciju krajnje grubih i blagih
postupaka, sa fizikim i psihikim kaznama i nagradama s ciljem slamanja tradicionalnog
miljenja i stvaranja novog.
Znaaj. - Tehniku ispiranje mozga masovno su upotrebljavali kineski komunisti da
usade nove okvire miljenja narodu u godinama posle 1949, nakon pobede komunista u
graanskom ratu. Za vreme korejskog sukoba, Kinezi su pokuali, u nekim sluajevima
uspeno, da isperu mozak amerikim ratnim
Prilozi
345
zarobljenicima. Neki zatvorenici su odbacili odanost Sjedinjenim Amerikim

Dravama, priznajui da su izvrili ratne zloine, kao to je vodenje bakteriolokog
ratovanja i dobrovoljno su izabrali azil u Kini umesto da budu repatrirani. Ispiranje mozga,
kao tehnika za ponovno oblikovanje individualnih vrednosti i izmene uverenja, ostalo je
ire nepoznat faktor, mada eksperti za psihiloko ratovanje smatraju da se efikasnije mogu
izmeniti ideoloke vrednosti nego izmeniti nacionalnu odanost.
Icleoloko ratovanje (Ideological Warfare). - Ono podrazumeva tip konflikata izmeu
rivalskih sistema vrednosti i/ili naina ivota (,,ways of lifV) koji obuhvataju napore
da se postigne masovna konverzija. Ideoloko ratovanje obuhvata utilitarnu upotrebu
propagande, kulturnih programa, obrazovnih, umetnikih i naunih projekata razmene,
strane pomoi i drugih aktivnosti, da bi sc postigla pobcda ili zadravanjc odanosti. U
savrcmcnom svetu glavne ideoloke konfrontacije su izmeu komunista i slobodnog
sveta i izmcu Sovjcta i kincskih komunista.
Znaaj. - Icoloko ratovanjc postalo jc znaajan faktor u mcunarodnim odnosima
u XX veku. Ono je istovremeno i ujedinjavajua snaga; okuplja ljue podeljene
nacionalnim barijerama u zajedniki smisao, i dezintegrativna snaga koja tei da prave
vemike,, nahuka jedne protiv drugih u svetom ratu voenom sa fanatinim arom. Svaka
strana u savremenim ideolokim borbama tmdi se da ubedi milione u snagu svog stava, u
superiornost svog dmtvenog sistema, u ispravnost svoje pozicije nasuprot
ratnohukakoj, imperijalistikoj,
dekadentnoj 1 okrutnoj pnrodi rivaisKog sistema. uuboko ukorenjena mrznja

usaena u svest masovne publike prema ideologiji druge strane ini toleranciju i
kompromis nesigurnim. Ideoloko ratovanje, dosledno, poveava mogunosti eventualnog
otvorenog vojnog sukoba izmeu podravalaca jednog i ostalih rivalskih sistema.
Prilog 6.
PSIHOLOKO RATOVANjE
Tckst koji slci prcuzct jc iz knjigc Encyclopedia Bntanica, 18 tom, London, 1964; i on
predstavlja opteusvojeno shvatanje koje o ovom pojmu ima britanska tcorctska misao.
Psiholoko ratovanje podrazumeva upotrebu propagande protiv neprijatelja,
zajedno sa odreenim vojnim, ekonomskim ili politikim merama koje propaganda
zahteva. Mada se esto smatra da je psiholoko ratovanje pronalazak naeg doba, ono je
staro koliko i istorija. Osvajanja Dingis Kana pomagale su struno irene glasine o
velikom broju groznih mongolskih konjanika u Kanovoj armiji. Mada su to oni zaista i bili
(po izgledu), ove lane glasine su plaile neprijatelja. Vekovima posle toga, u Amerikoj
revoluciji, knjiga Zdravi razum Tomasa Pejna (Thomas Paine) navodi mnogobrojne primere
pamfleta i letaka koji su se koristili da se osnai volja kolonista za borbom.
U savremenom obliku, obuhvatajui primenu tehnike masovnih komunikacija na
strategiju i ratovanje, psiholoko ratovanje se razlikuje od vojne propagande iz prolosti
po sledeem: ona je srazmerno iri sastavni deo celokupnog procesa rata, a savremena
nauna dostignua u komunikacijama, kao to su tampanje i radio, zajedno sa razvojem
analiza miljenja javnog mnjenja i predvianjem masovnog ponaanja, uinile su
346
psiholoko ratovanje pogodnim za rukovanje i primenljivijim od tehnika koje su se

upotrebljavale u prolosti.
Vojna doktrina Sjedinjenih Amerikih Drava i njenih saveznika u
Severoatlantskom paktu (NATO) priznaje specifino podruje vojne nadlenosti za
planiranje i voenje psiholokog ratovanja za vreme aktuelnog rata. U poznim pedesetim
godinama, XX veka ameriki vojni eksperti pokuavali su da dcfiniu nadlcnost annija za
psiholoko ratovanjc u situacijama odsustva pravog ratovanja. Predloeno je da psiholoske
operacije budu u upotrebi kao opisni tcrmin za mcrc u vrcmc ncstabilnog mira kojc
prcduzimaju oruanc snagc u oblasti mcunaronih masovnih komunikacija. Psiholoko
ratovanjc i psiholoke operacije su zbog toga u istoj funkciji; u oba sluaja oni su vezani
za vojsku i odvojeni su, osim u sluaju rata, od normalnih informativnih ili propagandnih
aktivnosti civilnih vladinih agencija. U vojnom okviru, psiholoko ratovanje ili psiholoke
operacije obuhvataju obuavanje i opremanje specijalizovanih jedinica oruanih snaga za
vreme mira, regularnih i rezervnih, i primenu ovih vetina u vojnim situacijama kada dode
do akcija.
J------------------------------------------J J----------------------------------------------------J
---------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------
efektima. Skraeni oblik termina, sajvor(psywar), rairio se u oruanim snagama

Sjeinjenih Amerikih Drava posle korejskog rata. Vrsta sajvora koja se podrazumeva u
oruanim snagama je znatno ua i specifinija operacija, nego ona koju joj pripisuju
naunici, novinari i politiari kada kau psiholosko ratovanje.
U ovom, mnogo optijem smislu termina, takoe postoje razliita znacnja, od
kojih nijcdno nijc nuno povczano sa drugim, tako da ona mogu esto da izazovu zabune.
Prvo, postoji psiholoko ratovanjc kako ga praktikuju u armiji. Ono obuhvata

upotrcbu tampanih stvari, raio-stanica i bacanja lctaka iz aviona za izvrenje ciljeva
savremenog ratovanja. Termin psiholoki rat takoe se koristi da opie pseudo-psihijatrijsko
iznuivanje linosti tehnikama kao ispiranje mozga (u komunistikoj Kini slubeni termin
je bio rekonstrukcija miljenja), ili psihofarmaceutskim tehnikama koje su se, kako se smatra,
upotrebljavale u evropskim komunistikim zemljama. U tom smislu Sjedinjene Amerike
Drave se ne angauju u psiholokom ratovanju. Jedina aktivnost SAD na ovom podruju
odnosi se na razvijanje preventivnih radnji i kontramera u meri u kojoj je to mogue.
Najzad, psiholoki rat se neodreeno i esto neprikladno koristi da opie sve
oblike sukoba moi izmeu nacija: hladni rat, hronini rat, produena borba (u Mao Ce
Tungovom izrazu), proirena strategija i slino. Ovo je suvie iroka upotreba termina da bi
zadrala prvobitni znaaj. Rashodi Maralovog
Prilozi
347
plana, isporuke oruja u okviru programa uzajamne bezbednosti, programi

tehnike pomoi - sve to ima psiholoke efekte na veliki auditorijum koji ini
meunarodnu scenu, iako ne obuhvata nijednu tehniku manipulacije mnjenjem preko
komunikacija. Ovakva upotreba termina sadri u sebi vie elemenata preuzetih iz pojma
psiholoko ratovanje po strooj (tanijoj) defmiciji.
Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata pojavile su se novi termini za oblike borbe
koji su prevazilazili koncepte rata iz XIX veka. Ove operacije su u svim sluajevima ve
imale prethodnice; novi element ni u jednom sluaju nije bio taj postupak sam po sebi,
ve terminoloko oznaavanje ovih postupaka i formalno osnivanje vladinih agencija koje
ih sprovode. Kao etiri glavna oblika meunarodne borbe, obino su opisivani:
psiholoko, politiko ili ekonomsko ratovanje i ratovanje u smislu omane borbe, ponekad
suvino oznaavano tcrminom vojno ratovanje.
Politiko ratovanje, kako ga definiu u britanskoj literaturi obuhvata propagandu,
diplomatiju, intrigc, konspiraciju i sabotau. U SAD, termin politiko ratovanje
podrazumcva meunarodnu borbu kroz manipulaciju osobama, organizacijama ili
institucijama. Britanska upotreba uzeta u ovom smislu izgleda da je prihvatljivija od
amerike.
Ekonomsko ratovanje se sastoji od manipulacije svojinom, cenama i drugim
ekonomskim faktorima radi produbljivanja meunarodnog antagonizma. U svetlu ovih
definicija, psiholoki rat moe biti ogranien na one forme borbe koji zavise od masovnih
komunikacija. Potraga za terminima ukljuila je, s
ili izazvala nelagodnost u zemlji odnosne vlade) i zahteva za razumljivou, s

druge strane. esto se koriste termini informacija, psiholoka strategija, strateke sluzbe,
koordinisane operacije i slini eufemizmi. Savremeno psiholoko ratovanje nije ni bolje ni
gore od ostalih formi borbe. Uzimajui u obzir da izaziva najmanje tete na ljudskom telu,
u odnosu na druga omja, i budui da postie maksimalne rezultate s obzirom na cenu,
sajvor se moe smatrati boljim orujcm. Mrtav ncprijatclj nijc ni od kakvc koristi ni za
jcnu stranu, dok je iv neprijatelj koji se predao po pravilu upotrebljiv. Veina matcrijala
o psiholokom ratovanju jc istinita. Lakc jc okumcntovati istinu ncgo la i ona jc
bczgranino supcriornija od lai s glcdita doslcnosti. Lai su esto koriene u Prvom
svetskom ratu, ali je izvesno da su bile manje koriene u Dmgom svetskom ratu. La je i
dalje sastavni deo ratnih sukoba, ali je korisna samo u izuzetnim sluajevima. Istina data u
sajvoru retko je cela istina. Stepen verodostojnosti varira od zemlje do zemlje koje su
ukljuene u
. Za vreme Dmgog svetskog rata, u SAD je tajno psiholoko
1
ratovanje bilo u nadlenosti OSS' , dok je otvoreni psiholoki rat bio u nadlenosti
OWI.372
3;l
Urcd stratckih slubi, prctca CIA.
348
Urcd za ratnc informacijc, iz kojc c

dclom nastati informativna organizacija
odnosno 1978. godine Agencija za
komunikacije SAD (USICA), a ostatak
raznim nazivima u okviru armijc.
3,2
1953. jcdnim
SA i (USA),
meunarodne
e ostati pod
Psiholoko ratovanje se ponekad deli na celine koje odraavaju potrebe vremena i

prostora iz kojeg se oekuje dejstvo vojne propagande. Strateki psiholoki rat je termin koji
pokriva masovne komunikacije usmerene ka veoma irokoj publici i ka velikim
teritorijama. Poziv neprijateljskom civilnom stanovnitvu da uva hranu kako bi zatitili
svoje porodice od gladi, bio bi po svom karakteru strateki. Taktiko-psiholoki rat po pravilu
podrazumeva direktnu vezu sa borbenim operacijama; njegova najuobiajenija forma
jeste zahtev za predajom, iako u drugim sluajevima taktiki sajvor moe samo da trai od
neprijatelja da se povue, da poziva vojnike da trae zaklon, upozorava stanovnike
gradova na napade bombama ili instruie civile kako da se ponaaju u sluaju iznenadnog
desanta vojnih snaga iz vazduha.
Konsolidacioni sajvor sastoji se od poruka distribuiranih u pozadinu vlastitih snaga
u naprcdovanju, s ciljcm zatitc linija komunikacija, suprotstavljanja vojnih vlasti i
sprovodenja vladinih zadataka kroz generalno komanovanjc.
Isti nivoi razlikovanja pravc sc ponckad upotrcbom mcrila akcije odgovora. Ako
oruane snage ili vlada koriste sajvor da pripreme javnost za neku akciju koja treba da
bude preduzeta u neodreeno buduem vremenu, propaganda se naziva stratekom; ako je
re o specifinoj i hitnoj akciji, ona se naziva taktikom. Nastavak hladnog rata i realnost
multipolarne politike, koja se rada iz priznanja velikog broja novih zemalja u Ujedinjenim
nacijama, naglasili su znaaj multinacionalnih psiholokih operacija koje potpomau
strateku profesionalno voeno psiholoko ratovanje. Prva i najoiglednija obavetajna
funkcija sastoji se od analize vlastite i suparnikih propagandi, zajedno sa optim tokom
masovnih komunikacija prema auditorijumu ka kojem je upravljena. Detaljno se
procenjuju vane oluke javnog mnjenja, ili poruke s namenom da proizvedu dejstvo na
odredene izabrane grupe (ciljeve). Ko dopire do ovih grupa i kroz koje radio-emisije ili
medije tampe? Suma komunikacija u ncprijatcljskoj propagandi csto c otkriti njcnc
namcrc; radio-cmisijc neprijatelja gotovo nuno pokazuju ta neprijateljski lideri misle o
problemima i oscanjima sopstvenog naroda. Analiza propagandc u vojnc svrhc jc samo
adaptacija civilnih mctoda analizc javnog mnjcnja.
Druga obavetajna forma nije manje vana. Izvoa psiholokog rata ne moe
uiniti efikasnom upotrebu ubeivanja ako mu nisu dati konkretni detalji o njegovom
auditorijumu. U ratno vreme mnogo takvih informacija stie pijunskim kanalima i zato ih
je teko dobavljati. Postoji razumljiv prirodni konflikt izmeu efova pijunae, koji ele
da steene informacije zadre u tajnosti, i rukovodilaca psiholokog rata, koji ele da
upotrebe delove ovih informacija za ojaavanje svojih poruka. Procene i planovi uvek su
podvrgnuti irokim varijacijama tapske procedure izmeu raznih rodova vojske. Armija
SAD imala je odeljenje za psiholoko ratovanje jo 1941, 1942, 1943. i 1946. godine pod
raznim nazivima. Specijalno tapsko-divizijsko odeljenje i Glavna sluba za psiholoko
ratovanje (OCPW) bili formirani su 1951. godine. Kasnije
V
350
je to postao deo taba za specijalni rat glavnog komandanta Staba operacija, a
Prilozi
349
psiholoko ratovanje i problemi voenja rata na takav nain spadala su pod njegovu
nadlenost.
Sredstva komunikacija koja se najee i uobiajeno koriste u vojnom psiholokom
ratovanju ista su kao u civilnom ivotu: radio, novine, filmovi, knjige, asopisi. Leci su se
ire primenjivali nego to je to sluaj u civilnom ivotu (tampanje letaka u Drugom
svetskom ratu, samo za zapadne saveznike, ne raunajui Rusiju, bilo je najmanje u 8 000
000 000 primeraka). Glasnogovornici (megafoni) se esto koriste na linijama frontova; u
korejskom ratu koristile su ih obe strane. Spora sredstva (mediji) su ona u ijem sluaju
fiziki objekt mora biti transportovan da bi komunikacija bila etikasna: asopisi, broure,
knjige, predavanja. Brza sredstva (mediji) su ona koja mogu biti elektronski preneta:
telegrami, radio-emisije, beine poruke. Sredstva upotrcbljcna u ratu po pravilu
odraavaju kapacitct civilnog ckonomskog sistema svakog od sup\mika. Bez obzira na
medij, psiholoki rat moe biti ctikasan jcdino ako jc vcrovatan, jcdnostavan i
pravovrcmcn.
Prilog 7.
Korisni Internet sajtovi
http://www.abo.fi/public/?setlanguage=en Abo Academy University
http://www.amicusmentor.com/ - savetodavna agencija http://www.aspr.ac.at./ OsteiTeichisches Studienzentmm flir Frieden und
http://www.bus.lsu.edu/centers/sdmi/ -Stephenson Disaster Management

Institute http://www.cidi.org/ -Center for International Disaster Information
http://www.crismart.org/Startpage 115.aspx - Crisis Management Research and
Training (CRISMART)
http://www.crisisplan.nl/
http://www.crisisnavigator.org/index2.html Krisennavigator http://www.ccmrbg.org - Centar za civilno vojne odnose Beograd http://www.disastercenter.com/ The
Disaster Center http://www.disastcrs.org/cmgold/Library/GEMS.htm - Global
cmcrgcncy management system
http://dscm.cindy.ensmp.fr/ Disaster & Social Crisis Research Network
(D&SCRN)
http://www.dfhnet.dk/Service%20elementer/english.aspx Danish School of
Public administration
http://dsm.lsu.edu/graduate-minor.htm Disaster Science and Management
(DSM) Disaster Science
http://wwvv.duzs.hr/ - Dravna uprava za zatitu i spaavanje Republike
Hrvatske
http://www.ecm-academy.nl/- European Crisis Management Academy (ECMA)
http://w r ww.em-dat.net - Intemational Disaster Database
http://www.envsec.org/ Environment and Security Initiative (ENVSEC)
http://www.eulec.org - The European Institute for Freedom, Security and Justice
350
http://www.fao.org/ Food and Agriculture Organization of the United Nations

http://www.fb.bg.ac.yu - Fakultet bezbednosti Beograd http://www.fdv.unilj.si/ - Fakulteta za drubene vede Ljubljana http://www.fema.gov/ - Federal
Emergencu Managemnt Agency (SAD)
http^/Avtt^v.folkebernadotteacadem^.se/roach/rootpage.do'^pageld^l The Folke
Bernadotte Academy
http://www.fhs.se/en/ - Swedish National Defence College and Manage- ment
(DSM)
http://www.fknbih.edu/ - Fakultet kriminalistikih nauka Sarajevo
http://www.fzf.ukim.edu.mk/mirovni/cv_nacev.htm - Institut za Odbrambcni i mirovni
stuii, Filozofski fakultct Skopjc
http://www.fpvv.uni-mb.si/ - Fakulteta za vamostne vede Maribor
http://www.hhs.gov/disastcrs/ U.S. Dcpartmcnt of Hcalth & Human Scrviccs
http://www.iaea.org/index.html Intemational Atomic Energy Agency
http://www.itcm.org/ - Information Technology and Crisis Management (ITCM)
http://www.icao.int/ Intemational Civil Aviation Organization
http://www.ifrc.org/what/disasters/index.asp International Federation of red Cross and
Red Crescent Societies
-------1
------------------------------------X
J--------O-------------------------------------------------------------------------
------X
Svvedish Emergency Management Agency (SEMA)

h tt p: // \ \ a\ r w.m ch s.g ov.ru / 10 7 5 9/
Ministerstvo RossiMskoH Federacii po delam gradanskoM oboronbi, rez\'biaHnbim situaciam i likvidacii posledstvin stihinnbih bedstvin
http://www.mup.sr.gov.yu/ - Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije

http://www.nato.int/
http://ochaonlinc.un.org/ ili http://www.unog.ch/unidir/- UN Officc for thc

Coordination of Humanitarian Affairs http://www.oscc.org/
http://www.prcvcntionwcb.nct/globalplatfonn/ Global Platform for Disaster
Risk Reduction
http://\\a\w.protezionecmle.it/sistema/index.php II sistema nazionale di
Protezione Civile
http://www.publicadministration.leidenuniv.nl/index.php3?m=&c=228 The
Leiden University Crisis Research Center (CRC)
http://www.reliefweb.int/rw/dbc.nsf/doc 100?OpenForm
http://www.renew.net/ Crisis Management Plans and Training for Schools and
Corporations
http://www.sosl 12.si/slo/page.php?src=pel.htm - Uprava za zaito in reevanje
Republike Srbije
http://\vww.stabilitypact.org/\vt3/041119-review.asp- Pakt za stabilnost
jugoistone Evrope
Prilozi
351
http://www.tiems.org/ Intemational Emergency Management Society (TIEMS)

http://www.ui.se/defaultE.aspx Swedish Institute of Intemational Affairs
http://www.un.org/ - Ujedinjene nacije
http://www.unaids.org/en/ - Join UN Programme on HIV/AIDS
http://\TOw.unccd.int/convention/menu.php - UN Convention to Combat
Desertification
http://www.unhchr.ch/ - United Nations High Commissioner for Human Rights
http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/home United Nations High Commissi- oner for
Refugees
http://www.unicri.it/ United Nations Interregional Crime and Justice Research
Institute
http://www.utc . sk/menu/inc.asp?menu=207&ver=sk&sub=FSI.html Fakulta
pccialncho ininicrstva
http://www.vbs.admin.ch/intemet/vbs/en/home.html Federal Departement of
Dcfcncc Civil Protcction and Sport
http://www.wfp.org/cnglish/ - Worl Food Programe http://www.w1io.int/en/
Worl Health Organization http://www.wmo.ch/pages/index_en.html World
Meteorogical Organization http://www.unep.org/ United Nations Environment
Programme http://unfccc.int/2860.php - United Nations Framework Convention
on Climate Change
http://www.unisdr.org/ Intemational Strategy for Disaster Reduction
Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir KeetoviKrizni menadment

352
Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir KeetoviKrizni menadment

352
Gigliotti, R. and Ronald, J ( 1 9 9 1 ) , Emergency Planning for Maximum Potection, Butterworth- Heinemann, Ne\v York.
NY.
278
Ovo je veoma vazno za alokaciju resursa ne samo neposredno tokom odgovora ve i za dugotrajni oporavak. Efektivni krizni
menader se oslanja na vetine razliitih eksperata i specijalista da urade proccnu i koordinira njihov rad. Nckad jc na poctku
krizc moguc dati samo okvimu poctnu proccnu, a kasnijc sc ukljuuju tchniki ckspcrti, arhitcktc, strunjaci za opasnc
matcrijc itd. Menadcr obczbcdujc da sakupljeni podaci blagovremeno dou do nadlenih kako bi oni doneli adekvatne
odluke u vezi odgovora.
2,9
Predstavlja jednu od kljunih funkcija tokom krize. Ukoliko se javnost ne informie na vreme problemi se umnoavaju. Veoma
je vano planirati ko i kako distribuira informacije, o emu krizni menader mora da vodi rauna
280
Od vclikog jc znaaja jcr sc moc uiti iz iskustva kako sc grckc nc bi ponavljalc, kao i zbog potcncijalnog primanja
finansijske pomoi. Mcnadcr moc sugcrisai standardizaciju ovog proccsa koricnjcm informacionc tchologijc.
:sl
Neophodno je pre nego to se kriza dogodi. Ukoliko se aplicira za pomo ovi zahtevi moraju da sadre specifikaciju
odgovarajuih potreba i da budu usklaeni sa odgovarajuim procedurama. Ovo nije mogue uiniti u uslovima krize.
Bfektivan krizni menader konstantno odrava kontake sa agencijama koje mogu da prue pomo tako da on stalno aurira i
potrebe i procedure.
2S2
Osnov za prikaz pojma kriznog menadmenta i njegovog odnosa sa slinim menaderskim koncpetima je tckst Keetovi, .,
Milaino\i,S.Krizni mcnadment i slini konccpti- pokuaj razgranicnja", Bezbednost.br. 1-2, 2008, str. 37-58 2v Od engl.
rei issue koja oznaava vruu temu ili predmet rasprave. Issue se najee definie kao ,,jaz izmcu praksc korporacijc i
ockivanja stcjkholdcra. Radi sc o okolnosti ili dogadaju unutar ili izvan organizacije koji, ukoliko potrajc, moc imati
znaajan cfckat na funkcionisanjc ili pcrformansc organizacije i na njene budue interese. On nastaje kada organizacija ili
grupa pridaje znaaj percipiranom problemu (ili ansi, odnosno prilici) koji je rezultat politikih, pravnih, ekonomskih ili
socijalnih trendova (npr. povcanjc broja obolclih od nckc bolcsti ili istraivanjc kojc otkriva nuscfcktc nckog lcka).
2N!l
U neprofitnom sektoru se upotrebljava i termin upravljanje kontinuitetom operacija.
s
' Rosenthal, Uriel, Michel T. C'harles and Paul *t Hart. (1989) The World of Crises and Crises Management. In Coping with
Crises: The Management of Disasters, Riots and Terrorism, cditcd by Uricl Roscnthal, M.T. Charlcs and Paul lt Ilart,
Springficld, IL:Charles T. Thomas. pp 7-9.
2
" Izuzetak su nege ekstremistike religijske i teroristike organizacije koje duhovne ili svetovne ciljeve pretpostavljaju vrednosti
Ijudskog ivota.
305
Kngl. mitigation
Npr. gdc i kako graditi zgrade - gcostatikc osobinc zcmljita, ugrocnost zcmljotrcsima i poplavama i sl. Edukacija
zaposlenih i stanovnitva o jednostavnim procedurama da bi se smanjile tete, kao npr. ojaavanje polica i bojlera u sluaju
pada zbog zcmljotrcsa.
275
' Fink, S., Managing Crisis: Planning for Inevitable, An Authrs Guild Backprint.com Edition, Lincoln.NE 1986
Wagner-Pacifici, R.E., The Moro Mora\ity Play: Terrorism as Social Drama, University of Chicago Press, Chicago,1986
RoscnthaKU, Boin,R.A, and Bos,C.J., Shifting Identitics: Thc Rcconstruction of Bijkmcr Planc Crash" in Roshental, U.,
Boin, R.A. and Comfort, L.K.(eds.) Managing Crises: Threats, Dilemmas, Opportunities, Charles C. Thomas, Springfield,
2001, pp. 200-213 " 'Bovens and tHart, P. Ibid
33
http://www.argillos.coin/movie.html
338
Boin, A., Lagadec, P., "Preparing for the Future: Critieal Challenges in Crisis Management", Journal of Contingencies and
Crisis Management, Vol 8. No 4, December 2000, pp. 186.
340
ire o menadmentu i institucionalizaciji konflikata videli u: Milainovi, S., (2003) Drutveni sukobi u zemljama
Centrale i Jugoistone Evrope, Fakultet politiekih nauka. Beograd; Milainovi, R., Milainovi, S., (2004) Uvod u
teorije konflikata.Fakultct civilnc (Kibranc, Bcograd.
'Kymlicka, W., (2002), Moie li se izvoziti liberabu pluralizam: Zapadna politika teorija i etniki udnosi u
Istonoj Evropi. Beogradski centar za Ijudska prava, Beograd, str.76-88
' Bose, S., (1995) State Crises and Nationalities Conjlict in Sri Lanka and Yugoslavia , C'omparative
332
Political Studics,28/1. p.l 10

Siže Iz Oblasti Komunikacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Siže Iz Oblasti Komunikacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predgovor

Cinjcnica da su krizc i konflikti jcdna od konstanti rutvcnog ivota

Osim toga mo i bogatstvo kao osnovne ,,vrednosti savremene civilizacije,

mesto racionalno-naunom objanjenju uzroka, obrazaca i karakteristika kriza i

i koautorskih publikacija i radova objavljenih u strunoj i naunoj periodici dr

Poglavlje I: TEORIJSKI KONCEPT KRIZA I

odnosno privatnc situacijc, jo mnogo cc da bi sc opisalo stanjc sa

1. nestabilna situacija koja je veoma teka ili opasna bankrotirali su

V.V4 I IC 1 I\ V7 H I IV, I II I 1 II IV_/ O V,U pi V/ Ol l l V, VJ Li ^ , I U /.l IV, I l I I I UU IU Ol l Iju vaorv v / ^ ^ H Ci ll JCi 1

delatnosti: od medicine i politike, sve do filozofije, umetnosti, teologije i svih

Teorijski koncept kriza i konJJikata

mitske (sudbonosne) prepreke. Razlika u odnosu na izvor (medicinu) je u tome to

odnosi, politika i organizaciona psihologija, ali i tehniki specijalisti kao to su

odnosima i razgranienjima znaenja, a neretko i kao potpuni sinonimi za pojam

Teorijski koncept kriza i konJJikata

specijalizovane organizacije (agencije) dobijaju zadatak da sve vrate u normalno

' ---------------------------------- I J---------------------------------------------O I

radikalno ne preduzme prete ili sanacija ili likvidacija.

Jan Mitrof polazi od toga da su definicije vane samo s obzirom na svrhu

Teorijski koncept kriza i konJJikata

otctiti organizaciju, zaposlcnc u njoj, proizvode, usluge, finansijsko stanje i

bilo koje magnitude koji remeti redovne operacije u turistkoj idustriji.

Teorijski koncept kriza i konJJikata

dogaaji i njihove posledice mogu prolongirati period neravnotee, ukoliko nema

Teorijski koncept kriza i konJJikata

nosi sa sobonv mada se i njihov vremenski horizont svakako skrauje u uslovima

uradimo? Sta c sc dogoditi ako izabcrcmo ovu opciju? Prilikom dogaaja od

Pretnja usmerena prema

razliiti vremenski pritisci

Teorijski koncept kriza i konJJikata

- opasnost za ciljeve i vrednosti,

organizacije, to se moe pokazati korisnim u aktuelnom ili buduem upravljanju

Term in i po vezan i s pojm om kriza

Lovs i Prido navode tipologiju za koju smatraju da moe pomoi u razvoju

Teorijski koncept kriza i konJJikata

Stepen verovatnoe nastupanja neeljenog dogaaja ili

Situacija koja moc voditi u krizu ako sc nc dri pod

Razvoj i implementacija komunikacionih strategija pre

Kako navode ovi autori, ova tipologija nije ni potpuno iscrpna ni

Tekoe u prouavanju kriza

Pored same sloenosti (i, donekle, neodreenosti) koncepta krize o emu je

lstrazivaci zaraauju za zivot objavijujuci. veoma je maii broj onosilaca

Dr Srdjan Milainovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment

Pojam i karakteristike konflikata

Pojam drutvenog konflikta predstavlja u teoriji jedan od kontraverznih ali i

raziicitin vanjanti psinoioskin, sociopsinoiosKin 1 socioioskin teonja, zatim

drutva i njegovoj integraciji. Kompleksnost drutvenih sukoba uoava se i u

Teorijski koncept kriza i konflikata

socijalno-patolokim pojavama. Prema tom stanovitu, svi drutveni

Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment

i/ili koje upotrebljavaju b) sasvim razliita sredstva za ostvarivanje odredenog

usmerena, dinamina i praktina meusobna sukobljavanja i borbe kolektivnih

Teorijski koncept kriza i konflikata

2. KRIZE, KONFLIKTI I POVEZANI KONCEPTI

Kriza se kao pojam i pojava esto poistoveuje sa drutvenim konfliktom, a

razliku od krize, uglavnom reava mtinskim operativnim procedurama u

pojmova koji iroko obuhvataju sve vrste dosadanjih i buduih nesrenih

Dr Srdjan Milasinovi i Dr elimir Keetovi- Krizni menadment

(preteno sociologa i geologa), odreenih institucija (ili pojedinaca) koje utvrduju i

- razaranja i oteenja materijalnih resursa koja zahvataju i one koji su u slubama za

mv^u iiv^aii vuv uiivuii nu

aktivnosti zatite i spaavanja

Teorijski koncept kriza i konflikata