Panevropski univerzitet Apeiron

Banja Luka

SKRIPTA

Uvod u ekonomsku pijunau

Prof. dr. Dragan Kolev

Banja Luka, 2015.god.ovek koji nema informaciju ne moe da

preuzme odgovornost. ovek koji ima informaciju nema drugog izbora sem da preuzme
odgovornost
Jan Carizon1

Biznis je rat
D. Hil predsednik Amerikan Tabaco sredinom XX veka
Mi ivimo u revoluciji obavetajnosti....
Francuski predsednik iskard D' Esten 1979. god.
Na veliki mozak je bioloka osnova obavetajnosti, a obavetajnost je temelj kulture.
Stiven Guld (paleontolog):

UVOD

ivimo u nestabilnom meunarodnom poretku koga mnogi nazivaju novom

svetskim poretkom. ivimo u vremenu u kome se dogaa krupan geopolitiki prelaz sa
monopolarnog (sa jednom supersilom SAD) ka multipolarnom (paralelno egzistira vie
svetskih sila). U ovim procesima SAD su i dalje vodea sila ali sila koja gubi mogunost
samostalnog odluivanja i odreivanja pravce meunarodnih odnosa. U tom kontekstu se
javljaju i novi centri ekonomske a sa njom i geopolitike i vojne moi. Svetski centar
ekonomije se sa Antlantik kao svetski megaregiona seli na novi megaregion - severni
Pacifik (akcenat je na Dalekom istoku i Kini) i porastom znaaja moi BRIKS-a. Dakle
svetski predak se usmerava ka multipolarizmu. Na to upozoravaju Slobodan Komazec i
Dragan Petrovi u svojoj naunoj monografiji Globalna monetarna kriza i novi
geopolitiki i finansijski odnosi u svetu u kojoj se bave analizom strukturalnih uzoraka i
posledica ekonomske krize u svetu i njenim geopolitikim posledicama. 2
ivimo u periodu velike svetske ekonomske krize koja je nastala kao viegodinji
kumulativni proces veeg broja faktora: finansijskih derivata, ekspanzivne monetarne
fiskalne politike, neprimerene potronje olakog kreditiranja i sl.. Posledice su dugorone
po ceo svet jer je on globalizovan i na ekonomskom planu. Svetska kriza je svoje
strukturalne uzroke imala u SAD. Nju najvie i pogaa. Umanjuje njenu tzv.meku mo
neoliberalizam je prevashodno ideoloko orue SAD, ali umanjuje i njenu tvrdu mo
opadanje ekonomskog rasta. Ova kriza se neminovno prelila i na druge privrede i
najee se ogledala u padu bruto domaeg proizvod i porast nezaposlenosti.
1 Nekadanji predsednik britanske Specijalne vazdune slube (Special Air Service"- SAS-a). Njihova
deviza je: Ko rizikuje on pobeuje! (Who Dares Wins!)
2 Komazec Slobodan i Petrovi Dragan (2014). Globalna monetarna kriza i novi geopolitiki i finansijski
odnosi u svetu, Beograd, Institut za meunarodnu politiku i privredu.

Narasla svest o nunosti prilagoavanja savremenim surovim uslovima ekonomske

kompetitivnosti.
Naomi Klajn (Naomi Klein) u poznatom radu Doktrina oka: uspon kapitalizma
katastrofe (The Shock Doctrine)3 identifikujui savremene ekonomske tendencije u
svetu smatra da je jedna od vanih i porast aktivnosti na planu prikupljanja ekonomskih
informacija.
ivimo u svetu informacija, u svetu u kojem je informacija resurs (roba) do koga
se nastoji doi na razliite naine pa i obavetajnom akivnou i pijunaom. Jedna od
osnovnih izazova narednih decenija e se odnositi na poboljanju pristupa informacijama
koje slue za donoenju odluka na svim socijalnim nivoima.
Kada se do informacije teko ili nikako ne moe doi legalnim putem, onda se
pristupa jedinim nainom koji preostaje ilegalnim putem. To je osnovni razlog pojave
svake pa i ekonomske pijunae. Vremenom je postala znaajna oblast nacionalne
bezbednosti. Savremeno doba je zasnovano na informatici, mikroelektronici i Internetu.
To je dovelo di dubokih socijalnih promena i usavravanje starih fenomena. Meu takve
pojave spadaju i ekonomske obavetajna aktivnosti i ekonomska pijunaa.
Ekonomske obavetajne aktivnosti (na engleskom cometitive intelligence ili
business intelligence; na francuskom ontelligence economique, economic intelligence; na
ruskom , -, x
) i ekonomska pijunaa (na engleskom economic intelligence, business
intelligence; na francuskom espionage economique, na ruskom
, , -; nemaki Abkrzung,) su nove i
mlade naune discipline. Etablirale su se kao akademske oblasti (nauka o
obavetajnosti) sredinom XX veka.
Teoretiari ekonomske pijunae smatraju da su ovi fenomeni (ekonomske
obavetajne aktivnosti i ekonomska pijunaa) stari koliko i oveanstvo, dok su sami
pojmovi relativno skorijeg datuma. pijunaa spada u najstarije zanate na svetu.
Ekonomski obavetajci su gusari savremenog doba.
ta je u osnovi fenomena etiologije (razlozi pojave) fenomena ekonomske
obavetajne aktivnosti i ekonomske pijunae? Zato se pojavila i u industriju razvila
industrijska pijunaa? Koji su motiv koji privredne subjekte pokree u aktivnost
prikupljanja podatak i informacija pa da to ine i pijuniranjem? Sutinski razlozi
ekonomske pijunae je u samoj informaciji: informacija je mo, informacija je kapital.
Ona joj omoguava da ostvari svoje poslovne ciljeve i realizuje svoje ekonomske
interese. Informacije su jedna od najznaajnijih elemenata ukupnog umea (engleski
know-hou, francuski savior-faire) svakog privrednog subjekta. Ova injenica pogotovo
dolazi do izraaja u situaciji permanentnih inovacija, velike konkurencije na tritu roba i
usluga. Pravovremeno posedovanje korisnih informacija privrednom subjektu omoguava
osvajanja i zadravanje na tritu i odrava konkurentsku prednost a samim tim i
profitabilnost. Sve kompanije koje nastoje da sebi obezbede dugoroniju poslovnu
sigurnost prave baze podataka na osnovu kojih donose poslovne odluke. Jedna od
primarnih zadataka je prikupiti podatke o konkurenciji: ta radi, kako to radi i ta
namerava da radi. U tu svrhu pribegava se ekonomskoj diplomatiji, ekonomskim
obavetajnim aktivnostima i ekonomskoj pijunai. Ekonomska pijunaa je mnogo vie
profitabilnija (zahteva mnogo manje trokova) od ulaganja u sopstveni razvoj, inovacije,
3 Klajn Naomi (2008). Doktrina oka: uspon kapitalizma katastrofe, Zagreb, V. B. Z. d.o.o.

istraivanje, kadrovski potencijal i omoguava brzo nadometanje tehniko-tehnolokog

zaostajanja za konkurentom. Iako su za ovu specijalizovanu aktivnost potrebni struni
kadrovi ona je znaajnije isplativija od konvencionalnog pristupa osvajanju novog trita
ili poveanja sopstvenog trinog uea.
Vremenski periodi trine ponude i trine potranje su zamenjeni periodom
trite znanja koje podrazumeva posedovanje adekvatnih informacija (znanja) kao
osnovnog preduslova i resursa svake privredne aktivnosti. Informacija je postala etvrti
(pored radne snage, kapitala i tehnologije) konstitutivni elemenat proizvodnje.
Informacija obezbeuje konkurentsku prednost. To je osnovi razlog to mnoge drave
svoje obavetajno-bezbednosne resurse stavljaju u funkciju prikupljanja strogo uvanih
finansijskih, tehnolokih, industrijskih, bankarskih sl.) informacija koje e posluiti
nacionalnim ekonomijama za to bolje pozicioniranje svetskom tritu.
Jedna od znaajnih tendencija savremenog sveta je kvalitativno i kvantitativno
poveanje ekonomskog sukobljavanja. U tom kontekstu se snano razvila i ekonomska
pijunaa. Ekonomsko nadmetanje je novi vid borbe koji ima globalne dimenzije. Borba
za osvajanje novog ili zadravanje postojeeg trita je postala dominantna tendencija
svetskog trita. Ono poprima karakter planetarnog ekonomskog rata svakog protiv
svakog. Ovo je rat nove vrste, nove fiziologije, sa novim sredstvima, metodama i
tehnikama, ali sa istovetnim ciljevima koje ima konvencionalni rat. U ovom ratu su
neposredne rtve privredni subjekti (preduzea, kompanije pa i nacionalne ekonomije),
dok se posledice oitavaju na planu ruenje ekonomija, velikog broja nezaposlenosti,
padu bruto nacionalnog dohotka, slabljenje ekonomske pa samim tim i svake druge moi
zemlje, ekonomske okupacije i sl. Ekonomska pijunaa je u storiji ljudskog drutva
imala veliku ulogu. U pojedinim istorijskim okolnostima je imala ak i presudnu.
Informacija u savremenom svetu je postala najvanija roba veoma unosan objekat
trgovanja. Smatra se da je tzv. japansko udo, odnosno brz privredni razvoj bio mogu,
pored ostalog, i zahvaljujui dobro organizovanoj, opremljenoj i obuenoj organizaciji za
prikupljanje znaajnih informacija i ekonomsko pijuniranje.
esto puta se nagla ekspanzija ekonomske pijunae naziva novim hladnim
ratom. Onog istorijskog momenta kada SSSR (Rusija) i Zapad nisu vie bili vojni
suparnici, pitanja ekonomskog ratvojansu postala prioritetna. I nacionalne bezbednosne
agencije su promenile svoju misiju. Vise osnovni cilj nije bio praenja politikog
neprijatelje ve ekonomske informacije. Tako, na primer, CIA nije vie vodila borbu
protiv komunizma, ve se fokusirala na nova podruja kao to su trafiking, frgovina
narkoticima i orujem, terorizam, razvoj sofisticirane tehnologije, ekonomske informacije
i sl..
Nagli uspeh Nemake posle dolaska Nacistike stranke i Adolfa Hitlera na vlast
se, pored ostalog, objanjava i veoma razgranatom, strunom i dobro opremljenoj
pijunskoj mrei kojoj je jedan od prioriteta bio i prikupljanje tehniko-tehnolokih i
drugih ekonomskih podataka iz brojnih zemalja u svetu. U ovom sluaju je po prvi put
primenjivano naelo totalne pijunae: nema podatka koji nije vaan, nema mesta koje
nije interesantno i za pijuna su sposobni svi deca, odrasli, vojnici, seljaci, intelektualci.
Ovakav pijunski totalitarizam se primenjivao i kasnije u drugim zemljama, pri emu su
tehnike i metode industrijske pijunae permanentno usavravane.

Mnogi pijunski modeli prikupljanja i analize podataka su postali paradigma

razmiljanja i ponaanja naroda i integralni deo njihovog mentaliteta. Posebno je to
karakteristino za anglosaksonsku civilizaciju koja je u svoj nain analiziranja fenomena
i ljudi usadila proverene pijunske modele i koji su u odreenom periodu postali
komponenta intelekta.
Cilj ekonomske pijunae je pomaganje u izradi stratekog plana firme i
donoenju poslovnih odluka. Konkurenciju je neophodno permanentno pratiti i
analizirati, kako realizaciju njihove poslovne strategije, tako i njihove snage, slabosti,
anse i opasnosti poslovanja. Ona nadzire razliite oblasti: od nauke i tehnologije, preko,
kulture, trita, finansija pa do prava i zatite ukupne batine ekonomskih aktera, drava i
grupe drava. Odluke o visini kamatnih stopa, kako se postaviti u poslovnom
pregovaranju.
Poslednjih godina sve vei broj drava pridaje znaajnu panju razvoju ove
delatnosti. To govori o narasloj svesti da zanemarivanje obavetajnih ekonomskih
aktivnosti moe da ima znaajne negativne posledice po nacionalnu ekonomiju. U tom
smislu su se razvile makroekonomska obavetajna aktivnost i mikroekonomska
obavetajna aktivnost.
Oblast ekonomske pijunae se, kao i svake druge pijunske aktivnosti,
karakterie veitom borbom, nadmudrivanjem, lukavstvima, zakulisnim igrama,
zaverama, nekonvencionalnim pa i nedozvoljenim postupcima (ne fer). Tako je bilo od
pojave trita i razmene robe, sa tendencijom permanentnog usavravanja.
Sasvim je logino da postoji potreba i nastojanje da se doe do tajnih informacija
o namerama konkurencije pa i o poslovnim saradnicima.
Otkrivanje tehnolokih i naunih inovacija, kljunih signala tehnolokih promena
(Eton i Stejsi)4 koje poseduje konkurencija su veoma vane sa opstanak i razvoje
odreenih kompanija. To je i dovelo do pojave industrijske i naune pijunae.
Istraivanja su pokazala da veoma mali broj privrednih subjekat na ovim
prostorima ima slube koje se bave ovim specijaliziranim aktivnostima, a to je jo
znaajnije nema ni svest o njihovoj neophodnosti kao uslova privrednog razvoja.
Najee se ovim poslovima bave najue rukovodstvo (top-menaderi), a da se
upravljane preduzea najee oslanja na njihov poslovni instinkt, iskustvo, i njihova
saznanja. To je jedan od znaajnih razloga zbog ega
U pojedinim firmama koje su svojim poslovanjem okrenute ka izvozu i izlasku na
svetsko trite shvatile su da bez ekonomske obavetajne aktivnosti nema uspeha.
Menadment (rukovodstvo) treba da usvoji novi nain privrednog razmiljanja,
novu poslovnu svest, novi pristupa poslovanja koji podrazumeva i obavetajne aktivnosti
aktivnosti koje maju za cilj da prikupe relevantne podatke koji e im omoguiti
osvajanje i opstanak na tritu. Ni jedan ovakav sloeni poslovni poduhvat je nemogu
bez oslonca na saznanja o kojih dolazi ekonomsko-obavetajna aktivnost. Ali to nije
nimalo lak zadatak za one zemlje ije se privrede nalaze u fazi tranzicije i oporavka i
integrisanja u svetsko trite.
Ekonomsko pijuniranje e suptilna i delikatna aktivnost koja zahteva adekvatnu
opremu i strunu obuku i poznavanje znaajnih vetina. Multidisciplinarna oblast koja
oslonac ima u brojnim naunim disciplinama kao to su sociologija, psihologija,
4 Eton i Stejsi (Ashton and Stacey)

geopolitika, ekologija, politikologija, defendologija, ekonomija, menadment,

kulturologija, demografija, geografija, socijalna psihologija, forenzika i sl. Prostor
bavljenja i obrade ekonomske pijunae je veoma irok.
Ekonomska pijunaa je i vetina, umee, pa i umetnost mogueg. Iza njih stoji ovek sa
svim svojim vrlinama i manama, sa svojim znanjima i umeima, sa svim svojim umnim i
fizikim kapacitetima.
ta je psiholoka osnova ekonomske pijunae? ovek je po prirodi ljubopitljiv
eli da ima odreene informacije, jer mu one trebaju kako bi osigurao svoju egzistenciju.
Osnovna karakteristika odnosa ekonomskih sila je manipulacija operacionih
vojita: kulturni i lingvistiki uticaj, tehnoloki uticaj, pravni uticaj. Menaderski uticaj
(saveti) moralni uticaj, multimedijski uticaj (internet)
Na svetskom tritu vlada snana mrea ekonomske pijunae. Veoma se
beskrupulozno primenjuju brojne i raznovrsne metode ekonomske pijunae. U
savremenoj trinoj utakmici Informacija je postala osnovno oruje. Ne preza se ni do
ega samo da bi se ostvario profit. U tome se bezprimerno kre osnovna ljudska prava.
pijunataju se ne samo proizvodni i kancelarijski objekti ve i stanovi, automobili i drugi
objekti u kojima se kreu i zadravaju interesantni pojedinci sa stanovita ekonomske
pijunae. Atakuje se na privatnost, javno diskredituju se i satanizuju pojedince, grupe,
narodi da bi se diskvalifikovali za ekonomsko nadmetanje. Ucenjuju se ili kupuju
strunjaci iz konkurencije, kradu ideje, strateke planovi i ostala dokumentacija, vode se
lani pregovori i dogovori o sadnji i sl.
Ide se i na fiziko unitavanje pojedinaca, grupa i ekonomsko likvidiranje
konkurencije. I pored apela brojnim meunarodnih institucija za potovanjem legalnih
pravila poslovanja i pridravanja kulture informisanja, stratezi ekonomske pijunae
usavravaju postojee i pronalaze nove metode i tehnike pribavljanja korisnih
ekonomskih informacija.
Istraivanj pokazuju da najvei broj malih, srednjih pa i velikih preduzea na
ovim prostorima ne poseduje strune pojedince niti timove koji se bave vani poslom
ekonomske obavetajne aktivnosti. Situacija je jo drastinija ako se ima u vidu da ne
postoji kultura uenja na svojim a kamo li na tuim grekama koje se tiu prikupljanja i
uvanja ekonomskih informacija.
Ekonomska obavetajna aktivnost nije isto to i ekonomska pijunaa. Osnovna
razlika koja se navodi je u (ne) etinosti jedne ili druge.
Mnotvo je tajnovitosti, intrigantnosti, lai, obmane oko ove teme. esto se iz
razliitih razloga oko pijunae stvara nepotrebna fama 5 ili misterija. Svakodnevno se u
medijima prenose vesti da su mnogi koji uestvuju u javnom ivotu i vlasti (visoko
kotirani politiari) pijuni. O tome se raspravlja po kafanama. Da li ih ima? Naravno da
ih ima (gde bi bili ako ne u vlasti) jer su oni upravo predmet zanimanja obavetajnih
slubi kako bi od njih dobijali informacije,. Otkrivanjem takvih pojedinaca se bave
posebne slube kojima je u opisu posla kontrapijunaa. Sasvim e sigurno da niko od
pijuna nee javno priznati da je neiji ovek (ili da je u slubi neke obavetajne
agencije) ali imaju obiaj da izjave kako sa sigurnou znaju da su to drugi pa ak i da
znaju koji su. Druga vrsta pristupa ovoj temi u javnom diskursu tvrde sa su te prie
5 Fama (latinski fama glas, vest, govor, kod Rimljana boginja vesti). Vujaklija Milam
(1989). Leksikon stranih rei i i i izraza, IV izdanje, Beograd, Prosveta, str. 953.

najobinija izmiljotina, da je to sve deo terora zavere, da su to najobinije glupost, da su

osobe koje ih ire paranoini.6 Pri tome treba rei da je pijunaa i pijunski posao
ozbiljan, zahtevan, sloen i dobro plaen. Naravno da u obe teze imaju elemente
neobjektivnosti i preterivanja iz raznoraznih razloga. Istina je kao i obino negde na
sredini.

6 Paranoja (grki para-noia ludilo). Vujaklija Milam (1989). Leksikon stranih rei i izraza, IV izdanje,
Beograd, Prosveta, str. 666. Paranoja jedna vrste psihoze (sumanutosti) koju karakteriu bolesne ideje
proganjanja, veliine. Kod takvih osoba je inteligencija ouvana, on logino rasuuje, donosi ispravne
zakljuke ali iz pogrenih premisa (razumno ludilo). U medicini se pod ovim pojmom podrazumeva
poremeenost uma, vrsta ludila.

OSNOVNI POJMOVI
Jedan od osnovnih konstitutivnih elemenata svake naune discipline, pored
preciziranog predmet istraivanja i specifine metodologije, je osoben kategorijalni
aparat. Nauna disciplina koja se naziva ekonomska pijunaa raspolae veoma bogatim
pojmovnim aparatom. Mi emo, za nae potrebe, ovde ukratko odrediti samo sledee:
pojam ekonomska obavetajna delatnost,
pojam ekonomska pijunaa,
pojam ekonomska kontrapijunaa,
razlike i slinosti izmeu ekonomske obavetajne aktivnost i ekonomske
pijunae,
pojmovi pijun i obavetajac,
pojam poslovna tajna,
pojam agenturna sposobnost,

pojam kompetativna7 obavetajnost,

pojam benmarking,
pojam korisna informacija,
pojam makroekonomska i mikroekonomska obavetajna delatnost,
pojam tehnoloko (nauno) nadziranje (praenje, pijuniranje) i
pojam izmetanje.

Pojam ekonomska obavetajna delatnost

Uobiajene je shvatanje da je ekonomska obavetajna delatnost kao pojava neto
starija od ekonomske pijunae. U prvi mah su privredni subjekti nastojali da do
potrebnih informacija dou na legalan nain, da prikupljaju one informacije koje su javno
dostupne, a tek onda metodama i tehnikama pijunae. Smatra se da je oko 90%
ekonomska obavetajna delatnost moe da prikupi potrebnih informacija iz javnih i
dostupnih izvora, odnosno legalnim putem.8 Tu se najee kao izvori koriste Internet,
izvetaji, analize, planovi, nauni skupovi, objavljeni radovi i sl. Poveanoj koliini
prikupljenih podataka o nekom ekonomskom subjektu najvie je doprineo Internet i time
poveao obim ekonomske obavetajne aktivnosti.
Kao sinonim esto se upotrebljava i pojam poslovno obavetavanje koji je
neto satriji od pojma ekonomska obavetajna delatnost. Sam termin poslovno
obavetavanje (Business Intelligence) je prvi upotrebio Riard Miler Divens (Richard
Millar Devens) u svojoj knjizi Enciklopediji komercijalnih i poslovnih anegdota
(Cyclopdia of Commercial and Business Anecdotes) iz 1865.9 Ovim terminom
7 Kompeticija (novolatinski competition, competitio) - polaganje prava na neto, takmienje, suparnitvo.
8 Problem je onih preostalih 10% meu kojima su najee informacije od izuzetnog
znaaja.
9 Miller Devens Richard (1865). Cyclopdia of Commercial and Business Anecdotes, pp. 210,
http://books.google.dk/books?id (23. 2. 2014).

objanjava kako je bankar ser Henri Furnese profitirao od blagovremeno prikupljenih

informacijama iz bankarskog okruenju i postupaka pre svojih konkurenata.

Riard Miler Divens:

Enciklopediji
komercijalnih i poslovnih
anegdota

Pojam ekonomska pijunaa

Pojam ekonomska pijunaa (engleski Economist Intelligence; Business
Intelligence - BI; ruski -, -; nemaki Abkrzung,
francuski economic intelligence) je kovanica (sloenica) dve rei: prefiks ekonomska
ukazuje na karakter (vrstu, osobinu, oblik, specifinost) odreene aktivnosti (u ovom
sluaju je to pijunaa) i sufiks pijunaa koji konkretizuje oblast aktivnosti. U
literaturi je mogue nai razliite pojmove u sinonimnom znaenju: ekonomska
pijunaa, komercijalna pijunaa, industrijska pijunaa, biznis pijunaa,
poslovna pijunaa, ekonomska obavetajnost, konomska obavetajna aktivnost,
ekonomska obavetajna delatnost, poslovno obavetavanje, poslovno izvetavanje,
ekonomska bezbednost, marketinka pijunaa, konkurentska pijunaa,
marketinka obavetajna delatnost, kompetitivna obavetajnost (competitive
intelligence- CI), organizaciona pijunaa (Harold Vilenski), tehnoloka pijunaa,
ekonomska obavetajna analiza, biznis obavetajnost, tehnoloka obavetajna
delatnost, korporativna pijunaa, korporativna obavetajna aktivnost, gospodarska
pijunaa itd. Najrasprostranjeniji je ipak izraz ekonomska pijunaa jer se smatra da
je pojam obavetajnost iri i semantiki kompleksniji od pojma pijunae. Pored
toga, re obavetajnost je neologizam10 to je jo jedan razlog za korienje pojma
10 Neologizam (grki ; nos = nov, lgos = re) je nova re koja jo nije u potpunosti postala
deo aktivnog govora.

ekonomska pijunaa. Dakle oblast koju pokrivamo pojmom ekonomska pijunaa je

pojmovno raznorodna i bogata.
Pojam ekonomska kontrapijunaa
Privredni subjekti se u savremenim uslovima trinog privreivanja i narasle
konkurencije moraju suoavati sa brojnim rizicima meu kojima je i ekonomska
pijunaa. Nuno je da se shvati opasnost od ekonomske pijunae i da se preduzmu
akcije za zatitu svojih vanih podataka od sluajnih posetilaca, odnosno potrebno je da
preduzmu mere ekonomske kontrapijunae. Da bi se obezbedio kontinuitet privreivanja
privredni subjekt je prinuen da od ekonomske pijunae titi sve svoje aktive (activis)
svim svojim sredstvima i metodama ali i osloncem na poslovnog partnera. U tome se
esto ukljuuju i pojedine dravne kontraobavetajne organizacije jer su one deo i
nacionalne ekonomije. One su i deo nacionalne bezbednosti jer se ona oslanja i na
ekonomsku mo zajednice, tehnolokim inovacijama i ljudskim potencijalima. Dakle,
neophodno je izgraditi svet da su privredni subjekti na frontu na kojem se permanentno
atakuje na njihov informativn opus, odnosno na informacije koje su znaajne za
funkcionisanje privrednog subjekta. Zoran Petrovi smatra da su najznaajnije sledee
oblasti industrijske kontrapijunae:
infiltriranje preduzea,
detekcija prislukivanja;
postavljanje mini kamera i
saveti u domenu bezbednosti.
Kontrapijunaa je usmerena protiv:
- nelojalne konkurencije (divlje konkurencije) ,
- falsifikovanja proizvoda,
- kraa projekata (nestanka patenata),
- preusmeravanje finansijskih fondova,
- trgovine na crno,
- prevara, obmana, manipulacija i sl.
Razlike i slinosti izmeu ekonomske obavetajne aktivnost i ekonomske
pijunae
Ova dva pojma (i aktivnosti) su po mnogo emu slina ali postoje i odreene
razlike. Autori se razlikuju po shvatanju njihove slinosti ali i po nainu razlikovanja.
Direktor asopisa Obavetajni svet (World of Intelligence) Moris Batbol (Maurice
Batbol) na sledei nain objanjava razliku izmeu ekonomske obavetajne aktivnost i
ekonomske pijunae: Ne treba meati ekonomsko obavetajne aktivnost i ekonomsku
pijunau. Ekonomske obavetajne aktivnost se sprovode legalnim sredstvima kojima se
prikupljaju informacije o predmetu istraivanja, dok se ekonomska pijunaa obavlja na
sasvim ilegalno. Ali upravo tehnike koje se primenjuju prave konfuziju jer se naini koji
koriste klasine obavetajne slube primenjuju i na privredne subjekte.11 Organizacione
jedinice koje se bave ekonomskim obavetajnim aktivnostima s esto kriju pod
nazivom Odelenje za analizu i razvoj u kojima rade strunjaci za finansijsku,
ekonomsku i industrijsku analizu, eksperti za medije, odnose s javnou i sl. Ovaj vid
11 Batbol Maurice, www.Inteligenceonline.com/Indigo publication (23.1.2014)

obavetajne delatnosti je legalan i razlikuje se od rada klasinih obavetajnih slubi.

Prikupljaju se podaci iz tzv. otvorenih izvora.
Ekonomska pijunaa s obavlja ilegalno, tajno i usmerena je na prikupljanje
podataka koji se odnose na makroekonomiju iz tzv. zatvorenih izvora. Da se domogne
dobro uvanih informacija koje mogu da budu od izuzetne koristi za sopstvenu poslovnu
strategiju i postizanja konkurentske prednosti na bio kom nivou.
Pojmovi pijun i obavetajac
Znaenje izraza pijun ima koren u anglosaksonskom govornom podruju. Na
francuskom je to espionnage to se prevodi kao pijunaa, uhoenje, vrebanje,
potkazivanje, dostavljanje, odnosno na italijanskom spione - pijun, uhoda, dounik,
potkaziva, dostavlja.12 Ilija Zindovi i ostali smatraju da je re pijunaa potie od
francuskg glagola espier koji se prevodi kao gledati sa daljine, videti ili otkriti neto je
skriveno.13 Pored ovih imenica u francuskom jeziku se upotrebljava i glagol espionner
u prevodu pijunirati (pijunisati) potajno motriti, uhoditi.14 I engleski pojam intelligence
se prevodi i kao pijunaa.15 Na srpskom jeziku nema autohtonog i autentinog izraza za
ovo oblast. Prema Oksfordskom engleskom reniku (The Oxford English Dictionary)
obavetajac je osoba koja se bavi prikupljanjem tajnih podataka, dounik, pijun, tajni
agen. Sam izraz je prvi put upotrebljen tek krajem XVI veka. Oni grade mreu specijalno
regrutovanih tajnih agenata, ilegalaca i pijuna koji najee rade pod maskom legitimnih
institucija.

Pojam poslovna tajna

Poslovna tajna je specifina vrsta tajne. Sam pojam tajna oznaava svaki
podatak ili informaciju o nekom subjektu (firmi, drutvenoj organizaciji, dravnoj
instituciji, ustanovi i sl.) koje imaju veliki znaaj za njegovo funkcionisanje i ije
zloupotreba od strane neovlatenog lica bi mogla da dovede do odreene tete. Dakle,
tajni podaci nisu samo oni koji dolaze iz vojne sfere, ve i svi oni za koje se proceni da su
od vitalnog znaaja na kog subjekta i mogu biti ekonomske, politike, tehnoloke,
obrazovne, demografske, kulturoloke i sl. Ovi podaci bi mogli drugom subjektu da
pomognu da lake ostvari svoje interese ali oni bi bili na tetu onog subjekta ije tajne je
otkrio. Smatra se da se institut poslovne takne nije skorijeg datuma. Njegovi prvi oblici se
mogu nai jo u starom veku u oblasti zanatstva. Savremeni oblik poslovne tajne se
pojavljuje sa pojavom trita, trine konkurencije i razvojem kapiralistikih odnosa.
12 Vujaklija Milan (1983). Leksikon stranih rei i izraza, III izdanje, Beograd, Prosveta,
str. 1049.
13 Zindovi Ilija, Kurtovi Rejhan, Novakovi Duan (2013). Ekonomska pijunaa u svetlu novog
meunarodnog ekonomskog poretka, Ekonomski izazovi, Novi Pazar, Internacionalnog univerziteta u
Novom Pazaru, 4, str. 152.

14 Vujaklija Milan (1983). Leksikon stranih rei i izraza, III izdanje, Beograd, Prosveta,
str. 1049.
15 Druga znaenja ove rei su: um, razum, pamet, bistrina, mo shvatanja, obavetenje,
vest, informacija, tajna obavetajna sluba i sl.

Poslovan tajna se najee odreuje kao skup informacija (podataka, dokumenata,

saznanja i sl.) ije otkrivanje treem licu moe da izazove tetne posledice poslovanju i
poslovnom ugledu kompanije. To znai da se iskljuuje pravo drugog da raspolae i
koristi slubenu tajnu.
ta je poslovna tajna? Poslovna tajna se najee definie kao skup podataka,
injenica, informacija i dokumenata ije poznavanje od strane treeg lica moe naneti
tetu poslovnim interesima i poslovnom ugledu privrednog subjekta. Ona se odreuje
optim aktima i odreenim propisima poslovnog subjekta (preduzea, firme, korporacije)
i sa sobom nosi krivinu odgovornost u sluaju odavanja. Svi zaposlenici privrednog
subjekta su obavezni da uvaju poslovnu tajnu i posle prestanka radnog odnosa. Ona se
moe otkriti samo na opravdani zahtev ovlaenih lica ili nadlenih organa i to samo
ovlaenja osobe i na osnovu propisa optih akata privrednog subjekta.
Praktino se kao poslovna tajna najee pojavljuju autentini proizvodni
postupci, nove tehnologije, sastav (recept) specifinih proizvoda, sadraj poslovnih
ugovora sa klijentima, karakteristike (kvalitet i kvantitet) menadmenta. Jedan od
najznaajnijih vidova poslovne tajne je proizvodna tajna. Proizvodna tajna obuhvata
brojne i raznovrsne entitete: eme, formule, izume ili informacije koja se koriste u
poslovanju i koje omoguavaju konkurentsku prednost istih ili slinih delatnosti.

Pojam agenturna sposobnost

Agenturna sposobnost, ljudska obavetajnost (human intelligence, intelligence
collection) je spoobnost (kapacitet) pojedinaca koja se karakterie visokom voljom,
inteligencijom,
upornou,
irokom
percepcijom,
znanjem,
samosveu,
komunikativnou i drugim osobinama vanim za obavljanje kompleksne i delikatne
aktivnosti kakva je obavetajna (pijunska). Ona je imala vanu i presudnu ulogu i istoriji
pijunae sve do novog doba kada se pijunska aktivnost sve vie oslanja na savremena
pijunska sredstva a sve manje na ljudske kapacitete. Ameriki psiholog Robert
Stenberg (Robert Jeffrey Sternberg) agenturnu sposobnost definie kao vetinu
izvravanja zadataka koje dobije osloncem na svoje mentalne kapacitete, slabosti
protivnika i date ukupne okolnosti.16 Karakteristike agenturne sposobnosti se
manifestuju u postupku pristupa uvanim tajnama, objektima, dokumenata i ljudima,
institucijama i podacima razliite prirode (politike, ekonomske, vojne, tehnike, naune)
do kojih se ne moe doi na drugaiji nain. Znaajni su u miru ali jo vie u ratu.
Pojam kompetativna17 obavetajnost
Kompetitivna obavetajnost (Competitive intelligence CI) ili takmienje u
pijuniranju je rezultat samog trinog takmienja (engleski competition; francuski
16 Sternberg, R. J. (1985). Beyond IQ: A triarchic theory of human intelligence., New York: Cambridge
University Press, pp 35. On je profesor psihologije na Univerzitetu Jel. Poznat je po naunim istraivanjima
ljudske inteligencije, miljenje, kogniciju, emocije (ljubav i mrnju), informativno-procesne procedure i sl.
17 Kompeticija (novolatinski competition, competitio) - polaganje prava na neto, takmienje, suparnitvo.

concurrence; nemaki Wettbewerb) odnosno naina ostvarivanje konkurencije.18 U ovom

smislu trino takmienje je oblik rivalstva, odnosno konkurentsko suparnitvo izmeu
proizvoaa.
Proizvoai proizvoda i usluga su trini takmiari (competitors; competing
undertakings) konkurenti, rivali jer se pojavljuju na istom tritu takmiei se u nuenju i
prodaji proizvoda/usluga. Izmeu trinih takmiara vlada tzv. konkurentsko suparnitvo
(rivalry) koga odreuju etiri osnovna faktora: a) pretnja da na trite pristupi nova
konkurencija, b) kupovna kom potroaa, c) pretnja od falsifikata i d) pregovaraka mo
dobaljaa, odnosno njihova mo pogaanja (bargaining power). Da bi razvili
sopstvenu sposobnosti za trino tkmienje privredni subjekti pribegavaju ekonomiji
zasnovanoj na znanju, ekonomiji znanja, pametnoj ekonomiji (knowledge-based
economy). Know-how (francuski savoir-faire) se u ekonomiji najee odreuje kao
dopunsko praktino znanje i iskustvo za koritenje patentiranog izuma koji neko
posjeduje. Za njega je karakteristino prenoenje neobjavljenog (skrivenog) znanja i
iskustva koje ukljuuje nekoliko elemenata: samog tajnog izuma, konstrukciju, formule i
recepte, tajne naina izrade, tehniku dokumentaciju i sve ostala znanja i vetine koje
poseduju neposredni radnici u proizvodnji.19 Dakle, trite je odavno poprimilo
kompetitivni karakter postalo kompetitivno trite (competitive market), to znai da
na takvom tritu deluje znaajan broj stvarnih i potencijalnih trinih takmiara
nejednake trine moi (market power). Sve to upuuje privredne subjekte na potrebu
dobrog poznavanja trita i konkurencije (postojee i potencijalne). Kao jedna od
najznaajnijih mehanizama prikupljanja informacija o tritu i konkurencije je upravo
ekonomska pijunaa koja je vremenom poprimila kompetitivni karakter prerasla u
pijunsko nadmetanje (takmienje) pa i svojevrsni pijunski rat.
Pojam benmarking

Benmarking (benchmarking) odnosno uporedna analiza se definie kao referentni

standard uspenosti na osnovu koga se svi ostali u toj brani porede i ocenjuju. To je onaj
ekonomski subjekt koji je najbolji u svojoj oblasti. 20 Njega su nastojali da kopiraju i
dostignu ostale kompanije i zato je on uvek bio centralni objekat ekonomske pijunae.
18 Trino takmienje je stvaranja situacije na tritu na kojem prodava proizvoda/usluge nastoji uticati
na potroae kako bi se realizovali odreeni poslovni ciljevi kao to su prodaja, profit i osvajanje trita.
19 Know-howa je integracija tri osnovna elementa: a) tajnost (secret) odnosi se na know-how koji nije
lako dostupan i optepoznat; b) vanost (substantial) oznaava know-how koji sadri podatke neophodne
za proizvodnju proizvoda i c) prepoznatljivost (identified) odnosi se na know-how koji je opisan na nain se
da jano vidi da proizvod ispunjava kriterije tajnosti i vanosti.
20 Termin benchmarking je kovanica koja ima etimologiju u engleskim reima bench klupa, tezga i
marking primeen, markiran. Pri su je koristili obuari za merenje duine stopala kod ljudi. Postavljali
su neku muteriju da sedi na klupi ispred njih kako bi mogli da vizuelno procene veliinu stopala i shodno
tome da prave veliinu obue.

Ovaj izraz je iz SAD prenese u Evropu tek esdesetih godina XX veka. Kersten Berla i
Markus Sulcberger i (Karsten Berlage and Markus Sulzberger) benmarking definiu
kao permanentni i sistematski proces praenja, ocenjivanja i uporeivanja sa
proizvodima, uslugama, nainima distribucije i aktivnostima konkurenata koji su priznati
kao najbolji a sa ciljem da se pobolja sopstvena organizacija i sopstveni proizvod. 21
Prvu knjigu o benmarking (benchmarking) napisao je Keiser Asociates (Kaiser
Associates) naslovom Pobeivanje konkurencije: praktini vodi za benmarking
(Beating the Competition: A Practical Guide to Benchmarking) kao praktini vodi za
uporednu analizu koja se realizuje u sedam faza.22
Smatra se da je do sada jedna od najbolje napisanih knjiga na temu
benamreketinga Benmarking za konkurentsku prednost (Benchmarking for
Competitive Advantage) autora Roberta Bokvela (Robert J. Boxwell).23
Robert Kamp (Robert Camp) koji je napiso knjigo Benmarking: traganje za
najboljom praksom koja dovodi do superiornosti u industriji (Benchmarking: The
Search for Industry Best Practices that Lead to Superior Performance) u kojoj je
predstavio metodologiju komparativne anlaize od dvanaest faza. 24

21 Berlage Karsten. and Sulzberger Markus. (1996). Competitive Intelligence and Benchmarking in
Practice, pp. 115, in Gilad B. and Herring J. P. [eds.] The Art and Science of Business Intelligence
Analysis: Intelligence Analysis and its Applications, Advances in Applied Business Strategy (Supplement 2,
Part B) Greenwich, CT: JAI Press Inc.
22 Associates Kaiser (1988). Beating the Competition: A Practical Guide to Benchmarking, Washington,
DC.
23 Boxwell J. Robert (1944). Benchmarking for Competitive Advantage, McGraw-Hill Professional
Publishing, New York.
24 Camp Robert (1989). Benchmarking: The Search for Industry Best Practices that Lead to Superior
Performance, Quality Press, London.

Robert Bokvel
Benmarking za
konkurentsku prednost

Robert Kamp
Benmarking:traganje
za najboljom praksom
koja dovodi do
superiornosti u industriji

Pojam korisna informacija

Korisna informacija je ona koja moe da bude znaajna za poslovne oduke na
razliitim nivoima odluivanja u preduzeu da bi se donele adekvatne strategije kojima se
ostvaruju osnovni ciljeve u konkurentskom okruenju. Zoran Petrovi smatra da je
korisna informacija ona informacija koja je potrebna na razliitim nivoima
odluivanja u preduzeu, kompaniji, kako bi se uspostavila temeljna strategija i
neophodne taktike radi postizanja definisanih ciljeva firmi.25
Pojam marketinka obavetajna delatnost
Pojam marketinka obavetajna delatnost se odnosi na istraivanje trita,
odnosno prikupljanje informacija o tritu kako bi se sainila strategija marketinga koja
bi dala najvei efekat. Ona je ua delatnost od ekonomske pijunae. Obuhvata sledee
aktivnosti: studiju potrebe klijenata/potroaa, utvrivanje adekvatnih oblika plasiranja
proizvoda/usluga na tritu, komparaciju konkurentnih cena, uspostavljanje adekvatne
distributivne mree, analize marketinkih kampanja konkurenata, miljenje konkurenata o
naim proizvodima/uslugama, pokrivenost trita odreenim proizvodima, kupovna
mo ciljne grupe, potencijalna trita i sl.
Pojam makroekonomska i mikroekonomska obavetajna delatnost

25 Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju
ekonomske obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva,
Beograd, Institut za politike studije/Draslar partner, st. 36.

Svaka ozbiljna drava poseduje svoju mreu ekonomskih pijuna koji su struno
osposobljen za obavljanje ove specifine i suptilne delatnosti, odnosno
makroekonomskom obavetajnom aktivnou. Ona obuhvata prouavanje globalnog
trita, robe, kapitala i radne snage, cena, trgovine, zajmova, kredita, investicija, ugovora,
meunarodnih trgovinskih organizacija, tehnikih podataka o novim proizvodima i novim
izumima (patentima) i sl. To se najee odnosi na mreu ekonomske diplomatije ali i
klasine (velike) nacionalne obavetajne organizacije i agencije. Tako, na primer,
amerika Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) u saradnji sa drugim agencijama
obavetajne zajednice prikuplja informacije koje su od vitalnog znaaja za funkcionisanje
amerike ekonomije (cenama nafte u OPEC-a, trgovinskim pregovorima na svetskom
nivou, pozicije koje e zauzimati uesnice samita UNCTAD-a; postojeim izvorima
nafte, istraivanjima novih rezervi, naftovodima i sl.)
Mikroekonomskom obavetajnom delatnou se bave specijalizovane slube
samih preduzea, kompanija kako one koje nastupaju na svom nacionalnom ili svetskom
tritu. Svoj rad esto oslanjaju na pomo klasine dravne obavetajne (pijunske)
aktivnosti u sluajevima da se proceni da je to od nacionalnog (dravnog) interesa. Tako
se veoma esto nacionalni interesi prepliu sa interesima privatnih kompanija. Tim se
omoguava da se stekne konkurentska prednost u nekoj grani industrije. Vodee drave
sveta su ovu praksu saradnje podigle na veoma visok nivo sa ciljem da se postigne i odri
ekonomska, industrijska i tehnoloka prednost.
Pojam tehnoloko (nauno) nadziranje (praenje, pijuniranje)
Strunjaci iz ove oblasti smatraju da postoje dva pristupa tehnolokog nadziranja:
1. permanentno nadziranja irokog opsega informacija, pojava, procesa na osnovu
kojih se prate tendencije i tehnoloke promene koje su znaajne za odreeni
privredni subjekt i
2. permanentno nadziranje ueg opsega (ciljane tehnike i naune oblasti), njihove
svestranije analize i interpretacije.
Pojam izmetanje
Tzv. izmetanje (outsourcing) je aktivnost koja podrazumeva formiranje posebnih
timova koji tragaju za novim tritima koja su povoljna sa sopstvenu ili konkurentsku
tehnoloku inovaciju.

Kratak istorijat ekonomske pijunae

Fenomen ekonomske pijunae ima dugu tradiciju. To nije pojava savremenog
doba. Njeni koreni se mogu pratiti od najstarijeg doba nastanka civilizacije. Ekonomska
pijunaa se razvila iz vojne pijunae, pa bi se gotovo moglo rei i uporedo sanjom.
Pojava ekonomske pijunae u klasinom obliku se najee vee za sukobe dravica u
Srednjem veku. Koriena je za prikupljanje podataka o ekonomskoj moi (ali i vojnotehnolokoj moi, opremljenosti i obuenosti oruanih snaga, koliini i vrsti oruja i
orua, vojnim planovima i svih drugih podataka o protivniku) pre utoku i posle oruanih
sukoba. Uporedo sa tim javila se potreba da se prikupljeni podaci uvaju ali i namera
suprotne strane da doe do tih podataka. To izrodilo i kontrapijunau ali i potrebu da se
pravno regulie ova materija kao vie ili manje krivino delo. Ekonomska pijunaa se
vremenom odvojila od vojne pijunae i prerasla u prerasla u samostalnu delatnost koja
ima za cilj da prikuplja podatke o ekonomskoj moi neke drava pa i za voenje
unutranje i spoljne dravne politike. Time ona postaje znaajni inilac geopolitike i
geostrategije. To je ostala i do dananjeg dana. Stoga se i formiraju profesionalne
organizuje (obavetajne agencije, agenture) sa visoko obuenim i tehniki opremljenim
kadrovima. To su dravni slubenici sa posebnim ovlaenima koji se nazivaju
obavetajcima, operativcima, pijunima (i drugi nazivi koji imaju negativnu
konotaciju). Kratka istorija pijunae pokazuje kako su sa razvojem drutva razvijale i
usavravale metode i tehnike pijunae.
Kao jedna od prvih primera organizovane pijunae zabeleen je u Starom
Zavetu, Kuranu i Tori. Jo u XIII veku. p.n.e. je verski voa, prorok zakonodavac u
Knjizi bojeva (etvrta knjiga Starog zaveta; poglavlje 13, stihovi od 3 do 26) stoji da je
Mojsije svojih dvanaest odabranih pijuna poslao u okolne zemlje sa ciljem da prikupe i
donesu podatke iz tih zemalja koji se odnose na karakteristike naroda koji u njima ive,
na gradove koje su izgradili, na njihova prirodna bogatstva i na kvalitet zemlje i klime u
njima.26 Dakle, pre nego to je pozvao voe svih 12 jevrejskih plemena i poveo iz Egipta
u zemlju Kaanana (Obeanu zemlju) on je nastojao da sazna uslove budueg ivljenja
svojih sledbenika. Iz onoga ta je rekao pre puta, iz onoga na ta je traio da obrate
posebnu panju vidi se objekti njihove opservacije i karakter informacija koje su bile
posebno znaajne. U Jerusalemskoj Bibliji se navodi: Popnite se do Negeba, a potom
se popnite na planinu. Pogledajte ta je ta zemlja, kakav je narod koji je nastanjuje, jak ili
slab, ratrkan ili brojan, kakva je zemlja koju nastanjuju, dobra ili rava, kakvi su gradovi
koje nastanjuju, logori ili utvreni gradovi, kakva je zemlja, plodna ili siromana,
poumljena ili ne. Budite hrabri. Pokupite proizvod etog kraja. 27 Posle etrdeset dana
pijuni su se vratili doneli plodove i izvestili Mojsija o svemu to su uli i videli. Neki su
doneli, za Mojsijevu nameru, nevane podatke ali veina ih je bilo znaajno da odredi
zemlju u koju e se njegovi sledbenici naseliti. On i njegov sledbenik Doua se smatraju
prvim primerima savremenog naina pijuniranja.

26 Mojsiju (hebrejski Moe, arapski Musa) se tradicionalno pripisuje i pisanje Tore. On je najznaajniji
prorok u judeizmu, a smatra se vanim prorokom i u hrianstvu i islamu.
27 Citirano prema: Petrovi Zoran (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 17.

Mikelanelov Mojsije
Veliki znaaj prikupljanju podataka o potencijalnom neprijatelju je pridavao i
Hamurabij (1792 1750. god. p.e.r).28 To mu je u velikoj meri pomoglo da u XVIII
veku p.n.e. ujedini rascjepkana kraljevstva i da uspostavi Vavilonsko carstvo.

Hamurabij

Kao primer drevne pijunae iz XII veka p.n.e. se navodi se i Odisej koji je
preruen u prosjaka uao u Troju i video osnovne osobine trojanaca, raspored snaga i
karakteristike grada Troje.29 Sam je rizikovao da prikupi znaajne informacije.
Zahvaljujui tome je desetogodinji Trojanski rat okonan osvajanjem Troje. Iako se radi
o istorijski neproverenoj linosti i ovaj primer iz antikog vremena govori o znaaju
pijunske aktivnosti.
28 Hamurabi je bio je sedmi vladar Amoritske dinastije u drevnom Babilonu. Smatra se da je on zapoeo
eru monoteizma uvoenjem boga Marduka kao glavnog boga vavilonskog panteona.
29 Prema grkoj mitologiji on je car Itake u uesnik Trojanskog rata a i ideje trojanskog konja. Ton je
glavni heroj Homerove Odiseje u kojem se opisuju brojne pustolovine i izazove kroz koje je prolazi na
povratku na rodnu Itaku.

Odisej

Grki teoretiar iz IV veka p.n.e. Enas Taktikus je preporuivao da dravnici ili

vojskovoe pre donoenja odluke ukrste i analiziraju informacije od najmanje tri izvora
(tri pijuna) i time umanje pogrenost svoje odluke.
Pre nego je krenuo u osvajanje Engleske rimski vojskovoa i posac Gaj Julije
Cazar (Gaius Iulius Caesar; 100. god. p.n.e. 44. god. p.n.e.) je lino uhodio i
predvodio pijunske aktivnosti kojima je nastojao da prikupim to vie informacija o njoj
i njenim stanovnicima. To je inio i tokom Rimskog graanskog rata. Nije eleo da vojne
operacije prepusti sluaju. uveni rimski vojskovoa Kvint Sertorije (Quintus Sertorius,
121.god. p.n.e. - 72. god. p.n.e.) je poznat po tome to je nauio keltski jezik re nego to
je i sam preruen krstario zemljom varvara.

Gaj Julije Cezar

Jednu od najstarijih rasprava o znaaju pijunskih aktivnosti za dravnike i

vojskovoe pod imenom Umee ratovanja (The Art of War) napisao je pre dva i po

milenijuma kineski strateg i filozof Sun Cu (Sun Tzu; 544. 496. god. p.n.e.). U njoj (u
odeljku Ofanzivna strategija) iznosi osnovne principe taoistike strategije koja
podrazumeva donoenje vanih odluka na osnovu proverenih informacija.30
Kao jedan od veoma znaajnih spisa o ovoj specifinoj aktivnosti se izdvaja i
Arthaastra o ekonomskoj i politikoj organizaciji. Napisan je u IV veku p.n.e. a autor
je indijski dravnik i filozof Kautiljo (Cutakya; 350. god. - 283. god. p.n.e.).31 Iznosi
svoje iskustva u svrgavanju dinastije Nanda i ulogu pijuna u tome. On imenuje
specifine vrste pijuna i naine na koji e obavljati pijunske aktivnosti. 32 Sve segmente
drutava je nastojao da pokrije pijunskom mreom u ijem sastavu su bili specijalizirani
pojedinci za odreene poslove. Informacije je smatrao verodostojnim ako dou od tri
razliita izvora.
Istorija je zabeleila da je jedan od pionira savremene pijunae bio i osniva
mongolske drave, vojskovoa i u kreator najveeg kopnenog carstva u istoriji
oveanstva Dingis Kan (Tumur-Di, Temudin; 1162 -1227).

Dingis Kan

Teoretiari ove oblasti smatraju da je on meu prvim bavio i ekonomskom

pijunaom prikupljanjem informacija o ekonomskom stanju zemalja koje je
nameravao da osvaja. Gotovo dve decenije su njegovi pijuni na prostora Evrope
nesmetano obavljali svoje zadatke zbog kojih su bili poslati. Tada se belei i prvi primer
trgovanja informacija od znaaja za ekonomsko stane evropskih zemalja. Naime Dingis
Kan je od vladaoca tadanje Venecije kupovao informacije o socijalni, vojnim i
ekonomskim prilikama Evrope. To pokazuje u kojoj meri je princip dominacije
30 Sun Cu i Sun Pin (2007). Sveobuhvatno umee ratovanja, Beograd, Alnari,str. 67
31 Videti u: Boesche Roger (2003). Kautilya's Arthastra on War and Diplomacy in Ancient India, The
Journal of Military History, 67 (1), pp. 937.

32 Poznat i pod imenima anakla i Vinugupta. Najpoznatija su mu dela Arthaastra i

Nitiastra.

materijalnih interesa iznad svega vladao u tadanjoj Veneciji pa i pored injenice da su

ruili svoje susede. Time su hteli da naude svojoj najveoj trgovakoj konkurenciji
Republici enovi. Ovaj sluaj se est navodi i kao jedna od prvih primera savremenih
oblika ekonomskog rata kojim se i na ovaj nain tite sopstveni trgovaki interesi.
Znaaju ulogu u ovom ratu je imala i ekonomska pijunaa.

Aleksandar Veliki
Aleksandar Veliki (Aleksandar III, Aleksandar Makedonski; 356. god. p.n.e. 323. god. p.n.e.) je makedonski kralj i jedna od najznaajnijih i najuticajnijih linosti u
istoriji oveanstva i jedan od najveih vojskovoa. Za svega 13. godina vladavine
izgradio je jedno od najveih carstva i osvojio veinu poznatog sveta za Grke u svoje
vreme (od Makedonije do Indije). Njegova osvajanja su imala dalekosene posledice:
veliko persijsko carstvo vie nije postojalo, grki jezik je zamenio aramenski, osnovao je
mnoge gradova i time razvio ekonomiju i trgovinu, vreme njegovog pohoda na Pesiju se
rauna kao poetak novog istorijskog razdoblja (helenizam). Sve je to postigao
zahvaljujui i dobro organizovanoj obavetajnoj i pijunskoj mrei koja mu je prikupljala
podatke o teritorijama moje je nameravao da osvoji, stanovnitvu, vladarima i njihovoj
vojnoj moi. Za to vreme je imao jednu od najorganizovanijih, najobuenijih i
najbrojnijih obavetajnih zajednica.

Aleksandar Veliki

Francuski kralja Luj XI (Louis XI de France, 1423- 1483) uspeno se borio

protiv feudalaca i ujedinio veinu pokrajina. Pored toga to je pomagao gradove, razvoj
trgovine, zanata, prosvete i kulture izvrio je i reorganizaciju vojske. Znaajno je
unapredio potanski saobraaj uvodei stalne potare konjanike ime je znatno ubrzao
prenos informacija i time ubrzao razvoj civilizacije. To je u oblasti ekonomskog
obavetavanja i ekonomske pijunae uinio efikasnom.

Luj XI

Francuski kardinal Arman an di Plesi de Rielje (Armand Jean du Plessis de

Richelieu; 1585 1642) nastavio zapoetu aktivnost oca ozefa koji je postavio osnove
rada obavetajne slube kralja Luja XIII u kome su se pojedinci primerne discipline,

voeni nevidljivom rukom uputali u ekonomsko izvianje irih razmera. 33 Na osnovu

trgovinskih izvetaja koje su slali moglo se videti ta se proizvodi u pojedinim zemljama,
kako se i ime trguje to je bilo od znaaja za ekonomiju tadanje Francuske.

an Rielje

Znaajan napredak u radu i organizaciji prikupljanja ekonomskih informacija je

napravio ministar finansija an-Batist Kolber (Jean-Baptist Colbert) u drugoj polovini
XVII veka za vreme vladavine kralja Luja XIV (Louis XIV;1638 1715) iz dinastije
Burbona Na osnovu dobijenih podataka uvodio je merkantilistiku praksu i time uvao i
jaao ekonomiju Francuske u to vreme (poreske olakice, carinom, zabranom uvoza ili
izvoza odreenih proizvoda, osvajao kolonije i sl.).

Luj XIV

an-Batist Kolber

33 Citirano prema: Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju
ekonomske obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za
politike studije/Draslar partner, st. 22.

Pionirski poduhvat u organizovanju obavetajne mree za prikupljanje

informacija razliitog karaktera (pa i ekonomski) je preduzeo ser Frensis Valsingam (Sir
Francis Walsingham; 1530-1590). On je bio ovek od posebnog poverenja kraljice
Elizabeta I Tjudor (Elizabeth I Tudor; 1532 1590) koja je vladala Engleskom od 1558.
god. do 1603. god. a osnovao je prvu tajnu slubu koja je radila za nju. Pored toga to je
bio engleski diplomata, na dvoru kraljice je formalno imao funkciju njenog glavnog
sekretara. Stvorio je iroku i efikasnu mreu dounika i pijuna (53 agenta i 18 pijuna)
na gotovo svim dvorovima tadanjih evropskih zemljama i nainom na koji je ona
funkcionisala moe se rei da je to bila prva savremena obavetajna sluba u istoriji
Evrope. Oni su pored informacija vojnog karaktera, priprema svrgavanje kraljice
prikupljali i ekonomske informacije. Njegova sluba se bavila i psiholokim profilima,
(psychological profiling) prirodom naravi kraljeva i njegovih najbliih saradnika i time
uspostavila temelje i ovoj naunoj disciplini. Dakle psiholoko profilisanje (u razne
svrhe) je vie od pet vekova upranjavano i usavravano u odavetajnim slubama
Zapada. Saradnike je regrutovao iz redova najboljih studenata sa univerziteta Kembrida
i Oksforda. Razvio je i kriptografsku slubu i uao u istoriju kao otac savremene svetske
pijunae. Upamen je i po napisano metodolokom uputstvu za svoje agente kojim su se
sluili za prikupljanje specifinih informacija. Uredio je celi obavetajni sistem od naina
prikupljanja, izbora, analize do uvanja informacija. Svoje agente je obuavao i za
specifine naine ponaanja kojim se dolazi do vitalnih informacija ali i otkrivanja
najslabijih strana protivnika. Uveo i metodu temeljne analize prikupljenih podataka kako
bi na osnovu nje mogao da izvue sutinu i predvidi tendencije ponaanja protivnika.

Elizabeta I Tjudor

ser Frensis Valsingam

Ova sluba je na vreme otkrila i spreila nekoliko zavera kojim se elela kraljica
ukloniti sa trona, otkrila panske planove za invaziju (1588. god.) ali i znaajno doprinela
da se za vreme vladavine kraljice Elizabete I uvea ekonomka mo Engleske. Sve je to
znaajan uticalo na napredak nauke, kulture i omoguilo da se krene u kolonizaciju
Severne Amerike. Frensis Valsingam je svojom obavetajnom slubom pomogo da se
vreme vladavine ove kraljice prozove Zlatnom Elizabetinom erom.
Ceo Srednji vek (od V do XV veka) je prepun primera ekonomske pijunae. Kao
paradigma takvih poduhvata moemo navesti putovanje venecijanskog trgovca i
avanturiste Marka Pola (1254 1324) koji je preduzeo pionirsko putovanje u Kinu
Putem svile.34 Osnovni cilj ovih kao i drugih trgovaca koji su preduzimali ove pogode
su bili u misiji ilegalnog transfera tehnologije otkrivanje tehnologije industrije svile.

Marko Polo

Tri putovanje Marka pola u Kinu

34 Marko Polo, Encyclopedia Britannica, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/468139/MarcoPolo (23.2.214).

Fracuski vojskovoa, dravnik, car i vladar Napoleon I Bonaparta (Napolon

Bonaparte; 1769 1821) je jedna od onih vladara koji je svoje uspehe u velikoj meri
zasnivao na obavetajnim podacima. Izgradio je impresivan obavetajni aparat i
obavetajnu mreu za to vreme. Znaajan deo podataka koje su mu prikupljali za to
obueni pojedinci su bili i ekonomskog karaktera. Oni su bili deo njegovih osvajakih
strategija. Organizovao je posebnu instituciju koja se bavila ekonomskom pijunaom
pod eufemistikim nazivom Drutvo za ohrabrivanje nacionalne industrije (Socit
d'encouragement pour l'industrie nationale). Ova organizacija se specijalizirala za
prikupljanje prvenstveno ekonomskih i tehnikih informacija. Moe se rei da je ona
pretea savremenih organizacija koje danas imaju sve razvijene svetske drave i vee
korporacije.

Napoleon I Bonaparta

Znaajno je napomenuti da su pored drava i veih privrednih organizacija i

brojne porodice koje su raspolagale sa veim bogatstvom organizovale sline pijunske
mree kojima su sticali i odravale svoju socijalnu poziciju. Dakle to su bile prve
privatne pijunske organizacije i meu prvima su ih osnovale porodice koje su se bavile
bankarstvom. To je sasvim i razumljivi ako se ima priroda posla kojom su se bavili, ali i
poslovina nepoverljivost u zatiti interesa. Pravovremena i potpuna informacija o
mnogim segmentima drutva i drave je bila od presudne vanosti za poslovne poteze.
Kao dobra ilustracija esto se navodi sledei primer. Poznati firentinski bankari De Bardi
i Perici su pre poetka Stogodinjeg rata (1337- 1453) izmeu Francuske i Engleske dali

kredit engleskom kralju Edvardu III (Edward of Windsor; 1312 1377) od 1,3
miliona ondanjih zlatnih forinti.

Edvardu III

Republika Firenca

Tu odluku su doneli na osnovu informacija koje je prikupila njihova obavetajna

sluba o engleskoj ekonomskoj superiornosti nad francuskom dravom. pijuni ovih
bankara su napravili izvetaj u kome podrobno analiziraju ekonomske pokazatelje ali i
geopolitiku situaciju Evrope tog doba. Dakle, bankari su bez velikog rizika pozajmili
veliku koliinu zlata i a tome ostvarili znaajnu dobit.
Postoje i drugi brojni primeri banaka koje su posedovale svoje pijunske mree.
Jednu od najorganizovanijih pijunskih organizacija u XVII veku je imala banka nemake
porodice Fuger. Slino tome i porodica Krup u ijem vlasnitvu je bio veliki deo
nemake industrije i banaka je svoje porodino carstvo stekla zahvaljujui sopstvenoj
mrei prikupljanja informacije i poznati su po izdanom plaanju dobijenih ekonomskih
informacija. Meu njima je najznaajniji Alfred Krup (Alfred Krupp; 1812 1887) koji
formirao prvu svetsku industrijsku kontrapijunau. Bio je najvei proizvoa i trgovac
oruja tog doba u Evropi to mu je i donelo nadimak Kralj topova (Kanonenknig).
Topove koje su proizvodile njegove fabrike su znaajno doprinele pobedi Nemake u
Francusko-nemakom ratu (1870 1871).

Alfred Krup

Logotip firme Krup

Kao najuspeniji primer ovakvog bankarskog sistema XVIII veka je svakako

banka porodice Rotild koja informacije prikupljene putem sopstvene pijunske mree
stavila na raspolaganje dravama koje su se borile protiv Napoleona. Majer Amel
Rotild rodonaelnik porodice Rotild.

Majer Amel Rotild

Porodini grb Rotilda

Svi dravnici su se pre vojnih i osvajakih pohoda svoje planove zasnivali na

informacijama koje su im donosili putujui trgovci koje su za tu uslugu posebno
nagraivali ali su organizovali i posebne slube i pojedince od nauke i struke koji su (sa

znanjem ili bez saznanja o svojoj misiji) prikupljali podatke. Jedna od primera slanja
strunjaka koji su pod izgovorom naunog istraivanja prikupljali podatke za izradu
stratekih osvajakih planova je uveni austrougarski etnolog, arheolog Feliks Filip
Emanuel Kanic (Felix Philipp Emanuel Kanitz; 1829 1904) i jedna od najboljih
poznavalaca tadanje balkanskog prostora.35 Dosta je putovao po prostoru Balkana
(Dalmacija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Bugarska, Makedonija) beleio
geografske, arheoloke, etnografske, demografske, istorijske, kulturoloke druge znaajne
podatke do kojih je dolazio. Kako je bio dobar crta brojne napravio je brojne ilustracije
predela, objekata i ljudi tog vremena.

Feliks Kanic

Svoja istraivanja je objavi u znaajnim radovima kao naune monografije, ali su

podatke do kojih je on doao Vojna komanda Austrougarske u veliko koristila za izradu
ratnih planova u Prvom svetskom ratu.36
Bankarski konzorcijumi su pijunsku delatnost usavrili tokom XX veka i po
snazi kapitala kojim su raspolagali bili moniji od mnogih drava. XIX vek je
predstavljao znaajan iskorak u ekonomskoj pijunai. pijunsku delatnost su usavrili
bankarski konzorcijumi tokom XX veka jer su po snazi kapitala kojim su raspolagali bili
moniji od mnogih drava pijunsku delatnost su usavrili bankarski konzorcijumi tokom
35 Feliks Kanic je bio savetnik ugarskog kralja, vitez austrijskog ordena Franje Josipa,
nosilac Takovskog ordena Svetog Save, poasni lan Kraljevske saksonske akademije
nauka
36 Kod nas je najpoznatije njegovo delo Srbija, zemlja i stanovnitvo od rimskog doba do kraja XIX
veka (Das Knigreich Serbien und das Serbenvolk von der Rmerzeit bis zur Gegenwart, prvi put izdato
1904.

XX veka jer su po snazi kapitala kojim su raspolagali bili moniji od mnogih drava Kao
primer posvevaja znaajne panja ovoj oblasti esto se navodi ameriki pronalaza
Tomas Alva Edison (Thomas Alva Edison; 1847 - 1931). On je meu prvima poeo
koristiti tampane medije kako bi tadanjoj vlasti privukao panju na svoje izume i
projekte i time obezbedio njihovo finansiranje ali i da od novinara dobije vane
informacije. Organizovao je javne nastupe na kojima je predstavljao svoje izume (1.093)
na njih pozivao bankare, vlasnike fabrika, novinare, umetnike, naunike. Na tim
predstavama su prisustvovali i industrijski pijuni konkurencije koji su mu krali i kvarili
ureaje i patente. Da bi se tome suprotstavio on je izumeo i sigurnosni sistem (safety fus)
za ograniavanje sabotae i uve fiziko obezbeenje koji bi takve pijune I sabotere
izbacivali sa predstave. Ali ni on nije konkurenciji ostajao duan: organizovao je
sopstvenu mreu pijuna koji su prikupljali tehnike informacije o patentima drugih
izumitelja, njihovim eksperimentima i projektima. Pojedini izvori tvrde da je i samog
Nikolu Teslu pijunirao i na taj nain mu neke izume preoteo.

Tomas Edison

Prvi model sijalice

1879. god.

Kao primer nedovoljnog potovanja znaaja ekonomske (kontra)pijunae esto

se navodi ponaanje Nemake pred Prvi svetski rat. Za to je platila veliku cenu. Engleska
obavetajna sluba je znaajne napore usmerila na nemaku avio-industriju. Posle poraza
1918. god. sainili su detaljnu analizu svih svojih propusta i ka najznaajniju svoju
greku su oznaili slab uinak obavetajnih i kontraobavetajnih slubi posebno u
domenu ekonomije. Na tim iskustvima su organizovala veoma razgranatu, disciplinovanu

i za to vreme veoma savremenu mreu industrijskog pijuniranja i prikupljanja podataka

znaajnih za njenu ekonomiju. Na toj osnovi je i nemaki Rajh pred Drugi svetski rat
pripremao svoju vojnu industriju. Ekonomska pijunaa joj je omoguila da svojim
podmornicama i brodovima ovlada pomorskim prostranstvima. Na osnovu nje su i pravili
spisak ciljeva koje e bombardovati, pogotovo na teritoriji Engleske i Rusije. Nauna
pijunaa se posebno razvila izmeu zaraenih snaga u toku Drugog svetskog rata.
Ameriki istoriar i politikolog Volter Laker (Walter Laqueur) ukazuje na jednu
paradoksalnu injenicu Drugog svetskog rata: zbog precenjivanje sopstvene moi SAD su
u znaajnoj meri na poetku rata zanemarili naunu i tehnoloku pijunau. 37 Tek
sredinom rata shvataju njen znaaj i svojim jedinicama su naredili da prikupljaju sve
dokumente, projekte, tehnoloka dostignua do kojih dou tokom borbe. ak su imali i
posebne jedinice za tu namenu, ali su posebno nastojali da ive zarobe naunike i
strunjake do tada neprijateljske zemlje i da ih prebace u SAD kako bi od njih dobili
informacije koje e kasnije koristiti za razvoj svoje ekonomije i vojne industrije. Na elu
mnogih takvih projekat esto su bili zarobljena lica. Na taj nain su uspeli da steknu
znaajnu nauno-tehniku superiornost nad ostalim zemljama. Formiraju 1942. god. i
posebnu vojnu obavetajnu slubu Ured za strateke usluge (Office of Strategic
Services OSS) - prethodnicu Centralne obavetajne agencije (Central Intelligence
Agency - CIA) koja je imala posebnu istraivaku i razvojnu sekciju (proizvodnja
specijalne opreme za obavetajce) i Kancelariju za specijalne projekte koja je obavljala
zadatke naune i ekonomske pijunae (operacija Simons).38
(CIA)

Vilijam Donovan

Simbol OSS

37 Videti u: Laqueur Walter (1985). A World of Secrets: The Uses and Limits of Intelligence, New York,
Basic Books.

38 Uredom za strateke usluge je rukovodio Donovan Vilijam.

Pripadnici ove slube su imali su zadatak da prikupljaju informacije o neprijatelju,

ali i o vercu zlata, dijamanata i volfram, proizvodnji elika (uvoz iz vedske), naina
snabdevanja Nemaca svim sirovinama i sl. Razvili su i strunu analizu prikupljanja
informacija koji su se ticali nauke, tehnologije, ekonomije i sl. Ekonomska pijunaa je u
to vreme zauzima znaajno mesto u obavetajnim aktivnostima svih zaraenih strana.
Kao primer znaaja ekonomske pijunae za uspeh SAD u Drugom svetskom ratu esto
se navodi sluaj ekonomskog analitiara Voltera Levija koji je bio zaposlen u OSS-u. On
je otkrio da je nemakoj ratnoj maineriji od posebnog znaaja redovno snabdevanje
motornim uljem, odnosno rafinerije koje su proizvodile motorno ulje. Sainio je mapu
moguih lokacija rafinerija i skladita motornog ulja na osnovu prorauna potreba i
njegove zamene. Ove podatke je pronaao u javnoj publikacije nemake eleznice.
Pokazalo se da je veoma precizno locirao skladita mainskog ulja to je njihovo
bombardovanje uinilo efikasnijim. Time je u znaajnoj meri usporio vojne aktivnosti
vojske etvrtog rajha i umanji njihovu borbenu mo. Ovaj primer pokazuje kao se i javno
dostupni podaci dobro analizirani i mogu koristiti. Od tada analiza javno dostupnih
ekonomski podataka je postala jedna od veoma vanih metoda rada u ekonomskoj
pijunai. Savremena sredstva informisanja pruaju obilje podataka koji ako se znalaki
kombinuju mogu biti od velike koristi onome ko nastoji da zatiti svoje poslovanje od
ekonomske pijunae, ali i onome ko nastoji da obavetajno pokrije svoju poslovnu
aktivnost. Na raspolaganju im stoje brojni otvoreni izvori i podaci.

Brzi ekonomski uspon nacistike Nemake se, pored ostalog, oslanjao i na jaku
ekonomsku pijunau. Tadanja nacistika elita je primenjivala princip totalne
pijunae prema kojem de postoji podatak koji nije za neto znaajan, ne postoji mesto
koje nije vano, sa poslove pijunae i prikupljanje podataka su svi sposobni: od dece,
odraslih, starih, vojnici, seljaci, inteligencija, mukarci, ene. Pravi procvat ekonomska
pijunaa doivljava posle Drugog svetskog rata. Primenjuju se sve savrenije i
sofisticiranije metode i tehnike ilegalnog prikupljanje podataka o konkurentskim
planovima i aktivnostima.

CILJEVI I FUNKCIJE EKONOMSKE PIJUNAE

Poslova obavetajna aktivnost, odnosno ekonomska pijunaa je poetkom XX
veka postala integralni i obavezni deo poslovne aktivnosti. Na osnovu nje se kreira
poslovna strategija, vri analiza trinog rizika, analiza internog i eksternog okruenja,
analiza postojeih i moguih konkurenta, analiza tehnolokog i socijalnog okruenja,
analiza zakonskih uslova poslovanja i sl.
Kao svaka druga organizovana i smislena delatnost i ekonomska pijunaa ima
svoje jasno definisane ciljeve. U strunoj literaturi koja se bavi ovom problematikom
mogue je sresti razliita odreenja ciljeva ekonomske pijunae. Definisan ekonomski
cilj neke kompanije ili nacionalne ekonomije u krajnjoj istanci odreuje i ciljeve
ekonomske pijunae. Moe se rei da je u najoptijem smislu cilj ekonomske pijunae
ostvarivanje ekonomska prednosti nacionalne ekonomije ili pojedine ekonomske grane na
domaem ili svetskom tritu. Oni se razliito definiu u zavisnosti od razvijenosti
privrede u datoj zemlji. Srednje razvijene drave i zemlje u razvoju prioritet daju onim
ekonomskim informacije koje im mogu pomoi da smanje tehnoloki zastoj i da razviju
svoje ekonomske potencijale. Do informacija o tehnologijama starijih generacija je
mnogo lake doi (manja je cena), dok se za najsavremenije tehnologije formira crno
trite koje je mnogo manj dostupno i znaajno skuplje. Posebno su zanimljiva
informacije koje se odnose na sledee tehnologije: informatika, hemijska i biomedicinska
industrija, farmaceutska dostignua, laserska tehnologija, radari, vazduhoplovna
industrija, navigacijski i elektronski sistemi, senzori, svemirska tehnologija, informatika,
pomorska tehnologija, specijalni materijali, poluprovodnici, energetska tehnologija,
molekularna biologija i sl.
U sutini ekonomskom pijunaom se prikupljaju informacije kojima se
omoguava tehnoloki razvoj sopstvene privrede, ili se one ustupaju centrima moi radi
sticanja novih vojnih, politikih i geopolitikih pozicija. Sa ekonomskim informacijma
se moe trgovati kao i sa drugom vrstom robe.
Jedan od najpoznatijih amerikih strunjaka za ekonomsku obavetajnost
(businiss intelligence) Herbert Majer (Herbert Mayer) smatra da su osnovni ciljevi
ekonomske pijunae:
- istraivanje trita (nacionalnog, regionalnog, svetskog),
- istraivanje konkurencije,
- dubinska analiza rizika poslovanja (ekonomskog, politikog, geopolitikog,
kulturolokog) na odreenom prostoru,
- spreavanje tehnolokog napretka konkurencije,
- suprotstavljanje konkurentskoj pijunai
- smanjiti tehnoloki jaz i osigurati ekonomski napredak,
- osigurati profit u poslovanju,
- obazbediti konkurentsku poziciju na globalnom tritu i sl.39
Sutinski cilje ekonomske pijunae je i anticipacija ekonomski trendova i procesa.
Traganje za informacijama (obavetajnostima) koje mogu ukazati na mogunosti
poslovne prilike ili na izazove (opasnosti, rizike) koji mogu da ugroze odreeno
poslovanje pomae menadmentu da anticipira sve ono to moe da ugrozi poslovni
uspeh i prednost nad konkurencijom.
39 Mayer Herbert (1991). Real World Intelligence, Storm King Press, Washington, Friday Harbor, p. 59.

Kao krajnji cilj poslovnog subjekta koja kree u ekonomsku pijunau moe da
bude i dolaenje do poslovne tajne, stekne finansijsku dobit (ekonomska korist),
poslovni uspeh jaanja kompanije i irenje trita. To proizilazi i iz samog pojma
pijunaa.40
Slobodan Nekovi kao prevashodni cilj ekonomske pijunae odreuje dolazak
u posed poslovne tajne odreenog dravnog subjekta ili kompanije.41
Ilija Zindovi smatraju da su osnovni ciljevi ekonomske pijunae prikupljanje
zatienih podataka (najee poslovnih tajni) iz poslovanja neke kompanije od strane
neovlatenih lica ili neke druge kompanije (...) prouavanje poslovne strategije
konkurentskih firmi ili drava, prouavanje novih poslovnih projekata, prouavanje
planova, istraivanje novih proizvoda, mogunosti nastupa na stranom tritu,
nadvladavanje konkurenata u potrazi za novim tritem ili u nadmetanju za nove poslove
i suzbijanje konkurencije na novom i potencijalnom tritu.42
Miel Zartarian (Michael Zartarian) smatra da ekonomska obavetajna delatnost
ima tri osnovi zadatka:
1.
Ovladavanje naunom, tehnolokom i konkurentskom batinom preduzea i
njihova zatita;
2.
Detekcija pretnji i prilika sa kojima se preduzee moe suoiti
3.
Ustanovljenje strategije uticaja u slubi preduzea.43
Ciljevi kompanija i nacionalni ciljevi matine drave mogu biti veoma podudarni
pri emu se i stvara simbioza ciljeva koji podrazumevaju da odreena kompanija
predstavlja produenu ruku realizacije nacionalnih interesa, a drava je svojevrsni servis
ekonomskim subjektima. I jedni i drugi na ovaj nain ostvaruju svoje interese. Dravni
slubenik (pijun) kao poslovni partner lake dolazi do eljenih informacija, dok
privredni subjekti realizuju svoje ekonomske ciljeve. 44
Dakle, moe se rei, da je na prvi pogled zadatak ekonomskih pijuna veoma jednostavan
da dou do znaajnih informacija koje mogu biti od ekonomske koristi nekom
privrednom subjekti ili nacionalnoj ekonomiji. Odnosno da saznaju gde se te informacije
nalaze (ko ih poseduju) i da ih odatle pokupi ili dobije od osobe. U tom smislu oni treba
da neto slikaju, da zabelee svoja zapaanja, da procene odreena tehnoloka dostignua
(patente, projekte), odnosno da se bave pijunaom.
Funkcije ekonomske pijunae
Brojni autori navode razliite funkcije koje obavlja ekonomska pijunaa. Iz
brojnih primera mogue je izvesti sledee etiri osnovne funkcije ekonomske pijunae:
40 Ekonomska dobit moe imati razliite forme: ekonomska prednost, trina pogodnost,
vea popularnost proizvoda, trina diskvalifikacija konkurencije i sl.
41 Nekovi Slobodan (2013). Ekonomska pijunaa i nove tehnologije u globalizovanoj meunarodnoj
zajednici, Vojno delo, Vol. 65, br. 2, str. 58.
42 Zindovi Ilija. (2008) Multinacionalne kompanije ekonomska pijunaa, Kraljevo, Alisa Press, str. 63.
43Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 13.

44 Za razliku od klasinih obavetajaca koju u ambasadama obavljaju funkcije savetnika,

sekretara, ataea za kulturu, konzula, vojnih izaslanika i sl., ovako kamuflirani
obavetajci lake dolaze do poslovnih tajni i poslovnih planova konkurentskih firmi.

1.
2.
3.
4.

Sticanje (ovladavanje i transfer) naunog i tehnolokog znanja iz oblasti

ekonomske pijunae
Otkrivanje (detekcija) stvarnih i potencijalnih izazova, pretnji i rizika kako na
domaem tako i na spoljnem tritu.
Izgradnja sposobnost (vetine, umea, strunost, kapaciteta) za izradu
strategija prikupljanja ekonomskih informacija i zatite sopstvenih.
Izgradnja sposobnost (vetine, umea, strunost, kapaciteta) operativne
aktivnosti u prikupljanju, selekciji, obradi i primeni informacija do kojih je
dola sluba za ekonomsku pijunau.

Definicija konomsk obavetajn aktivnost

Brojna su odreenja pojma konomsk obavetajn aktivnost. Kako ovaj
pojam manje upotrebljavamo u naem radu, daemo samo jednu njegovu definiciju koja
nam se ini dovoljno preciznom. Opredelili smo se za francuskog naunika Rober
Gijomo koji u asopisu Meunarodne informacije (Inforama International) predlae
sledee odreenje ekonomske obavetajne aktivnosti: To je skup odreenog broja starih
i novih tehnika kojima se obezbeuju korisne informacije o nekom objektu u vremenu
kada su vam najpotrebnije. Dakle to je tana informacije dobijana na vreme.45
Definicija ekonomska pijunae
Ekonomska pijunaa je pojam kojim se obuhvata irok repertoar mera, aktivnosti
i savremenih tehnologija kojima drave, obavetajne slube, trgovinska predstavnitva,
ekonomski agenti, privredni subjekti nastoje da dou do informacija (podataka) u nauci,
tehnologiji, proizvodnji, pruanju usluga potencijalnih i postojeih konkurenata na
tritu. Stoga su i razliita shvatanja ekonomske pijunae. Dok jedni autori pod ovim
pojmom podrazumevaju delovanje konkurentske kompanije, drugi smatraju da se radi o
obavetajnoj delatnosti kojim se dolazi do dragocenih informacija. Trei smatraju da
ekonomska pijunaa nastoji prikupiti najznaajnije ekonomske podatke o konkurenciji i
po pravilu iza nje stoje vlade pojedinih zemalja.
Ekonomska pijunaa se odreuje i kao kompleks planiranih i strunih aktivnosti
koje se sprovode u cilju pribavljanja poverljivih ekonomskih informacija kako bi se na
osnovu njih kreirale poslovni projekti privrednih subjekata i nacionalnih ekonomija ili za
zatitu ekonomskih interesa drave. Ameriki geopolitiar Edvard Lutvak (Edward
Luttwak) ekonomsku pijunau definie kao nastavak diplomatskih i vojnih strategija
trgovinskim i ekonomskim strategijama.46
Zoran Petrovi smatra da se ekonomska pijunaa moe definisati i kao skup
praksi i strategija tumaenja korisne informacije i saznanja.47
Definicija ekonomske pijunae u francuskom Krivinom zakoniku glasi: To je
skup koordiniranih akcija istraivanja, interpretacije, difuzije i zatite informacija koje su
korisne ekonomskim akterima, a koje su dobijene legalno u najboljim uslovima kvaliteta,
roka i kotanja.48
U publikaciji Regionalnog saveta Lorene (Conseil Rgional de Lorraine) pod
nazivom Ekonomska obavetajna aktivnost: vodi za poetnike i praktiare
(Intelligence conomique. Un guide pour dbutants et praticiens) iz 2003. god.
ekonomska obavetajna delatnost se definie kao zbir koncepcija, metoda i sredstava
45 Citirano prema: Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi
kroz istoriju ekonomske obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji
oveanstva, Beograd, Institut za politike studije/Draslar partner, st. 8.
46 Luttwak N. Edward (1990). From Geopolitics to Geoeconomics: Logic of Conflict, Grammar of
Commerce, in The Nacional Interest, London/New York, 20., pp. 126.
47 Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 6.
48 Prema: Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 34.

koje integriu sve aktivnosti istraivanja, prikupljanja, analizu, uvanja i slanja korisnih
informacija preduzeima, koja e biti razmatrana mreno ili individualno u okviru
jedinstvene strategije.49
Slobodan Nekovi: Ekonomska pijunaa predstavlja skup dobro planiranih i
veoma struno izvedenih aktivnosti iji je cilj pribavljanje poverljivih ekonomskih
informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zatitu ekonomskih interesa
vlastite drave.50 U istom radu ovaj autor poslovnu pijunau definie i kao zbir veoma
delikatnih, planiranih i struno izvedenih aktivnosti na pribavljanju poverljivih
informacija od koristi za poslovne projekte sopstvenog preduzea, organizacije ili drave
ili za zatitu njihovih poslovnih interesa.51
U francuskoj brouri Ekonomska obavetajna aktivnost i strategija preduzea
(Intelligence conomique et stratgie des entreprises) iz 1994. god. koju je uredio
Henri Marten (Henri Martre) stoji da se ekonomska obavetajna aktivnost moe
definisati kao skup usklaenih aktivnosti istraivanja, analize i distribucije korisnih
informacija ekonomskih aktera radi njihove adekvatne upotrebe. Ove aktivnosti se
sprovode legalno da bi se zatitila preduzea, kvalitet proizvoda, rokovi i cene.52
Francuski Generalni komesarijat za plan (Commissaiate gnral dur Plan)
kao institucija francuske vlade ekonomsku pijunau definie kao skup koordiniranih
akcija istraivanja, obrade, distribucije i zatite informacija koje su korisne eekonomskim
akterima i dobijene legalno. 53
Ilija Zindovi i stali smatraju da ekonomska pijunaa predstavlja skup dobro
planiranih i veoma struno izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih
ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zatitu
ekonomskih interesa svoje drave.54
U sutini ekonomska pijunaa spada u grupu tajnog prikupljanja ekonomskih
(industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme uvaju u tajnosti. Dakle,
za ekonomsku pijunau se moe slobodno rei da je par excelence nelegalno
prikupljanje ekonomskih podataka koje konkurentski privredni subjekti smatraju
poslovnom tajnom.

49 Videti u: Intelligence conomique. Un guide pour dbutants et praticiens;

http://www.madrimasd.org/queesmadrimasd/socios_europeos/descripcionproyectos/documentos/intelligenc
e-economique-guide-integral.pdf (3.2.2014).
50 Nekovi Slobodan (2013). Ekonomska pijunaa i nove tehnologije u globalizovanoj meunarodnoj
zajednici, Vojno delo, Vol. 65, br. 2, str. 58.

51 Ibid. Str. 59.

52 Commissariat Gnral du Plan (1994). Intelligence conomique et stratgie des entreprises,
http://www.ladocumentationfrancaise.fr/var/storage/rapports-publics/074000410/0000.pdf., p. 54 (21.4.
2012).

53 Str.10.
54 Zindovi Ilija, Kurtovi Rejhan, Novakovi Duan (2013). Ekonomska pijunaa u svetlu novog
meunarodnog ekonomskog poretka, Ekonomski izazovi, Novi Pazar, Internacionalnog univerziteta u
Novom Pazaru, 4, str. 152.

pijunaa kao umetnika tema

Teme iz sveta pijunae i pijuna su sama po sebi intrigantna i zanimljiva i nije
sluajno to je odavno postala motiv za razliitu umetniku obradu. Brojni filmovi i
knjige su napisane sa ovom tematikom. Ovde emo ilustracije radi izdvojiti nekoliko.
Na prvom mestu je engleski obavetajac i pisac pijunskih romana Don Le Kare, alijas
Dejvid Don Mur Kornvel (David John Moore Cornwell, poznat pod pseudonimom John
le Carr; ro 1913.god.) autora vie od 20 dela koja su prevoena na sve svetske jezike.
Smatraju ga kraljem pijunskih trilera (kultnim piscem) koji veoma realistino, osobeno,
uverljivo na visokom literalnom nivou prikazuje meunarodnu pijunau i razne
pijunske akcije engleske obavetajne slube MI6 iji protagonista i sam bio. Njegovi
likovi su uverljivo literalno oblikovani pogotovo njegov najpoznatiji literalni pijun
Dord Smajl. U romanima je uneo to je rezultat njegovog obavetajnog iskustva. Iako
je bio vrhunski obavetajac i pripadnik tajnih slubi Ujedinjenog Kraljevstva dobitnik je
jedne od najprestinije knjievne nagrade Geteove medalje.

Don Le Kare

Osetljiva istina

Krpar, kroja,
soldat, pijun

Izdajnik po naem
ukusu

Brini batovan

erlok Holms
Britanski pisac i lekar Artur Konan Dojl je kreirao knjievni lik erloka
Holmsa (Sherlock Holmes) je privatni detektiv. On je reavao detektivske sluajeve
paljivim prikupljanjem informacija i logikim zakljuivanjem i reavao istraiteljske
teke sluajeve. Autor je inspiraciju za ovaj lik dobio posmatrajui svog profesoru s
medicinskog fakulteta Dozefa Bela (Joseph Bell) koji je fascinirao svoje studente
umeem da na temelju opaenih detalja pogodi zanimanje i ivotu situaciju sluajnih
prolaznika. Nekoliko knjievnih dela je napisano a snimljeni su i brojni filmovi u kojima
je glavni junak erlok Holms.

Lula i eir erloka

Holmsa

Veliki broj glumaca je

igrao lik erloka
Holmsa

Deremi Bret u ulozi

erloka Holmsa

Eliot Nes (Eliot Ness; 1903 1957) je kao agent amerikog Biroa za prohibiciju i
voa grupe agenata (Nesalomljivi) u ikagu najzasluniji za hapenje uvenog
ganstera Al Kaponea.55 Imao je velike opstrukcije u ovoj akciji unutar same policije
( najvie od operativaca na telefonskim vezama). Ali upornim radom i uz primenu
savremenih pijunskih metoda i tehnika prikuplja informacije uspeva da izvede Al
Kaponea pred sud. Krajem devedesetih godina XX je snimljen i film Nesalomivi (The
Untouchables) posle televizijske serije (1959.god.) na osnovu autobiografskih seanja
Eliota Nesa o nastojanjima da se uhvati Al Kapone (glavne uloge: Kevin Kostner, Robert
de Niro i on Koneri).

Eliot Nes

Grob Eliota Nesa u

Klivlanu

Plakat za film
Nesalomivi

55 Prohibicija je potpuna zabrana proizvodnje, prodaje i konzumiranja alkoholnih pia zbog tekih
posledica upotrebe i zloupotrebe alkohola. Ove zabrane i sankcije su izazvale pojavu kriminala.

Dejms Bond

Logo Dejmsa Bonda

Jedan od brojnih glumaca

Jan Fleming

Tvorac lika pijuna Dejmsa Bonda (James Bond), poznat i kao 007 je
britanski pisca Jana Fleminga koji glavni junak u njegovih dvanaest romana. Posle
njegove smrti broji pisci su pisali knjige u kojima je glavni literalni lik upravo Dejm
Bond. On je agent MI6, meunarodnog ogranka britanske tajne slube, a kodni broj
007 znai da moe neogranieno koristiti oruje u obavljanju dunosti. Vrhunski pijun
Sidni Rajli je glavni modela po kome je osmiljen lik Dejmsa Bonda. Smatra se jednim
od najveih majstora u preruavanja. Granice mnogih drava je prelazio pod razliitim
imenima. Predmet njegove pijunske aktivnosti su bili vojne tajne a posebno planovi
prototipova aviona. Koristio se armom u zavoenju ene politiara i visokih oficira.
Najpoznatija operacija mu je bila svrgavanje boljevike vlade u Rusiji 1917. god.
izvoenje neuspenog dravnog udara, pokuaj ubistva Lenjina. O ovom liku su snimljeni
i brojni filmovi u kojima su igrali najpoznatiji svetski glumci. 56 Dejms Bond je jedan od
najpoznatijih svetskih tajni agenta ali i jedan od najpopularnijih filmskih junaka. Ali on je
danas mona marketinka industrija prikrivenog oglaavanja (product placement,
embedded marketing), odnosno sluajno pojavljivanje neki brendova: automobili koje
vozi, hotel u kojem odseda, pie koje pije, odelo i satova koje nosi,, cigareta koje pui i
sl.

Aleksandar Radovi i Iv Bone (2013). Trilogija: vajcarski gambit, Beograd,

Laguna.

56 U filmovima o Dejmsu Bondu je do sad glumilo est glumaca: on Koneri, Dord Lejzenbi, Roder
Mur, Timoti Dalton, Pirs Brosnan i Danijel Krejg. Skyfall je dvadeset i trei film o Dejmsu Bondu.
Snimljen je 2012. god.

Crni konjanik

Bela kuga

Crvena dama

Napisali pijunsku (istorijsko-kriminoloku) trilogiju u etri ruke:

Aleksandar Radovi (bio jedno vreme direktor Republike uprave javnih prihoda
koji je na pola mandata podneo ostavku) Iv Bone (za vreme vlasti Fransoa Miterana bio
ef obavetajne slube)
Crni konjanik - knjiga o ljubavi (enska knjiga)
Bela kuga - knjiga o politikim manipulacijama, intrigama i spletkama (muka
knjiga)
Crvena dama knjiga o prijateljstvu (univerzalna pria)
Posebno je zanimljiva saga o nemakoj reiserki Leni Rifental (umrla u 102.
godini) koja je 1935. god. napravila jedna od najboljih, najuticajnijih ali i
najkontroverznijih propagandnih dokumentarnih filmova svih vremena Tijumf volje
(Triumph des Willens). On je pravljen za nacistiku propagandu ali gledana sa ove
vremenske distance u mnogome objanjava svu zavodljivu magiju nacizma.

Grejem Grin (2012). Trei ovek, Beograd, Narodna knjiga.

Trei ovek( The Third Man) je roman engleskog pisca Grejema Grina
(Graham Greene; 1904 1991), po kojem je snimljen jedan od najuvenijih pijunskih
trilera.57 Ovaj film je remek-delo britanske kinematografije i ubraja se meu 100
najpopularnijih filmova svih vremena, a u reiji Karola Rida (Carol Reeds) sa slavnim
Orsonom Velsom (Orson Welles; 1915 1985) u glavnoj ulozi koji mu je doneo i status
filmske zvezde. Muziku za film je pisao Anton Karas a izvodi se na citri. Film Trei
ovek predstavlja autentinu dokumentaciju posleratnog Bea kao svojevrsnog mikrokosmosa svetske politike za vreme Hladnog rata.

57 Grejem Grin (2009). Trei ovek, IPS, Beograd.

Roman Grejema Grina Trei ovek

Pisac knjige i scenarista

filma Trei ovek Grejem
Grin

Film Karola Rida Trei

ovek

Orson Vels u filmu

Trei ovek

Branisav Nui Sumljivo lice

Sinia Kovaevi Balkanski pijun - Ilije vorovia.

Ko su najpoznatiji balkanski pijuni:

iz Srbije Ilija vorovi,
Iz Crne Gore Ilija vorov,
iz Bosne Alija voragi,
iz Hrvatske Ivo vorec,
iz Slovenije Janez Cvorek,
iz Makedonije Ile vorovski...

ta sada rade balkanski pijuni u Beogradu?

Beograd je pijunska metropola Balkana, ako ne i ire. Smatra se da je najvei pijunski
centra na Balkanu smeten u ambasadi SAD uBeogradu gde je od skoro i sedite CIA-e
za Balkan. Beograd je preuzeo ulogu koju je imao Be neposredno posle Drugog
svetskog rata. Ovde se ukrtaju interesi velikih sula i nije ni udo to je dobio ovaj status.
U njemu se ukrtaju delovanja brojnih obavetajnih i kontraobavetajnih agentura. Ovde
se alju najbolji kadrovi. To potvruje tezu da i pored savremene tehnike klasina
pijunaa nije izgubila na svom znaaju. Ovde su tradicionalno prisutne amerike,
britanske, francuske, nemake, ruske, izraelske a u poslednje vreme turske i iranske,
slovenake (SOVA), hrvatska (SOA), bosansko-hercegovaka i druge drave bive SFRJ
(davno formirale mreu saradnika koja i sada funkcionie) .
Povremeno izbije i pijunsko-diplomatska afera, a mnogi sluajevi javnost nikada i ne
sazna jer je to deo pravila pijunskih igara. ime se sve bave ove slube na ovim
prostorime? Dijapazon poslova je veoma irok: od prikupljanja podataka (pa i
ekonomskih) kojima su u funkciji ostvarivanja politikih ciljeva, irenja crne

propagande, kontrola kriminalnih mrea, izazivanja i kontrole dogaaja; uticaj na

ekonomiju i javno mnenje,58 uee u privatizaciji; pa do sluaja saradnje na pojedinim
pitanjima, ili meusobnog ratovanja za uticaj na odreene institucije, pojedince i
teritorije; nametanje skandala jede drugoj isl.

Grb Beograda

Panorama Beograda

Nemaki superpijun Rajnord Gen posle pada III Rajha predao se SAD i svoju
pijunsku mreu stavio na raspolaganju CIA

58 Neke su formirale izdavake kue za izdavanje novina, knjiga, a koriste ih i kao

operativne centre radi prikupljanja informacija preko blogera i komentara, objavljivanja
dezinformacija, za finansijske operacije i sl.

CILJEVI I FUNKCIJE EKONOMSKE PIJUNAE

Poslova obavetajna aktivnost, odnosno ekonomska pijunaa je poetkom XX
veka postala integralni i obavezni deo poslovne aktivnosti. Na osnovu nje se kreira
poslovna strategija, vri analiza trinog rizika, analiza internog i eksternog okruenja,
analiza postojeih i moguih konkurenta, analiza tehnolokog i socijalnog okruenja,
analiza zakonskih uslova poslovanja i sl.
Kao svaka druga organizovana i smislena delatnost i ekonomska pijunaa ima
svoje jasno definisane ciljeve. U strunoj literaturi koja se bavi ovom problematikom
mogue je sresti razliita odreenja ciljeva ekonomske pijunae. Definisan ekonomski
cilj neke kompanije ili nacionalne ekonomije u krajnjoj istanci odreuje i ciljeve
ekonomske pijunae. Moe se rei da je u najoptijem smislu cilj ekonomske pijunae
ostvarivanje ekonomska prednosti nacionalne ekonomije ili pojedine ekonomske grane na
domaem ili svetskom tritu. Oni se razliito definiu u zavisnosti od razvijenosti
privrede u datoj zemlji. Srednje razvijene drave i zemlje u razvoju prioritet daju onim
ekonomskim informacije koje im mogu pomoi da smanje tehnoloki zastoj i da razviju
svoje ekonomske potencijale. Do informacija o tehnologijama starijih generacija je
mnogo lake doi (manja je cena), dok se za najsavremenije tehnologije formira crno
trite koje je mnogo manj dostupno i znaajno skuplje. Posebno su zanimljiva
informacije koje se odnose na sledee tehnologije: informatika, hemijska i biomedicinska
industrija, farmaceutska dostignua, laserska tehnologija, radari, vazduhoplovna
industrija, navigacijski i elektronski sistemi, senzori, svemirska tehnologija, informatika,
pomorska tehnologija, specijalni materijali, poluprovodnici, energetska tehnologija,
molekularna biologija i sl.
U sutini ekonomskom pijunaom se prikupljaju informacije kojima se
omoguava tehnoloki razvoj sopstvene privrede, ili se one ustupaju centrima moi radi
sticanja novih vojnih, politikih i geopolitikih pozicija. Sa ekonomskim informacijma
se moe trgovati kao i sa drugom vrstom robe.
Jedan od najpoznatijih amerikih strunjaka za ekonomsku obavetajnost
(businiss intelligence) Herbert Majer (Herbert Mayer) smatra da su osnovni ciljevi
ekonomske pijunae:
- istraivanje trita (nacionalnog, regionalnog, svetskog),
- istraivanje konkurencije,
- dubinska analiza rizika poslovanja (ekonomskog, politikog, geopolitikog,
kulturolokog) na odreenom prostoru,
- spreavanje tehnolokog napretka konkurencije,
- suprotstavljanje konkurentskoj pijunai
- smanjiti tehnoloki jaz i osigurati ekonomski napredak,
- osigurati profit u poslovanju,
- obazbediti konkurentsku poziciju na globalnom tritu i sl.59
Sutinski cilje ekonomske pijunae je i anticipacija ekonomski trendova i procesa.
Traganje za informacijama (obavetajnostima) koje mogu ukazati na mogunosti
poslovne prilike ili na izazove (opasnosti, rizike) koji mogu da ugroze odreeno
poslovanje pomae menadmentu da anticipira sve ono to moe da ugrozi poslovni
uspeh i prednost nad konkurencijom.
59 Mayer Herbert (1991). Real World Intelligence, Storm King Press, Washington, Friday Harbor, p. 59.

Kao krajnji cilj poslovnog subjekta koja kree u ekonomsku pijunau moe da
bude i dolaenje do poslovne tajne, stekne finansijsku dobit (ekonomska korist),
poslovni uspeh jaanja kompanije i irenje trita. To proizilazi i iz samog pojma
pijunaa.60
Slobodan Nekovi kao prevashodni cilj ekonomske pijunae odreuje dolazak
u posed poslovne tajne odreenog dravnog subjekta ili kompanije.61
Ilija Zindovi smatraju da su osnovni ciljevi ekonomske pijunae prikupljanje
zatienih podataka (najee poslovnih tajni) iz poslovanja neke kompanije od strane
neovlatenih lica ili neke druge kompanije (...) prouavanje poslovne strategije
konkurentskih firmi ili drava, prouavanje novih poslovnih projekata, prouavanje
planova, istraivanje novih proizvoda, mogunosti nastupa na stranom tritu,
nadvladavanje konkurenata u potrazi za novim tritem ili u nadmetanju za nove poslove
i suzbijanje konkurencije na novom i potencijalnom tritu.62
Miel Zartarian (Michael Zartarian) smatra da ekonomska obavetajna delatnost
ima tri osnovi zadatka:
4.
Ovladavanje naunom, tehnolokom i konkurentskom batinom preduzea i
njihova zatita;
5.
Detekcija pretnji i prilika sa kojima se preduzee moe suoiti
6.
Ustanovljenje strategije uticaja u slubi preduzea.63
Ciljevi kompanija i nacionalni ciljevi matine drave mogu biti veoma podudarni
pri emu se i stvara simbioza ciljeva koji podrazumevaju da odreena kompanija
predstavlja produenu ruku realizacije nacionalnih interesa, a drava je svojevrsni servis
ekonomskim subjektima. I jedni i drugi na ovaj nain ostvaruju svoje interese. Dravni
slubenik (pijun) kao poslovni partner lake dolazi do eljenih informacija, dok
privredni subjekti realizuju svoje ekonomske ciljeve. 64
Dakle, moe se rei, da je na prvi pogled zadatak ekonomskih pijuna veoma jednostavan
da dou do znaajnih informacija koje mogu biti od ekonomske koristi nekom
privrednom subjekti ili nacionalnoj ekonomiji. Odnosno da saznaju gde se te informacije
nalaze (ko ih poseduju) i da ih odatle pokupi ili dobije od osobe. U tom smislu oni treba
da neto slikaju, da zabelee svoja zapaanja, da procene odreena tehnoloka dostignua
(patente, projekte), odnosno da se bave pijunaom.
Funkcije ekonomske pijunae
Brojni autori navode razliite funkcije koje obavlja ekonomska pijunaa. Iz
brojnih primera mogue je izvesti sledee etiri osnovne funkcije ekonomske pijunae:
60 Ekonomska dobit moe imati razliite forme: ekonomska prednost, trina pogodnost,
vea popularnost proizvoda, trina diskvalifikacija konkurencije i sl.
61 Nekovi Slobodan (2013). Ekonomska pijunaa i nove tehnologije u globalizovanoj meunarodnoj
zajednici, Vojno delo, Vol. 65, br. 2, str. 58.
62 Zindovi Ilija. (2008) Multinacionalne kompanije ekonomska pijunaa, Kraljevo, Alisa Press, str. 63.
63Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 13.

64 Za razliku od klasinih obavetajaca koju u ambasadama obavljaju funkcije savetnika,

sekretara, ataea za kulturu, konzula, vojnih izaslanika i sl., ovako kamuflirani
obavetajci lake dolaze do poslovnih tajni i poslovnih planova konkurentskih firmi.

5.
6.
7.
8.

Sticanje (ovladavanje i transfer) naunog i tehnolokog znanja iz oblasti

ekonomske pijunae
Otkrivanje (detekcija) stvarnih i potencijalnih izazova, pretnji i rizika kako na
domaem tako i na spoljnem tritu.
Izgradnja sposobnost (vetine, umea, strunost, kapaciteta) za izradu
strategija prikupljanja ekonomskih informacija i zatite sopstvenih.
Izgradnja sposobnost (vetine, umea, strunost, kapaciteta) operativne
aktivnosti u prikupljanju, selekciji, obradi i primeni informacija do kojih je
dola sluba za ekonomsku pijunau.

Definicija konomsk obavetajn aktivnost

Brojna su odreenja pojma konomsk obavetajn aktivnost. Kako ovaj
pojam manje upotrebljavamo u naem radu, daemo samo jednu njegovu definiciju koja
nam se ini dovoljno preciznom. Opredelili smo se za francuskog naunika Rober
Gijomo koji u asopisu Meunarodne informacije (Inforama International) predlae
sledee odreenje ekonomske obavetajne aktivnosti: To je skup odreenog broja starih
i novih tehnika kojima se obezbeuju korisne informacije o nekom objektu u vremenu
kada su vam najpotrebnije. Dakle to je tana informacije dobijana na vreme.65
Definicija ekonomska pijunae
Ekonomska pijunaa je pojam kojim se obuhvata irok repertoar mera, aktivnosti
i savremenih tehnologija kojima drave, obavetajne slube, trgovinska predstavnitva,
ekonomski agenti, privredni subjekti nastoje da dou do informacija (podataka) u nauci,
tehnologiji, proizvodnji, pruanju usluga potencijalnih i postojeih konkurenata na
tritu. Stoga su i razliita shvatanja ekonomske pijunae. Dok jedni autori pod ovim
pojmom podrazumevaju delovanje konkurentske kompanije, drugi smatraju da se radi o
obavetajnoj delatnosti kojim se dolazi do dragocenih informacija. Trei smatraju da
ekonomska pijunaa nastoji prikupiti najznaajnije ekonomske podatke o konkurenciji i
po pravilu iza nje stoje vlade pojedinih zemalja.
Ekonomska pijunaa se odreuje i kao kompleks planiranih i strunih aktivnosti
koje se sprovode u cilju pribavljanja poverljivih ekonomskih informacija kako bi se na
osnovu njih kreirale poslovni projekti privrednih subjekata i nacionalnih ekonomija ili za
zatitu ekonomskih interesa drave. Ameriki geopolitiar Edvard Lutvak (Edward
Luttwak) ekonomsku pijunau definie kao nastavak diplomatskih i vojnih strategija
trgovinskim i ekonomskim strategijama.66
Zoran Petrovi smatra da se ekonomska pijunaa moe definisati i kao skup
praksi i strategija tumaenja korisne informacije i saznanja.67
Definicija ekonomske pijunae u francuskom Krivinom zakoniku glasi: To je
skup koordiniranih akcija istraivanja, interpretacije, difuzije i zatite informacija koje su
korisne ekonomskim akterima, a koje su dobijene legalno u najboljim uslovima kvaliteta,
roka i kotanja.68
U publikaciji Regionalnog saveta Lorene (Conseil Rgional de Lorraine) pod
nazivom Ekonomska obavetajna aktivnost: vodi za poetnike i praktiare
(Intelligence conomique. Un guide pour dbutants et praticiens) iz 2003. god.
ekonomska obavetajna delatnost se definie kao zbir koncepcija, metoda i sredstava
65 Citirano prema: Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi
kroz istoriju ekonomske obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji
oveanstva, Beograd, Institut za politike studije/Draslar partner, st. 8.
66 Luttwak N. Edward (1990). From Geopolitics to Geoeconomics: Logic of Conflict, Grammar of
Commerce, in The Nacional Interest, London/New York, 20., pp. 126.
67 Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 6.
68 Prema: Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju ekonomske
obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za politike
studije/Draslar partner, st. 34.

koje integriu sve aktivnosti istraivanja, prikupljanja, analizu, uvanja i slanja korisnih
informacija preduzeima, koja e biti razmatrana mreno ili individualno u okviru
jedinstvene strategije.69
Slobodan Nekovi: Ekonomska pijunaa predstavlja skup dobro planiranih i
veoma struno izvedenih aktivnosti iji je cilj pribavljanje poverljivih ekonomskih
informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zatitu ekonomskih interesa
vlastite drave.70 U istom radu ovaj autor poslovnu pijunau definie i kao zbir veoma
delikatnih, planiranih i struno izvedenih aktivnosti na pribavljanju poverljivih
informacija od koristi za poslovne projekte sopstvenog preduzea, organizacije ili drave
ili za zatitu njihovih poslovnih interesa.71
U francuskoj brouri Ekonomska obavetajna aktivnost i strategija preduzea
(Intelligence conomique et stratgie des entreprises) iz 1994. god. koju je uredio
Henri Marten (Henri Martre) stoji da se ekonomska obavetajna aktivnost moe
definisati kao skup usklaenih aktivnosti istraivanja, analize i distribucije korisnih
informacija ekonomskih aktera radi njihove adekvatne upotrebe. Ove aktivnosti se
sprovode legalno da bi se zatitila preduzea, kvalitet proizvoda, rokovi i cene.72
Francuski Generalni komesarijat za plan (Commissaiate gnral dur Plan)
kao institucija francuske vlade ekonomsku pijunau definie kao skup koordiniranih
akcija istraivanja, obrade, distribucije i zatite informacija koje su korisne eekonomskim
akterima i dobijene legalno. 73
Ilija Zindovi i stali smatraju da ekonomska pijunaa predstavlja skup dobro
planiranih i veoma struno izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih
ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zatitu
ekonomskih interesa svoje drave.74
U sutini ekonomska pijunaa spada u grupu tajnog prikupljanja ekonomskih
(industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme uvaju u tajnosti. Dakle,
za ekonomsku pijunau se moe slobodno rei da je par excelence nelegalno
prikupljanje ekonomskih podataka koje konkurentski privredni subjekti smatraju
poslovnom tajnom.

69 Videti u: Intelligence conomique. Un guide pour dbutants et praticiens;

http://www.madrimasd.org/queesmadrimasd/socios_europeos/descripcionproyectos/documentos/intelligenc
e-economique-guide-integral.pdf (3.2.2014).
70 Nekovi Slobodan (2013). Ekonomska pijunaa i nove tehnologije u globalizovanoj meunarodnoj
zajednici, Vojno delo, Vol. 65, br. 2, str. 58.

71 Ibid. Str. 59.

72 Commissariat Gnral du Plan (1994). Intelligence conomique et stratgie des entreprises,
http://www.ladocumentationfrancaise.fr/var/storage/rapports-publics/074000410/0000.pdf., p. 54 (21.4.
2012).

73 Str.10.
74 Zindovi Ilija, Kurtovi Rejhan, Novakovi Duan (2013). Ekonomska pijunaa u svetlu novog
meunarodnog ekonomskog poretka, Ekonomski izazovi, Novi Pazar, Internacionalnog univerziteta u
Novom Pazaru, 4, str. 152.

pijunaa kao umetnika tema

Teme iz sveta pijunae i pijuna su sama po sebi intrigantna i zanimljiva i nije
sluajno to je odavno postala motiv za razliitu umetniku obradu. Brojni filmovi i
knjige su napisane sa ovom tematikom. Ovde emo ilustracije radi izdvojiti nekoliko.
Na prvom mestu je engleski obavetajac i pisac pijunskih romana Don Le Kare, alijas
Dejvid Don Mur Kornvel (David John Moore Cornwell, poznat pod pseudonimom John
le Carr; ro 1913.god.) autora vie od 20 dela koja su prevoena na sve svetske jezike.
Smatraju ga kraljem pijunskih trilera (kultnim piscem) koji veoma realistino, osobeno,
uverljivo na visokom literalnom nivou prikazuje meunarodnu pijunau i razne
pijunske akcije engleske obavetajne slube MI6 iji protagonista i sam bio. Njegovi
likovi su uverljivo literalno oblikovani pogotovo njegov najpoznatiji literalni pijun
Dord Smajl. U romanima je uneo to je rezultat njegovog obavetajnog iskustva. Iako
je bio vrhunski obavetajac i pripadnik tajnih slubi Ujedinjenog Kraljevstva dobitnik je
jedne od najprestinije knjievne nagrade Geteove medalje.

Don Le Kare

Osetljiva istina

Krpar, kroja,
soldat, pijun

Izdajnik po naem
ukusu

Brini batovan

erlok Holms
Britanski pisac i lekar Artur Konan Dojl je kreirao knjievni lik erloka
Holmsa (Sherlock Holmes) je privatni detektiv. On je reavao detektivske sluajeve
paljivim prikupljanjem informacija i logikim zakljuivanjem i reavao istraiteljske
teke sluajeve. Autor je inspiraciju za ovaj lik dobio posmatrajui svog profesoru s
medicinskog fakulteta Dozefa Bela (Joseph Bell) koji je fascinirao svoje studente
umeem da na temelju opaenih detalja pogodi zanimanje i ivotu situaciju sluajnih
prolaznika. Nekoliko knjievnih dela je napisano a snimljeni su i brojni filmovi u kojima
je glavni junak erlok Holms.

Lula i eir erloka

Holmsa

Veliki broj glumaca je

igrao lik erloka
Holmsa

Deremi Bret u ulozi

erloka Holmsa

Eliot Nes (Eliot Ness; 1903 1957) je kao agent amerikog Biroa za prohibiciju i
voa grupe agenata (Nesalomljivi) u ikagu najzasluniji za hapenje uvenog
ganstera Al Kaponea.75 Imao je velike opstrukcije u ovoj akciji unutar same policije
( najvie od operativaca na telefonskim vezama). Ali upornim radom i uz primenu
savremenih pijunskih metoda i tehnika prikuplja informacije uspeva da izvede Al
Kaponea pred sud. Krajem devedesetih godina XX je snimljen i film Nesalomivi (The
Untouchables) posle televizijske serije (1959.god.) na osnovu autobiografskih seanja
Eliota Nesa o nastojanjima da se uhvati Al Kapone (glavne uloge: Kevin Kostner, Robert
de Niro i on Koneri).

Eliot Nes

Grob Eliota Nesa u

Klivlanu

Plakat za film
Nesalomivi

75 Prohibicija je potpuna zabrana proizvodnje, prodaje i konzumiranja alkoholnih pia zbog tekih
posledica upotrebe i zloupotrebe alkohola. Ove zabrane i sankcije su izazvale pojavu kriminala.

Dejms Bond

Logo Dejmsa Bonda

Jedan od brojnih glumaca

Jan Fleming

Tvorac lika pijuna Dejmsa Bonda (James Bond), poznat i kao 007 je
britanski pisca Jana Fleminga koji glavni junak u njegovih dvanaest romana. Posle
njegove smrti broji pisci su pisali knjige u kojima je glavni literalni lik upravo Dejm
Bond. On je agent MI6, meunarodnog ogranka britanske tajne slube, a kodni broj
007 znai da moe neogranieno koristiti oruje u obavljanju dunosti. Vrhunski pijun
Sidni Rajli je glavni modela po kome je osmiljen lik Dejmsa Bonda. Smatra se jednim
od najveih majstora u preruavanja. Granice mnogih drava je prelazio pod razliitim
imenima. Predmet njegove pijunske aktivnosti su bili vojne tajne a posebno planovi
prototipova aviona. Koristio se armom u zavoenju ene politiara i visokih oficira.
Najpoznatija operacija mu je bila svrgavanje boljevike vlade u Rusiji 1917. god.
izvoenje neuspenog dravnog udara, pokuaj ubistva Lenjina. O ovom liku su snimljeni
i brojni filmovi u kojima su igrali najpoznatiji svetski glumci. 76 Dejms Bond je jedan od
najpoznatijih svetskih tajni agenta ali i jedan od najpopularnijih filmskih junaka. Ali on je
danas mona marketinka industrija prikrivenog oglaavanja (product placement,
embedded marketing), odnosno sluajno pojavljivanje neki brendova: automobili koje
vozi, hotel u kojem odseda, pie koje pije, odelo i satova koje nosi,, cigareta koje pui i
sl.

Aleksandar Radovi i Iv Bone (2013). Trilogija: vajcarski gambit, Beograd,

Laguna.

76 U filmovima o Dejmsu Bondu je do sad glumilo est glumaca: on Koneri, Dord Lejzenbi, Roder
Mur, Timoti Dalton, Pirs Brosnan i Danijel Krejg. Skyfall je dvadeset i trei film o Dejmsu Bondu.
Snimljen je 2012. god.

Crni konjanik

Bela kuga

Crvena dama

Napisali pijunsku (istorijsko-kriminoloku) trilogiju u etri ruke:

Aleksandar Radovi (bio jedno vreme direktor Republike uprave javnih prihoda
koji je na pola mandata podneo ostavku) Iv Bone (za vreme vlasti Fransoa Miterana bio
ef obavetajne slube)
Crni konjanik - knjiga o ljubavi (enska knjiga)
Bela kuga - knjiga o politikim manipulacijama, intrigama i spletkama (muka
knjiga)
Crvena dama knjiga o prijateljstvu (univerzalna pria)
Posebno je zanimljiva saga o nemakoj reiserki Leni Rifental (umrla u 102.
godini) koja je 1935. god. napravila jedna od najboljih, najuticajnijih ali i
najkontroverznijih propagandnih dokumentarnih filmova svih vremena Tijumf volje
(Triumph des Willens). On je pravljen za nacistiku propagandu ali gledana sa ove
vremenske distance u mnogome objanjava svu zavodljivu magiju nacizma.

Grejem Grin (2012). Trei ovek, Beograd, Narodna knjiga.

Trei ovek( The Third Man) je roman engleskog pisca Grejema Grina
(Graham Greene; 1904 1991), po kojem je snimljen jedan od najuvenijih pijunskih
trilera.77 Ovaj film je remek-delo britanske kinematografije i ubraja se meu 100
najpopularnijih filmova svih vremena, a u reiji Karola Rida (Carol Reeds) sa slavnim
Orsonom Velsom (Orson Welles; 1915 1985) u glavnoj ulozi koji mu je doneo i status
filmske zvezde. Muziku za film je pisao Anton Karas a izvodi se na citri. Film Trei
ovek predstavlja autentinu dokumentaciju posleratnog Bea kao svojevrsnog mikrokosmosa svetske politike za vreme Hladnog rata.

77 Grejem Grin (2009). Trei ovek, IPS, Beograd.

Roman Grejema Grina Trei ovek

Pisac knjige i scenarista

filma Trei ovek Grejem
Grin

Film Karola Rida Trei

ovek

Orson Vels u filmu

Trei ovek

Branisav Nui Sumljivo lice

Sinia Kovaevi Balkanski pijun - Ilije vorovia.

Ko su najpoznatiji balkanski pijuni:

iz Srbije Ilija vorovi,
Iz Crne Gore Ilija vorov,
iz Bosne Alija voragi,
iz Hrvatske Ivo vorec,
iz Slovenije Janez Cvorek,
iz Makedonije Ile vorovski...

ta sada rade balkanski pijuni u Beogradu?

Beograd je pijunska metropola Balkana, ako ne i ire. Smatra se da je najvei pijunski
centra na Balkanu smeten u ambasadi SAD uBeogradu gde je od skoro i sedite CIA-e
za Balkan. Beograd je preuzeo ulogu koju je imao Be neposredno posle Drugog
svetskog rata. Ovde se ukrtaju interesi velikih sula i nije ni udo to je dobio ovaj status.
U njemu se ukrtaju delovanja brojnih obavetajnih i kontraobavetajnih agentura. Ovde
se alju najbolji kadrovi. To potvruje tezu da i pored savremene tehnike klasina
pijunaa nije izgubila na svom znaaju. Ovde su tradicionalno prisutne amerike,
britanske, francuske, nemake, ruske, izraelske a u poslednje vreme turske i iranske,
slovenake (SOVA), hrvatska (SOA), bosansko-hercegovaka i druge drave bive SFRJ
(davno formirale mreu saradnika koja i sada funkcionie) .
Povremeno izbije i pijunsko-diplomatska afera, a mnogi sluajevi javnost nikada i ne
sazna jer je to deo pravila pijunskih igara. ime se sve bave ove slube na ovim
prostorime? Dijapazon poslova je veoma irok: od prikupljanja podataka (pa i
ekonomskih) kojima su u funkciji ostvarivanja politikih ciljeva, irenja crne

propagande, kontrola kriminalnih mrea, izazivanja i kontrole dogaaja; uticaj na

ekonomiju i javno mnenje,78 uee u privatizaciji; pa do sluaja saradnje na pojedinim
pitanjima, ili meusobnog ratovanja za uticaj na odreene institucije, pojedince i
teritorije; nametanje skandala jede drugoj isl.

Grb Beograda

Panorama Beograda

Nemaki superpijun Rajnord Gen posle pada III Rajha predao se SAD i svoju
pijunsku mreu stavio na raspolaganju CIA

Obavetajci
Istorija pijunae, tajnih slubi i pijuna ima dugu tradiciju. Moe se rei jeova
oblast do danas je zabeleila znaajne aktivnosti i uspehe. Brojni su istorijski primeri
agenata, obavetajaca koji su dali znaajan doprinos svetskoj pijunai i zanat
pijuniranja pretvorili u umetnost obmane i manipulacije. Neki od njih su prirodnom
posla otili u zaborav a neki u legendu. To je usud ovog posla. Oni su vrhunski
intelektualci, koji poseduju zavidna znanja, visok novo inteligencije, imaginacuje,
analitiku mo i talenat za ovaj posao, patriotsku svest, psiho-fiziku spremnost,
78 Neke su formirale izdavake kue za izdavanje novina, knjiga, a koriste ih i kao
operativne centre radi prikupljanja informacija preko blogera i komentara, objavljivanja
dezinformacija, za finansijske operacije i sl.

poznavanje stranih jezika, da su ovladali brojim i raznovrsnim vetinama, struni u

rukovanju savremenom tehnologijom i sl. Zovu ih i ljudi bez lica jer se veoma retko
pojavljuju u javnosti.
Brojna su imana obavetajaca koja zasluuju nau panju. Ode emo izdvojiti smo neke
koji su svojim radom znaajno uticali na istorijska dogaanja.

Mata Hari

Lucijen Valeri: Mata Hari

iz 1906.god.

Jedna od najpoznatijih pijunki koja je postala ne samo legenda ve i svojevrsni

zatitni znak pijunske delatnosti je Holananka Margareta Gertruda Zele (Margaretha
Geertruida Grietje Zelle;1876 - 1917) poznatija pod umetnikim imenom Mata Hari. to
na malaskom jeziku znai sunce ili oko dana. Bila je igraica i kurtizana a streljana je
kao nemaki pijun u toku prvog svetskog rata. Bila je iz bogate porodice a egzotinim
plesom se poela baviti u Parizu 1905. Plenila je lepotom, visinom, atraktivnou i
vetinom izvoenja indijskih plesova. Bila je ljubavnica bogataa i indistrijalca Emila

Gimea, ali i brojnih drugih lanova francuskog plemstva i mnogih visokih oficira.
Najee se predstvaljala kao javanska princeza koja je od malena uila ples. Tokom
Prvog svetskog rata je putovala izmeu Engleske, Francuske, Holandije i panije. Iako se
sumnjalo da radi za francusku obavetajnu slubu deifrovanjem nemakih tajnih poruka
je otkriveno za nemaku obavetajnu slubu radi pijun sa kodnim znakom N-21, i
istragom francuske obavetajne slube je navodno utvreno da se radi o Mata Hari.
Uhapena je sredino februara 1917. god. u jednom Hotelu u Parizu i streljana sredinom
oktobra. Kasnija istraivanja nisu potvrdila njenu pijunsku ulogu, a dominira miljanje
da je ona rtvovana kako bi se prikrile neke greke francuske obavetajne slube.
Dokumenti o njenom sluaju e biti dostupni javnost tek 2017. godine i konano e se
tada saznati prava istina. To do sada nije bio problem da se ona pojavi kao inspiracija za
nekoliko romana i vie filmova.

Vili Leman
Vili Leman Brajtenbaha sada u grupu najpoznatijih sovjetskih obavetajaca iz
Drugog svetskog rata. Bio je visokopozicionirani oficir Gestapo-a (politike policije).
Zahvaljujui njemu rukovodstvo SSSR je 19. juna 1941. saznalo taan datum i vreme
napada na SSSR.79 Naime sovjetska obavetajna sluba je na vreme informisala dravno
rukovodstvo zemlje da je Adolf Hitler doneo odluku da napadne SSSR 22. juna 1941.
godine. On je na sastanku sa saradnikom u Berlinu Borisom uravljovim 19. juna 1941.
godine dostavio informaciju da je donesena naredba za poetak rata protiv Sovjetskog
Saveza 22. juna u tri sata ujutro, a informacija je iste veeri dostavljena Moskvi.
Iako je Staljin kao vrhovni komandant Crvene armije imao obavetajne podatke da se
sprema napad na Rusiju odbijao je da u to poveruje.80 Legenda lae da kad su ga
obavestili o poetku invazija da je smatrao da je to greka ili neka odmetnuta tenkovskih
brigada, pa je ak pokuao da stupi sa Hitlerom u kontakt. U zoru 22. juna 1941. godine
faistika Nemaka je napala Sovjetski Savez. Masovnim bombardovanjem aerodroma,
vojno-morskih baza, eleznikih vorita, vojnih jedinica i gradov i po nekoliko mtotina
kilometara od dravne granice naneseni su veliki gubici. Gestapo je Vilija Lemana
streljao 1942. god.81

79 Izvetaji ovog slavnog sovjetskog obavetajca u od skora sun a uvidu javnosti.

80 I drugi legendarni obavetajac Rihard Zorge je javio iz Japana taan datum napada.
81 On je bio inspiracija za lik obavetajca tirlica u romanu Julijana Simonova
Sedamnaest trenutaka prolea.

Vili Leman

Martin Borman (biva siva eminencija Treeg rajhai lini sekretar Adolfa
Hitlera) ovek Rusije u Hitlerovom okruenju. Na groblju blizu Moskve postoji groblje
KGB, postoji stela sa herojima Sovjetskog Saveza koja na kojoj stoji ime Martin
Borman sa datumom roenja i smrti. (1900 1974). u zvaninoj verziji on je ubijen 2.
maja 1945. god. u Berlinu ali to nikada nije dokazano. Rusi su i tokom Drugog svetskog
rata imali svoj izvor informisanja na visokom mestu u Vermahtu. Nije bio lan Narodnog
komesarijata unutranjih poslova ( - )
ve ruske Vojne obavetajne slube Glavna obavetajna uprava Generaltaba Oruanih
snaga Rusije ( - ).

Martin Ludvig Borman

Nikolaj Ivanovi Kuznjecov
Nikolaj Ivanovi Kuznjecov (Nikola Ivanovi Kuznecov; 1911 1944) bio je
ruski obavetajac koji je delovao u okupiranoj Ukrajini u toku Drugog dverskog rata.
Izveo je nekoliko veoma sloenih obavetajnih operacija pa i otmice nacistikih
zvaninika i generala. Sistematskim prikupljanjem informacija otkrio je nemake planove

o napadu na Kursk, o nemakim raketama V-2, o namerama da se podigne ustanak na

Kavkazu, planove o spremanju atentata na uesnike Teheranske konferencije. Poginuo je
u borbi sa ukrajinskim nacistina Stepana Bandere. Preuzeo je identitet porunika Paula
Vilhelma Ziberta, koji je bio zarobljen i smeten u zarobljeniki logor blizu Moskve.
Poshumno je odlikovan ordenom Heroja Sovjetskog saveza.

Kuznjecov u nemakoj
uniformi kao

Grob Nikolaja Kuznjecova u Lavovu

Paul Vilhelm Zibert

Rihard Zorge
Rihard Zorge (Richard Sorge; 1895 1944) se smatra najveim ruskim Drugog
svetskog rata. Pod maskom novinara je radio u Nemakoj i Japanu gde je uspostavio
razgranatu pijunsku mreu koja mu je i dostavila informacije o tanom vremenu poetka
operacije Barbarosa, ali i informaciju da Japan nema nameru (ni planova) da napadne
Rusiju to je i omoguio da se brojna armija prebaci sa dalekog istoka na moskovsko
bojite. Krio se pod lanim japanskim imenom Hocumi Ozaki. Japanska tajna sluba je
presretanjem njegovih radio poruka i na osnovu njegove kobne greke (poruku
upozorenja je bacio na put a agent koji ga je prati ju je uzeo) uhvaen je krajem 1941.
god. Na osnovu pronaenih linih dokumenata mislili su da je agent Abvera (imao je i
nacistiku prolost), ali su nemaka obevetajna sluba demantovala. Iako je muen nije
otkrio svoj pravi identitet. Krajem 1944.god. je obeen a malo kasnije je ubijen i njegov
dvojnik u Rusiji. Tek 1964. god. je SSSR otkriven i posthumno proglaen narodnim
herojem jer se nije htelo dozvoliti da se sazna istina o njemu i da je na vereme dostavio

prave informacije o ratnim planovima Nemake i Jpana a da mu nisu verovali ili nisu
hteli da ih uvae.

Rihard Zorge

Rihard
Zorge
na
sovjetskoj potanskoj
markici

Na doprinos ekonomskoj pijunai

Jedna od najpoznatijih istoriar obavetajnog rada pukovnik Milan V. Petkovi
tvrdi da su prema raznim izvorima pijunaa na ovim prostorima je zaeta jo u doba
Nemania. Ovi prostori su dali i niz obavetajaca svetskog ranga ija se aktivnost
prouava u svim znaajnijim akademijama obavetajnog rada. Ovde emo, navesti
dvojicu koji su postali legende. To su grof Sava Vladislavi Raguzinski i Stevan Dedijer.

Grof Sava Vladislavi Raguzinski

Portret
Sav
Vladislavi iz prve
polovine 18. veka

Jedan od spomenika u Rusiji Savi

Vladislaviu

Nadgrobna ploa Savi

Vladisaviu

Spomenika Savi Vladislaviu u

Gacku

Grof Sava Vladislavi Raguzinski (1668-1738) je osnovao savremenu rusku

spoljnu obavetajnu slubu kao specijalni (tajni) savetnik cara Petra Velikog za pitanja
pravoslavnog istoka i kao ovek od njegovog najveeg poverenja je organizovao mnoge
pijunske i diplomatske igre koje su ojaale tadanju Rusiju. Organizovao je razgranatu
trgovinsku mreu u brojnim zemljama koja je u sutini prva ruska obavetajna mrea u
inostranstvu. Za carsku Rusiju je obavljao veoma znaajne finansijske, diplomatske i
obavetajne poslove. Gotovo da nije bilo ni jednog vanog dravnog posla za Rusiju tog
vremena a da on nije bio na neki nain ukljuen. U velikoj meri je uticao na spoljnu
politiku mone ruske carevine. Pomagao je oslobaanje balkanskih Slovena od Turaka.
U literaturi se navodi da je njegov prvi obavetajni posao bio organizovanje
dravnog udara u Turskoj kada je sa prestola svrgnut sultan Mustafa Drugi a na presto
doveden sultan Ahmed Trei koji je bio mnogo kooperativniji sa carskom Rusijom. Kada

je otkrivena njegova uloga, rusko poslanstvo mu omoguava da se premesti u Petrograd.

Uz put pie izvetaj Prouavanje puta Crnim morem, a u Azovu prikuplja obavetajne
podatke i pomae grofu Apraksinu da zadri visoko mesto u carskoj Rusiji. Sa Petrom
Velikim se sree na Baltiku koji mu odaje priznanje za rad u Carigradu. U Petrogradu
formira tzv. Crni kabinet od najpoverljivijih carevih ljudi. Odlazi ponovo u Carigrad da
pomogne rusko poslanstvo u prikupljanju poverljivih podataka, a po povratku caru
predaje novi izvetaj Tajni opis Crnog mora po obalama i potevima, po utvrenjima i
vojnim bazama. Ovi podaci su do tada Rusima bili nepoznati.
Pored toga, on je za Rusiju uinio jo mnogo toga. Jedan ot znaajnih doprinosa
tadanjoj Rusiji je i diplomatska aktivnost oko konanog razgranienja Rusije i Kine.
Naime, pria se da je Vladimir Putin 2012. godine pozvao predstavnike akademije da se
sa njioma konsultuje oko predloga meudravnog ugovora Rusije i Kine o reavanju
pitanja granica, reenom mu je da je sporazum verifikovan i da nema potrebe da se pravi
novi jer je postojei dobar. Ostalo je samo da se postojei obnovi. Tada mu je reeno da je
taj ugovor pre 300 godina sklopio Sava Vladislavi. Kao nekadanji oficir KGB-a on je
za Savu znao samo kao utemeljivaa ruske obevetajne slube. Dostavili su mu i izvetaj
o Kini za koji se smatra da je prvi posle onog koji je napisao Marko Polo. Naime kada su
se Kina i tadanja carska Rusija skobile oko granica, car Petar Veliki je shodno preporuci
nemakog filozofa Gotfrida Vilhelma Frajhera (barona) fon Lajbnica (Gottfried
Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz; 1646 1716) poslao Savu Vladislavia sa sa
kineskim carem u Pekingu dogovori liniju razgranienja. On je na kineskog cara svojim
karakteristikam (obrazovanje, samouverenost, gordost, pronicljivost, diplomatska
sposobnost isl.) ostavio jak utisak to je i dovelo da se sredinom 1728. god. na reci Buri
potpie sporazum o razgranienu dva velika carstva. To je omoguilo da ove dve drave
utvrde granicu od 6.000 kilometara ostanu u miru 150.godina.82
Pre toga je tajno putovao po Kini kao carski agent i donosi Rusiji poverljive
izvetaje pod nazivima Tajni opis Kine po obalama, putevima, utvrenjima i vojim
bazama i Tajne informacije o snazi i stanju kineske drave (prevedeno i kod nas). U
toku tih putovanja je stvarao i obavetajnu mreu koja mu je kasnije slala poverljive
informacije. Tako je posle ruske agenture u Sredozemlju (od dubrovakih trgovaca i
pomoraca) stvorio i evroazijsku obavetajnu agenturu koja je imala znaajnu ulogu u
spoljnim poslovima carske Rusije.
Njegova je velika zasluga i da tadanja mona Turska izgubi podrku vedske
(vedskog kralja Karla Dvanaestog) i koja doivljava teak vojni poraz 1709.god. kod
Poltave, to omoguava rusku dominaciju na Baltiku a vedska izgubila staus velike
evropske sile. U Rusiji je pokrenuo i tzv. istono pitanje koje je je 200 godina bilo
jedno od prioritetnih pitanje evropske politike. Povezao je cara Petra Velikog sa
tadanjim vladarima Moldavije, Vlake, Dubrovake republike i vladikom Danilom
knezom Crne Gore, rimskim Papom. U Rimu je kao poslanik carske Rusije sa papom
Klementom I sklopio Konkordat kojim se ubeuje poloaj katolike crkve u Rusiji. esto
je putovao u Veneciju gde je za carski dvor kupovao umetike slike i ukrase.
82 Za ove zasluge je od carice Katarine dobi titulu grofa, od Pera II orden Aleksandra Nevskog i pravo da
u Sibiru podigne grad Troickovski i sagradi crkvu Svetog Save.

Za svoje zaluge je od ruskih careva dobio i:

-

titulu grofa (uz nju je dodao naziv Raguzinski italijanski naziv Dubrovnika)

pravo na trgovinu na moru i kopnu,

dvorac na reci Pokrovki u Moskvi,

palatu u Petrogradu,

mesenu platu od 325 rubalja,

pravo na slobodni izvoz,

pravo na trgovinu u Aziji i Maloj Rusiji,

imanja u Topalu, Parafejsku, Vienku (dananja Ukrajina),

farmu u Veneciji i dr.

Po objavljivanju tursko-ruskog rata podsticao je ustanke za osloboenje naroda

balkana od turskog ropstva (Moldaviji, Hercegovini i Crnoj Gori). Zabeleen je primer da
je vladika crnogorski Danilo na Vidovdan na Cetinjskom polju pozvao narod na ustanak
i proitao pismo cara Petra I koje je napisao Sava Vladisavi. Posle toga sje sakupljen
dobrovoljni prilog za kupovinu oruja, olova i baruta u Dubrovniku. Razvijan pijunska
mrea od kaluera kao tajnih agenata (lutajui monasi) su radili na ustanikoj aktivnosti i
prenosili informacije. Zajednika akcija je propala zbog izdaje vlakog vojvode
Brankovana. Ubedio je Petra Velikog da trai od Habzburga da se Srbi koluju na svom
jeziku. Slao je uitelje i knjige. Naroito je pomagao Sremskim Karlovcima gde je
utemeljio i prvu srpsku kolu. O njemu je monografsku studiju napisao i pesnik Jovan
Dui.
Ko je bio Sava Vladislavi? Roen je u selu Jaseniku (Gacko). Posle pohare
imanja od strane Turaka sa ocem se sklonio u Dubrovniku gde se stekao prvo
obrazovanje u jezuitskim kolama, a zatim u paniji i Francuskoj. Bavio se trgovinom
zbog koje je otiao u Carigrad i a tadanju Dubrovaku republiku obavlja znaajne
diplomatske i trgovake poslove. Tu je uspostavio veze sa ruskim poslanstvom (sa ruskim
poslanikom na Visokoj Potri Emilijanom Ivanoviem Ukrajincevim) i biva ukljuen u
diplomatske odnose Rusije i Turske. Stekao je poverenje Petra Velikog u posredovanju da
Turska i Rusija zakljue Pruski mir (1711.god.) umesto primirja.83 U tome mu je pomoglo
solidno poznavanje znaajnih linosti turske vlasti, turske spoljne i unutranje politike,
dvorskih intriga i mentaliteta. Bio je oenjen i imao sina Luku Vladisavia. Svoju majku
Simu je odveo u Rusiju u upoznao je sa carem Petrom Velikim. Umro je u Petrogradu i
83 Uspeo je da nabavi ugovore koje je Turska zakljuila sa Francuskom, Engleskom,
Austrijom i Mletakom republikom. Na tom ugovoru pored potpisa cara stoji i njgov
potpis.

sahranjem je u carskoj grobnici u Pantenonu Rusije ( u Blagovetanskoj crkvi Lavre

Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu) uz najvie dravnike poasti. Tu je sahranjen i
Aleksndar Suvorov. Poetkom XXI veka je u njegovu slavu Rusija podigla etiri
identina spomenika: u rodnom Gacku, u Sankt Peterburgu, Sremskim Karlovcima i
Kjahti (grad koji je osnovao na putu aja).
U doprinosu uspenom radu svetske pijunske aktivnosti posebno se isticao
nuklearni fiziar i socijalni teoretiar Stevan Dedijer (1911-2004) poreklom iz Bilea
(roen u Sarajevu, umro u Dubrovniku) koji je postao jedan od najpoznatijih svetskih
strunjaka koji se bavio problemom ekonomske pijunae, odnosno podrujem poslovnog
obavjetavanja (business intelligence). Njegova biografija (curiculum vitae CV) kao
obavetajca i naunika je veoma zanimljiva i bogata i stoga emo je ovde naznaiti u
kratkim crtama.

Stevan Dedijer nauni utemeljiva poslovne pijunae

Zavrio je fiziku na Univerzitetu u Prinstonu. Poetkom Drugog svetskog rada je
regrutovan u ameriku obavetajnu slubu Ured za strateke usluge (OSS). Bio je i
veliki prijatelj sa Mustafom Golubie, jednim od najveih pijuna Kominterne kome je
on 1938. god. pomogao napusti Ameriku pred poterom FBI. Poetkom 1945. god. dolazi
u Jugoslovensku narodu armiju gde se bavio obavetajnim radom. Angaovan je bio u
graanskom ratu u Grkoj, kao novinar Borbe, urednik lista Politika i TANJUG-u.
Zatim je bio direktor instituta a za nuklearna istraivanja u Beogradu, i direktor
Instituta Ruer Bokovi u Zagrebu. Sa Pavlom Saviem je radio na razvoju
jugoslovenskog nuklearnog programa.
Poetkom sedamdesetih godina XX veka odlazi u vedsku (ena mu je bila
veanka) gde na Lund Univerzitetu formira prvu u svetu katedru za teoriju obavetajnih
poslova u drutvu i privredi. Tako je postao rodonaelnik jedne nove akademske
discipline. Svoje bogato iskustvo u tom svetu (od 1936. god.) je prenosio na studente.
Kao profesor bezbednosti i pijunae je gostovao na mnogim uglednim svetskim
univerzitetima i institutima. 1972. god na Lund Univerzitetu osniva i Istraivaki institut
za poslovnu pijunau (business intelligence), odnosno za tzv. drutvene pijunae
(social intelligence) koji predstavlja pionirski istraivaki rad u ovoj oblasti u svetu.

Strunjaci i ove oblasti smatraju da to orginalni koncept nacionalnog sistema ekonomske

pijunae.
Objavio je preko 250 akademskih radova iz oblasti ekonomske pijunae. 84 U
svojim radovima je nagovestio u viziju razvoja ove discipline (kulture ekonomske
pijunae) u XXI veku.
Bavi se i izuavanjem kolektivne pameti organizacija, preduzea i drava. Bio je
naunik meunarodnog renomea utemeljenju jedne nove naune discipline i profesor na
petnaestak univerziteta. Kao ekspert za specifinu oblast kao svetske obavetajac bio je i
lan brojnih institucija koje se bave analizama globalnih trendova u obavetajnom i
ekonomskom svetu. Poetkom osamdesetih godina XX veka je reformisao vojnu
obavetajnu slubu vedske (projekat SOU 19, 1975) sa misijom da njena kolektivna
pamet (obavetajnost) bude ne samo u funkciji bezbednosti i nezavisnosti jedne drave
ve i osnovni faktor njenog razvoja. Vilijam Kolbi, nekadanji ef CIA, je bio
impresioniran Dedijerom kao ekspertom za informacije i njegovim sposobnostima
korienja obavetajnih znanja i vetina u razvoju drutva. On je i od strane
Meunarodnog foruma obavetajnih analitiara Global Intelligence Forum dovio 1998.
god. Svetsku nagradu Golden Candle Award za svoj doprinos naunoj disciplini
poslovne pijunae. U obrazloenju stoji da mu se nagrada dodeljuje kao kao osnivau
discipline biznis obavetajnosti i za doprinos (iza neprijateljskih linija) koji je kao lan
Ureda za strateke usluge (Office of Strategic Services OSS) dao u osnovanju
amerike Centralne informativne agencije CIA (Central Intelligence Agency).
U svojim strunim radovima je tvrdio da vie nema razloga za klasinim
obavetajnim slubama, jer su mnogi izvori informacija javni i da se mnogi podaci mogu
nai u knjigama, medijima i bibliotekama. Time je hteo da razbije tabue i mitove o
agenturama i da ih uini jeftinim servisom drave. Stoga je predlagao da se teite rada
agentura prebacio na obavetajni rad u poslovnom svetu, kompanijama, na tritima, u
industriji. Dedijer insistira na brisanju nacionalnih granica u organizovanju ekonomske
pijunae i kao takav je rodonaelnik nove kole miljenja u ovoj oblasti. Do danas je
Stevan Dedijer ostao kao jedan od najpoznatijih i najznaajnijih teoretiara savremene
ekonomske pijunae. Posthumno je izdat njegov dnevnik pod naslovom pijun kojeg
smo voljeli: autobiografija.85

84 Prvi rad o globalnoj socijalnoj obavetajnosti je objavio 1972.god. naa Dertmut

koledu.
85 Dedijer Stevan (2011). pijun kojeg smo voljeli: autobiografija (urednici: Carin Dedijer i Mike
Dedijer), Zagreb, VBZ.; Dedijer Stevan (2009). My Life of Curiosity and Insights, A Chronicle of the 20th
Century (posmrtno izdato - Carin i Miki Dedijer).

U svom radu Razvoj i obavetajnost 2003 - 2053 (Development and

Intelligence 2003-2053) posebno naglaava znaaj prikupljanja poslovnih podataka,
analizira trend ekonomskog pijuniranja i ekstrapolira pravce razvoja ove delatnosti. 86
Ovom prilikom izdvajamo jo neke radove iz njegovog bogatog opusa:
- Komparativni pristup humanistikih nauka u nastanku drutvenih problema
(Social Intelligence: A Comparative Social Sciences Approach to an Emerging Social
Problem)87:
- Obavetajni razvoj i upravljanje (Development and Management by
Intelligence)88
Dakle, Stevan Dedijer je jedna od najznaajnijih svetskih teoretiara ekonomske
pijunae (kulture obavetajnosti). O njemu strunjaci za ovu oblast govore u superlativu
i smatraju da je on meu prvima nagovestio mogu pravac razvoja kulture ekonomskog
pijuniranja u XXI veku.
Nemaki superpijun Rajnord Gen posle pada III Rajha predao se SAD i svoju
pijunsku mreu stavio na saspolaganju CIA

86 Dedijer Stevan (2003). Development end Intelligence 2003-2053, Lund University, Institute of
Economic Research, Lund, pp. 9 13.
87 Dedijer Stevan. (1975). Social Intelligence: A Comparative Social Sciences Approach to an Emerging
Social Problem, Research Paper, Hanover, NH: Dartmouth College.
88 Dedijer Stevan (1996). Development and Management by Intelligence: Japan, in, Blaise Cronin (ed.).
Information, Development and Social Intelligence, London, Taylor Graham, pp. 304 324.

Sajber pijunaa

Novi trendovi u pijunai se prilagoavaju novom informatikom dobu. Curenje

informacija je sve manje deava posredstvom pijunskih kamera i ivih jezika a sve
vie sajber pijunaom. To je novi danak koji civilizacija plaa svom progresu. Ovo
pokazuje koliko je sistem informacija postao ranjiv upravo zahvaljujui savremenoj
informatikoj tehnologiji. Sa revolucionarnim razvojem informatike i kompjuterske
tehnologije pojavili su se novi fenomeni i pojmovi koji ih oznaavaju. Meu njima se
posebno izdvajaju sledei: sajber pijunaa/kiber pijunaa (engleski Cyber
spying, Cyber espionage; francuski Le cyberspionnage, ruski ),
kiber-mo (Cyber-power), kiber-univerzum (Cyberspace), on-lajn kraa,
kiber napadi, kiber prostor, sajber pljaka, sajber kriminal (Cyber crime) i sl.89
Strunjaci upozoravaju da su obe transkripcije (sajber pijunaa i kiber pijunaa)
etimoloki opravdane i ispravno ih je koristiti iako u izvornom znaenju sajber(pijunaa,
prostor, kriminal, ratovanje) nije isto to i kiber (pijunaa, prostor, kriminal, ratovanje).
Sajber pijunaa je sam po sebi zanimljivo podruje za istraivanje. Poetak
treeg milenijuma e biti upamen i po revolucionarnom napretku u informatikoj sferi.
Savremeno komunikacijsko drutvo stvara, transferie, obrauje i skladiti velike koliine
informacija. Kreirani su moni programi za elektronsko arhivirinje informacija ali i
programe za pretraivanje baza podataka. Tehnoloka informatika revolucija je dovela
do pojava umreenog drutva, ali i do novih opasnosti, izazova i pretnji. Internet
saobraaj se udvostruuje svaka tri meseca. Sve je uestalija kraa finansijskih podataka,
brojeva kreditnih kartica, dok se sajber kraom tehnologija ubrzavaju sopstveni
tehnoloki i ekonomski rast.
Sajber napadi su razliito motivisani. Jedni to rade radi zabave, samopotvrivanja
i meusobnog takmienja. Neki to rade iz iste radoznalosti prema multinacionalnim
kompanijama ili iz ideolokih pobuda borbe protiv globalizacije. To se ini i pre
odreenih poslovnih pregovora da bi se dobila dodatna poluga pritiska i stekla
pregovaraka prednost. Postoje i oni koji sajber pijunau koriste da testiraju sistemi
sajber odbrane nekih institucija, organizacija ili korporacija. Ali veliki je broj i onih koji
na ovakav nain kradu znaajne informacije zarad prodaje. Postoje i veoma struni sajber
napadai koje odreene korporacije, dravne institucije ili obavetajne slube unajmljuju
zarad provala u odreene informacione sisteme. Istraivanja govore da je preko 90%
privrednih subjekata bar jednom bilo meta sajber napada. Direktni gubici na svetskom
nivo izazvani ovom vrstom ekonomskog pijuniranja se mere stotinama milijardi dolara.
Ali ovi napadai, ne samo da kradu nauno-tehnike informacije, ve razaraju odreene
kompjuterske sisteme.
Drave pijuniraju jedna drugu, svoje i tue stanovnitvo. Kompanije prikupljaju
informacija i legalno i ilegalno. Vlade sve vie kre prava graana, a sve manje ih tite i
pri tome koriste alibi zatite od terorista. Niko u aktivnostima globalne kiber pijunae od
monijih drava nije ni poten i nevin. Svi se meusobno pijuniraju: svi pijuniraju sve
(ili koga mogu). Sve velike sile imaju i razraene sajber strategija napada i odbrane,
odnosno posebne strukture za osvajanje sajber prostora i borbu protiv sajber opasnosti.
89 Cyberspace - (grki ciber univerzum); ( engleski space prostor)

Niko u sajber prostoru nije bezbedan, a pogotovo svi oni koji bi mogli na bilo koji nain
biti (ili jesu) konkurencija. To je svojevrsni hladni rat, a neki teoretiari smatraju da je
ovo u stvari III svetski rat (beskrvni rat) koji se vodi u sajber prostoru gde su mete
prvenstveno informacije, gde se izvodi svojevrsna pljaka podataka. U ovom globalnom
pijunskom pokeru nekad nekome karta ide bolje, a nekada drugom: trenutni dobitak
moe vremenom da preraste u gubitak i obrnuto. Ponekad se neka pijunska afera pojavi
u javnosti sa konotacijom drite lopova. Meunarodni odnosi poivaju na Vesfalskom
sistemu suvereniteta drava kao osnovnih subjekata. Teritorija je jedna od osnovnih
konstitutivnih elementa dravnosti i jedna od osnovnih vrednosti meunarodnih odnosa.
Ali tehnoloka i informatika revolucija je donela mnoge promene pa i promene u
razumevanju teritorije: otvorena je etvrta virtuelna dimenzija.
Strunjaci za sajber sukobe smatraju da e sajber pretnje po ekonomsku
bezbednost drava i kompanija rasti. Ono to je do sad ispoljeno su samo osnove koture
sajber rata, pri emu e on prethoditi klasinom (konvencionalnom) ratu, pratiti ga i
nastaviti da se ispoljava i posle njegovog zavretka. Jo uvek nije pokrenuta inicijativa na
svetskom nivou za suprotstavljanju ovoj pretnji ekonomiji i globalnom miru.
Sajber pijunai kao i zatiti od nje se, u poslednje vreme, pridaje velika panja iz
razumljivih razloga: njena raspostranjenost i posledice koje ostavlja za sobom zavreuju
panju nauke ali i informatiara. Ugroavanja privatnosti i linih sloboda putem sajber
pijunae poprima sve veu razmeru. Brojni su primeri koji ukazuju na do sada nevienu
aroganciju i bezobzirnost sajber-pijuniranja. Tome je doprineo i Edvard Snouden
obavestivi svet o tajnim akcijama prislukivanja celog sveta od strane NSA-e.
Pojam kiber-univerzum
Da bi se razumela sajber pijunaa potrebno je prethodno razjasniti iri pojam
kiber-univerzum (Cyberspace). Smatra se da je ovaj pojam u konvencionalnu
upotrebu uveo ameriki pisac naune fantastike Vilijama Forda Gibsona (William Ford
Gibsso) svojim mnogonagraivanom romanu-noveli Neuromanser (Neuromancer;
1984). On pod pojmom kiber-univerzum podrazumeva vetaki stvoreni prostor
(virtuelnu sredinu) uz pomo kompjutera.

Vilijam Ford Gibson

Roman Neuromanser

Kiber-univerzum po mnogim svojim karaketristikama podsea na zemlju Oz

koju kao virtuelni svet nalazimo u noveli (i istoimenom filmu) arobljak iz Oza (The
Wizard of Oz, 1939. god.) amerikog pisca Lumana Frenka Bauma (Lyman Frank Baum;
1856 1919).90

Luman Frenk Baum

Plakat za film
arobnjak iz Oza

90 Fantastina zemlja Oz u koju tornado prebacuje devojicu Doroti Gelj i njenog psa Tota. arobnjak iz
Oza koji ivi u Smaragdnom gradu njoj i njenim prijateljima (Strailu, Limenom, i Lavu) koje je stekla
traei ga joj pomae da se vrati kui. Slinost izmeu ova dva sveta je velika. I jedna i drugi je virtuelan.
U njega se lake ulazi ali teko izlazi. Prati kao poetno oduevljenje koje vremenom splasne. Na putu
izlaska iz njega (kao i Doroti) vrebaju brojne opasnosti (Zla Vetica Zapada) ali i ima i onih koji se trude da
pomognu (Dobra Vila Severa). U puto do onoga ko ima znanja da ovlada ovim prostorom (arobnjak )
esto se pridruuju slini saputnici (Strailo koji od arobnjaka trai mozak, Limeni koji od arobnjaka
trai srce i Lav koji od arobnjaka trai hrabrost).

Pojam kiber-mo je meu prvima upotrebio ameriki strunjak za savremene

sukobe Dozef Naj (Joseph Samuel Nye, ro. 1937. god.) u svom radu Budunost
moi (The Future of Power) u kojem upozorava na fenomen rasipanja moi uz pomo
savremenih informatikih sredstava koji vodi ka nemogunosti kontrole informacija kao
nosilaca moi.91

Dozef Naj

Dozef Naj
Budunost moi

Sajber pijunaa je postala globalna opasnost o kojoj se govori kao o epidemiji

sajber pijunae. Nebrojeni su pokuaji (ali i uspesi) krae informacija putem Interneta
kao globalne mree. Velika je razmera primera hakerskog napada (hakerskih provala) na
banke, dravne institucije, kompanije i vane pojedince (tzv. VIP) pri emu su oni ne
samo krali podatke ve i unitavali baze (banke) podataka, sa njihovih e-mail adresa slali
lane poruke, zahteve za finansijske pozajmice i sl.
Ovaj fenomen je dobio na medijskoj popularnosti poetkom 2011. god. kada je
amerika bezbednosna zajednica otvoreno iznela probleme svog sueljavanja sa
ekonomskih pijuniranjem od stane Kine i nekih drugih zemalja koje je optuila da
upadaju u sajtove amerikih slubi bezbednosti, da na ovaj nain dolaze do poverljivih
podataka i uvanih tajni. Sve to u znaajnoj meri ugroava samu bezbednost SAD. Posle
toga su iznoeni brojni primeri (posebno u Francuskoj i Italiji) koji ukazuju a razmere ove
opasnosti (koliki mah je uzela ova pojava) po ekonomije drava i na ozbiljne posledice
po privredne subjekte. Javno su se oglasile brojne rtve sajber pijunae (kako drave
tako i kompanije) koje trae naina da se zatite od ove vrste ekonomskog pijuniranja.
Sve su to osmiljene, strune i planski izvedene pijunske aktivnosti koje izvode obueni
pojedinci ali i tajne slube pojedinih zemalja. Sve je to nateralo brojne zemlje koje
raspolau znaajnim informatikim kapacitetima da donose nacionalne strategija za
zatitu i odbranu od sajber pijunae strategije sajber odbrane (Cyberdefense) koje
imaju i ofanzivne elemente.
Lista najznaajnijih svetskih primera sajber pijunae, odnosno hakerskih provala
u informacione sisteme zemalja, institucija i kompanija je veoma velika. Ovde iznosimo
samo neke koje ilustruju ovu vrstu ekonomskog pijuniranja.
- napad rumunskih hakera (2004) na naunu istraivaku stanicu na Antartiku
91 Naj S. Dozef (2012). Budunost moi, Beograd, Arhipelag, str. 143-185.

hakerski napad (1998-2000) na raunare Nacionalne vazduhoplovne i

svemirske administracije (National Aeronautics and Space Administration
NASA-a, osnovana 1958); Pentagon-a (The Pentagon) i Minstarstva
energetike SAD (U.S.A. Department of Energy DOE)

Nacionalne vazduhoplovne i Lansiranje atla Kolumbija

svemirske administracije

Zgrada
Glavnog
taba Ministarstvo energetika SAD
Minisarstva odbrane SAD
-

sajber prodor (2007-2007) u sajt Kongresa Sjedinjenih Amerikih

Drava (United States Congress)

Grb Kongresa Sjedinjenih

Amerikih Drava
-

Kapitol - sedite Kongresa SAD

sajber napad (2007) na nacionalnu laboratoriju u Los Alamosu koj se bavi

vojnim istraivanjima;
upadi hakera u (2008) u sajtove brojnih institucija Estonije (sumnja na
Rusiju);

sajber pijunaa (2008) na mrei biroa Dalaj-Lame (sumnja na Kinu),

sajber upad (sumnja na SAD i Izrael) i ubacivanje najsavrenijeg
kompjuterskog virusa Staksnet (2009) u nuklearne instalacije Irana;
masovni upad (2009)u raunarske mree preko stotinu zemalja i stranih
ambasada (operacija sajberpijunaa GhosNet);
hakerski napad (2009) na petrohemijske kompanija (operacija Night
Dragon);
hakeski napad (2009) na Google;
sajber napad (2010) na najvee svetske rudarske kompanije;
sajber upad (2010) u Internet (unitena velika koliina informacija);
sajber sabotaa i ubaeni virus Staksnet u iranske kompjutere (2010) koji su
koriteni za nuklearni program (unitene centrifuge za obogaivanja
uranijuma);
sajber napad (2011) na Ministarstvo finansija Francuske;
hakerska provala (2011) u kompjutersku mreu kanadske Vlade;
sajber napad (2011) na sajtove ministarstava Australije;
hakerski napad (2011) na sajtove kompanija za sajber bezbednost;
hakerski napad (2012) na japansku kompaniju SONI,
sajber napad (2012) na amerike kompanije koje sarauju sa Pentagonom i sl.
hakerski napad (2013) napad na servere amerike kompanije Gaudedi
(jedna od najveih svetskih uvara imena sajtova i adresa i kompanija koja
ima jedan od najsofisticiranijih sistema odbrane od hakerskih napada) i
onemogui pristup prema 5 miliona internet sajtova
U poetku su ovi napadi za posledicu imali samo meterijalne i finansijske gubitke,
da bi vremenom stradali i ljudi. O veliini tete koje trpe rtve sajber pijunae govore
izvetaji koje odreene institucije prave. Tako je, na primer, prema podacima britanske
kompanije za konsalting Pricewaterhouse Coopers International (osnovana 1849. god
sa seditem u Londonu) samo u 2010. godini vie od petine (23%) svetskih firmi bilo
izloeno sajber napadima i procenjuje se da se nanesena teta na svetskom nivou kree i
do 1.000 milijardi $.92 Izvetaji koje pravi Vlada Velike Britanije tvrde da je samo u 2012.
godini imala gubitke po osnovu sajber pijunae prek 30 milijardi evra.93

Britanska kompanija
za konsalting

92 http://www.pwc.com/gx/en/index.jhtml?ld=no (2.3.2014)
93Vladimir Prvulovi (2012). Ekonomska diplomatija: nove studije sluaja, Beograd, Megatrend
univerzitet, str. 56.

Sajber pijuni (napadai)

Ko su sajber pijuni? To su visoko specijalizovani i informatiki edukovani
pojedinci koji se iz hobija (ali esto i iz komercijalnih motiva), posebni timovi
kompanija, banak, dravnih institucija, ali i specijalizovani delovi obavetajnih slubi. Za
sajber pijune se koriste razliiti pojmovi kao to su hakeri, sajber lopovi, sajber
banda, sajber kriminalci sajber krimosi.Hakerski napad (hacking) primenjuju
konkurentske firme pa i poslovni partneri. Postoji i meunarodni pokret Anonimus koji
okuplja hakere (crne, sive, bele ). Oni koriste maske Gaja Fouksa koje je
dizajnirao Dejvid Lojd. Poetkom 2012. god. grupa hakera "Anonimusi" (sebe nazivaju
"haktivisti") je nakon "Juniverzala" i "Vornera"napala i meunarodni medijski
konglomerat "Vivendi" sa seditem u Francuskoj. Sajt "Vivendija" su prekrili porukom u
kojima ga optuuju za cenzuru i izdaju duha Interneta.

Zastava Anonimusa

Logo Anonimusa

Maska Anonimusa

rtve sajber pijunae

Sajber pijunaa se esto naziva i sajber kriminalnom. Strunjaci za ovu vrstu
sukoba smatraju da je veoma teko utvrditi odakle dolaze napadi, identifikovati napadaa.
Najvie to je za sada mogue je prepoznavanje modela napada (rukopisa) i na osnovu
toga pretpostaviti odakle je napad doao. I kada se javno obelodani napad i napada , ne
moe se sa sigurnou verovati u te podatke. Stoga se rtve sajber pijunae najee
pridravaju odluke da napade ne prijavljuju i ne spekuliu sa imenom napadaa. Kada se
to i uradi onda su motivi vie politiki nego nastojanje da se drugi upozore na izvor
opasnosti. Zanimljivo je da su i firme koje se bave informatikom objekat napada sajber
pijunae kao to su na primer: Sony, Visa, Google, Boeing, Symantic itd.
Tome treba dodati da je je poznata specijalizovana amerika kompanija iz Masauseta za
sajber bezbednost RSA Secutity bila rtva sajber pijunae i da su joj ukradeni podaci o
zatiti identifikacije.94

94 Personal Identity Verification (PIV) of Federal Employees and Contractors,

http://csrc.nist.gov/publications/fips/fips201-1/FIPS-201-1-chng1.pdf (12.3.2014)

Ti podaci su kasnije iskorieni za napad na kompanije koje su koristile sistem

RSA za zatitu svojih informacionih sistema. Dakle, moe se rei da su objektni
napada sajber kriminala svi. Odnosno, da nema subjekta koji i pored toga to poseduje
najsofisticiranije sistema zatite od sajber napada, i to je poseduje vrhunske strunjake iz
ove oblasti a da nije bio rtva ove vrste pijunae. Niko nije bezbedan u ovoj sferi. Stoga
su svi uesnici u svetskoj informacionom mrei prinueni da primenjuju dodatne mere
bezbednosti podataka to poveava trokove poslovanja.
Sajber ratovanje
Sajber pijunaa je poprimila razmere novog oblika nekonvencionalnog ratovanja
sajber ratovanja (engleski cyber war; ruski ). Pojmovi sajber napad
(softverski napad) i sajber rat (virtuelni rat, rat bez krvi, kiber rat) obuhvataju
veoma irok spektar mera i aktivnosti (izmene sadraja sajta, uskraivanje usluga, krae
informacije u sajber prostoru, pijuniranja, do razaranja sajta ili baze podataka). To je
svojevrsno informaciono nadmetanje, elektronski sukob u sajber prostoru, neprijateljska
akcija u sajber prostoru kojim se postie i fiziko nasilje a da napada ostane anoniman.
U njemu fizika razdvojenost neprijateljskih snaga nema nikakav znaaj a vremenska
dimenzija nije vezana sa iscrpljenou ive sile. Operacija je daleko jeftinija i
jednostavnija od klasinog ratovanja. Centi moi koji raspolau savremenom tehnikom i
edukovanim ljudskim resursom uveliko pribegavaju sajber napadima na druge zemlje ali
i strategiji sajber kontranapada.
Sajber rat je postao novi oblik ratovodstva koji spada u asimetrine sukobe.
Otkrivena je taka u kojoj su drave bile slabo branjene i gde su najranjivije.
Kompjuterski sistemi su osnovi ekonomije, bankarstva i industrije. Bez njih ne moe da
funkcionie avio i pomorski saobraaj, dravne institucije, nuklearne elektrane, prenos
elektrine energije, satelitski sistem, industrija, vojni i mnogi drugi sistemi. Sve su to
potencijalna mesta napada. Postavlja se pitanje: kakve sve posledice to moe imati po
svet i ljudsku civilizaciju? Drave se poinju veoma ozbiljno baviti sajber-pretnjama. U
vojne strategije je sajber-prostor (pored kopna, mora, vazduha i kosmosa) uvrten u petu
oblast ratnih dejstava. Iako se moe rei da je on u svojoj poetnoj fazi, mogunosti koje
otvara i posledice koje izaziva govore da e izrasti u jednu od najveih pijunskih pretnji
i izazova. Virtelni svet kompjutera je kompleksno orue ali i oruje. Iako je on u samom
zaetku, strunjaci smatraju da moe veoma brzo da preraste u jedna od najopasnijih
pretnji, izazova i rizika savremenog sveta. Njime se uz pomo visoke informatike
tehnologije i strunih ljudskih resursa protivniku mogu veliki gubici. Kao su objekti
napada vojni ali i civilni ciljevi posledice se mogu porediti sa posledicama koje izaziva
konvencionalno (tradicionalno) ratovanje i pored toga to su im metodi razliiti. Iako je

to tzv. Virtuelni sukob a posledice koje ostavlja su veoma realne. Sa njim je mnogo lake,
bre i jeftinije ratovati. Cilj je isti postii dominaciju i osvojiti odreeni prostor. U
sluaju sajber prostora je mogue neopaeno ui i protivniku naneti znaajne gubitke u
tehnici ali i u ivoj sili. Sajber rat izaziva i realne fizike efekte jer je virtuelni dio sajber
prostora povezan sa fizikim prostorom.
ak je i ministar odbrane SAD Leon Paneta upozorio na mogunost nove
opasnosti u vidu virtuelnog Perl Harbura.Ameriki strunjak za tzv. meku mo (soft
power) Dozef Naj smatra da je kiber rat kao novi vid manifestovanja moi i da je jedan
od kljunih problema za sve drave u dananje globalno informativno doba jeste da se
sve vie stvari dogaa izvan kontrole zbog proliferacije (umnoavanje) informacija. 95 To
dovodi do raspravanja moi kao jedne od najveih promena u XXI veku. Naime, i
najmonije svetske drave ne mogu da uspostave adekvatnu kontrolu sajber prostora i
dominaciju u virtuelnom svest. On postaje slaba taka nacionalne bezbednosti. Pre etiri
decenije ameriko Ministarstvo odbrane je za svoje potrebe izradilo Internet kao mono
sredstvo umreavanja svojih stratekih nuklearnih potencijala. Ali, istovremeno su
otvorili prostor svoje ranjivosti i izvor ugroavanja sopstvene bezbednosti. Sajber
ratovanje ima znaajne prednosti u odnosu na odbranu od ovog oblika ugroavanja.
Znaajna karakteristika Interneta da je on dizajniran za to laku upotrebu je
umanjila njegovu bezbednosnu dimenziju. To u startu daje znaajne prednosti u odnosu
na one subjekte koji se nastoje zatiti i odbraniti od sajber napada. Iako se radi na
podizanju bazbednosnih kapaciteta Interneta ona nije jo uvek nije na zadovoljavajuem
nivou. Sajber ratom se vri okupacija sajber prostora, unitava sajber protivnik i vri
sajber eksploatacija. Pred mnoge se postavilo pitanje kako odvratiti potencijalne sajber
napade, zatiti se i odbraniti od njih? Jedna od naina je pronaen na povezivanje i
integraciju kapaciteta drava i kompanija koji mogu biti sredstvo suprotstavljanju ovom
vidu opasnosti.
Tzv haktivizam poprima i ideoloku dimenziju i prerasta u sajber terorizam koji
prema miljenju Don Majkla Mekonela (John Michael McConnell, ro. 1943.god.
nekadanjeg direktora Agencije za nacionalnu bezbednost (National Security Agency
- NSA; 1992-1996) i direktor Nacionalne obavetajne agencije (National Intelligence
DNI; 2007-2007) vremenom poinje da koristi sve suptilnije sajber metode i tehnike,
postii sajber-prefinjenost to e svakako oteati njegovo otkrivanje i zatitu od njega.96

95 Str.143.
96 The spy who came in from the boardroom, http://www.salon.com/2007/01/08/mcconnell_5/ (3. 2.
2013)

Don
Mekonela

Majkla Nacionalne obavetajne Direktor

Nacionalne
agencije
obavetajne agencije

Frapantno je da se ve govori o novoj vrsti terorizma - sajber terorizmu koji za

posledicu ima nevine rtve. Strah od terorizma ve postoji, a sajber terorizam samo
poveava taj strah. To je dovelo do toga da s cela hakerska zajednica obeleava kao
opasnost. Zbog toga je i tako neslavno proveo i Kevim Mitnik koji se smatra legendom
haka na svetkom nivou. Zbog sumnje da bi mogao da sajber upadima aktivira nuklearne
projektile i tako izazove III svetski nuklearni rat ili neku drugu globalnu katastrofu
due vreme je dran u pritvoru. Bilo mu je zabranjeno korienje i telefona kako bi bio
onemoguen svaka hakerska aktivnost.
SAD su formirale i posebnu Slubu za nacionalnu kontrapijunau (Office of
the National Counterintelligence Executive- ONCIX ) koja svake godine pravi izvetaj o
aktivnostima koji se odnose na sajber pijunau. i upuuje ga Kongresu na uvid. Prema
poslednjem izvetaju najvea opasnost za ameriki sajber prostor predstavljaju napadi
koji dolaze iz Kine. Strunjaci za sajber-bezbednost na drugo mesto po uestalosti sajber
napada stavljaju Rusiju, a ruske sajber-pijune karakteriu kao lukavije i aktivnije. 97 I
ameriki Federalni istrani biro (FBI) se u delokrugu svog rada bavi kontra-sajber
pijunaom. On permanentno upozorava amerike kompanije da su njihovi strunjaci
pronali odreene rupe u njihovim sistemima kompjuterske zatite koje mogu posluiti
sajber-pijunima da izvre upad.

Amerika Slubu za
nacionalnu kontrapijunau
Sajber pijunaa je dovedena do apsurda. Obavetajne slube su poele da vre
sajber upade u sopstvene institucija kao bi nazirale svoje nadzornike. Naime, ovih dana
se rasplamsala u SAD rasprava izmeu Senata i CIA-e. Predsednica Odbora Senata za
97 U. S. Blames Shina, Russia for cyber espionage, http:/www.reuterss.com (23. 2. 2013).

obavetajna pitanja (kongresnog tela koje je zadueno za nadzor obavetajnih slubi)

Dajana Fajnstajn je optuila CIA-u da je izvrila sajber upad u kompjuterski sistem
strunog tima Obavetajnog obora koji na posebnoj lokaciji na periferiji Vaingtona koji
im slui da pripreme izvetaj o programu pritvaranja, nainima sasluanjima, muenjima,
torturom i eksperimentima (od 2004 do 2009) koji su vreni nad osumnjienim
pripadnicima Al Kaide na takvim crnim lokacijama od kojih je najdrastinija bila u
vojnoj bazi Gvantanamo (Kuba). Ovaj centar je sama opremila CIA ali je od poetka
sabotirala rad Obavetajnog komiteta. Hakerski upadi su vreni u nekoliko navrata kako
bi se iz baze podataka sklonili neki dokumenti sa statusom poverljivosti koji su se nekim
sluajem (previd, ili namera nekog novog uzbunjivaa) nali u gomili od est miliona
dokumenata a koji je posle nekoliko godina rada izdvojio oko 6.000 dokumenata koji su
najznaajniji za analizu. Zakljuak koji je tim senatora (parlamentarni istraitelji) izneo
govori da je i pored toga to je muenje pritvorenika izvedeno van teritorije SAD, u
velikoj meri ugroen ameriki status moralnog lidera sveta. U izvetaju se istie da
unapreene tehnike ispitivanja ovih zatvorenika nisu doprinele da se poboljanja borba
protiv terorizma. Iako je aktuelni direktor CIA Don Brenan je demantovao ovu akciju i
kritikovao Izvetaj Obavetajnog odbor, pokrenuta je inicijativa da se sprovede i interna
istraga CIA zbog sumnje da je na nedozvoljen nain pijunirala i lanove Obavetajnog
odbora.
SAD i sajber rat
SAD je bila prva drava u svetu koja je oformila specijalne vojne jedinice za
sajber ratovanje. Poetkom druge decenije XXI veka (2011. god.) formirala je novi rod
vojske i novi tab sajber komandu (United States Cyber Command- USCYBERCOM)
kojom se rukovodi sajber napadima i sajber odbranom a koja se nalazi u Fort Milu u
neposrednom susetstvu sa najveom amerikom obavetajnom organizacijom
Agencijom za nacionalnu bezbednost (NSA).

Sedite NSA
Ova komanda je potinjena stratekoj komadi kao to su to svemirske snage,
strateke nuklearne snage, PVO i sl. Ima zadatak da titi: opte nacionalne interese;
kompjutersku mreu koju koriste OS SAD, sudovi, policija, Pentagon, strateki objekti i

da napada na sline mree potencijalnih protivnika. Slinu sajber vojska i slubu ima i
NATO. Osnovni zadatak joj je da uz pomo sajber pijunae zatiti nacionalne
ekonomske interese i unapredi nacionalnu ekonomiju. Prvi napad ove komande bio je
usmeren prema iranskom nuklearnom programu, prema sofisticiranim programima
kompanije Simans koja proizvodi pumpe za visoke pritiske i ventile za nuklearne
centrale. Kompjuterski ratnici (sajber borci) posebno dizajniranim virusom destrukcije
mogu da izazovu sabotau celih sistema, da naprave velike tete na ureajima (izazivaju
kratke spojeve na transformatorima, oteuju ventile visokog pritiska). Samo u Pentagonu
radi preko 900 zaposlenih na poslovima sajber pijuniranja. Sada se vode estoke sajber
bitke sa Kinom, Rusija, Izraelom.

Sajber komanda SAD

Sedite sajber komande u Fort Midu

Due vremena su SAD tolerisale sajber upade i sajber-pijunau u njen sajber

prostor. Kada su procenili da je to poprimilo iroke razmere u svom zbirnom
(objedinjenom) godinjem izvetaju Kongresu u Nacionalnoj obavetajnoj proceni
(National Intelligence Estimate - NIEs) svih esnaest amerikih obavetajnobezbednosnih agencija je krajem 2011. god. prvi put obelodanilo rezultate svojih saznanja
o sajber napadima i direktno optuilo Kunu i Rusiju da protiv nje vode sajber rat i da
kradu amerike ekonomske tajne u sajber-prostoru.98 Ovo je meu prvi sluajevima da
se Rusija okrivljuje za sajber pijunau koja nije vezana za ideoloke ve prvenstveno za
ekonomske interese.99 Ovi napadi su okarakterisani su kao dugorona strateka pretnja
nacionalnoj bezbednosti SAD. Osnove mete sajber-pijunae su najee vojne,
informatike, ekonomske, ekoloke, medicinske, tehnoloke i sl. tajne. Izneli su podatak
da SAD godinje gubi 50 milijardi dolara kao rezultat on lajn pijunae, tj kraom
poslovnih tajni i sajber provalama u kompjuterske sisteme. Izvetajem je uglavnom
obuhvaena pijunaa koja se bavi prikupljanjem ekonomskih informacija, a kao motivi
vinovnika ovih upada se navode nastojanja Kine i Rusije da im ukradene tehnoloke
98http://www.fastcompany.com/3005719/fast-feed/national-intelligence-estimate-china-systematicallyhacking-us-companies (13.2.2014).

99 Grupu ruskih hakera koja se bavila ovom vrstom ekonomske pijunae simbolino su
nazvali Energetski medved.

informacije pomognu da tehnoloki stignu SAD i ojaaju sopstvenu ekonomiju.

Konstatuje se tendencija permanentnog porasta sajber napada na SAD.
Otkrili su dve grupe hakera od kojih je jedna u Pekingu a druga u angaju.
Koriste preko 200 porodica malvera i preko hiljadu registrovanih domena koji se koriste
za sajber pijunau.100 Oni slue kao serveri ali i kao centri za slanje spear fiing
poruke izabranim pojedincima u odreenim kompanijama i institucijama kako bi oni
otvorili svoj atament u e-mailu ili kliknuli na odreeni link. Poruke su slate ministrima,
profesorima univerziteta, direktorima medija, tehnolozima firmi koji se bave
proizvodnjom industrijske opreme, vojna lica na viim komandnim mestima i sl.
U prologodinjem izvetaju se istie da su posle izvrenog trasiranje sajber
napada iz Kine ustanovili da ih je veina dolazila iz zgrade gde se nalazi vojni odred
APT1 u angaju.101 Utvreno je da su odatle napadani kompjuteri oko 150 amerikih
institucija (kompanija, finansijskih institucija, kontrole vazdunog saobraaja, sistemi
elektroenergetike, banke i sl.). Kao meta kineskih sajber napada najee se javljaju
korporacije vojnoindustrijskog kompleksa (Lokid Martin, Googl, Meunarodni
monetarni fond). Posebno su uestali napadi ka kompanijama koje se bave avio i
kosmikom tehnologijom ali i one koje se bave dizajnom eolskih turbina.
Rusiju optuuju da nastoji sajber pijunaom da diverzifikuje svoju ekonomiju i
da smanji zavisnost dravnog budeta od prodaje prirodnih sirovina i ouva
kompetenciju u kljunim oblastima od nacionalnog znaaja. Time nastoji da otkloni
posledice postojeeg globalnog ekonomskog sistema koji favorizuje Zapad na raun
Rusije. Kao mete ruskih sajber napada najee se navodi preraivaka i graevinska
industrija SAD, Evrope i Bliskog Istoka, ameriki zdravstveni sistem i odreene dravne
institucije. U izvetaju se navodi da ovoj vrsti pijunae pribegavaju i Francuska i Izrael.
I u godinjem izvetaju Komisije za praenje ekonomskih odnosa SAD i Kine koji
je upuen Kongresu stoji ocena da iz Kine dolazi veliki broj sajber napada na mnoge
amerike institucije. U lepezi mera predlae se i zabrana uvoza onih tehnolokih
proizvoda za koji postoji sumnja da su proizvedeni na osnovu ukradenih tehnolokih
reenja amerikih kompanija.
Rusija i sajber rat
Poetkom 2014. godine je i Ruska Federacija ( ), ija
formirala svoju sajber komandu kao novi rod vojske za delovanje u sajber prostoru
kako u miru tako i u ratu. U Rusiji ve postoji nekoliko organa za borbu protiv
virtuelnih opasnosti kao to su: u Ministarstvu unutranjih poslova Uprava K, u
Federalnoj slubi bezbednosti (
- ); Centar za informatiku bezbednost (
) koji ima zadatak da se bori u sajber prostoru protiv stranih tajnih slubi,
ekstremistikih organizacija, kriminalnih struktura i svih onih koji na bilo koji nain
ugroavaju nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

100 Kada se kompjuter zarazi malverom on uvodi dodatne alete kako bi ostao to due neprimeen.
101 National Intelligence Estimate 2013 http://www.hsdl.org/?view&did=734497 (21.2.2014)

Amblem FSB

Kako se boriti protiv sajber napada

Sajber pijunaa u svojoj sutini ugroavanje linih prava i sloboda i gubitak
privatnosti. Na Internetu nema privatnosti. Da li u drutvu savremenih komunikacija raste
opasnost od Velikog brata. Da li zbog toga treba biti zabrinut? Kako se od toga
zatititi? Da li je mogua pobuna i mobilizacija protiv onih koji vre ovu vrstu
nadziranja? Strunjaci za sajber pijunau smatraju da odbrana do ove vrste savremene
poasti nije nimalo laka jer rtva napada najee nije ni svesna da je poharana.
Savremeno drutvo gotovo da ne moe da funkcionie i komunicira bez Interneta kao i
bez elektrine energije. Takva komunikacijska zavisnost i posrednika uloga ovog
komunikacijskog sredstva omoguava sajber pijunau i oteava otkrivanja i zatitu od
nje. I kada spozna da je bila meta sajber upada odnosno da im je kompjuterska mrea
provaljena izbegavaju da to javno objave jer bi to donelo novu tetu uruavanje steene
reputacije kako kod svoji zaposlenika tako i kod klijenata, poslovnih partnera ili
investitora. O takvim napadima ih ponekad informie i Federalni istrani biro. U
poslednje vreme se na globalnom planu vodi sve vei broj sudskih sporova zbog
ekonomskog pijuniranja. Okrivljeni uvek demantuju takve optube jer ih je teko i
dokazati i iskazuju svoju spremnost da se i sami suprotstave protiv svake forme
nezakonite sajber-aktivnosti i hakerisanju u svim njegovim manifestacijama. Uz to
okrivljuju drugu stranu da ona ovakvim optubama eli da sakrije sopstvenu sajber
pijunau. Zato je neuspeh u suprotstavljanju praen ozbiljnim posledicama. esto puta
rtva napada pribegavaju uvoenju viznih zabrana onim licima za koje utvrdi sa se bave
sajber pijunaom. Jo ei je sluaj da tzv sajber odredi uzvraaju na sajber napade.
Zatitu od sajber pijunae oteava i to to je ifrovanje
Jedan od najpoznatijih panskih ali i svetskih sociologa Manuel Kastels (Manuel
Castells Olivn; ro. 1942. god.) koji se bavi sociologijom masovnih komunikacijama i
informatikim drutvom smatra da sajber pijunaa nije pretnja drutvu u celini ve
prvenstveno opasnost za dominantnim elitama (autoritarne vlade, multinacionalnim
korporacijama, medijima i sl.) i za one institucije koje kontroliu protok informacija i

procese komunikacija, a same nisu podvrgnute nikakvoj drutvenoj kontroli. 102 Om u

monografiji Internet galaksija: razmiljanja o Internetu, biznisu i drutvu (The
Internet Galaxy. Reflections on the Internet, Business and Society) tvrdi da je ideja o
slobodnom toku informacija (prodaja slobode) u samim temeljima informatike
industrije jer samo on omoguava profit. U tom smislu, smatra autor, treba razlikovati
kontrolu i nadzor Interneta. 103 Mi smo pod nadzorom ali nismo kontrolisani. Amerika
NSA samo prati poruke ali ih ne prekida (poruci se nita ne deava) i ne zaustavlja ptotok
informacija. Internet-kompanije se protive kontroli, a ne nadzoru, jer kontrola moe da
smanji promet informacija a samim tim i profitabilnost kompanije.

Manuel Kastels

Uvod u umreeno
drutvo.
Informacijsko doba:
ekonomija, drutvo i
kultura

Internet galaksija:
razmiljanja o
Internetu, biznisu i
drutvu

Iako mnogi nastoje da uspostave apsolutnu kontrolu nad Internetom. Manuel

Kastels (Manuel Castells) osporava tu mogunost. U svom radu Uvod u umreeno
drutvo. Informacijsko doba: ekonomija, drutvo i kultura (The Rise of the Network
Society. The Information Age: Economy, Society and Cultur) tvrdi da je to neostvariv
poduhvat jer je Internet kreiran kao arhitektura sedmoslojnog internet-protokola koju je
teko kontrolisati. 104 On smatra da je sloboda (kao princip) bila kljuni faktor u razvoju
Interneta. Takva libertarijanska kultura je razvila horizontalnu (nasuprot piramidalne)
mreu koja se tee kontrolie. Autor smatra da komunikacija, kao jedna od najvanijih
ivotnih aktivnosti, treba osloboditi svakog oblika zavisnosti, sauvati drutvo
slobodnim, obezbediti slobodu razmiljanja, govora, istraivanja i uenja. Trebae jo
102 Manuel Kastels je vodei istraiva savremenih medijskih tehnologija. Njegovi radovi spadaju u red
najkompleksnijih pristupa problemima tehnoloke revolucije i njihovom uticaju na drutvo i politiku.
Dobitnik je Balcanao nagrade za 2013. god. (druga svetske po znaajnu posle Nobelove nagrade).
103 Castells Manuel (2001). The Internet Galaxy. Reflections on the Internet, Business and Society.
Oxford UP; Castells Manuel (2003). Internet galaksija; Zagreb, Naklada Jesenski i Turk.
104 Castells Manuel (2000). The Rise of the Network Society. The Information Age: Economy, Society and
Culture, Vol. I. Cambridge, MA; Oxford, UK: Blackwell; Castells Manuel (2002). Informacijsko doba:
ekonomija, drutvo i kultura (svezak 1 i 2), Mo identiteta; Zagreb, Golden marketing.

dugo vremena da korisnici sajber prostora postanu u potpunosti svesni da su praeni,

sluani, nadgledani prestae da se ponaaju slobodno i oputeno.
Razliiti su naini zatite do sajber pijunae. Ovde emo naznaiti samo one koje
su najuestalije. Izbegavati prenos poverljivih podataka putem javnog Interneta jer
internet protokol nije dovoljno zatien. Ne treba na jednom mestu drati uskladitene
informacija u elektronskoj formi. Time se olakava sajber napadau da u kratkom
vremenu i sa manje napora doe do velike koliine informacija. To je omoguilo vojniku
Bredli Meningu da tajne depee Stejt departmenta i izvetaje Pentagona naree na
nekoliko diskova dostavi Vikiliksu. Iz brojnih depea koje su se slale amerike
diplomate saznaje i o aktivnostima vezanim za sajber pijunau.
Neke drave pribegavaju uskraivanju slobodnog protoka informacija, odnosno
selektivnoj kontroli Interneta na bazi liste tzv prljavih rei koje kada ih korisnik ukuca
doe do blokada Interneta. Tako, na primer, u Kini ako ukucate rei Tibet ili Tajpeh
Internet se automatski blokira. Slino je bilo u SAD ako ukucate re komunizam.
Postoje i agencije koje nude kurseve etikog hakovanja ali i one koje se bave
istraivanjem sajber napada (npr. Dell Secureworks)
Prislukivanje i video-nadzor posredstvom kamera na kunim kompjuterima i
mobilnim telefonima
Sredinom 2013. god. Edvard Snouden amerikoi slubenik (analitiar) NSA je
otkrio da su amerikae obavetajna agencija Nacionalna bezbednosna agencija
(National Security Agency) zajedno sa britanskom obavetajnom slubom Centrala
optih komunikacija (Government Communications Headquarters - GCHQ) koji se
nalazi eltenamu (Cheltenham) uestvovale u svestranom nadzoru graana na celoj
zemaljskoj kugli: snimanje razgovora posredstvom Interneta, mejlova, mobilnih telefona,
sms poruka, presretala i arhivirala na milione fotografija snimane veb kamerom korisnika
amerika internet kompanija Yahoo i sl.105

Edvard Snouden
Velika Britanija je na osnovu ugovora iz 2007. god. (za vreme mandata premijera
Tonija Blera) omoguila da amerika Nacionalna bezbednosna agencija pijunira njene
graane, odnosno da pregleda, analizira i arhivira sve njihove telefonske razgovore,
mejlove i internet protokole. Za tu svrhu je korien program Optiki nerv (Optic
105 http://www.theguardian.com/world/2014/feb/27/gchq-nsa-webcam-images-internet-yahoo (14.3.2014)

Nerve) za automatsko prepoznavanja lica. Time je potvreno da je ovim softverskim

programom preko skajpa, odnosno video kamera na kompjuterima i mobilnih telefona
obavlja posmatranje svega onoga ta se radi u prostoriji u kojoj je kompjuter ili mobilni
telefon. Tajno se ukljuuju kamere kompjutera i mobilnih telefona direktno prenose
dogaanja. Korisnik toga nije svestan jer se ne pali i lampica koja oznaava da kamera
radi. Saznanje da je privatni ivot graana Velike Britanije bio na uvid obavetajnim
agencijama je izazvalo njihovo veliko ogorenje. Kao da je Veliki brat (Dord Orvel)
je prislonio svoje uvo na sve elektronske komunikacije. Ova vrsta tajnog nadziranja
(prismatranja) je nadmaila i Orvelovu matu o totalitarnoj kontroli drutva.

Lap top i veb-kamera

Klasine veb-kamere za kompjuter

Afera je dobila veliki publicitet u medijima u listovima kao to su britanski

dnevni list Gardijan (The Guardian) Gardijan, i ameriki dnevni list Vaington
post (The Washington Post) Vaington post ali i sajtovima tehnolokih internet
portala. Zbog toga su sredinom aprila 2014. god. ovi listovi dobili Pulicerovu nagradu
(Pulitzer Prize) koja je najvea svetska nagradu za novinarstvo za tekstove koji su pisani
na osnovu dokumenata dobijenih od Edvarda Snoudena

Kamere na mobilnim telefonima

Sredinom aprila 2014. god. ameriki dnevni list Vaington post (The
Washington Post) i britanski dnevni list Gardijan (The Guardian) su dobili
Pulicerovu nagradu (Pulitzer Prize) najveu svetsku nagradu za novinarstvo za tekstove
koji su pisani na osnovu dokumenata dobijenih od Edvarda Snoudena uzbunjivaa (borci
za slobodu javne rei) koji je za vladu SAD izdajnik, ruski pijun.106
106 Pulicerova nagrada se dodeljuje za najvee doprinose u 21 kategoriji (komponovanju muzike,
novinarstvu, knjievnosti i sl.). Ovu nagradu dodeljuje Univerzitet Kolumbija (Njujork) a uz diplomu

Britanski tab za vladine

komunikacija

Grb GCHQ

U obrazloenju Komisije za dodelu nagrade stoji da su ovi natpisi doprineli

rasprostranjenog tajnog nadgledanja NSA. Edvard Snouden je ostvario saradnju sa
novinarima ovih listova dostavljajui im tajno snimljenu ogromnu koliinu materijala
(fajlova) iz kojih se vidi da NSA masovno kri privatnost graana kako u SAD tako i
irom sveta, ali i pritiska NSA na Googl-u, Jahoou-u i Facebook da joj omogui
uvid u prepiske korespondenata.

Logo internet pretraivaa

Logo Microsoft

NSA se bez znanja i odobrenja drugih telekomunikacijskih kompanija

prikljuivala na njene optike kablove i na taj nain prikupljala informacije. Za to je
koristila softverski program Prizmu. Time je otkriveno da Veliki brat zaista postoji i
da to nije samo deo teorija zavere. Obavetajne slube Velike Britanije su sudelovale u
ovoj aktivnosti. ak je i vlada Velike Britanije vrila pritisak na urednitvo Gardijana
da preda izvore i uniti materijal koji im je dostavio Edvard Snuouden. Prvi tekst o
tome da amerika Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) masovno prislukuje
elektronsku komunikaciju (telefonske razgovore, mejlove, SMS poruke) miliona graana
SAD i drugih drava ali i politikih i dravnih lidera mnogih zemalja pa i svojih
saveznika. Jo jedna injenica je ovde inkitavna: obavetajne slube su se otrgnule
kontroli javnosti i ponaaju se mimo zakona i ovlaenja koja imaju. Posle toga, Kongres
SAD je doneo nekoliko zakona kojima se ovakva aktivnost obavetajnih slubi
ograniava.

dobijaju i 10.000$ a u novinarstvu zlatnu medalju. Nagradu je ustanovio Dozef Pulicer koji je svoj imetak
zavetao Univerzitetu u Kolumbiji.

Vaington
post

Pulicerova nagrada

Gardijan

Sline programe koriste i druge obavetajne slube drugih zemalja. Presretaju

Internet i mobilne audo-vizuelne komunikacija koje su u toku. Program je u mogunosti
da zahvati, snima i analizira i do 2 miliona korisnika video-komunikacija istovremeno.
Komercijalno je dostupan softver Spaj fier kojim se aktivira kamera na linom
raunaru ali i na mobilnim telefonima. U Velikoj Britaniji su zakonske restrikcije mnogo
liberalnije nego u SAD ali SAD je vlasnik ovog softverskog programa. Novo otkrie
(novi aspekt) se odnosi na praenje video-komunikacija, ne samo onih koje se obavljaju
izmeu korisnika ve svi korisnici programa za video komunikaciju amerike
multinacionalne internet kompanije Jahoo (ima ih oko 5 miliona korisnika). To se
prikljukom na optike kablova koje koriste sve internet kompanije za komunikaciju
izmeu svojih centrala. Iako su ove aktivnosti usmerene na otkrivanje sumnjivih lica u
obavetajnom radu, ubrzo su nali i masovnu primenu na Internetu. Skeneri za
razgoliavanje na aerodromima slui i za zavirivanje u intimu. To je upadanje drave u
totalnu privatnost. Stvorena je mogunost za veliku zloupotrebu tajnih slubi i savremene
tehnologije.
Ova ogromna koliina podataka o neijoj intimi je obavetajnim slubama veoma
dragocena. Kao i svi podaci i oni se mogu upotrebiti i zloupotrebiti. Naravno sa su
menadmenti amerikog internet pretraivaa Jahoo-a i amerike multinacionalne
korporacije za kompjutersku tehnologiju Microsoft-a su demantovali svoju umeanost u
ovim projektima.
Igor Nikolajevi Panarin (2014). Informaciono ratovanje i komunikacija

Knjiga Informaciono
ratovanje i komunikacija

Igor Nikolajevi Panarin

Jedan od najpriznatijih ruskih strunjaka u oblasti informacionog ratovanja i

geopolitike strategije, dr Igor Nikolajevi Panarin ( )
objavio je novu knjigu pod naslovom Informaciono ratovanje i komunikacija
( )107. Ona je rezultata autorovih istraivanja
uticaja informacionog ratovanja u svetskoj politici i znaaj komunikacije i masovnih
medija dananjice. Izlae brojne sluajeve informacionog ratovanja koji su realizovani u
Prvom i Drugom svetskom ratu, tokom perioda Hladnog rata, posebno predstavlja faze
informacionih ratova koji su bili upueni protiv Rusije.
Satelitsko nadgledanje
Prema dokumentima Evropskog parlamenta 2010. god. na svetskom nivou je
postojalo 134 satelitska sistema za prislukivanje i osmatranje. U tome prednjae SAD
koje preko svog globalnog obavetajno-satelitskog sitema Vorteks i najvee
elektronsko-pijunske Nacionalna bezbednosna agencija (National Security
Agency/Central Security Service, NSA/CSS) prikupljaju i do 70% obavetajnih
informacija na svetkom nivou.108 Ovim sistemom se rukovodi iz Ford Mida (Merilend) a
opsluuje ga preko 38.000 specijalizovanih slubenika. To su oi i ui savremenih
obavetajnih agencija. Amerika Agencija za istraivanje naprednih projekata odbrane
107 (2014). , ,
/.

108 Osnovana je odmah posle Drugog svetskog rata (1947. god.) zajedno sa Velikom
Britanijom.

(Defense Advanced Research Projects Agency - DARPA) razvila ja brojne nove

tehnologije za pijuniranje.

Grb DARPA

Grb DARPA

Meu njima je i revolucionarni pijunski satelit Moire koji je sainjen od

osamnaest osmougaonih ogledala koje formiraju gigantsko oko prenika 20,7 m. Ona
sa 35 000 km iznad Zemlje prati 40 % njene povrine alje video snimke i fotografije
visoke rezolucije. Ova ogledala su od tankih plastinih i savitljiv membrana to znatno
smajnuje teinu satelita i ini ga lake sklopivim. Ove membrane od posebne materije su
izdrljivije od staklenih prethodnike a samim tim i trajnije. One, umesto da reflektuju
svetlost kao ogledala, prihvaaju svetlost i fokusiraju je na senzore, koji je pretvaraju u
fotografije.

pijunski satelit Moire

PIJUNSKA OPREMA

Tehnoloki napredak otvorio je mnoga vrata, ali je, isto tako, mnoga i zatvorio.
Danas je veoma lako neprimeeno pijunirati i pratiti druge, ali se isto tako takvom
ponaanju moe stati na put. Ovde emo prikazati jedan takav primer.

Minijaturni ureaji za pijunirane koje je razvila amerika Agencija za

istraivanje naprednih projekata odbrane

pijunska olovka-kamera
pijunska olovka kamera je u stvari hemijska olovka kao mikro-kamera za
snimanje situacije, prikupljanje informacija. Izgleda kao i obina hemijska olovka, ali je
opremljene mini kamerom, mini mikrofonom i nekim drugim mikroureajima. Snima
audio i video zapis, a ima mogunosti podeavanja vremena snimanja, a u moe da belei
i fotografije. pijuni je koriste za snimanje nekih deavanje, reakcija, razgovora, koristite
je kao tajni kupac, ili snimanje dokumenata. Upotreba ove mikro-kamere je
jednostavno.Trajanje baterije je ogranieno (90 min.) i nije pogodna za dugorono
snimanje.Potpuno nezavisna i moete se iznova puniti. Puni se preko USB porta na
kompjuteru. Domet kamere je 100 do 300 m i prenos podataka je beian, pa se moe
gledati na laptopu ili lcd plejeru. Snimljeni materijal je mogue pregledati i oitavanjem
micro SD kartice. Nakon to se snimci prebace u kompjute, briu se sa micro SD kartice
kako bi se oslobodio prostor za nove snimke. Ova olovka je vrhunska pijunska spravica
koja je veoma pogodna za pijuniranja: mala je i lagana i moete se nositi. Mogunosti
upotrebe ove kamere u ekonomskoj pijunai su velike. Brojni su primeri njenog
koritenja u ovoj ekonomskoj delatnosti: sa njom se moe uvek neto zapisati jer je
hemijsla olovka, audio-vizuelno zabeleiti neke znaajne trenutke, pribavit dokaza u
potkradanju, na sastancima i posle sastanaka za pribavljanje informacije o lojalnosti vaih
zaposlenih (ono to se deava u trenutku naputanja prostorije za sastanke) i sl. Moe se
koristiti i kao podsetnik je se obaveze mogu snimiti i moe se programirati da signalizira.
Mogue je snimiti i brojeve telefona.
Ali njome se vre samo tajna snimanja. Ona se moete koristiti za snimanja
prezentacija i predavanja u kolama i na fakultetima, kako bi ih kasnije pregledali i
presluali. Olovku moete koristiti i na ispitima ali je neophodna i upotreba bubice. Kada
polaete pismeni pa ak i na usmenom ispitu. Snimite pitanja koja ste izvukli a osoba
koja vidi vaa pitanja preko laptopa i bubice vam dojavljuje odgovore.

Detektor za pijunsku opremu i blokatori pijunske opreme

Kako da se zatitite od neovlatenog praenja, posmatranja ili prislukivanja?

Kada ponete da sumnjate ili verujete da vas prislukuju, prate, posmatraju, najbolje je to
i proveriti. Poinje detektivska igra. To vam omoguava detektor pijunskih ureaja
koji registruje mikrotalasno zraenje i na taj nain otkriva postojanje ureaja za
prislukivanje. Otkriva sve frekvencije u opsegu od 10 metara.
On registruje pijunske ureaje samo kada su oni ukljueni pa stoga postoje i
blokatori pijunske opreme iji rad se zasniva na ometanju pijunske opreme. 109 Najee
su u upotrebi blokator GSM i GPS ureaj, jer pokrivaju i pijunske ureaje koji u sebi
imaju karticu mobilne telefonije, a i GPS ureaje koji se koriste za satelitsko praenje.
Domet je 20 metara a ima litijum-jonsku bateriju koja moe da traje oko 3 sata. Veroma
je koriten GSM blokator koji prepoznaje sve ureaje koji koriste infrastrukturu mobilne
telefonije (pokriva frekvencije CDMA/GSM: 860-970 MHz, DCS:1805-1930 MHz, 3G:
2110-2170 MHz).

109 Ometai i detektori postali su osnovno sredstvo borbe protiv prepisivanja na ispitima. Ovim
detektorima otkrivaju se lako koritena pijunska sredstva jer je bubicu nemogue iskljuiti, pa je detektor
veoma brzo registruje. Blokatori pijunske opreme ometaju rad bubica i druge opreme. Studenti se ne
moraju pretraivati ve je potrebno smo ovaj ureaj ukljuiti i on e potpuno onemoguiti prepisivae da
ostvare svoju nameru.

FBI

Grb Federalnog Zgrada sedita FBI u

istranog biroa
Vaingtonu

Federalni istrani biro (Federal Bureau of Investigation - FBI) je federalna

kriminalistiko-istrana i obavetajna agencija SAD je osnovana sredinom 1908.god.
raspolae sa godinjim budetom oko 7 milijardi dolara i sa oko 40.000
zaposlenih. Ona je glavna agencija za sprovoenje zakona saveznih vlasti SAD.
Nekadanji naziv Biro za istrage (Bureau of Investigation - BOI), je 1935. god.
promenila u Federalni istrani biro. Sedite FBI je u Vaingtonu u zgradi Edgara J
Guvera. Njen slogan je Vernost, hrabrost, potenje (Fidelity, Bravery, Integrity).
Smatra se vodeom kriminalistikom agencijom u svetu. Kadar koluje u sopstvenoj FBI
Akademiji, a poseduje i kriminalistiko-pravni servisno-informacioni kompleks, koji je
podrka kancelarijama FBI-ja razmetenim po celom svetu..
Dronovi koje koristi FBI za prikupljanje podataka, praenje i izvravanja drugih zadataka

Savremeni koncept ekonomske pijunae

Savremena scena ekonomske pijunae u nekoliko razlikuje od tradicionalne. Te
razlike se odnose kako na teoriju, tako i na primenjene tehnike i metode obavetajnog
prikupljanja informacija. Teoretiari ekonomske pijunae se slau da je za nastanak ove
naune oblasti i i koncipiranje ekonomske pijunae kao savremene ekonomske
delatnosti zasluno niz naunika. Savremena ekonomska pijunaa svoje temelje je
ustanovila esdesetih godina XX veka. Kao pionir modernog pristupa ovoj delatnosti
najee se navodi Harold Vilenski (Harold Wilensky). On je otvorio raspravu o dva
znaajna problema ekonomske pijunae. Prva se ticala neophodnosti saradnje vlada i
privrednih subjekata na stvaranju teorijske osnove (znanja) o ekonomskoj pijunai i
kontrapijunai, pronalaenju savremenih tehnika i metoda kako za ekonomski
obavetajni rada tako i zatitu svojih informacija od ekonomskog pijuniranja. Druga
rasprava se odnosila na znaaj savremenih znanja o ekonomiji i industriji kao dva
strateka elementa ekonomske propulzivnosti.110 On slovi kao jedna od tvoraca
savremenog koncepta meunarodne ekonomske pijunae.
Jedna od pionira naune discipline ekonomske pijunae je profesor politikih
nauka na Kalifornijskom univerzitetu (University of California Berkeley) Harold
Vilenski (Harold L. Wilensky; 1923 2011). On je i zaetnik sistemskog prouavanja
ekonomske pijunae i esdesetih godina XX veka je prvi objavio znaajan nauni rad iz
ekonomske pijunae Organizaciona pijunaa: znanje i politika u vladi i industriji
(Organizational Intelligence: Knowledge and Policy in Government and Industry)
uvodi pojam kognitivni kapacitet kompanija 111 (Cognitive Capacity of the Company CCC) kojim oznaava sposobnost kompanija da prikupi, selekcionie i analizira
informacije znaajne za njene poslovne odluke. Ukazao je na dve znaajne teme iz oblasti
ekonomske pijunae. Prva se odnosila na neophodnost izgradnje zajednike strategije
vlada i privrednih subjekata za prikupljanju saznanja radi zatite od konkurencije, a druga
se ticala znaaja obavetajnih podataka kao pokretaa ekonomskog razvoja.

110 Propulzivan (novolatinski propulsivus) koji tera napred, pogonski, koji gura
napred.
111 Wilensky L. Harold (1969). Organizational Intelligence: Knowledge and Policy in Government and
Industry, New York, Basic Book., pp. 28.

Harold Vilenski
Organizaciona pijunaa:
znanje i politika u vladi i
industriji
Drugo znaajno ime u ovoj oblasti je ameriki ekonomista Majkl Porter (Michael
Porter) koji je dve decenije posle izlaska knjige Harolda Velinskog napisao svoju pod
naslovom Kompetitivna prednost nacije112 (Competitive Advantage of Nations).113 U
ovoj kapitalnoj knjizi on meu prvima krajem XX veka (1980. god.) ukazuje na znaaj
ekonomske pijunae kao kljunog faktora ekonomije.

Majkl Porter

112 Kompeticija (novolatinski competitio) polaganje prava na, takmienje, suparnitvo. Videti u:
Vujaklija Milan (1983). Leksikon stranih rei i izraza, III izdanje, Beograd, Prosveta, str. 442.
113 Porter E. Michael (1990). Competitive Advantage of Nations, Cambridge, Free Press.

Kompetitivna prednost
nacije
Kao znaajno ime u akademskoj oblasti ekonomske pijunae esto se navodi i
ameriki filozof i profesor na Univerzitea u Virdiniji (University of Virginia) poznat po
svom radu na teoriji interesnih grupa (stakeholder) Edvard Friman (Edward R.
Freeman; roen 1951.god.)114 i njegova knjiga Strategijski menadment: pristup
stejkholdera (Strategic Management: A Stakeholder Approach) koja je izdata
sredinom devedesetih godina XX veka (1984.god).

Edvard
Friman:
Strategijski menadment:
pristup stejkholdera
Francuski strunjak za poslovno pijuniranje Emili Goldman (Emily Goldman) je
svojevremeno tvrdio da je ekonomska pijunaa na poetku XX veka postaje sutinsko
sredstvo u uspostavljanju moguih politiko-vojnih strategija. 115 On delatnost
prikupljanje podataka uz pomo specijalizovane tehnologije i struno obuenih lica deli
na etiri sektora: a) geopolitiku, b) ekonomiju i finansijske tokove, c) odbranu i oruja za
masovno razaranje i d) bezbednost koja ukljuuje i borbu protiv mafija i terorizma.116

114 Freeman R. Edward (1984). Strategic Management: A Stakeholder Approach, Cambridge University
Press, Cambridge.
115 Citirano prema: Petrovi Zoran Piroanac (2005). Ekonomska pijunaa: mali vodi kroz istoriju
ekonomske obavetajnosti do Desete revolucije inteligencije u istoriji oveanstva, Beograd, Institut za
politike studije/Draslar partner, st. 6.

116 Isto, str. 6.

Bernar Nodulek je ponudio novi koncept sukoba (ekonomskog rata) na svetskoj

sceni koji je nazvao koncept DIA i koji razlikuje tri mogua tipa (vida, oblika)
ekonomskog sukovljavanja:
a) Direktni ekonomski sukob (D) vid ekonomskog sukobljavanja dve
suprotstavljene strane (bipolarni sukom, sukob jedan na jedan). Strunaci za
ekonomsku strategiju smatraju da se u ovoj vrsti sukoba ini sve to moe da promeni
odnos snaga u svoju korist, da ovlada faktorima moi i da postigne ekonomsku premo
(nadmo). Kao primer takvog ratovodstva se esto navode ekonomski ratove koje su
meusobno vodile drevne grke dravoce, dok se kao najvei i najuticajniji strateg
direktnog ekonomskog sukobaizdvaja pruski general i vojni teoretiar Karl Filip fon
Klauzevic (Carl Philipp von Clausewitz; 1780 1831). Njegovo najpoznatije delo je O
ratu (Vom Kriege).

Karl fon Klauzevic

O ratu

Klasian primer ekonomskog totalnog sukobljavanja (predhodne informacije) je

industrijski napad Japana na evropsko brodogradnju tokom osamdesetih godina XX veka.
Nako su nameravali da ozbiljnije razvijaju svoju industriju brodogradnje japanski
ekonomski pijunu su uspeli da dou do tehnike dokumentacije britanskih
brodogradilita kao jednih od najnaprednijih u to vreme u Evropi. Na osnovu toga su
znaajno unapredili i razvili svoju industriju gradnje savremenih brodova i postali
konkurenti na svetskom tritu. Tako su Japanci ekonomskom pijunaom omoguili
razvoj svoje industrije gradnje brodova i znaajan finansijski priliv svojoj dravi.
Indirektni ekonomski sukob (I) klasian multipolarni sukob,odnosno je jedn vid
opteg ekonomskog ratovanja svih protiv svih. Osnovni princip kojeg se dre stratezi
ovog ekonomskog ratovanja je pobeda bez borbe. Kao rodonaelnik indirektnog
ekonomskog sukobljavanja javlja se kineski strateg Sun Cu koji je u spisima pod
naslovom Umee ratovanja (The Art of War) izneo osnovne principe korienja
informacija radi sticanje svake, pa i ekonomske strateke prednosti, odnosno nadmoi u
sukobu.117 Ovi principu su primenjeni u savremenim oblicima ekonomskog sukobljavanja
kakvi su tzv. monetarni ulozi. Dinamika ekonomskih spekulacija se nastoji pratiti
117 Sun Cu i Sun Pin (2007). Sveobuhvatno umee ratovanja, Beograd, Alnari,str. 67

predvianjem nameravanih poteza a za to se najee koriste metode ekonomske

pijunae kako bi se blagovremeno dolo do takvih informacija. Od to zavisi sklapanje
ugovora sa izabranim ekonomskim partnerom. Ekonomska utakmica (i sukobljavanje) u
svetskoj globalizovanoj ekonomija poetkom XXI veka se najee vodi indirektnim
ekonomskim strategijama. Nju karakterie veliki broj privrednih subjekata koji u
multilateralnom ekonomskom sukobu nastoje izboriti za sebe najbolju poziciju.
Anticipacijski ekonomski sukob (A), odnosno strategija ekonomske anticipacije
je specifinom ekonomsko nadmetanje u kojem je jedan privredni subjekta u sukobu sa
svim ostalim (sam protiv svih). Privredni subjekti koji su ekonomski inferiorniji na
ekonomskom svetskom tritu najee pribjegavaju ovom vidu ekonomskog
sukobljavanja. Osnov ovog voena ekonomskog rata ini osnovni princip strategija
samuraja iz XVIII veka anticipacija koja ne pravi otru granicu izmeu stanja mira i
stanja sukoba (rata). Ovim principom se postie permanentna spremnost (mobilnost) za
ekonomski sukob brz prelaz iz relativno mirnog stanje rata. Nacistika Nemaka je
koristila anticipacijsku ekonomsku strategiju u pokoravanju Austije, ehoslovake,
Belgije i Poljske. Njoj danas pribegava japanska spoljna trgovina koja veoma uspeno
koristi ekonomsku pijunaa sa ciljem predvianja svetskih ekonomskih trendova i
procesa. Ovakva situaciju ne prata pogreke, a posledice promaaja su najee
katastrofalne. Ali u sluaju uspeha ekonomska dobit je znaajna. Ova strategija oslonac
ima i u nacionalnom mentalitetu, kultu rada kolektivnom duhu.
Savremeni ekonomski obavetajci (upadai) tragaju za najslabijim takama
konkurenata ime se omoguava brzi i iznenadni upad u njen ekonomski prostor,
odnosno trite. Savremena pijunaa belei bojne primere koji su na velika vrata izali u
javnost kao afere i svae. Tako je, na primer, krajem XX veka japanska korporacija
Hitachi svojim pijunskim kanalima uspela da doe do vanih tehnolokih inovacija
IBM. To je isto radila i kompanija General motors sa inovacijama iz Volkswagena.

Tehnike i metode ekonomskog pijuniranja

Kako se dolazi u posed vanih ekonomskih informacija? Koji su naini na koji
ekonomska pijunaa pribavlja poverljive informacije. Koje sve tehnike i metode koriste
sakuplja ekonomskih informacija - ekonomski pijuni? Najoptiji odgovor bi bio: svim
omoguim metodama i tehnikama koje im mogu omoguiti da dou do korisnih
informacija (da im pristupe). Brojni su naini ekonomskog obavetavanja. Veoma je irok
dijapazon metoda, tehnika i sredstava koje ekonomska pijunaa koristi za prikupljanje
ekonomskih informacija.
Ekonomskoj pijunai stoje na raspolaganju brojna i raznovrsna sredstva i metode
delovanja, iroka lepeza metoda i tehnika, od konvencionalnih (klasinih)
kupovina, kraa, specijalne tehnologije do vazdunih dronova i satelita. Ona po svojoj
prirodi nisu unifikovana niti jednoznana. Izbor zavisi od ciljeva koji se ele ostvariti
ekonomskom pijunaom, ali i od mogunosti izvoaa ekonomske pijunae. Trino
takmienje se pretvara u poprite ekonomskog sukoba pa i ekonomskog ratovanja. U tom
smislu kompanije pribegavaju razliitim tehnikama i metodama. Kao da se ostvaruje
poznata Hopsova maksima da cilj koji se nastoji postii opravdava sredstvo. Shodno
tome se permanentno usavravaju postojea i patentiraju nova kako bi se ekonomskom
pijuniranju otvorio iri prostor. Savremena tehnoloka dostignua u elektronici i
informatici te mogunosti znaajno uveavaju; kako za prikupljanje tako i za zatitu
informacija. Ali, tehniko prikupljanje podataka, ma koliko bilo uspeno, ono ne moe da
zameni oveka. Koliko god da slube poseduju sofisticiranu (minijaturiziranu), ovak je
taj koji stoji iza nje, a on treba da zna zato to radi, koje mu ba informacije trebaju
Brojne su solucije poslovanja koje omoguavaju dolazak (izvlaenje) do traenih
ekonomskih podataka. Jedna od mogunosti (ali finansijski zahtevno) je kupovina
kompanija sa tehnologijom proizvodnje i inovacijama. I u situacijama poslovne saradnje i
zajednikih projekata dolazi do primene metoda ekonomske pijunae. To mogu biti i
razne konferencije, sajmovi, izlobe, seminari, nauni skupovi, simpozijumi i druge
sline situacije na kojima s izlau ideje, rezultati istraivanja, prezentuju tehnologije. Ima
i primera da kompanije i vlade angauju strunjake u prikupljanju potrebnih podataka
samo u ovakvim situacijama. Direktne posete odreenim kompanijama mogu biti u
funkcije prikupljana vrednih tehniko-tehnolokih informacija. Pojedinci ukljueni u
delegacije su prolazili i posebne obuke dolaska do informacija iz zabranjenih zona, ili
zona u kojima nije dozvoljeno fotografisanje ili bilo kakvo snimanje.
Posebno je rasprostranjeno ekonomsko pijuniranje putem insajdera, osoba koje
se nalaze u samoj instituciji ili firmi i imaju dostup poverljivim informacijama. Smatra se
da preko 70% informacija ekonomskog pijuniranje dolazi iz ovih izvora. Ovde postoje
dve vrste insajdera: jedni koji nepanjom (ne namerno) odaju poslovnu tajnu i drugi koji
namerno (pod pritiskom, ucenom ili podmiivanjem) odaju tajne. Ova metoda
ekonomske pijunae je relativno laka i uspena. Olakavaju je i pojedinci koji su zbog
nekog nezadovoljstva spremni da olako daju informacije ili pojedinci koji namerno kradu
poverljive informacije da bi ih prodali zainteresovanim osobama.
Poznata je i metoda koja se uobiajeno u literaturi koja se bavi ovom
problemetikom naziva socijalni ininjering. Za metodu iznuivanja informacija se
koriste pojedinci koji vetom persuazivnom komunikacijom zbunjuju rtvu navodei je
da sama oda poslovne tajne.

Infiltriranje (regrutacija) pojedinaca (krtica) u odreene institucije,

organizacije i korporacije je dosta koriten naini pribavljanja informacija u ekonomskoj
pijunai. Za to se najee kriste lani dokumenti i izmena identiteta. Takvi pojedinci ne
moraju biti u samom vrhu organizacije, ne moraju biti deo najueg rukovodstva firme. U
principu su to pojedinci na niim pozicijama (sekretarice, osoblje za odravanje ureaja,
osoblje za odravanje higijene, uvarska sluba i sl.). Izborom ovih osoba se smanjuje
sumnja, a i cena njihovih usluga je manja.
Jedna od estih metoda prikupljanja ekonomskih podataka su i upiti partnerima
faksom ili e-mailom o podacima koji se odnose na odnose na podruja koja nisu javno
dostupna. Deava se da zbog nedovoljne opreznosti ili nepoznavanja ove metode
ekonomskog pijuniranja, da se eljeni podaci (poslovna tajna) i dobiju.
Imajui u vidu razliita iskustva i brojne primere mogue je razlikovati sledee
osnovne naine ekonomskog pijuniranja:
- kraom dokumentacije, planova, izvetaja, projekata;
- ucenjivanjem (vrbovanjem) odreenih strunjaka koji rade na razvoju odreenih
tehnologija;
- sajber pijunaa (hakerska kraa informatikih podataka);
- slanjem pojedinaca na kolovanje i obuku u odreene kompaniju;
- otvaranjem virtuelnih kompanija pod tuim imenom,
- klasine metode prislukivanja elektronske komunikacije;
- dezinformisanjem i irenjem glasina o proizvodima konkurencije, fabrikovanjem
afera radi ruenja reputacije konkurencije i sl.
Metode ekonomske pijunae se esto kombinuju sa metodama legalnog
prikupljanja podataka (business intelligence) kako bi se umanjila mogunost otkrivanja
obavetajnog rada
Jedno od naina dolaska do informacije koje firma uvaju u tajnosti je i
zapoljavanje svojih pijuna u konkurentskim firmama, angaovanjem specijalizovanih
agencija za ekonomsku pijunau, korienjem diplomatskih predstavnika, ueem na
specijalizovanim sajmovima i konferencijama, naunim simpozijumima, izlobama, razni
izvetaji i planovi, strune analize i projekti i sl.
Jedna od tehnika ekonomske pijunae koja se due zadrala je tzv. tehnika
transfera dosijea.
Metode i tehnike prikupljanje obavetajnih informacija
Ekonomska pijunaa se organizuje pomou brojnih metoda, tehnika i sredstva.
Obavetajni podaci (informacije) se prikupljaju na razliite naine.

praenje (posmatranje) aktivnosti i kretanja odreenih pojedinaca i grupa,

tajno nadgledanja odreenih prostora,
ucenjivanje, cinkarenje, ogovaranje,
otmice i ubistva,
ubacivanje i infiltriranje spavaa,
tajno snimanja dokumenata,
kraa ideja, projekata, planova i sl.

Savremena pijunaa se oslanja na kompjutersku tehnologiju i informatika kao na

svoje osnovno orue. Zbog toga se savremena pijunaa esto naziva i kompjutersko
nadziranje (nadziranje asistirano kompjuterom). Svojim velikim memorijskom
kapacitetom kompjuteri omoguavaju skladitenje (telepunjenje, skeniranje) velikog
broja informacija, njihovu obradi, analizu i distribuciju putem Interneta. Upadi u
kompjuterske sisteme korporacija postaju sve ei naini nelegalnog pribavljanje
ekonomskih informacija jer se oni sve vie koriste za skladitenje podataka.
Stoga svaka improvizacija u ovim poslovima moe doneti znaajne probleme
privrednim subjektima. Obavetajna delatnost se mora sprovoditi u kontinuitet. I skupa
aktivnost koja zahteva postojanje znaajnih finansijskih fondova. Zabeleeni su i primeri
kada su aktivnosti klasinih obavetajnih slubi u odreenim okolnostima usmeravane
prvenstveno na prikupljanje ekonomskih informacija i kada su bivale u odreenoj meri
strukturalno transformisane da bi se bavile ekonomskom pijunaom. To je bio sluaj i sa
odreenim zapadnim slubama posle okonanja Hladnog rata, kada su se stavile u slubu
ostvarivanja ekonomskih interesa svojih drava a svoju aktivnost razvile na prostoru
zemalja koje su pripadale Varavskom ugovoru. To je u velikoj meri donelo znaajne
ekonomske koristi zapadnim zemljama a prvenstveno SAD.
Permanentnim usavravanjem tehnika i metoda se stalno poveava uspenost ekonomska
pijunae. Savremena tendencija ekonomske pijunae se ogleda u prevazilaenju
tradicionalnih metoda kao to je nadziranje. Savremena ekonomska pijunaa integrie
sve nivoe obavetajne aktivnosti. Presretanje komunikacijskih veza (telefonskih
razgovora, e-mailova, poruka sa mobilnih telefona i sl.) je takoe znaajan metod
prikupljanja ekonomskih podataka.
Organizovani ekonomski kriminal
Kao veoma rasprostranjeni nain prikupljanja informacija ekonomske prirode
javlja je i organizovani ekonomski kriminal. Posledice koje izaziva predstavlja veliku
opasnost za privredne subjekte. Uporedo sa ekonomskom globalizacijom javio se i
transnacionalni ekonomski kriminal. Posebno obueni pojedinci koje kolokvijalno
nazivaju ekonomskim ubicama raznim ucenama, podmiivanjima i pritiscima na top
menadere korporacija ali i politikih elita drava nastoje da ih privole na ekonomsku
saradnju koja nije povoljna za njih.
Osnovni tipovi ekonomske pijunske strategije
Velika je slinost (funkcionalna identinost) izmeu ekonomskih pijunskih
strategija i vojnih strategija, izmeu ekonomske pijunae i vojne obavetajne delatnosti.
Imaju brojne zajednike elemente ali i odreene razlike. Pre svega, klasini vojni sukobi
imaju svoj poetak svoj kraj, dok ekonomsko nadmetanje i sukobljavanje nije vremenski
ogranieno. Operacije prikupljanja ekonomskih informacija i ekonomska pijunaa su
permanentna i neprekidna aktivnost.
Elektronski nadzor
Kao jedna od znaajnih mera zatite od ekonomske pijunae primenjuje se
elektronski nadzor. To se radi uz pomo savremene tehnike koja omoguava sofisticirano
nadgledanje odreenih objekata i ljudi. Samo njihovo postojanje je jedna od injenica
koja sakupljaa ekonomskih informacija prinuuje na oprez. Ona ima mogunost da prati

veliki broj ljudi i da iz gomile od hiljade ljudi izdvoji jedna koji e biti predmet posebne
panje. Nekada je oprema za nadzor i prislukivanje bila ekskluzivno dostupna samo
dravnim obavetajnim agencijama, dok je sad ovu tehniku mogue nabaviti na
slobodnom tritu po veoma pristupanoj ceni.
Sajber pijunaa
Krae, provale i upadi su od davnina poznate tehnike pribavljanja obavetajnih
informacija. To su klasine krae dokumenata, ali se sve vie pribegava njihovim
snimanju ili umnoavanju ime se otklanjaju tragovi otuivanja, rtva nastavlja aktivnost
kao da se nita nije dogodilo a naruilac pijunae prati tu aktivnost i nadalje prikuplja
informacije.